Počelo rešavanje ekoloških problema u Vojvodini

projekti integracije

Počelo rešavanje ekoloških problema u Vojvodini Projekat Evropske vrednosti u oblasti zaštite životne sredine za građane i građanke AP Vojvodine...

Milisav Pajević

K

rajem februara, na sastanku održanom u Novom Sadu, ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan i predsednik Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine Igor Mirović, dogovorili su zajedničko delovanje u sanaciji „crnih tačaka” u oblasti zaštite životne sredine na području Vojvodine.

Podsetimo, Trivan je tada rekao da će Pokrajinska vlada i resorno ministarstvo raditi na koordinaciji zajedničkih aktivnosti na rešavanju mnogih pitanja, poput sanacije deponije u Novom Sadu, sanacije regionalnih deponija i deponija u opštinama u Vojvodini, ali i o problemima upravljanja otpadnim vodama. On je tada posebno istakao da će resorno ministarstvo učiniti sve da pomogne realizaciju svih ekoloških projekata u Vojvodini, istovremeno sarađujući sa svim institucijama i lokalnim samoupravama. Trivan je naglasio da kada uđemo u otvaranje pregovaračkog Poglavlja 27 u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, moramo rešiti mnoge ekološke probleme, anticipirati budućnost i raditi u skladu sa time.

Igor Mirović je tada precizirao da će se u svih 45 lokalnih samouprava u Vojvodini detektovati ekološki problemi i ekološke „crne tačke”, a zajednički će se finansirati nedostajuća projektna dokumentacija za one projekte koji treba da otklone takve probleme. Mirović je,

24

podsetimo, najavio da će zajednički raditi i na velikim projektima koji se finansiraju iz državnih, pokrajinskih i lokalnih budžeta, kao i međunarodnih fondova, poput sanacije Velikog bačkog kanala, čiji tok je među najzagađenijim vodotocima u Evropi.

Od tada do danas počelo se sa revitalizacijom kanala Vrbas-Bezdan, gde se radi na 11,6 kilometara kanala od Malog Stapara do Sombora, a vrednost radova je oko 109 miliona dinara sa PDV-om. Inače, to je nastavak već započetih radova 2014. godine, a sve u cilju revitalizacije celog toka Velikog bačkog kanala, od Vrbasa do Bezdana. U periodu od 2014. do 2017. godine na potezu od Vrbasa, kroz Kulu, Crvenku, Sivac, do Malog Stapara, Veliki bački kanal je u potpunosti rekonstruisan, uklonjeno oko 300.000 kubnih metara mulja, uređene su obale i formirane inspekcione staze.

- Pokrajinska vlada u protekle dve godine investirala je više od 700 miliona dinara u izgradnju i rekonstrukciju vodovodne mreže u 55 sela u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini - izjavio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

On je početkom septembra obišao radova na opremanju i povezivanju bunara na izvorištu „Irig” i uručio ugovore iz

oblasti vodosnabdevanja, u Neradinu u Opštini Irig.

- Cilj nam je da održimo nivo finansiranja u oblasti izgradnje i rekonstrukcije vodovodne i kanalizacione mreže u naseljenim mestima širom Vojvodine - naveo je Mirović.

Opština Srbobran je za zamenu azbestnih vodovodnih cevi u delu Nadalja, odlukom Vlade AP Vojvodine dobila 9,9 miliona dinara. Nove vodovodne cevi biće postavljene u ulicama Svetog Save i dr Lazara Rakića, u dužini od 1.712 metara. Uz radove koji se u Nadalju trenutno izvode, a to su sanacije čvorišta vodovodne mreže, za šta je obezbeđeno 26 miliona dinara, jasno je da Nadalj polako dobija modernu mrežu sa ispravnom vodom za piće.

Radnu posetu Igor Mirović je imao u Bačkoj Topoli i Malom Iđošu, gde je rekao da je neophodno se što pre pristupiti rešavanju problema zagađenosti reke Krivaje u tim opštinama. On se na licu mesta uverio u razmere velikog problema, sa kojim se meštani tih opština suočavaju godinama.

- Odlučili smo da u narednih nekoliko meseci, u saradnji sa lokalnim samoupravama, pripremimo velike projekte koji se odnose na izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Bačkoj Topoli i Malom Iđošu, za šta građevinske dozvole već postoje - rekao je Mirović.

Tokom posete Bačkoj Topoli predsednik Pokrajinske vlade održao je i sastanak sa vlasnicima industrijskih postrojenja tog kraja, koji su među najvećim zagađivačima, i sa njima je dogovoreno da, uz podršku pokrajine, rade na izradnji pretpostrojenja u svojim kompanijama.

Na posletku, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan sa saradnicima održao je sastanak sa predstavnicima Opštine Temerin koje je predvodio zamenik predsednika Opštine Temerin Nikola Ember, povodom realizacije projekta za izgradnju

Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama je sufinansirao Projekat „Evropske vrednosti u oblasti zaštite životne sredine za građane i građanke AP Vojvodine”. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

prečistača otpadnih voda, odnosno rešavanja najznačajnijih pitanja zaštite životne sredine u toj opštini. U Temerinu je u funkciji privremeni prečistač otpadnih voda koji je na granicama iskorišćenosti kapaciteta, zbog čega je lokalna samouprava pokrenula projekat i pripremila projektno-tehničku dokumentaciju za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda čime će trajnije biti rešen taj veliki infrastrukturni problem.

Realizacijom projekta, žitelji Temerina dobiće prečistač otpadnih voda I faza od 18000 ES (ekvivalent stanovnika), znatno većeg kapaciteta u odnosu na sadašnji od 2400 ES, čime će biti unapređeni sanitarni uslovi i život građana, u skladu sa evropskim i svetskim standardima.

Pitali smo naše sagovornike: koje su to evropske vrednosti u oblasti zaštite životne sredine kojima stremimo i šta očekuju da se promeni sa našim ulaskom u EU po pitanju zaštite prirode? Evo njihovih izjava:

Dr Biljana Panjković, tadašnja direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode - Ulaskom Republike Srbije u EU očekujem mnogo toga dobrog što će unaprediti sistem zaštite prirode u našoj zemlji, kako bismo ga učinili funkcionalnim.

Prvo očekujem da se u Zakon o zaštiti prirode uvedu IUCN kategorije zaštićenih područja i, da shodno kategorijama, odredimo cilj zaštite i upravljanje, da mere koje se propisuju u zaštićenim područjima budu u skladu sa merama koje su dozvoljene u istoj kategoriji u EU. Očekujem da upravljači zaštićenih područja budu javne ustanove i državni uposlenici, te da u upravljači budu osposobljeni za upravljanje područjem. Neophodno je da imamo uspostavljenu EU mrežu Natura 2000, kao i imamo nacionalne liste biodiverziteta, ali ne samo na državnom nivou, već na nivou opština, gradova i Pokrajine, te da zaštićenim područjem upravljaju stručni ljudi sa iskustvom u samoj zaštiti. Želim da zaštita bude efikasna, a manje

deklarativna, da upravljači budu ljudi od struke i iskustva u zaštiti prirode, da se zakon poštuje i da se nadzor pojača.

Mnogo toga treba promeniti nabolje.

Igor Jezdimirović, predsednik Inženjera zaštite životne sredine - Zaštita životne sredine u današnje vreme najčešće se predstavlja kao trošak. Ovakav odnos prema zaštiti životne sredine pokazatelj je primitivnog shvatanja kompleksnih faktora zbog kojih neko društvo i zajednica postoje. Shvatanje vrednosti zdrave životne sredine i odnos prema životnoj sredini u Srbiji može se sagledati jednom šetnjom pored obala reka ili vožnjom nekim od naših puteva. Šetnjom pored reka sagledavate vrednost koju dajemo vodi kao izvoru života.

U Srbiji 90 odsto svih otpadnih voda se direktno izliva u vodotoke bez bilo kakvog tretmana. Obale su nam ukrašene plastičnim otpadom i ponekom uginulom životinjom. Bez vode nema života! Mi našu zagađujemo, maksimalno koliko možemo.

Tokom vožnje, ulaska i izlaska u naseljeno mesto, male su šanse da vas ne dočeka divlja deponija ili „uređeno” smetlište na koje bez bilo kakvog tretmana i zaštite taložimo svoj otpad, brzinom od jednog kilograma dnevno po stanovniku.

Kada bi se vrednost nekog grada merila po veličini i zagađenju koje njegovo smetlište izaziva, Novi Sad bi sigurno mogao da se pohvali još nekom titulom, ako ne na evropskom onda na nivou Vojvodine zasigurno.

Ako želimo da pristupimo porodici naroda koje su članice EU, moramo da promenimo naš odnos prema sebi samima i prema životnoj sredini. Moramo da shvatimo da zagađenje oko nas, postaje zagađenje u nama.

Evropska unija je na visoko mesto svojih prioriteta stavila zaštitu životne sredine. Razlozi za to su mnogobrojni.

Jedan od ključnih, najbolje se može sagledati u narodnoj poslovici „Bolje sprečiti, nego lečiti”. Prevencija nasta-

janja zagađenja i sprečavanje njegovog štetnog uticaja na zdravlje ljudi je daleko bolja i jeftinija varijanta, nego lečenje posledica koje ono izaziva. Evropska unija bazirana je na ekonomiji koja vrednuje svoje resurse kako prirodne tako i ljudske. Očekujem da će nas kaznena politika koja postoji unutar EU naterati da promenimo svoj odnos prema životnoj sredini i zagađenju koje pravimo. Možda se i svest promeni u međuvremenu, ko zna? Čuda se dešavaju.

Dušanka Golubović, gradonačelnica Sombora - Najsnažniiji utisak na mene ostavlja činjenica da većina razvijenih evropskih zemalja svoje politike koncipira na način da su one usmerene na sinergiju zaštite životne sredine i održivog razvoja.

Dakle, oni ekonomski najrazvijeniji su shvatili da se razvojem sektora zaštite životne sredine otvara mogućnost za nova radna mesta, kao i da se podstiče rast i otvaranje inovativnih kompanija što doprinosti ekonomskom rastu. Jedan od primera za takav pristup je primena politike tretmana otpadnih voda, gde ne samo da se doprinelo očuvanju prirode i vodnih puteva, već su stvorena i nova radna mesta u izgradnji, upravljanju i održavanju objekata za tretman voda.

Donošenje zakona i pravnih akata koji su usklađeni sa evropskom regulativom, naša država, pa posledično i lokalne samouprave, približavaju se standardima evropskih zemlja, ali svakako da uporedo treba raditi na edukaciji najmlađih i podizanju svesti kod starijih generacija o značaju zaštite prirode u najširem smislu i primeni obnovljivih izvora enegrgije i energetskoj efikasnosti. To je proces koji je počeo i koji kontinuirano treba da traje, a ne da bude aktuelan i uslovljen našim članstvom u Evropskoj uniji. Dakle, očekujem da svi mi već danas učinimo napor i počnemo da menjamo odnos prema životnoj sredini u sopstvenom dvorištu i vremenom da ga upotpunjujemo i obogaćujemo najrazličitijim aktivnostima koje će za posledicu imati čistiju životnu sredinu i zdravije, bogatije i zadovoljnije društvo.

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

25