EkoNEC.Publikacija "Civilno društvo Srbije u oblasti zaštite životne sredine".

O REC-u: Regionalni centar za zaštitu životne sredine za Srednju i Istočnu Evropu (REC) je međunarodna organizacija sa misijom pomaganja u rešavanju problema u zaštiti životne sredine. REC sprovodi svoju misiju kroz promovisanje saradnje između vlada, organizacija civilnog društva, poslovnog sektora i drugih zainteresovanih strana, i podržava slobodnu razmenu informacija i učešće javnosti u donošenju odluka u oblasti zaštite životne sredine. REC su 1990. godine osnovale Sjedinjene Američke Države, Evropska komisija i Mađarska. Potpisnici povelje o osnivanju danas su vlade 30 zemalja. REC ima kancelarije u 17 zemalja: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Češka, Estonija, Hrvatska, Latvija, Litvanija, Mađarska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Poljska, Rumunija, Srbija, Slovačka, Slovenija i Turska. Sedište je u Sentandreji, Mađarska. REC aktivno učestvuje u ključnim globalnim, regionalnim i lokalnim procesima i doprinosi rešenjima životne sredine i rešenjima održivosti unutar i izvan svoje mreže kancelarija, prenoseći tranzicijsko znanje i iskustvo zemljama i regijama. Najnoviji donatori su Evropska komisija i vlade Albanije, Austrije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Češke, Finske, Francuske, Holandije, Italije, Japana, Mađarske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Malte, Nemačke, Norveške, Poljske, Slovačke, Slovenije, Srbije, Španije, Švedske, Švajcarske, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, kao i ostale međuvladine i privatne institucije.

Nijedan deo ove publikacije se ne može prodavati ili umnožavati za prodaju bez prethodne dozvole vlasnika autorskih prava

Izdavač: Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu Kancelarija u Srbiji Kosovska 17, 11000 Beograd Tel: (00381) 11 3345 775, Fax: (00381) 11 3347 756, E-mail: info@rec.org, Web site: <www.rec.org>

SADRŽAJ

Civilno društvo u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine ........................................................................ 4 Pravni i regulatorni okvir ...................................................................................................................... 16 Izveštavanje........................................................................................................................................... 17 Organizacijski kapaciteti ....................................................................................................................... 18 Trening i obuka ..................................................................................................................................... 22 Spoljno informacijsko okruženje .......................................................................................................... 24 Interno informacijsko okruženje ........................................................................................................... 26 Umrežavanje ......................................................................................................................................... 26 Transparentnost i odgovornost .............................................................................................................. 27 Dostupnost informacija, učešće javnosti i pristup pravosuđu ............................................................... 31 ANEKS: ................................................................................................................................................ 34

UVOD Publikacija koja se nalazi pred vama predstavlja rezultat analize stanja civilnog sektora u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine i sadrži glavne zaključke procene statusa koji organizacije civilnog društva uživaju u zemlji. Istraživanje putem upitnika sprovedeno je u periodu od 2013. do 2015. godine, u okviru programa SENSE (Program podrške organizacijama civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji) koji je realizovan uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida) u periodu od 2012. do 2015. godine. Program je imao za cilj promovisanje učešća organizacija civilnog društva u procesu donošenja odluka po pitanjima životne sredine, kako bi se doprinelo inkluzivnijem upravljanju u oblasti životne sredine baziranom na konsenzusu. Program SENSE pružio je organizacijama civilnog društva (OCD) koje su aktivne u oblasti održivog razvoja izvanrednu mogućnost da dobiju finansijsku podršku za svoje projekte, kao i da dalje unaprede svoje kapacitete kroz učešće u sledećim komponentama ovog projekta: 1.

Finansijska podrška projektu (grantovi),

Razvoj kapaciteta (dva trening modula Master kursa u Srbiji i u EU),

Dijalog i umrežavanje, i

Medijska komponenta (razvoj kapaciteta i dopiranje do javnosti).

U sklopu ovog istraživanja izrađen je i Registar organizacija civilnog društva, koji sadrži sve najvažnije informacije o preko 450 organizacija koje se bave zaštitom životne sredine i održivim razvojem u Srbiji. Ovaj registar je namenjen svima koji sarađuju sa organizacijama za zaštitu životne sredine, kao i onima koji su aktivni u ovim organizacijama, a dostupan je u štampanoj i elektronskoj (on-line) verziji i predstavlja besplatan izvor informacija za sve zainteresovane. Upisivanje u registar i učešće u istraživanju rađeno je na dobrovoljnoj bazi. Naša namera je da Registar stalno unapređujemo i redovno ažuriramo, i organizacije koje nisu učestvovale u ovom istraživanju, a žele da se nađu u elektronskoj verziji Registra mogu poslati svoje podatke direktno REC-u koristeći formular ponuđen na kraju ove publikacije (Aneks). Ovakav postupak će ujedno doprineti poboljšanju kvaliteta elektronske verzije registra u kome će podaci biti uvek aktuelni.

Civilno društvo u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine Šta su organizacije civilnog društva?

Organizacije civilnog društva su, prema definiciji Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta, sve organizacione strukture čiji članovi imaju ciljeve i odgovornosti koje su od opšteg interesa, a koje deluju kao posrednici između zvaničnih organa vlasti na bilo kom nivou i građana. Prema važećem Zakonu o udruženjima1, kojim se regulišu sva značajna pitanja vezana za rad svih tipova udruženja, udruženje je dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom. Civilno društvo u Srbiji je dosta diverzifikovano. Analizom statuta organizacija, kojim se definišu ciljevi i opšte aktivnosti svakog udruženja, može se zaključiti da najveći broj udruženja ima prilično opšte postavljene okvire, što im omogućava prilagođavanje datim uslovima, tako da se može zaključiti da se prava slika o većini udruženja- organizacija civilnog društva, formira ne samo prema ličnim aspiracijama osnivača, već i prema trenutnoj situaciji u zemlji. Kako se menja okruženje, tako se menjaju organizacije, težeći da odgovore na izazove koji se pred njih postavljaju. Iako je ograničen broj organizacija koje se definišu kao čisto „ekološke“ ili „prirodnjačke“ i specijalizovane su isključivo za bavljenje pitanjima zaštite životne sredine, neuporedivo je više organizacija koje se bave različitim delatnostima u koje je inkorporirana i ova komponenta. Organizacije koje su strogo specijalizovane za bavljenje zaštitom životne sredine najčešće okupljaju stručnjake za određenu oblast i fokusirane su na rešavanje problema u okviru oblasti za koje su stručni (zaštita određenih vrsta ili staništa, upravljanje vodama i dr.). Sa druge strane, organizacije koje se bave različitim društvenim problemima ili politikama na nacionalnom ili lokalnom nivou, neminovno se dotiču pitanja zaštite životne sredine, nekada direktno, a nekada posredno, tretirajući aspekt životne sredine u različitim sferama života građana ili funkcionisanja zajednice.

Geografska raspoređenost U gotovo svakom gradu u Srbiji postoji makar jedna organizacija civilnog društva koja se bavi zaštitom životne sredine. Ipak, i dalje najveći broj aktivnih organizacija koje koriste dostupne mehanizme za finansiranje, realizuju projekte i umrežavaju se, dolazi iz većih urbanih centara. Ova analiza pokazuje da gotovo 30% aktivnih ekoloških organizacija ima sedište u Beogradu 1

Službeni glasnik RS, br. 51/2009

i okolini; 10% u Novom Sadu; 4% u Nišu; između 2 i 3% u Boru, Subotici, Kragujevcu, Kraljevu i Užicu; između 1 i 2% u Vršcu, Zrenjaninu, Vranju, Bajinoj Bašti, Kladovu, Somboru, Vranju, Pančevu i Valjevu. Oko 30% organizacija dolazi iz ostalih mesta u Srbiji.

Veliki broj organizacija u Srbiji ima širok spektar delovanja i menja fokus u zavisnosti od aktuelnih trendova i raspoloživih mogućnosti za finansiranje, a kako je i sama oblast zaštite životne sredine interdisciplinarna, tako je veoma teško izdvojiti samo one organizacije koje su isključivo ekološke. U ovom istraživanju učestvovale su i organizacije kojima zaštita životne sredine nije primarna oblast rada, ali koje se ovom temom bave sa različitih aspekata. U Beogradu, kao najvećem gradu i administrativnom centru, funkcioniše najveći broj organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine, što se u određenoj meri može reći i za ostale veće urbane centre u Srbiji, poput Niša, Novog Sada, Subotice i Kragujevca. Zaštitom životne sredine bavi se značajan broj organizacija iz Vojvodine, ali i iz Zapadne Srbije i onih regiona koji se nalaze u ili u blizini zaštićenih područja. Južna i Istočna Srbija ostaju i dalje najslabije razvijene kada je reč o aktivizmu ekoloških organizacija. Civilno društvo Južne Srbije, kao sredine sa možda najjačim potencijalom za razvoj civilnog društva, pre svega zbog dostupnosti većeg broja fondova čiji je cilj stabilizacija ovog regiona, i dalje se u najvećoj meri fokusira na akcije čiji je cilj etničko pomirenje i ekonomsko osnaživanje, dok životna sredina tek počinje da biva prepoznata kao potencijal od strane lokalnih organizacija.

Osnivanje organizacija u Srbiji Kao što se moglo pretpostaviti, a ovo istraživanje je to i potvrdilo, najveći broj organizacija civilnog društva u Srbiji osnovan je posle 2000. godine. Svega 8% organizacija koje se nalaze u ovom registru osnovano je pre 1990. godine, i u pitanju su uglavnom planinarski klubovi, organizacije izviđača i gorana, i druge omladinske i istraživačke organizacije, koje spadaju u domen takozvanih tradicionalnih organizacija civilnog društva. Neznatno više organizacija (9%) osnovano je u periodu od 1990. do 1999. godine. U periodu od 2000. do 2005. godine osnovano je 21% trenutno aktuelnih ekoloških organizacija. Između 2005. i 2010. godine osnovano je 31% aktuelnih organizacija, koliko i u periodu od 2010. do 2014. godine. Period osnivanja od 2005. do 2010. godine

od 2010. do 2014. godine

od 2000. do 2005. godine od 1990. do 1999. godine.

pre 1990. godine

Gotovo je nemoguće odrediti tačan broj organizacija civilnog društva u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine, a razlog je to što se većina organizacija bavi raznolikim problemima, među kojima je i životna sredina, ili menja polje delovanja tokom godina. Drugi razlog je činjenica da se gotovo svakodnevno osnivaju nove organizacije, dok se pojedine gase. Takođe, veliki je broj organizacija koje formalno postoje i registrovane su u Registru udruženja koji se vodi u Agenciji za privredne registre Republike Srbije, ali su veći broj godina praktično neaktivne i ne raspolažu nikakvim budžetom. Skoro sve organizacije koje su učestvovale u ovom istraživanju su formalno registrovane (99%), i to uglavnom posle 2000. godine (preko 90%). Najčešće su registrovane kao udruženja, dok je manji broj njih registrovan u nekoj drugoj formi (fondacije, savezi). Neformalna udruženja i grupe građana takođe predstavljaju značajan potencijal, ali nisu uzete u razmatranje prilikom izrade ove analize, jer je veoma teško steći generalni uvid u njihov rad, najčešće su aktivne u lokalnoj zajednici, pa je njihovo delovanje manje vidljivo. Fondovi koji omogućavaju finansiranje neformalnih udruženja su skromni, tako da sve organizacije koje nameravaju da se uključe u realizaciju većih projekata uglavnom moraju da se formalno i registruju.

Ljudski kapaciteti

Gotovo dve trećine organizacija nema stalno zaposlene, nego angažuje ljude po potrebi, odnosno kada postoji projekat koji omogućava zapošljavanje. Iz ovog razloga nije moguće doći do precizne informacije o broju ljudi koji su aktivni u civilnom sektoru. Civilni sektor se u velikoj meri oslanja i na volonterski aktivizam, što dodatno komplikuje računicu. Među organizacijama koje imaju zaposlene, dominiraju one koje imaju jednog zaposlenog, koji je najčešće ujedno i predsednik organizacije. Ovo je slučaj sa 10% organizacija. Dvoje zaposlenih ima 7,5% organizacija, troje zaposlenih – 4,25%, četvoro zaposlenih – 6,75%, petoro zaposlenih – 3,25%, dok šestoro i više zaposlenih ima 4,75% organizacija. Organizacije sa većim brojem zaposlenih su uglavnom najveće i najuticajnije organizacije u zemlji, ne samo u oblasti zaštite životne sredine, već su prepoznate kao lideri civilnog društva u celini. Zaposleni u organizacijama organizacija nema stalno zaposlene

jedan zaposlen

šestoro i više zaposlenih petoro zaposlenih

četvoro zaposlenih

troje zaposlenih

dvoje zaposlenih

Kada je reč o broju članova koji organizacija okuplja, situacija je značajno drugačija. Otprilike 17,5% organizacija broji preko stotinu članova, a 10% ekoloških organizacija u Srbiji ima više stotina članova. Najbrojnije su omladinske organizacije, pokreti gorana i izviđača, volonterski centri, istraživačke organizacije, fondacije i savezi, a veliki broj članova često imaju i udruženja koja okupljaju ljude iste struke ili hobija, poput udruženja poljoprivrednika, pčelara, sportskih ribolovaca, planinara i sl. U najvećem broju slučajeva članstvo u organizaciji je na volonterskoj bazi i ne iziskuje plaćanje članarine. Manji broj organizacija je u mogućnosti da generiše određena finansijska sredstva za funkcionisanje od članarina, i to su uglavnom 7

volonterske i omladinske organizacije koje za plaćenu članarinu svojim članovima obezbeđuju određene pogodnosti. 12% organizacija broji između 50 i 100 članova, dok najveći broj organizacija ima između 20 i 50 članova, njih 35%. Između 10 i 20 članova ima 21% organizacija. Ostale organizacije imaju ispod 10 članova.

između 20 i 50 članova

BROJ ČLANOVA između 10 i 20 članova

između 50 i 100 članova

ispod 10 članova

više stotina članova

preko 100 članova Kod većine organizacija koje organizuju volonterske akcije, određen broj članova su ujedno i volonteri. Najveći broj volontera opet imaju omladinske organizacije, pokreti gorana, ali pre svega volonterske organizacije kojima je primarna oblast delovanja organizovanje volonterskih aktivnosti. Svega 2,5% organizacija ima na raspolaganju 5 i više menadžera, 30% organizacija ima između dva i četiri menadžera, dok u 35% ekoloških organizacija radi svega jedan menadžer.

Broj menadžera u organizaciji Između dva i četiri menadžera

5 i više menadžera

Jedan menadžer

Nema menadžera

Broj projektnih službenika i ostalog osoblja u većini organizacija varira u zavisnosti od aktuelnih projekata, i ovo osoblje u najvećem broju slučajeva nije stalno zaposleno u organizaciji. Oko 15% organizacija angažuje 4 i više službenika, ali ovaj broj retko prelazi 10. Po dva do tri službenika angažuje jedna trećina organizacija, dok postoji značajan broj organizacija u kojima većinu posla obavlja jedna osoba. Jedna četvrtina organizacija angažuje dvoje ili više ljudi kao administrativno osoblje, dok jedna trećina organizacija ima jednog administrativnog radnika. U najvećem broju slučajeva, spoljno osoblje – konsultanti, računovođe, knjigovođe i pravni savetnici – angažuje se po potrebi, honorarno. Kada se posmatra svo angažovano osoblje u organizaciji, može se uočiti da u najvećem broju ekoloških organizacija brojčano dominiraju žene. U 29,5% organizacija žene čine apsolutnu većinu (preko 80%). U 23% organizacija procentualno učešće žena u timovima varira između 8

60 i 80%, dok u 29% organizacija žene čine polovinu osoblja. U svega 18,5% organizacija žene su u manjini (u 14% organizacija žene su zastupljene između 20 i 40%, dok ih u samo 4,5% organizacija ima manje od 20%). Broj žena u organizacijama Više od 80% su žene

Između 60 i 80% su žene

Manje od 20% su žene

Između 40 i 60% su žene

Između 20 i 40% su žene

Finansiranje organizacija civilnog društva u Srbiji Značajan broj ekoloških organizacija u Srbiji prijavio je da nema budžet (33%). U pitanju su mahom male organizacije, sa manjim brojem članova, koje se bave lobiranjem na lokalnom nivou, organizuju male lokalne akcije, ili jednostavno nisu aktivne u ovom trenutku. Sa godišnjim budžetom ispod 1.000 evra funkcioniše otprilike 10% organizacija. Na budžet između 1.000 i 5.000 evra računa 13% ekoloških organizacija u Srbiji, dok 11,5% organizacija prijavljuje godišnji budžet između 5.000 i 10.000 evra. Na godišnji budžet veći od 10.000 evra računa manje od trećine ekoloških organizacija u Srbiji. Između 10.000 i 50.000 evra ima 15% ekoloških organizacija, između 50.000 i 100. 000 evra je godišnji budžet 7,5% organizacija. Godišnji budžet čiji je iznos preko 100.000 evra prijavljuje nešto više od 6% organizacija. Manji broj organizacija nije prijavio godišnji budžet. nema budžet

nema informacije budžet preko 100.000 € budžet od 50.000-100.000

Godišnji budžeti

budžet ispod 1.000 € budžet od 1.000-5.000 € budžet od 5.000-10.000 € budžet od 10.000-50.000 €

Godišnji budžet od preko 100.000 evra najčešće imaju veće, uticajnije organizacije, sa dužom tradicijom i većim brojem priznatih eksperata. Pored njih, većim budžetom raspolažu i organizacije koje se bave organizovanjem velikih volonterskih akcija. Polovina ovih organizacija ima sedište u Beogradu. Većina organizacija konkuriše za sredstva koja obezbeđuju fondovi domaće vlade, javnog sektora i lokalne samouprave. Ovo su mahom projekti manjeg obima i lokalnog karaktera. Ove fondove karakteriše jednostavnija procedura za apliciranje, uputstva i formulari koji se 9

popunjavaju su na srpskom jeziku, pa i male, lokalne organizacije, bez ekspertskog znanja i dugogodišnjeg iskustva mogu ravnopravno da učestvuju u njihovim pozivima. Na pozive za dodelu grantova stranih vlada i međunarodnog javnog sektora javlja se otprilike trećina aktivnih ekoloških organizacija. Ove fondove karakteriše nešto složenija procedura za apliciranje, uključujući i zahtev da podneta dokumentacija bude na engleskom jeziku, što je za određeni broj organizacija sa slabijim kapacitetima ograničavajući faktor. Donacije i grantovi koje dodeljuju domaće i strane fondacije takođe predstavljaju značajan potencijal za finansiranje na koji računa otprilike 40% organizacija. Nešto veći broj organizacija opredeljuje se za domaće fondacije u odnosu na međunarodne, a pretpostavka je da je znanje stranih jezika i složenost procedure za apliciranje i ovde ograničavajući faktor. Sve više kompanija, kako stranih koje posluju na našem tržištu, tako i domaćih uspešnih kompanija, uvodi principe društveno odgovornog poslovanja, što često podrazumeva osnivanje manjih fondova za projekte civilnog sektora. Ovi fondovi često imaju u fokusu životnu sredinu, mada uglavnom kao sastavnu komponentu neke šire teme, a karakteriše ih dosta jednostavna procedura za apliciranje. Više od trećine aktivnih ekoloških organizacija aplicira za fondove domaćih kompanija, dok nešto više od 12% njih aplicira za fondove stranih/međunarodnih firmi i korporacija. Trećina aktivnih organizacija prijavljuje određeni prihod od članarina, mada je prihod koji se na ovaj način ostvari u većini slučajeva veoma skroman (pojedinačne članarine se uglavnom kreću u iznosima do 10 evra na godišnjem nivou). Značajniji prihod od članarina ostvaruju one organizacije koje svojim članovima nude određene usluge uz plaćenu članarinu (volonterske, omladinske organizacije). Oko 15% organizacija prijavilo je privrednu delatnost kao jedan od izvora finansiranja, a nešto više od 5% organizacija generiše određen prihod od naknada za iznajmljivanje, investicija i autorskih prava.

Finansijski status Jedna petina organizacija koje su učestvovale u istraživanju ocenjuje svoj finansijski status kao dovoljno dobar, što podrazumeva da organizacija ima dovoljno sredstava da podrži glavne aktivnosti, dok za neke od trenutnih ili budućih programa nema dovoljno sredstava. Svega 6,5% organizacija ocenjuje svoju finansijsku situaciju kao veoma dobru, što podrazumeva da nemaju nikakvih finansijskih teškoća. Među organizacijama u ovoj kategoriji ne dominiraju samo velike organizacije iz najvećih urbanih sredina, koje realizuju programe većih razmera, već ima i onih koje dolaze iz manjih gradova i bave se specifičnim aktivnostima lokalnog

karaktera. Za 10% organizacija finansijska situacija je loša ili veoma loša, a isto je toliko i onih koji svoju situaciju opisuju kao nestabilnu. Za 16% organizacija ključni izvor finansiranja predstavljaju donacije i grantovi domaće vlade i javnog sektora, dok se 15% njih uglavnom finansira putem grantova i donacija stranih vlada. Donacije i grantovi domaćih fondova predstavljaju glavni izvor finansiranja za 11% organizacija, a donacije stranih fondova za 16% ekoloških organizacija u Srbiji. Za petinu ekoloških organizacija u Srbiji ključni izvor finansiranja predstavljaju domaće i strane kompanije i korporacije. Manji broj organizacija uspeva da generiše određena finansijska sredstva obavljanjem različitih delatnosti poput konsaltinga, usluga projektovanja i istraživačkog rada. Veće organizacije mogu imati istraživačku delatnost, a neke se bave edukacijom ili rade kao upravljači zaštićenih područja. Nekolicina organizacija bavi se i delatnostima poput selekcije otpada, reciklaže, zatim održivim ili ruralnim turizmom, zemljoradnjom i posredovanjem u prodaji poljoprivrednih proizvoda.

Ostali resursi OPREMA Jedna četvrtina organizacija koje su učestvovale u ovom istraživanju smatra da je potpuno opremljena svom potrebnom opremom za nesmetano obavljanje svoje delatnosti, a gotovo polovina smatra da je njihova organizacija adekvatno opremljena, što podrazumeva da poseduju svu neophodnu opremu za obavljanje većine aktivnosti. Ipak, jedna četvrtina organizacija je i dalje slabo ili nikako opremljena, i to se negativno odražava na realizaciju aktivnosti i planiranje. Oko 10% organizacija ne poseduje ništa od opreme, već isključivo koriste resurse u vlasništvu svojih članova. Oprema organizacija smatra da je adekvatno opremljena organizacija smatra da je potpuno opremljena svom potrebnom opremom za nesmetano obavljanje svoje delatnosti

organizacija smatra da je slabo ili nikako opremljena

PROSTOR Kada je reč o prostoru za rad, skoro četvrtina organizacija poseduje prostor u kom obavlja svoju delatnost (24%), dok 58% organizacija stalno ili povremeno iznajmljuje prostor za rad. Ostale organizacije (njih 18%) ne poseduje nikakav formalni prostor, već za rad koristi stanove svojih članova. Prostor za rad poseduje prostor u vlasništvu ne poseduje nikakav formalni prostor, već za rad koristi stanove svojih članova.

stalno ili povremeno iznajmljuje prostor za rad.

Oblasti delovanja ekoloških organizacija u Srbiji Veoma mali broj organizacija je usko specijalizovan za jednu temu. S obzirom da je tržište u Srbiji dosta ograničeno, organizacije uglavnom sebi ne mogu da priušte da se bave samo jednim aspektom zaštite životne sredine. Čak i zaštita životne sredine kao oblast delovanja je u većini slučajeva samo jedna od oblasti kojom se organizacija bavi. Ovo nije neuobičajeno, imajući u vidu multidisciplinarni karakter zaštite životne sredine, tako da veliki broj organizacija tretira ovu temu sa aspekta privrednog i ekonomskog razvoja, obrazovanja i umetnosti, prava marginalizovanih grupa građana i drugih tema. Sve više donatora civilnog društva, bez obzira na oblast koju podržavaju, zahtevaju od korisnika svojih sredstava da u svoje programe i projekte uvrste i aspekt životne sredine, što je dovelo do toga da praktično ceo civilni sektor u Srbiji, makar posredno, tretira temu zaštite životne sredine. U tabeli u nastavku može se videti koliko se aktivnih ekoloških organizacija u Srbiji bavi određenim temama u oblasti zaštite životne sredine: kvalitet vazduha/zagađenje vazduha

48%

kvalitet vode/zagađenje vode

41%

kvalitet zemljišta/zagađenje zemljišta

32%

zaštita prirode/biodiverziteta

65%

poljoprivreda/organska/tradicionalna

33%

zemljoradnja

10%

genetski modifikovani organizmi/biotehnologija

12%

zaštita šuma

39%

zaštita životinja/divlje životinje

28%

upravljanje komunalnim/kućnim otpadom

42%

opasan otpad

17%

reciklaža

53%

kompostiranje

22%

energija/obnovljiva

36%

energetska efikasnost

45%

energija/nuklearna

energija/fosilna goriva/rudarstvo

klimatske promene

34%

zaštita potrošača

13%

sertifikacija i označavanje

ekonomska sredstva

edukacija o zaštiti životne sredine/o održivom razvoju

83%

zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine

35%

izrada politike zaštite životne sredine

43%

globalizacija i međunarodna politika

10%

održivi razvoj

69%

održiva/zelena potrošnja

26%

turizam/održiv/eko-turizam

49%

otrovi, hemikalije i trajni organski zagađivači

10%

transport/saobraćaj

10%

urbana životna sredina

42%

Najčešće aktivnosti ekoloških organizacija u Srbiji

podizanje svesti javnosti

94%

organizovanje kampanja/protestnih aktivnosti/uličnih akcija

55%

medijske kampanje

63%

pružanje informacija

71% 13

pravno zastupanje

lobiranje kod donosilaca odluka

49%

nadgledanje/praćenje rada javnih ustanova (uloga budnog oka)

28%

treninzi/izgradnja kapaciteta

58%

akcije čišćenja, organizovanje kampova

58%

organizovanje i planiranje u zajednici (LA21, LEAP)

25%

uspostavljanje dijaloga/saradnje sa lokalnim vlastima

65%

uspostavljanje dijaloga/saradnje sa nacionalnim vlastima

38%

povezivanje sa biznis sektorom

40%

konferencije, sastanci

62%

obrazovanje

63%

uključivanje u procene uticaja na životnu sredinu (SEA, EIA, drugo)

19%

rad na terenu

55%

monitoring/merenje (tehničko)

15%

pregovaranje i facilitiranje dijaloga

17%

umrežavanje

56%

implementacija politika

21%

javni sastanci

43%

učešće javnosti

50%

izdavaštvo

32%

istraživanje

42%

društveni marketing

21%

usluge savetovanja

29%

Nivo aktivnosti Najveći broj ekoloških organizacija u Srbiji, naročito onih koje su registrovane u manjim i ruralnim sredinama, fokusiran je na aktivnosti u svojim lokalnim zajednicama. Čak i veće organizacije, pozicionirane u većim urbanim centrima, često planiraju aktivnosti na lokalnom 14

nivou. Ukupno 83% organizacija prijavljuje delovanje na lokalnom nivou. Nešto manje, 74% organizacija učestvuje u aktivnostima koje podrazumevaju umrežavanje na regionalnom nivou unutar naše zemlje. Oko polovine aktivnih ekoloških organizacija ima iskustva sa učešćem u aktivnostima na nacionalnom nivou, dok je 30% organizacija bilo u prilici da se uključi u aktivnosti međunarodnog karaktera, među kojima dominiraju programi prekogranične saradnje, a najčešće u regionu koji obuhvata bivše jugoslovenske republike.

83.0%

90.0% 80.0% 70.0% 60.0% 50.0% 40.0% 30.0% 20.0% 10.0% 0.0%

74.0% 51.0% 30.0%

Nivo aktivnosti

Delovanje na lokalnom nivou

Delovanje na regionalnom nivou unutar naše zemlje

Delovanje na nacionalnom nivou

Međunarodna saradnja i umrežavanje

Jezici Sve organizacije koje su aktivne na teritoriji Republike Srbije koriste srpski jezik, a većina organizacija (87%) koristi i engleski jezik. Oko trećine organizacija, pored engleskog, koristi još najmanje jedan strani jezik, poput nemačkog, francuskog i ruskog. U multinacionalnim i pograničnim sredinama najčešće se koriste i jezici nacionalnih manjina koje su zastupljene u datom području, poput mađarskog, ali i rumunskog, bugarskog, albanskog i romskog jezika.

Pravni i regulatorni okvir Pravni okvir za delovanje organizacija civilnog društva u Srbiji regulisan je Zakonom o udruženjima (Sl. glasnik RS, br. 51/2009 i 99/2011). Ovim Zakonom uređuju se osnivanje i pravni položaj udruženja, upis i brisanje iz registra, članstvo i organi, statusne promene i prestanak rada udruženja, kao i druga pitanja značajna za rad udruženja. Većina organizacija koje su učestvovale u ovom istraživanju smatra da je proces registrovanja organizacije jasan i jednostavan. Na pitanje u kojoj meri njihova registracija odgovara aktivnostima koje sprovode, najveći broj organizacija (90%) tvrdi da ima pun pravni kapacitet da vrši planirane aktivnosti. Nešto više od 8% organizacija prijavilo je da je bilo u situaciji da je zbog statusa registracije imalo poteškoća tokom sprovođenja određenih aktivnosti. Oko 1,5% organizacija smatra da je sama registracija formalnost, te da nije relevantna za aktivnosti koje organizacija sprovodi.

Registracija organizacija Zakon o udruženjima („Službeni glasnik br. 51/09“) definiše osnivanje i pravni položaj udruženja, upis i brisanje iz registra, članstvo i organe, statusne promene i prestanak rada udruženja, kao i sva druga pitanja značajna za rad udruženja. Najmanje tri osnivača je potrebno da bi se registrovalo udruženje, uz napomenu da najmanje jedan od osnivača mora imati prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije. Osnivači udruženja mogu biti poslovno sposobna fizička ili pravna lica. Da bi udruženje steklo status pravnog lica, potrebno je izvršiti upis u registra udruženja, koji vodi Agencija za privredne registre2. Upis u Registar3 vrši se na osnovu prijave za upis, koju podnosi zastupnik udruženja. Ovde je potrebno naglasiti da Zakon izričito uređuje da je upis u Registar udruženja dobrovoljan. Samo udruženje koje želi da stekne status pravnog lica podnosi zahtev za upis u registar, o čemu osnivači udruženja samostalno odlučuju. Za osnivanje udruženja neophodno je da osnivači održe osnivačku skupštinu, na kojoj će usvojiti osnivački akt i statut i izabrati ovlašćeno lice koje će zastupati udruženje. Udruženje je u obavezi da o toku i sadržaju izvršenih radnji i donetih odluka sačini zapisnik sa osnivačke skupštine koji će, izmedju ostalog, dostaviti kao prilog prijavi za upis udruženja u Registar.

2 3

Agencija za privredne registre: http://www.apr.gov.rs/ Registar udruženja: http://www.apr.gov.rs/registri/udruženja.aspx

Osnivački akt udruženja je osnovni, konstitutivni akt udruženja. Minimalna sadržina osnivačkog akta propisana je Zakonom o udruženjima. Prilikom predaje zahteva za upis u Registar potrebno je platiti odgovarajuću naknadu propisanu Uredbom o visini naknade za upis udruženja i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre u postupku vođenja Registra, dok za potrebe osnivanja udruženja nije neophodno obezbediti nikakvu osnivačku imovinu. Osnovni opšti akt udruženja je Statut. Minimalna sadržina statuta takođe je propisana Zakonom, i on mora biti u saglasnosti sa odredbama osnivačkog akta, a drugi opšti akti, ako ih udruženje donosi, moraju biti u saglasnosti sa statutom. Udruženja koja su učestvovala u ovom istraživanju, a koja jesu pravno registrovana, većinom procenjuju proceduralnu složenost procesa registracije kao jasnu i jednostavnu (85% udruženja), dok ostalih 15% udruženja ocenjuje proceduru registracije kao nejasnu, komplikovanu i previše birokratsku. Procedura za registrovanje organizacije Jasna i jednostavna

Nejasna, komplikovana i previše birokratska

Izveštavanje Većina organizacija objavljuje nekakvu vrstu Izveštaja o aktivnostima (ili godišnji izveštaj). U više od polovine slučajeva (58% organizacija) interna pravila same organizacije nalažu izradu ovih izveštaja, i oni pre svega služe kao informacija za članove organizacije (53%), ili informacija za javnost (46%). Za 43% organizacija osnovna motivacija za izradu ovih izveštaja je zahtev donatora koji je obezbedio sredstva za implementaciju aktivnosti. Jedna četvrtina organizacija smatra da izrada ovakvih izveštaja može da bude od koristi prilikom komunikacije sa potencijalnim donatorima. Interna pravila organizacije nalažu izradu finansijskih izveštaja u 60% slučajeva. U skladu sa ugovorima sa donatorima organizacije pripremaju finansijske izveštaje prema donatorima koji ih finansiraju, i ovi izveštaji se odnose najčešće samo na onaj deo aktivnosti koje dati donator finansira. Polovina organizacija je izjavilo da finansijske izveštaje koristi za informisanje svojih članova, a svega jedna petina za informisanje zainteresovane javnosti.

Poreska politika Za organizacije civilnog društva koje vrše aktivnosti od javnog interesa nije predviđeno oslobađanje od plaćanja poreza na imovinu nad nekretninama, iako je to praksa u većini evropskih zemalja. Zakon o porezu na dobit pravnih lica generalno izuzima organizacije civilnog društva iz oporezivanja subvencija, donacija, članarina i neekonomskih izvora prihoda. Oporezivanje svih vrsta prihoda koje isplaćuju organizacije civilnog društva (plate, honorari, prava vezana za autorska prava i prava intelektualne svojine, prihod od nekretnina i druge vrste prihoda) obavlja se, bez izuzetaka i razlika, na isti način kao i u profitnom sektoru. Iako poreska politika prema organizacijama predviđa određene poreske olakšice, ovaj sektor još uvek nije do kraja jasno definisan, i u pojedinim segmentima ostavlja prostor za različita tumačenja. Oko 62% organizacija je generalno zadovoljno trenutno postojećom poreskom politikom koja se odnosi na njihovo funkcionisanje, nešto više od 20% organizacija izražava nezadovoljstvo trenutnom poreskom politikom, dok 18% organizacija nema stav po ovom pitanju. Upitani za razlog nezadovoljstva, organizacije uglavnom ističu nejasnoće i nedorečenosti prilikom tumačenja poreskih propisa, previsoke poreske stope, a najviše previsoke poreske obaveze prilikom zapošljavanja ili angažovanja ljudi po različitim ugovorima. Poreska politika prema organizacijama Nezadovoljavajuća Zadovoljavajuća Nema stav

Organizacijski kapaciteti Strateško planiranje organizacija Organizacije koje su učestvovale u ovom istraživanju upitane su da ocene važnost različitih strateških instrumenata i alata za planiranje za njihov rad i funkcionisanje. Strategije za upravljanje ljudskim resursima su ocenjene kao potpuno irelevantne od strane većine organizacija. Svega 1% organizacija smatra da je strateško planiranje ljudskih resursa organizacije važno. Ovo ne predstavlja veliko iznenađenje, imajući u vidu prethodno iznete podatke vezane za broj ljudi u ekološkim organizacijama, kao veoma mali broj stalno zaposlenog osoblja. Sa druge strane, preko 80% ispitanika smatra da je strateško planiranje u oblasti poslovanja, prikupljanja sredstava i komunikacija (odnosa sa javnošću) važno ili veoma važno.

Veoma važan, ovaj instrument je ključan za organizacijsko planiranje i strogo ga se pridržavamo 46.0%

Nije važan, ne koristimo takav instrument za planiranje 1.0%

Važan,ovaj instrument se redovno koristi kao mehanizam planiranja i uglavnom ga se pridražavamo 44.0%

Donekle važan, koristimo ovaj insturment, ali ga se samo delimično pridržavamo Manje važan, mi samo povremeno ili 7.5% neformalno koristimo ovaj instrument za planiranje, ali ga se retko pridržavamo 1.5%

Veoma važan, ovaj instrument je ključan za organizacijsko planiranje i strogo ga se pridržavamo, 50.00%

Nije važan, ne koristimo takav instrument 1,4%

Strateško planiranje aktivnosti

Strategija za prikupljanje sredstava

Manje važan, mi samo povremeno ili neformalno koristimo ovaj instrument za planiranje, ali ga se retko pridržavamo, 2.50%

Važan,ovaj instrument se redovno koristi kao mehanizam planiranja i uglavnom ga se pridražavamo 37.50%

Donekle važan, koristimo ovaj insturment, ali ga se samo delimično pridržavamo, 8.60%

Strategija za odnose sa javnošću (Komunikacione strategije) Veoma važan, ovaj instrument je ključan za organizacijsko planiranje i strogo ga se pridržavamo 52.00% Nije važan, ne koristimo takav instrument za planiranje 1.00%

Važan,ovaj instrument se redovno koristi kao mehanizam planiranja i uglavnom ga se pridražavamo 36.50%

Manje važan, mi samo povremeno ili neformalno koristimo ovaj instrument za planiranje, ali ga se retko pridržavamo 3.00%

Veoma važan, ovaj instrument je ključan za organizacijsko planiranje i strogo ga se pridržavamo 53.00%

Donekle važan, koristimo ovaj insturment, ali ga se samo delimično pridržavamo 7.50%

Poslovno planiranje Važan,ovaj instrument se redovno koristi kao mehanizam planiranja i uglavnom ga se pridražavamo 32.00%

Nije važan, ne koristimo takav instrument za planiranje 2.50%

Manje važan, mi samo povremeno ili neformalno koristimo ovaj instrument za planiranje, ali ga se retko pridržavamo 3.00%

Donekle važan, koristimo ovaj insturment, ali ga se samo delimično pridržavamo 9.50%

Administrativne procedure Upitani za različite administrativne procedure, više od polovine organizacija je odgovorilo da su sve navedene procedure veoma važne za organizacijsko planiranje, te da ih se strogo pridržavaju (finansijski menadžment, menadžment ljudskim resursima, operativne procedure, upravljanje projektima). 20

Veoma važan, ovaj instrument je ključan za organizacijsko planiranje i strogo ga se pridržavamo 59.00%

Finansijski menadžment

Važan,ovaj instrument se redovno koristi kao mehanizam planiranja i uglavnom ga se pridražavamo 30.50%

Nije važan, ne koristimo takav instrument za planiranje 1.00% Manje važan, mi samo povremeno ili neformalno koristimo ovaj instrument za planiranje, ali ga se retko pridržavamo 3.00%

Donekle važan, koristimo ovaj insturment, ali ga se samo delimično pridržavamo 6.50%

Menadžment ljudskim resursima Veoma važan, ovaj instrument je ključan za organizacijsko planiranje i strogo ga se pridržavamo 53.00% Nije važan, ne koristimo takav instrument za planiranje 1.50% Manje važan, mi samo povremeno ili neformalno koristimo ovaj instrument za planiranje, ali ga se retko pridržavamo 3.00%

Važan,ovaj instrument se redovno koristi kao mehanizam planiranja i uglavnom ga se pridražavamo 34.50%

Donekle važan, koristimo ovaj insturment, ali ga se samo delimično pridržavamo 8.00%

Veoma važan, ovaj instrument je ključan za organizacijsko planiranje i strogo ga se pridržavamo 56.50%

Operativne procedure

Važan,ovaj instrument se redovno koristi kao mehanizam planiranja i uglavnom ga se pridražavamo 31.00%

Nije važan, ne koristimo takav instrument za planiranje 1.00% Manje važan, mi samo povremeno ili neformalno koristimo ovaj instrument za planiranje, ali ga se retko pridržavamo 3.00%

Donekle važan, koristimo ovaj insturment, ali ga se samo delimično pridržavamo 8.50%

Sistem upravljanja projektima Veoma važan, ovaj instrument je ključan za organizacijsko planiranje i strogo ga se pridržavamo 70.50% Nije važan, ne koristimo takav instrument za planiranje 1.00% Manje važan, mi samo povremeno ili neformalno koristimo ovaj Donekle važan, koristimo ovaj instrument za planiranje, ali ga se insturment, ali ga se samo retko pridržavamo delimično pridržavamo 1.00% 2.50%

Važan,ovaj instrument se redovno koristi kao mehanizam planiranja i uglavnom ga se pridražavamo 25.00%

Trening i obuka Najveći broj organizacija koje su učestvovale u istraživanju je saglasno da je profesionalno usavršavanje osoblja angažovanog u organizacijama civilnog društva važno. 22

30.00% 25.00% 20.00% 15.00% 10.00% 5.00% 0.00%

29.00% 10.00% organizacija zaposleni investira pohađaju sredstva u samo obuku treninge koji zaposlenih su besplatni

27.00% 9.00%

27.00%

21.00% 2.00%

organizacija zaposleni organizacija organizacija organizacija se pridržava pohađaju ohrabruje dopušta ne smatra da razvojne treninge koji zaposlene da zaposlenima je trening strategije za su relevantni pohađaju što da pohađaju bitan razvoj za prioritete više bilo koji kapaciteta organizacije programa trening koji obuke smatraju korisnim

Značajna sredstva različitih donatora u našoj zemlji opredeljuju se za programe obuke predstavnika civilnog sektora. Pored programa obuka koji se finansiraju kroz različite projekte i međunarodne programe razvojne pomoći, i koji su besplatni za organizacije, sve je veće tržište obuka i treninga komercijalnog karaktera, koji podrazumevaju plaćanje. Samo najveće organizacije koje raspolažu značajnim budžetima i imaju veći broj ljudi na raspolaganju u mogućnosti su da finansiraju neke od ovih programa za svoje zaposlene. Za organizacije su i dalje najatraktivnije one obuke na kojima predstavnici civilnog društva stiču znanja i veštine vezane za pisanje projektnih predloga i upravljanje projektnim ciklusom, jer ih one čine konkurentnijim na sve složenijem tržištu koga čine sve zahtevnija donatorska zajednica i sve veći broj organizacija sposobnih da se uključe u trku za dobijanje sredstava za projekte. S obzirom na trenutnu situaciju u zemlji, sve manju aktivnost bilateralnih donatora, i postepeno otvaranje novih mogućnosti za korišćenje fondova Evropske unije, obuke vezane za pripremu projekata koje finansira EU su najtraženije. Koliko treninzi koji se nude civilnom sektoru ispunjavaju potrebe organizacija? Veoma dobro Dovoljno dobro 25.00% (treninzi Veoma loše (ne dobijamo nikakvu obuku) 3.00% Loše (treninzi postoje, ali su nedovoljni) 7.00%

zadovoljavaju potrebe, ali u nekim oblastima potrebe nisu zadovoljene) 39.00% Nedovoljno 26.00%

Da li je organizacija uradila procenu sopstvenih potreba za treningom u poslednje tri godine? Da 67.00%

Ne 28.00% Ne znam 5.00%

Spoljno informacijsko okruženje U ovom segmentu pokušali smo da istražimo stav civilnog sektora po pitanju dostupnosti informacija u oblasti zaštite životne sredine. Danas gotovo sve organizacije imaju pristup internetu, a institucije sve više komunikaciju sa javnošću vrše preko svojih veb sajtova. Ovo je u velikoj meri olakšalo i ubrzalo protok informacija. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja4 uređuje prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, radi ostvarenja i zaštite interesa javnosti da bude informisana o važnim pitanjima. Ovim Zakonom ustanovljena je i institucija Poverenika za informacije od javnog značaja, kao samostalnog i nezavisnog državnog organa, čiji je zadatak da obezbedi nesmetano ostvarivanje prava građana na pristup informacijama i ukaže na propuste institucija u ispunjavanju ovih obaveza. Dostupnost informacija o životnoj sredini Adekvatna (informacija je dovoljno,ali je potrebno uložiti značajan napor za njihovo prikupljanje) 29.00% Izvrsna 24.00%

Neadekvatna (informacije su teško dostupne i često nisu celovite) 43.00%

Ne postoji (informacije nisu dostupne, ili je dostupna samo minimalna količina informacija) 4.00%

"Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010

Iako su organizacije relativno zadovoljne dostupnošću informacija, one većinom smatraju da dostupne informacije nisu uvek aktuelne i pouzdane, da često nisu dostupne u obliku koji je jasan i lak za manipulaciju, te da su u ovom segmentu potrebna značajna poboljšanja.

Aktuelnost informacija o životnoj sredini

Nisu potrebna poboljšanja 1.00% Potrebna su neka poboljšanja 25.00%

Potrebna su znatna poboljšanja 74.00%

Jasnoća dostupnih informacija o životnoj sredini

Nisu potrebna poboljšanja 1.00%

Potrebna su znatna poboljšanja 73.50%

Potrebna su neka poboljšanja 25.50% Pouzdanost dostupnih informacija o životnoj sredini

Ne znam 1.00%

Potrebna su znatna poboljšanja 75.00%

Nisu potrebna poboljšanja 2.00% Potrebna su neka poboljšanja 22.00%

Interno informacijsko okruženje U ovom delu pokušali smo da dođemo do informacija o tome kako same organizacije komuniciraju sa javnošću u vezi sa sopstvenim aktivnostima i informacijama kojima raspolažu. Očekivano, komunikacija putem interneta (veb sajtova organizacija, društvenih mreža, i mejlova) apsolutno dominira, dok u komunikaciji sa organima vlasti na državnom i lokalnom nivou i dalje preovlađuju tradicionalni načini komunikacije (pošta, faks, telefon). Organizacije koje se bave društvenim aktivizmom pokušavaju da dopru do šire javnosti uz pomoć sredstava masovne komunikacije (televizija, radio, štampa), i pritom je pristup lokalnim medijima znatno lakši, jer omogućava organizacijama da bez novčane nadoknade dobiju prostor, dok je za termin u regionalnim i nacionalnim medijima uglavnom potrebno izdvojiti određenu sumu novca. Organizacije su spremne da odvoje novac za oglašavanje u medijima kada im donatorska sredstva to omogućavaju.

Distribucija podataka (informacija)

Distribucija podataka (informacija) putem CD-a

40.00%

46.00%

14.00%

Distribucija podataka (informacija) poštom

38.00%

48.00%

14.00%

Distribucija podataka (informacija) elektronskom poštom Distribucija podataka (informacija) putem članaka i oglasa u štampanim medijima

92.00% 40.00%

48.00%

Distribucija podataka (informacija) putem internet stranice Distribucija podataka (informacija) putem izveštaja, časopisa u štampanoj formi Distribucija podataka (informacija) putem plakata Distribucija podataka (informacija) putem radija

Često

8.00% 0.00%

84.00%

38.00%

2.00% 14.00%

49.00%

28.00%

20.00%

46.00%

Povremeno

12.00%

13.00%

52.00% 40.00%

14.00%

Nikad

Umrežavanje Organizacije koje žele da dopru do široke javnosti i doprinesu značajnijim promenama u društvu uglavnom nemaju kapacitet da to izvedu samostalno. Iz tog razloga je udruživanje u koalicije i mreže postao čest mehanizam koji organizacije koriste kako bi postigle veći efekat svojih akcija. 26

Nešto više od četvrtine organizacija ocenjuje svoje iskustvo u umrežavanju sa drugim organizacijama civilnog društva kao vrlo dobro ili dobro. Isti broj organizacija smatra da su mogućnosti za umrežavanje civilnog sektora zadovoljavajuće, ali postojeće mreže i organizacije često ne odgovaraju specifičnim potrebama ovih organizacija. Oko 40% organizacija smatra da umrežavanje nije od značajne koristi za njihov rad. Organizacije koje su učestvovale u istraživanju smatraju da je najveći značaj umrežavanja mogućnost za identifikovanje partnera za zajedničko učestvovanje u projektima, kao i razmena informacija i iskustava. Iskustvo u umrežavanju Vrlo loše (smatramo da umrezavanje nije korisno za naš posao) 2.00% Loše (smatramo da je umrežavanje malo korisno i irelevantno za nas) 3.00% Zadovoljavajuće (uglavnom dobra iskustva, ali često ne odgovaraju potrebama našeg posla) 11.00%

Vrlo dobro (imamo pozitivno iskustvo,to je ključno u nasem poslu) 58.00% Dobro (uglavnom imamo dobra iskustva, često ih koristimo) 26.00%

Korisnost uključivanja organizacija u mreže

80.00% 60.00% 40.00% 20.00% 0.00%

75.00% 26.00% Zajedničko korišćenje vesti i informacija

21.00% Razmena iskustava

68.00%

56.00%

44.00%

Obaveštenost o Obaveštenost o mogućnostima mogućnostima finansiranja obuke i treninga

54.00%

18.00% Identifikacija partnera za učešće u projektima

Identifikacija partnera za lobiranje

Uvećanje efektivnosti kampanja

Veća vidljivost i uočljivost

Transparentnost i odgovornost U ovom delu istraživanja želeli smo da saznamo kakav odnos imaju organizacije civilnog društva sa zajednicom, zvaničnim vlastima na različitim nivoima i ostalim zainteresovanim stranama; kako organizacije koriste svoja prava vezana za pristup informacijama, učešće javnosti i dostupnost pravosuđa. 27

Mali broj organizacija tvrdi da ima kontinuiranu komunikaciju i saradnju sa organima vlasti i institucijama na državnom nivou, i to su uglavnom veće organizacije i one sa sedištem u administrativnim centrima. Ipak, više od polovine ispitanih organizacija imalo je u određenom trenutku komunikaciju sa ovim telima. Znatno veći broj organizacija ostvaruje saradnju sa lokalnim vlastima i drugim institucijama na lokalnom nivou, i ovde imamo dosta primera uspešne saradnje, posebno na polju upravljanja otpadom i reciklaže. Manji broj organizacija ima iskustva u saradnji sa međunarodnim subjektima prisutnim u našoj zemlji, i to uglavnom sa telima u okviru Ujedinjenih nacija, institucijama Evropske unije i ambasadama koje imaju programe saradnje sa civilnim društvom.

Odnos organizacija sa zvaničnim vlastima

Parlamentarna tela Ostala državna tela i agencije

Lokalna vlast Druga tela i agencije na lokalu Strane vlasti (ambasade, agencije) Međudržavne organizacije

4.00%

48.00%

12.00%

51.00%

24.00%

11.00%

2.00% 19.00%

20.00% 2.00% 15.00% 54.00%

22.00%

8.00%

27.00%

17.00% 5.00%

50.00% 34.00%

38.00%

17.00% 11.00% 58.00%

40.00%

11.00%

Bliska i konstuktivna saradnja Povremena saradnja Jos uvek ne postoji saradnja,ali planiramo da je razvijemo U sukobu smo

Saradnja organizacija civilnog društva sa biznis sektorom je relativno nov koncept u našoj zemlji, i verovatno će tek u narednim godinama pokazati svoj pun potencijal. Sve više uspešnih, velikih kompanija uvodi programe korporativne odgovornosti u svoje poslovanje, i u okviru njih ostvaruje saradnju sa civilnim društvom, između ostalog i kroz osnivanje fondova za finansiranje projekata. Kada je u pitanju finansiranje organizacija, tu još uvek prednjače strane kompanije koje imaju predstavništva u našoj zemlji, i koje prenose prakse iz zemalja iz kojih dolaze (Koka kola, Telenor i drugi). Uspeh i vidljivost akcija civilnog sektora u velikoj meri zavisi od saradnje sa medijima, i tu organizacije daju prednost lokalnim medijima, jer su pristupačniji, imaju više slobodnog prostora u svojim programima i moguće je ugovoriti saradnju sa njima i bez novčane nadoknade. Čak i kada je potrebno izdvojiti sredstva za prostor u lokalnim medijima, u pitanju su znatno pristupačniji iznosi. Manji broj, pre svega ekspertskih organizacija, u prilici je da sarađuje sa akademskim sektorom. 28

Saradnja sa biznis sektorom, medijima i akademskim sektorom

32.00%

Domaći biznis sektor Međunarodne korporacije

16.00%

22.00%

Univerziteti

33.00%

12.00% 17.00% 8.00%

57.00%

32.00%

Sarađujemo blisko i konstruktivno Ne postoji saradnja,ali planiramo da je razvijemo

16.00%4.00%

52.00%

50.00%

Lokalni mediji Državni mediji

48.00%

10.00% 12.00% 5.00% 14.00% 12.00%

Povremeno sarađujemo Tesko je reći/ne znam

Najveći broj organizacija civilnog društva, izuzev ekspertskih organizacija, koncipiraju svoje delovanje u odnosu na lokalnu zajednicu i širu javnost. Kada je u pitanju saradnja sa drugim organizacijama civilnog društva, one uglavnom komuniciraju i sarađuju sa organizacijama u njihovoj lokalnoj zajednici ili u neposrednoj blizini. Nacionalne organizacije civilnog društva uspostavljaju saradnju sa lokalnim organizacijama u onim regionima gde žele da implementiraju aktivnosti, a i većina donatora zahteva uključivanje lokalnog civilnog sektora prilikom finansiranja projekata na lokalu. Organizacije se neretko povezuju i tematski, na osnovu oblasti interesovanja. Organizacije koje imaju sedište u pograničnim regionima uglavnom ostvaruju saradnju sa organizacijama iz susednih zemalja, angažujući se na rešavanju zajedničkih problema u oblasti zaštite životne sredine, dok je manji broj organizacija koje uspešno sarađuju sa civilnim sektorom iz drugih zemalja.

Saradnja sa građanima i civilnim sektorom

48.00%

Građanstvo i široka javnost

Lokalne organizacije (OCD)

Nacionalne OCD

OCD iz susednih zemalja Međunarodne OCD

35.00%

42.00%

21.00%

7.00% 16.00%

12.00% 4.00%

34.00%

43.00%

17.00%

24.00%

36.00%

77.00%

84.00%

Sarađujemo blisko i konstruktivno Povremeno sarađujemo Ne postoji saradnja, ali planiramo da je ostavrimo

Za komunikaciju sa građanima i različitim zainteresovanim stranama organizacije koriste sva raspoloživa sredstva, i tu prednjači komunikacija putem interneta (i mejl, društvene mreže, internet stranice). Organizacije često pribegavaju i direktnoj komunikaciji, organizujući javna okupljanja i ulične akcije. Komunikacija organizacija sa građanima

80.00% 70.00% 60.00% 50.00% 40.00% 30.00% 20.00% 10.00% 0.00%

69.00%

76.00% 52.00%

40.00% 21.00%

31.00% 8.00%

Na koji način organizacije uključuju građane

71.00%

Unapred obaveštavamo građane o akcijama 40.00%

Javna okupljanja i diskusije sa zainteresovanim stranama

32.00%

Javna okupljanja ili diskusije sa opštinskim predstavnicima

46.00%

Prikupljamo mišljenja i informacije od građana

27.00%

Zajedničke radne grupe sa zainteresovanim stranama Osnivamo ekspertske grupe sa zainteresovanim građanima

18.00%

Fokus grupe, radionice

18.00%

Primenjujemo glasanje, upitnike ili istraživanje

26.00%

Istraživanja,studije

24.00%

Ne uključujemo građane 2.00%

Dostupnost informacija, učešće javnosti i pristup pravosuđu Kao što je ranije u tekstu navedeno, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i institucija Poverenika za informacije od javnog značaja, garantuju svim građanima i organizacijama civilnog društva pravo na dobijanje velikog broja informacija koje se tiču zaštite životne sredine, i manji broj organizacija je pokušalo da ovo pravo ostvari u praksi upućivanjem zahteva za pristup informacijama različitim institucijama, i obraćanjem Povereniku u slučaju neadekvatnog reagovanja institucija. One organizacije koje su tražile informacije od različitih institucija većinom su zadovoljne kako ovaj mehanizam funkcioniše, efikasnošću institucija u dostavljanju informacija, kao i samim kvalitetom informacija. Manje od 10% organizacija je do sada učestvovalo u kreiranju zakonskih akata, a nešto veći broj (15%) je bio uključen u donošenje strateških dokumenata na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Dostupnost informacija, učešće javnosti pristup organima pravosuđa

Organizacija je uputila zvanični zahtev institucijama za pristup informacijama o životnoj sredini

12.00%

Organizacija je učestvovala u oblasti specifičnih aktivnosti kao što su procene uticaja, licenciranje, izdavanje dozvola? Organizacija je učestvovala u donošenju strateških dokumenata, kao što su nacionalni/regionalni/lokalni planovi, programske strategije i politike Organizacija je učestvovala u donošenju nacrta zakonskog predloga ili regulative?

23.00%

15.00%

8.00%

Dostupnost informacija koje se traže od državnih institucija

Postoje jasna pravila i procedure Zakonski propisi se primenjuju pravilno

84.00%

52.00%

16.00%

48.00%

Procedure i pravila su nejasni Zakonski propisi se ne primenjuju

Postoji jasno saznanje koja su prava građana i OCD

78.00%

22.00%

Ne postoji jasno saznanje koja su prava građana i OCD

Jasno je kako se mogu iskoristiti prava,koje su procedure i mogućnosti

76.00%

24.00%

Nejasno je kako se mogu iskoristiti prava i kakve su procedure i mogućnosti Informacije se ne dobijaju na vreme

Informacije se dobijaju u odgovarajućem vremenskom roku Dobijene informacije su besplatne, ili uz prihvatljivu nadoknadu

71.00% 92.00%

29.00% Cena dobijenih informacija je visoka i čini 8.00% veliku prepreku

Zna se koje vlasti poseduju kakve infrormacije i kako se one dobijaju

77.00%

23.00%

Dobijene informacije u uglavnom sveže

74.00%

26.00%

Informacije se dobijaju u odgovarajućem obliku i razumljive

77.00%

23.00%

Vlasti imaju na raspolaganju brojne i raznovrsne informacije

72.00%

Nije jasno koje vlasti imaju kakve informacije i kako se do njih dolazi Informacije su često zastarele

28.00%

Informacije se ne dobijaju u odgovarajućem obliku i komplikovane su za upotrebu Informacije su često nedostupne

Pristup pravosuđu po pitanju zaštite životne sredine

Pravosudni sistem je odgovarajući

56.00%

44.00%

Jasno je kako se pokreće žalba i sudska parnica

69.00%

31.00%

Jasno su definisana prava građana i građanskih organizacija

65.00%

35.00%

Primena postojećih zakona i sudskih odluka je adekvatna Jasno je kako se mogu iskoristiti prava Vremenski okvir sudskih procedura je odgovarajući Sudski troškovi su razumni

33.00%

67.00%

77.00%

69.00%

61.00%

23.00%

31.00%

39.00%

Neadekvatan pravosudni sistem Nije jasno šta je neophodno za žalbu i kako se otvara sudska parnica Prava građana i građanskih organizacija nisu jasno i široko definisana Primena posojećih zakona i sudskih odluka je neadekvatna Nedovoljno saznanje o tome kako se mogu iskoristiti prava

Sudske procedure su spore i traju dugo

Sudski troškovi su suviše visoki

ANEKS: UPITNIK ZA DIREKTORIJUM I ISTRAŽIVANJE Istraživanje organizacija civilnog društva aktivnih u oblasti životne sredine u Srbiji SENSE program

DEO A - UPIS U OCD U DIREKTORIJUM Podaci iz dela A upitnika biće objavljeni kao upis vaše organizacije u novi OCD direktorijum Ime grupe/organizacije (izvorno ime): Ime grupe/organizacije (prevod na engleski jezik): Skraćenica/kraći oblik imena (na engleskom i na lokalnom jeziku): Država: Grad: Poštanski broj: Poštanski pretinac: Ulica i broj: Telefon [(pozivni broj za državu-pozivni broj za grad), broj], npr. (381-11) 123-4567 Faks [(pozivni broj za državu-pozivni broj za grad), broj], npr. (381-11) 123-4567 E mail adresa: Adresa web stranice: Vođa organizacije i njegov/njen položaj:< Ime >< Prezime >< Položaj >< Pol > Na primer: John Smith, izvršni direktor Kontakt osoba (ukoliko se ne radi o prethodno navedenoj osobi):< Ime >< Prezime >< Položaj > Godina osnivanja organizacije: Da li je vaša organizacija formalno (pravno) registrovana?

Registrovana

Nije registrovana

Ukoliko je registrovana, navedite godinu poslednje (aktivne) registracije:

Ukoliko je vaša organizacija pravno registrovana, o kojoj vrsti registracije se radi?

Udruženje

Fondacija

Savez

Zadužbina ili fondacija

Drugo molimo naznačite

Koliko ljudi je zaposleno u vašoj organizaciji? Koliko članova ima vaša organizacija? Koliko volontera učestvuje u vašim aktivnostima? Godišnji budžet (odaberite odgovarajući):

nema budžeta

do 500 EUR

501 – 1000 EUR

1001 – 5000 EUR

5001 – 10,000 EUR

10,001 - 50,000 EUR

50,000 – 100,000 EUR

iznad 100,000 EUR

ne znam

Izvori finansiranja (označite sve koji odgovaraju):

grantovi i donacije domaće vlade/javnog sektora

grantovi i donacije stranih vlada/međunarodnog javnog sektora

donacije/grantovi domaćih fondacija

donacije/grantovi stranih/međunarodnih fondacija

pokroviteljstvo, donacije, ili grantovi od strane domaćih firmi/korporacija

pokroviteljstvo, donacije ili grantovi od stranih/međunarodnih firmi/korporacija

donacije ili grantovi građana ili iz drugih privatnih izvora

članarine 35

privredna delatnost

naknade za iznajmljivanje ili druga sredstva (investicije, autorska prava)

Glavne oblasti u kojima je vaša organizacija aktivna: (označite sve koje odgovaraju)

kvalitet vazduha/zagađenje vazduha

kvalitet vode/zagađenje vode

kvalitet zemljišta/zagađenje zemljišta

zaštita prirode/biodiverziteta

poljoprivreda/organska/tradicionalna

zemljoradnja

genetski modifikovani organizmi/biotehnologija

zaštita šuma

zaštita životinja/divlje životinje

upravljanje komunalnim/kućnim otpadom

opasan otpad

reciklaža

kompostiranje

energija/obnovljiva

energetska efikasnost

energija/nuklearna

energija/fosilna goriva/rudarstvo

klimatske promene

zaštita potrošača

sertifikacija i označavanje

ekonomska sredstva

edukacija o zaštiti životne sredine/o održivom razvoju

zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine

izrada politike zaštite životne sredine 36

globalizacija i međunarodna politika

održivi razvoj

održiva/zelena potrošnja

turizam/održiv/eko – turizam

otrovi, hemikalije i trajni organski zagađivači

transport/saobraćaj

urbana životna sredina

Aktivnosti (označite sve koje obavljate):

podizanje svesti javnosti

organizovanje kampanja/protestnih aktivnosti/uličnih akcija

medijske kampanje

pružanje informacija

pravno zastupanje

lobiranje kod donosilaca odluka

nadgledanje/praćenje rada javnih ustanova (uloga budnog oka)

treninzi/izgradnja kapaciteta

akcije čišćenja, organizovanje kampova

organizovanje i planiranje u zajednici (LA21, LEAP)

uspostavljanje dijaloga/saradnje sa lokalnim vlastima

uspostavljanje dijaloga/saradnje sa nacionalnim vlastima

povezivanje sa biznis sektorom

konferencije, sastanci

obrazovanje

uključivanje u procene uticaja na životnu sredinu (SEA, EIA, drugo)

rad na terenu

monitoring/merenje (tehničko)

pregovaranje i facilitiranje dijaloga 37

umrežavanje

implementacija politika

javni sastanci

učešće javnosti

izdavaštvo

istraživanje

društveni marketing

usluge savetovanja

Nivo aktivnosti (označite sve koje odgovaraju)

lokalni

regionalni (regija unutar države)

nacionalni

međunarodni

Koje krovne organizacije ili mreže ste član ili sa njom sarađujete (na nacionalnom, podregionalnom ili međunarodnom nivou)? (Molimo navedite) Nacionalni: Podregionalni (JE): Regionalni (evropski) i međunarodni (svetski): Jezici kojim se koristite: Komentari/kratak pregled (uspešne akcije, završeni projekti, itd.) < najviše 50 reči > Najvažnije publikacije (ime, godina, broj izdanja/godina): < najviše 50 reči >

DEO B - PROCENA ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUŠTVA Podaci iz dela B neće biti objavljeni; biće korišćeni isključivo za istraživanje i procenu potreba i statusa civilnog sektora. Molimo odgovorite na što više pitanja.

PRAVNI I REGULATORNI OKVIR Ovaj deo procenjuje pravni okvir za rad nevladinih organizacija i postojeće regulative.

PITANJA VEZANA ZA REGISTRACIJU P1. Ukoliko ste pravno registrovani, kako biste procenili proceduralnu složenost procesa registracije Birokratija

jasna i jednostavna

nejasna, komplikovana, previše birokratska

P2. Ukoliko ste pravno registrovani, šta od sledećeg najbolje opisuje način na koji registracija vaše organizacije odgovara predviđenim aktivnostima? (označite samo jednu opciju):

Imamo puni pravni kapacitet da vršimo planirane aktivnosti

Nasa registracije je formalnost i nije relevantna za naše aktivnosti

Nameravamo ili da promenimo našu registraciju da bi je uskladili sa aktivnostima koje sprovodimo ili da promenimo naše aktivnosti

Ponekad, zbog statusa naše registracije, sa vlastima imamo poteškoća koje se tiču određenih naših aktivnosti

PITANJA VEZANA ZA IZVEŠTAVANJE P3. Koji od sledećih dokumenata vaša organizacija redovno izdaje? Molimo odaberite izveštaje koje pripremate i naznačite razloge zbog kojih to radite. (označite sve koji odgovaraju) Vrste izveštaja

□Izveštaj o aktivnostima (godišnji izveštaj)

□ Finansijski izveštaj ( obračuni )

Zašto ga izdajete?

o o o

Jer to traže interna pravila organizacije Jer tako nalaže ugovor ( donatori itd.) Olakšava prikupljanje sredstava

Informacije za članove

Informisanje i kontakt sa javnošću

o o o o o o

Jer to traže interna pravila organizacije Jer tako nalaže ugovor (donatori itd.) Olakšava prikupljanje sredstava Informacije za članove Informisanje i kontakt sa javnošću Drugo (navesti):

P4. U kojoj meri ste zadovoljni trenutno postojećom poreskom politikom koja se odnosi na funkcionisanje organizacija civilnog društva? - Zadovoljan - Nezadovoljan - Ne znam P5. Ukoliko ste odgovorili da ste nezadovoljni poreskom politikom, molimo navedite razloge:

RESURSI ORGANIZACIJE U ovom delu želimo da procenimo pristup organizacija civilnog društva resursima, njihov finansijski status i potencijalne probleme sa kojima se organizacije mogu suočiti u dobijanju pristupa resursima što je osnovni preduslov za izvođenje aktivnosti.

FINANSIRANJE P6. Kako bi ste procenili finansijski status/održivost vaše organizacije? ( odaberite samo jednu opciju )

Veoma dobar (nemamo nikakvih ozbiljnih finansijskih problema)

Dovoljno dobar (imamo dovoljno sredstava da bi podržali naše glavne aktivnosti, ali neki od naših trenutnih i/ili budućih programa nemaju dovoljno sredstava)

Nestabilan (organizacija ima finansijske poteškoće)

Loš (jedva da možemo održati osnovne aktivnosti/projekte zbog nedovoljnog finansiranja)

Veoma loši (organizacija ne raspolaže nikakvim sredstvima)

P7. Približno odredite relativnu važnost (udeo u trenutnom budžetu) glavnih izvora finansiranja za svoju organizaciju (tako da u zbiru dobijete približno 100%): Vrsta sredstava

Ključni izvor >50%)

Veoma važan izvor (=25%)

Donekle važan (5-25%)

Manji izvor (<5%)

Nije izvor/ ne znam

F1 - donacije ili grantovi domaće vlade/javnog sektora F2 - grantovi ili donacije stranih vlada/međunarodnog javnog sektora F3 - donacije/grantovi domaćih fondacija

F4 - donacije/grantovi stranih/međunarodnih fondacija F5 - pokroviteljstvo, donacije grantovi od strane domaćih kompanija/korporacija F6 - pokroviteljstvo, donacije grantovi od strane stranih/međunarodnih kompanija/korporacija F7 - donacije ili grantovi od strane građana ili drugih privatnih izvora F8 - članarine F9 - privredna delatnost, naplate usluga, istraživanja, konsalting, (edukacije, treninzi, prodaja proizvoda itd.) F10 - naknade za iznajmljivanje i druga sredstva (investicije, autorska prava)

P7a. - Ukoliko organizacija neposredno obavlja neku privrednu delatnost navedite koju? _____________________________________________

MATERIJAL P8. Kako biste okarakterisali status vaše organizacije kada je u pitanju dostupnost opreme? (odaberite samo jednu opciju)

Odličan (imamo svu potrebnu opremu)

Adekvatan (imamo manje-više sve što nam treba za obavljanje naših aktivnosti)

Neadekvatan (nemamo potrebnu opremu i to utiče na naše aktivnosti)

Nikakav (nemamo nikakvu opremu što šteti našim planovima)

P9. Koja od sledećih opcija najbolje opisuje smeštaj vaše organizacije? (odaberite samo jednu opciju)

Naša organizacija poseduje vlastiti kancelarijski prostor

Iznajmljujemo (ili besplatno koristimo) kancelarijski prostor koji nam je potreban za rad

Ponekad iznajmljujemo sobe ili drugi prostor za naš rad

Radimo neformalno u privatnim prostorijama naših članova

OSOBLJE P10. Ukoliko imate plaćeno osoblje ili spoljne stručnjake (koji rade puno radno vreme ili deo radnog vremena), molimo naznačite koliko njih vaša organizacija upošljava ili ima pod ugovorom na sledećim položajima (molimo upišite brojeve u polja dole) Vrsta položaja

Broj

Menadžeri Projektni službenici Administrativno osoblje Spoljno projektno osoblje/konsultanti Spoljne računovođe/knjigovođe Pravni savetnici/advokati P11. S obzirom na sve ljude aktivno uključene u rad vaše organizacije (osoblje, članovi i volonteri), molimo da date procenu procenta zastupljenosti žena. (označite samo jednu opciju)

Više od 80% su žene

Između 60 i 80% su žene

Između 40 i 60% su žene

Između 20 i 40% su žene

Manje od 20% su žene

ORGANIZACIJSKI KAPACITETI Ovaj deo se bavi kapacitetima organizacija, njima dostupnim treninzima i potrebama u organizacijskom razvoju. UČINAK ORGANIZACIJE P12. Učinak: Kako biste procenili ukupan učinak vaše organizacije u postizanju postavljenih ciljeva u prošloj godini, bez obzira na razloge? (označite samo jednu opciju)

neuspešan (nažalost, uglavnom nismo uspeli da ostvarimo postavljene ciljeve)

delimično neuspešan (neki ciljevi su delimično ostvareni, ali većina nije) 42

osrednji učinak (nekoliko ciljeva je ostvareno, dok nekoliko drugih nije)

delimično uspešan (mnogo ciljeva je ostvareno, samo nekoliko nije)

potpuno uspešan (ispunili smo sve postavljene ciljeve u prošloj godini)

teško je reći (ne znamo; ne procenjujemo naše ciljeve)

P13. Efikasnost: Molimo da procenite važnost sledećih strateških instrumenata i alata za planiranje. (molimo označite odgovarajuće polje u svakom od redova)

Stratesko planiranje naših aktivnosti

Veoma važan, ovaj instrument je ključan za organizacijsko planiranje i strogo ga se pridržavamo

Važan, ovaj instrument se redovno koristi kao mehanizam planiranja i uglavnom ga se pridržavamo

Manje važan, mi samo povremeno ili neformalno koristimo ovaj instrument za planiranje, ali ga se retko pridržavamo

Nije važan, ne koristimo takav instrument za planiranje

□

Donekle važan, koristimo ovaj instrument za planiranje, ali ga se retko pridržavamo

Strategije za prikupljanje sredstava

Strategije za upravljanje ljudskim resursima

Komunikacije i/ili strategije za odnose sa javnošću

Poslovno planiranje

Drugo, molimo naznačite _____________

□

P14. Efikasnost: Molimo da procenite važnost sledećih administrativnih procedura (molimo da označite odgovarajuće polje u svakom redu) Veoma važan, ovaj instrument je ključan za organizacijsko planiranje i strogo ga se pridržavamo

Važan, ovaj instrument se redovno koristi kao mehanizam planiranja i uglavnom ga se pridržavamo

Donekle važan, koristimo ovaj instrument, ali ga se samo delimično pridržavamo

Manje važan, mi samo povremeno ili neformalno koristimo ovaj instrument za planiranje, ali ga se retko pridržavamo

Nije važan, ne koristimo takav instrument za planiranje

□ □

Finansijski menadžment Menadžment ljudskim resursima Operativne procedure Sistem upravljanja projektima TRENING I OBUKA

P15. Koje od sledećih ponuđenih definicija najbolje opisuje stav vaše organizacije prema pitanjima treninga i obuke? (označite sva polja koja odgovaraju)

naša organizacija investira sredstva u obuku zaposlenih na regularnoj bazi

naši zaposleni pohađaju samo treninge koji su besplatni

naša organizacija se pridržava razvojne strategije osoblja kada je u pitanju trening

naši zaposleni pohađaju treninge koji su relevantni za razvojne prioritete organizacije

naša organizacija ohrabruje zaposlene da pohađaju što više programa obuke

naša organizacija dopušta zaposlenima da pohađaju bilo koji trening koji smatraju korisnim

naša organizacija ne smatra da je trening bitan

ne znam

P16. Procenite da li treninzi koji se nude nevladinom sektoru ispunjavaju potrebe vaše organizacije? (označite samo jedan odgovor)

Veoma dobro (imamo sve što nam treba)

Dovoljno dobro (nude se treninzi koji zadovoljavaju naše potrebe, ali u nekim oblastima potrebe nisu zadovoljene)

Nedovoljno (mnogo potreba ostaje neoslovljeno)

Loše (treninzi postoje, ali su nedovoljni)

Veoma loše (ne dobijamo nikakvu obuku)

P17. Da li je vaša organizacija uradila ikakvu procenu sopstvenih potreba za treningom u poslednje tri godine?

Ne znam

P18. Da li je vaša organizacija imala prilike da učestvuje na trening seminarima na sledeće organizacione teme, molimo vas naznačite. (označite odgovarajuće polje u svakom redu) Vrlo korisno Teme Organizaciona strategija Stratesko planiranje aktivnosti Strategija prikupljanja sredstava (Fundraising) Strategija upravljanja ljudskim resursima Komunikacijska i/ili PR strategija Biznis planiranje Organizacijski procesi Finansijsko upravljanje Upravljanje ljudskim resursima Operativne i administrativne procedure Sistem upravljanja projektima Druge relevantne veštine Kreiranje i održavanje databaza

Delimično korisno

Nekorisno

□ □ □ □ □

□ □ □

□

□ 45

Izdavaštvo GIS aplikacije Hardware/software instalacija i korišćenje Upravljanje volonterskim radom Veštine prezentovanja Pisanje predloga projekta Jačanje tima Vođenje web stranice

□ □ □ □ □ □ □ □

P19. Ukoliko bi vaša organizacija imala priliku da učestvuje u programu osposobljavanja u okviru sledećih tematskih celina koje se navode u donjoj tablici, molimo vas procenite stepen korisnosti takvih programa. (molimo označite odgovarajući kvadratić u svakom redu) Teme problematike životne sredine T1 kvalitet vazduha / zagađenje vazduha T2 kvalitet vode / zagađenje vode T3 kvalitet zemljišta / zagađenje zemljišta T4 zaštita prirode / biodiverziteta T5 poljoprivreda / organska / tradicionalna zemljoradnja T6 genetski modifikovani organizmi/biotehnologija T7 zaštita šuma T8 zaštita životinja / divlje životinje T9 upravljanje komunalnim/kućnim otpadom T10 opasan otpad T11 reciklaža T12 kompostiranje

Veoma korisno

□ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □

Delimično korisno

□ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □

Nekorisno

□ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ 46

□ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □

T13 energija/obnovljiva T14 energetska efikasnost T15 energija/nuklearna T16 energija/fosilna goriva/rudarstvo T17 klimatske promene T18 zaštita potrošača T19 sertifikacija i označavanje T20 ekonomska sredstva T21 edukacija o zaštiti životne sredine/o održivom razvoju T22 zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine T23 izrada politike zaštite životne sredine T24 globalizacija i međunarodna politika T25 održivi razvoj T26 održiva/zelena potrošnja T27 turizam / održiv / eko - turizam T28 otrovi, hemikalije i trajni organski zagađivači T29 transport / saobraćaj T30 urbana životna sredina

□ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □

P20. Ukoliko bi vaša organizacija imala priliku da učestvuje u sledećim programima osposobljavanja, molimo vas da procenite stepen korisnosti takvih programa. (molimo označite odgovarajući kvadratić u svakom redu) Program jačanja kapaciteta u oblasti: A1 podizanje svesti javnosti

Veoma korisno

□

Delimično korisno

□

Nekorisno

□ 47

A2 organizovanje kampanja/protestnih aktivnosti/uličnih akcija

□

A3 medijske kampanje

□ □ □ □ □

□ □ □

A11 uspostavljanje dijaloga/saradnje sa lokalnim vlastima

□

A12 uspostavljanje dijaloga/saradnje sa nacionalnim vlastima

□

A13 povezivanje sa biznis sektorom

□ □ □ □

□ □

A4 pružanje informacija A5 pravno zastupanje A6 lobiranje kod donosilaca odluka A7 nadgledanje/praćenje rada javnih ustanova (uloga budnog oka) A8 treninzi/izgradnja kapaciteta A9 akcije čišćenja, organizovanje kampova A10 organizovanje i planiranje u zajednici (LA21, LEAP)

A14 konferencije, sastanci A15 obrazovanje A16 uključivanje u procene uticaja na životnu sredinu (SEA, EIA, drugo) A17 rad na terenu A18 monitoring/merenje (tehničko)

□ □ □ □ □ □ □

A26 društveni marketing

□

A27 usluge savetovanja

□

A19 pregovaranje i facilitiranje dijaloga A20 umrežavanje A21 implementacija politika A22 javni sastanci A23 učešće javnosti A24 izdavaštvo A25 istraživanje

ZNANJE I INFORMACIJA U okviru sledećeg odeljka procenite koje su vam informacije i znanje dostupni, kojim se komunikacijskim kanalima koristite za njihovo širenje, i koje/kakvo znanje i informacije nedostaju civilnim organizacijama

SPOLJNO INFORMACIJSKO ORKUŽENJE P21. Molimo vas da procenite opštu dostupnost informacija o životnoj sredini/održivom razvoju u vašoj zemlji. (izaberite odgovor koji se odnosi na vašu organizaciju)

Izvrsno (informacije o mnogim potencijalnim temama i problemima su u potpunosti dostupne)

Adekvatno (informacija je dovoljno, ali je potrebno uložiti značajan napor za njihovo prikupljanje)

Neadekvatno (informacije su teško dostupne i često nisu celovite)

Ne postoji (informacije nisu dostupne, ili je dostupna samo minimalna količina informacija)

Ne znam

P22. Imajući na umu kvalitet sadržaja i distribucije službenih informacija o životnoj sredini, molimo vas procenite sledeće elemente. (molimo označite odgovarajući kvadratić u svakom redu) Potrebna su znatna poboljšanja SADRŽAJ Aktuelnost Prezentacija(jasnoća) Pouzdanost DISTRIBUCIJA Jednostavnost dostupnosti Opravdanost cene koštanja Vremenski rokovi za dostavljanje Putem javnih medija U elektronskoj formi Štampa Javni info centri RAZMENA Fizička (licem u lice) Virtuelna (elektronska)

Potrebna su neka poboljšanja

Nisu potrebna poboljšanja

Ne znam

□ □ □

□ □ □ □ □ □ □

□ □

INTERNO INFORMACIJSKO OKRUŽENJE P23 - Procenite koliko često vaša organizacija koristi sledeće načine/mehanizme distribucije informacija ili podataka o životnoj sredini. (molimo označite odgovarajući kvadratić u svakom redu) DISTRIBUCIJA PODATAKA/INFORMACIJA CD-ROM Neposredna pošta E - mail Članci ili oglasi u nezavisnim javnim glasilima

Često

Povremeno

Nikad

□ □ □ □

□ □ □ □ 50

Internet web stranice Biblioteka/info centar Primerak izveštaja ili časopisa u papirnatom obliku Plakati/Demonstracije Radio programi ili oglasi Telefon/Faks

□ □ □ □ □ □

MREŽE (Umrežavanje)

P24. - Ocenite svoje iskustvo koje imate u oblasti umrežavanja sa organizacijama civilnog društva (Odabrati samo jednu opciju)

Vrlo dobro (imamo pozitivno iskustvo, to je ključno u našem poslu)

Dobro (uglavnom imamo dobra iskustva, često ih koristimo)

Zadovoljavajuće (uglavnom dobra iskustva, ali često ne odgovaraju potrebama našeg posla)

Loše (smatramo da je umrežavanje malo korisno i irelevantno za nas)

Vrlo lose (smatramo da umrežavanje nije korisno za naš posao)

P 25. - Koje od ovih funkcija mreža organizacija civilnog društva mogu da ohrabre vašu organizaciju da ih koristite ili u njima učestvujete? (Označi sve odgovarajuće opcije)

Zajedničko korišćenje vesti i informacija

Razmena iskustava

Obaveštenost o mogućnostima finansiranja

Obaveštenost o mogućnostima obuke i treninga

Identifikacija partnera za učešće u projektima

Identifikacija partnera za lobiranje

Uvećanje efektivnosti kampanja

Veća vidljivost i uočljivost

Ostalo, molimo navedite:

TRANSPARENTNOST I ODGOVORNOST Transparentnost i odgovornost su osnovni uslovi za jačanje poverenja u civilnom društvu. U ovom odeljku ocenjujemo kako organizacije obezbeđuju informacije za svoje aktivnosti; kakav odnos postoji sa zajednicom; zvaničnim vlastima i ostalim zainteresovanim stranama; kako organizacije koriste svoja prava pristupa informacijama, učešća javnosti i dostupnosti pravosuđa. P 26 - Kako bi ste ocenili vaš odnos sa zvaničnim vlastima? (Odaberite odgovarajući kvadrat u svakom redu) Nivo/Vrsta saradnje

Bliska i konstruktivna saradnja

Parlamentarna tela Državne vlasti, agencije (i tela) koja se bave pitanjima životne sredine Ostala državna tela i agencije Lokalna vlast Druga zvanična tela i agencije na lokalnom nivou sa svojim ograncima Strane vlasti (ambasade, agencije) Međudržavne organizacije (npr. UN)

Povremena saradnja

Još uvek ne postoji saradnja, ali planiramo da je razvijemo

U sukobu smo

Teško je reći/ne znam

□ □

□ □ □

□

P 27 - Kako biste ocenili vaš odnos sa biznis sektorom, medijima i akademskim sektorom? (Molimo odaberite odgovarajući kvadrat u svakom redu) Stepen/Vrsta saradnje

Nacionalni/lokalni biznis sektor Međunarodne korporacije koje posluju u vašoj zemlji

Sarađujemo blisko i konstruktivno

□ □

Povremeno sarađujemo

□ □

Ne postoji saradnja, ali planiramo da je razvijemo

□ □

U sukobu smo

□ □

Teško je reći/ne znam

□ □ 52

□ □ □

Lokalni mediji Državni mediji Univerziteti

□ □ □

P 28 - Kako biste ocenili vašu saradnju sa građanima, lokalnim udruženjima i drugim organizacijama civilnog društva? (Molimo odaberite odgovarajući kavadrat u svakom redu) Stepen/Vrsta saradnje Građanstvo i široka javnost Lokalne organizacije civilnog društva (OCD) i grupe građana Nacionalne OCD OCD iz susednih zemalja Međunarodne OCD

Sarađujemo blisko i konstruktivno

Povremeno sarađujemo

Ne postoji saradnja, ali planiramo da je ostvarimo

U sukobu smo

Teško je reći/ne znam

□ □

□

P 29 - Na koji način informišete građane u vašoj zajednici o inicijativama i aktivnostima kojima se bavi vaša organizacija? (Označi sve odgovarajuće opcije)

Mediji (TV, radio, štampa)

Internet, e – mail,web stranice

Publikacije (npr. leci, brošure, pisana obaveštenja)

Direktna pošta (npr. poštanske dopisnice, pisma, flajeri)

Javna okupljanja

Ulične akcije, demonstracije, posteri

Bilbordi

Ostalo, molimo navedite

Ne obaveštavamo građane o našim inicijativama

P 30 - Ukoliko uključujete građane u vaše aktivnosti, na koji način to činite? (Označiti sve odgovarajuće opcije)

Unapred obaveštavamo građane o nastupajućim zbivanjima, mestu, datumu, programu

Organizujemo javna okupljanja diskusiju/e sa svim zainteresovanim stranama da bismo diskutovali o potrebama i predlozima

Organizujemo javna okupljanja ili diskusije sa opštinskim predstavnicima i zainteresovanim stranama u zajednici da bismo diskutovali o potrebama i predlozima

Prikupljamo mišljenja i informacije od građana

Osnivamo zajedničke radne grupe sa zainteresovanim stranama u cilju razvoja predloga aktivnosti

Osnivamo ekspertske grupe sa učešćem zainteresovanih građana koji razmatraju specifična pitanja

Fokus grupe

Organizujemo radionice

Primenjujemo glasanje, upitnike ili istraživanje

Istraživanja, studije

Ostalo, molimo navedite

Ne uključujemo građane u naše aktivnosti

AARHUS (Konvencija o dostupnosti informacija): DOSTUPNOST INFORMACIJA,UCEŠČE JAVNOSTI I PRISTUP PRAVOSUĐU

P 31 - Kakvo je vaše iskustvo po pitanju dostupnosti informacija, učešća javnosti u odlučivanju i pristupa organima pravosuđa u oblasti zaštite životne sredine? (Molimo odaberite kvadrat u svakom redu) Da li je vaša organizacija u poslednje 3 godine:

Uputila zvanični zahtev odgovornim institucijama za pristup informacijama o životnoj sredini? Imala javno učešće u oblasti: Specifičnih aktivnosti kao što su EIA, licenciranje, izdavanje dozvola?

□

Ako jeste, koliko često (otprilike)

Donošenja strateških dokumenata, kao što su nacionalni/regionalni/lokalni planovi, programske strategije, politike i njihove SEA (strateška procena uticaja) Donošenje nacrta zakonskog predloga ili regulative? Bila tužilac u procesu u oblasti životne sredine (pred sudskim ili drugim državnim organima)?

□

N.B. Na sledeća pitanja o dostupnosti informacija (32), učešću javnosti (33) i dostupnosti pravosuđa (34) odgovorite samo ako ste pozitivno odgovorili na gornje delove pitanja 31: P 32 - Shodno vašem iskustvu, kako biste ocenili trenutnu situaciju u pogledu dostupnosti informacija koje tražite od državnih institucija u vašoj zemlji? (Molimo odaberite odgovarajući kvadrat u svakom redu) Pozitivno

Negativno

□Zakonski propisi koji se tiču prava i obaveza □Ne postoje zakonski propisi koji se tiču prava su odgovarajući

i obaveza

□Postoje jasna pravila i procedure □Procedure i pravila su nejasni □Zakonski propisi se primenjuju pravilno □Zakonski propisi se ne primenjuju □Postoji jasno saznanje koja su prava građana i □Ne postoji jasno saznanje koja su prava OCD

građana i OCD

□Postoji jasno saznanje o tome kako se mogu □Nejasno je kako se mogu iskoristiti prava i iskoristiti prava, kakve su procedure i mogućnosti

kakve su procedure i mogućnosti

□Informacije se dobijaju u odgovarajućem

□Informacije se ne dobijaju na vreme

vremenskom roku

□Informacije su poverljive samo u vrlo bitnim

□Poverljivost informacija je vrlo česta barijera u procesu njihovog prikupljanja

sudskim slučajevima

□Dobijene informacije su besplatne, ili uz

□Cena dobijenih informacija je nezakonito

odgovarajuću prihvatljivu nadoknadu

visoka i čini veliku prepreku

□Zna se koje vlasti poseduju kakve informacije □Nije jasno koje vlasti imaju kakve i kako se one dobijaju

informacije i kako se do njih dolazi

□Dobijene informacije u uglavnom sveže

□Informacije su cesto zastarele 55

□Informacije se dobijaju u odgovarajućem

□Informacije se ne dobijaju u odgovarajućem

obliku, razumljive su i lake za upotrebu

obliku i komplikovane su za upotrebu

□Vlasti imaju prikupljene brojne i raznovrsne □Informacije su često nedostupne informacije P 33- Shodno vašem iskustvu, kako ocenjujete trenutnu situaciju u vezi sa učešćem javnosti u donošenju odluka o pitanjima životne sredine u vašoj zemlji? (Molimo odaberite odgovarajući kvadrat u svakom redu) Pozitivno

Negativno

□Zakonski propisi u vezi prava i obaveza su

□Nedostaju zakonski propisi u vezi prava i

odgovarajući

obaveza

□Procedure i pravila su jasna □Nedostatak pravila i procedura □Sprovođenje i primena zakonskih propisa su □Neodgovarajuće sprovođenje i primena odgovarajući

zakonskih propisa

□Saznanje o pravima građana i OCD je

□Nedostatak saznanja o pravima građana i

odgovarajuće

OCD

□Saznanje o pravima građana i o tome kako se □Nedovoljna saznanja o pravima građana i o ona mogu iskoristiti su na odgovarajućem nivou

tome kako se ona mogu iskoristiti

□Obaveštenja o nastupajućim mogućnostima □Neblagovremeno obaveštenje o nastupajućim za javno učešće u donošenju odluka su blagovremena

mogućnostima u donošenju odluka

□Informacije o nastupajućim mogućnostima za □Nedostatak informacija o nastupajućim učešće javnosti u odlučivanju se dostavljaju

mogućnostima za učešće javnosti u odlučivanju

□Vremenski okvir za pripremu javnih

konsultacija je odgovarajući

konsultacija je suviše kratak

□Imamo neophodne resurse za učešće

□Nedostatak izvora usporava naše aktivnosti u ovoj oblasti

□Imamo dovoljno tehničke stručnosti da

□Nedostaje nam tehnička stručnost da bismo

adekvatno odgovorimo na zahteve koje postavlja oblast životne sredine u tehničkom smislu

adekvatno odgovorili na zahteve koje postavlja oblast životne sredine u tehničkom smislu

□Javna saslušanja su adekvatno organizovana □Ne organizuju se javna saslušanja/Javna saslušanja nisu adekvatno organizovana

□Javni komentari se uzimaju u razmatranje □Dobijamo informacije o tome koji su javni

□Javni komentari se ne uzimaju u razmatranje □Ne dobijamo informacije o tome koji su javni

komentari uzeti u razmatranje, a koji nisu

komentari uzeti u razmatranje, a koji nisu 56

□Dobijamo detaljne informacije o ishodu

□Ne dobijamo detaljne informacije o ishodu

odlučivanja

P34-Shodno vašem iskustvu, kako ocenjujete trenutnu situaciju pristupa pravosuđu po pitanju zaštite životne sredine u vašoj zemlji? (Molimo odaberite odgovarajući kvadrat u svakom redu) Pozitivno

Negativno

□Pravosudni sistem je odgovarajući

□Neadekvatan pravosudni sistem

□Postoji jasna informacija o tome šta je

□Ne postoji jasna informacija o tome šta je

neophodno za administrativnu žalbu i kako se otvara sudska parnica

□Jasno su i široko definisana prava građana i □Prava građana i građanskih organizacija nisu građanskih organizacija

jasno i široko definisana

□Postojanje posebnih prava i propisa za OCD □Ne postoje posebna prava za OCD □Primena postojećih zakona i sudskih odluka □Primena postojećih zakona i sudskih odluka je adekvatna

je neadekvatna

□Saznanje o pravima građana i OCD je

odgovarajuće

nedovoljno

□Saznanje o tome kako se mogu iskoristiti

□Nedovoljno saznanje o tome kako se mogu

prava je na odgovarajućem nivou

iskoristiti prava

□Vremenski okvir za sprovodjenje sudskih

□Sudske procedure su spore i traju dugo

procedura je odgovarajući

□Sudski troškovi su razumni

□Sudski troškovi su suviše visoki

□Dostupnost advokata i pravne pomoći je

odgovarajuća

neodgovarajuća ili ne postoji

□Dostupnost stručnog mišljenja je

odgovarajuća

neodgovarajuća ili ne postoji

□Postoje sredstva za finansiranje stručnjaka ili □Nedostatak sredstava za finansiranje advokata/pravnika

stručnjaka ili advokata/pravnika

Zahvaljujemo na saradnji! Ukoliko imate pitanja, molimo obratite se REC-ovoj Kancelariji u Srbiji Regionalni centar za životnu sredinu (REC) Kosovska 17 11000 Beograd, P. Fah 599

Zahvaljujemo na popunjenom upitniku!