EkoNEC Akcioni plan adaptacije na klimatske promene Beograda

Beograd

Procena ranjivosti na klimatske promene i Akcioni plan adaptacije

1

This page intentionally left blank.

2

Sadržaj PREDGOVOR .......................................................................................................................................................5 UVOD ..................................................................................................................................................................7 ZAKONODAVNI OKVIR ................................................................................................................................................ 7 OBUHVAT AKCIONOG PLANA ..................................................................................................................................... 10 STRUKTURA DOKUMENTA ......................................................................................................................................... 10 METODOLOŠKE ODREDNICE ...................................................................................................................................... 11 ANALIZA RANJIVOSTI ZA BEOGRAD ..................................................................................................................14 EKSTREMNI VREMENSKI DOGAĐAJI U PROŠLOSTI ............................................................................................................ 14 Toplotni talasi ................................................................................................................................................ 14 Ekstremna hladnoća....................................................................................................................................... 15 Suše ................................................................................................................................................................ 16 Veliki intenzitet padavina i poplave ............................................................................................................... 16 Oluje ............................................................................................................................................................... 17 Zaključak ........................................................................................................................................................ 19 PROCENA POSTOJEĆE RANJIVOSTI NA PROMENE KLIME.................................................................................................... 20 Stanovništvo ................................................................................................................................................... 21 Infrastruktura ................................................................................................................................................. 22 Izgrađeno okruženje ....................................................................................................................................... 23 Privreda .......................................................................................................................................................... 24 Prirodni resursi .............................................................................................................................................. 24 TRENDOVI PROMENA KLIME .............................................................................................................................28 OSMOTRENE PROMENE KLIME ................................................................................................................................... 28 Temperature .................................................................................................................................................. 28 Padavine......................................................................................................................................................... 29 SCENARIO PROMENA KLIME....................................................................................................................................... 29 Temperature .................................................................................................................................................. 29 Padavine......................................................................................................................................................... 30 Vetar............................................................................................................................................................... 32 ANALIZA SCENARIJA ................................................................................................................................................. 33 Temperatura .................................................................................................................................................. 33 Padavine......................................................................................................................................................... 34 Vetar i oluje .................................................................................................................................................... 34 Očekivane buduće promene vremenskih uslova u Beogradu ......................................................................... 35 RIZICI I MOGUĆNOSTI U BUDUĆNOSTI ..............................................................................................................36 Očekivani rizik od promena klime u Beogradu ............................................................................................... 37 Očekivane buduće mogućnosti usled promena klime u Beogradu ................................................................. 40 AKCIONI PLAN ADAPTACIJE...............................................................................................................................41 NADGLEDANJE SPROVOĐENJA..........................................................................................................................46 LITERATURA ......................................................................................................................................................48 PRILOZI .............................................................................................................................................................49 PRILOG 1.

SASTAV MULTISEKTORSKE RADNE GRUPE I SPISAK OSTALIH UČESNIKA U PROCESU IZRADE................................ 49 PRILOG 2. PROCENA LOKALNE OSETLJIVOSTI – EKSTREMNI VREMENSKI DOGAĐAJI U PROŠLOSTI .............................................. 51 PRILOG 3. PROCENA LOKALNE OSETLJIVOSTI NA PROMENE KLIME U BEOGRADU .................................................................. 59 PRILOG 4. PROCENA RIZIKA I MOGUĆNOSTI OD PROMENE KLIME U BEOGRADU.................................................................... 64

3

Indeks slika: Slika 1.

Slika 2.

Slika 3.

Slika 4.

Slika 5.

Slika 6.

Slika 7.

Slika 8.

Slika 9.

Slika 10.

Prikaz metodološkog pristupa (FC, 2013) .............................................................................................. 12 Mapa postojeće osetljivosti na ekstremene vremenske događaje za administrativnu teritoriju Beograda ............................................................................................................................................... 18 Mapa ranjivosti na dejstvo promene klime za teritoriju Beograda pokrivenu GUP-om ........................ 27 Srednja godišnja temperatura vazduha (°C) 1949-2009 ........................................................................ 28 Nivo srednjih godišnjih padavina (mm) 1949-2009 ............................................................................... 29 Projektovane promene srednjih temperature vazduha u periodu 2071 – 2100 u poređenju sa periodom 1971 – 2000 .......................................................................................................................... 30 Promene srednje količine padavina (%) u letnjem period za period 2071 – 2100 u poređenju sa 1971 – 2000........................................................................................................................................... 31 Promene nivoa srednjih sezonskih padavina (%) za letnji period za period 2071 – 2100 u poređenju sa 1971 – 2000 .................................................................................................................... 32 Promene srednjih godišnjih brzina vetra (%) u periodu 2071 – 2100 u poređenju sa periodom 1971 – 2000........................................................................................................................................... 32 Promene (%) broja dana sa jakim vetrom (90 centil) tokom leta za period 2071 – 2100 u poređenju sa periodom 1971 – 2000 .................................................................................................... 33

Indeks tabela: Tabela 1.

Tabela 2.

Tabela 3.

Tabela 4.

Tabela 5.

Tabela 6.

Tabela 7.

4

Matrica za određivanje klase ranjivosti receptora ........................................................................... 20 Porast srednje temperature vazduha po godišnjim dobima (°C/deceniji) u periodu 1949-2009 .... 28 Trend padavina po godišnjim dobima (mm) u periodu 1949-2009 ................................................. 29 Projektovane promene temperature vazduha u Beogradu ............................................................. 30 Projektovane promene nivoa padavina u Beogradu ........................................................................ 31 Zaključci analize scenarija za vremenski period 2021. - 2050. ......................................................... 34 Zaključci analize scenarija za vremenski period 2071. - 2100. ......................................................... 34

PREDGOVOR Klimatske promene su jedan od najvećih izazova sa kojima se susrećemo. Klima na Zemlji se menja, tako da će, između ostalog, ekstremni vremenski uslovi biti mnogo ćešći i snažniji od onih sa ojima smo se sretali u prošlosti. Ekstremni vremenski uslovi kojima smo svedoci u budućnosti neće biti izuzeci, već će postati uobičajeni i Beograd mora toga biti svestan i pripremiti se za adaptaciju na nove uslove.

Republika Srbija je potpisnica Okvirne konvencije Ujedinjenih Nacija o promeni klime i Kjoto Protokola („Zakon o potvrđivanju Kjoto Protokola uz Okvirnu konveniciju Ujedinjenih Nacija o promeni klime“, Službeni Glasnik RS, 88/07) u statusu "Non-Annex I Party". Srbija je pokazala svoju zainteresovanost da se bori sa klimatskim promenama izradom Prve nacionalne komunikacije (Prvog izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime), usvojene 2010. godine, dok se Druga nacionalna komunikacija priprema i očekuje se da bude usvojena i dostavljena Sekretarijatu UNFCCC tokom 2016. godine. Istovremeno, u toku je priprema Prvog ažuriranog dvogodišnjeg izveštaja (First Biennial update report - FBUR), koji će biti pripremljen tokom 2015. godine.

Razvoj Strategije borbe protiv promena klime i pripadajućeg Akcionog plana započeće septembra 2015. godine. Analize koje će biti sprovedene za potrebe izrade Strategije, uključiće osnovno ispitivanje potreba i mogućnosti za adaptaciju na izmenjene klimatske uslove, kao i definisanje održive putanje ka ograničenju emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2020. i 2030. godine.

Porast temperature, ekstremni vremenski uslovi, poplave i oluje uticaće negativno na kvalitet života u gradovima u Srbiji i to su izazovi sa kojima se moramo suočavati. Naši gradovi moraju se pripremiti za suočavanje sa posledicama promena klime zbog toga što su oni kao izgrađene strukture i kao urbano životno okruženje posebno osetljivi.

Istovremeno, gradovi koji uspešno funkcionišu jedan su od najvažnijih preduslova za održivi ekonomski razvoj. Ukoliko reakcije na uticaje koje imaju promene klime ne budu sistematski planirane, troškovi za mere adaptacije će biti viši. Neophodno je kontinuirano izrađivati strateska i planska dokumenta u koje će biti uključene i projekcije promena klime, kako bi se urbana struktura adaptirala na takav način da uticaj promenjenih klimatskih uslova što manje ugrozi urbanu životnu sredinu.

Svestan svega toga, Beograd je razvio ovu Procenu ranjivosti i Akcioni plan adaptacije na izmenjene klimatske uslove u okviru regionalnog projekta „Adaptacija na klimatske promene na Zapadnom Balkanu“, koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

5

6

UVOD Zakonodavni okvir Polazne osnove Polazna osnova za izradu dokumenta ”Procena ranjivosti na klimatske promene i Akcioni plan adaptacije” je učešće u regionalnom projektu “Adaptacija na klimatske promene na području zapadnog Balkana”.

Zaključkom Privremenog organa grada Beograda broj 501-56/13-S-20 od 22. novembra 2013. godine sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine dobio je ovlašćenje da u ime grada Beograda, ostvari saradnju na realizaciji predmetnog projekta. Zaključkom zamenika gradonačelnika broj 020-5442/14-G-01 os 26 septembra 2014. godine, obrazovane su Upravljačka i Radna grupa za realizaciju projekta. Radna grupa formirana je od predstavnika Gradske uprave grada Beograda, predstavnika gradskih javnih preduzeća, predstavnika drugih relevantnih institucija i eksperata. (Prilog 1). Dokument je rezultat rada multisektorske radne grupe.

Polazne osnove za izradu dokumenta ”Procena ranjivosti na klimatske promene i Akcioni plan adaptacije” bili su ciljevi, načela i principi definisani u okviru regionalnog projekta “Adaptacija na klimatske promene na području zapadnog Balkana”. Cilj ove komponente je integracija adaptacija na klimatske promene u upravljanje gradovima i urbano planiranje u Tirani, Podgorici i Beogradu. Izrada dokumenta je samo jedan, ali veoma važan korak, u nizu mera koje treba sprovesti da bi se uspostavio sistem adaptacije na klimatske promene koji će povoljno uticati na čitav niz aspekata potrebnih za podizanje standarda života (zaštita životne sredine i zdravlja ljudi, poboljšanje ambijentalnih vrednosti prostora, očuvanje materijalnih vrednosti, ekonomski aspekt i drugo).

Veza sa drugim strategijama i planovima Nacionalna strategija održivog razvoja („Službeni glasnik RS”, broj 57/08) usvojena je 2008. godine, a 2009. godine i Akcioni plan. Cilj Strategije je jačanje uzajamnog delovanja i ostvarenje značajnih efekata između zaštite životne sredine, ekonomskog rasta i socijalne ravnoteže, kao i doprinos usklađivanju ciljeva sektorskih politika.

Nacionalnim programom zaštite životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 12/10) definisani su strateški ciljevi zaštite životne sredine, kao i specifični ciljevi zaštite vazduha, vode i zemljišta, zaštite od uticaja pojedinih sektora na životnu sredinu (industrija, energetika, poljoprivreda, rudarstvo, saobraćaj itd.). Utvrđene su neophodne reforme koje obuhvataju regulatorne instrumente, ekonomske instrumente, institucionalni okvir, sistem monitoringa, sistem finansiranja u oblasti zaštite životne sredine i potrebnu infrastrukturu u oblasti zaštite životne sredine.

-Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, („Službeni glasnik RS”, broj 44/05) i nacrt Strategije razvoja energetike Republuke Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine predviđaju veće učešće obnovljivih izvora energije, povećanje energetske efikasnosti, uvođenje kogenerativnih postrojenja za kombinovanju proizvodnju električne i toplotne energije i druge mere od značaja za ublažavanje klimatskih promena.

-Strategija razvoja šumarstva Republike Srbije, („Službeni glasnik RS”, broj 05/06) predviđa, kao neophodnu meru, povećanje kapaciteta šuma.

7

Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine („Službeni glasnik RS”, broj 13/10) predlaže kao jednu od prioritetnih za ulaganja oblast zaštite životne sredine i klimatske promene.

Regionalni prostorni plan administrativnog područja Beograda Regionalni prostorni plan administrativnog područja Beograda („Službeni list grada Beograda“, broj 10/04) i Izmene i dopune Regionalnog prostornog plana administrativnog područja Beograda („Službeni list grada Beograda“, broj 38/11), u poglavlju Prostorni razvoj regiona Beograda u tački 1 Priroda , ekološki razvoj i zaštita , kroz opis Zaštita životne sredine posebno definiše efekte klimatskih promena.

Dokument definiše, kao osnovni cilj, uključivanje klimatskih promena kao faktora održivog razvoja i životne sredine u sektorske strategije i razvijanje održivog sistema upravljanja rizikom klimatskih promena.

Koncepcija prostornog razvoja u kontekstu efekata klimatskih promena obuhvata: – razvoj baza prostornih podataka i informacija o promenama klime na području AP Beograda, uključujući informacije o klimatskim ekstremnim pojavama i nepogodama, ranjivosti pojedinih područja, radi njihovog korišćenja u prostornom i urbanističkom planiranju; – utvrđivanje efekata klimatskih promena na raspoloživost prirodnih resursa, a naročito vodnih resursa, obradivog zemljišta, šumskih i drugih ekosistema i biodiverziteta u cilju planiranja održivog razvoja i ekološki prihvatljivih delatnosti na područjima osetljivim na klimatske promene; – donošenje i primena novih mera u očuvanju i zaštiti vodnih resursa, poljoprivrednog i šumskog zemljišta i korišćenju obnovljivih izvora energije u kontekstu ocene efekata klimatskih promena i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove; – noveliranje sektorskih strategija, instrumenata, mera i politika uz usklađivanje međusektorske koordinacije i učešće nadležnih institucija i lokalne zajednice, kao i razvijanje svesti o potrebi uključivanja problematike klimatskih promena u sektorske strategije; – razvoj multidisciplinarnih programa istraživanja uticaja klimatskih promena na prostorni razvoj.

U cilju zaštite klime i uspostavljanja sistema upravljanja rizikom klimatskih promena određeni su sledeći strateški prioriteti: – razvoj klimatskog monitoring sistema i baza prostornih podataka i informacija o lokalnoj promeni klime, uključujući informacije o klimatskim ekstremnim pojavama i nepogodama, ranjivosti pojedinih područja, radi njihovog korišćenja u strateškom planiranju i planiranju prostornog razvoja; – sprovođenje programa multidisciplinarnih istraživanja lokalnih promena klime i uticaja klimatskih promena na poljoprivredu, šumarstvo, vodoprivredu, energetiku, biodiverzitet i ekosisteme, infrastrukturu i zdravlje stanovništva i izrada sektorskih planova i programa adaptacije i ublažavanja klimatskih promena; – sprovođenje strategije uvođenja ekološki prihvatljivih tehnologija u proizvodnji, energetici, saobraćaju i dr, uključujući veće korišćenje raspoloživih izvora obnovljive energije uz aktivno učešće lokalne samouprave;

8

– uspostavljanje operativnih, istraživačkih i komunikaciono-informacionih funkcija Nacionalnog centra za klimatske promene koji izvršava funkcije Podregionalnog centra za klimatske promene za Jugoistočnu Evropu.

Strategija razvoja grada Beograda („Službeni list grada Beograda“, broj 21/11) utvrđuje osnovnu viziju razvoja grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije, koja podrazumeva: uzdizanje grada Beograda na nivo visokog ranga među metropolitenskim gradovima i prestonicama centralne, istočne i jugoistočne Evrope, prema merilima održive ekonomije i napredne tehnologije, veće teritorijalne kohezije grada, višeg nivoa pristupačnosti, učvršćene policentričnosti i decentralizacije i razvijenog urbanog identiteta. U budućem razvoju grada Beograda biće poštovana dva temeljna principa. Prvi princip je uvođenje ekološke svesti, odnosno ideje o neophodnosti održive prirodne i životne sredine kao preduslova razvoja.

Drugi princip je jačanje identiteta grada Beograda i njegovih prepoznatljivih geografskih i kulturnih celina kao preduslov višeg nivoa privlačnosti za njegove građane, poslovne ljude, investitore i goste.

U poglavlju Interregionalna dimenzija razvoja grada Beograda, kao jedan od mogućih kapitalnih projekata, koji obuhvataju teme i razmenu dobre prase na projektima od značaja za prostorni razvoj grada ili regiona, izdvaja se zaštita i uređenje životne sredine i kontrola uticaja na klimatske promene, sa kontrolom kvaliteta vode i načina upotrebe, odlaganje i prerada čvrstog otpada, odvođenje i prečišćavanje tečnog otpada, kontrola rizika od prirodnih nepogoda, eliminacija tzv. crnih tačaka. Ovo je jedna od tema koje su osnov za povezivanje grada Beograda sa drugim sličnim gradovima, čime se on utvrđuje u sistemu metropolitena Evrope.

Nacionalno zakonodavstvo u oblasti klimatskih promena Od 2008. godine Republika Srbija je članica Kjoto protokola uz okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime: Zakon o potvrđivanju Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, sa aneksima ("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 2/97); Zakon o potvrđivanju Kjoto protokola uz okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime („Službeni glasnik Republike Srbije“ – Međunarodni ugovori, br.88/07).; Ostali propisi relevantni za klimatske promene su brojni, a najznačajniji su: Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/04, 36/09 i 72/09); Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 135/04 i 88/10); Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 135/04 i 36/09); Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/04).

Od 2008. Godine do danas su ostvareni značajni napori na uspostavljanju zakonodavnog, institucionalnog i političkog okvira u oblasti klimatskih promena. Započet je proces pridruživanja EU i usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (2009.g - status kandidata, 2014.godine - Prva međuvladina konferencija za početak pregovora, septembar/novembar 2014.godine – eksplanatorni i bilateralni skrining za Pregovaračko

9

poglavlje 27). Osnovni principi relevantnog zakonodavstva EU, u oblasti klimatskih promena, zasnovani su na međunarodnim ugovorima (UNFCCC).

Iz tog razloga Proces pridruživanja EU izjednačen je ispunjavanju međunarodnih obaveza, u okviru kojih je jedna od najzahtevnijih Izveštavanje o sprovođenju multilateralnih sporazuma (uključujući i UNFCCC).

Izveštavanje o sprovođenju politike klimatskih promena - Prvi izveštaj Republike Srbije prema UNFCCC – usvojen 2010. Godine. Energetski sektor (uključujući i saobraćaj) identifikovan je kao najveći izvor gasova sa efektom staklene bašte, potom slede: poljoprivreda (stočarstvo, zemljoradnja), industrijski procesi, deponije komulanog otpada. Energetika je sektor sa navećim potencijalom za primenu mera ublažavanja (mitigacije). Inventar gasova sa efektom staklene bašte pripremljen po Tier 1 metodologiji u odnosu na 1990. kao baznu i 1998. godinu;

Obuhvat Akcionog plana Procena ranjivosti na promene klime i Akcioni plan urađen je za administrativnu teritoriju grada Beograda. Administrativna teritorija Beograda obuhvata površinu od 322.268 ha i administrativno je podeljena na 17 gradskih opština (Čukarica, Voždovac, Vračar, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Zemun, Zvezdara, Barajevo, Grocka, Lazarevac, Obrenovac, Mladenovac, Sopot, Surčin).

Generalni urbanistički plan administrativnog područja Beograda usvojen je 2003. godine (sa izmenama 2005., 2007., 2009. i 2014. godine), za površinu obuhvata Generalnog urbanističkog plana Beograda do 2021. godine (’uža površina Beograda’), koja iznosti 77,347 ha. Međutim, obzirom da se efekti promena klime ne mogu ograničiti na uže gradsko područje i da je lokalna uprava Beograda odgovorna za celu administrativnu teritoriju Beograda, i da će zbog toga predviđene aktivnosti u ovom akcionom planu adaptacije imati bolje efekte ako se primenjuju regionalno, doneta je odluka da se ovim akcionim planom adaptacije pokrije cela administrativna teritorija Beograda.

Struktura dokumenta U uvodu se definišu pojmovi koji će biti obrađeni u daljem tekstu i daju osnovne metodološke odrednice na osnovu kojih je urađena Procena ranjivosti na klimatske promene i Akcioni plan za grad Beograd.

Analiza ranjivosti obuhvata analizu informacija o ekstremnim vremenskim događajima u prošlosti, procenu postojeće ranjivosti na promene klime u Beogradu, uključujući prostornu relevantnost u vezi sa ekstremnim vremenskim događajima i mapiranje postojeće osetljivosti na promene klime administrativnog prostora Beograda.

Procena budućih rizika i mogućnosti obuhvata analizu klimatskih podataka za grad Beograd u dosadašnjem vremnskom period, analizu projekcije promena klime na osnovu izvršenog modelovanja, kao i analizu budućih rizika i mogućnosti od uticaja klimatskih promena za grad Beograd.

10

Akcioni plan obuhvata spisak mera i aktivnosti koje će biti preduzete u cilju adaptacije na izmenjene klimatske uslove, uljučujući odgovornost za preduzimanje mera i aktivnosti, vremenski okvir (definisanje kratkoročnih mera i aktivnosti do 2017. godine, srednjoročnih mera i aktivnosti do 2020. godine i dugoročnih mera i aktivnosti do 2025. godine, kao i definisanje prioriteta.

Metodološke odrednice Termin ‘adaptacija’ u ovom Akcionom planu koristi se da označi prilagođavanje prirodnih ili humanh sistema kao odgovor na uočene ili očekivane promene klime ili njihove uticaje, u cilju definisanja akcija kako bi se:   

razumeli rizici i mogućnosti koje donose vremenski ekstremi danas i promene klime u budućnosti; identifikovale, procenile i prioritizovale opcije za upravljanje rizicima i mogućnostima; i razvile, sprovele i nadgledale altivnosti za upravljanje ovim rizicima i ostvarivanje ovih mogućnosti.

Adaptacijom se ublažavaju štete (rizici) ili eksploatišu koristi (mogućnosti). Postoje razni vidivi adaptacije, uključujući anticipativnu, autonomnu i planiranu adaptaciju.

Kada se koristi termin adaptacija u ovom dokumentu, misli se na planiranu adaptaciju, odnosno na adaptaciju koja dolazi kao rezultat procesa političkog odlučivanja.

Termin ‘ranjivost’ (eng. vulnerability) u ovom akcionom planu označava stepen do koga je sistem podložan, odnosno nesposoban da se bori sa nepoželjnim klimatskim ili uticajima koje indukuju vremenski uslovi. Ranjivost je funkcija osetljivosti i izloženosti receptora (određenih fizičkih karakteristika ili društveno ekonomskih uslova) na klimatske / vremenske uticaje i sposobnosti da se prilagodi prema tim uslovima.

Termin ‘rizik’ (eng. risk) u ovom akcionom planu označava kombinaciju postojeće ranjivosti (izražene kao visoka, srednja ili niska) i uticaja promena klime (uticaj balansiranja, indeferentnost i uticaj pojačavanja) i kategoriše se u klase veoma visok, visok, srednji i nizak.

Procena ranjivosti na promene klime i Akcioni plan adaptacije za grad Beograd urađeni su na bazi metodologije ‘FUTURE CITIES Adaptation Compass’, razvijene u okviru Projekta Evropske Unije FUTURE CITIES (FC, 2013).

Procenu ranjivosti na promene klime i Akcioni plan za grad Beograd uradila je Multisektorska radna grupa, koja je formirana Zaključkom zamenika gradonačelnika broj 020-5442/14-G-01 os 26 septembra 2014. godine. Sastav Multisektorske radne grupe i spisak ostalih učesnika u procesu izrade prikazan je u Prilogu 1.

11

PROCENA RANJIVOSTI

1

PROVERITI RANJIVOST

RAZUMETI UTICAJE KLIMATSKIH 2 PROMENA RAZMOTRITI ULAZNE PODATKE I NADGLEDATI AKCIJE

3 PROCENITI RIZIKE I MOGUĆNOSTI

4

ISTRAŽITI OPCIJ ZA ADAPTACIJU

AKCIO PLA ADAPTAC

5

UTVRDITI POTREBE ZA AKCIJU I IZABRATI MERE

Slika 1. Prikaz metodološkog pristupa (FC, 2013)

Procena ranjivosti na promene klime izvršena je kroz tri faze – Provera ranjivosti, Razumevanje uticaja promene klime i Procena rizika i mogućnosti, što pokazuje Slika 1.

U prvoj fazi (Provera ranjivosti) radna grupa sprovela je procenu postojeće ranjivosti na promene klime na administrativnoj teritoriji Beograda. Procena je zasnovana na analizi vremenskih događaja u prošlosti i sakupljenim informacijama o prostornim aspektima lokalne ranjivosti. U drugoj fazi (Razumevanje uticaja promene klime) sprovedena je analiza trendova promene klime na teritoriji Beograda na osnovu modelovanja klimatskih promena (izvršenih na bazi RCP 8.5 scenarija, koji je razvio IPCC). Modelovanje je izvršeno na osnovu rezultata projekta ORIENTIGATE za periode 2021. – 2050. i 2071. – 2100. godina u poređenju sa referentnim periodom 1971. 2000. godina. Rezultati prve druge faze (postojeća ranivost i uticaji promena klime) korišćeni su za sprovođenje Procene rizika i mogućnosti (treća faza).

Na osnovu rezultata procene ranjvosti radna grupa je razmatrala mogućnosti za adaptaciju (četvrta faza), određujući potrebe za aktivnostima i odabrane mere (peta faza), kako bi razvila Akcioni plan za adaptaciju za Grad Beograd. Akcioni plan se sastoji od mera i aktivnosti za adaptaciju na promene klime, uključujući opis svake od mera, moguće lokacije, odgovornosti, dodatnih specifikacija (kriterijuma kao što su dodatne koristi ili negativni spoljni efekti), kao i prioritizacije mera (zasnovane na specifičnim kriterijumima.

Preostali korak u metodološkom pristupu je cirkularni korak koji se usredsređuje kako na reviziju ulaznih podataka, tako i na nadgledanje aktivnosti (videti poglavlje „Nadgledanje sprovođenja“).

12

13

ANALIZA RANJIVOSTI ZA BEOGRAD Analiza ranjivosti na promene klime izvršena je na osnovu sagledavanja postojećeg stanja u Beogradu. Analizirane su fizičke karakteristike i društveno - ekonomski uslovi u gradu (sagledani kroz pet receptora – stanovništvo, infrastruktura, izgrađeno okruženje, privreda, prirodni resursi), tako što je procenjivano moguće dejstvo najizraženijih pojavnih oblika promena klime u gradovima - ekstremnih vremenskih događaja (toplotni talasi, ekstremna hladnoća, suše, veliki intenzitet padavina i poplave, oluje) na fizičke karakteristike i društveno - ekonomske uslove na administrativnoj teritoriji Beograda.

Analiza ranjivosti obuhvatila je tri koraka: 1. Analizu informacija o ekstremnim vremenskim događajima u prošlosti; 2. Procenu ranjivosti na promene klime u Beogradu, uključujući prostornu relevantnost u vezi sa ekstremnim vremenskim događajima; 3. Mapiranje osetljivosti na promene klime za administrativno područje Beograda.

Ekstremni vremenski događaji u prošlosti U ovom poglavlju biće prikazani sumarnii rezultati analize lokalne ranjivosti ekstremne vremenske uticaje povezane sa klimatskim promenama (toplotni talasi; ekstremne hladnoće; suša; obilne padavine i poplave; i oluje) u prošlosti (1995 2014), uključujući i procenu posledica, preduzete mere, receptore pogođene ekstremnim vremenskim događajima i preliminarne analize lokacija. Detaljni rezultati analize ekstremnih vremenskih događaja u prošlosti za administrativnu teritoriju Beograda prikazani su u Prilogu 2.

Toplotni talasi Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, u poslednije dve decenije bilo je više slučajeva toplotnih talasa na teritoriji Beograda, kako sledi:

14



Toplotni talas u leto 2013. godine: maksimalne temperature iznad prosečnih temperatura u odnosu na višegodišnji prosek; produženi toplotni talas – visoke temperature (preko 39°C) više od 6 uzastopnih dana; 52 “tropska” dana i 27 “tropskih” noći (sa minimalnom teperaturom koja prelazi 20 °С); ekstremni nedostatak padavina (preko 25% u poredjenju sa normalnom količinom padavina). Toplotnim talasom bila je pogođena cela teritorija Beograda.



Toplotni talas u avgustu 2012. godine: produženi toplotni talas – visoke temperature (preko 39°C) tokom više od 6 uzastopnih dana; 62 “tropska” dana i 52 “tropske” noći (sa minimalnom teperaturom koja prelazi 20 °С) tokom leta 2012; Letnje temperature 4.9C veća od prosekaza period 1960 – 1991.

Toplotnim talasom bila je pogođena cela teritorija Beograda.



Visoke temperature u julu i avgustu 2009. godine: visoke temperature (preko 40C).



Toplotni talas u julu 2007. godine: ekstremne temperature više od 22 uzastopna dana; apsolutni maksimum ikada zabeležen u Beogradu (43.6C); srednja letnja temperature izmedju 4 i 5C viša od prosečne za period 1960 – 1991. Toplotnim talasom bila je pogođena cela teritorija Beograda.



Toplotni talas u junu i julu 2006. godine: 12 tropskih dana i 9 tropskih noći u junu (8 dana i 8 noći iznad proseka za period 1961-1990); 21 tropskih dana i 12 tropskih noći u julu (12 dana i 9 noći iznad proseka za period 1961-1990); samo 35% padavina od prosečne količine padavina za taj period godine.



Toplotni talas u junu 2003. godine: 18 tropskih dana i 12 tropskih noći; samo 37% padavina od prosečne količine padavina za taj period godine.



Toplotni talas u leto 2000. godine: 15 tropskih dana i 7 tropskih noci u junu (11 dana i 6 noći iznad proseka za period 1961-1990); samo 21% padavina od prosečne količine padavina za taj period godine; 22 tropska dana 14 tropskih noći u avgustu (13 dana i 11 noći iznad proseka za period 1961-1990); samo 15% padavina od prosečne količine padavina za taj period godine.



Toplotni talas u leto 1997. godine: 13 tropskih dana i 5 tropskih noći u junu (9 dana i 4 noći iznad proseka za period 1961-1990); 18 tropskih dana i 10 tropskih noći u julu (9 dana i 7 noći iznad proseka za period 1961-1990).

Toplotni talasi prouzrokovali su povećan toplotni stres kod stanovnika, uz posebno negativan uticaj na zdravlje ugroženih grupa (starije osobe, deca, osobe sa kardiovaskularnim i srčanim oboljenjima i psihički bolesnici). Povećana je smrtnost: na primer, tokom toplotnih talasa jula 2007. godine izmedju 16. i 24. jula smrtnost među starijim osobama povećana je za 76% u poredjenju sa normalnom stopom smrtnosti.

Mortalitet u slučaju žena je bio dvostruko veći od mortaliteta muškaraca. Uz to, zabeleženo je smanjenje radne produkltivnosti, naročito u sektorima poljoprivrede, infrastrukture i gradjevinarstve, smanjenje drugih privrednih aktivnosti (trgovina; komunalne usluge), povećana potrošnja električne energije (procenjuje se do 22%), kao i povećana porošnja vode.

Ekstremna hladnoća Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, u poslednije dve decenije bilo je više slučajeva ekstremene hladnoće na teritoriji Beograda, kako sledi: 

Ekstremne hladnoće u zimu 2012. godine: u periodu između 27. januara i 21. februara zabeležene su ekstremno niske temperature (srednje dnevne ambijentalne temperature vazduha u period od 30.01 do 11.02 bile su u rasponu od -6,6 C do -12C), sa 17 uzastopnih ledenih dana (29.01. do 14.02.), praćene obimnim snežnim padavinama (52cm).



Ekstremne hladnoće u zimu 2008. godine: u periodu između 26. decembra 2008. i 14. januara 2009. godine zabeleženo je 20 uzastopnih ledenih dana.



Ekstremne hladnoće u zimu 2007. godine: u periodu između 19. decembra 2008. i 2. januara 2009. godine zabeleženo je 15 uzastopnih ledenih dana.



Ekstremne hladnoće u zimu 1998. godine: u periodu između decembra 1998. i marta 1999. godine zabeleženo je 14 dana sa mrazom (8 dana iznad proseka za

15

period 1961-1990), 12 ledenih dana u decembru (7 dana iznad proseka za period 1961-1990), kao i 18 dana sa snežnim pokrivačem (7 dana iznad proseka za period od 1961-1990).

Ekstremne hladnoće negativno su uticale na zdravstveno stanje osetljivih grupa (starijih osoba, dece, osoba sa kardiovaskularnim oboljenjima), prouzrokovale su probleme u saobraćaju zbog snežnog prekrivača, formiranje ledenog pokrova na Dunavu i Savi, kao i povišen nivo potrošnje električne energije i opterećenje elektroenergetskog sistema; Suše U poslednije dve decenije bilo je više slučajeva suša na teritoriji Beograda, kako sledi:  

Suša u leto 2012. godine: nedostatak padavina od kraja juna do kraja avgusta; ekstremene vrućine tokom dužeg vremenskog perioda (preko 35C).

Suša u avgustu 2000. godine: nedostatak padavina, samo 15% od srednje godišnje količine padavina (7.8 mm).

Suše su prouzrokovale ograničenja u dostupnosti vode za piće, dok je poljoprivredna proizvodnja u predgradjima i ruralnim opštinama pretrpela veliku štetu (na primer prinos kukuruza tokom suše u leto 2012. godine je smanjen za 30 – 70%, voća i povrća za 50%; soje do 80%, itd). Nivo vode u rekama je dostigao biološki minimum (na primer Sava je bila na 80% biološkog minimum 16. avgusta 2012. godine). Manji potoci su presušili. Zabeleženo je oštećenje biodiverziteta, posebno ribljeg fonda i urbanih vlažnih staništa. Kao propratni efekti suše, zabeleženo je i sušenje vegetacije manje otporne na visoke temperature, koja ima veće potrebe za vodom, kao i pregrrejane pešačke i kolske staze koje dodatno povećavaju temperature vazduha. Došlo je i do povećanog pritiska građana koji traže spas od žege na zelene prostore, što je dodatno devastiralo ionako oslabljene i visokom temperaturom ugrožene zelene povišine.

Veliki intenzitet padavina i poplave U poslednije dve decenije bilo je nekoliko slučajeva velikih padavina i poplava na teritoriji Beograda, kako sledi: 

Majske poplave 2014. godine: katastrofalne poplave su izazvane obilnim kišama u centralnoj i zapadnoj Srbiji (više od 200 mm padavina u toku jedne nedelje – ekvivalento tromesečnoj količini padavina pod normalnim uslovima). Došlo je do značajanog porasta nivoa vode u kratkom vremenskom periodu na rekama na teritotriji Beograda (Sava, Tamnava, Kolubara) i do penetracije podzemnh voda u površinske tokove. Poplave su imale razarajuće dejstvo: o Intenzivno plavljenje urbanih i ruralnih područija, naročito gradske opštine Obrenovac; o 51 smrtnih slučajeva, od kojih 23 prilikom davljenja (nisu svi na područiju Beograda); o 25.000 ljudi je evakuisano iz Obrenovca, od kojih je za 5.000 bilo potrebno obezbediti privremeni smeštaj; o 114 kompletno uništenih porodičnih kuća i više od 3.000 sa oštećenjima;

16

o Značajno oštećenje infrastructure u Obrenovcu (mostovi, putevi, nasipi); o Zdrastvene i obrazovne ustanove su zbog oštećenja morale privremeno biti zatvorene; o Poplavne vode su poplavile površinske kopove u kompleksu „Kolubara“; o Mnoge male i farme srednje veličine su oštećenje. Poljoprivredno zemljište je zagadjeno sedimentima i drugim materijalima. Totalna procenjena šteta u Obrenovcu je bila 23 miliona eura; Poplavama je ugrožena cela teritorija Beograda, a posebnu ranjivost pokazale su gradske opštine Obranovac, Lazarevac, Ostružnicai Barič, kao i teritorije ugrožene bujičnim vodama (sliv Topčiderske reke i Kumodraškog potoka). 

Poplave u aprilu 2006. godine: poplave su izazvane otapanjem snega i velikim padavinama u slivovima Dunava, Save, Velike Morave i Tise u decembru 2005. i martu 2006. godine (količina padavina u Beogradu u martu bila je 104 mm, u aprilu 97 mm). Usled toga došlo je do brzog povećanje nivoa vode Dunava i Save (do 1 cm svakog sata). Nivo vode Dunava je prekoračio istrorijski maksimum (783 cm u Zemunu) i došlo je do izlivanja na području gradskih opština Zemun i Novi Beograd i na područiju Velikog Sela. Sava se izlila na područiju gradske opštine Novi Beograd, kod sajma i Nebojšine kule, kao i na Čukarici i kod Ostružnice. 1.000 osoba je evakuisano iz Grocke. Došlo je do izlivanja otpadnih voda i mešanja sa plavnim vodama u nižim gradskim područijima (Bulevar Vojvode Mišića i Karađorđeva ulica). Kao područja sa posebnom ranjivošću u ovom slučaju pokazali su se nasipi Save i Dunava (naročito niži platoi u Starom Gradu, od sajmišta do ušća Save u Dunav; Ada Ciganlija; Zemun), Pančevački rit, Veliko Selo, slivovi Topčiderske i Baričke reke, kao i niži delovi gradskih opština Savski Venac i Čukarica.

 Ekstremne padavine tokom 2001. godine (april, jun i septembar): zabeležene su rekordne količina padavina za april (157.9 mm) i septembar (183.7 mm), uz 17 vlažnih dana u Junu.  Ekstremne padavine tokom jula 1999. godine: zabeležene su rekordne količina padavina za jul (265 mm).

Oluje Intenzitet i učestalost oluja na teritoriji Beograda je u porastu. Učestale su pojave oluja u letnjem periodu u poslednjih 4-5 godina. Ovo posebno negativno utiče na saobraćajnu infrastrukturu, prouzrokujući oštećenja, kao i na zelenu infrastrukturu, prouzrokujući obaranje stabala i pucanje grana drveća. Do oštećenja dolazi i na elektroenergetskoj mreži i vodovodnim i kanalizacionim sistemima.

17

Slika 2. Mapa postojeće osetljivosti na ekstremene vremenske događaje za administrativnu teritoriju Beograda

18

Zaključak Ekstremni vremenski događaji pogađali su teritoriju Beograda često u prošlosti i izazvali ozbiljne i ponekad katastrofalne posledice. Kao što je rečeno u prethodnim poglavljima, toplotni talasi u leto imali su ozbiljne efekte po celokupnu administrativnu teritoriju Beograda, koji su najžešći bili u gusto naseljenim urbanim strukturama (urbano jezgro Beograda), zbog nedostatka vegetacije, velikog procenta površina pokrivenih asfaltom i betonom i ograničenog vazdušnog kretanja. Najviše pogođeni delovi Beograda su centralne opštine Stari grad, Savski venac i Vračar, i gusto naseljeni delovi Novog Beograda, Zemuna, Voždovca i Čukarice. Frekvencija i intenzitet suša bili su nešto manji, i takođe su donosili posledice po celu administrativnu teritoriju Beograda.

Međutim, intenzitet i ozbiljnost poplava su u porastu. Najugroženiji delovi Beograda bili su područja sklona poplavama u blizini Save (teritorija Obrenovca, uključujući

19

Ostružnicu i Barič, opština Lazarevac, Savski nasipi unutar Beogradskog gradskog jezgra, posebno niži delovi u opštini Stari grad od Sajma do ušća Save i Ada Ciganlija) i Dunava (Zemun, Pancevački Rit i Veliko Selo), i niži delovi opština Savski venac i Čukarica. Ovi prosotri se nalaze ispod maksimalne kote Save i Dunava i izloženi su plavljenju. Postoje zaštitni nasipi, koji su u nekm delovima stari i nedovoljne visine.

Na administrativnoj teritoriji Beograda nalazi se blizu 160 malih bujičnih vodotokova, koj predstavljaju rizična mesta za plavljenje u neseljenim mestima, sa kratkotrajnim, ali veoma opasnim dejstvom. Posebno osetljivi na pojavu bujičnih poplava i atmosferskih voda bili su mali slivovi Topčiderske i Baričke reke i Kumodraškog potok, itd.

Procena postojeće ranjivosti na promene klime Postojeća ranjivost pojedinačnih receptora na dejstvo promena klime za teritoriju Beograda je procennjena kao kombinacija njihove osetljivosti / izloženosti (zavisno od različitih tipova ekstremnih događaja) i njihovih respektivnih kapaciteta adaptacije. Da bi se ovo uradilo, prikupljene su informacije o vremenskim događajima u prošlosti i prostornim aspektima lokalne ranjivosti: 

Evaluacija lokalne osetljivosti u slučajevima ekstremnih vremenskih događaja u prošlosti uključila je analizu ekstremnih vremenskih događaja u periodu 1995. – 2014. godina, sa procenom posledica, preduzetim aktivnostima kao odgovor na ekstremne vremenske događaje, recptorima koji su pogođeni ekstremnim vremenskim događajima i preliminarnom analizom lokacija;



Evaluacija prostornih aspekata lokalne ranjivosti uključila je detaljnu analizu postojeće ranjvosti receptora (javno zdravlje / osetljive grupe, saobraćajna infrastruktura, usluge električne energije, vodosnabdevanje i usluge kanalizacije, društvena infrastruktura, postojeće zgrade i materijali, turizam, industrija, maloprodaja, zeleni prostori, vodni resursi i kvalitet voda, kvalitet vazduha, poljoprivreda, šumarstvo i biodiverzitet / ekosistemi). Analiza se sastojala od određenih indikatora kojima je specificiran svaki od receptora, rspektivnih prostornih aspekata (gde su osetljivi receptori locirani) i mogućih budućih promena u prostornoj ranjivosti.

Nivo osetljivosti / izloženosti reseptora podeljen je na nizak, srednji i visok, što pozauje Tabela 1. Kapacitet adaptacije receptora (finansijska, tehnološka, ili društvena sposobnost, spremnost i pripremljenost da se nose sa vremenskim ekstremima) klasifikovana je kao:   

Tabela 1.

20

Visoka (receptor je veoma sposoban, spreman i pripremljen da se nosi sa takvim događajima); Srednja (receptor ima nisku sposobnost, spremnost, i/ili je samo delimično pripremljen da se nosi sa takvim događajima); Niska (receptor nije sposoban, spreman i/ili pripremljen da se samostzalno nosi sa takvim događajima; svaka promena ili adaptacija na promene biće vezana za mnogo napora).

Matrica za određivanje klase ranjivosti receptora

Kapacitet adaptacije

Osetljivost/ Izloženost

Klasa ranjivosti Nizak

Srednji

Visok

Visoka

Visoka

Visoka

Srednja

Srednja

Visoka / Srednja

Srednja

Srednja / Niska

Niska / Nema

Niska

Niska

Niska

Rezultujuća postojeća ranjivost receptora kreće se u granicama od niske, preko srednje, do visoke. Detaljni rezultati procene postojeće ranjivosti na dejstvo promena klime za administrativnu teritoriju Beograda prikazani su u Prilogu 3.

Stanovništvo RANJIVOST

Javno zdravlje / ranjive grupe

Toplotni talas

Ekstremna hladnoća

Suša

Velike padavine / poplave

Oluje

Visoka

Visoka

Srednja

Visoka

Srednja

Povećanje temperature i toplotni talasi, ekstremna hladnoća i poplave mogu imati velike negativne uticaje po javno zdravlje i, posebno, zdravlje i položaj ranjivih grupa stanovništva na teritoriji Beograda, tako da se ranjivost stanovništva na dejstvo toplotnih talasa, ekstremnih hladnoća i poplava u Beogradu procenjuje kao visoka, zbog visoke izloženosti stanovništva ovim efektima, kao i niske sposobnosti adaptacije.

Potencijalni efekti ovih ekstremnih vremenskih događaja mogli bi da budu:  Kod toplotnih talasa: o Smrt, uglavnom zbog kardiovaskularnih bolesti; o Širenje vektorskih i zaraznih bolesti; o Izmenjeni alergijski obrasci; o Toplotni stres;  Kod ekstremnih hladnoća: o Pogoršanje stanja kardiovaskularnih bolesnika; o Širenje respiratornih i zaraznih bolesti;  Kod ekstremnih padavina i poplava: o Povređeni i smrtni slučajevi; o Širenje bolesti zbog zagađene vode, uglavnom infekcija.

Ranjivost stanovništva na dejstvo suša i oluja u Beogradu procenjuje se kao srednja.

Potencijalni efekti ovih ekstremnih vremenskih događaja mogli bi da budu akumulacija mikroelemenata i pogoršana opšta higijenska situacija, posebno pogoršanje kvaliteta vazduha i vode, kao i bolesti izazvane konzumiranjem vode i hrane lošijeg kvaliteta, ali i povećan broj povreda i smrtnih slučajeva usled dejstva oluja.

21

Ugrožene su sve osobe koje borave i rade u ugroženim područjima, a posebno ekstremno siromašni, starije osobe, odojčad i deca, osobe sa smetnjama u kretanju, hronični bolesnici, itd. Ne postoji izražena prostorna dispozicija siromaštva i može se reći da se u svim delovima administrativnog područja Beograda mogu naći osetljive društvene grupe u pogledu siromaštva. Što se tiče ekstremno starog stanovništva (preko 80 godina starosti), starog stanovništva i alokacije pacijenata sa hroničnim bolestima, procenjuje se da su posebno osetljive centralne gradske opštine, odnosno kontinuirana urbana teritorija administrativnog područja (Opština Stari Grad, Vračar, Zvezdara, Savski Venac, Rakovica) i opština Sopot kao suburbana opština, u kojima je procenat starog stanovništva (preko 65) iznad 20%.

Infrastruktura RANJIVOST Toplotni talas

Ekstremna hladnoća

Suša

Velike padavine / poplave

Oluje

Saobraćajna infrastruktura Električna energija i daljinsko grejanje Vodovod i kanalizacija

Srednja

Visoka

Niska

Visoka

Srednja

Srednja

Visoka

Srednja

Visoka

Visoka

Visoka

Srednja

Visoka

Visoka

Visoka

Socijalna infrastruktura

Srednja

Srednja

Visoka

Niska

Niska

Ranjivost saobraćajne infrastrukture na dejstvo ekstremnih hladnoća i poplava u Beogradu procenjuje se kao visoka, uglavnom zbog visoke izloženosti ekstremnim vremenskim uslovima. Može doći do oštećenja na objektima saobraćajne infrastrukture, otežanog odvijanja saobraćaja i problema u javnom prevozu i viših troškova održavanja infrastrukturnih mreža. Ranjivost saobraćajne infrastrukture na dejstvo toplotnih talasa i oluja procenjuje se kao srednja.

Ranjivost sistema za proizvodnju i distribuciju električne energije i za daljinsko grejanje na dejstvo ekstremnih hladnoća, poplava i oluja procenjuje se kao visoka, zbog visoke izloženosti sisitema ovim efektima, kao i niske sposobnosti adaptacije.

Posebno su ranjivi sistemi za proizvodnju i distribuciju električne energije (Termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu i "Kolubara A" u Velikim Crljenima), kao i toplane Novi Beograd i Dunav). Ranjivost sistema za proizvodnju i distribuciju električne energije i za daljinsko grejanje na dejstvo toplotnih talasa i suša procenjuje se kao srednja.

Posebno izraženu ranjivost na promene klime u Beogradu ima vodosnabdevanje i kanalisanje otpadnih voda, čija se ranjivost na dejstvo toplotnih talasa, suša, poplava i oluja procenjuje kao visoka (dok se za dejstvo ekstremne hladnoće ranjivost procenjuje kao srednja), uglavnom zbog činjenice da su sistemi za vodosnabdevanje i kanalisanje otpadnih voda među najugroženijim komunalnim sistemima u pogledu dejstva ekstremnih vremenskih uslova. Mogu biti ugroženi zdravlje stanovništva, tehnička infrastruktura sistema za proizvodnju i distribuciju vode za piće, kao i drugi sistemi vodosnabdevanja i kanalisanja otpadnih voda, funkcionisanje javnih komunalnih preduzeća u ovoj oblasti, kao i gradski budžet zbog povećanih troškova.

Može se očekivati povećana potrošnja i veća tražnja za vodom u slučajevima toplotnih

22

talasa i suša, oštećenja sistema usled povećanog dejstva ekstremnih padavina, poplava i oluja, veći troškovi održavanja sistema, ali i pogoršanje kvaliteta vode za piće u slučaju toplotnih talasa i suša. Posebnu ranjivost pokazuju postrojenja za vodosnabdevanje u Makišu. Kanalizaciona infrastruktura bi verovatno bila dodatno ugrožena u slučajevima ekstremnih padavina i oluja. Sistem atmosferske kanalizacije je samo delimično odvojen od fekalne kanalizacije (ovo je slučaj samo u novijim delovima grad). Najkritičniji su delovi centralne zone u starom delu grada (zona donjeg toka Dunava, koja pokriva delove Dorćola između Dunava i ulice Cara Dušana), u kojima ne postoji atmosferska kanalizacija, tako da cu često izloženi izlivanju kanalizacije u slučajevima velikih padavina. Osim njih, delovi Dedinja, Kaluđerice i Banovog Brda, kao ni delovi Gradske opštine Lazarevac, nemaju izgrađenu atmosfersku kanalizaciju (a pojedini delovi uopšte nemaju ni kanalizacioni sistem). Skoro 25% domaćinstava nemaju priključak na kanalizacionu mrežu, uključujući i neke delove centralne zone na opštinama Vračar, Savski Venac, Palilula, Voždovac, Zvezdara i Čukarica. Poseban problem predstavljaju prigradska naselja Mali Mokri Lug, Kaluđerica, veći deo Kumodraža, Jajinci, veći deo Batajnice, Krnjača, Ovča, Vinća i Leštane.

Objekti i sistemi socijalne infrastrukture (medicinske ustanove, domovi za stare, obrazovne ustanove, javni sportski objekti, itd) veoma su ranjivi na dejstvo suša (pre svega indrektni efekti kroz povećani pritisak na socijalnu infrastrukturu koji dovodi do porasta siromaštva i socijanih poremećaja, što za posledicu može imati povećani pritisak na objekte namenjene zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti), dok se njihova ranjivost na dejstvo toplotnih talasa i ekstremne hladnoće procenjuje kao srednja.

Iako je veoma teško definisti najranjivije objekte društvene infrastrukture u Beogradu, čini se da najvišu osetljivost i nivo izloženosti imaju zdravstveni objekti (Klinički centar Srbije, četiri velika kliničko bolnička centra – Zemun, Novi Beograd (Bežanijska kosa), Zvezdara i Dedinje, kao i veći broj specijalnih bolnica i instituta), zone škola i predškolskih ustanova. Kapacitet adaptacije sistema socijalne infrastrukture na dejstvo ekstremnih padavina, oluja i poplava procenjen je kao visok, tako da je ranjivost ovih sistema od ovakve vrste ekstremnih vremenskih događaja niska.

Izgrađeno okruženje RANJIVOST

Postojeće zgrade i materijali

Toplotni talas

Ekstremna hladnoća

Suša

Velike padavine / poplave

Oluje

Visoka

Visoka

Srednja

Visoka

Srednja

Ranjivost izgrađenog okruženja (postojećih zgrada, urbane infrastrukture, saobraćajnica, itd) u Beogradu na dejstvo toplotnih talasa, ekstremnih hladnoća i poplava procenjuje se kao visoka, zbog visoke izloženosti objekata ekstremnim vremenskim uslovima. Posebnu osetljivost na toplotne talase i ekstremne hladnoće imaju zgrade i tehnička i urbana infrastruktura (naročito u gusto izgrađenim oblastima), kolovozni zastor - asfalt, beton, itd. Ekstremne padavine i poplave mogu doprineti oštećenjima svih izgrađenih objekata, a naročito zgradama namenjenim stanovanju i radu, saobraćajnicama i urbanoj infrastrukturi.

23

Privreda RANJIVOST

Turizam Industrija Maloprodaja

Toplotni talas

Ekstremna hladnoća

Suša

Velike padavine / poplave

Oluje

Niska

Srednja

Srednja

Niska

Niska

Srednja

Visoka

Srednja

Visoka

Niska

Srednja

Srednja

Niska

Niska

Niska

Privredne aktivnosti u Beogradu su nešto manje osetljive na dejstvo promena klime od ostalih receptora. Visoku ranjivost pokazuje samo industrija, i to na dejstva ekstremne hladnoće i velikih padavina, odnosno poplava. Lita visoko ranjivih lokacija uključuje energetski kompleks u Obrenovcu (koji je već bio ozbiljno pogođen poplavama u 2014. godini), rudarsko energetski podsektor u Lazarevcu i posebno drumske i železničke koridore u urbanom jezgru Beograda (industrijski drumski i železnički saobraćaj, uključujući transport opasnih materija iz banatske zone koji prolazi kroz centralnu zonu duž obala Dunava i Save i pored glavne železničke stanice, kao i već preopterećene mostove, posebno Pančevački. Pored oštećenja izazvanih vremenskim nepogodama, u industrijskim objektima na teriroriji Beograda može doći do porasta potrošnje električne energije i povećanja troškova za grejanje, problema u snabdevanju i, posledično, narušavanja funkcionisanja svih privrednih grana.

Procenjuje se da ekonomske aktivnosti i subjekti imaju viši kapacitet adaptacije na promenjene uslove izazvane ekstremnim vremenskim događajima, što im omogućava nižu osetljivost od ostalih receptora.

Prirodni resursi RANJIVOST

Zeleni prostori Vodni resursi i kvalitet voda Kvalitet vazduha Poljoprivredne površine Šume i šumarstvo Biodiverzitet i ekosistemi

Toplotni talas

Ekstremna hladnoća

Suša

Velike padavine / poplave

Oluje

Visoka

Visoka

Visoka

Srednja

Visoka

Visoka

Nije relevantno

Visoka

Srednja

Srednja

Visoka

Visoka

Srednja

Visoka

Nije relevantno

Visoka

Visoka

Visoka

Visoka

Visoka

Visoka

Visoka

Visoka

Srednja

Visoka

Visoka

Srednja

Visoka

Niska

Niska

Ranjivost prirodnih resursa na efekte promena klime na teritoriji Beograda je generalno gledano veoma visoka.

Otvoreni zeleni prostori pokazuju visok nivo ranjivosti na skoro sve efekte do kojih promene klime mogu dovesti. Uzrok tome je njihova visoka izloženost i nedovoljni kapaciteti adaptacije. Mogu se očekivati poremećaji u fiziološkim procesima kod

24

biljaka tokom trajanja toplotnih talasa, što bi dovelo do usporenog rasta, oštećenja biljnog materijala, sve do uvenuća. Troškovi za održavanje zelenih površina u ovakvim uslovima biće neuporedivo viši, posebno troškovi za vodu. U slučaju ekstremnih hladnoća i suša može doći do usporavanja osnovnih fizioloških procesa biljaka (fotosinteza, metabolizam, transpiracija, rast), njihovih fizičkih oštećenja, izmrzavanja i uvenuća. Ekstremne padavine i oluje mogu dovesti do fizičkog uništavanja biljnog materijala, kao i oštećenja infrastrukture zelenih prostora. Najranjiviji su urbani zeleni prostori, posebno zeleni prostori unutar „jezgra“ (kako je definisano u Nacrtu Plana generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda iz 2015. godine): Kalemegdan, Park prijateljstva i delovi zelenih površina u priobalju desne obale Dunava i desne i leve obale Save, Veliko Ratno Ostrvo, delovi šumskog zemljišta u forlandu leve obale Dunava (od novog mosta Zemun – Borča do Brankovog mosta). Unitrašnji zeleni prsten može takođe biti ranjiv: gradski park u Zemunu, park kod SIV-a, zeleni prostori unutar otvorenih gradskih blokova u Novom Beogradu, naselju Braća Jerković, naselju Medković, Konjarniku, Mirijevu, Višnjičkoj Banji i Bežanijskoj Kosi, groblja Novo groblje i Bežanija, kao i drugi manji parkovi, trgovi i avenije.

Visoka ranjivost može se očekivati i kod vodnih resursa na teritoriji Beograda na dejstvo toplotnih talasa i suša. Zbog efekta evapotranspiracije protok vode u Dunavu i Savi će biti smanjen, kao i prihranjivanje podzemnih voda i mogu se očekivati problemi u vodosnabdevanju, imajući u vidu nedostatak alternativnih sistema za vodosnabdevanje grada. Ovo će takođe dovesti do pogoršanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda.

Procenjuje se da će toplotni talasi, ekstremne hladnoće, kao i veliki intenzitet padavina i poplave kao efekti promena klime bitno uticati na pogoršanje kvaliteta vazduha u Beogradu. Moguća je veća koncentracija zagađujućih materija i alergena u vazduhu u periodima povećane toplote i sušnim periodima, što će uticati na povećanje zdravstvenih problema stanovništva, floru i faunu, kao i na pogoršanje opšte slike grada. Slični efekti vezuju se i za periode ekstremne hladnoće, u periodima bez vetra, kada se ranjivost u pogledu pogoršanog kvaliteta vazduha Beograda takođe može smatrati visokom. Povećanje zagađenost vazduha može se očekivati u užem gradskom centru na lokacijama koje i se trenutno smatraju najugroženijim (ulice Kneza Miloša i Bulevar Kralja Aleksandra; Savska ulica u okolini Železničke stanice; Bulevar Despota Stefana; Karadjordjev park).

Ranjivost poljoprivrednih površina i poljoprivrede uopšte procenjena je kao visoka u odnosu na sve efekte promena klime (toplotni talasi, ekstremna hladnoća, suše, poplave i oluje). Pored visoke izloženosti poljoprivrede i poljoprivrednog zemljišta efektima promena klime, na ovako visoku ranjivost utiče nedovoljna sposobnost adaptacije na izmenjene uslove. Posledice izmenjenih ciklusa rasta u poljoprivredi, oštećenja i zagađenja zemljišta usled efekata promena klime, kao i fizičkih oštećenja izazvanih ekstremnim padavinama, poplavama, bujičnim vodotokovima i erozijom osetiće ne samo poljoprivredni proizvođači, već i potrošači na teritoriji Beograda, kao i prehrambena industrija. Povećana ranjivost može se očekivati u gotovo svim prigradskim opštinama, kao i u gradskim opštinama na kojima se gaje poljoprivredne kulture. Povećanu ranjivost na dejstvo erozije imaće prigradske opštine u šumadijskom delu (Sopot, Barajevo i Obrenovac), a posebno opština Grocka (padine prema Dunavu, Vinča, Vršin, Ritopek i Begaljica).

25

Kao i poljoprivredne površina, tako i šume i šumski prostori imaju visok nivo ranjivosti na efekte promena klime, posebno na dejstvo toplotnih talasa, ekstremnih hladnoća, suša i oluja. Ranjivost šuma na dejstvo ekstremnih padavina i poplava na teritoriji Beograda procenjuje se kao srednja. Povećana temperatura uticaće da dođe do promena u ciklusu rasta šuma (prirast će biti smanjen, a može doći i do pojave sušenja stabala). Svaki ekstremni vremenski događaj uticaće na oštećenja šuma, bilo da se radi o oštećenju i odumiranju stabala usled mraza kod ekstremne hladnoće, oštećenju korena i odumiranju u slučajevima velikih padavina, poplava i erozije zemljišta, ili fizičkih oštećenja izazvanih olujama. Kao jednu od osnovnih opasnosti, koja doprinosi ranjivosti šumskih sistema, treba napomenuti povećanu opasnost od požara u periodima toplotnih talasa i suša. Posebnu ranjivost treba očekivati kod šuma u okviru unutrašnjeg prstena zelenih površina (Makiška šuma, Košutnjak i Topčider, Manastirska šuma, Banjička šuma, Zvezdarska šuma), šume u plavnom području Dunava (posebno na njegovoj levoj obali u banatskom delu), šume u Pančevačkom Ritu, kao i deo šuma u spoljašnjem prstenu (Miljakovačka i Lipovička šuma, itd).

Ranjivost biodiverziteta i ekosistema na teritoriji Beograda na dejstvo toplotnih talas i suša procenjuje se kao visoka, zbog visoke izloženosti sisitema ovim efektima, kao i niske sposobnosti adaptacije. Sve biljne i životinjske vrste sa niskom sposobnošću adaptacije na izmenjene klimatske uslove u tom slučaju bile bi ugrožene. Toplotni talasi mogu prouzrokovati izmenjenost flore i faune i pojavu novih i invazivnih vrsta.

Mortalitet biljnog i životinjskog sveta bi bio uvećan i došlo bi do gubitka pojedinih vrsta ili migracija životinja. Ranjivost biodiverziteta i ekosistema na dejstvo ekstremnih hladnoća procenjuje se kao srednja.

26

Slika 3. Mapa ranjivosti na dejstvo promene klime za teritoriju Beograda pokrivenu GUP-om

27

TRENDOVI PROMENA KLIME Osmotrene promene klime Za potrebe Prve nacionalne komunikacije Republike Srbije u okviru Okvirne konvencije Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama urađena je analiza osmotrenih promena klime.

Zaključci za područje Beograda su sledeći: Temperature U analiziranom periodu (1949. – 2009. godina) u Beogradu je zabeležen najviši porast temperature vazduha u Republici Srbiji. Analizirani dnevni podaci ukazuju na trend zagrevanja za srednje godišnje temperature vazduha (Slika 4). Najveći porast temperature bio je u proleće i leto (Tabela 2).

Izvor: Prva nacionalna komunikacija Republike Srbije u okviru Okvirne konvencije Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama Slika 4. Srednja godišnja temperatura vazduha (°C) 1949-2009

Tabela 2.

Porast srednje temperature vazduha po godišnjim dobima (°C/deceniji) u periodu 1949-2009

Izvor: Prva nacionalna komunikacija Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih Nacija o promeni klime

28

Padavine U analiziranom periodu (1949-2009) zabeležen je blagi porast srednje godišnje količine padavina (Slika 5). Sezonski trendovi pokazuju pad tokom zime i proleća i povećanja tokom leta i jeseni (Tabela 3). Za celokupnu teritoriju Srbije broj dana sa intenzivnim padavinama je povećan.

Izvor: Prva nacionalna komunikacija Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih Nacija o promeni klime Slika 5. Nivo srednjih godišnjih padavina (mm) 1949-2009

Tabela 3.

Trend padavina po godišnjim dobima (mm) u periodu 1949-2009

Izvor: Prva nacionalna komunikacija Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih Nacija o promeni klime

Scenario promena klime U daljem tekstu prikazani su neki zaključci o projekcijama promena klime na osnovu modelovanja izvršenog u okviru projekta ORIENTGATE za periode 2021-2050 i 20712100 u poređenju sa referentnim periodom 1971-2000. Modelovanje je izvršeno na osnovu RCP8.5 scenarija.

Temperature Rezultati modelovanja ukazuju na dalje povećanje temperature vazduha, kako srednje godišnje termperature, tako i srednjih sezonskih temperatura (sa relativno višim

29

povećanjem u jesen i zimu) i broja vrelih dana po godini. Rezultati za „srednji“ scenario (A1B), opisani u okviru Prve nacionalna komunikacija Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih Nacija o promeni klime takođe ukazuju na porast temperature u poslednjih 30 godina XXI veka u odnosu na period 1961. – 1990. u opsegu od 2,4 do 2,8 stepeni.

Tabela 4.

Projektovane promene temperature vazduha u Beogradu

Promene u periodu

Budući period upoređen sa referentnim periodom 1971 – 2000 2021 – 2050 2071 – 2100

- srednja godišnja temperatura +2°C (+2,05°C) (+5,65°C) +5,6°C - srednja sezonska temperature zima + 2,95°C + 6,3°C proleće + 1,7°C + 4,65°C leto + 1,25°C (+1,3°C) + 5,4°C (+ 5,45°C) jesen + 2,4°C (+ 6,05°C) + 6,10°C - broj vrelih dana godišnje + 12 + 60 (temperatura preko 25°C) Podaci u zagradama pokazuju rezultate projekcija za manje delove područja Beograda.

Izvor: Rezultati modelovanja izvršenog od strane Vladimira Đurđevića, Institut za metorologiju Fizičkog fakulteta i South East European Virtual Climate Change Center, decembar 2014.

ZIMA

GODIŠNJE

Izvor: Rezultati modelovanja izvršenog od strane Vladimira Đurđevića, Institut za metorologiju Fizičkog fakulteta i South East European Virtual Climate Change Center, decembar 2014.

Slika 6. Projektovane promene srednjih temperature vazduha u periodu 2071 – 2100 u poređenju sa periodom 1971 – 2000

Padavine Rezultati modelovanja ukazuju na male izmene količina padavina, kako srednjih godišnjih, tako i sezonskih za zimu, proleće i jesen. Primetan je projektovani pad u letnjoj sezoni (od 20 do 40 %) u zadnjih 30 godina XXI veka. Padavine u prolećnoj

30

sezoni verovatno će biti veće u periodu do 2050. godine i blago će se smanjivati od 2030. do 2050. Godine.

Tabela 5.

Projektovane promene nivoa padavina u Beogradu

Promene u periodu - srednje godišnje padavine - srednje sezonske padavine zima proleće leto jesen - broj dana sa obilnim padavinama (preko 20 mm) godišnje i promene akumulacije (u zagradi) godišnje

Budući period upoređen sa referentnim periodom 1971 – 2000 2021 – 2050 2071 – 2100 +0 to 10%

-10 to -20 %

0 to -10% +10 to +20% 0 to +10% 0 to +5%

0 to +10% 0 to -10% -20 to -40% -5 to -10%

0 to 0,5 (+10 to +40%)

0 to 0,5 (+10 to +20%)

Izvor: Rezultati modelovanja izvršenog od strane Vladimira Đurđevića, Institut za metorologiju Fizičkog fakulteta i South East European Virtual Climate Change Center, decembar 2014.

2021 – 2050

2071 - 2100

Izvor: Rezultati modelovanja izvršenog od strane Vladimira Đurđevića, Institut za metorologiju Fizičkog fakulteta i South East European Virtual Climate Change Center, decembar 2014.

Slika 7. Promene srednje količine padavina (%) u letnjem period za period 2071 – 2100 u poređenju sa 1971 – 2000

31

Izvor: Rezultati modelovanja izvršenog od strane Vladimira Đurđevića, Institut za metorologiju Fizičkog fakulteta i South East European Virtual Climate Change Center, decembar 2014.

Slika 8. Promene nivoa srednjih sezonskih padavina (%) za letnji period za period 2071 – 2100 u poređenju sa 1971 – 2000

Vetar Rezultati modelovanja ukazuju da nema značajnih promena srednjih godišnjih i sezonskih čestina vetra za oba posmatrana perioda i se može očekivati promena u granicama +/- 3 %. Pojačavanje vetra se može očekivati u letnjem periodu. Broj dana sa jakim vetrom (broj dana u kome će jačina vetra preći granicu od devedesetog centila) će se blago povećati (do 15%) u poslednjih 30 godina XXI veka, uglavnom tokom leta. U dosadašnjem (referentnom) periodu, ovaj prag je iznosio 10 %.

Izvor: Rezultati modelovanja izvršenog od strane Vladimira Đurđevića, Institut za metorologiju Fizičkog fakulteta i South East European Virtual Climate Change Center, decembar 2014.

Slika 9. Promene srednjih godišnjih brzina vetra (%) u periodu 2071 – 2100 u poređenju sa periodom 1971 – 2000

32

Izvor: Rezultati modelovanja izvršenog od strane Vladimira Đurđevića, Institut za metorologiju Fizičkog fakulteta i South East European Virtual Climate Change Center, decembar 2014.

Slika 10. Promene (%) broja dana sa jakim vetrom (90 centil) tokom leta za period 2071 – 2100 u poređenju sa periodom 1971 – 2000

Analiza scenarija U daljem tekstu prikazani su neki od zaključaka projekcija promene klime korišćenjem modelovanja izvršenog u okviru projekta ORIENTGATE (sufinansiranog od strane South East Europe Transnational Cooperation Programme) za vremenske periode 2021. 2050. godina i 2071. – 2100. godina u poređenju sa referentnim periodom 1971. 2000. godina. Modelovanje je izvršeno na osnovu RCP8.5 scenarija (Djurdjevic et al., 2014).

Osnovni podaci o korišćenim projekcijama: 



Skaliranje je izvršeno za Srbiju, od 1971. do 2000. – referentni period i od 2011. do 2100. RCP8.5 scenario; (Representative Concentration Pathways (RCPs), RCP8.5 se odnosi na pretpostavku o njavišim emisijama gasova staklene bašte) izabran u okviru ORIENTGATE projekta zbog toga što se trenutno ne mogu uošiti nikakve tendencije smanjenja emisije gasova staklene bašte.

Integracija je izvršena korišćenjem NMMB regionalnog modela. Model je razvijen od strane NOAA/NCEP-USA i CMCC-CM (www.cmcc.it) rezultati globalnog klimatskog modela su korišćeni za granične uslove.

Rezultati su dostupni u visokoj rezolucijie, aproksimativno 8 km.

Temperatura Posmatrani uticaji i ukupna osetljivost u prolećnom i letnjem periodu će biti uvećani zbog očekivanih porasta temperature vazduha i većeg broja toplih dana u proleće i leto. Ekstremne hladnoće su manje verovatne. Može doći do efekta balansiranja: trendovi u budućnosti mogu uticati da se izbalansira odgovarajuća situacija (npr. zimi postaje toplije), tako da postojeća osetljivost može biti umanjena.

33

Padavine Nema značajnih razlika u opštim trendovima između vremenskih perioda 2021-2050 i 2071-2100, osim kod padavina u leto. Krajem XXI veka u leto može doći do dužih i ćeščih sušnih perioda, ne samo zbog nižeg nivoa padavina, već i zbog viših temperatura vazduha. Tokom jeseni i zima ne treba očekivati značajne promene u prosečnim padavinama za oba posmatrana perioda. Međutim, zbog povećanja temperatura, veće evapotranspiracije i dužeg perioda vegetacije može doći do povećanja sušnih perioda.

Iako se ne očekuju promene u broju dana sa obilnim padavinama, može se očekivati ekstremniji režim sa povećanim intenzitetom padavina. Pojava obilnih padavina je mnogo izraženija u proleće i leto, nego u jesen i zimu (kao što je prikazano u analizi ekstremnih vremenskih događaja).

Vetar i oluje Povećane tendencije tokom letnjih meseci mogu dovesti do efekta uvećavanja postojeće osetljivosti (trendovi koji intenziviraju postojeću situaciju - na primer, postaje toplije u leto – dovode do toga da postojeća osetljivost može da bude uvećana u budućnosti), dok se ne očekuju značajnije promene tokom zime.

Tabela 6.

Ključni parametar Temperatura vazduha i broj vrelih dana Padavine

Zaključci analize scenarija za vremenski period 2021. - 2050.

Proleće/leto

Zima

Posledice vremeskih događaja Proleće/leto

Povećanje

Povećanje

Toplotni talasi – uvećanje u leto

Hladnoća balansiranje zimi

Ne očekuju se promene

Ne očekuju se promene

Suše – indiferentno u proleće i leto

Suše - indiferentno u jesen/zimu

Ekstremne padavine / poplave indiferentno u zimu Oluje / jak vetar – indiferentno u zimu

Intenzitet padavina u danima sa obilnim padavinama

Povećanje

Ne očekuju se promene

Ekstremne padavine / poplave uvećanje u leto

Oluje / Vetar

Povećanje

Ne očekuju se promene

Oluje / jak vetar – uvećanje u leto

Tabela 7.

34

Zaključci analize scenarija za vremenski period 2071. - 2100.

Posledice vremeskih događaja Jesen/zima

Ključni parametar

Proleće/leto

Zima

Posledice vremeskih događaja Proleće/leto

Povećanje

Povećanje

Toplotni talasi – uvećanje u leto

Hladnoća balansiranje zimi

Smanjenje

Ne očekuju se promene

Suše – balansiranje u proleće i leto

Suše - indiferentno u jesen/zimu

Ekstremne padavine / poplave indiferentno u zimu Oluje / jak vetar – indiferentno u zimu

Temperatura vazduha i broj vrelih dana Padavine Intenzitet padavina u danima sa obilnim padavinama

Povećanje

Ne očekuju se promene

Ekstremne padavine / poplave uvećanje u leto

Oluje / Vetar

Povećanje

Ne očekuju se promene

Oluje / jak vetar – uvećanje u leto

Posledice vremeskih događaja Jesen/zima

Očekivane buduće promene vremenskih uslova u Beogradu Proleće i leto: 

Pojačavanje efekta toplotnih talasa: srednja temperatura vazduha u letnjem periodu će rasti. U budućem periodu očekuje se češća pojava toplotnih talasa i njihovo duže trajanje.  Pojačavanje intenziteta padavina u danima sa obilnim padavinama: očekuje se pojačan intenzitet padavina.  Pojačavanje efekta oluja: očekuju se češće i intenzivnije oluje u proleće i leto, koje mogu uticati na uvećanje ranjivosti.

Jesen i zima: 

Smanjivanje efekta ekstremne hladnoće: zbog očekivanog povećanja temperature u zimskom periodu očekuje se da pojave ekstremnih hladnoća budu ređe i manje intenzivne.

35

Rizici i mogućnosti u budućnosti Promena klimatskih uslova dovodi do uvećanja rizika, ali i nudi dodatne mogućnosti.

Njihova procena je zasnovana na rezultatima procene ranjivosti, koja je opisana u poglavlju „Procena ranjivosti na promene klime” i projektovanih uticaja promene klime, koji su opisane u poglavlju „Analiza scenarija”.

Za svaki od receptora i za odgovarajuću osetljivost na vremenske uslove izvršena je evaluacija (videti naredna poglavlja). Kategorije rizika su procenjene kao veoma visok; visok; srednji; i nizak. Kategorije rizika procenjene su korišćenjem evaluacione matrice, na osnovu rezultata prikazanih u poglavlju „Procena ranjivosti na promene klime“ (klase ranjivosti visoka, srednja i niska) i u poglavlju „Analiza scenarija“ (uticaji klimatskih promena: uticaj balansiranja, indiferentnost ili uvećanje). Klase se određuju korišćenjem sledeće evaluacione matrice:

Uticaj balansiranja

Uticaj promena klime Indiferentan

Uvećanje

Visoka

Srednji

Visok

Veoma visok

Srednja

Nizak

Srednji

Visok

Niska

Nizak

Nizak

Srednji

Postojeća ranjivost

Rezultati analize budućih rizika i mogućnosti prikazani su u Prilogu 4. U narednim poglavljima ovi rezultati biće sumarno prikazani za svaki od receptora.

36

Očekivani rizik od promena klime u Beogradu

RIZIK

Proleće i leto: Javno zdravlje / ranjive grupe Saobraćajna infrastruktura Električna energija i daljinsko grejanje Vodovod i kanalizacija Socijalna infrastruktura Postojeće zgrade i materijali Turizam Industrija Maloprodaja Zeleni prostori Vodni resursi i kvalitet voda Kvalitet vazduha Poljoprivredne površine Šume i šumarstvo Biodiverzitet i ekosistemi

Suša

Velike padavine / poplave

Oluje

Veoma visok

Visok

Veoma visok

Visok

Visok

Srednji

Veoma visok

Visok

Visok

Visok

Veoma visok

Veoma visok

Veoma visok

Veoma visok

Veoma visok

Veoma visok

Visok

Veoma visok

Srednji

Srednji

Veoma visok

Visok

Veoma visok

Visok

Srednji

Visok

Srednji

Srednji

Visok

Visok

Veoma visok

Srednji

Visok

Srednji

Srednji

Srednji

Veoma visok

Veoma visok

Visok

Veoma visok

Veoma visok

Veoma visok

Visok

Visok

Veoma visok

Visok

Veoma visok

Veoma visok

Veoma visok

Veoma visok

Veoma visok

Veoma visok

Veoma visok

Visok

Veoma visok

Veoma visok

Veoma visok

Srednji

Srednji

Toplotni talas

Ekstremna hladnoća

37

RIZIK

Jesen i zima:

Toplotni talas

Javno zdravlje / ranjive grupe Saobraćajna infrastruktura Električna energija i daljinsko grejanje Vodovod i kanalizacija Socijalna infrastruktura Postojeće zgrade i materijali Turizam Industrija Maloprodaja Zeleni prostori Vodni resursi i kvalitet voda Kvalitet vazduha Poljoprivredne površine Šume i šumarstvo Biodiverzitet i ekosistemi

Ekstremna hladnoća

Suša

Velike padavine / poplave

Oluje

Srednji

Srednji

Visok

Srednji

Srednji

Nizak

Visok

Srednji

Srednji

Srednji

Visok

Visok

Nizak

Visok

Visok

Visok

Nizak

Visok

Nizak

Nizak

Srednji

Srednji

Visok

Srednji

Nizak

Srednji

Nizak

Nizak

Srednji

Srednji

Visok

Nizak

Nizak

Nizak

Nizak

Nizak

Srednji

Visok

Srednji

Visok

Visok

Srednji

Srednji

Srednji

Srednji

Visok

Srednji

Visok

Visok

Visok

Srednji

Visok

Srednji

Visok

Nizak

Visok

Nizak

Nizak

Kao rezultat gore navedenih rizika, mogu se očekivati sledeće posledice: Stanovništvo:  Uvećanje toplotnog stresa i veći broj smrtnih slučajeva tokom toplotnih talasa, promenjeni alergijski obrasci i povećanje širenje novih vektorskih i infektivnih bolesti.  Lošiji kvalitet vazduha, praćen povećanjem respiratornih problema i burnijim alergijskim reakcijama zbog polena i drugih alergena u vazduhu tokom sušnih perioda.  Brže širenje bolesti zbog zagađene vode, povećanje broja povređenih lica i materijalne štete od poplava i veće potrebe za korišćenje sistema zdravstvene zaštite.  Povećanje broja smrtnih slučajeva i povređenih lica tokom oluja.

Infrastruktura: 

38

Može doći do teških oštećenja saobraćajne infrstrukture tokom poplava, toplotnih talasa i oluja, što će prouzrokovati veće troškove održavanja i ponovne izgradanje, kao i slabiju pokretljivost stanovništva.









Postoji takođe visok rizik da sistemi za proizvodnju i prenos električne i toplotne energije budu teže oštećeni tokom perioda ekstremnih hladnoća, toplotnih talasa, oluja i poplava, što može dovesti do niže proizvodnje električne energije, problema u distribuciji i većih troškova održavanja. Može takođe doći do smanjenja hidropotencijala tokom suša.

Sistemi vodosnabdevanja i odvođenja i kanlisanja otpadnih voda nalaze se pod velikim rizikom, pre svega zbog dejstva toplotnih talasa i suša. Dostupnost vode može biti značajno smanjena zbog veće potražnje za vodom. Štaviše, mogu se očekivati problemi u distribuciji, pogoršanje kvaliteta vode i viši troškovi održavanja. Intenziviranje obilnih padavina, češće poplave i oluje mogu izazvati štete na infrastrukturi za vodosnabdevanje i kanalisanje otpadnih voda.

Društvena infrastruktura je pod visokim i vrlo visokim rizikom u letnjem periodu zbog toplotnih talasa i suša, respektivno. To može da izazove probleme u snabdevanju vodom za zdravstvene ustanove i veći pritisak na institucije društvene infrastrukture. Osim toga, veća upotreba sistema za hlađenje može izazvati veće troškove i pritisak na elektroenergetski sistem.

Izgrađeni objekti će se verovatno suočiti sa većim štetama zbog visokog i vrlo visokog rizika od toplotnih talasa, suša i oluja u leto i poplava leti i zimi.

Ekonomija:  

Turizam je pod visokim rizikom od povećavanja frekvencije suša u letnjem periodu. Može doći do povećanja troškova za vodosnabdevanje i pogoršanja kvaliteta vode na javnim prostorima.

Rizik od poplava je veoma visok za industrijske objekte u Beogradu. Poplave mogu prouzrokovati oštećenja objekata ili opreme, kao i gubitak kontinuiteta poslovanja. Osim toga, postoji visok rizik od suša u letnjem periodu.

Prirodni resursi: 







Zeleni prostori u Beogradu nalaze se pod ozbiljnim rizicima: veoma visok rizik od toplotnih talasa, suša i oluja u letnjem periodu, uključujući visok rizik od povećanog intenziteta padavina i poplava. Štaviše, zeleni prostori su pod visokim rizikom od suša i oluja i u zimskom period. To znači da infrastruktura zelenih prostora može biti ozbiljno oštećena zbog vremenskih uslova i požara.

Troškovi održavnja će biti uvećani, uključujući veće troškove za zalivanje.

Postoje takođe visoki i vrlo visoki rizici po vodne resurse u Beogradu tokom leta. To može dovesti do problema u snabdevanju vodom zbog slabijeg dotoka vodne, ali i do pogoršanja kvaliteta vode u otvorenim vodenim tokovima. Visok rizik od suša se takođe produžava i na zimsku sezonu.

Postoji veoma visok rizik od pogoršanja kvaliteta vazduha zbog povećanog intenziteta toplotnih talasa, ekstremnih padavina i poplava, kao i visoki rizik od suše. To može dovesti do povećanog širenja bolesti, veće količine smoga i povećane koncentracije zagađujućih materija i alergena u vazduhu.

Poljoprivreda se nalazi pod ozbiljnim rizikom zbog promena klime. Rizici od ekstremne toplote, suša, poplava i oluja su veoma visoki u letnjem periodu, uključujući i visoke rizike od suša, poplava i oluja u zimskom periodu. Posledice mogu biti brojni: promene u ciklusu rasta i smanjenje raznolikosti vrsta; povećanje prisutnosti i dejstva biljnih štetočina; rast potreba za

39





navodnjavanjem; gubitak prinosa; povećanje štete i gubljenje biljnog fonda; povećan rizik od požara; erozije; itd.

Slično tome, šume na teritoriji Beograda nalaze se pod visokim rizikom u letnjem, a sve više i u zimskom periodu. Toplotni talasi i suše mogu dovesti do promena u ciklusu rasta, što će rezultirati oštećenjem i odumiranjem drveća.

Obilne padavine, poplave i oluje mogu izazvati eroziju tla i ozbiljne štete na šumskij flori. Tokom toplotnih talasa i suša rizik od šumskih požara će se povećati.

Na kraju, biodiverzitet i eko-sistemi su pod veoma visokim rizicima od toplotnih talasa i suša u letnjem periodu. To može dovesti do gubitka nekih vrsta, i pojava novih i invazivnih vrsta.

Očekivane buduće mogućnosti usled promena klime u Beogradu Neke nove mogućnosti mogu se javiti u Beogradu kao posledica promene klime, gotovo isključivo u zimskom periodu. Blaži zima može prouzrokovati manje probleme zbog manje snežnih padavina. Smanjenje broja dana pod mrazom i ledenih dana može smanjiti štete i ograničenja u svim sektorima transporta. Respiratorne bolesti mogu imati slabiji intenzitet i učestanost.

40

AKCIONI PLAN ADAPTACIJE

Br.

Tip mere

Opis / objašnjenje vezano za sprovođenje u Beogradu

Urbane zelene strukture 1 Zelena Zelena infrastruktura je mreža prostora koji su “u dosluhu sa infraprirodom” (parkovi, bašte, šume, zeleni koridiri, vodni tokovi, struktura drvoredi, otvorene ruralne oblasti, sistemi formirani kroz prirodne procese infiltracije padavina, prečišćene otpadne vode, itd) i koji štite i pomažu održavanju usluga koje pružaju ekosistemi, ili omogućavaju ekološke, ekonomske, kulturne i druge koristi za poboljšanje kvaliteta života ljudi, biljaka i životinja, kao i njihov razvoj u prirodnim uslovima.

Ova mera se sastoji od:  Procene postojećih elemenata zelene infrastructure i njihove funkcionalnosti, kako bi se odredilo na koji način se mogu unaprediti i u kojoj meri je moguće njihovo povezivanje;  Unapređenje njihovog zdravlja ili konverzije drugih prostra ili ekosistema u njihovo pređašnje prirodno stanje;  Stvaranje međusobnih veza, novih zelenih (urbanih) prostora, prostora za održivo korišćenje, staništa (šumskih terena, itd).

Stvaranje novih i rehabilitacija i održavanje postojećih urbanih zelenih prostora (urbani parkovi, dvorišta, urbane bašte, zelene structure za natkrivanje), u kombinaciji sa vodenim površinama (česme i fontane) koji treba da pruže zasenčene prostore za pešake i da omoguće odvijanje rekreativnih aktivnosti.

2

Otvoreni zeleni prostori

3

Zelene ulice

Formiranje drvoreda duž ulica između kolovoznih traka i pešačkih staza. Ova mera uključuje održavanje postojećih drvoreda, kao i sađenje novog drveća duž postojećih i novih ulica.

4

Zeleni krovovi

Projektovanje i izgradnja ravnih krovova koji su u potpunosti ili delimično pokriveni vegetacijom, koja se uzgaja na medijumu za uzgajanje (zemlja, pesak ili šljunak), preko vodonepropusne membrane. Vegetacija treba da se sastoji od biljaka ili drveća koje je pogodno za uzgajanje u klimatskim uslovima Beograda.

Sistemi mogu obuhvatiti ekstenzivne zelene krovove (projektovane tako da budu samodovoljni uz minimalno održavanje) do intenzivnih zelenih krovova (sa debljim slojem zemlje, na kojim se može gajiti žbunje i drveće, koji zahtevaju višše održavanja, imaju veće opterećenje zbog težine i nisu pogodni za veće nagibe krova).

Relevantne lokacije

Nadležne institucije

Celokupni prostor grada, u skladu sa konceptom zelenih površina razvijenim u okviru “Zelene regulative Beograda” i Plana detaljne regulacije sistema zelenih površina Beograda.

Sekretrijat za komunalne i stambene poslove; Sekretarijat za zaštitu životne sredine Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove JKP “Zelenilo Beograd”; Urbanistički zavod Beograda Javno preduzeće "Srbija-šume"; i drugi Sekretrijat za komunalne i stambene poslove; Sekretarijat za zaštitu životne sredine Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove JKP “Zelenilo Beograd”; Urbanistički zavod Beograda Javno preduzeće "Srbija-šume"; Sekretrijat za komunalne i stambene poslove; Sekretarijat za zaštitu životne sredine JKP “Zelenilo Beograd” i drugi; Vlasnici objekata, uz podršku Grada Beograda Sekretrijat za planiranje i izgradnju i Zelenila Beograd

Celokupni prostor grada, u skladu sa konceptom zelenih površina razvijenim u okviru “Zelene regulative Beograda” i Plana detaljne regulacije sistema zelenih površina Beograda.

Celokupni prostor grada, u skladu sa konceptom zelenih površina razvijenim u okviru “Zelene regulative Beograda” i Plana detaljne regulacije sistema zelenih površina Beograda.

• Opština Vračar (70% teritorije sa visokim potencijalom za zelene krovove); • Opštine Stari Grad, Novi Beograd, Savski venac, Palilula, Zemun – na kojima je udeo starog stanovništva (osetljive populacije) najveći; • Javne zgrade sa ravnim krovovima; • Novoprojektovani

Prioritet

Vreme otpoči njanja

Vrlo visok

Visok

Visok

Srednji

41

5

Zeleni zidovi

Vodni sistemi 6 Zaštita od poplava

7

Retenzije

8

Uštede i ponovna upotreba vode

42

Vertikalne površine izgrađenih objekata unutar urbanog okruženja, odnosno fasade, pokrivene vegetacijom.

komercijalni i industrijski objekti; • Vracar • Stari Grad • Novi Beograd, • Nove komercijalne zone duž autoputa, Zrennjaninskog puta i Vršinske petlje;

 Nasipi na teritoriji Novog Beograda i Zemuna (rekonstrukcija);  Nasip od ušća do bloka 70 na levoj obali Save (rekonstrukcija);  Delovi nasipa na desnoj obali Save, od ušća do uzvodne barijere na Adi Ciganliji, uključujući nasipe kod Ostružnice i Umke (rekonstrukcija);  Nasipi na donjem toku Topčiderske reke (rekonstrukcija);  Velikoselski rit, Ada Huja, uzvodno od restorana “Šaran” (rekonstrukcija i izgradnja rešnih obaloutvrda i keja);  Mali unutrašnji vodotokovi (izgradnja malih rezervoara, retenzija i regulisanje rečnih korita); Projektovanje i izgradnja retenzija kao postrojenja za lokalnu • Sliv Topčiderske kontrolu bujičnih voda, odnosno bazena u kojima se privremeno reke: “Palanka”; zadržava višak bujične vode, koji se zatim iz njih ispušta “Ducevac”; lokacija brzinom koja neće ugroziti kapacitet kanala nizvodno.

“Zbeg” na Ciganskoj Retenzioni bazeni treba da obezbede kapacitet za stogodišnje reci; “Kovionski vode na ispustu vodotoka. potok”; “Šutilovaćki potok”; lokacija “Resnik” na Sikijevaškom potoku; “Precica” potok; • Sliv Železničke reke; • Sliv Mokroluškog potoka; • Gornji tok Kumodraškog potoka; • Kijevski potok watershed, • Sliv Rakovičkog potoka; • Sliv Vranovačkog potoka; • Sliv Gleđevačkog potoka; • Razvoj i sprovođenje Plana ušteda vode za Beograd, • Veći deo mreze za uključujući mere za optimizaciju distribucije vode, sakupljanje i vodosnabdevanje ponovnu upotrebu vode, mere za uštedu vode u Beograda; domaćinstvima, sistem monitoringa potrošnje vode u industriji • Domaćinstva, pre i domaćinstvima, itd. svega u prigradskim • Unapređenja u sistemu distribucije vode i poboljšano i seoskim upravljanje vodom; Kombinacija mera, počev od rekonstrukcije nasipa unutar zaštitnog sistema, rekonstrukcije (nadvišenja) keja, rekonstrukcije ili izgradnje rečnih obaloutvrda, do izgradnje malih rezervoara, retenzija i regulisanja rečnih korita na malim unutrašnjim vodotokovima.

Vlasnici objekata, uz podršku Grada Beograda Sekretrijat za planiranje i izgradnju i Zelenila Beograd

Srednji

Javno preduzeće "Srbija-vode"; Javno preduzeće"Beog rad-vode”

Veoma visok

Javno preduzeće “Beogradski vodovod i kanalizacija”

Visok

Javno preduzeće “Beogradski vodovod i kanalizacija”

Visok

• Smanjenje gubitaka kroz bolje upravljanje;

9

Odvođenje vode

 Projektovanje, izgradnja i održavanje kišnih kolektora na urbanom području i otvorenih kanala za odvođenje atmosferskih voda, uključujući i regulaciju tokova;  Veće korišćenje vodopropusnih materijala za popločavanje u novim urbanizovanim naseljima;

10

Proširenje usluga vodosnabdevanja

Izgradnja ili popravka javnih česmi sa pitkom vodom u urbanizovanim delovima Beograda, koje će služiti kako za snabdevanje pitkom vodom, tako i za rashlađivanje;

11

Skladište nje atmosfer skih voda

Sakupljanje i skladištenje atmosferske vode za buduću upotrebu na prostorima za skladištenje (vodna tela, zeleni prostori, rezervoari).

Urbanističko planiranje Kod izrade urbanističkih planova između ostalog treba 12 Urbanisobezbediti i sledeće: tičko • Izgradnja na parcelama ugroženim dejstvom poplava treba da planirabude izbegnuta ako je to moguće; nje kako • Urbani razvoj treba da se planira na podrušjima sa niskim bi se rizikom od poplava; • Izgradnja objekata, stambenih zgrada, objekata sa visokom izbegao ekonomskom vrednošću, itd, treba da bude zabranjena na rizik od prostorima sa visokim rizikom od poplava; poplava • Neophodno je planirati odvođenje bujičnih voda.

13

Klimatski atlas Beograda

14

Postavke urbanističkog planiranja

15

Urbana tekstura

Izrada Klimatskog atlasa za grad Beograd, u kome će se prkazati distribucija temperature i kretanja hladnog vazduha u skladu sa topografskim karakteristikama i korišćenjem zemljišta (regionalni obrasci strujanja vazduha, tokovi hladnog vazduha, koncentracije zagađenja vazduha, klasifikacija područja zasnovana na ulozi koju igraju različite lokacije u vazdušnim strujanjima i uloga zelenih prostora). Na bazi toga će biti razvijene preporuke za urbanističko planiranje usklađeno sa klimatskim uslovima.

Zaštita i kreiranje prostora za generisanje strujanja rashlađenog vazduha, kako bi se smanjio uticaj urbanog ostrva toplote. Kod planiranja novih delova grada ili urbane rekonstrukcije postojećih, treba osigurati da postoji efekat rashlađivanja odgovarajućom orijentacijom objekata, ulica i otvorenih prostora, kao i očuvanjem odnosa između visine objekata i širine ulica, koji treba da bude manji od 1. Da bi se osiguralo da sveži rashlađeni vazdih može da “ulazi” u grad, treba planirati orijentaciju objekata i ulica tako da se obezbedi ventilacija javnih prostora; Ohrabrivanje upotrebe propusnih materijala kod projektovanja pejzažnog uređenja, uključujući upotrebu materijala koji odbija

zajednicama; • Industrijski objekti sa velikom potrošnjom vode; • Otvoreni kanali Kalovita, Sebeš, Galovica, Sibnica; • Regulacija Žarkovačkog potoka; • Kišni kolektor Čukarička padina; • Kišni kolektor Zemun Polje – Dunav; • Sistem kišnih kolektora za odvodnjavanje atmosferskih voda iz industrijske zone "Pančevački rit"; • Nova naselja; U celom gradu, posebno u gusto naseljenim urbanism zonama (Stari Grad, Vračar, Savski Venac, Novi Beograd).

Javno preduzeće "Beograd-vode”

Visok

Grad Beograd, Sekretrijat za planiranje i izgradnju; Javno preduzeće “Beogradski vodovod i kanalizacija” Javno preduzeće “Beogradski vodovod i kanalizacija”

Srednji

• Nasipi na Dunavu i Savi (pre svega niže površine na teritoriji gradske opštine Stari Grad, od Sajma do ušća; Ada Ciganlija; Zemun, • Pančevački rit; Veliko Selo); • Sliv Topčiderske i Baričke reke; • Niži delovi gradskih opština Savski Venac i Čukarica; N/A

Grad Beograd, Sekretrijat za planiranje i izgradnju;

Vrlo visok

Grad Beograd, - Sekretrijat za planiranje i izgradnju; - Sekretrijat za zaštitu životne sredine;

Srednji

N/A

Grad Beograd, - Sekretrijat za planiranje i izgradnju;

Srednji

Gusto izgrađena područja, područja

Grad Beograd, Sekretrijat za

Nizak

Močvare Veliko blato, Bara Reva, Velikoselski rit, kao i depresije u nižim delovima Save i Dunava; Urbane retenzije;

Nzak

43

toplotu i povečava refleksiju radijacije Sunca (na primer, izbor svetlijih boja);

Projektovanje objekata Kontrola unutrašnje temperature kao odgovor na promenjene 16 Projekspoljne temperaturne uslove, kroy poboljšanje toplotne izolacije tovanje zgrada, pasivno hlađenje, odnosno omogućavanje prirodnog usklaprovetravanja zgrada, projektovanje površina koje reflektuju đeno sa tempera- toplotu, projektovanje i ugrađivanje polupropusnih materijala za popločavanje ulica i velikih parking, upotreba svetlih boja na turnim svim površinama, itd. uslovima 17

Projektovanje usklađeno sa zaštitom od poplava

Razviti smernice za odgovarajuće projektovanje i izgradnju u područjima podložnim poplavama, sa ciljem da se izbegnu ili minimiziraju direktne i indirektne štete od poplava.

Nestrukturne mere Aktivnosti koje podižu svest o izmenjenim klimatskim 18 Podizanje svesti uslovima i potrebi prilagođavanja; Ciljne grupe mogu da i prilago- budu stanovništvo, administracija ili određene ciljne grupe koje su izložene riziku; đavanje Aktivnosti kojima će se ciljne grupe upoznati sa ponaaktuelnim procenama rizika od: šanja - poplava, - toplotnih talasa, - potreba za štednjom vode i - sprovođenjem ostalih mera; Aktivnosti obuhvataju informisanje putem medija, javnih skupova, obuka, izradu i distribuciju materijala o rizicima i prevenciji itd; Promena ponašanja ima za cilj izbegavanje ili minimiziranje uticaja ekstremnih vremenskih događaja.

Izrada i distribucija informacija javnim institucijama i 19 Informipreduzećima, privatnim operaterima, domaćinstvima o sanje o adaptacij ponašanju za vreme ekstremnih vremenskih događaja – vrućine, hladnoće, poplava; Posebno obaveštavanje se i za odnosi na osetljive grupe – stare, decu, stanovnike vreme nehigijenskih naselja itd. ekstremnih dogadjaja Uspostaviti mehanizam za koordinaciju aktivnosti: 20 Institu- u okviru gradske administracije, cionalne - između gradske administracije i javnih preduzeća, i organi- između gradske administracije i lokalnih grupa i zacione - između gradske administracije i državnih organa. mere 21 Sistem za Uspostaviti i unaprediti meteorološki i hidrološki sistem upozora- za rano upozoravanje, kao i meteo-alarm, hidro-alarm i sistem za klimatski nadzor - Climate Watch System vanje (CWS).

Izraditi procene, kontrolne liste i dr; Kroz urbanističko 22 Korišćeplaniranje i projekte urbane obnove raditi na smanjenju nje zemljišta uticaja toplotnog talasa, otpornosti na poplave, izolaciji zgrada, omogućiti diskusiju o ciljevima urbanog i urbano projektovanja (gustina, tekstura, pokrivenost prostora); planiraIzraditi strateške planove u priobalnim područjima – nje zabrana gradnje u područjima podložnim poplavama, retenzije i druge zelene površine.

Izraditi karte toplotnih ostrva, suša, rizika od poplava; 23 MapiraIdentifikovati ugrožene grupe. nje

44

sa malo zelenih površina, centar grada, nove stambene zone, nove komercijalne zone.

planiranje i izgradnju;

Gusto izgrađena područja, područja sa malo zelenih površina, centar grada, nove stambene zone, nove komercijalne zone.

Područja podložna poplavama (obale Dunava i Save, posebno niži delovi opštine Stari Grad od Sajam do ušća Save; Ada Ciganlija; Zemun, Pancevaski rit; Veliko Selo);

Vlasnici objekata, uz podršku Grada Beograda Sekretrijat za planiranje i izgradnju

Nizak

Grad Beograd Sekretrijat za planiranje i izgradnju;

Nizak

Sekretarijat za zaštitu životne sredine

Visok

Sekretarijat za zaštitu životne sredine

Visok

Grad Beograd; Sekretarijat za zaštitu životne sredine

Visok

Grad Beograd; Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grad Beograd, - Sekretrijat za planiranje i izgradnju;

Visok

Grad Beograd, - Sekretrijat za planiranje i izgradnju;

Srednji

Srednji

45

NADGLEDANJE SPROVOĐENJA Svrha nadgledanja sprovođenja Akcionog plana adaptacije na klimatske promene je procena da li projekat ili aktivnost donosi planirane koristi i mogućnost da se mere i aktivnosti usklade sa mogućim promenjenim okolnostima ili novim znanjima. Uz to, zaključci proizašli iz procesa nadgledanja trebalo bi da posluže za dugoročnu strategiju adaptacije i za definisanje novih mera adaptacije, kao i za buduće planiranje.

Nadgledanje Akcionog plana adaptacije na klimatske promene će biti organizovano kako sledi: Korak u procesu nadgledanja Uspostavljanje Radne grupe za nadgledanje (Radna grupa za adaptaciju na klimatske promene - RGAKP)

Uspostavljanje procesa nadgledanja

Kriterijumi za procenu ispunjenosti ciljeva

46

Detaljniji opis Gradonačelnik Beograda će uspostaviti RGAKP, sastavljenu od predstavnika svih relevantnih sekretarijata u okviru Gradske uprave. Zadatak radne grupe je da sakuplja podatke i nadgleda sprovođenje projekata i aktivnosti, sagledava kritične tačke u oblasti promena klime, itd.

RGAKP će odlučiti o procesu nadgledanja, a posebno:  Učestanosti nadgledanja: preporuka je da se organizuju godišnji sastanci RGAKP. Sastanke priprema coordinator RGAKP.  Metodologija nadgledanja: RGAKP će usvojiti zajedničke zaključke, zasnovane na proverama sprovođenja Akcionog plan, njegovim postignućima, potrebama za korekcijama i ažuriranjima aktivnosti. U početku će zaključci biti zasnovani na kvalitativnoj (verbalnoj) proveri, sve dok se ne uspostave merljivi indikatori za procenu.  Dokumentovanje rezultata nadgledanja: rezultate dokumentovati u pismenoj formi, kako bi se omogućila njihova komunikacija.  Kimunikacija rezultata nadgledanja: rezultati nadgledanja treba da budu razmenjeni interno unutar RGAKP i eksterno sa nadređenima u organizacionim jedinicama i sa rukovodstvom grada. Dokumentacija o nadgledanju je u prvom redu interni dokument o samoevaluaciji, kojim se prikazuje kvalitet adaptacije na promene klime i pripremljenost za aktivnosti. On treba da pomogne da se unaprede unutrašnji procesi, sa naglaskom na međusektorsku komunikaciju i međusektorsko planiranje.

RGAKP će uspostaviti kriterijume za procenu ispunjenosti ciljeva adaptacije. Preporuka je da kriterijumi budu zasnovani na sledećem:  Ukupan doprinos širim razvojnim ciljevima Beograda, odnosno mera doprinosa ukupnom cilju adaptacije na promene klime

Odgovornost Grad Beograd

RGAKP Beograda

RGAKP Beograda



 

za Beograd.

Funkcionalni ciljevi za mere adaptacije: Funkcionalni aspekti u pogledu, na prime, broja retenzija na rekama, površine pod zelenilom, zelenim krovovima, i slično. Takđe treba proceniti uspešnost mera, vezano za smanjenje toplotnih ostrva, efekata toplotnih talasa, redukciju poplavnih voda na ulicama ili u rekama, i slično.

Ekonomski ciljevi mera adaptacije.

Ciljevi vezani za prihvatanje mera adaptacije ili dobru komunikaciju u vezi mera adaptacije.

47

LITERATURA Bogdanovic et al., (2013). ’The impact of the July 2007 heat wave on daily mortality in Belgrade, Serbia’. Cent Eur J Public Health. 21(3): 140-5.

Djurdjevic, V, A. Krzic, G. Pejanovic (2014). High resolution downscaling of CMCC-CM 21st century data with nonhydrostatic regional NMMB model, Milankovitch Anniversary UNESCO Symposium, 3-5 September 2014, Belgrade, Serbia.

Generalni urbanistički plan administrativnog područja Beograda (2003. Godine, sa izmenama 2005., 2007., 2009. i 2014. godine) IPCC, 2007: Climate Change 2007: Synthesis Report. Contribution of Working Groups I, II and III to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change [Core Writing Team, Pachauri, R.K and Reisinger, A. (eds.)]. IPCC, Geneva, Switzerland.

Prva nacionalna komunikacija Republike Srbije u okviru Okvirne konvencije Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama Republički Hidormeteorološki zavod Srbije (2013). Sezonski bilten za Srbiju.

Ribeiro, M.C., J.P. Metzger, A.C. Martensen, F.J. Ponzoni and M.M. Hirota (2009). ‘The brazilian Atlantic forest: How much is left, and how is the remaing forest distributed?

Implications for conservation’. Biological Conservation 142(6): 1141-1153.

Zakon o potvrđivanju Kjoto Protokola uz Okvirnu konveniciju Ujedinjenih Nacija o promeni klime, Službeni Glasnik RS, 88/07

48

PRILOZI Prilog 1. Sastav Multisektorske radne grupe i spisak ostalih učesnika u procesu izrade Jakob Doetsch - GIZ Vođa projekta Jelena Perunicic - GIZ Koordinatorka, Beograd i Podgorica Dr Slobodan Milutinović – nacionalni ekspert Dr- Ing. Peter Heiland – inostrani ekspert Dr-Ing. Birgit Haupter– inostrani ekspert Dr-Ing. Carola Zeig - – inostrani ekspert INFRASTRUKTUR & UMWELT Profesor Böhm i Partneri ( UPRAVLjAČKA GRUPA, u sledećem sastavu: Predsednik: 1. Goran Vesić, gradski menadžer Članovi: 2. Goran Trivan, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine, 3. Jakob Doetsch, rukovodilac projekta (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit – GIZ) 4. Piter Heiland, konsultant (Dr.-Ing. Peter Heiland) INFRASTRUKTUR & UMWELT Professor Böhm und Partner 5. Nataša Đokić, Sekretarijat za zaštitu životne sredine RADNA GRUPA u sledećem sastavu: 1) Dr Proda Šećerov, Kabinet Gradonačelnika - spoljni saradnik za poslove odbrane i bezbednosti; 2) Dr Jasmina Madžgalj, Sekretarijat za zaštitu životne sredine; 3) Sonja Jakovljević, Sekretarijat za privredu; 4) Tanja Popović, Sekretarijat za privredu; 5) Gordana Marković, Sekretarijat za saobraćaj; 6) Novica Mićević, Sekretarijat za saobraćaj; 7) Dr Aleksandra Ognjanović, Sekretarijat za zdravstvo; 8) Marija Perunović, Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove; 9) Željko Aleksić, Sekretarijat za energetiku; 10) Nataša Jeremić, Agencija za javne nabavke i kontrolu javnih nabavki; 11) Katarina Maksimović, Sekretarijat za komunalne i stambene poslove; 12) Miodrag Grujić, Sekretarijat za zaštitu životne sredine; 13) Valentina Sterđević, Sekretarijat za zaštitu životne sredine; 14) Zorko Petrović, Zavod za informatiku i statistiku; 15) Goran Đelić JKP „Beogradske elektrane“ ; 16) Ljiljana Tubić, JKP „Zelenilo Beograd“; 17) Gordana Lemajić, JKP „Gradska čistoća“; 18) Marina Janjušević Strižak, JKP“Beogradski vodovod i kanalizacija“; 19) Zorica Sarić, JP "Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda"; 20) Aleksandra Vezmar JP "Urbanistički zavod Beograda"; 21) Milovan Nenadović, JKP Gradsko saobraćajno preduzeće "Beograd"; 22) Ana Savatijević, JVP "Beogradvode"; 23) mr Đorđe Turšijan, JKP „Javno osvetljenje“; 24) dr Dušan Avramović, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd;

49

25) Branislava Matić Savićević sc.med., Institut za javno zdravlje Srbije; 26) Jasminka Smailagić, Republički hidrometeorološki zavod; 27) Lidija Marić Tanasković, Agencija za zaštitu životne sredine; 28) Danijela Božanić, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine; 29) Vladimir Đurđević , Institut za meteorologiju Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu; 30) Ivana Jovčić, udruženje građana „Centar za unapređenje životne sredine“ i 31) Duška Dimović, „Svetski fond za prirodu“.

50

Prilog 2. Procena lokalne osetljivosti – ekstremni vremenski događaji u prošlosti Vremenska Ekstremna nepogoda vremenska nepogoda Toplotni talas  Maksimalne temperature iznad prosečnih temperatura u odnosu na višegodišnji prosek;  Produženi toplotni talas – visoke temperature (preko 39°C) više od 6 uzastopnih Leto 2013.

(16-22 Jun;  dana; “tropska” dana i 3-9 Avgust) 52 27 “tropskih” noći (sa minimalnom teperaturom koja prelazi 20 °С) tokom leta2013.  Ekstremni nedostatak padavina (preko 25% u poredjenju sa normalnom količinom padavina);  Produženi toplotni talas – visoke temperature (preko 39°C) tokom više od 6 Avgust uzastopnih dana; 2012.  62 “tropska” dana i 52 “tropske” noći (sa minimalnom teperaturom koja prelazi 20 °С)

51

Posledice (indirektni uticaji)

Preduzeti koraci

Pogodjeni receptori Lokacija

Komentar

 Javno zdravlje

osetljivih grupa;

 Razvijen je sistem za rano

upozorenje na toplotne talase  Uticaj na zdravlje ugroženih od strane Nacionalnog Hidrometerološkog zavoda grupa (starije osobe, deca, (od 1. Maja 2014.) osobe sa kardiovaskularnim i srčanim bolestima i osobe  Ministarstvo rada i socijalne politike preporučuje pauzu u sa psihičkim bolestima); radu u period od 11h do 16h;  Povećana smrtnost tokom  Komunalna preduzeća toplotnih talasa Jula 2007 upozoravaju na smanjenje medju starijim osobama za potrošnje vode I električne 76% u poredjenju sa energije; normalnom stopom  Povećana spremnost smrtnosti (izmedju 16-24 zdrastvenih ustanova za hitne Jula). Mortalitet u slučaju slučajeve; žena je bio dvostruko veći od mortaliteta muškaraca. .  Podizanje svesti kroz reklamne savete kako se  Smanjenje radne pripremiti za toplotne talase produkltivnosti, naročito u na lokalnoj beogradskoj poljoprivredi, infrastrukturi televiziji STUDIO B I gradjevinarstvu;  Smanjenje drugih privrednih aktivnosti (trgovina; komunalne usluge)  Ministarstvo rada i socijalne  Povećana potrošnja politike preporučuje pauzu u električne energije radu u period od 11h do 16h; (procenjuje se do 22%);  Komunalna preduzeća  Povećana porošnja vode; upozoravaju na smanjenje  Toplotni stres; potrošnje vode I električne energije;  Povećana spremnost zdrastvenih ustanova za hitne slučajeve;

 Komunalna

infrastruktura, uključujući i zelenu infrastrukturu;  Komunalni sistemi (vode, otpadne voda i struja);  Saobraćajna infrastruktura i čitava teritorija prevoz.; Beograda  Kvalitet vode i vazduha;  Ekonomski sektori (uključujući ali ne ograničavajući se na poljoprivredi, industriji, gradjeviniarstvu i trgovini);  Društvena infrastruktura;

Izvor: Republički Hidormeteorol oški zavod Srbije (2013).

Sezonski bilten.

 Javno zdravlje

osetljivih grupa;

 Komunalna

infrastruktura, uključujući i čitava teritorija zelenu Beograda infrastrukturu;  Komunalni sistemi (vode, otpadne voda i struja);  Saobraćajna

Izvor: Republički Hidormeteorol oški zavod Srbije

tokom leta 2012.

 Letnja temperature



4.9C veća od prosekaza period 1960 - 1991;



  

 Ministarstvo rada i socijalne Jul/Avgust 2009.

 Visoke

temperature (preko 40C);



politike preporučuje pauzu u radu u period od 11h do 16h;  Komunalna preduzeća  upozoravaju na smanjenje potrošnje vode I električne energije;   Povećana spremnost zdrastvenih ustanova za hitne  slučajeve;



Jul 2007.

52

 Ekstremne temperature više od 22 uzastopna dana;  Abolutni maksimum ikada zabeležen u Beogradu (43.6C);  Srednja letnja temperature izmedju

 Srpska Vlada je proglasila vanredno stanje;  Ministarstvo rada i socijalne politike preporučuje pauzu u radu u period od 11h do 16h;  Komunalna preduzeća upozoravaju na smanjenje potrošnje vode I električne

infrastruktura i prevoz.; Kvalitet vode i vazduha; Ekonomski sektori (uključujući ali ne ograničavajući se na poljoprivredi, industriji, gradjeviniarstvu i trgovini); Društvena infrastruktura; Javno zdravlje osetljivih grupa; Komunalna infrastruktura, uključujući i zelenu infrastrukturu; Komunalni sistemi (vode, otpadne voda i struja); Saobraćajna infrastruktura i čitava teritorija prevoz.; Beograda Kvalitet vode i vazduha; Ekonomski sektori (uključujući ali ne ograničavajući se na poljoprivredi, industriji, gradjeviniarstvu i trgovini); Društvena infrastruktura;

 Javno zdravlje osetljivih grupa;  Komunalna infrastruktura, čitava teritorija uključujući i zelenu Beograda infrastrukturu;  Komunalni sistemi (vode, otpadne

Izvor: Republički Hidormeterolo ški zavod Srbije

Izvor: Bogdanovic at al. (2013)

4 i 5C visa od prosečne za period 1960 - 1991;

 12 tropskih dana I 9 tropskih noći u Junu (8 dana i 8 noći iznad proseka za period 1961-1990)  21 tropskih dana i 12 tropskih noći u Julu Jun/Jul 2006.

(12 dana i 9 noći iznad proseka za period 1961-1990), samo 35% padavina od prosečne količine padavina za taj period godine.  samo 37% padavina od prosečne količine padavina za taj Jun 2003. period godine.  18 tropskih dana i 12 tropskih noći  15 tropskih dana i 7 tropskih noci u Junu (11 dana i 6 noći iznad proseka za Jun/Avgust period 1961-1990), 2000. samo 21% padavina od prosečne količine padavina za taj period godine  22 tropska dana 14

energije; voda i struja);  Povećana spremnost zdrastvenih  Saobraćajna ustanova za hitne slučajeve; infrastruktura i prevoz.;  Kvalitet vode i vazduha;  Ekonomski sektori (uključujući ali ne ograničavajući se na poljoprivredi, industriji, gradjeviniarstvu i trgovini);  Društvena infrastruktura;





čitava teritorija Beograda

Izvor: Republički Hidormeterološ ki zavod Srbije





čitava teritorija Beograda

Izvor: Republički Hidormeterološ ki zavod Srbije





čitava teritorija Beograda

Izvor: Republički Hidormeterološ ki zavod Srbije

53

Jun/Juli 1998.

Suša

Leto 2012.

54

tropskih noći u Avgustu (13 dana i 11 noći iznad proseka za period 1961-1990), samo 15% padavina od prosečne količine padavina za taj period godine  13 tropska dana i 5 tropskih noći u Junu (9 dana i 4 noći iznad proseka za period 1961-1990 average)  18 tropskih dana i 10 tropskih noći u Julu (9 dana i 7 noći iznad proseka za period 1961-1990)



 Poljoprivredna proizvodnja u predgradjima i ruralnim opštinama je pretrpele veliku štetu (na primer prinos kukuruza je smanjen za 30 – 70% u; voće i povrće 50%; soja do 80%, etc);  Nivo vode u rekama je dostigao biološki minimum (na primer Sava je bila na 80% of biološkog  Ograničenja u potrošnji vode;  Nedostatak padavina minimum 16. Avgusta);  Zabrana korišćenja vode za od kraja Juna do  Manji potoci su presušili; zalivanje bašti: kraja Avgusta  Oštećenje biodiverziteta,  Najvljivanje mera posle suša,  Ekstremene vružine posebno ribljeg fonda i urbanih uglavnom za poljoprivredne tokom dužeg močvara; proizvodjače (subvencije za vremenskog perioda  Ograničenja u dostupnosti vode poljoprivrednike, neke poreske (preko 35C) za piće; olakšice itd.)  Osušeni travnjaci, sušenje vegetacije manje otporne na visoke temperature, koja ima veće potrebe za vodom, pregrgrejane pešačke i kolske staze koje dodatno povećavaju temperature vazduha  Povećan pritisak građana na zelene prostore koji traže spas



Izvor: Republički Hidormeterološ ki zavod Srbije

 Javno zdravlje osetljivih grupa;  Komunalna infrastruktura, uključujući i zelenu infrastrukturu;  Komunalni sistemi (vode, otpadne voda i struja);  Kvalitet vode i čitava teritorija vazduha; Beograda  Ekonomski sektori (uključujući ali ne ograničavajući se na poljoprivredi, industriji, gradjeviniarstvu i trgovini);  Društvena infrastruktura;

Izvor: Republički Hidormeterološ ki zavod Srbije

od žege, što dodatno devastira ionako oslabljene i visokom temeraurom ugrožene zelene povišine.  Osušeni travnjaci, sušenje vegetacije manje otporne na visoke temperature, koja ima veće potrebe za vodom,  Nedostatak pregrgrejane pešačke i kolske padavina, samo 15% staze koje dodatno povećavaju Avgust 2000. od srednje godišnje temperature vazduha količine padavina  Povećan pritisak građana na (7.8 mm) zelene prostore koji traže spas od žege, što dodatno devastira ionako oslabljene i visokom temeraurom ugrožene zelene povišine.

Velike padavine / Poplava  Prze poplave u slivu Save (vododelnica Tamnavei Kolubare);  Intenzivno plavljenje urbanih i ruralnih područija, naročito  Obilne kiše u gradske opštine Obrenovac; centralnoj i zapadnoj  51 smrtnih slučajeva, od kojih 23 Srbiji a (više od 200 prilikom davljenja (nisus vi na mm kiše u toku područiju Beograda); jende nedelje –  25.000 je evakuisano iz ekvivalento Obrenovca, od kojih je za 5.000 tromesečnoj količini bilo potrebno privremeno padavina pod normalnim uslovima sklonište u kampovima na Maj 2014. područiju Beograda; );  114 kompletno uništenih  Brz i značajan porast nivoa vode u glavnim porodičnih kuća i više od 3000 sa oštećenjima; rekama koje prolaze  Značajno oštećenje kroz teritotriju (Sava, Tamnava, Kolubara); infrastructure u Obrenovcu (mostovi, putevi, nasipi)  Penetracija  Zdrastvene i obrazuvne podzemnh voda u ustanove su zbog oštećenja površinske tokove; morale privremeno biti zatvorene, tako da su zdrastvene zaštita i obrazovanje prekinuli sa radom;  Poplavne vode povećanje nivoa



 Vlada je proglasila vanredno stanje.

 Javno zdravlje osetljivih grupa;  Komunalna  Uvedene su mere protiv infrastruktura, ppoplava. uključujući i zelenu infrastrukturu;  Ugrentne mere.  Komunalni sistemi  Spasilačke akcije koje su uključile (vode, otpadne civilni pomoć i medjunarodnu voda i struja);  Čitava teritorija podršku.  Komunalni sistemi Brograda  Hitna preraspodela budzeta za (sistemi za  rehabilitaciju od prirodne distribuciju vode za Najosetljiviji: o Obrenovac katastrofe (3.2 miliona eura); pićei otpadnih o Lazarevac  Lex specialis za obnovu voda) o Ostruznica porušenih objekata;  Lanac procesa u o Baric  Medjunarodna donatorska ekosistemu preko o Topciderska podrška; bitopa i biocenoze, reka watershed  Intenzivirana kontrola i praćenje via biotope and o Kumodraz relevantnih parametara; biocenosis.  Dodatne mere za otklanjanje  Saobraćajna detektovanih problema: infrastruktura i povećane doze hemikalija za transportni sistem; koagulaciju iincreased dose of  Kvalitet vazduha i chemicals for coagulation and vode; flokulaciju u vodi; aktivna  Ekonomski sektori absorpcija ugljenika; aktivna (uključujući, ali ne dezinfekcija; prprema za ograničavajući se na

Izvor: Republički Hidormeterološ ki zavod Srbije; JKP “ Beogradski vodovod i kanalizacija”

55

April 2006.

56

 Otapanje snega i velike kiše u slivovima Dunava, Save, Velike Morave i Tise u Decembru 2005. i Martu 2006;  Obilne kiše u Beogradu (Mart 104 mm, April 97 mm);  Brzo povećanje nivoa vode Dunava i Save (do 1 cm svakog sata);

podzemnih voda su poplavile neke industrijske zone i elektrane.  Poplavljeni rudnici su pretili životnoj sredini javnom zdravljnu.  Mnoge male i farme srednje veličine su oštećenje.

Poljoprivredno zemljište je zagadjeno sedimentima i drugim materijalima.  Totalna procenjena šteta u Obrenovcu je 23 miliona eura;  Kontaminirana pijaća voda koja može dovesti do crevnih bolesti i infekcija;  Pojava pesticide u void za piće kao posledica razlaganja poljoprivrednog zagadjenja preko bujičnih tokova;  Raspadanje teških metala u izvorištima vode;  Slabljenje drveća zbog velike vlažnosti tkiva, što dovodi do pucanja, krivljenja mladih stabala i smanjenjna otpornosti zbog omekšavanja mase drveta;  Nivo vode u Dunavu je prekoračio istrojiski maksimum (783 cm u Zemunu);  Izlivanje Dunava na područiju gradskih opština (Zemun and Novi Beograd) i na područiju Velikog Sela;  Izlivanje Save na područiju gradskih opština (Novi Beograd; Sajam; Kula Nebojsa – Kalemegdan; Čukarica; Ostruznica);  1000 osoba je evakuisano iz Grocke;  Izlivanje otpadnih voda i mesanje sa plavnim vodama iz reka u nižim gradskim područijima Bulevar Vojvode

restrikciju vode za piće u zavisnosti od situacije.  Druge mere tek treba da se uvedu.

poljoprivredu, industriju, gradjevinarstvo, trgovinu);  Društvena infrastruktura;

 Vlade je proglasila vanredno stanje koje je trajalo 52 dana;  Vanredne mere odbrane od poplava na Dunavu (36 dana) i Savi(37 dana);  Vanredne mere odbrane od poplavana ulicama od stranane timova za vanredne situacije JKP Beogradski vodovod i kanalizacija  Posle poplave nasip na Savi u blizini Ade Ciganlije je rekonstruisan i pojačan za odbranu od stogodišnjih voda, sa ciljem da zaštiti makiško polje, postrojenja pijaće vode u Makišu, i bubuću trasu autoputa Beograd – Južni Jadran;

 Javno zdravlje osetljivih grupa;  Komunalna infrastruktura, uključujući i zelenu infrastrukturu;  Komunalni sistemi (vode, otpadne voda i struja);  Saobraćajna infrastruktura i prevoz.;  Kvalitet vode i vazduha;  Ekonomski sektori (uključujući ali ne ograničavajući se na poljoprivredi,

 Nasipi Save i Dunava u Beogradu (naročito niži platoi u Starom Gradu, od Sajmišta do Ušća Save u Dunav; Ada Ciganlija; Zemun)  Pančevački rit; Veliko Selo);  Slivovi topčiderske I baričke reke;  Niži regioni opštine Savski Venac i Čukarica;

Izvor: Republički Hidormeterološ ki zavod Srbije; JKP “ Beogradski vodovod i kanalizacija”

Misica i Karadjordjeva ulica.

 Rekordna količina za padavineza April (157.9 mm) April/Jun/Se  Rekordna količina za ptembar padavine za  2001.

Septembar (183.7 mm)  17 vlažnih dana u Junu  Rekordna količina za Jul 1999. padavine za April  (262.5 mm) Ekstremna hladnoća  Ekstremno niske temperature (srednje dnevne  Uticaj na zdravstveno stanje ambijentalne osetljivih grupa (starijih osoba, temperature dece, osoba sa vazduha u period od kardiovaskularnim oboljenjima i 30.01 do 11.02 u 27. January, raspnu od -6,6 C do srčanim bolestima),  Problemi u saobraćaju zbog 21. Februar -12C) snežnog prekrivača; 2012.  17 uzastopnih  Formiranje ledenog pokrova na ledenih dana Dunavu Ii Savi; (29.01/14/02);  Zatvaranje skola;  Ekstremna temperatura: -5.5C  Povišen nivo potrošnje električne energije i opterećenje (10.02); energetskog Sistema;  Obimne snežne padavine (52cm); Zima 2008/2009  20 uzastopnih (26. ledenih dana Decembar / 14. Januar) Zima 2007/2008  15 uzastopnih (19. ledenih dana Decembar /

 Posle poplave nasip naDunavu kod Zemuna je rekonstruisan i ojačan.

industriji, gradjeviniarstvu i trgovini);  Društvena infrastruktura;





čitava teritorija Beograda

Izvor: Republički Hidormeterološ ki zavod Srbije





čitava teritorija Beograda

Izvor: Republički Hidormeterološ ki zavod Srbije

 Vlada republike Srbije je proglsila vanredno stanje koje je trajalo od 5. do 24. Februara u Beogradu  Proglašene su mere odbrana od polava zbog leda na Savi i Dunavu;  Progčlašen je prestanak rada škola;  Grad Beograd je rsapisao javne radove za čišćenje snega

 Javno zdravlje osetljivih grupa;  Komunalni sistemi (vode, otpadne voda i struja);  Saobraćajna infrastruktura i prevoz.;  Društvena infrastruktura





čitava teritorija Beograda

Izvor: Republički Hidormeterološ ki zavod Srbije





čitava teritorija Beograda

Izvor: Republički Hidormeterološ ki zavod Srbije

Source: Republic  Whole territory of Hydrometeorolo Belgrade gical Service of Serbia

57

2. Januar)

21./22.

Mart, 23./31.

Decembar 1998.

 14 dana sa mrazom (8 dana iznad proseka za period 1961-1990)  12 ledenih dana u Decembru (7 dana iznad proseka za period 1961-1990), 18 dana sa snežnim pokrivačem (7 dana iznad proseka za period od 19611990)

čitava teritorija Beograda

Oluja Učestale pojave u letnjem Intenzitet i učestalost period u oluja u porastu poslednjih 45 godina

58

 Štete na transportnoj infrastrukturi;  Štete na zelenoj infrastrukturi, obaranje stabala i pucanje grana;

 Komunalna infrastruktura, uključujući zelenu infrastrukturu;  Komunalni sistemi (vodovod i kanalizacija, električna mreža);

čitava teritorija Beograda

Izvor: Republički Hidormeterološ ki zavod Srbije

Prilog 3. Procena lokalne osetljivosti na promene klime u Beogradu Opšta osetljivost receptora na vremenske prilike

59

Javno zdravlje / ranjive grupe Električna energija i usluge grejanja

Infrastruktura

Prevoz

Stanovništvo

Receptori

Ekstremni događaj

Ko / šta je pogođen/o Potencijalni efekti

Osetljivost / izloženost

Sposobnost adaptacije

Ranjivost

Toplotni talas

- Smrt, uglavnom zbog kardiovaskularnih bolesti -Širenje vektorskih i zaraznih bolesti -Izmenjeni alergijski obrasci -Toplotni stres

Starije osobe, bebe, deca, osjetljivi ljudi; sportisti

Visoka

Niska

Visoka

Ekstremna hladnoća

-Povređeni i smrtni slučajevi -Širenje respiratornih i zaraznih bolesti

Starije osobe, bebe, nepokretni ljudi, osetljivi ljudi; beskucnici

Visoka

Niska

Visoka

Srednja

Srednja

Srednja

Visoka

Niska

Visoka

Srednja

Srednja

Srednja

Srednja

Srednja

Srednja

Visoka

Srednja

Visoka

Niska

Srednja

Niska

Visoka

Srednja

Visoka

Srednja

Srednja

Srednja

Velike padavine / Poplave

-Vazduh i voda -higijenska situacija -Akumulacija mikroelemenata -Bolesti izazvane konzumiranjem vode i hrane lošijeg kvaliteta -Povrijeđeni i smrtni slučajevi -Širenje bolesti zbog zagađene vode, uglavnom infekcija

Oluja

-Povređeni i smrtni slučajevi

Toplotni talas

-Oštećenja -Promene obrasca ponašanja / tražnje prevoznih sredstava -Problemi sa kvalitetom vazduha -Veći troškovi održavanja

Ekstremna hladnoća

-Oštećenja -Promene obrasca ponašanja / tražnje -Veći troškovi održavanja

Suša

-Težak transport rasutog materijala

Velike padavine / Poplave

-Oštećenja - Otežano odvijanje saobraćaja

Oluja

-Oštećenja - Otežano odvijanje saobraćaja

Toplotni talas

-Oštećenja -Izmenjena maksimalna opterećenja / tražnja -Promene efikasnosti korišćenja -Problemi sa hlađenjem -Viši troškovi održavanja, uglavnom sopstvena potrošnja

Uglavnom konvencionalne elektrane, svi provajderi za isporuku električne energije, potrošači

Visoka

Visoka

Srednja

Ekstremna hladnoća

-Oštećenja -Izmenjena maksimalna opterećenja / tražnja

Sva proizvodnja električne energije i distribucija, distributeri u pogođenim oblastima i potrošači

Visoka

Srednja

Visoka

Suša

-Problemi sa hlađenjem -Viši troškovi održavanja, npr. ekološki zahtevi -Manja proizvodnja električne energije

Uglavnom konvencionalne elektrane i hidroelektrane

Srednja

Srednja

Srednja

Suša

Sve osobe koje žive ili rade u pogođenim oblastima,naročito hronični bolesnici

Putevi, železničke saobraćajnice, itd., javni prevoz, mobilnost ljudi

Vodeni putevi, upravljanje vodom Sva prevozna sredstva, javni prevoz, mobilnost ljudi, infrastruktura u pogođenim oblastima

Usluge iz delatnosti vodovoda i kanalizacije Socijalna infrastruktura Postojeće zgrade i materijali

Izgrađeno okruženje 60

Velike padavine / Poplave

-Oštećenja / kvarovi - Prekid rada sistema snabdevanja električne energije

Sva proizvodnja i distribucija električne energije u pogođenim oblastima i sve druge delatnosti koje koriste električnu energiju

Oluja

-Oštećenja / kvarovi i prekidi u napajanju

Sva proizvodnja i distribucija električne energije, uglavnom dalekovodi

Toplotni talas

-Veća tražnja za vodom -Problemi sa kvalitetom vode -Viši troškovi održavanja

Ekstremna hladnoća

-Oštećenja infrastrukture (pucanje cevi itd.)

-Problemi sa kvalitetom vode -Viši troškovi održavanja

Suša

-Nestašica vode -Problemi sa kvalitetom vode -Viši troškovi održavanja

Velike padavine / Poplave

- Oštećenja - Viši troškovi održavanja - Problemi sa kvalitetom vode - Pojava zagađenja tla i vode usled izlivanja kanalizacije

Visoka

Srednja

Visoka

Oluja

-Oštećenja -Problemi sa kvalitetom vode

Visoka

Srednja

Visoka

Toplotni talas

-Promjene u obrascu ponašanja, npr. život na otvorenom -Izmijenjeni zahtjevi, npr. za hlađenje -Viša stopa kriminala -Više pacijenata u bolnicama -Viši troškovi održavanja za javne prostore npr. kroz bacanje otpada

Srednja

Srednja

Srednja

Srednja

Srednja

Srednja

Visoka

Srednja

Visoka

Srednja

Visoka

Niska

Niska

Visoka

Niska

Visoka

Srednja

Visoka

Visoka

Srednja

Visoka

Srednja

Srednja

Srednja

Ekstremna hladnoća Suša

-Više pacijenata u bolnicama -Viši troškovi održavanja, npr. za grejanje -Izmijenjeni zahtjevi, npr. za snabdijevanje vodom

Velike padavine / Poplave

-Oštećenja -Potrebno upravljanje vanrednim situacijama -Više pacijenata u bolnicama -Viši troškovi održavanja

Oluja

-Oštećenja -Potrebno upravljanje vanrednim situacijama -Više pacijenata u bolnicama -Viši troškovi održavanja

Zdravlje ljudi, tehnička infrastruktura, javni budžet kroz veće troškove održavanja, vodovodna preduzeća

Bolnice, domovi za stare, vrtići, škole, javni prostori, sportski kompleksi, skupština grada

Toplotni talas

-Oštećenja, npr. na asfaltu; Viša tražnja za hlađenjem; Viši troškovi održavanja; Efekat toplotnog ostrva

Zgrade, tehnička i urbana infrastruktura, naročito u gusto izgrađenim oblastima, tamne površine, asfalt, beton, itd.

Ekstremna hladnoća

-Oštećenja, npr. na asfaltu i na fasadama -Veća potražnja za grejanjem -Viši troškovi održavanja

Zgrade, tehnička & gradska infrastruktura

Suša

-Veća tražnja za vodom -Nasipi se mogu urušiti

Zgrade

Visoka

Niska

Visoka

Visoka

Niska

Visoka

Visoka

Srednja

Visoka

Srednja

Srednja

Srednja

Visoka

Niska

Visoka

Velike padavine / Poplave

-Oštećenja -Površinsko oticanje, porast plavljenja -Bujični vodotoci

Oluja

-Oštećenja, rušenja i kvarovi

Toplotni talas

Oštećenja na spomenicima kulture i turističkim objektima -Promene imidža -Povećanje troškova, npr. za hlađenje

Industrija Maloprodaja

Privreda

Turizam

Ekstremna hladnoća

Zgrade, tehnička i urbana infrastruktura, drumske i željezničke saobraćajnice, sve zgrade u pogođenim oblastima, asfaltirane površine

-Promjene imidža -Povećanje troškova, npr. za grijanje Turisti, turistička infrastruktura, istorijski i objekti kulture, turistička privreda

Visoka

Niska

Visoka

Srednja

Srednja

Srednja

Niska

Visoka

Niska

Srednja

Srednja

Srednja

Srednja

Srednja

Srednja

Suša

- E34 Promene imidža; Povećanje troškova, npr. za hlađenje, -Veća tražnja za vodom

Velike padavine / Poplave

-Oštećenja turističke infrastrukture -Viši troškovi za održavanje i popravku

Srednja

Visoka

Niska

Oluja

-Oštećenja turističke infrastrukture -Viši troškovi za održavanje i popravku - Nefunkcionisanje aerodroma

Srednja

Visoka

Niska

Toplotni talas

-Otežani uslovi rada -Problemi sa hlađenjem i veći troškovi održavanja -Nedostatak radnika

Visoka

Visoka

Srednja

Ekstremna hladnoća

-Oštećenja -Povećanje troškova, npr. za grejanje -Promene efikasnosti korišćenja - Bujični vodotoci

Visoka

Srednja

Visoka

Suša

-Nestašica vode / problemi sa rashlađivanjem -Problemi sa snabdjevanjem zbog ograničenog prevoza rasute robe

Visoka

Visoka

Srednja

Velike padavine / Poplave

-Oštećenja / kvarovi

Visoka

Srednja

Visoka

Oluja

-Oštećenja / kvarovi

Srednja

Visoka

Niska

Toplotni talas

-Promene u kupovnim navikama -Podsticaj / podbačaj prodaje

Srednja

Srednja

Srednja

Ekstremna hladnoća

-Promene u kupovnim navikama -Podsticaj / podbačaj prodaje

Srednja

Srednja

Srednja

Suša

-Promene u kupovnim navikama -Podsticaj / podbačaj prodaje

Niska

Srednja

Niska

Velike padavine / Poplave

-Oštećenja / kvarovi -Podbačaj prodaje

Niska

Niska

Niska

Oluja

-Oštećenja / kvarovi

Niska

Niska

Niska

Potrošač, sve privredne grane sa potrebom za hlađenje ili velikim korišćenjem vode, prevoz rasutih roba, radnici, preduzeća, distributivne mreže

Potrošač (pristup & nivo cijena), vlasnici prodavnica, prodavnice u pogođenim oblastima

61

Zeleni prostori Vodni resursi i kvalitet voda Kvalitet vazduha

Prirodni resursi 62

Toplotni talas

Usporen rasta biljaka (poremećeni fiziološki procesi)-Oštećenja i oboljenja biljaka-Sušenje biljaka, uvenućeIzmenjeni obrazac ponašanja / zahteviViši troškovi održavanja zbog opsežnog korišćenja / upotrebe vode itd.

Ekstremna hladnoća

-Usporeni osnovni fiziološki procesi biljke (fotosinteza, metabolizam, transpiracija, rast) -Fizička oštećenja biljaka (mrazopucine, otpadanje pupoljaka,...)

-Izmrzavanje biljaka, uvenuće -Oštećenja, umiranje biljaka

Suša

'-Uvelost, mlitavost tkiva i opuštenost listova i stabala -Oštećenja i oboljenja biljaka -Uvenuće biljaka -Umiranje biljaka -Viši troškovi održavanja, uglavnom zalijevanje -Rizik od požara

Velike padavine / Poplave

-Metaboličkih poremećaji i odumiranje ćelija biljka -Fizička oštećenja, truljenje biljaka, uvenuće -Oštećenja infrastrukture i biljaka

Oluja

-Fizička oštećenja stabala -Odlamanje grana, obaranje celog stabla -Oštećenja infrastrukture i biljaka

Toplotni talas

-Više isparavanje / veće prihvatanje vode od strane ekosistema / niži protoci vode -Širenje algi, bakterija -Izmenjena fauna -Niže prihranjivanje podzemnih voda

Celi ekosistem, fauna, flora, zdravlje ljudi, prihranjivanje podzemnih voda, turistička industrija

Ekstremna hladnoća

N/A

N/A

Suša

-Niži protoci vode / niže prihranjivanje podzemnih voda

Velike padavine / Poplave

-Salinizacija / problemi sa kvalitetom vode

Oluja

-Olujne poplave / talasi

Toplotni talas

-Širenje bolesti -Smog / veća koncentracija zagađivača vazduha i alergena

Ekstremna hladnoća

-Smog / veća koncentracija zagađivača vazduha

Suša

-Smog / veća koncentracija zagađivača vazduha i alergena

Velike padavine / Poplave

-Širenje bolesti

Oluja

N/A

Ekosistem, stanje & lepota parkova, osetljiva flora & fauna, javni budžet

Ekosistem, stanje & lepota parkova, flora & fauna u pogođenim oblastima, građani, javni budžet, sve zelene površine koje se nalaze u pogođenoj oblasti

Celi ekosistem, fauna, flora, zdravlje ljudi, prihranjivanje podzemnih voda, vodovodna udruženja

Zdravlje ljudi, imidž grada, cijeli ekosistem, fauna, flora

Visoka

Srednja

Visoka

Visoka

Srednja

Visoka

Visoka

Niska

Visoka

Srednja

Srednja

Srednja

Visoka

Srednja

Visoka

Visoka

Niska

Visoka

Visoka

Srednja

Visoka

Visoka

Visoka

Srednja

Srednja

Srednja

Srednja

Visoka

Niska

Visoka

Visoka

Niska

Visoka

Srednja

Srednja

Srednja

Srednja

Niska

Visoka

N/A

N/A

N/A

Poljoprivreda Šumarstvo Biodiverzitet / ekosistemi

Toplotni talas

-Promjene u ciklusu rasta -Napredovanje / propadanje vrsta

Ekstremna hladnoća

-Gubitak stoke i žetve

Suša

-Oštećenja / gubitak žetve / zagađenje zemljišta

Velike padavine / Poplave

-Oštećenja / gubitak žetve - Bujični vodotoci

Oluja

Visoka

Niska

Visoka

Visoka

Niska

Visoka

Visoka

Niska

Visoka

Visoka

Niska

Visoka

-Oštećenja / gubitak žetve

Visoka

Niska

Visoka

Toplotni talas

-Promene u ciklusu rasta (smanjenje prirasta ili sušenje šuma) Mogućnost izbijanja požara

Visoka

Niska

Visoka

Ekstremna hladnoća

-Mortalitet stabala (oštećenje i odumiranje stabala, mrazopucine)

Visoka

Niska

Visoka

Suša

-Oštećenja / umiranje stabala

Visoka

Srednja

Visoka

Velike padavine / Poplave

-Oštećenja / umiranje stabala -Narušavanje vodnih tela i kvaliteta zemljišta Oštećenje korenovog sistema - Erozija šumskog zemljišta

Srednja

Srednja

Srednja

Oluja

-Oštećenja / umiranje stabala (vetroizvale)

Visoka

Niska

Visoka

Toplotni talas

-Izmenjena flora i fauna, nove & invazivne vrste -Gubitak vrsta (izumiranje); Mortalitet biljnog i životinjskog sveta; Migracije vrsta faune

Visoka

Niska

Visoka

Ekstremna hladnoća

-Smanjeni izvor hrane za životinje; Gubitak vrsta (izumiranje)

Srednja

Srednja

Srednja

Suša

-Izmenjena flora i fauna, nove & invazivne vrste -Gubitak vrsta; Migracije vrsta faune

Visoka

Niska

Visoka

Velike padavine / Poplave

-Izmenjena flora i fauna, nove & invazivne vrste; Uništavanje staništa; zagađenje prirodnih resursa -Gubitak vrsta - Bujični vodotoci

Niska

Niska

Niska

Oluja

- gubitak vrsta; uništavanje staništa

Nsika

Niska

Niska

Poljoprivrednici, potrošač, prehrambena industrija, gradski vrtovi

šumski ekosistemi,drvna industrija, potrošač, zemljište

Sva flora i fauna sa niskim adaptivnim kapacitetom, ekosistem,

63

Receptori

Prilog 4. Procena rizika i mogućnosti od promene klime u Beogradu

Osetljivost na vremenske uslove

Javno zdravlje / osetljive grupe

Stanovništvo

Toplotni talasi

Ekstremne hladnoće

Mogući efekti

- Smrt, uglavnom zbog kardiovaskularnih bolesti -Širenje vektorskih i zaraznih bolesti -Izmenjeni alergijski obrasci -Toplotni stres

-Povređeni i smrtni slučajevi -Širenje respiratornih i zaraznih bolesti

Visoka

Visoka

Uticaj promene klime - Proleće / Leto

Toplotni talasi uvećanje u leto

n/a

Uticaj promene klime - Jesen / Zima

n/a

Rizik u budućnosti

 Povećanje toplotnog stresa i povećan broj smrtnih slučajeva ya veremen trajanja toplotnih talasa;  Izmenjeni alergijski obrasci i povećano širenje vektorskih i infektivnih oboljenja;  Povećana incidenca infarkta i moždanih udara;

Ekstremne hladnoće smanjenje zimi

Rizik u budućnosti - LETO

Rizik u budućnosti - ZIMA

veoma visok

-

Mogućnosti koje se otvaraju u budućnosti

 Smanjena incidenca

-

srednji

 

Srednja

Suše -Vazduh i voda -higijenska situacija -Akumulacija mikroelemenata -Bolesti izazvane konzumiranjem vode i hrane lošijeg kvaliteta

64

Postojeća ranjivost

Suše - uvećanje u leto

Suše indiferentno u jesen i zimu

 Pogoršavanje kvaliteta vazduha praćeno respiratornim problemima;  Povećane alergijske reakcije na polen u vazduhu i druge alergene;  Pogoršanje kvaliteta vode i hrane, pre svega mlešnih proizvoda;

visok

srednji

tipičnih zimskih respiratornih oboljenja zbog viših temperature; Respiratorna i infektivna oboljenja se teže šire; Manji broj povreda, lomova kostiju i smrzavanja;

Receptori

Transport

Ifrastruktura

Osetljivost na vremenske uslove

Mogući efekti

Postojeća ranjivost

Uticaj promene klime - Proleće / Leto

Uticaj promene klime - Jesen / Zima

Visoka

Povećan intenzitet padavina / poplave uvećanje u leto

Povećan intenzitet padavina / poplave indiferentno zimi

-Povređeni i smrtni slučajevi

Srednja

Oluje uvećanje u leto

Oluje indiferentno zimi

-Oštećenja -Promene obrasca ponašanja / tražnje prevoznih sredstava -Problemi sa kvalitetom vazduha -Veći troškovi održavanja

Srednja

Toplotni talasis - uvećanje u leto

n/a

Povećan intenzitet padavina / poplave

-Povrijeđeni i smrtni slučajevi -Širenje bolesti zbog zagađene vode, uglavnom infekcija

Oluje

Toplotni talasi

Ekstremne hladnoće

-Oštećenja -Promene obrasca ponašanja / tražnje -Veći troškovi održavanja

Suše

-Težak transport rasutog materijala

Visoka

n/a

Ekstremne hladnoće smanjenje zimi

Niska

Suše - uvećanje u leto

Suše – indiferentno u jesen i zimu

Rizik u budućnosti

 Veća mogućnost za širenje bolesti uzrokovanih kontaminacijom vode;  Povećanje oštećenja i broja povreda tokom i posle poplava;  Veći pritisak na zdravstveni sistem;  Uvećavanje mentalnog stresa;  Povećan broj smrtnih slučajeva i povreda;  Uvećavanje mentalnog stresa;  Povećanje oštećenja;  Povećanje troškova održavanja i troškova goriva;  Povećanje troškova opravki i ponovne izgradnje objekata;  Manja mobilnost;

 Otežana ili onemogućena navigacija na rekama (Čukarički rukavac, Dunav, etc);

Rizik u budućnosti - LETO

Rizik u budućnosti - ZIMA

veoma visok

visok

visok

srednji

visok

-

-

srednji

srednji

niska

Mogućnosti koje se otvaraju u budućnosti

 Smanjenjem broja ledenih dana smanjuju se i oštećenja na infrastrukturi, kao i ograničenja u svim vidovima transporta (drumski, železnički, vodni);  Manje problema zbog manje količine snega;  Smanjenje šteta zbog ciklusa zamrzavanja i odmrzavanja;  Smanjenje troškova održavanja i goriva;

65

Receptori

Električna energija i usluge grejanja

Ifrastruktura

66

Osetljivost na vremenske uslove

Mogući efekti

Postojeća ranjivost

Uticaj promene klime - Proleće / Leto

Uticaj promene klime - Jesen / Zima Povećan intenzitet padavina / poplave indiferentno zimi

Povećan intenzitet padavina / poplave

-Oštećenja - Otežano odvijanje saobraćaja

Visoka

Povećan intenzitet padavina / poplave uvećanje u leto

Oluje

-Oštećenja - Otežano odvijanje saobraćaja

Srednja

Oluje uvećanje u leto

Oluje indiferentno zimi

Toplotni talasi

-Oštećenja -Izmenjena maksimalna opterećenja / tražnja -Promene efikasnosti korišćenja -Problemi sa hlađenjem -Viši troškovi održavanja, uglavnom sopstvena potrošnja

Srednja

Toplotni talasis - uvećanje u leto

n/a

Ekstremne hladnoće

-Oštećenja -Izmenjena maksimalna opterećenja / tražnja

Visoka

n/a

Ekstremne hladnoće smanjenje zimi

Suše

-Problemi sa hlađenjem -Viši troškovi održavanja, npr. ekološki zahtevi -Manja proizvodnja električne energije

Srednja

Suše - uvećanje u leto

Suše indiferentno u jesen i zimu

Povećan intenzitet padavina / poplave

-Oštećenja / kvarovi - Prekid rada sistema snabdevanja električne energije

Visoka

Povećan intenzitet padavina / poplave uvećanje u leto

Povećan intenzitet padavina / poplave indiferentno zimi

Rizik u budućnosti

 Povećanje šteta;  Povećanje troškova održavanja i popravki na objektima;  Manja mobilnost;  Povećanje šteta;  Povećanje troškova održavanja i popravki na objektima;  Manja mobilnost;  Povećanje šteta;  Niža proizvodnja električne energije;  Problemi u distribuciji;  Povećanje troškova održavanja;  Prekidi u napajanju električnom energijom zbog povećane potrošnje za hlađenje;  Povećanje šteta;  Niža proizvodnja električne energije;  Problemi u distribuciji;  Povećanje troškova održavanja;  Uvećani problem vezani za rashlađivanje;  Vodni potencijal za proizvodnju električne energije umanjen;  Manja proizvodnja električne energije;  Povećana mogućnost za oštećenja ili greške u radu postrojenja za proizvodnju električne energije (kopovi u Kolubari,

Rizik u budućnosti - LETO

Rizik u budućnosti - ZIMA

veoma visok

visok

visok

srednji

visok

-

-

srednji

visok

srednji

veoma visok

visok

Mogućnosti koje se otvaraju u budućnosti

 Povećavanje kapaciteta za proizvodnju električne energije iz solarnih izvora;

Receptori

Osetljivost na vremenske uslove

Mogući efekti

Postojeća ranjivost

Uticaj promene klime - Proleće / Leto

Uticaj promene klime - Jesen / Zima

Rizik u budućnosti

     Oluje

-Oštećenja / kvarovi i prekidi u napajanju

Visoka

Oluje uvećanje u leto

Oluje indiferentno zimi

 

Usluge iz delatnosti vodovoda i kanalizacije

Ifrastruktura



Toplotni talasi

-Veća tražnja za vodom -Problemi sa kvalitetom vode -Viši troškovi održavanja

Visoka

Toplotni talasis - uvećanje u leto

 n/a

 

-Oštećenja infrastrukture (pucanje cevi itd.)

-Problemi sa kvalitetom vode -Viši troškovi održavanja

Srednja

Suše

-Nestašica vode -Problemi sa kvalitetom vode -Viši troškovi održavanja

Visoka

Suše - uvećanje u leto

Suše indiferentno u jesen i zimu

Povećan intenzitet padavina / poplave

- Oštećenja - Viši troškovi održavanja - Problemi sa kvalitetom vode - Pojava zagađenja tla i vode usled izlivanja kanalizacije

Visoka

Povećan intenzitet padavina / poplave uvećanje u leto

Povećan intenzitet padavina / poplave indiferentno zimi

Ekstremne hladnoće

n/a

termoelektrana “TENT”, itd); Manja proizvodnja električne energije; Problemi u distribuciji električne energije; Veći troškovi održavanja; Povećanje šteta; Manja proizvodnja električne energije; Problemi u distribuciji, uključujući isključenja; Veći troškovi održavanja; Snabdevanje vodom umanjeno zbog povećane potrošnje; Problemi u distribuciji; Pogoršanje kvaliteta vode; Veći troškovi održavanja;

Ekstremne hladnoće smanjenje zimi  Snabdevanje vodom umanjeno zbog povećane potrošnje;  Problemi u distribuciji;  Pogoršanje kvaliteta vode;  Veći troškovi održavanja;  Oštećenja na vodovodnoj i kanalizacionoj infrastrukturi;  Pritisak na kanalizacionu mrežu,

Rizik u budućnosti - ZIMA

Mogućnosti koje se otvaraju u budućnosti

veoma visok

visok

 Povećanje mogućnosti proizvodnje električne energije iz energije vetra;

veoma visok

-

-

niska

veoma visok

visok

veoma visok

visok

Rizik u budućnosti - LETO

67

Receptori

Osetljivost na vremenske uslove

Mogući efekti

Postojeća ranjivost

Uticaj promene klime - Proleće / Leto

Uticaj promene klime - Jesen / Zima

Rizik u budućnosti

Rizik u budućnosti - LETO

Rizik u budućnosti - ZIMA

veoma visok

visok

visok

-

-

niska

veoma visok

visok

Društvena infrastruktura

Ifrastruktura

uključujući moguća izlivanja; Oluje

-Oštećenja -Problemi sa kvalitetom vode

Visoka

Oluje uvećanje u leto

Oluje indiferentno zimi

Toplotni talasi

-Promjene u obrascu ponašanja, npr. život na otvorenom -Izmijenjeni zahtjevi, npr. za hlađenje -Viša stopa kriminala -Više pacijenata u bolnicama -Viši troškovi održavanja za javne prostore npr. kroz bacanje otpada

Srednja

Toplotni talasis - uvećanje u leto

n/a

Ekstremne hladnoće

-Više pacijenata u bolnicama -Viši troškovi održavanja, npr. za grejanje

Srednja

n/a

Ekstremne hladnoće smanjenje zimi

Suše

68

-Izmijenjeni zahtjevi, npr. za snabdijevanje vodom

Visoka

Toplotni talasis - uvećanje u leto

Suše indiferentno u jesen i zimu

 Oštećenja na vodovodnoj i kanalizacionoj infrastrukturi;  Problemi u vodosnabdevanju zdravstvenih ustanova;  Povećan pritisak na ustanove i institucije društvene infrastrukture;  Povećano korišćenje energije za hlađenje što može dovesti do povećanja troškova i pritiska na elektroenergetski sistem;

 Problemi u vodosnabdevanju zdravstvenih ustanova;  Povećan pritisak na ustanove i institucije društvene infrastrukture;  Povećano korišćenje energije za hlađenje što može dovesti do povećanja troškova i pritiska na elektroenergetski sistem;

Mogućnosti koje se otvaraju u budućnosti

Receptori

Osetljivost na vremenske uslove

Povećan intenzitet padavina / poplave

Oluje

Postojeće zgrade i materijali Turizam

Ekonomija

Izgrađeno okruženje

Toplotni talasi

Mogući efekti

-Oštećenja -Potrebno upravljanje vanrednim situacijama -Više pacijenata u bolnicama -Viši troškovi održavanja -Oštećenja -Potrebno upravljanje vanrednim situacijama -Više pacijenata u bolnicama -Viši troškovi održavanja -Oštećenja, npr. na asfaltu; Viša tražnja za hlađenjem; Viši troškovi održavanja; Efekat toplotnog ostrva

Rizik u budućnosti - LETO

Rizik u budućnosti - ZIMA

Povećan intenzitet padavina / poplave indiferentno zimi

srednji

niska

Oluje uvećanje u leto

Oluje indiferentno zimi

srednji

niska

Toplotni talasis - uvećanje u leto

n/a

veoma visok

-

Postojeća ranjivost

Uticaj promene klime - Proleće / Leto

Uticaj promene klime - Jesen / Zima

Niska

Povećan intenzitet padavina / poplave uvećanje u leto

Niska

Visoka

Ekstremne hladnoće

-Oštećenja, npr. na asfaltu i na fasadama -Veća potražnja za grejanjem -Viši troškovi održavanja

Visoka

n/a

Suše

-Veća tražnja za vodom -Nasipi se mogu urušiti

Srednja

Suše - uvećanje u leto

Povećan intenzitet padavina / poplave

-Oštećenja -Površinsko oticanje, porast plavljenja -Bujični vodotoci

Visoka

Povećan intenzitet padavina / poplave uvećanje u leto

Suše indiferentno u jesen i zimu Povećan intenzitet padavina / poplave indiferentno zimi

Oluje

-Oštećenja, rušenja i kvarovi

Srednja

Oluje uvećanje u leto

Oluje indiferentno zimi

Toplotni talasi

Oštećenja na spomenicima kulture i turističkim objektima -Promene imidža -Povećanje troškova, npr. za hlađenje

Niska

Toplotni talasis - uvećanje u leto

Srednja

n/a

Ekstremne hladnoće

-Promjene imidža -Povećanje troškova, npr. za grijanje

Rizik u budućnosti

 Povećanje oštećenja postojećeg izgrađenog fonda;

Ekstremne hladnoće smanjenje zimi

-

srednji

 Povećanje oštećenja postojećeg izgrađenog fonda;

visok

srednji

 Povećanje oštećenja postojećeg izgrađenog fonda;

veoma visok

visok

 Povećanje oštećenja postojećeg izgrađenog fonda;

visok

srednji

n/a

srednji

-

Ekstremne hladnoće smanjenje zimi

-

niska

Mogućnosti koje se otvaraju u budućnosti

 Smanjenje oštećenja postojećeg izgrađenog fonda;  Manja potreba za zimskim održavanjem i čišćenjem;  Smanjenje troškova održavanja;

69

Receptori

Osetljivost na vremenske uslove

Suše

- E34 Promene imidža; Povećanje troškova, npr. za hlađenje, -Veća tražnja za vodom

Povećan intenzitet padavina / poplave

Oluje

Industrija

Ekonomija

Toplotni talasi

Ekstremne hladnoće

Suše

70

Mogući efekti

Postojeća ranjivost

Uticaj promene klime - Proleće / Leto

Uticaj promene klime - Jesen / Zima

Rizik u budućnosti

 Povećani troškovi vodosnabdevanja;  Pogoršanje kvaliteta voda na otvorenim javnim rekreacionim površinama (Ada Ciganlija, Lido, etc);

Rizik u budućnosti - LETO

Rizik u budućnosti - ZIMA

visok

srednji

Srednja

Suše - uvećanje u leto

Suše indiferentno u jesen i zimu

-Oštećenja turističke infrastrukture -Viši troškovi za održavanje i popravku

Niska

Povećan intenzitet padavina / poplave uvećanje u leto

Povećan intenzitet padavina / poplave indiferentno zimi

srednji

niska

-Oštećenja turističke infrastrukture -Viši troškovi za održavanje i popravku - Nefunkcionisanje aerodroma

Niska

Oluje uvećanje u leto

Oluje indiferentno zimi

srednji

niska

-Otežani uslovi rada -Problemi sa hlađenjem i veći troškovi održavanja -Nedostatak radnika

-Oštećenja -Povećanje troškova, npr. za grejanje -Promene efikasnosti korišćenja - Bujični vodotoci -Nestašica vode / problemi sa rashlađivanjem -Problemi sa snabdjevanjem zbog ograničenog prevoza rasute robe

Srednja

Toplotni talasis - uvećanje u leto

n/a

Visoka

n/a

Ekstremne hladnoće smanjenje zimi

Srednja

Suše - uvećanje u leto

Suše indiferentno u jesen i zimu

 Povećanje troškova ya snabdevanje vodom;  Smanjena efikasnosti i gubitak kontinuiteta proizvodnje;  Više problema za radove koji se obavljaju na otvorenom prostoru, uključujući privremenu obustavu;  Povećani troškovi prečišćavanja otpadnih voda;  Više problema za radove koji se obavljaju na otvorenom prostoru, uključujući privremenu obustavu;  Povećani troškovi za snabdevanje vodom;  Smanjena efikasnosti i gubitak kontinuiteta proizvodnje;

Mogućnosti koje se otvaraju u budućnosti

visok

-

 Nove mogućnosti za ekonomske aktivnosti bazirane na adaptaciji na promene klime;  Potražnja za proizvodima i uslugama kojima se vrši adaptacija na klimatske promene;

-

srednji

 Nove tržišne mogućnosti, kao što je proizvodnja hrane;

visok

srednji

Receptori

Maloprodaja

Ekonomija

Osetljivost na vremenske uslove

Mogući efekti

Postojeća ranjivost

Uticaj promene klime - Proleće / Leto

Uticaj promene klime - Jesen / Zima

Rizik u budućnosti

 Povećan broj oštećenja na objektima i opremi;  Gubitak kontinuiteta proizvodnje;

Rizik u budućnosti - ZIMA

Mogućnosti koje se otvaraju u budućnosti

veoma visok

visok

 Nove mogućnosti za ekonomske aktivnosti bazirane na adaptaciji na promene klime;  Potražnja za proizvodima i uslugama kojima se vrši adaptacija na klimatske promene;

srednji

niska

visok

-

Rizik u budućnosti - LETO

Visoka

Povećan intenzitet padavina / poplave uvećanje u leto

Povećan intenzitet padavina / poplave indiferentno zimi

Niska

Oluje uvećanje u leto

Oluje indiferentno zimi

-Promene u kupovnim navikama -Podsticaj / podbačaj prodaje

Srednja

Toplotni talasis - uvećanje u leto

n/a

Ekstremne hladnoće

-Promene u kupovnim navikama -Podsticaj / podbačaj prodaje

Srednja

Toplotni talasis - uvećanje u leto

Ekstremne hladnoće smanjenje zimi

-

niska

Suše

-Promene u kupovnim navikama -Podsticaj / podbačaj prodaje

Niska

Suše - uvećanje u leto

Suše indiferentno u jesen i zimu

srednji

niska

Povećan intenzitet padavina / poplave

-Oštećenja / kvarovi -Podbačaj prodaje

Niska

Povećan intenzitet padavina / poplave uvećanje u leto

Povećan intenzitet padavina / poplave indiferentno zimi

srednji

niska

Oluje

-Oštećenja / kvarovi

Niska

Oluje uvećanje u leto

Oluje indiferentno zimi

srednji

niska

Povećan intenzitet padavina / poplave

-Oštećenja / kvarovi

Oluje

-Oštećenja / kvarovi

Toplotni talasi

 Više problema u transport dobara;  Promene navika potrošača;

71

Receptori

Osetljivost na vremenske uslove

Toplotni talasi

Zeleni prostori

Prirodni resursi

Ekstremne hladnoće

Suše

Povećan intenzitet padavina / poplave

resursi i kvalitet voda

Prirodni resursi Vodni

Oluje

72

Toplotni talasi

Mogući efekti

Usporen rasta biljaka (poremećeni fiziološki procesi)Oštećenja i oboljenja biljakaSušenje biljaka, uvenućeIzmenjeni obrazac ponašanja / zahtevi-Viši troškovi održavanja zbog opsežnog korišćenja / upotrebe vode itd.

-Usporeni osnovni fiziološki procesi biljke (fotosinteza, metabolizam, transpiracija, rast) -Fizička oštećenja biljaka (mrazopucine, otpadanje pupoljaka,...)

-Izmrzavanje biljaka, uvenuće -Oštećenja, umiranje biljaka '-Uvelost, mlitavost tkiva i opuštenost listova i stabala -Oštećenja i oboljenja biljaka -Uvenuće biljaka -Umiranje biljaka -Viši troškovi održavanja, uglavnom zalijevanje -Rizik od požara -Metaboličkih poremećaji i odumiranje ćelija biljka -Fizička oštećenja, truljenje biljaka, uvenuće -Oštećenja infrastrukture i biljaka -Fizička oštećenja stabala -Odlamanje grana, obaranje celog stabla -Oštećenja infrastrukture i biljaka -Više isparavanje / veće prihvatanje vode od strane ekosistema / niži protoci vode -Širenje algi, bakterija -Izmenjena fauna -Niže prihranjivanje podzemnih voda

Postojeća ranjivost

Uticaj promene klime - Proleće / Leto

Uticaj promene klime - Jesen / Zima

Visoka

Toplotni talasis - uvećanje u leto

n/a

Visoka

n/a

Ekstremne hladnoće smanjenje zimi

Suše indiferentno u jesen i zimu

Visoka

Rizik u budućnosti

 Povećan broj biljaka koje će se osušiti;  Povećani troškovi održavanja (uglavnom za zalivanje);  Povećani rizik od požara;

 Povećan broj biljaka koje će se osušiti;  Povećani troškovi održavanja (uglavnom za zalivanje);  Povećani rizik od požara;

Rizik u budućnosti - LETO

Rizik u budućnosti - ZIMA

veoma visok

-

-

srednji

veoma visok

visok

Srednja

Povećan intenzitet padavina / poplave uvećanje u leto

Povećan intenzitet padavina / poplave indiferentno zimi

 Povećan broj slučajeva šteta na infrastrukturi i biljnom materijalu;

visok

srednji

Visoka

Oluje uvećanje u leto

Oluje indiferentno zimi

 Povećan broj slučajeva šteta na infrastrukturi i biljnom materijalu;

veoma visok

visok

Visoka

Toplotni talasis - uvećanje u leto

n/a

 Problemi u vodosnabdevanju zbog smanjenog priliva vode u vodozahvatima;

veoma visok

-

Mogućnosti koje se otvaraju u budućnosti

Receptori

Osetljivost na vremenske uslove

Mogući efekti

Ekstremne hladnoće

N/A

Suše

Povećan intenzitet padavina / poplave

Oluje

Kvalitet vazduha

Prirodni resursi

Toplotni talasi

Ekstremne hladnoće

Suše

-Niži protoci vode / niže prihranjivanje podzemnih voda

-Salinizacija / problemi sa kvalitetom vode

-Olujne poplave / talasi

-Širenje bolesti -Smog / veća koncentracija zagađivača vazduha i alergena

-Smog / veća koncentracija zagađivača vazduha

-Smog / veća koncentracija zagađivača vazduha i alergena

Postojeća ranjivost

Uticaj promene klime - Proleće / Leto

Uticaj promene klime - Jesen / Zima

-

n/a

Ekstremne hladnoće smanjenje zimi

Rizik u budućnosti

Rizik u budućnosti - LETO

Rizik u budućnosti - ZIMA

-

-

veoma visok

visok

Visoka

Suše - uvećanje u leto

Suše indiferentno u jesen i zimu

 Problemi u vodosnabdevanju zbog smanjenog priliva vode u vodozahvatima;  Pogoršavanje kvaliteta površinskih voda;

Srednja

Povećan intenzitet padavina / poplave uvećanje u leto

Povećan intenzitet padavina / poplave indiferentno zimi

 Pogoršavanje kvaliteta podzemnih i površinskih voda;

visok

srednji

Oluje indiferentno zimi

 Pogoršavanje kvaliteta površinskih voda;  Povećani rizik od bujičnih poplava i erozije;

visok

srednji

Toplotni talasis - uvećanje u leto

n/a

 Povećano širenje bolesti;  Povećana količina i dejstvo smoga;  Povećana koncentracija zagađivača vazduha i alergena;

veoma visok

-

n/a

Ekstremne hladnoće smanjenje zimi

Suše - uvećanje u leto

Suše indiferentno u jesen i zimu

Srednja

Visoka

Visoka

Srednja

Oluje uvećanje u leto

 Povećano širenje bolesti;  Povećana koncentracija zagađivača vazduha i alergena;

-

srednji

visok

srednji

Mogućnosti koje se otvaraju u budućnosti

 Smanjeno zagađenje vazduha zbog smanjenja u sagorevanju fosilnih goriva;

73

Receptori

Poljoprivreda

Prirodni resursi

74

Osetljivost na vremenske uslove

Mogući efekti

Povećan intenzitet padavina / poplave

-Širenje bolesti

Oluje

N/A

-

-

veoma visok

-

-

srednji

 Promene u ciklusu rasta;  Smanjenje raznolikosti vrsta;  Povećan broj zaraza ili štetočina;  Povećana potreba za navodnjavanjem;  Gubici prinosa;  Povećane štete – sušenje biljaka;  Povećan rizik od požara;

veoma visok

visok

 Gubici prinosa;  Poverćane štete – sušenje biljaka;  Erozija;

veoma visok

visok

Visoka

Povećan intenzitet padavina / poplave uvećanje u leto

Povećan intenzitet padavina / poplave indiferentno zimi

 Povećana koncentracija zagađivača vazduha;

0

Oluje uvećanje u leto

Oluje indiferentno zimi

Toplotni talasis - uvećanje u leto

n/a

Ekstremne hladnoće

-Gubitak stoke i žetve

Visoka

n/a

Ekstremne hladnoće smanjenje zimi

-Oštećenja / gubitak žetve - Bujični vodotoci

visok

Rizik u budućnosti

Visoka

Povećan intenzitet padavina / poplave

veoma visok

Uticaj promene klime - Jesen / Zima

-Promjene u ciklusu rasta -Napredovanje / propadanje vrsta

-Oštećenja / gubitak žetve / zagađenje zemljišta

Rizik u budućnosti - ZIMA

Uticaj promene klime - Proleće / Leto

Toplotni talasi

Suše

Rizik u budućnosti - LETO

Postojeća ranjivost

Visoka

Suše - uvećanje u leto

Suše indiferentno u jesen i zimu

Visoka

Povećan intenzitet padavina / poplave uvećanje u leto

Povećan intenzitet padavina / poplave indiferentno zimi

 Promene u ciklusu rasta;  Smanjenje raznolikosti vrsta;  Povećan broj zaraza ili štetočina;  Povećana potreba za navodnjavanjem;  Gubici prinosa;  Povećane štete – sušenje biljaka;  Povećan rizik od požara;

Mogućnosti koje se otvaraju u budućnosti

Receptori

Šumarstvo Biodiverzitet i ekosistemi

Prirodni resursi Prirodni resursi

Osetljivost na vremenske uslove

Mogući efekti

Rizik u budućnosti - LETO

Rizik u budućnosti - ZIMA

 Gubici prinosa;  Povećane štete na biljkama;  Erozija;

veoma visok

visok

 Promene u ciklusu rasta;  Štete i odumiranje biljaka;  Šumski požari;

veoma visok

-

-

srednji

veoma visok

visok

visok

srednji

veoma visok

visok

veoma visok

-

-

niska

veoma visok

visok

Postojeća ranjivost

Uticaj promene klime - Proleće / Leto

Uticaj promene klime - Jesen / Zima

Rizik u budućnosti

Visoka

Oluje uvećanje u leto

Oluje indiferentno zimi

n/a

Oluje

-Oštećenja / gubitak žetve

Toplotni talasi

-Promene u ciklusu rasta (smanjenje prirasta ili sušenje šuma) - Mogućnost izbijanja požara

Visoka

Toplotni talasis - uvećanje u leto

Ekstremne hladnoće

-Mortalitet stabala (oštećenje i odumiranje stabala, mrazopucine)

Visoka

n/a

Ekstremne hladnoće smanjenje zimi

Visoka

Toplotni talasis - uvećanje u leto

Suše indiferentno u jesen i zimu Povećan intenzitet padavina / poplave indiferentno zimi Oluje indiferentno zimi

Suše

-Oštećenja / umiranje stabala

Povećan intenzitet padavina / poplave

-Oštećenja / umiranje stabala -Narušavanje vodnih tela i kvaliteta zemljišta - Oštećenje korenovog sistema - Erozija šumskog zemljišta

Srednja

Povećan intenzitet padavina / poplave uvećanje u leto

Oluje

-Oštećenja / umiranje stabala (vetroizvale)

Visoka

Oluje uvećanje u leto

Toplotni talasi

-Izmenjena flora i fauna, nove & invazivne vrste -Gubitak vrsta (izumiranje); Mortalitet biljnog i životinjskog sveta; Migracije vrsta faune

Visoka

Toplotni talasis - uvećanje u leto

n/a

Ekstremne hladnoće

-Smanjeni izvor hrane za životinje; Gubitak vrsta (izumiranje)

Srednja

n/a

Ekstremne hladnoće smanjenje zimi

Suše

-Izmenjena flora i fauna, nove & invazivne vrste -Gubitak vrsta; Migracije vrsta faune

Visoka

Suše - uvećanje u leto

Suše indiferentno u jesen i zimu

 Promene u ciklusu rasta;  Štete i odumiranje biljaka;  Šumski požari;  Erozija tla;  Ozbiljna oštećenja šumske flore;  Oštećenja korenovog sistema na stablima;  Erozija tla;  Ozbiljna oštećenja šumske flore;  Neke biljne vrste mogu biti izgubljene;  Pojava novih i invazivnih biljnih vrsta;

 Neke biljne vrste mogu biti izgubljene;  Pojava novih i invazivnih biljnih vrsta;

Mogućnosti koje se otvaraju u budućnosti

 Bolji uslovi za neke vrste, kojima pogoduje suva klima;

75

Receptori

76

Osetljivost na vremenske uslove

Mogući efekti

Povećan intenzitet padavina / poplave

Oluje

Rizik u budućnosti - LETO

Rizik u budućnosti - ZIMA

Povećan intenzitet padavina / poplave indiferentno zimi

srednji

niska

Oluje indiferentno zimi

srednji

niska

Postojeća ranjivost

Uticaj promene klime - Proleće / Leto

Uticaj promene klime - Jesen / Zima

-Izmenjena flora i fauna, nove & invazivne vrste; Uništavanje staništa; zagađenje prirodnih resursa -Gubitak vrsta - Bujični vodotoci

Niska

Povećan intenzitet padavina / poplave uvećanje u leto

- gubitak vrsta; uništavanje staništa

Niska

Oluje uvećanje u leto

Rizik u budućnosti

Mogućnosti koje se otvaraju u budućnosti