Međunarodna konferencija o klimi, Pariz 2015

Međunarodna konferencija o klimi, Pariz 2015 (30. novembar - 11. decembar 2015) Šta je COP21 / CMP11?

Francuska će od 30. novembra do 11. decembra 2015. ugostiti i predsedavati 21. Konferencijom strana potpisnica Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama 2015. (COP21 / CMP11) koju takođe nazivaju i "Pariz 2015". Radi se o roku od ključne važnosti pošto konferencija mora da dovede do jednog novog međunarodnog sporazuma o klimi, koji bi bio primenjiv na sve zemlje, a koji bi imao za cilj da globalno zagrevanje ograniči na 2°C. Uloga Francuska će zbog toga na međunarodnom planu da bude od suštinskog značaja, jer de raditi na približavanju stavova učesnica konferencije i na pronalaženju konsenzusa u okviru Ujedinjenih nacija, ali i u okviru Evropske unije, koja zauzima značajno mesto u klimatskim pregovorima.

Na ovom odlučujudem skupu učesnici de pokušati da ponude adekvatne odgovore na izazove i pretnje kojima je naša planeta izložena globalnim zagrevanjem.

Šta su klimatske promene?

Fenomen klimatskih promena se ogleda u globalnom zagrevanju kome je zemlja izložena otkako je čovečanstvo stupilo u industrijsku eru. Godine 2012, globalna prosečna temperatura bila je viša za 0,89 ° C u odnosu na prosečne vrednosti temperature u devetnaestom veku. Sam fenomen je sve naglašeniji zbog povećanja emisije gasova sa efektom staklene bašte koja je direktno povezanasa aktivnostima ljudi. Između 1750. i 2011. godine, koncentracije CO2 u atmosferi porasle su za 40%, odnosno za 150% kada je u pitanju koncentarcija CH4. Ako se ovaj trend nastavi, u letnjem periodu bi globalna prosečna temperatura mogla da poraste za vrednosti od 1,3 do 5,3 ° C do kraja XXI veka.

Koje su pretnje globalnog zagrevanja?

Globalno zagrevanje izaziva teške meteorološke poremećaje čije su posledice ozbiljne pretnje ravnoteži koja vlada na planeti, u dogledno vreme to može biti: - Umnožavanje broja prirodnih katastrofa, oluja, poplava, suša, - Rizik od odumiranja 20 do 30% životinjskih i biljnih vrsta i posledica koje bi to imalo na čovečanstvo, - Rizik od opadanja poljoprivredne proizvodnje koje bi moglo da dovede do ozbiljnog nedostatka hrane, posebno u Africi, što bi izazvalo sukobe i migracije, - Raseljavanje stanovništva koje je vezano za rast nivoa mora i plavljenje priobalnih područja, što bi moglo da izazove i nestanak nekih zemalja (Maldivi, Tuvalu).

Zbog svega toga treba hitno smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte (GHG) Kako bi se sve navedeno sprečilo i kako bi se maksimalno povećanje prosečne globalne temperature svelo na 2°C u odnosu na početak industrijskog doba, neophodno je hitno ograničiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte koji prevashodno proističu iz preovladavajudeg načina proizvodnje i potrošnje fosilnih goriva.

Rešenja postoje.

Načini da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte su brojni u svim sektorima i podrazumevaju primenu novih tehnologija kao i uspostavljanje novih obrazaca ponašanja: - Pri proizvodnji energije: smanjenjem potrošnje fosilnih goriva (ugalj, gas, nafta), kontrolom potrošnje energije (putem energetski efikasnih tehnologija) i razvijanjem obnovljivih izvora energije (sunce, vetar, biomasa, itd ) - U saobradaju: upotrebom štedljivih vozila (na primer električnih) udruživanjem sredstava prevoza, - U građevinarstvu: izgradnjom novih, štedljivih zgrada (energetska efikasnost zgrada) - itd

Pariska konferencija ima za cilj postizanje globalnog sporazuma o smanjenju gasova staklene bašte Na konferenciji de Francuska biti domaćin delegacijama iz 195 zemalja i EU, što predstavlja oko 40.000 ljudi. U tom smislu, konferencija u Parizu je svakako najveći diplomatski događaj koji je ikada održan u Francuskoj i jedna od najvećih konferencija u svetu posvedenih klimi.

Konferencija u Parizu ima za cilj da se postigne sveobuhvatni globalni sporazum kojim bi se sve zemlje u svetu obavezale da se postepeno uključe u proces energetske tranzicije kako bi postepeno smanjile emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Cilj koji treba da se dostigne je da se ograniči globalno zagrevanje na 2 °C. On se nadovezuje na Protokol iz Kjota koji je potpisan 2005. godine.

Zbog toga su sve zemlje učesnice podstaknute da objave svoj nacionalni doprinos borbi za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do održavanja konferencije.

Francuska zajedno sa EU namerava da u tome odigra uzornu ulogu Podrazumeva se da de najrazvijenije zemlje, koje su često glavni emiteri štetnih gasova, morati da ulože i najveći napor. Zbog toga je Evropska unija, a posebno Francuska, želela da u tom smislu odigra primernu ulogu. Tako su se sve zemlje članice EU obavezale da za 40% smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine, a Francuska namerava da ide i korak dalje obavezujudi se na smanjenje od 60% do 2040. godine. Nekoliko drugih velikih svetskih ekonomija je već objavilo svoj doprinos: SAD - 26% do 2025. godine, Rusija - 25% - 30% do 2030. godine, Kanada - 30% do 2030. godine, itd. Srbija je bila jedna od prvih u regionu Zapadnog Balkana koja je objavila svoju posvedenost cilju da smanji emisiju štetnih gasova za 9,8% do 2030. godine.

Ambasada Francuske u Srbiji, na pragu Pariske konferencije, aktivno učestvuje u podizanju svesti o važnosti ovih pitanja.

Svest o problematici i podrška građana Srbije su od suštinskog značaja za uspeh novih smernica kojima de zemlja da se uključi u borbu za ublažavanje posledica i u prilagođavanja neophodna da se odgovori na izazov globalnog zagrevanja. U tom smislu, Ambasada Francuske je sa svojim partnerima,

sa Francuskim institutom u Srbiji, sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, sa Delegacijom Evropske unije, sa UNDP-om i drugim partnerima organizovala tokom 2015. niz kampanja koje su usmerene na edukaciju svih zainteresovanih strana i javnosti o značaju promovisanja energetske tranzicije sa ciljem da se sačuva naša planeta kroz upotrebu čistijih tehnologija i efikasnijih modela proizvodnje i potrošnje.

• Ved u proleće 2015, Ambasada Francuske i Francuski institut pokrenuli su tri konkursa na temu klimatskih promena, koji su za ciljnu grupu imali najširu javnost, posebno mlade: foto-konkurs pod nazivom "Manje od 2°C", konkurs za učešće Labcitoyen programu u Parizu prilogom na temu "Ljudska prava i klimatske promene", dok je konkurs za osnovne i srednje škole pozivao učenike da "osmisle danas sutrašnji svet".

• Ambasada u Beogradu je u saradnji sa CIRSD-om, 9. juna ugostila predsednika CIRSD-a, Vuka Jeremida i globalnu javnu raspravu posvedenu "klimatskim promenama i energiji" ; raspravi je prisustvovalo preko 300 zainteresovanih.

• Ambasada je 22. juna koorganizovala, zajedno sa EU Info centrom, rasprave pod nazivom „Klimatske promene: zašto je to važno?“ u okviru Dana otvorenih vrata ugostivši, između ostalog, i umetnika i aktivistu Ramba Amadeusa.

• U aprilu, u Francuskom institutu postavljena je izložba „aaa – atelje autoupravne arhitekture“ posvedena deljivim obradivim vrtovima i samoupravnoj urbanoj arhitekturi.

• Ambasador Francuske održala je dva predavanja o klimi na univerzitetima: na Univerzitetu u Novom Sadu, ambasadorka je govorila na temu složenih i dvosmislenih odnosa između poljoprivrede i klimatskih promena; studentima Univerziteta u Beogradu, govorila je o tome kako bismo svi mogli da učestvujemo, svako na svom nivou u prilagođavanju na klimatske promene.

• U naučno-istraživačkom centru Petnica, predstavila je konferenciju COP 21 timovima mladih istraživača kroz predavanje pod nazivom "Cop 21: učestvujmo svi u borbi protiv klimatskih promena!"

• U prisustvu gospođe Berenžer Kensi, putujudeg ambasadora za klimu, koja je svoj mandat dobila od francuskog ministra za inostrane poslove i međunarodni razvoj, Lorana Fabiusa, započeo je ciklus posveden ekološkim izazovima koji nas sve poziva „da se aklimatizujemo“. Pokrenut je 17. septembra otvaranjem izložbe „Klima pod uglom od 360°“u Francuskom institutu. Pored izložbe, ciklus obuhvata sedmične naučne radionice u školama, interaktivne događaje o klimi tokom Noći istraživača, kao i nekoliko konferencija i okruglih stolova za različitu publiku: • Ambasada je organizovala u Kragujevcu, u saradnji sa gradskim vlastima, 1. oktobra 2015, konferenciju koja je posvedena ključnoj ulozi lokalnih uprava u borbi protiv klimatskih promena.

• Uz Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i UNDP, ambasada je učestvovala 5. i 6. oktobra u u velikoj nacionalnoj konferenciji "Serbia climate talks – on the way to Paris. Joining efforts in mainstreaming climate actions » o pripremi Srbije za COP21.

• U saradnji sa Francusko-srpskom privrednom komorom, organizovala je i panel diskusiju o zelenoj ekonomiji i diversifikaciji izvora energija, odnosno o mogućnostima da se razviju i učine dostupnim drugi izvori energije 5.novembra 2015.

• Konačno, izložba "Obnovite energije" koju su u Beogradu Francuska ambasada i Francuski institut postavili u jesen 2014. godine, od februara 2015. prikazana je u celoj Srbiji: izložba posvedena obnovljivim energijama gostovala je ved u Smederevu, Kruševcu, Nišu, Kuršumliji, Aleksincu, Užicu, Šapcu, Valjevu (Petnici), Sremskoj Mitrovici, dok se Zrenjanin, Sombor i Novi Sadpripremaju da joj do kraja decembra budu domaćini.