intervju Aleksandra Mladenović, predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine
Malim koracima do velikih dela Razgovarali smo s Aleksandrom Mladenović, predsednicom Ambasadora održivog razvoja i životne sredine...
V
iše od 100 vaspitno-obrazovnih ustanova u Srbiji uključeno je u međunarodni program „Eko-škole”. O napretku u oblasti obrazovanja za životnu sredinu razgovarali smo s Aleksandrom Mladenović, predsednicom Ambasadora održivog razvoja i životne sredine. - U međunarodni program Ekoškole trenutno je u Srbiji uključeno 113 obrazovno-vaspitnih ustanova, od predškolskih, osnovnih, srednjih škola, visokih škola, fakulteta, dom učenika srednjih škola i škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom učenika. Program smo uveli 2012. godine u institucije u Srbiji, što znači da su generacije koje su te 2012/2013. godine krenule da se drugačije ponašaju kao predškolci, sada pri kraju osnovne škole. I sve ostale generacije koje su pohađale Eko-škole sada su ili u srednjim školama ili na fakultetima, ponašajući se onako kako su naučili u Eko-školama: odgovorno prema prirodi i životnoj sredini, podrazumevajući da pitanje zdrave i čiste životne sredine nije samo pitanje nekoliko individua, nego čitave zajednice, koja učestvuje u zajedničkim aktivnostima održavanja i unapređivanja sopstvenog okruženja - istakla je Aleksandra Mladenović. Kako je istakla, bilo je slučajeva kada je lokalna zajednica nesebično pomagala i podržavala rad svojih Eko-škola, kao što su Gornji Milanovac, Vršac, Kraljevo i mnoge druge…
6
Svake godine raspisujete Ekopaket kreativni konkurs učenike. Kakav je odziv i interesovanje dece da učestvuju i da li ste zadovoljni pristiglim radovima?
- Bilo je slučajeva i zajedničkih aktivnosti i pobeda da svako selo ima svoje kontejnere i organizovano odlaganje, ponegde i razdvajanje, otpada… Ima slučajeva da je Ekoškola pokretač promena i pozitivnih akcija u svojoj sredini i šire… Sve kao rezultat jednog velikog i nesebičnog rada Eko-škola, koordinatora, direktora, nenastavnog osoblja, roditelja i čitave zajednice, gde se ne gleda koliko je ko doprineo pojedinačno, nego kao jedna dobro orgnizovana zajednica sadašnjih i budućih zdravih mladih ljudi i građana koji svako na svoj način i u skladu sa mogućnostima doprinose. Ostvarujemo zajedno napredak u oblasti obrazovanja za životnu sredinu, iako nam se nekada učini da je mnogo veće ulaganje od postignutih rezultata. Ali malim koracima sigurni smo da ćemo uraditi mnoga velika dela.
„Uvodimo elemente cirkularne ekonomije u Eko-škole, kako bi nam društvo u najskorijoj budućnosti postalo svesnije da sirovine ne moramo da uzimamo samo iz prirode, da se mnoge stvari mogu ponovo iskoristiti umesto bacati i razvijati potrošački zavisno neodrživo društvo.”
Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
- Eko-paket je jedan od projekata koji se realizuju u okviru Eko-škola. Mogu da učestvuju svi, od najmlađih i možda najkreativnijih, najslobodnijih da izraze svoju kreativnost, do akademaca koji se ne stide da pokažu svoju kreativnost i osvoje vredne nagrade, uz brigu o životnoj sredini. Svake godine stigne preko 1.000 radova i nije lako odabrati one najbolje na kreativnom konkursu. Svi se trude da taj upotrebljeni „Tetra Pak” ne završi na đubrištu, nego da dobije „novu vrednost” i da potraje još malo, bilo kao predmet upotrebne vrednosti, ili za ukras. Ove godine tema je praktično „Tetra Pak” sam po sebi: cirkularna ekonomija na primeru „Tetra Pak” ambalaže. Znači da radovi prikazuju za šta se sve može „Tetra Pak” upotrebiti, umesto da se baci. Kako produžiti životni vek „otpadu”, da postane ponovo sirovina. Uvodimo elemente cirkularne ekonomije u Eko-škole, kako bi nam društvo u najskorijoj budućnosti postalo svesnije da sirovine ne moramo da uzimamo samo iz prirode, da se mnoge stvari mogu ponovo iskoristiti umesto bacati i razvijati potrošački zavisno neodrživo društvo. Na veliki odjek i interesovanje svake godine nailazi i konkurs za međunarodni program „Mladi ekoreporteri”. Šta je bila tema ovogodišnjeg konkursa?
- Međunarodni program Mladi eko-reporteri je „sestrinski” program Eko-školama, takođe Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini. Ambasadori održvog razvoja i životne sredine je strukovno udruženje koje je nacionalni operater ovih programa u Srbiji, pored Plave zastave i Zelenog ključa. Mladi eko-reporteri je program sa velikim potencijalom, po-
sebno uključuje mlade ljude od 11 do 25 godina da prepoznaju problem u svom okruženju i predlože potencijalan rešenja. Iz domena zaštite životne sredine. Nacionalni konkurs otvoren je do 1. marta i tema je „Energetska efikasnost očima Mladih eko-reportera”. Radovi su počeli da pristižu, u formi članka, fotografije i video zapisa i najbolji radovi će biti poslati na međunarodno takmičenje. Ovaj program podržava Elektroprivreda Srbije i znači nam prvenstveno zbog mogućnosti da predstavimo u okviru zajednički razvijanih radionica šta znači biti energetski efikasan, ali i da obezbedimo vredne nagrade za najbolje radove. Prošle godine ste sproveli jedan interesantan projekat sakupljanja nepotrebnog i odbačenog tekstila i kampanju „Svet koji inspiriše u Eko-školama”...
- „Svet koji inspiriše” je velika kampanja koju organizujue C&A fondacija i okuplja različite ljude i njihove priče koje inspirišu druge na akcije i pozitivan odnos prema životu. Kompanija C&A je prepoznala naš rad i akivnosti posebno sa Eko-školama i pomogla nam da kroz ovaj široko prihvaćen i jedinstven projekat otkrijemo još više kapacitete naših Eko-škola, posebno onih koji rade sa decom sa posebnim potrebama, kojima je kreativni rad bliži i jednostavniji da mogu da ga realizuju bez napora. Tako smo pravili veliku akciju kroz mrežu Eko-škola sakupljanja starog tekstila, a onda smo sav sakupljeni tekstil vozili u Eko-škole gde je on ponovo dobijao „život” i upotrebnu vrednost, kroz torbe/cege-
re, tihe knjige, podmetače, držače za olovke… nismo ni svesni koliko se zdravih ideja krije u Eko-školama i ljudima koji nisu imali do sada prilike da iskažu svoje kapacitete. Već nekoliko godina realizujete projekat „Veliki lov na biljke”. Jeste li i koliko uspeli da kroz taj školski projekat podstaknete decu da istražuju svet prirode oko sebe?
- Tragači, Mislioci, Sakupljači, Istraživači... tako su se predškolci i učenici od prvog do petog razreda osnovnih Eko-škola u Srbiji upoznavali prethodne tri godine sa biljnim i životinjskim svetom svoga okruženja, u „Velikom lovu na biljke”. Da bi se obeležila dvestota godišnjica rođenja Čarlsa Darvina, Kraljevski botanički vrt „Kju” je pokrenuo „Veliki lov na biljke”, projekat podržan od strane organizacije „Wellcome Trust”. Ovaj uzbudljivi projekat podstiče decu da istražuju svet prirode oko sebe i da nađu inspiraciju u životu i delu Čarlsa Darvina, koji je bio najveći svetski prirodnjak i naučnik. Opčinjen svetom prirode, Darvin je skupljao primerke i beležio, pisao detaljna zapažanja, eksperimentisao, razvijao ideje i teorije o tome kako funkcioniše svet
INFO Darvinovim stazama Projekat „Veliki lov na biljke” je, zahvaljujući Toyota Fond za Evropu, od 2015. godine uveden i u međunarodni program Eko-škole, što znači da smo dobili prava da koristimo sva obrazovna sredstva i metode razvijene u okviru projekta. Eko-škole u Srbiji su sa radošću i uzbuđenjem prihvatile projekat i svoje prve istraživačke „otiske” ostavile na svojim Mapama staništa i napravljenim karticama o biljnim i životinjskim vrstama iz svog okruženja. U oko 50 Eko-škola u Srbiji koračamo Darvinovim stazama i pokušavamo da razumemo svet malih stvorenja u našim školskim dvorištima, koji žive paralelno sa nama, a čijeg postojanja uglavnom nismo svesni. #TheGreatPlantHunt #ToyotaEurope #EcoSchools
prirode. Mnoga od svojih zapažanja je uočio u dnevnim šetnjama stazom koja se zvala „Staza razmišljanja”. Tako je zamišljeno da u aktivnostima „Velikog lova na biljke” učestvuju deca kroz raznovrsne naučne procese, kako bi izgradili tehničke veštine i razumevanje kao temelj razvoju kritičkog razmišljanja i dali doprinos naučnom znanju i očuvanju rada. Nacionalni ste operater Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini iz Kopenhagena i u Srbiji sprovodite program „Plava zastava” i „Zeleni ključ”. Ko je u našoj zemlji nosilac „Plave zastave”, a ko eko-sertifikata „Zeleni ključ”, kao i koji su to kriterijumi koji se moraju postići da bi se ova priznanja dobila?
- „Plava zastava” i „Zeleni ključ” su takođe programi međunarodne eko-sertifikacije koje realizujemo u Srbiji, ali je „klijentela” malo drugačija i zalazimo u svet biznisa i nekih drugih vrednosti. Zato pokušavamo i njih da „preokrenemo u našu korist”, da počnu da razmišljaju o svojim delatnostima kao o pritisku na životnu sredinu i posebno na prirodu i da pokažu razumevanje i želju da taj pritisak smanje. „Plava zastava” je program koji se već 30 godina realizuje u svetu i odnosi se na upravljanje marinama, plažama/kupalištima i brodovima... Kod nas je Savko jezero, popularna „Ada ciganlija” od 2012. godine uključena i sve više radi na ispunjavanju kriterijuma „Plave zastave” koji nisu nimalo jednostavni niti laki. Pre svega, to je briga za zdravlje i bezbednost kupača, kroz brigu o čistoj i očuvanoj životnoj sredini i posebno prirodnim staništima
Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
7