Intervju Ljubinka Kaluđerović, sekretarka Odbora Stalne konferencije gradova i opština
Treba učiti na najboljim primerima Razgovarali smo s Ljubinkom Kaluđerović, sekretarkom Odbora za zaštitu životne sredine Stalne konferencije gradova i opština...
Milisav Pajević
G
ledajući ukupan korpus aktivnosti kojima se lokalne samouprave bave, deo njihove normativne delatnosti odnosi se na zaštitu životne sredine i on proističe iz svih onih zakona kojima se reguliše oblast zaštite životne sredine koji važe i primenjuju se na svim nivoima uprave. Kako ističe Ljubinka Kaluđerović, sekretarka Odbora za zaštitu životne sredine Stalne konferencije gradova i opština, donošenjem Zakona o zaštiti životne sredine iz 2004. godine kojim su prepoznati svi nivoi vlasti u sprovođenju zaštite životne sredine, lokalne samouprave su dobile prava i obaveze da deluju u životnoj sredini. - Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu daje nadležnost lokalnim samoupravama da preventivno postupaju u oblasti zaštite životne sredine. Kad posmatramo lokalne samouprave i njihovo funkcionisanje, mnogo više vidimo komunalne delatnosti kao najvažnije nadležnosti lokalnih vlasti, što je i normalno. Tek kad se te komunalne delatnosti za koje su opštine zadužene ne obavljaju na najbolji magući način javljaju se problemi u oblasti zaštite životne sredine. Da je situacija drugačija ii da se komunalna delatnost obavlja savršeno, mi ne bismo imali ni divljih deponija, ni smetlišta, ni sve one pojave koje nam smetaju i koje su nas uticale na to da upravljanje otpadom postane veći
8
deo zaštite životne sredine. Da budem jasna, ljudi u lokalnim samoupravama imaju tačno propisano šta treba da rade u oblasti zaštite životne sredine - od procesa vođenja procene uticaja i strateške procene uticaja, preko izdavanja dozvola, izrade strateških i godišnjih programa i planova, planova sanacije, do izveštavanja o stanju životne sredine na lokalnom nivou. Podsetiću da je i inspekcijski nadzor od strane države poveren opštinama, pa je i to jedna od aktivnosti kojima se bave. Zaštita životne sredine, kao jedna od nadležnosti gradova i opština, prisutna je u relativno kratkom vremenskom periodu. Zato se građani često pitaju šta to opštine rade u oblasti životne sredine. Treba znati da lokalne samouprave sprovode, primenjuju i donose sve akte koji su u skladu sa svim važećim zakonima države i kad su pitanju planiranje i izgradnja objekata, kao i svi drugi procesi u oblasti zaštite životne sredine. Problem koji imamo
„Zaštita životne sredine, kao jedna od nadležnosti gradova i opština, prisutna je u relativno kratkom vremenskom periodu. Zato se građani često pitaju šta to opštine rade u oblasti životne sredine...”
Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
jeste što nisu sve lokalne samouprave u prethodnom periodu uspele da za sve te nove nadležnosti iz oblasti zaštite životne sredine nađu i uposle stručne i najbolje kadrove. Dešavalo se i događa se da se posao zaštite životne sredine samo pridodaju nekom izvršiocu koji već radi poslove iz urbanizma, poljoprivrede, komunalne delatnosti. Takođe, vrlo često je jedna osoba inspektor za zaštitu životne sredine, komunalne delatnosti, saobraćaj, građevinu... Nažalost, postoje i slučajevi da je ista osoba dobila da radi i normativne i inspekcijske poslove, što je u suprotnosti sa zakonskom normom. Jasno je da je ovakva raspodela poslova uticala na lošiju primenu zakona i normativnih akata, naročito u manjim opštinama. Na koji način pomažete gradovima i opštinama da se bolje snađu u oblasti životne sredine?
- Stalna konferencija gradova i opština osnovana je da lokalnim samoupravama pomogne da artikulišu u zakonodavnom smislu sve ono što gradovi i opštine žele da izmene i unaprede i onda to upućujemo ka republičkim vlastima. Isto tako imamo i obavezu da kad se neki zakon donese pomognemo lokalnim samoupravama da te zakonske propise primene na najbolji mogući način. U tom smislu organizujemo sastanke za gradove i opštine gde se detaljno razmatraju nova zakonska rešenja i predočavamo im koje su obaveze lokalnih samouprava koji prositiči iz istih. Takođe, organizujemo treninge i obuke za predstavnike lokalnih samouprava, a u saradnji sa stručnjacima izrađujemo modele akata, koje onda opštine mogu da prilagode, usvoje i primene. Stalna konferencija gradova i opština služi i da poveže i pomogne u razmeni iskustava lokalnim samoupravama širom Srbije u mnogim oblastima. Za sve te aktivnoszi imamo više načina organizovanja. Jedan od oblika organizovanja je Odbor za zaštitu životne sredine koji čine predstavnici gradova i opšti-
na raznih struktura, od predsednika do izvršilaca na poslovima zaštite životne sredine. Najbolji mehanizam koji imamo za razmenu iskustava je Mreža eko- poverenika. Svim zaposlenima na poslovima zaštite životne sredine u gradovima i opštinama smo ponudili da se uključe u ovu mrežu. Mreža ekopovrenika funkcioniše putem stalno ažurirane elektronske komunikacije, a održavamo i sastanke, jednom do dva puta godišnje. Sastanci su obično tematski, ali se na njima razmatraju aktuelnosti iz oblasti životne sredine, razmenjuju informacije o fondovima, ali i obavlja edukacija, Najveće interesovanje je i dalje za obuke za pisanje projekata, a sada i za sprovođenje projekata. Nismo nažalost vešti u izveštavanju po završetku projekata. U većini gradova i opština su kolege naučile da pišu projekte i apliciraju za sredstva mnogo lakše nego pre, ali problem nastaje kad treba sprovesti i uspešno realizovati projekte. Najslabija karika jeste sprovođenje i izveštavanje donatora. Dakle, i kad se sve završi i odradi što je projektom predviđeno, izgleda da nismo još naučili da to na adekvatan način predstavimo, a sve što nije dobro predstavljeno, kao da se nije ni desilo. Kako vam izgleda aktuelno stanje zaštite životne sredine, a posebno na lokalu? Da li se nešto pomera napred?
- U ovom trenutku liči da ide uzlaznom linijom. Rekla bi da samo liči, jer konačno imamo Ministarstvo zaštite životne sredine koje je krovna organizacija koja organizuje sve i stoji iza puno toga. Međutim, u lokalnim samoupravama činimi se da nedostaje jedan nivo neke posvećenosti. Zašto to kažem? Kako god okrenete sve mnogo zavisi od politike, pa sad kad imamo ministra koji je politička ličnost, on na najbolji mogući način pokazuje kako se treba baviti životnom sredinom. Rekla bi da to isto treba da imamo na lokalnom nivou. Predsed-
nici opština treba da dožive to da im ministar zaštite životne sredine bude jednako bitan kao i ministar finansija, ili ministar policije, ministar državne urave i lokalne samouprave, a da ne kažem kao premijer ili predsednik. To su uvek ključne ličnosti. Baš me je ministar inspirisao kad je prepoznao aktivnosti pošumljavanja kao jako bitne i efikasne u borbi protiv klimatskih promena, Pošumljavanje jeste najjeftiniji i najefikasniji način da napravite prirodne ponore i mere za eliminaciju gasova sa efektom staklene bašte i „zarobljavanje” ugljen- dioksida. Mene je to podsetilo na to da smo mi nekada imali ustaljenu praksu ili „živi” primer, da prilikom dolaska stranih državnika obavezno se sadilo drvo prijateljstva. Mi smo u „Dnevniku” gledali Indiru Gandi, Keneta Kaundu kako sade drvo prijateljstva. Mislim da nam to fali danas i da bi to trebalo ponovo uvesti u protokol jer bismo na taj način davali najbolji primer da je pošumljavanje bitno, a i Gorani bi opet bili brojna i najmasovnija organizacija. Meni najteže pada kada čujem priču kako nam građani nisu svesni i kako je neophodno da uradimo ovo ili ono da bismo ih osvestili. Znate, ti isti građani sede i u lokalnim samoupravama, i u administraciji, i u privredi, i u ekološkim organizacijama i ta priča da nemamo svest ne stoji. Mi imamo svest ali nam nedostaju dobri primeri.
Koje programe Stalna konferencija gradova i opština sprovodi u oblasti zaštite životne sredine?
- Najveću podršku imamo od Švedske asocijacije lokalni i regionalnih vlasti koje SIDA podržava. U projektu koji pruža podršku lokalnim samoupravama u tom našem približavanju Evropskoj uniji mi imamo celu komponentu koja se odnosi na životnu sredinu, a u okviru nje Pakete pomoći lokalnim samoupravama u oblasti zaštite životne sredine. Paketi se odnose na upravljanje otpadnim vodama, upravljanje prirodnim dobrima, upravljanje otpadom, a na gradovima i opštinama je da izaberu vid podrške. Sproveden je konkurs na koji su gradovi i opštine podneli svoje aplikacije, tako da sad sprovodimo različite aktivnosti. Tako, na primer, Opština Čajetina se opredelila da unapredi svoj sistem primarne selekcije otpada. Kroz saradnju sa švedskim ekspertima, kolegama i predstavnicima švedskog grada Jevle, opština Čajetina priprema Plan upravljanja otpadom sa posebnim osvrtom na primarnu selekciju. Grad Kruševac radi na zaštiti jezera Ćelije koje je njihovo vodoizvorište. Jezero Ćelije se zagađuje od strane opština koje su teritorijalno iznad i ne koriste vodu za piće iz njega. Dakle, želi se uspostaviti i unaprediti međuopštinska saradnja na zaštiti jezera Ćelije. Želi se pomoći opštinama čije otpadne vode
Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
9
Intervju Ljubinka Kaluđerović, sekretarka Odbora Stalne konferencije gradova i opština
zagađuju jezero da reše taj problem i na taj način se zaštiti jezero iz koga vodu za piće koriste neke druge opštine. Grad Zrenjanin radi jedan regionalni plan upravljanja otpadnim vodama. Potpisani su i usvojeni Memorandumi i intenzivno se radi na jačanju međuopštinske saradnje na planu upravljanja otpadnim vodama u tom regionu. U nastavku ovog našeg programa podrške Grad Leskovac i Opština Golubac planiraju da se uključe i reše neke njihove probleme u oblasti životne sredine. Na kojem aktuelnom projektu sada radite a tiče se klimatskih promena?
- Radimo na izradi jednog priručnika, odnosno, vodiča u kojem ćemo lokalnim samoupravama pružiti konkretnu metodologiju za izradu planova adaptacije na izmenjene klimatske uslove. Sa profesorom Slobodanom Milutinovićem (bio je u timu Beograda koji jedini za sad ima donet Plan) dogovorili smo se da uradi ovaj priručnik. Biće odabrana jedna opština na kojoj ćemo pokazati kako, na osnovu date metodologije, može da se dođe do plana prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Kroz javnu raspravu o klimatskim promenama je uočeno da predlog Zakona nigde ne pominje jedinice lokalne samouprave, ali će one ipak morati da naprave planove prilagođavanja. U nameri da pomogne jedinicama lokalne samouprave Stalna konferencija gradova i opština pripre-
ma priručnik koji će imati 60 do 70 stranica sa detaljnim opisom procesa koji je prethodio, scenarijima koji slede, među kojima su oni koje želimo da izbegnemo i oni čije rezultate želimo da postignemo. Takođe, ćemo dati jedan spisak mera u svim oblastima na koje klimatske promene utiču. Koje mere preduzimate kako biste ohrabrili i podstakli lokalne samouprave na veće učešće u rešavanju problema u životnoj sredini?
- Mi stalno ohrabrujemo lokalne zajednice i sve aktere u njima da veće angažovanje i rad na zaštiti i unapređenju životne sredine, za učešće u donošenju planova i programa zaštite životne sredine i sprovođenje Arhuske konvencije na lokalnom nivou. Stalna konferencija gradova i opština je promovisala Zelene savete, mehanizam koji treba da doprinese da se cela zajednica uključi u rešavanja pitanja zaštite životne sredine. U minulom periodu smo uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Arhus centara, Mladih istraživača Srbije i Beogradske otvorene škole formirali 19 Zelenih saveta u isto toliko gradova i opština širom Srbije. Radili smo na osnaživanju Zelenih saveta da oni funkcionišu kao tim i rešavaju probleme u zaštiti životne sredine. Kao dobre primere funkcionisanja posebno bih pomenula dobro funkcionisanje zelennih saveta u Užicu, Bajinoj Bašti, Trsteniku, Kraljevu i regionalnog ze-
„Mi smo gledali Indiru Gandi i Keneta Kaundu kako sade drva prijateljstva. Mislim da nam to fali danas i da bi to trebalo ponovo uvesti u protokol jer bismo na taj način davali najbolji primer da je pošumljavanje bitno...” 10
Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
lenog saveta Srednjebanatskog okruga. Puno toga zavisi od ljudi koji vode te Zelene saveta, tako da u sredinama gde su većnici za zaštitu životne sredine predsednici saveta stvari neuporedivo bolje i uspešnije funkcionišu. Mi stalno podstičemo lokalne samouprave da na svojim sajtovima osim obaveštenja koja po zakonu moraju da postave, obavezno napišu svaku vest koja se odnosi na akrivnosti koje se realizuju u oblasti zaštite životne sredine i to objave. Podstičemo ih da budu proaktivni i da pored izveštaja koja dobijaju od stručnih kuća o kvaliteu vode, vazduha, zemljišta, koncentracijama polena u svojim sredinama daju upustva građanima kako da se ponašaju u odnosu na izmerene vrednosti, naročito deca, stariji, trudnice i svi na koje ove vrednosti mogu imati poseban uticaj. Takođe, podstičemo transparentnost u pogledu informacija o tome ko se u lokalnoj upravi bavi poslovima zaštite životne sredine, Ako na sajtu najveće većine velikih i malih gradova u Evropi imate sve podatke o tome ko radi na poslovima zaštite životne sredine, od telefona, e-adrese, do fotografije, ne vidim da je neki problem da se na sajtu naših opština lakše dođe do kontakata osobe koja se bavi zaštitom životne sredine, nego što je to danas slučaj. Kad je to praksa u Beču, zašto ne bi bila i kod nas. Šta biste poručili predstavnicima lokalnih samouprava koji se bave zaštitom životne sredine?
- Moja poruka je da sve što se radi u lokalnoj samoupravi bude predstavljeno široj zajednici. Treba da se unapredi komunikacija sa zajednicom. U oblasti zaštite životne sredine saradnja je neophodna i nužno je da se sarađuje na svim nivoima, te da se obavezno osluškuju potrebe i glas građana. Posebno bi svim zaposlenim u lokalnim samoupravama poručila da ne treba da ih plaše stavovi njihove zajednice, već da uvek nađu način da ih uključe u rad i rešavanje aktuelnih pitanja u oblasti zaštite životne sredine. Na taj način, kroz izgradnju partnerstva, mogu da nadomeste deo kapaciteta koji im nedostaju.