Šta se dešava sa lokalnom ekološkom taksom?

Istražujemo gde ide novac od „eko dinara”?

Република Србија

Министарство културе и информисања

Istražujemo Šta se dešava sa lokalnom eko taksom?

Gde ide novac od „eko dinara”? uočiti da je pad sredinom perioda bio izraženiji, a da je iznos prihoda tek 2017. godine dostigao nivo iz 2011. godine.

Šta se dešava sa lokalnom eko taksom u Gradu Nišu? Prikupljali smo dokumentaciju, posmatrali, upoređivali, istraživali, razgovarali, diskutovali, pitali i deo te priče prenosimo sa iskrenom nadom da ćete bolje razumeti kako se troše „zelene” pare... i pokušali da nađemo odgovore na mnoga pitanja koja se tiču prikupljanja, raspodele i potrošnje „ekološkog” dinara u gradu na Nišavi.

Milisav Pajević

agazin EKOlist nastavlja da piše o tokovima „ekološkog” ili „zelenog” novca na lokalnom nivou u Republici Srbiji. U prethodne dve godine smo pisali kao se troši eko dinar u Subotici, Apatinu, Odžacima, Požarevcu, Pančevu, Leskovcu, Sremskoj Mitrovici. Ove godine se pitamo „Šta se dešava sa lokalnom eko taksom?” u gradu Nišu. Prikupljali smo dokumentaciju, posmatrali, upoređivali, istraživali, razgovarali, diskutovali, pitali i deo te priče prenosimo sa iskrenom nadom da ćete bolje razumeti kako se troše „zelene” pare. Sa Dejan Maksimovićem, ekspertom Ekološkog centra „Stanište” koji je studiozno i veoma detaljno uradio analizu Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Niša, razgovarali smo

Recite nam koji su izvori finansiranja i iznos prihoda Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Niša u periodu 2010-2017. godine?

- U periodu 2010-2017. godine, tekući prihodi grada Niša od svih „ekoloških” naknada u dobroj meri su stabilni, bez značajnih kolebanja. U prvom delu perioda, prihodi su zbirno iznosili između 65,5 i 68 miliona dinara godišnje, da bi u 2013. godini, nakon što je zakonskim izmenama ukinuta naknada za motorna vozila, iznos opao na oko 56,8 miliona dinara. Od 2014. godine prihodi su nominalno u porastu, i to najviše zbog rasta prihoda od posebne naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, koju je propisala lokalna samouprava. Ova naknada je u gradu Nišu najznačajniji izvor prihoda budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. Na početku perioda činila je od 72 do 77

Kakav je odnos prihoda i raskoda u „zelenom” fondu grada Niša?

posto ukupnih prihoda fonda, da bi u poslednje tri godine činila i preko 98 odsto. Po iznosu prihodovanih sredstava gde je mesto Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Niša u poređenju sa ostalima u Srbiji?

- Po ukupnom iznosu tekućih prihoda, Budžetski fond za zaštitu životne sredine grada Niša bio je jedan od najvećih u Srbiji. U periodu 2014.2017. godine bio je između 10. i 12. mesta od 145 opština i gradova. Sudeći po tome koja naknada donosi najviše prihoda, i po tome da je Niš treći grad po broju stanovnika u Srbiji, moglo bi se zaključiti da u Nišu nema velikih industrijskih zagađivača, koji bi plaćali visoke iznose naknada. Jedan od načina kako se prihodi mogu ujednačiti u apsolutnom iznosu i tako međusobno uporediti je računanje u odnosu na prosečan godišnji kurs evra Narodne banke Srbije. Tada se može

NIŠ - tekući prihodi od „ekoloških” naknada u dinarima Naknada za vozila na motorni pogon

Naknada za supstance koje oštećuju ozonski omotač i naknada za plastične kese

Naknada za emisiju SO2 , NO2 , praškastih materija i odloženi otpad

Posebna naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine

UKUPNO

2010.

17.752.665

37.845

47.964.999

65.755.509

2011.

18.638.608

516.946

5.219

48.804.965

67.965.738

2012.

14.696.003

71.415

50.932.201

65.599.619

2013.

86.904

56.765.880

56.852.784

2014.

1.342.889

60.232.161

61.575.050

2015.

830.252

244.153

59.932.104

61.006.509

2016.

374.839

211.897

70.320.990

70.907.726

2017.

997.310

81.002.658

81.999.968

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

- Grad Niš je skoro neprekidno trošio manje novca za programe zaštite životne sredine, nego što je kroz namenske naknade naplaćeno od privrede i građana. U sedam od poslednjih osam godina zabeleženo je više tekućih prihoda od naknada, nego što je bilo rashoda u Budžetskom fondu za zaštitu životne sredine. Često se primećuje da je u Završnom računu budžeta grada Niša iskazan jedan iznos rashoda za zaštitu životne sredine, a u Izveštaju o korišćenju sredstava budžetskog fonda dat je neki drugi iznos. Nije retko da se naiđe na neusaglašenost između ova dva dokumenta kod lokalnih samouprava u Srbiji. To ukazuje na nedovoljnu međusobnu saradnju organa istog nivoa vlasti, najčešće organa nadležnog za finansije i nadležnog za poslove zaštite životne sredine. Završne račune je usvojila Skupština grada Niša, a Izveštaje je sačinio Sekretarijat za zaštitu životne sredine gradske uprave, što je dodatni razlog da podatke iz završnog računa smatramo merodavnijim. Rashode budžetskog fonda trebalo je planirati i izvršiti u skladu sa iznosom ukupnih prihoda. Rashodi Budžetskog fonda grada Niša uvek su bili niži čak i od tekućih prihoda, tako da su iznosi neutrošenih i prenetih sredstava bili svake godine sve veći, i do 2017. godine dostigli su 141,5 miliona dinara. Šta je prouzrokovala promena izmena Zakona o budžetskom sistemu i kako se to odrazilo na Budžetski fond za zaštitu životne sredine Grada Niša?

- Grad Niš je neutrošena sredstva Fonda za zaštitu životne sredine u izveštajima o korišćenju sredstava

Godina

Tekući prihodi od naknada u dinarima

Prosečan godišnji kurs evra, sa sajta NBS

Tekući prihodi od naknada u evrima

2010.

65.755.509

103,0431

638.135

2011.

67.965.738

101,9502

666.656

2012.

65.599.619

113,1277

579.872

2013.

56.852.784

113,1369

502.513

2014.

61.575.050

117,3060

524.909

2015.

61.006.509

120,7328

505.301

2016.

70.907.726

123,1179

575.933

2017.

81.999.968

121,3367

675.805

Fonda beležio u gotovo celokupnim iznosima do ove zakonske izmene. Tako je u Izveštaju za 2014. godinu iskazan iznos od 89 miliona dinara koji se prenosi u narednu godinu, a u Izveštaju za 2015. godinu iznos od oko 104 miliona dinara, što gotovo odgovara iznosima prikazanim u tabeli. Međutim, već u Izveštaju za 2016. godinu se navodi da su namenska neutrošena sredstva od naknada i višak prihoda iz ranijih godina „uključena u opšti prihod budžeta”, što se ponovilo i u izveštaju za 2017. godinu. To znači da je grad Niš iskoristio mogućnost da neutrošena sredstva nastavi da prenamenjuje za potrebe i namene koje nisu u vezi sa životnom sredinom. Šta je pokazala analiza namenskog korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Niša?

- Ministarstvo zaštite životne sredine je bez primedbi dalo gradu Nišu saglasnosti na Programe korišćenja sredstava budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine za 2015, 2016. i 2017. godinu. U ovim Programima, ipak se

Godina

Zbir tekućih prihoda od „ekoloških“ naknada

2010. 2011.

može naći nekoliko aktivnosti koje su planirane za sprovođenje i finansiranje iz fonda, a koje ne pripadaju zaštiti životne sredine. Da su ovakve aktivnosti zaista sprovedene i finansirane sredstvima fonda, može se naći u Izveštajima o korišćenju sredstava fonda. To je nenamensko trošenje, bez obzira što je i za takve aktivnosti pribavljena saglasnost Ministarstva. Kao kriterijum za određivanje pripadnosti oblasti zaštiti životne sredine, primenili smo odredbe i Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem. U skladu sa pomenutim Pravilnikom, sledeće aktivnosti ne pripadaju zaštiti životne sredine: U Programu korišćenja sredstava, planirane su ove aktivnosti:- Dezinsekcija i deratizacija, monitoring vode za piće (2015); - Dezinsekcija i postavljanje solarne autobuske stanice u Niškoj Banji (2016); - Dezinsekcija – 3 miliona, i nadzor nad sprovođenjem dezinsekcije – 500.000 dinara (2017) i Dezinsekcija – 2 miliona, i nadzor nad sprovođenjem dezinsekcije – 350.000 dinara (2018).

Izvršeni rashodi u Fondu za zaštitu životne sredine (po Završnom računu budžeta)

Izvršeni rashodi u Fondu za zaštitu životne sredine (po Izveštaju o korišćenju sredstava fonda)

65.755.509

33.277.285

67.965.738

36.450.319

2012.

65.599.619

59.016.579

2013.

56.852.784

56.810.553

49.329.594

2014.

61.575.050

43.201.097

60.961.000

2015.

61.006.509

44.658.794

44.371.369

2016.

70.907.726

34.754.175

2017.

81.999.968

98.908.029

31.229.989

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Istražujemo Šta se dešava sa lokalnom eko taksom?

Vrsta prihoda i rashoda u dinarima

Šta kažu niške ekološke organizacije?

Niš

Tekući prihodi od naknada u 2010. godini

65.755.509

Rashodi budžetskog fonda u 2010. godini

33.277.285

Neutrošeno i preneto u 2011. godinu

32.478.224

Tekući prihodi od naknada u 2011. godini

67.965.738

Ukupni prihodi u 2011. godini (preneti + tekući)

100.443.962

Rashodi budžetskog fonda u 2011. godini

36.450.319

Neutrošeno i preneto u 2012. godinu

63.993.643

Tekući prihodi od naknada u 2012. godini

65.599.619

Ukupni prihodi u 2012. godini (preneti + tekući)

129.593.262

Rashodi budžetskog fonda u 2012. godini

59.016.579

Neutrošeno i preneto u 2013. godinu

70.576.683

Tekući prihodi od naknada u 2013. godini

56.852.956

Ukupni prihodi u 2013. godini (preneti + tekući)

127.429.639

Rashodi budžetskog fonda u 2013. godini

56.810.553

Neutrošeno i preneto u 2014. godinu

70.619.086

Tekući prihodi od naknada u 2014. godini

61.575.050

Ukupni prihodi u 2014. godini (preneti + tekući)

132.194.136

Rashodi budžetskog fonda u 2014. godini

43.201.097

Neutrošeno i preneto u 2015. godinu

88.993.039

Tekući prihodi od naknada u 2015. godini

61.006.509

Ukupni prihodi u 2015. godini (preneti + tekući)

149.999.548

Rashodi budžetskog fonda u 2015. godini

44.658.794

Neutrošeno i preneto u 2016. godinu

105.340.754

Tekući prihodi od naknada u 2016. godini

70.907.726

Ukupni prihodi u 2016. godini (preneti + tekući)

176.248.480

70.907.726

Rashodi budžetskog fonda u 2016. godini

34.754.175

Neutrošeno i preneto u 2017. godinu

141.494.305

Tekući prihodi od naknada u 2017. godini

81.999.968

Ukupni prihodi u 2017. godini (preneti + tekući)

223.494.273

81.999.968

Rashodi budžetskog fonda u 2017. godini

98.908.029

Neutrošeno i preneto u 2018. godinu

124.586.244

U Izveštaju o korišćenju sredstava navedeno je da su sprovedene i iz fonda finansirane ove aktivnosti:- Praćenje kvaliteta vode seoskih vodovoda i javnih česmi (2013); - Dezinsekcija (2013); - Dezinsekcija (2014); - Dezinsekcija – 2.228.500 dinara i nadzor nad sprovođenjem dezinsekcije – 320.000 dinara (2015); - Dezinsekcija – 1.899.100 dinara i nadzor nad sprovođenjem dezinsekcije – 320.000 dinara (2016) i Dezinsekcija – 1.427.480 dinara (2017) i nadzor nad sprovođenjem dezinsekcije – 320.000 dinara (2017). Kakav zaključak možete doneti iz analize „ekološkog” fonda Niša? 4

- U Gradu Nišu postoje problemi sa korišćenjem sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne. Pre svega, prihodi od naknada su konstantno veći od rashoda za životnu sredinu, a sa godinama se ova razlika uvećava. S obzirom da u gradu Nišu postoje veliki i nerešeni problemi zaštite životne sredine, ovo zakidanje i usmeravanje „ekoloških” sredstava u druge svrhe, ukazuje da zaštita životne sredine u gradu Nišu nije prioritet. Pored toga, manji deo sredstava budžetskog fonda utrošen je nenamenski, na aktivnosti koje ne pripadaju životnoj sredini.

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Dragana Vukadinović, predsednica Upravnog odbora Udruženja građana „PLANT” - Najveći ekološki problem je svakako zagađenje vazduha, pogotovo tokom zime kada je u nekim delovima Niša koji su u dolini, gotovo pa nemoguće disati od velike koncentracije smoga i zagađujućih materija u vazduhu. Takođe, dugogodišnji problem su deponije smeća duž reka i potoka, puteva i to je jako ružna slika koja se, nažalost, može videti u Nišu. Nisam upoznata sa detaljima kako se i na koji način troši „ekološka” taksa, samo znam da je redovno kao građanka plaćam. Udruženje građana „PLANT” je osnovano aprila 2005. godine u Nišu, radi ostvarivanja ciljeva u oblasti zaštite životne sredine, unapređenja demokratskih procesa, zaštite ljudskih prava, razvoja i unapređenja civilnog društva. Svake godine konkurišemo za sredstva kod grada Niša. Naši projekti uglavnom dobiju neka skromna sredstva za implementaciju. Pomenula bi projekat „Promeni navike - podrži prirodu” koji je 2016. godine podržan od strane Grada Niša, tadašnje Uprave za privredu, održivi razvoj i zaštitu životne sredine. Cilj projekta je bio podizanje svesti stanovništva, posebno mladih o održivom razvoju i održivim navikama, kroz podsticaj aktivizma, izgradnju partnerstva i stvaranje otvorene inkluzivne e-platforme u oblasti zaštite životne sredine. Rezultat projekta je kreirana softverska aplikacija za mapiranje ekoloških problema, koja i danas funkcioniše. Dejan Milošević, direktor Centra za razvoj građanskog društva „PROTECTA” - Stanje zaštite životne sredine u Nišu je alarmantno. Deponija nikako da se uredi i reši. To je potencijalna

ekološka bomba. Njeni kapaciteti su odavno prevršeni a oteglo se sa izgradnjom Regionalne deponije. Nedovoljno se radi na očuvanju životne sredine i na planu ekologije. Ne sade se vetrozaštitni pojasevi pored saobraćajnica. Vazduh nam je zagađen, zimi je koncentracija smoga ogromna, teško se diše. Buka u centru grada je nepodnošljiva. Briga o ekologiji se svela na košenje trave po parkovima, dok ambrozija buja po prigradu. Do sada nije bilo finansiranja i ulaganja u prave i značajne ekološke projekte u gradu. Poznato mi je da se od građana Niša nekoliko godina unazad prikupljaju finansijska sredstva od naknade za zaštitu i unapređenje zaštite životne sredine. Nama iz nevladinog sektora nije dato na uvid da vidimo gde taj novac ide i za šta se koristi, ali po nekim našim saznanjima dosta toga se utroši za stavke koje nemaju nikakve veze sa zaštitom životne sredine, već spadaju u nadležnost poljoprivrede, zdravstva ili komunalnih poslova. Centar za razvoj građanskog društva “PROTECTA” poslednjih godina nije dobijala sredstva za projekte iz oblasti zaštite životne sredine iako smo redovno aplicirali na konkurse. Verovatno grad Niš ima druge prioritete i drugačiju viziju zaštite životne sredine u koje se mi našim projektnim idejama ne uklapamo. Poslednjih nekoliko godina nastalo je nekoliko novih, rekao bih političkih OCD koje su miljenice konkursa i koje dobijaju sredstva. Očigledno je da se minuli rad i angažovanje „PROTECTA” ne vrednuje na pravi način. Olivera Milošević, predsednica Udruženja građana „Zeleni ključ” - Problem uprav-ljanja otpadom je gorući problem grada Niša u oblasti zaštite životne sredine. Veliki broj divljih smetlišta u prigradskim naseljima, starost kamiona- smećara

Anketa ŠTA KAŽU NIŠLIJE Bogdan Timotijević, radnik - Pitate me da li plaćam ekološku taksu. Ne znam. Mnogo računa plaćam. Struja, voda, komunalije, đubre, ovo - ono, ode pola plate. A šta imamo za to, struja nestaje, vode ima, pa nema, kontejneri puni. Videćemo, biće bolje valjda. Zlatica Kostić, frizerka - Plaćamo i to. Ekologija nam nije rešena i teško da će. Gušimo se u dimu, kese na sve strane, slabo se čisti, prljavo je. Ako uđemo u Evropsku uniju biće sigurno bolje, do tada slabo. Natalija Mitrović, studentkinja - Nisam čula da postoji eko taksa i da je plaćaju. Dobro je što su počeli ove kese da naplaćuju po prodavnicama. Smanjićemo tako ovu nekulturu da nam vise kese sa drveća. Goran Mihajlović, penzioner - Ja sam ceo svoj život radio da bi sad uživao u penziji a nažalost ne uživam, nego krpim kraj s krajem. Tako i ta vaša ekologija. Teško da će se tu neke stvari bitno promeniti nabolje, jer smo mi takvi trčimo trbuhom za kruhom.

koji prevoze otpad, nerešeno pitanje komunalnih otpadnih voda, nizak pritisak vode u višespratnicama, zagađenje vazduha usled saobraćaja i povećanog korišćenja fosilnih goriva kao energenata tokom zimske grejne sezone, buka u centru grada. Prisutna je sveopšta ekološka nekultura u javnosti. Nedostaje realizacija i primena edukativnih ekoloških programa, slaba i nedovoljna podrška ekološkim organizacijama civilnog društva. Mi smo sa radom otpočeli novembra 2003.godine. Osnovali smo ekološki klub i počeli da radimo. Nakon dugogodišnjeg rada i postignutih rezultata, kao neformalna grupa građana, prerasli smo u Udruženje građana „Zeleni ključ“ koje smo registrovali septembra 2006. godine. Sa ponosom bi pomenula da smo realizovali projekat „Ni-

Marko Bajšić, vodoinstalater - Dobro pitanje. Sve i svašta traže od nas da plaćamo. Uvešćete nam i vazduh da plaćamo. A odakle? Teško je zaraditi pare. Grad je pun novca i treba sam da uredi da sve bude čisto i sređeno, okrečeno, da sadi drveće a ne da vetar oduva i sav crep pobaca sa krovova. Ništa ne sade... Ništa! Tiosava Lepojević, domaćica - Šta da kažem, osim da plaćamo sve račune, pa verovatno i tu eko taksu. Treba da nam bude lepa i zdrava priroda, da uživamo u njoj i da ostavimo ovoj dečici nešto. Ja kad sam bila dete bilo je mnogo bolje i čistije i više cveća. Fali nam cveće da je posađeno, mnogo je lepše. Zar ne? Angelina Krstić, hemičar - Životna sredina je veoma važna. To čujemo sa televizija. A da li se ponašamo tako? Mislim da ne. Potrebno je više ulaganja, potrebno je saditi drvorede, a ne da nam ulice budu „ćelave” i da leti nema gde da se sakrijemo kad pripekne. I na očuvanje voda moramo da mislimo jer se bojim ako ovako nastavimo da nećemo imati šta da pijemo za 20, 30 godina.

FoTurizam1“. Kao rezultat projekta nastale su fotografije koje se nalaze u jedinstvenom onlajn Turističkom foto vodiču, kao i na Info tablama na više mesta u Nišu. Organizovali smo Međunarodni volonterski kamp u partnerstvu sa NiFoto kolektivom, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije a uz podršku Ministarstva omladine i sporta kroz program “Mladi su zakon”. Učesnici su tokom kampa, svoje utiske i fotografije, postavljali na društvene mreže i bili promoteri grada Niša potencijalnim turistima. “Zeleni ključ” se prioritetno bavi temama iz oblasti zaštite životne sredine i ekologije, što skupa jeste održivi razvoj, pažnju javnosti uvek skrećemo na ekološke probleme i rešenja. Tako smo akcijom raščišćavanja keja na Nišavi i postavljanjem mozaik ploča u gradskoj bašti, sa motivima biljaka i životinja, radili

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Istražujemo Šta se dešava sa lokalnom eko taksom?

promociju prirodnih vrednosti okoline Niša u cilju zaštite i očuvanja i razvoja održivog turizma. Ekološka taksa se redovno prikuplja ali mislim da se novac iz tog Budžetskog fonda ne raspoređuje dovoljno transparentno. Potrebno je pitati OCD, javnost i građane koji su problemi u oblasti zaštite životne sredine i to finansirati.

Reč Gradskog sekretarijata Pitali smo dipl. inž. poljoprivrede Ivanu Krstić, sekretarku Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Niša šta rade sa sredstvima koja se prikupe od naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine? - Obaveza lokalne samouprave je da sva sredstva koja se prikupe od naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine isključivo koriste i troše za svrhu zaštite životne sredine. Ono što Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Niša svake godine priprema a na šta saglasnost daje Ministarstvo zaštite životne sredine, a nakon toga usvaja Gradsko veće grada Niša je Program korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu i unapređenje životne sredine. Kroz ovaj Program mi definišemo projekte i aktivnosti koje ćemo sprovoditi tokom godine. Programom korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu i unapređenje životne sredine za 2018. godinu predviđeno je oko 124 miliona dinara. Programi planirani u 2018. godini su: kontrola kvaliteta vazduha, praćenje stanja i prognoza aeropolena, praćenje nivoa komunalne buke, praćenja kvaliteta površinskih voda, ispitivanje zagađenosti zemljišta, kontrolni monitoring nejonizjućih zračenja. Takođe u ovoj godini su planirani Program sprovođenja dezinsekcije, Program očuvanja i unapređenja zelenila u funkciji zaštite životne sredine na javnim površinama na teritoriji grada Niša, uključujući održavanje Spomenika prirode, Program 6

čišćenja i uređenja divljih deponija, Program prikupljanja podataka za izradu strateške karte buke Grada Niša primenom CNOSSOSmetode, Merenja po nalogu inspekcije i u slučaju hemijskog udesa, Nadzor nad sprovođenjem dezinsekcije, Izrada izveštaja o stanju prirode na teritoriji grada Niša, Program zaštite i razvoja zaštićenog prirodnog dobra Lalinačka slatina, Program ozelenjavanja i uređenja dvorišta školskih i predškolskih ustanova u cilju smanjenja nivoa buke i aerozagađenja, Procena ranjivosti na klimatske promene kao pripremna faza za izradu Akcionog plana adaptacije na klimatske promene za Grad Niš i Izradu planske dokumentacije za programe u oblasti zaštite životne sredine. Posebno bi naglasila da smo mi usvojili na Gradskom veću grada Niša Program očuvanja i unapređenja zelenila u funkciji zaštite životne sredine na javnim površinama na teritoriji Grada Niša, uključujući i održavanje Spomenika prirode, kao i Zaključak kojim se predlaže Gradonačelniku Grada Niša da odobri finansiranje tog Programa. Ovaj Program ima za cilj unapređenje zaštite životne sredine na teritoriji grada Niša, obezbeđenje estetski lepe i uređene zelene površine, obezbeđenje uslova za odmor odraslih i igru dece, obezbeđenje uslova za održavanje higijene javnih zelenih površina u cilju očuvanja životne sredine. U tom smislu JKP Mediana preduzeće aktivnosti na uređenju blokovskog zelenila, zelenila oko i pored stambenih zgrada; zelenila duž saobraćajnica (drvoredi, zelene trake i žive ograde), obnovi postojećih parkova, seči i orezivanju suvih stabala i grana, vađenju i uklanjanju panjeva, zameni postojećeg supstrata i sadnji sadnica lišćara, kalemljenih lišćara, četinara i dekorativnog šiblja, formiranju ružičnjaka, formiranju žive ograde od dekorativnog šiblja, polivanju, itd. Pomenuli ste održavanje Spomenika prirode na teritoriji grada Niša. Šta ćete tu konkretno uraditi?

- Napomenula bi da Program oču-

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

vanja i unapređenja zelenila u funkciji zaštite životne sredine na javnim površinama na teritoriji grada Niša, uključuje i održavanje Spomenika prirode i sadrži u sebi jedanaest odvojenih celina (projekata) koji su podeljeni po lokacijama na kojima se radovi izvode i jedan projekat koji se odnosi na održavanje Spomenika prirode, a tu bi posebno istakla radove koje ćemo sprovesti očuvanje i unapređenje zelenila stambenog bloka između ulice Dimitrije Tucović i Bubanj park Šumice.

– tokom dana, večeri i u noćnom terminu. Da podsetim Niš je ranije doneo odluku o akustičnom zoniranju gradu i dosadašnja merenja su pokazala da je najveći nivo buke u Nišu u onim delovima grada koji se nalaze pored glavnih saobraćajnica, raskrsnica i Koridora 10. Kako se obračunava naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine na teritoriji Grada Niša?

Da li i u kom obimu finansirate projekte organizacija civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine?

- Ranijih godina sredstva za finansiranje projekata civilnog društva su minimalna, pa smo od ove godine rešili da tu praksu promenimo. Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Niša ove godine je opredelio četiri miliona dinara za projekte nevladinog sektora. Konkurs je završen i u toku je ocenjivanje pristiglih projekata, a nakon toga sledi potpisivanje ugovora i realizacija. Imate Program čišćenja i uređenja divljih deponija na teritoriji Grada Niša, koliko ste novca za te namene izdvojili prošle godine, a koliko ove i šta je urađeno?

- Realizacijom Programa čišćenja i uređenja divljih deponija na teritoriji Grada Niša, koji je usvojen od strane Gradskog veća, u 2017. godini predviđeno je čišćenje 30 divljih deponija na teritoriji svih gradskih opština, ukupne zapremine oko 3.537 metara kubnih, kao i uređenje i ozelenjavanje šest lokacija na kojima su očišćene divlje deponije. Za sve aktivnosti prošle godine Programom izdvojeno je nešto više od šest miliona dinara iz sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, dok je ove godine planirano oko četiri miliona dinara. Sredstva se troše isključivo za čišćenje divljih deponija, za uređenje očišćenih deponija i izradu i postavljanje tabli sa upozorenjem „Zabranjeno bacanje otpada”.

Nišava

Kako Grad Niš upravlja komunalnim otpadom i za koju se tu namenu sredstva troše?

- Iz Budžetskog fonda za zaštitu i unapređenje životne sredine prošle godine smo izdvojili sredstva za kupovinu podzemnih kontejnera. Opština Medijana je prošle godine postavila određeni broj podzemnih kontejnera i nastaviće sa ugradnjom i ove. A uskoro ćemo postaviti podzemne kontejnere i u opštini Palilula. Ovaj posao realizujemo preko JKP “Mediana” koje sprovodi proces javne nabavke i čim se on završi počeće se sa ugradnjom podzemnih kontejnera. Na gradskoj deponiji „Bubanj“ radićemo sanaciju, rekultivaciju i zatvaranje segmenta S4, što će produžiti odlaganje otpada na tom prostoru u naredne dve godine. Oblikovanjem tela deponije sprovešće se kontrolisani proces sanacije deponije, čime se obezbeđuju i sprovode osnovne mere zaštite životne sredine usklađene sa postojećom zakonskom regulativom. Kada postupak sanacije segmenta S4 bude završen, komunalni otpad sa teritorije grada

deponovaće se na ovom polju sledeće dve godine. Za to vreme biće sproveden tender za izgradnju regionalne deponije „Keleš” sa svim ispunjenim evropskim standardima po pitanju opreme i u pogledu standarda zaštite životne sredine. Nedavno ste počeli sa izradom Strateške karte buke, šta predviđa taj dokument?

- Ono čime bi se pohvalila jeste činjenica da će Niš biti prvi grad u Srbiji koji će dobiti Stratešku mapu buke. To je sveobuhvatni dokument o izvorima i proceni nivoa buke u gradu. Izrada Strateške karte buke trajaće 14 meseci. Projekat izrade finansira se i iz sredstava IPA fondova, sprovodimo ga u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, a njegova ukupna vrednost je 300.000 evra. Pored Niša, Strateške karte buke dobiće Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Subotica. Programom praćenja nivoa komunalne buke predviđeno da se buka u Nišu meri na devet tačaka, svih 365 dana godišnje, tri puta dnevno

Projekat „Šta se dešava sa lokalnom eko taksom?” sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

- Skupština Grada Niša je Odluku o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine na teritoriji Grada Niša donela još 2009. godine i od tada se sredstva skupljaju u Budžetski fond. Tom Odlukom su utvrđeni način i kriterijumi obezbeđenja i korišćenja sredstava od Naknade, a radi stvaranja materijalnih preduslova za ostvarivanje prava i dužnosti Grada Niša u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine. Tada je Naknada utvrđena mesečno prema površini stambenog, poslovnog prostora vlasnika, odnosno zakupca i to prema sledećoj tarifi: Tarifni broj 1 1) Vlasnici, odnosno zakupci stanova u objektima kolektivnog stanovanja u iznosu od 0,80 dinara po metru kvadratnom, 2) Vlasnici, odnosno zakupci objekata individualnog stanovanja u iznosu od 0,40 dinara po metru kvadratnom Tarifni broj 2 Vlasnici odnosno zakupci poslovnog prostora: 1) površine do 100 metara kvadratnih u iznosu od 2,50 dinara po metru kvadratnom, 2) površine od 100 metara kvadratnih do 500 metara kvadratnih u iznosu od 2,00 dinara po metru kvadratnom, 3) površine od 500 metara kvadratnih do 2000 metara kvadratnih u iznosu od 1,50 dinara po metru kvadratnom, 4) površine preko 2000 metara kvadratnih u iznosu od 1,00 dinara po metru kvadratnom. Prošle godine Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Niša pripremio je novi nacrt Odluke o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine na teritoriji Grada Niša na koju je saglasnost dalo Ministarstvo zaštite životne sredine i ove godine na jesen bi trebalo da je Skupština Grada Niša usvoji.

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Istražujemo Šta se dešava sa lokalnom eko taksom?

Gde idu naše „zelene pare”? Šta se dešava sa lokalnom eko taksom u Gradu Užicu? Prikupljali smo dokumentaciju, posmatrali, upoređivali, istraživali, razgovarali, diskutovali, pitali i deo te priče prenosimo sa iskrenom nadom da ćete bolje razumeti kako se troše „zelene” pare... Milisav Pajević

nstitut za održivi razvoj i zaštitu životne sredine Zeleni krug i Magazin EKOlist istraživali su kako se troši eko-dinar u Subotici, Apatinu, Odžacima, Požarevcu, Pančevu, Leskovcu, Sremskoj Mitrovici i Nišu. Ovog puta smo se zapitali „Šta se dešava sa lokalnom eko taksom?” u gradu Užicu. Analizirali smo dokumentaciju, upoređivali, istraživali, diskutovali i sad vam donosimo deo te priče, pa sami zaključite kako se i za koje namene trošio „zeleni” dinar u gradu Užicu. Razgovarali smo sa Dejanom Maksimovićem, ekspertom Ekološkog centra „Stanište” koji je za potrebe ovog teksta uradio analizu Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Užice

životne sredine grada Užica?

- U periodu 2010-2017. godine bilo je izraženih razlika u iznosima tekućih prihoda Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Užica. U prvoj polovini perioda (2010-2013), od građana i privrede je naplaćeno između 4,5 i 6,7 miliona dinara godišnje, i to uglavnom od naknade za vozila na motorni pogon (od 94 do 97 odsto ukupnih prihoda). Nakon što je republička vlast ukinula ovu naknadu, u 2013. godini grad Užice je uveo lokalnu naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine. Početkom druge polovine perioda (2014-2017), usled povećanja iznosa lokalne naknade za zaštitu životne sredine, došlo je do značajnog rasta prihoda fonda (između 17,4 i 21 milion dinara godišnje), a pomenuta naknada bila je najzačajniji izvor (od 98,6 do 100 odsto od ukupnih prihoda). U tabeli 1 su iznosi tekućih prihoda

Koji su izvori finansiranja i iznos prihoda Budžetskog fonda za zaštitu

„ekoloških” naknada, za period 20102017. Po ukupnom iznosu tekućih prihoda, fond grada Užica je u periodu 2014-2017. godine bio između 34. i 42. mesta od 145 opština i gradova u Srbiji, što nije u srazmeri sa veličinom i stepenom razvoja grada. Jedan od načina kako se prihodi mogu apsolutno ujednačiti i međusobno uporediti je računanje u odnosu na prosečan godišnji kurs evra Narodne banke Srbije. Tako se uočava da je pad prihoda tokom prve polovine i sredinom druge polovine perioda bio izraženiji, a iznos prihoda tek je 2017. godine dostigao nivo iz 2014. godine (Tabela 2). Kakav je odnos odnos prihoda i rashoda u Budžetskom fondu za zaštitu životne sredine grada Užica?

- Tokom perioda kada je zakonom bilo obavezno namensko korišćenje

Tabela 1. - UŽICE – tekući prihodi od „ekoloških” naknada u dinarima Naknada za vozila na motorni pogon

Naknada za supstance koje oštećuju ozonski omotač i naknada za plastične kese

Naknada za emisiju SO2 , NO2 , praškastih materija i odloženi otpad

Posebna naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine

2010.

6.286.369

406.637

23.405

6.716.411

2011.

6.430.579

242.479

6.673.058

2012.

5.128.689

154.563

13.908

5.297.160

2013.

339.574

4.179.556

4.519.130

UKUPNO

2014.

20.097.004

2015.

55.472

17.376.450

17.431.922

2016.

518.236

19.769.066

20.287.302

2017.

320.337

20.666.636

20.986.973

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

i prenošenje neutrošenih sredstava (2010-2015), u gradu Užicu trošilo se manje novca za programe zaštite životne sredine, nego što se kroz namenske naknade naplaćivalo od privrede i građana. Tako su rashodi budžetskog fonda u čak pet od posmatranih šest godina tog dela perioda bili niži od ukupnih prihoda i postojala su neutrošena sredstava koja su se morala preneti u narednu godinu. Jedino su u 2012. godini rashodi bili veći od ukupnih prihoda, tako da nije bilo sredstava za prenos u 2013. godinu. Kako su prihodi fonda počeli da rastu, rashodi nisu pratili ovaj rast i ponovo se pojavila razlika od 15,9 miliona dinara za prenošenje u 2016. godinu. Potvrda da ova sredstva nisu prenošena, već da su potrošena mimo fonda i za namene koje nisu u vezi sa zaštitom životne sredine, nalazi se u Izveštaju o korišćenju sredstava budžetskog fonda za 2014. godinu. Tu je objašnjenje da su ukupni ostvareni tekući prihodi od naknada iznosili 20.097.004 dinara, sa pozicije Fonda izvršeno je 9.371.335 dinara, uz fakturisane, a neplaćene obaveze od 1.090.363 dinara, kao i da je, prema podacima Gradske uprave za finansije, razlika između ostvarenih prihoda i rashoda utrošena na gasifikaciju osnovnih škola i predškolskih ustanova. U periodu nakon ukidanja namenskog karaktera eko-naknada (20162018), nastavilo se sa praksom manjih rashoda od prihoda. Da je namenski karakter ostao, u 2018. godini ova razlika bi dostigla 20,2 miliona dinara. Odnos rashoda i ukupnih prihoda, kao i kumulativni iznosi neutrošenih sredstava po godinama prikazani su u tabeli 3. Uvidom u programe fonda i izveštaje o korišćenju sredstava fonda, može se utvrditi da se iznosi rashoda planiraju na nivou tekućih, a ne na nivou ukupnih prihoda. Osim u 2013. godini, neutrošena sredstva koja bi trebalo preneti iz prethodne godine i sabrati sa planom tekućih prihoda,

ne pominju se u dokumentima, ne računaju se u prihode, niti se planiraju u rashode. U šest od poslednjih osam godina, u fondu je trošeno manje novca nego što su bili čak i tekući prihodi. To je izraženije u drugom delu perioda, kada su prihodi značajno povećani. Razlika između prihoda i rashoda ne nastaje u fazi planiranja (ne planiraju se manji rashodi od prihoda), već u fazi izvršenja (izvrši se manje rashoda nego što je planirano). U tabeli su prikazani iznosi tekućih prihoda od naknada, iznosi planiranih rashoda u fondu, kao i ukupni rashodi evidentirani kao programi budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Užica u periodu 2010-2017. (Tabela 4). Šta je pokazala snaliza namenskog korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Užica?

- U programima i izveštajima mogu se naći aktivnosti koje su planirane, sprovedene i finansirane sredstvima

fonda, a koje ne pripadaju zaštiti životne sredine. Kao kriterijum za određivanje pripadnosti oblasti zaštite životne sredine, primenili smo odredbe Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem. U skladu sa time, Programom korišćenja sredstava planirane su i sledeće aktivnosti koje ne pripadaju zaštiti životne sredine: Projekti energetske efikasnosti: izrada programa i plana energetske efikasnosti, izrada elaborata energetske efikasnosti u javnim objektima, školskim objektima i vrtićima, sufinansiranje projekata energetske efikasnosti domaćinstava (2015 – 5.000.000 dinara, 2016 – 8.400.000 dinara, 2017 – 9.000.000 dinara, 2018 – 10.000.000 dinara); Izrada katastra seoskih vodovoda i izvora – popis stanja (300.000 dinara); Obnova spomen česmi i sanacija izvorišta (200.000 dinara); Izbor najuređenijeg dvorišta, balkona terase (2016 – 100.000 dinara, 2017 – 50.000 dinara).

Tabela 2. Tekući prihodi od naknada u dinarima

Prosečan godišnji kurs evra, sa sajta NBS

2010.

6.716.411

103,0431

65.180,60

2011.

6.673.058

101,9502

65.454,09

Godina

Tekući prihodi od naknada u evrima

2012.

5.297.160

113,1277

46.824,61

2013.

4.519.130

113,1369

39,943,91

2014.

20.097.004

117,3060

171.321,19

2015.

17.431.922

120,7328

144.384,31

2016.

20.287.302

123,1179

164.779,47

2017.

20.986.973

121,3367

172.964,76

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Istražujemo Šta se dešava sa lokalnom eko taksom?

11). Pravnom analogijom, ni sredstva lokalnih fondova ne mogu se koristiti za istu namenu; U skladu sa Zakonom o ministarstvima, poslovi energetske efikanosti su u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike (član 7), a ne u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine (član 5a); U skladu sa Zakonom o efikasnom korišćenju energije, jedinica lokalne samouprave može osnovati budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti (član 63), i o svojim aktivnostima dužna je da obavesti ministarstvo nadležno za energetiku (a ne za zaštitu životne sredine). Ne sporeći činjenicu da su programi energetske efikasnosti potrebni, ispravno bi bilo da grad Užice otvori poseban fond za unapređenje energetske efikasnosti, te da ove programe sprovodi i finansira kroz taj fond, a ne kroz fond za zaštitu životne sredine, i ne sredstvima od naknada za zaštitu životne sredine.

Tabela 3. Vrsta prihoda i rashoda u dinarima

Užice

Tekući prihodi od naknada u 2010. godini

6.716.411

Rashodi budžetskog fonda u 2010. godini

5.510.420

Neutrošeno i preneto u 2011. godinu

1.205.991

Tekući prihodi od naknada u 2011. godini

6.673.058

Ukupni prihodi u 2011. godini (preneti + tekući)

7.879.049

Rashodi budžetskog fonda u 2011. godini

7.000.000

Neutrošeno i preneto u 2012. godinu

879.048

Tekući prihodi od naknada u 2012. godini

5.297.160

Ukupni prihodi u 2012. godini (preneti + tekući)

6.176.208

Rashodi budžetskog fonda u 2012. godini

10.082.597

Neutrošeno i preneto u 2013. godinu

Tekući prihodi od naknada u 2013. godini

4.519.130

Ukupni prihodi u 2013. godini (preneti + tekući)

4.519.130

Rashodi budžetskog fonda u 2013. godini

3.391.072

Neutrošeno i preneto u 2014. godinu

1.128.058

Tekući prihodi od naknada u 2014. godini

20.097.004

Ukupni prihodi u 2014. godini (preneti + tekući)

21.225.062

Rashodi budžetskog fonda u 2014. godini

9.371.335

Neutrošeno i preneto u 2015. godinu

11.853.727

Tekući prihodi od naknada u 2015. godini

17.431.922

Ukupni prihodi u 2015. godini (preneti + tekući)

29.285.649

Rashodi budžetskog fonda u 2015. godini

Koji zaključak se može izvesti na osnovu sveobuhvatne analize rada „zelenog” fonda grada Užica?

13.372.601

15.913.048

Tekući prihodi od naknada u 2016. godini

20.287.302

Ukupni prihodi u 2016. godini (preneti + tekući)

36.200.350

20.287.302

Rashodi budžetskog fonda u 2016. godini

17.579.491

Neutrošeno i preneto u 2017. godinu

18.620.859

Neutrošeno i preneto u 2016. godinu

Tekući prihodi od naknada u 2017. godini

20.986.973

Ukupni prihodi u 2017. godini (preneti + tekući)

39.607.832

20.986.973

Rashodi budžetskog fonda u 2017. godini

19.414.574

Neutrošeno i preneto u 2018. godinu

20.193.258

Ministarstvo zaštite životne sredine dalo je saglasnost i na ove aktivnosti, osim na aktivnosti „Obnova spomen česmi i sanacija izvorišta” (2015) i „Izbor najuređenijeg dvorišta, balkona i terase” (2017). Pregledom Izveštaja o korišćenju sredstava fonda za date godine, uočava se da, i pored toga što nisu dobile saglasnost Ministarstva, navedene aktivnosti su sprovedene i finansirane sredstvima fonda. Zašto se projekti i programi eneregtske efikasnosti sprovedeni u Gradu Užicu ne mogu smatrati aktivnostima zaštite životne sredine 10

i finansirati sredstvima Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine?

- Što se tiče projekata energetske efikasnosti, izvršenje rashoda bilo je 4.203.516 dinara (2015), 8.447.093 dinara (2016), 11.438.914 dinara (2017). Postoji nekoliko razloga zbog koji se ove aktivnosti ne mogu smatrati aktivnostima zaštite životne sredine i finansirati sredstvima fonda za zaštitu životne sredine; U skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine, sredstva Zelenog fonda Republike Srbije, između ostalog, koriste se za podsticanje održivog razvoja, osim projekata unapređenja energetske efikasnosti (član 90v, tačka

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

- U gradu Užicu postoje izvesni problemi sa korišćenjem sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne, koji se javljaju u većini lokalnih samouprava u Srbiji. Rashodi za aktivnosti zaštite životne sredine najčešće su manji od prihoda od naknada. Aktivnosti za unapređenje energetske efikasnosti, na koje se planira i troši oko polovine sredstava fonda, u smislu propisa ne mogu se smatrati aktivnostima zaštite životne sredine. Ohrabruje postojanje lokalnog Saveta za zaštitu životne sredine, kao načina učešća građana u odlučivanju, s obzirom da je broj lokalnih samouprava koje su to telo osnovale izuzetno mali. U gradu Užicu postoje problemi u životnoj sredini. Zato je potrebno da lokalna samouprava razmotri mogućnosti povećanja kapaciteta Fonda. Potrebno je razdvojiti aktivnosti zaštite životne sredine od aktivnosti unapređenja energetske efikasnosti, osnivanjem posebnog fonda za energetsku efikasnost. Takođe, treba iskoristiti mogućnosti konsultacija sa javnošću koje pruža postojanje Saveta za zaštitu životne sredine.

Gradski oci o trošenju užičkog „zelenog dinara”

Anketa Šta kažu građani Užica o eko-taksi

Diplomirani inženjer tehnologije Miladin Pećinar, rukovodilac Odeljenja za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Uprave za urbanizam, izgradnju i imovinsko pravne poslove grad Užice odgovarao je na naša pitanja o stanju životne sredine u gradu na Đetinji i trošenju sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. Kakav je kvalitet vazduha u gradu Užicu?

Mileta Novaković, radnik - Da, plaćamo eko-tasku već nekoliko godina. Mislim da se „zeleni” novac namenski troši. Pomažu i građanima da se uvedu kotlovi na gas. Treba ulagati u ekologiju. Dobro je to. Anka Stanić, učenica - Šta ja znam... Moji verovatno plaćaju kod kuće. Nisam baš upoznata. Što se tiče ekologije, Užice se guši zimi, veoma je teško disati. Tad treba da dođete, da to vidite i osetite. Stanojka Perović, prodavačica - Ja mislim da plaćamo. Gomila

- Prema Izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji u 2014., 2015. i 2016.godini, koji je izradila Agencija za zaštite životne sredine Republike Srbije, u aglomeraciji Užice je vazduh bio III kategorije-prekomerno zagađen vazduh, pri čemu su prekoračene tolerantne vrednosti koncentracije suspendovanih čestica RM10. U skladu sa članom 31. Zakona o zaštiti vazduha, u aglomeracijama u kojima je vazduh treće kategorije, odnosno kada zagađenje vazduha prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju, odnosno kada je ugrožen kapacitet životne sredine ili postoji stalno zagađenje vazduha na određenom prostoru, nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese kratkoročni akcioni plan i Plan kvaliteta vazduha sa ciljem da se postignu odgovarajuće granične vrednosti ili ciljne vrednosti utvrđene zakonom. Inače, Monitoring kvaliteta vazduha u Užicu se sprovodi na dva nivoa: pu-

tem lokalne mreže mernih mesta koja se finansira sredstvima grada Užica; i putem državne mreže mernih mesta koje finansira Republika Srbija. Lokalna samouprava, u skladu Zakonom, donosi Program kojim se uspostavlja lokalna mreža mernih mesta za praćenje kvaliteta vazduha na svojoj teritoriji, prati uticaj zagađenog vazduha na zdravlje ljudi i životnu sredinu i obezbeđuje dostupnost podataka o kvalitetu vazduha. Na predlog Programa kvaliteta vazduha, grad Užice pribavlja saglasnost Ministarstva. Republika Srbija, preko Agencije za zaštitu životne sredine, u okviru državne mreže mernih mesta, sprovodi merenje imisije osnovnih zagađujućih materija (čađ, sumpor dioksid, azotni oksidi) na jednom mernom mestu, suspendovanih čestica PM10 sa teškim metalima i ukupnih taložnih materija na jednom mernom mestu u centru grada. Republika finansira i rad automatske

Tabela 4. Ostvareni tekući prihodi od „eko” naknada u dinarima

Planirani rashodi u Fondu za zaštitu životne sredine

2010.

6.716.411

8.035.535

5.510.420

2011.

6.673.058

7.000.000

Godina

Izvršeni rashodi u Fondu za zaštitu životne sredine

2012.

5.297.160

10.104.483

10.082.597

2013.

4.519.130

10.000.000

3.391.072

2014.

20.097.004

12.500.000

9.371.335

2015.

17.431.922

17.500.000

13.372.601

2016.

20.287.302

19.127.398

17.579.491

2017.

20.986.973

21.547.907

19.414.574

računa stiže, pa se i ta ekološka taksa sigurno plaća. Gvozden Janković, vozač - Plaćamo eko-taksu - naravno. Koliko sam upućen, novac se troši namenski. Moje komšije dobile su sredstva od grada da srede kuću. I ja ću konkurisati ukoliko opet budu davali. Vladanka Jevrosimović, domaćica - Samo naplaćuju, a valjde nikakve. Nema nama boljitka i napretka. Evo i kese počeli svi da naplaćuju. Kao za ekologiju, a reke prljave, svuda otpad, krš... Nikud to ne vodi.

merne stanice (AMS) u Omladinskoj ulici, preko koje se prate koncentracije osnovnih i specifičnih polutanata (azot dioksid, azot monoksid i ukupni oksidi azota, ugljen monoksid), ali i praćenje meteoroloških parametara (pravac i brzina vetra, temperatura i relativna vlažnost vazduha, atmosferski pritisak). Ovi podaci su dostupni u realnom vremenu na svakih 60 minuta. U skladu sa zakonom, svi podaci iz lokalne i državne mreže monitoringa kvaliteta vazduha su javni i objavljuju se na Internetu, putem gradskog web-sajta (www.graduzice.org), kao i u lokalnim medijima. U skladu sa Pravilnikom, podaci o kvalitetu vazduha na teritoriji grada Užica dostavljaju se Agenciji za zaštitu životne sredine, i dostupni su javnosti u elektronskoj formi na Internet portalu Agencije (www. sepa.gov.rs). U cilju prevencije i smanjenja zagađenja vazduha u gradu, Odeljenje za zaštitu životne sredine i održivi razvoj sprovelo je krajem prošle godine akciju besplatnog čišćenja dimnjaka na individualnim objektima. Cilj akcije je isticanje značaja adekvatnog održavanja dimnjaka i ložnih uređaja, kao i smanjenje emisije štetnih gasova, smatrajući da se ovom merom koja ne iziskuje značajna novčana sredstva, može ostvariti doprinos u smanjenju zagađenja. Sredstvima Budžetskog fonda obuhvaćeno čišćenje 30 dimnjaka i ložnih uređaja koji kao energent koriste čvr-

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Istražujemo Šta se dešava sa lokalnom eko taksom?

sto gorivo drvo/ugalj, tri kotla na pelet i tri kotla na gas. Puno ulažete u mere energetske efikasnosti, kakvi su tu rezultati postignuti?

- Grad Užice nastavlja projekat unapređenja energetske efikasnosti na individualnim stambenim objektima, čiji je prvenstveni cilj da se kroz adekvatnu termičku izolaciju i izbor ekološki povoljnijeg energenta utiče na smanjenje zagađivanja vazduha prvenstveno u zimskom periodu. U prethodne četiri godine na više od 450 objekata su sprovedene mere energetske efikasnosti. Na osnovu povratnih informacija od vlasnika objekata, ostvarene su uštede u energentima u proseku od 20 odsto, odnosno smanjena je emisija sumpor dioksida za oko 17 posto. U poslednje četiri godine za mere energetske efikasnosti iz Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine opredeljeno je 33 miliona dinara. Grad Užice je ove godine, četvrti put zaredom, sufinansirao sa 9,7 miliona dinara mere energetske efikasnosti. Za sufinansiranje nabavke i ugradnje materijala za izolaciju spoljnih zidova na porodičnim stambenim objektima opredeljeno je 2.400.000 dinara, za nabavku i ugradnju stolarije sa odgovarajućim termičkim svojstvima

na porodičnim stambenim objektima 1.500.000 dinara. Opredeljeno je 1.500.000 dinara i za nabavku kotlova ili etažnih peći na drvni pelet za porodične stambene objekte, zatim kotlova na gas za porodične stambene objekte sa 3.300.000 dinara i za nabavku kotlova na gas za stanove u stambenim zgradama milion dinara, dok je milion dinara sufinansirano za nabavku kotlova na gas u stambenim zgradama na gradskom području koje nemaju tehničkih mogućnosti za priključenje na gradski toplovod. Recite nam na koji način obavljate primarnu selekciju i kako upravljate otpadom?

- Komunalni otpad sa teritorije grada Užice odlaže se na Regionalnoj deponiji „Duboko“. Grad Užice je sa primarnom selekcijom krenuo novembara 2011. Prva faza obuhvatila je uže gradsko jezgro sa 5.000 domaćinstava i 1.200 poslovnih objekata. Za prikupljanje suvog otpada postavljeno je 148 zelenih kontejnera, uspostavljen je sistem primarne selekcije otpada u užičkim školama, postavljeno je 40 namenskih posuda za odvojeno sakupljanje istrošenih baterija, 15 plavih kontejnera za prikupljanje stakla, određena lokacija za skladištenje gra-

Projekat „Šta se dešava sa lokalnom eko taksom?“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

đevinskog otpada, nabavljena rashladna komora za privremeno skladištenje sporednih proizvoda životinjskog porekla i urađeno reciklažno ostrvo sa posudama za odvojeno sakupljanje PET ambalaže, limenki, čepova PET ambalaže. Početkom 2017. godine Radni tim je izradio model primarne selekcije komunalnog otpada za celu teritoriju grada Užica na koji je nadležno Ministarstvo zaštite životne sredine dalo pozitivno mišljenje. Planirano je širenje zone prikupljanja primarno selektovanog otpada na još 14.000 stambenih jedinica i 700 poslovnih objekata. Širenjem zone prikupiće se veće količine reciklabilnog otpada, a i produžiti vek trajanja deponije smanjenjem količine otpada koji se odlaže na telo deponije. U okviru uspostavljanja sistema primarne selekcije otpada planira se i izgradnja centra za sakupljanje opasnog otpada iz domaćinstava. Napomenuo bi da puno vodimo računa o uklanjanju divljih deponija. Kao primer bi naveo da je Odeljenje za zaštitu životne sredine i održivi razvoj organizovalo čišćenje divlje deponije u Kremnima (zaseok Erići). Sa lokacije je uklonjeno više od 160 metara kubnih otpada koji je odvežen na regionalnu deponiju „Duboko“, a na lokaciju je postavljen koš od pet metara kubnih kako bi se sprečilo stvaranje nove divlje deponije. Na koji način organizujete prikupljanje otpada iz seoskih domaćinstava?

- U 2017. godini izrađena su dva punkta u Mesnoj zajednici Kremna i Mesnoj zajednici Karan. U 2018. godini nastavili smo sa opremanjem punktova za prihvat komunalnog otpada u gušće naseljenim centrima seoskih mesnih zajednica. U okviru ovih punktova predviđen je prostor za prikupljanje posebnih vrsta otpada koji nastaje u domaćinstvima na seoskom području: kabasti otpad, električni neopasni otpad, kućna tehnika i nameštaj, istrošene gume i sličan otpad koji svakodnevno nastaje u domaćinstvu, a ne može se odložiti u kontejnere za komunalni otpad. Lokacija punktova je u okviru lokacije postojećih kontejnera

za komunalni otpad. Želim da naglasim da dok se organizovano sakupljanje otpada ne uspostavi u rubnim delovima seoskih mesnih zajednica i dalje će se koristiti koševi za otpad od pet metara kubnih u delovima naselja sa manjom koncentracijom domaćinstava, raskrsnice puteva, područja na granicama sa susednim opštinama i slično. Vršiće se prevoz kabastog i drugog neopasnog otpada koji će biti prikupljen u punktovima u centrima većih mesnih zajednica. Kao i ranijih godina, na obalama akumulacije „Vrutci“ postavljena su dva koša za otpad od pet metara kubnih, u periodu april - oktobar. Sakupljaće se otpad i u prostoru zaštićenog prirodnog dobra „Klisura Đetinje“. Sakupljanje i prevoz otpada vrši JKP „Bioktoš“ prema cenovniku koji odobrava Gradsko veće grada Užica. Kako obavljate praćenje nivoa buke u gradu?

- Praćenje i merenje nivoa buke sprovodi se radi utvrđivanja stanja životne sredine, kao i pravilnog odabira preventivnih mera, a u cilju zaštite i unapređenja zdravlja ljudi i očuvanja životne sredine.Merenje nivoa buke vrši se sistematskim merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem indikatora buke kojima se opisuje buka u životnoj sredini i koji ukazuje na štetne efekte buke. Merenje, obrada i analiza podataka, provera validnosti rezulatata dobijenih merenjem, kao i njihova interpretacija, poveriće se ovlašćenoj

stručnoj organizaciji koja je akreditovana kao laboratorija za ispitivanje i koja poseduje rešenje nadležnog ministarstva da ispunjava propisane uslove da vrši praćenje nivoa buke u životnoj sredini. Na koji način obezbeđujete sredstva za zaštitu i unapređenje životne sredine?

- Za realizaciju aktivnosti, programa i projekata iz oblasti zaštite i unapređenja životne sredine, finansijska sredstva su obezbeđena u Budžetskom fondu za zaštitu životne sredine Grada Užica. Prihodi Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine u 2018. godini ostvarivaće se po dva osnova: ● Po osnovu Odluke o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine (Sl.list.grada Užica 14/13), koju je Grad Užice doneo u skladu sa Uredbom o određivanju aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu („Sl. glasnik”, br.8/2010). Sredstva koja će biti ostvarena po osnovu ovih naknada 100 odsto su prihod budžeta Grada. ● Po osnovu koji je definisan Uredbom o naknadama od emisije SO2, NO2, praškastih materija i odložen otpad, sredstva ostvarena od prethodno pomenutih naknada, u iznosu od 40 odsto su prihod budžeta Grada, a u iznosu od 60 posto prihod budžeta Republike Srbije. Ukupni planirani prihod Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Užica u 2018.godini iznosi 21 milion dinara.

Kad je doneta odluka o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine grada Užica i kako se određuje njena visina?

- Naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine uvedena je Odlukom o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine („Sl. list grada Užica”, br. 14/2013) Visina naknade određuje se na sledeći način: 1. vlasnici odnosno zakupci stambenog prostora - 0,50 dinara po metru kvadratnom, mesečno, 2. vlasnici odnosno zakupci poslovnog prostora: 3. - površine do 100 metru kvadratnom - 2,50 dinara po metru kvadratnom, mesečno, - površine od 101 do 500 m2 - 2,00 dinara po metru kvadratnom, mesečno, - površine od 501 do 2000 metara kvadratnih - 1,50 dinara po metru kvadratnom, mesečno, - površine preko 2001 metara kvadratnih - 1,00 dinara po metru kvadratnom, mesečno. 3. vlasnici odnosno zakupci zemljišta za obavljanje redovne delatnosti - 0,30 dinara po metru kvadratnom, mesečno 4. po osnovu obavljanja određenih aktivnosti koje utiču na životnu sredinu - 0,05 odsto ostvarenog prihoda na godišnjem nivou.

NVO ćute Nevladine organizacije odbile da komentarišu trošenje „ekološkog” dinara. Iako smo kontaktirali nekoliko aktivnih nevladinih organizacija iz oblasti zaštite životne sredine, nismo uspeli dobiti komentare o tome da li se u gradu Užicu transparentno i namenski troši „zeleni” dinar. Predstavnici civilnog društva nisu želeli da se izjašnjavaju, sa najčešćim razlogom da nisu dovoljno upućeni u tematiku, ali i zbog bojazni da im eventualna izjava ne nanese štetu. Ono što smo saznali od predstavnika NVO jeste da su glavni problemi u gradu na Đetinji zagađenje vazduha u zimskom periodu, buka u centralnom delu grada, komunalni otpad po rubnim delovima grada, nedovoljna briga o zaštićenim prirodim dobrima, zračenje od antenskih stubova mobilnih operatera itd...

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Tabela 2. Godina

Tekući prihodi od naknada u dinarima

Prosečan godišnji kurs evra, sa sajta NBS

Tekući prihodi od naknada u evrima

2010.

8.367.477

103,0431

81.203,66

2011.

5.843.529

101,9502

57.317,48

2012.

22.225.658

113,1277

196.465,21

2013.

52.158.978

113,1369

461.025,34

2014.

40.496.367

117,3060

345.219,91

2015.

53.000.115

120,7328

438.986,87

2016.

61.202.397

123,1179

497.103,97

2017.

56.757.638

121,3367

467.769,75

Tabela 3.

Tabela 1. - Vršac – tekući prihodi od „ekoloških“ naknada u dinarima Naknada za vozila na motorni pogon

Naknada za supstance koje oštećuju ozonski omotač i naknada za plastične kese

Naknada za emisiju SO2 , NO2 , praškastih materija i odloženi otpad

Posebna naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine

UKUPNO

Godina

Ostvareni tekući prihodi od „eko” naknada u dinarima

Ukupni prihodi Fonda (tekući + preneti)

Planirani rashodi u Fondu za zaštitu životne sredine

Izvršeni rashodi u Fondu za zaštitu životne sredine

2010.

3.137.749

45.053

5.184.675

8.367.477

2010.

8.367.477

23.000.000

15.017.383

2011.

3.359.178

25.450

2.458.901

5.843.529

2011.

5.843.529

7.400.000

6.596.718

2012.

2.664.750

19.560.908

22.225.658

2012.

22.225.658

25.000.000

9.868.891

2013.

1.988

8.007

52.148.983

52.158.978

2013.

52.158.978

64.515.745

73.357.007

35.967.177

2014.

40.496.367

2014.

40.496.367

69.044.935

64.600.000

49.003.631

2015.

53.000.115

2015.

53.000.115

73.041.419

74.000.000

50.784.997

2016.

61.202.397

2016.

61.202.397

83.458.819

11.800.000

10.655.318

2017.

56.757.638

2017.

56.757.638

129.561.139

15.250.000

7.204.965

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Tabela 4. Vrsta prihoda i rashoda u dinarima

Vršac

Tekući prihodi od naknada u 2010. godini

8.367.477

Rashodi budžetskog fonda u 2010. godini

15.017.383 0

Neutrošeno i preneto u 2011. godinu Tekući prihodi od naknada u 2011. godini

5.843.529

Ukupni prihodi u 2011. godini (preneti + tekući)

5.843.529

Rashodi budžetskog fonda u 2011. godini

6.596.718 0

Neutrošeno i preneto u 2012. godinu Tekući prihodi od naknada u 2012. godini

22.225.658

Ukupni prihodi u 2012. godini (preneti + tekući)

22.225.658

Rashodi budžetskog fonda u 2012. godini

9.868.891

Neutrošeno i preneto u 2013. godinu

12.356.767

Tekući prihodi od naknada u 2013. godini

52.158.978

Ukupni prihodi u 2013. godini (preneti + tekući)

64.515.745

Rashodi budžetskog fonda u 2013. godini

35.967.177

Neutrošeno i preneto u 2014. godinu

28.548.568

Tekući prihodi od naknada u 2014. godini

40.496.367

Ukupni prihodi u 2014. godini (preneti + tekući)

69.044.935

Rashodi budžetskog fonda u 2014. godini

49.003.631

Neutrošeno i preneto u 2015. godinu

20.041.304

Tekući prihodi od naknada u 2015. godini

53.000.115

Ukupni prihodi u 2015. godini (preneti + tekući)

73.041.419

Rashodi budžetskog fonda u 2015. godini Neutrošeno i preneto u 2016. godinu

50.784.997 22.256.422

Tekući prihodi od naknada u 2016. godini

61.202.397

Ukupni prihodi u 2016. godini (preneti + tekući)

83.458.819

61.202.397

Rashodi budžetskog fonda u 2016. godini

10.655.318

Neutrošeno i preneto u 2017. godinu

72.803.501

Tekući prihodi od naknada u 2017. godini

56.757.638

Ukupni prihodi u 2017. godini (preneti + tekući)

129.561.139

56.757.638

7.204.965

122.356.174

Rashodi budžetskog fonda u 2017. godini Neutrošeno i preneto u 2018. godinu

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

PRET PLAT ITE S E!

Iskren prijatelj prirodi i čoveku

Godišn ja pret plata:

999 di za šest nara b rojeva

Udruženje „Zeleni krug” ● Banka intesa 160-930618-76 E-mail: ekolist@yahoo.com ●Telefon: 065/8880857 ● PIB:104884469 g www.ekolist.org 18

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj