Finansiranje
životne sredine Novi Sad, decembar 2018.
Pokrovitelj projekta Republika Srbija Autonomna POKRAJINA Vojvodina
POKRAJINSKI SEKRETARIJAT za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama
Finansiranje životne sredine Novi Sad, decembar 2018.
NAPONEMA Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Zeleno informisanje – životna sredina je prva vest!“ koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama koji je dodelio sredstva.
Finansiranje životne sredine | 3
Novi Sad
Dragica Branković, pomoćnica načelnice Gradske uprave za zaštitu životne sredine
NOVAC SE TROŠI NAMENSKI, TRANSPARENTO I EFIKASNO
4 | Finansiranje životne sredine
270 MILIONA DINARA ZA ŽIVOTNU SREDINU Pomoćnica načelnice Gradske uprave za zaštitu životne sredine Dragica Branković kaže da je Novi Sad ponosan na činjenicu da se novac namenjen za zaštitu i unapređenje životne sredine troši namenski, transparentno i efikasno, u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine. Grad Novi Sad je odmah po utvrđivanju zakonske obaveze da se osnuje Budžetski fond doneo rešenje o njegovom otvaranju i u njega se sliva sav novac od naknada za zagađenje životne sredine koje prihoduje i naplaćuje Republika (40% ide lokalnim samoupravama a 60 % republici), i od naknada za zaštitu i unapređenje životne
Tekst: Dragana Ratković / Foto: MIloš Ćirković
U
Studiji o finansiranju zaštite životne sredine na lokalnom nivou od 2015. do 2017. godine, koju su uradili predstavnici Ekološkog centra “Stanište” iz Vršca i Centra za evropske politike iz Beograda, istraživanjima je dokazano da se od 145 opština u Srbiji, u čak 80 njih naknade naplaćene od građana i privrede za zaštitu životne sredine troše za razne druge potrebe budžeta. Tačnije na životnu sredinu se manje troši od onoga što se slije u Budžetski fond za zaštitu životne sredine. Novi Sad je među gradovima koji za zaštitu životne sredine troši onoliko koliko je i planirano.
sredine koju je propisao grad. Program korišćenja novca iz tog fonda svake godine donosi gradonačelnik uz saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine. “Prošle godine na raspolaganju smo imali 270 miliona dinara. Sredstva planirana Programom koriste se za različite projekte koje smo podelili na podsticajne, preventivne i sanacione, zatim programe i projekte monitoringa, zaštićena prirodna dobra, kao i na projekte koje realizuju udruženja za jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine i ličnom doprinosu svakoga od nas, i na istraživačke i razvojne projekte i programe. Ono čime možemo da se pohvalimo u poslednje četiri godine je da imamo prihode iz opšteg Budžeta grada koja su opredeljenja za zaštitu životne sredine. Za ovu godinu izdvojeno je 45 miliona dinara”, izjavila je za naš portal Dragica Branković.
PRIORITETI Prema njenim rečima, prioriteti Grada Novog Sada u zaštiti životne sredine su izgradnja sanitarne deponije i izgradnja centralnog uređaja za prečišćavanje otpadnih voda. Ona naglašava da se ti projekti ne fi-
nansiraju novcem iz Budžetskog fonda, jer nije dovoljan kao osnova za izradu i realizaciju projekata. Ove aktivnosti, koje jesu najznačajnije na nivou grada, moraju se finansirati iz više izvora - iz budžeta grada, pokrajine, republike i međunarodnih fondova, pre svega fondova Evropske unije.
KATASTAR ZELENILA “Ovi projekti se u najvećoj meri odnose na očuvanje i unapređenje zelenila i čišćenje i saniranje javnih površina, kao i na projekte unapređenja sistema upravljanja otpadom. Od godine do godine različita su izdvajanja, u zavisnosti od projekata. Osim sadnje drveća, šiblja i žbunja i uređenja travnjaka, radi se i na orezivanju drveća, uklanjanju suvih, oštećenih i bolesnih grana i stabala, a sve aktivnosti se sprovode na osnovu stručnih nalaza i mišljenja, a gde god je to moguće, uklonjena stabla se zamenjuju novim sadnicama. U toku je izrada katastra zelenila, gde se ne radi samo popis nego i opis zelenila. Takav katastar će nam dati osnovu za duže planiranje. Pored mnogih projekata koji su realizovani poslednjih godina, treba naroči-
Finansiranje životne sredine | 5
Novi Sad to istaći aktivnosti na pejzažnom uređenju novog parka severno od Ranžirne stanice i Ulice Radomira Raše Radujkova koje su realizovane na osnovu Projekta pejzažnog uređenja, koje je uradilo JKP “Gradsko zelenilo”. Tako će Novi Sad, posle više decenija, dobiti novi park ukupne površine 34.951 m2, od kojih je 27.831 m2 pod zelenilom”, kaže Dragica Branković.
DIVLJE DEPONIJE Realizacija projekata čišćenja i saniranja javnih površina, pored sakupljanja rasutog otpada, podrazumeva i uklanjanje divljih deponija sa javnih površina, koje se, nažalost, u kratkom roku ponovo formiraju. “Značajan deo novca izdvajamo za uklanjanja divljih deponija i mnogi se pitaju zašto to radimo i zašto taj novac ne uložimo u izgradnju sanitarne deponije. Nažalost JKP “Čistoća” očisti bačeno smeće i za godinu dana na istom mestu ponovo nikne nova deponija. Zamislite šta bi bilo da to ne činimo! Novi Sad ima uređeno smetlište za odlaganje otpada i sistem odnošenja smeća u gradu je uređen. To što ne postoji sanitarna deponija ne treba pravdati našu neodgovornost”, istakla je Brankovićka.
POVEĆAN NIVO BUKE Na osnovu donetih programa monitoringa novcem iz Budžetskog fonda finansira se praćenje kvaliteta vazduha, aeropolena, nivoa buke u životnoj sredini i kvaliteta površinskih voda. Monitoring rade ovlašćene stručne i naučne organizacije i ustanove. Na pitanje kakvo je stanje životne sredine u Novom Sadu na osnovu rezultata monitoringa, Dragica Branković kaže da se ne može reći da je zagađenje poslednjih godina povećano. 6 | Finansiranje životne sredine
“Stanje životne sredine nije ni bolje ni gore. Činjenica je da je povećan nivo buke u određenim delovima grada, ali to je sve ono što prati razvoj jednog ovako urbanizovanog grada kao što je Novi Sad. Inače, svi rezultati praćenja navedenih elemenata životne sredine dostupni su na internet stranici Gradske uprave za zaštitu životne sredine (www.environovisad.rs)”, podsetila je Brankovićka.
AKTIVNOSTI Aktima Skupštine Grada Novog Sada stavljeni su pod zaštitu: Park prirode “Begečka jama” i spomenici prirode: Kamenički park, Futoški park, Park instituta u Sremskoj Kamenici, Koprivić u centru Novog Sada, Javorolisni platan u Novom Sadu, Američki platan na Sajlovu, Dud na Čenejskom salašu, Platan u dvorištu škole “Miloš Crnjanski” u Novom Sadu i Američki platan u Futogu. Aktivnosti na zaštiti, uređenju i unapređenju ovih zaštićenih prirodnih dobara realizuju se na osnovu godišnjih programa upravljanja donetih od strane upravljača. U okviru raspoloživih sredstava Budžetskog fonda finansiraju se konkretni projekti koje predloži upravljač a koji doprinose očuvanju, unapređenju i promociji zaštićenih prirodnih dobara, kao i projekti za preduzimanje mera zaštite i unapređenja određenog prirodnog dobra. Programom je predviđeno finansiranje istraživačkih i razvojnih programa i projekata čiji rezultati doprinose preduzimanju mera i donošenju odluka po pitanju zaštite i unapređenja stanja životne sredine kao i finansiranje projekata edukacije i podizanja svesti o potrebi zaštite životne sredine koje realizuju udruženja građana. Novac za sufinansiranje ovih programa i projekata dodeljuju se na osnovu Javnog konkursa.
Vršac
NENAMENSKO TROŠENJE ZELENOG DINARA Dejan Maksimović, predstavnik Ekološkog centra “Stanište”
U
kidanjem namenskog karaktera prihoda od „eko“ naknada, naglo rastu iznosi koji se ne troše na programe zaštite životne sredine. Da je obaveza namenskog korišćenja ostala, grad Vršac bi u 2018. godinu preneo 122 miliona dinara. Dakle, oko milion evra naplaćenih od građana i privrede na ime „eko“ naknada nije potro-
šeno za programe zaštite životne sredine, već na druge potrebe i namene. Na osnovu ovih podataka, u Vršcu se evidentno “zeleni dinar” troši nenamenski.
KAKO SE TROŠI EKO-DINAR Rashodi za aktivnosti zaštite životne sredine su osetno manji od prihoda od naknada. Ova razlika se naročito uvećala nakon izFinansiranje životne sredine | 7
Vršac mena Zakona o budžetskom sistemu, za oko 50 miliona dinara svake godine, i to usled drastično smanjenih planiranih i izvršenih rashoda Fonda. U periodu pre 2016. godine, zabeleženo je nenamensko trošenje značajnih iznosa za aktivnosti koje nisu u vezi sa zaštitom životne sredine, ili čija je povezanost sa ovom oblašću upitna.
no povećanje iznosa prihoda od ove naknade, koja je i jedini izvor prihoda fonda. Nepostojanje prihoda od naknade za emisiju SO2, NO2 i praškastih materija ukazuje na to da u Vršcu nema velikih industrijskih zagađivača”, pojasnio je Maksimović.
Ovo smo zaključili razgovarajući sa Dejanom Maksimovićem, predstavnikom Ekološkog centra “Stanište” iz Vršca koji se temeljno i sistematski bavio trošenjem “zelenog” dinara u ovom banatskom gradu. “U periodu 2010-2017. godine bilo je znatnih razlika u iznosima tekućih prihoda Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Vršca. Na samom početku (20102011), iznosi prihoda od naknada bili su između 5,8 i 8,3 miliona dinara. Nakon što je republička vlast u septembru 2012. godine ukinula naknadu za vozila na motorni pogon, u 2013. godini Grad Vršac je povećao iznose lokalne naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, koju donosi lokalna skupština. Od 2013. godine beleži se značaj-
Naknada za vozila na motorni pogon
Naknada za supstance koje oštećuju ozonski omotač i naknada za plastične kese
Naknada za emisiju SO2, NO2, praškastih materija i odloženi otpad
Ukupno Posebna naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine
2010.
3.137.749,00
0,00
45.053,00
5.184.675,00
8.367.477,00
2011.
3.359.178,00
0,00
25.450,00
2.458.901,00
5.843.529,00
2012.
2.664.750,00
0,00
0,00
19.560.908,00
22.225.658,00
2013.
1.988,00
0,00
8.007,00
52.148.983,00
52.158.978,00
2014.
-
0,00
0,00
40.496.367,00
40.496.367,00
2015
-
0,00
0,00
53.000.115,00
53.000.115,00
2016
-
0,00
0,00
61.202.397,00
61.202.397,00
2017
-
0,00
0,00
56.757.638,00
56.757.638,00
8 | Finansiranje životne sredine
Tekst: Milisav Pajević/ Foto: MIloš Ćirković
Vršac – tekući prihodi od „ekoloških“ naknada u dinarima
RAZVOJ KAPACITETA FONDA Po ukupnom iznosu tekućih prihoda, fond Grada Vršca, u periodu 2014-2017. godine, bio je između 12. i 18. mesta od 145 opština i gradova u Srbiji. To pokazuje da je ovaj grad u dobroj meri razvio kapacitete fonda i da, u odnosu na veličinu, od građana i privrede naplaćuje značajne iznose eko-naknada.
“Jedan od načina kako se prihodi mogu apsolutno ujednačiti i međusobno uporediti je računanje u odnosu na prosečan godišnji kurs evra Narodne banke Srbije. Kada se primeni ovakvo računanje, uočava se naglo povećanje iznosa prihoda u periodu 2011-2013. godine, zatim manji pad 2014. godine, da bi se prihodi do kraja perioda ustalili na iznose koji ne pokazuju veća kolebanja”, objasnio je Maksimović.
Kurs dinara Godina
Tekući prihodi od naknada u dinarima
Prosečan godišnji kurs evra, sa sajta NBS
Tekući prihodi od naknada u evrima
2010.
8.367.477
103,0431
81.203,66
2011.
5.843.529
101,9502
57.317,48
2012.
22.225.658
113,1277
196.465,21
2013.
52.158.978
113,1369
461.025,34
2014.
40.496.367
117,3060
345.219,91
2015.
53.000.115
120,7328
438.986,87
2016.
61.202.397
123,1179
497.103,97
2017.
56.757.638
121,3367
467.769,75
NOVA PRAVILA Tokom perioda kada je zakonom bilo obavezno namensko korišćenje i prenošenje neutrošenih sredstava (2010-2015), u Vršcu neutrošena sredstva iz prethodne godine zaista su se prenosila u narednu, i bila su planirala u Fondu za zaštitu životne sredine, kao preneti prihodi. “Od ukidanja namenskog karaktera (2016-2018), grad Vršac je izuzetno smanjio iznose planiranih rashoda u fondu, čak daleko ispod iznosa tekućih prihoda. Odlukom o budžetu za 2016. godinu, planirano je 70 miliona dinara rashoda u budžetskom fondu. Međutim, Odlukom o drugom rebalansu budžeta za istu go-
dinu, za istu namenu planirano je samo 11,8 miliona dinara. S obzirom na to da su u 2016. godini za Budžetski fond na raspolaganju bila sredstva u iznosu od 83,4 miliona dinara, i to 22,2 miliona dinara prenetih iz 2015. i 61,2 miliona dinara tekućih prihoda u 2016. godini, jasno je da je grad Vršac iskoristio zakonsku mogućnost i prenamenio više od 70 miliona dinara prvobitno namenjenih za zaštitu životne sredine. Da to nije slučajnost, već novo pravilo koje će se i ubuduće primenjivati, ukazuje činjenica da je i Odlukom o budžetu za 2017. godinu, u Fondu za zaštitu životne sredine planirano 15,2 miliona dinara”, smatra Maksimović. Finansiranje životne sredine | 9
Vršac OSTVARENI TEKUĆI PRIHODI, PLANIRANI RASHODI I IZVŠENI RASHODI Godina
Ostvareni tekući prihodi od „eko“ naknada u dinarima
Ukupni prihodi Fonda (tekući + preneti)
Planirani rashodi u Fondu za zaštitu životne sredine
Izvršeni rashodi u Fondu za zaštitu životne sredine
2010.
8.367.477,00
8.367.477,00
23.000.000,00
15.017.383,00
2011.
5.843.529,00
5.843.529,00
7.400.000,00
6.596.718,00
2012.
22.225.658,00
22.225.658,00
25.000.000,00
9.868.891,00
2013.
52.158.978,00
64.515.745,00
73.357.007,00
35.967.177,00
2014.
40.496.367,00
69.044.935,00
64.600.000,00
49.003.631,00
2015.
53.000.115,00
73.041.419,00
74.000.000,00
50.784.997,00
2016.
61.202.397,00
83.458.819,00
11.800.000,00
10.655.318,00
2017.
56.757.638,00
129.561.139,00
15.250.000,00
7.204.965,00
Što se tiče izvršenja, rashodi su u svakoj godini u periodu 2010-2017. izvršavani u manjim iznosima od planiranih. U početku (20102011), dok su iznosi prihoda od naknada bili niski, izvršeni rashodi bili su dovoljni da nema neutrošenih i prenetih sredstava. Međutim, sa porastom iznosa prihoda, pojavljuju se preneta sredstva. Već od 2012. godine, pa naredne tri godine, izvršenje rashoda ne prati iznose ostvarenih prihoda. Tako je u 2015. godinu preneto neutrošenih 20 miliona dinara. “Ukidanjem namenskog karaktera prihoda od „eko“ naknada, naglo rastu iznosi koji se ne troše na programe zaštite životne sredine. Da je obaveza namenskog korišćenja ostala, grad Vršac bi u 2018. godinu preneo 122 miliona dinara. Upravo navedeni iznos (oko milion evra) naplaćen od građana i privrede na ime „eko“ naknada, nije potrošen za programe zaštite životne sredine, već na druge poU tabeli je prikazan odnos ukupnih prihoda i rashoda u okviru budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Vršca. Počev od 2016. godine, kolona koja prikazuje ove podatke podeljena je na dva dela. U levom odeljku prikazani podaci su dati kao da je ostala obaveza namenskog korišćenja sredstava.
10 | Finansiranje životne sredine
Vrsta prihoda i rashoda u dinarima
Vršac
Tekući prihodi od naknada u 2010. godini
8.367.477
Rashodi budžetskog fonda u 2010. godini
15.017.383
Neutrošeno i preneto u 2011. godinu
0,00
Tekući prihodi od naknada u 2011. godini
5.843.529
Ukupni prihodi u 2011. godini (preneti + tekući)
5.843.529
Rashodi budžetskog fonda u 2011. godini
6.596.718
Neutrošeno i preneto u 2012. godinu
0,00
Tekući prihodi od naknada u 2012. godini
22.225.658
Ukupni prihodi u 2012. godini (preneti + tekući)
22.225.658
Rashodi budžetskog fonda u 2012. godini
9.868.891
Neutrošeno i preneto u 2013. godinu
12.356.767
Tekući prihodi od naknada u 2013. godini
52.158.978
Ukupni prihodi u 2013. godini (preneti + tekući)
64.515.745
Rashodi budžetskog fonda u 2013. godini
35.967.177
Neutrošeno i preneto u 2014. godinu
28.548.568
Tekući prihodi od naknada u 2014. godini
40.496.367
Ukupni prihodi u 2014. godini (preneti + tekući)
69.044.935
Rashodi budžetskog fonda u 2014. godini
49.003.631
Neutrošeno i preneto u 2015. godinu
20.041.304
Tekući prihodi od naknada u 2015. godini
53.000.115
Ukupni prihodi u 2015. godini (preneti + tekući)
73.041.419
Rashodi budžetskog fonda u 2015. godini
50.784.997
Neutrošeno i preneto u 2016. godinu
22.256.422
Ukupni prihodi u 2016. godini (preneti + tekući)
61.202.397
Rashodi budžetskog fonda u 2016. godini
83.458.819
Tekst: Milisav Pajević/ Foto: MIloš Ćirković
PRENETA SREDSTVA
Pećinci
Dejan Maksimović, predstavnik Ekološkog centra “Stanište”
EKO-DINAR odlazi NA DRUGE NAMENE
U
opštini Pećinci postoje veoma ozbiljni problemi sa korišćenjem sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. Prihodi od „ekoloških“ naknada godinama su vrlo visoki, među najvećima u Srbiji, ali su rashodi za aktivnosti zaštite životne sredine toliko niski da se praktično sav iznos prihoda troši na druge namene i potrebe budžeta, a ne na aktivnosti zaštite životne sredine. Veliki problem je i nepostojanje programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine u poslednje četiri godine. Izveštaji o korišćenju sredstava su šturi i nedovoljno transparentni.
PRIHODI OD EKO DINARA “U periodu 2010-2017. godine bilo je izraženih razlika u iznosima tekućih prihoda Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine opštine Pećinci. U prvoj polovini perioda (2010-2013) iznosi prihoda od naknada bili su prilično ujednačeni, između 7,5 i devet miliona dinara godišnje. Nakon što je republička vlast u septembru 2012. godine ukinula naknadu za vozila na motorni pogon, u 2013. godini opština Pećinci je povećala iznose posebne naknade za zaštitu životne sredine, koju donosi lokalna skupština. Od 2014. godine beleži se izuzetno veliko povećanje iznosa prihoda od ove naknade, tako Finansiranje životne sredine | 11
Pećinci da po ukupnom iznosu tekućih prihoda, fond opštine Pećinci je u periodu 20142017. godine bio jedan od najvećih u Srbiji, između 11. i 14. mesta od 145 opština i gradova. Najveći iznos od 79 miliona dinara beleži se u poslednjoj godini”, objašnjava za portal “Eko-vest” Dejan
Maksimović. predstavnik Ekološkog centra "Stanište" iz Vršca, koji je uradio detaljnu analizu Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine opštine Pećinci. U tabeli su iznosi tekućih prihoda „ekoloških“ naknada, za period 2010-2017.
PEĆINCI – tekući prihodi od „ekoloških“ naknada u dinarima Naknada za vozila na motorni pogon
Naknada za supstance koje oštećuju ozonski omotač i naknada za plastične kese
Naknada za emisiju SO2, NO2, praškastih materija i odloženi otpad
Posebna naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine
Ukupno
2010.
1.338.429,00
0,00
1.515.831,00
5.078.033,00
7.932.293,00
2011.
1.439.317,00
0,00
441.664,00
5.564.124,00
7.445.105,00
2012.
1.205.364,00
0,00
0,00
6.383.802,00
7.589.166,00
2013.
1.890,00
0,00
463.180,00
8.574.214,00
9.039.284,00
2014.
-
0,00
1.266.248,00
48.584.543,00
49.850.791,00
2015.
-
0,00
2.515.075,00
57.416.680,00
59.931.755,00
2016.
-
0,00
1.225.252,00
61.738.125,00
62.963.377,00
2017.
-
0,00
0,00
79.175.389,00
79.175.389,00
KUDA IDE ZELENI DINAR Tokom svih osam godina u periodu 20102017, opština Pećinci je imala izrazito veće prihode Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine od „eko“ naknada, nego što su bili rashodi kroz Programe korišćenja sredstava ovog fonda. Naročito u drugoj polovini perioda, kada su prihodi značajno porasli, dok su rashodi za aktivnosti na zaštiti životne sredine bili izuzetno niski. Sredstva od naknada gotovo u celosti su trošena na druge potrebe budžeta, a ne za namene za koja su od građana i privrede naplaćena. Tokom perioda prihodi su zbirno iznosili oko 283,9 miliona dinara, a rashodi samo 18,5 miliona dinara. “Do kraja 2015. godine postojala je zakonska obaveza da se sredstva od naknada za zagađivanje i zaštitu životne sredine namenski troše kroz 12 | Finansiranje životne sredine
Tekst: Milisav Pajević
aktivnosti utvrđene Programom korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. Zbir prihoda od svih naknada bio je najmanji iznos koji je, u skladu sa zakonom, morao da se potroši u okviru programa Fonda. Ako se u jednoj godini ne utroše sva namenska sredstva, Zakon o budžetskom sistemu je propisivao obavezu prenošenja neutrošenog dela u narednu godinu, za iste namene. Preneta sredstva trebalo je sabrati sa tekućim prihodima od naknada, što čini ukupne (preneti + tekući) prihode za datu godinu. Rashode Budžetskog fonda trebalo je planirati i izvršiti u skladu sa iznosom ukupnih prihoda. Ukoliko bi lokalna samouprava planirala rashode u iznosu tekućih prihoda, to je jasan znak da se neutrošena sredstva ne prenose, već da se koriste nenamenski”, tvrdi Maksimović.
votne sredine za 2015, 2016, 2017. i 2018. godinu. Međutim, postoje godišnji izveštaji o korišćenju sredstava od „eko“ naknada. U izveštajima za svaku godinu stoji da su sredstva korišćena samo za jednu aktivnost, a to je „čišćenje deponija“, bez drugih aktivnosti i bez ikakvih detalja o kakvim se deponijama radi, gde se nalaze, koja površina je očišćena itd. Vrsta prihoda i rashoda u dinarima
Pećinci
Tekući prihodi od naknada u 2010. godini
7.932.293
Rashodi budžetskog fonda u 2010. godini
4.999.140
Neutrošeno i preneto u 2011. godinu
2.933.153
Tekući prihodi od naknada u 2011. godini
7.445.105
Ukupni prihodi u 2011. godini (preneti + tekući)
10.378.258
Rashodi budžetskog fonda u 2011. godini
1.132.450
Neutrošeno i preneto u 2012. godinu
9.245.808
Takva obaveza postojala je do decembra 2015. godine, kada je izmenama Zakona o budžetskom sistemu ukinut namenski karakter prihodima od „ekoloških“ naknada. Od tada, organi vlasti mogu, ne kršeći zakon, „eko“ dinar da troše i na druge namene.
Tekući prihodi od naknada u 2012. godini
7.589.166
Ukupni prihodi u 2012. godini (preneti + tekući)
16.834.974
Kada se u prihode uračunaju neutrošena i preneta sredstva, uočava se da iznosi koji su se morali po zakonu prenositi u naredne godine rastu tokom svih osam godina perioda. Sa neutrošenih više od 125 miliona dinara u 2015. godini, opština Pećinci bila je na 8. mestu u Srbiji po iznosu neutrošenih sredstava budžetskog „ekološkog“ fonda, koji se po zakonu morao preneti u 2016. godinu. Da je namenski karakter ovih prihoda ostao na snazi i posle 2015. godine, u opštini Pećinci bilo bi neutrošeno i u 2018. godinu preneto bezmalo 265,5 miliona dinara. Upravo je to iznos koji je, umesto u aktivnosti na zaštiti životne sredine, potrošen za druge namene. Prikaz iznosa neutrošenih sredstava koji se morao prenositi u narednu godinu dat je u tabeli:
Rashodi budžetskog fonda u 2013. godini
Tekući prihodi od naknada u 2017. godini
79.175.389
BEZ PROGRAMA
Ukupni prihodi u 2017. godini (preneti + tekući)
267.299.160
Opština Pećinci nije donela program korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu ži-
Rashodi budžetskog fonda u 2012. godini
5.203.310
Neutrošeno i preneto u 2013. godinu
11.631.664
Tekući prihodi od naknada u 2013. godini
9.039.284
Ukupni prihodi u 2013. godini (preneti + tekući)
20.670.948 614.400
Neutrošeno i preneto u 2014. godinu
20.056.548
Tekući prihodi od naknada u 2014. godini
49.850.791
Ukupni prihodi u 2014. godini (preneti + tekući)
69.907.339
Rashodi budžetskog fonda u 2014. godini
2.344.140
Neutrošeno i preneto u 2015. godinu
67.563.119
Tekući prihodi od naknada u 2015. godini
59.931.755
Ukupni prihodi u 2015. godini (preneti + tekući)
127.494.954
Rashodi budžetskog fonda u 2015. godini
2.344.560
Neutrošeno i preneto u 2016. godinu
125.160.394
Tekući prihodi od naknada u 2016. godini
62.963.377
Ukupni prihodi u 2016. godini (preneti + tekući)
188.123.771
Rashodi budžetskog fonda u 2016. godini Neutrošeno i preneto u 2017. godinu
Rashodi budžetskog fonda u 2017. godini Neutrošeno i preneto u 2018. godinu
0,00 188.123.771
1.896.549 265.402.611
Finansiranje životne sredine | 13
Subotica
S
ubotica, grad na severu Srbije, smatra se pionirom kada je u pitanju podizanje ekološke svesti kod građana i realizacija projekata koji se odnose na zaštitu životne sredine. Tokom proteklih deset meseci, u 2018. godini od naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine ostvaren je prihod od oko 80 miliona dinara, rekao je šef Odeljenja za zaštitu životne sredine Žika Reh.
Žika Reh, šef Odeljenja za zaštitu životne sredine grada Subotice
KUDA IDE EKODINAR 14 | Finansiranje životne sredine
„Ova suma nije dovoljna da pokrije sve prioritetne programske i projektne aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine u Subotici, tako da se one finansiraju i iz drugih budžetskih izvora, takođe putem Fonda za zaštitu životne sredine. U 2018. godini jedan deo sredstava iskorišćen je za unapređenje upravljanja otpadom i uspostavljanje regionalnog sistema, budući da se privode kraju radovi na završetku Regionalnog centra za upravljanje otpadom, koji se sufinansira iz predpristupnih fondova Evropske unije, ali podrazumeva i učešće Republike Srbije i lokalnih samuprava u određenom procentu. Takođe, u ovoj godini urađena je i sanacija tri divlje deponije. Značajna sredstva su utrošena i na finansiranje eksproprijacije površina u priobalju Palićkog jezera sa ciljem uspostavljanja zaštitnog pojasa (obaveza koja proističe iz Plana za unapređenje ekološkog stanja Palićkog jezera i njegove okoline i pripremnih aktivnosti za Projekat zaštite biodiverziteta jezera Palić i Ludaš koji se realizuje u saradnji sa nemačkom KfW bankom, a čija realizacija je počela ove godine). Naravno tu su i redovne aktivnosti monitoringa životne sredine, koji se obavlja mesečnom dinamikom i čiji se rezultati redovno objavljuju na internet stranicama Grada Subotice, kao i realizacija programa upravljanja zaštićenim područjima koja je proglasio Grad Subotica - Park prirode „Pa-
Tekst: Sandra Iršević / Foto: Sandra Iršević, MIloš Ćirković
ZA ODGOVORNO UPRAVLJANJE OTPADOM
lić“ i Spomenik prirode „Stabla hrasta lužnjaka na Paliću”, objašnjava Žika Reh za portal „Ekovest“.
KOLIKO IZNOSI EKO-TAKSA? Ekološki dinar predstavlja naplatu naknade za unapređenje i zaštitu životne sredinu, takozvane, ekološke takse, koju plaćaju građani i građanke, kao i firme, - a lokalne samouprave su u obavezi da taj novac troše na unapređenje životne sredine. Ekološku taksu ne plaćaju svi isto, jer ona zavisi od kvadrature stana ili kuće, kao i poslovnih prostora. „Kriterijum za utvrđivanje naknade, prema pomenutoj odluci je površina za korišćenje stambenih i poslovnih zgrada, stanova i poslovnih prostorija za stanovanje, odnosno obavljanje poslovne delatnosti, kao i za korišćenje zemljišta za obavljanje redovne delatnosti. Visina naknade utvrđuje se prema površini nepokretnosti na mesečnom nivou, i to: 1 dinar/m2 za korišćenje stambenih zgrada i stanova, namenjenih i podobnih za stanovanje; 3 dinara/m2 za korišćenje poslovnih zgrada i poslovnih prostorija za obavljanje poslovne delatnosti, dok delatnosti privrednih subjekata; 0,50 dinara/m2 za korišćenje zemljišta za obavljanje redovne delatnosti privrednih subjekata. Građani i pravna lica naknadu plaćaju kvartalno, u skladu sa instrukcijama koje im na kućnu adresu ili adresu sedišta šalje Sekretarijat za lokalnu poresku administraciju”, kaže Reh.
ŠTA SE RADI SA NEUTROŠENIM ZELENIM DINAROM?! Žika Reh iz lokalne samouprave objašnjava da se svaki neutrošeni ekološki dinar prenosi u narednu godinu i troši isključivo za projekte životne sredine. Prema njegovim rečima, sredstva od naknade su jedan od izvora prihoda Fonda za zaštitu životne sredine Grada Subotice, a svake godine se pravi program korišćenja sredstava Fonda, na koji saglasnost daje Ministarstvo zaštite životne sredine, a usvaja ga Skupština Grada Subotice. „To podrazumeva programe praćenja stanja životne sredine (vode, vazduha, zemljišta i buke), programe upravljanja zaštićenim područjima koje je proglasila lokalna samouprava, aktivnosti na unapređenju sistema upravljanja otpadom, promotivne i edukativne aktivnosti, kao i obaveze koje proizilaze iz akcionih i sanacionih planova iz oblasti zaštite životne sredine”, kaže Reh.
IZ NVO UGLA Ekološka aktiviskinja, koja godinama različitim projektima utiče na svest građana, Nataša Đereg iz CEKOR-a kaže za portal “Ekovest” da bi civilni sektor trebalo da prati trošenje ekološkog dinara, učestvuje u donošenju odluka ili kreiranju gradskog budžeta pri raspodeli novca. „Ove godine u Subotici nismo pratili tok ekološkog dinara, iako bi trebalo. Pratimo na nacionalnom nivou, naročito istraživanja NVO „Stanište” i potpuno ih podrzavamo u tome”, kaže Nataša Đereg iz CEKOR-a. Sagovornica dalje kaže da bi bilo interesantno tražiti od lokalne samouprave godišnji plan trošenja ekološkog dinara, odnosno Program lokalnog Fonda za zaštitu životne sredine i izveštaj o njegovoj realizaciji, kao i planove za budžet za narednu godinu za ekološke projekte i sam NVO sektor. Finansiranje životne sredine | 15
Sremska Mitrovica
Marko Cvijanović, predsednik Udruženja „Ruralni Centar Sova”
S
remska Mitrovica je prva i zasad jedina lokalna samouprava u Srbiji koja je, zbog nedostatka novca, formalno ukinula svoj Fond za zaštitu životne sredine. Podsetimo, Gradsko veće Grada Sremska Mitrovica je u novembru 2013. godine stavilo van snage Zaključak o osnivanju budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine. U obrazloženju stoji da je razlog za ovakav potez to što su prestali da postoje izvori finansiranja.
Ne postoji naknada za zaštitu životne sredine Inače, Sremska Mitrovica nema usvojenu lokalnu odluku o naknadama za zaštitu životne sredine, pa po tom osnovu nema ni prihoda. Iako ovaj grad u Sremu nema Fond za zaštitu životne sredine, za pro16 | Finansiranje životne sredine
jekat izgradnja hale i linije za separaciju u regionalnoj deponiji „Srem-Mačva”, iz budžeta grada za 2016. godinu izdvojeno je skoro 24 miliona dinara.
Regionalna deponija Regionalna deponija „Srem-Mačva” jedna je od najvećih regionalnih deponija u Vojvodini, čiji su osnivači Grad Šabac i Grad Sremska Mitrovica. Njenom izgradnjom biće rešen dugogodišnji problem pravilnog odlaganja otpada za više od 200 hiljada stanovnika Srema i Mačve. Odlukom o budžetu za 2017. godinu planirano je oko 248 miliona dinara za aktivnosti i projekte iz oblasti zaštite životne sredine. Najveći deo sredstava planiran je za projekat izgradnje hale i linije
Tekst: Milisav Pajević / Foto: Milisav Pajević, MIloš Ćirković
UKINUt ZELENI FOND
za separaciju otpada u Regionalnoj deponiji „Srem-Mačva“, i to u iznosu od 190 miliona dinara.
Planovi U novoizgrađenom postrojenju za separaciju otpada, izdvajaće se reciklabilni materijali (papir, staklo, metal i deo plastike koja ima vrednost na tržištu sekundarnih sirovina), tako da će na samoj deponiji biti odlagan samo onaj deo otpada koji, ni na koji način, ne može da se iskoristi. Radovi na izradi opreme linije za separaciju, povereni su kompaniji „Rumekon“ iz Rume. Za projekat „Zaštita sliva reke Save izgradnjom komunalne infrastrukture prikupljanja, transporta i prečišćavanja otpadnih voda u regionu Srem“ ukupno je izdvojeno oko tri i po miliona dinara. Grad Sremska Mitrovica je ove godine za namenu uređivanja gradske plaže, izdvojio oko osam miliona dinara, a za njeno uređenje zaduženo je Javno komunalno preduzeće „Komunalije“.
A šta kažu ekolozi O aktuelnim problemima u oblasti životne sredine u Sremskoj Mitrovici razgovarali smo sa Markom Cvijanovićem, predsedni-
kom Udruženja „Ruralni Centar Sova”. „Najveći problemi iz oblasti zaštite životne sredine su: izostanak zelene ekonomije u procesu sakupljanja sekundarnih sirovina (PET, MET, papir, staklo) i taloženje na „uređenoj deponiji", ne postoje ciklusi prerade, izostaju prečištači otpadnih voda iz domaćinstava, riblji fond je ugrožen neadekvatnim merama kako prečišćavanja vode tako i inspekcijskim (ne) reakcijama, postoji neadekvatno upravljanje pesticidima u poljoprivrednim i u ruralnim sredinama“, ističe Marko Cvijanović, i navodi da se delimično upravlja otpadom u tri od 25 naselja Sremske Mitrovice, da svako selo ima bar po jedno mini-smetlište i jedno neuređeno mrcilište, kao i da lokalna samouprava ne prepoznaje ugroženost vrsta i retke vrste kao potencijal za razvoj, izuzev Zasavice. On dodaje da Udruženje “Ruralni Centar Sova” sa Gradom Sremska Mitrovica ima korektne odnose, odnosno, da je Uprava za poljoprivredu i zaštitu životne sredine član njihovog teritorijalnog partnerstva LAG Srem+, kao i da su zajedno radili na razvoju Strategije ruralnog razvoja 20142020. godine. Finansiranje životne sredine | 17
Apatin
Dragana Stambolija, šef Odeljenja inspekcijske službe za zaštitu životne sredine u Apatinu
ZA SANACIJU OPASNOG OTPADA 12 MILIONA DINARA
O
pština Apatin za Budžetski fond za zaštitu i unapređenje životne sredine opredelila je 41 milion dinara. Od tih sredstava, značajan deo sredstava odlazi na stavke koje se tiču monitorniga kvaliteta vazduha, kao i otpadnih voda na pojedinim kritičnim tačka za šta je izdvojeno 849.540 dinara.
INVESTICIJE „Jedna od većih investicija bila je rekonstrukcija Crpne stanice za koju je utrošeno 5.680.676 dinara. Sliv „Dunavac“, rekonstrukcija i proširenje atmosferske kanalizacije koštalo je protekle godine 4.403.981 dinar. Za nabavku kanalizacione opreme i polietilenskih cevi izdvojeno je 2.305.624 dinara”, rekla nam 18 | Finansiranje životne sredine
je Dragana Stambolija, šef Odeljenja inspekcijske službe za zaštitu životne sredine u Apatinu, dodajući i niz drugih urađenih poslova vezanih za životnu sredinu. Ona ističe da je problem divljih deponija donekle rešen jer ih je sve manje, posebno u gradu.
SANACIJA "CRNE RUPE" Međutim, mimo troškova za planirane poslove za zaštitu životne sredine iz budžeta morala je da se plati sanacija „crne rupe“, ili, iskopanog bazena gde su zasad nepoznati počinioci, odlagali opasan otpad naftnog porekla. Da sve ne može još uvek u našoj opštini da bude potaman u zaštiti životne sredine svedoči poslednji primer početkom godine kada je komunalna inspekcija po
Tekst: Sofija Pualić Špero / Foto: Sofija Pualić Špero, MIloš Ćirković
prijavi građana otkrila na poljoprivrednom zemljištu pravu ekološku bombu. „Uz regionalni put, na poljoprivrednom zemljištu, zaklonjenom šipražjem, otkriven je bazen pun otpadnih, kontaminirajućih mašinskih ulja, za koje je utvrđeno da su zagadili okolno zemljište. Crna rupa je izazvala veliku medijsku pažnju i sve službe od opštinskih do pokrajinskih su brzo reagovale. Bazen je bio oko 60 kvadratnih metara površine, a dubine 2,5 metra. Upućeni navode da je morao biti rovokopačem napravljen, dakle mašinski iskopan, te je bilo pomalo iznenađujuće da nije uočen. Još više je iznenađujuće da krivac nije pronađen, te tako, i procesuiran. Na tužilaštvu je ceo predmet. Inspekcija nije uspela da krivce zatekne na licu mesta te tako ni da sama podnese prijavu”, kaže Stambolija.
OPASAN OTPAD Da bi se izbegla veća katastrofa od opasnog, otrovnog otpada, kako su utvrdile nadležne pokrajinske inspekcije, opština je bila prinuđena da brzo reaguje. Za sa-
naciju ove crne rupe je izdvojeno gotovo 12 miliona dinara iz gradskog budžeta. Šta se sve, kako kaže naša sagovornica, moglo za te novce kupiti za uređenje grada nije potrebno komentarisati, dodajući da Apatin željno isčekuje i prečistač otpadnih voda koje je ugradila Pivara, ali da je to zaista velika investicija, o kojoj zasad postoje samo planovi. Najuređeniji sistem za otpad svih vrsta ima Apatinska pivara. U krugu Pivare postoji primarna separacija od plastičnog otpada preko raznih ulja, guma, papira, aluminijuma drvenih paleta, do akumulatora. Ovlašćene firme sa kojima Pivara ima ugovore odvoze ovaj otpad, koji je uredno sortiran. Najveća investicija Pivare bila je izgradnja najmodernijeg prečistača otpadnih voda koje su nekad završavale u Dunavu, a sada su potpuno prečišćene.
GRADSKA DEPONIJA POD ZNAKOM PITANJA Komunalci ne kriju da Apatin još nema rešeno pitanje gradske deponije, te da za definitivno rešenje nema sredstava. Pre bi se moglo reći da grad ima centralno odlagalište otpada na periferiji a ne deponiju uređenu po standardima koji se traže. Bilo je pre više od decenije ideja da se napravi regionalna deponija na Rančevu, teritorija Sombora, koja bi služila za ceo Zapadnobački okrug, odnosono četiri opštine, Sombor, Apatin, Kula i Odžaci. Ova ideja nije realizovana najviše zbog sredstava a bez pomoći Pokrajine, Republike, ili predpristupnih fondova EU, teško da se nešto može od željenog ostvariti jer čak ni sve četiri opštine zajedno nemaju dovoljno sredstava za izgradnju ovakve deponije. Finansiranje životne sredine | 19
Sombor
PRIORITET – IZGRADNJA REGIONALNE DEPONIJE
20 | Finansiranje životne sredine
I
z budžeta Grada Sombora za zaštitu životne sredine za ovu godinu obezbeđeno je tri i po miliona dinara. A od janura 2017. godine, kada je stupila na snagu Odluka o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine, eko-dinar se prikuplja od građana na mesečnom nivou, i to za korisnike poslovnih zgrada i poslovnih prostora 2,5 dinara po metru kvadratnom, dok je za korisnike zemljišta ta naknada 0, 40 dinara po metru kvadratnom.
PLANOVI
Tekst: Sofija Pualić Špero / Foto: Sofija Pualić Špero
„Od svih tih prikupljenih sredstava ne mogu se rešiti elementarni ekološki problemi grada i okolnih sela. Ali jedno je sigurno da se taj novac troši u skladu sa propisima. Pored toga postoji i preventivno i represivno delovanje inspektora za zaštitu životne sredine, tako da se zajedničkim delovanjem nastoji postići što bolji rezultati u ovoj oblasti“, kaže za portal „Eko-vest“ Vladimir Katanić, načelnik Odeljenja za zaštitu životne sredine Grada Sombora. Prema njegovim rečima, prioritet i ključno pitanje u oblasti zaštitne životne sredine, koje bi trebalo što pre da bude rešeno – jeste izgradnja regionalne deponije. Naime, u planu je da se izgradi ova deponija u saradnji sa opštinama Apatin, Odžaci, Kula i Bač, a sa igradnjom ove deponije, bili bi rešeni brojni problemi, poput odlaganja i upravljanja animalnim otpadom.
Kuda ide somborski eko-dinar „Novac iz Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za ovu godinu raspoređen je za programe i projekte praćenja stanja životne sredine (monitoring) na teritoriji grada i to dva i po miliona
dinara, a za informisanje i objavljivanje podataka o stanju i kvalitetu životne sredine utrošeno je 70 hiljada dinara. Za edukaciju i jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine planirano je 480 hiljada dinara, a za podsticajne, preventivne i sanacione programe i projekte 440 hiljada dinara, revizija Lokalnog plana upravljanja otpadom, kao i 10 hiljada dinara za troškove realizacije Programa. Kao što smo planirali, i ove godine radili smo monitornig buke, vode i vazduha, organizovali smo edukacije po školama, i to sa četvrtim i šestim razredom u školama u Gakovu, Svetozaru Miletiću, Stanišiću i Riđici. U saradnji sa JP „Vojvodina šume“ ŠG „Sombor“, organizovane su edukativne šetnje-izleti za učenike četvrtih razreda svih osnovnih škola sa teritorije Sombora, i to kroz Specijalni rezervat „Gornje Podunavlje“ , odnedavno rezervat biosfere“, rekao je Katanić
Alarmantno Najveći problem u Somboru i dalje je emisija neprijatnih mirisa. U prethodnom periodu, postojala je mogućnost da se nalaže merenje – olfatometrijsko merenje, ali bez obzira na to, ni tada nije bilo nikakvih kaznenih odredbi. “Veterinarska ustanova “Proteinka” i dalje radi pod neizmenjenim uslovima. U izveštajima o emisiji zagađujućih materija u vazduhu, a koji se odnose na emiter skrubera ventilacionog sistema, emisija zagađujućih materija u vazduhu zadovoljava granične vrednosti. Neprijatni mirisi koji predstavljaju jedan od najvećih problema, kada govorimo o ovoj firmi, i dalje su prisutni. U cilju očuvanja zaštite životne sredine neophodno je njeno ili izmeštanje ili osavremenjavanje tehnologije”, zaključio je naš sagovornik. Finansiranje životne sredine | 21
Bačka Topola
Saša Srdić, predsednik Skupštine opštine Bačke Topole
P
rvi koraci ka rešavanju problema zagađenja Krivaje su urađeni, rekao je predsednik Skupštine opštine Bačke Topole Saša Srdić. Za portal „Eko-vest“ objašnjava da uskoro očekuje početak gradnje prečistača otpadnih voda.
DOGODINE PREČISTAČ OTPADNIH VODA
„Tokom leta u poseti su nam bili predstavnici Pokrajinske vlade i obećali su da će da podrže projekat izgradnje prečistača za otpadne vode. U planu je izgradnja prečistača vrednog 350 miliona dinara, za koji je dobijena građevinska dozvola i određena lokacija za izgradnju. Očekujem da naredne godine počnemo sa gradnjom prečistača”, objašnjava predsednik Skupštine opštine Bačke Topole Saša Srdić. Svakako najznačajniji projekat u oblasti zaštite životne sredine je proglašenje Parka prirode „Bačkotopolske doline“. Skupština opštine Bačka Topola usvojila je 6. aprila 2017. godine Odluku o zaštiti Parka pri22 | Finansiranje životne sredine
rode „Bačkotopolske doline“, nakon što je stiglo odobrenje Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ovu odluku pre godinu dana, pozdravili su ribolovci, zaštitari prirode, ekolozi i svi oni koji su u prethodnom periodu upozoravali na krivolov i zagađenje Zobnatičkog jezera, koje se smatra jednim od bisera nekadašnje Panonske nizije. Naš sagovornik dalje objašnjava da već nakon godinu dana, od proglašenja Parka prirode „Bačkotopolske doline“ manje je krivolova, a i više se radi na uređenju okoline samog jezera.
NE NAPLAĆUJU EKO-TAKSU „Iz ovogodišnjeg budžeta Opštine Bačka Topola izdvojili smo novac i za uređenje jezera. Smatram da je veoma značajno očuvanje jezera, jer je Bačkotopolsko jezero zaštićeno Prirodno područje „Bačkotopolske doline“ i spada u red najčistijih i najlepših jezera u Vojvodini. Očekujemo saglasnost od Pokrajinske vlade na desetogodišnji plan uređenja Bačkotopolske doline“, rekao je Saša Srdić, koji je ranijih godina
Tekst: Sandra Iršević / Foto: Sandra Iršević, MIloš Ćirković
BEZ EKO-TAKSI
kao član Gradskog veća zadužen za zaštitu životne sredine pokrenuo nekoliko projekata oko poboljšanja uslova zaštite životne sredine u Bačkoj Topoli. Srdić navodi da se u Bačkoj Topoli ne naplaćuje ekološka taksa, ali je za projekte zaštite životne sredine izdvojeno nešto više od tri miliona dinara. Za održavanje Parka prirode „Bačkotopolske doline“ izdvojeno je dva miliona dinara, za specijalne usluge 500.000 dinara, za realizaciju i održavanje manifestacije Dan Planete zemlje 180.000 dinara, a za projekte NVO 400.000 dinara.
RAJ ZA ORNITOLOGE Inače, „Bačkotopolska dolina“ je područje koje je raj za sve ornitologe i ljubitelje ptica, jer od 150 registrovanih vrsta 75 se gnezdi na zaštićenom području, a ostalima služi kao mesto ishrane tokom godine ili za vreme seobe. Među gnezdaricama posebno se ističu vodeni bik, patka njorka, barski petlić i modrovoljka. Značajna je mešovita kolonija mrke čaplje i gaka. Mnoge vrste ovih ptica značajne su u nacionalnim i
međunarodnim razmerama. Pored 123 vrste strogo zaštićene u Srbiji, 50 vrsta se nalaze na SPEC listi (vrste značajne za zaštitu u Evropi), a 23 vrste su na spisku Dodatka i Direktive o pticama. Član Predsedništva Ekološkog društva „Argus” u Bačkoj Topoli Čongor Mikloš za portal „Ekovest“ objašnjava da od kada je proglašena zaštita Parka prirode „Bačkotopolske doline“ stanje se popravilo i da ljudi više pažnje posvećuju zaštiti životne sredine. „Tokom cele godine obavljali smo istraživanje ptica i biljnog i životinjskog sveta. S obzirom na to da se nalazimo u agrarnoj sredini, zadovoljni smo jer smo uspeli da očuvamo retke biljne vrste zbog kojih je proglašena zaštita „Bačkotopolske doline“. Redovno hranimo ptice i to uglavnom suncokretom. Vodimo decu iz škola da nauče kako da čuvaju biljni i životinjski svet“, rekao je član Predsedništva Ekološkog društva „Argus" u Bačkoj Topoli Čongor Mikloš.
Finansiranje životne sredine | 23
Privreda
KAKO FUNKCIONIŠE “ZAGAĐIVAČ PLAĆA”
24 | Finansiranje životne sredine
Dragan Dilparić, potpredsednik Odbora za životnu sredinu AmCham i predstavnik kompanije Gorenje
F
ormiranjem Vlade Republike Srbije juna 2017. godine, na zadovoljstvo svih društveno-odgovornih kompanija i stručne javnosti, zaštita životne sredine dobija svoje Ministarstvo. To je dobar znak da je životna sredina prepoznata kao značajna stavka u procesu pridruživanja EU jer Poglavlje 27: Životna sredina i klimatske promene je tehnički najzahtevnija i najskuplja oblast. Inače, ova oblast je veoma kompleksna – trećina zakonodavstva EU je sadržana u tome. A o tome na koji način privreda poštuje standarde u oblasti zaštite životne sredine, kako se u privredi obračunava ekološka taksa i kuda ona ide i kako se troši – razgovarali smo sa Draganom Dilparićem, potpredsednikom Odbora za životnu sredinu AmCham i predstavnikom kompanije Gorenje.
“Pred ministrom i njegovim saradnicima mnogo je izazova i problema iz prošlosti koji se moraju rešiti što hitnije. Međutim, nerealno je očekivati da Ministarsto, bez podrške privrede, može rešiti sve izazove sa kojima se suoačava. Pitanje je da li će ispružena ruka privrede i dobra namera biti prepoznata i prihvaćena. Ono što privreda nudi je saradnja i pomoć oko implemetacije zakonodavstva EU i uspostavljanje održivih sistema u životnoj sredini, jer pitanja životne sredine i privreda se dopunjuju. Uvođenjem zelenih tehnologija u privredu smanjuju se troškovi zaštite životne sredine kroz efikasniju upotrebu resursa, dok nove tehnologije i tehnike, koje ne štete životnoj sredini, otvaraju mogućnosti zapošljavanja, podstiču i jačaju konkurentnost privrede”, objašnjava Dilparić.
OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA Politika zaštite životne sredine može pomoći u prelasku na pametan, održiv i sve-
obuhvatan rast koji će srpsku privredu pretvoriti u privredu zasnovanu na znanju koja efikasno koristi resurse. Jačanje otpornosti naših ekosistema – koji nam obezbeđuju hranu, svežu vodu, sirovine i mnogo drugih pogodnosti, doprinosi produktivnosti i kvalitetu života, uz smanjenje zdravstvenih troškova. Obezbeđivanje održivosti životne sredine, očuvanje prirodnih resursa i zaštita bioloških resursa moraju biti ključni ciljevi politike koji zahtevaju delovanje na svim nivoima. “Zaštita životne sredine i podrška privredi mogu da idu jedno s drugim, a politika životne sredine takođe igra ključnu ulogu u otvaranju radnih mesta i podsticanju investicija. Za to je neophodna čvrsta veza između privrede i donosioca političkih odluka o životnoj sredini. Vreme je da imamo jasnu ekološku politiku, a ne politiku u ekologiji. Poznato je da su klimatske promene i životna sredina u uzročno-posledičnoj vezi. Tako da svi sektori privrede, ulažući u politiku i procese koji se tiču životne sredine, direktno utiču na ublažavanje posledica klimatskih promena, ma koliko mali bio taj uticaj Srbije u odnosu na razvijene zemlje. Mi jesmo deo Evrope kao kontinenta i svaki incident koji se desi kod nas, zapravo se desio u Evropi. I svako posmatranje ekoloških naknada i taksi kao nekakav namet zapravo je investicija u zaštitu zdravlja naše dece i nas samih. I sve što se ne investira u ekologiju, kako pokazuju istraživanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO), potroši se na lečenje bolesti izazvanih neodgovornim odnosom prema životnoj sredini i ekološkom dinaru”, istakao je Dilparić.
NETRANSPARENTNA NAPLATA EKO NAKNADA Dilparić navodi da dešavanja oko netransparentne naplate naknada koja je stvorila nelojalnu konkurenciju i sivo tržište, nenamensko trošenje „zelenog dinara“, Finansiranje životne sredine | 25
Privreda
“Ono što država mora da razume je da su svi troškovi naplaćeni kroz naknade za zagađenje životne sredine preneti na građane Srbije, koji to plaćaju kroz cenu proizvoda ili cenu usluge. Prema postojećoj zakonskoj regulativi, prikupljene naknade su prihod budžeta Republike Srbije pa se opravdano postavlja pitanje za šta se ta sredstva koriste. Postoje u svetu modeli koji su efikasniji i znatno jeftiniji, samo je pitanje zašto se oni ne primene u Srbiji. Neadekvatno zbrinjavanje opasnog otpada ne ostavlja posledice samo na životnu sredinu, već i na zdravlje i živote ljudi”, podsetio je Dilparić.
PRINCIP „ZAGAĐIVAČ PLAĆA“ Pema njegovim rečima, najbolji primer toga su proizvodi široke potrošnje tj. električni i elektronski proizvodi gde princip „zagađivač plaća“ nije do kraja implementiran, s obzirom na to da više od 60 posto obveznika ne poštuje zakonsku regulativu i ne plaća naknadu, čime je stvorena nelojalna konkurencija i sivo tržište. Ovako definisane naknade nisu realne i ne oslikavaju realne troškove koji nastaju u otklanjanju posledica. Naknade su izuzetno visoke i nisu primerene uslovima poslovanja gde je mala kupovna moć građana, gde postoji nelojalna konkurencija i sivo tržište, ozbiljno je ugroženo poslovanje svih odgovornih kompanija koje poštuju zakonsku regulativu. 26 | Finansiranje životne sredine
“Ukoliko se uporede visine naknada za električne i elektronske proizvode može se videti da mi imamo najveće naknade u Evropi. Naše kompanije za tonu elektronskih proizvoda plaćaju 511 evra po toni, Hrvatska 290, BiH 152, Makedonija 236. Prosek naknade u EU je oko 2,19 posto u ceni proizvoda, u zavisnosti od vrste proizvoda i tržišta sekundarnih sirovina, koji su berzanska roba. Učešće naknade u ceni proizvoda u Srbiji se kreće od osam do 15 odsto. S obzirom na to da se radi o troškovima koje snose građani Srbije, postavlja se pitanje da li su naši građani toliko bogati da mogu da plaćaju tako visoke naknade. Primera radi, učešće naknade u ceni veš mašine je u proseku 8,5 posto, u ceni frižidera devet odsto itd. S druge strane, imamo neredovno i netransparentno finansiranje reciklažne industrije. Godišnje se za podsticaje reciklažnoj industriji izdvoji oko dve milijarde dinara. Takođe, premalo ili gotovo ništa nije investirano u sakupljačku mrežu jer postojeća zakonska regulativa kao korisnike podsticajnih sredstava prepoznaje samo reciklere. Bez sakupljčke mreže nema ni adekvatnog sistema upravljanja otpadom”, kategoričan je Dilparić. Sve ovo je, kako kaže, dovelo do toga da imamo, sa jedne strane nezadovoljne obveznike plaćanja naknade, a sa druge strane imamo nezadovoljnu reciklažnu industriju koja ne dobija redovno podsticaje od države. Ovakav model koji je trenutno u Srbiji, gde država prikuplja naknade i daje podsticaje reciklažnoj industriji ne može dati rezultate u upravljanju e-otpadom.
REDIZAJN ZAKONSKE REGULATIVE Kako bi se ova oblast uredila, neophodno je uraditi redizajn zakonske regulative i
Tekst: Maja Pavlica/ Foto: MIloš Ćirković
neadekvatno zbrinjavanja opasnog otpada i najava Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara podstakli su ih da razmišljaju o tome da li Ministarstvo razume probleme privrede i da li ima sluha za sve dobronamerne ponude za saradnju, jer znanje i kapaciteti sa kojima raspolaže privreda mogu pomoći da se uspostave održivi sistemi u životnoj sredini.
kroz produženu odgovornost proizvođača, uz adekvatnu kontrolu države, obezbediti da se upravljanje otpadom uredi na način koji će biti održiv i transparentan. “Zalažemo se da se načelo „produžena odgovornost proizvođača“ implementira u potpunosti, jer se pokazao kao najbolji model u ovoj oblasti. To znači da je proizvođač odgovoran za svoje proizvode od početka do kraja životnog veka i ponovnog vraćanja u proces proizvodnje. Ovakvim pristupom uspostavlja se bolja kontrola plaćanja naknada (proizvođači se međusobno kontrolišu udruženi u kolektivnog operatera), niže naknade direktno će povećati broj obveznika koji plaćaju naknadu, neznatan uticaj na rast cena na malo i inflaciju, niže cene proizvoda – veći obim proizvodnje, veći ostali prihodi u budžetu, smanjuje se siva ekonomija, obezbeđuju se sredstva za finansiranje ostalih projekata u životnoj sredi-
ni, nova radna mesta – direktno i indirektno upošljavanje (od 1.000 u prvoj godini do tri do pet hiljada u narednim godinama), upošljavanje ostalih grana privrede (transport, javna preduzeća), unapređenje poslovnog okruženja i stvaranje boljih uslova za investicije, investicije u JKP, inkluzija manjinskih grupa, zdravija životna sredina. Mi, kao država smo se obavezali da ćemo u procesu pridruživanja EU ispuniti sve standarde evropskog zakonodavstva. Ovakvim odnosom i ovim tempom prema ovoj oblasti, Poglavlje 27 može biti velika prepreka pristupanju EU. Ako posmatramo iz nekog drugog ugla, hajde da uredimo „našu kuću“, a samim tim ćemo biti sposobni da ispunimo i visoke zahteve koji se pred nas postavljaju u procesu pridruživanja. Ruka svih društveno- odgovornih kompanija im je ispružena”, zaključio je Dilparić.
Finansiranje životne sredine | 27
Iz novinarskog ugla
NIJE LAKO UĆI U TRAG TROŠENJA “ZELENOG” NOVCA
28 | Finansiranje životne sredine
KRAH FONDA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE “Kada se govori o zaštiti životne sredine neizbežno je i pitanje – jednako kako u nerazvijenim tako i razvijenim državama – koliko sve to košta. Ipak, postoji bitna razlika što se u nerazvijenim zemljama, zemljama u tranziciji, kao što je naša, na to gleda još uvek kao trošak, dok u onim razvijenim kao investicija. O tome koliko je novca potrebno da bi se stanje životne sredine popravilo i rešili nagomilani ekološki problemi, mediji su povremeno izveštavali i pisali na različite načine. Ako gledamo unazad deset godina, najviše interesovanje medija izazvalo je osnivanje Fonda za zaštitu životne sredine u koji se slivao novac prikupljen od taksi i nakna-
Tekst: Maja Pavlica/ Foto: MIloš Ćirković
J
edno od takođe bitnih pitanja, kada govorimo o eko-dinaru, jeste i koliko je javnost upoznata kako se prikuplja naknada za ekologiju i na šta se sve troši prikupljen zeleni novac. Da li su građani uopšte upoznati da li plaćaju eko-dinar i na koji način? A kako bi bili pravovremeno i tačno informisani, jako je važno da ove teme budu zastupljene u medijima. Koliko i na koji način se piše ili izveštava o ekološkim taksama i kako ove teme učiniti zanimljivim i pitkim za širu javnost, pitali smo Draganu Ratković, urednicu radio-emisije „Pod staklenim zvonom“ Prvog programa Radio Novog Sada i Milisava Pajevića, novinara Energetskog portala i Ekolista.
da, i koji je trebalo namenski da se troši, da se vrati u životnu sredinu. Novinari su tada pratili ono što je finansirano novcem iz tog fonda, kao što je kampanja „Očistimo Srbiju“, opremanje komunalnih preduzeća, izdvajanje novca za uspostavljanje sistema upravljanja otpadom itd. S ništa manje interesovanja izveštavalo se i o gašenju fonda, kako je obrazloženo, zbog malverzacija i nenamenskog trošenja ali i posledicama koje su nastale njegovim prestankom. Ipak, u medijima nije bilo istraživačkih priča na osnovu kojih su građani mogli saznati gde je odlazio i na šta se sve trošio taj novac, i ko je odgovoran za njegovo nenamensko trošenje. Nakon ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine, izveštavanje se uglavnom svodilo na kritiku njegovog rada ili na kritiku da zbog njegovog ukidanja više nema novca za rešavanje problema u životnoj sredini”, istakla je Ratkovićeva.
STROGO ČUVANI PODACI Prema njenim navodima, ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine naišlo je i na kritike Evropske komisije koja je u Izveštaju o napretku Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom dala preporuku da se mora obezbediti stabilan izvor finansiranja životne sredine i da se formira Zeleni fond u koji će se slivati takse i naknade, a iz kog će se novac namenski trošiti za zaštitu životne sredine. Upravo zbog te preporuke Evropske komisije mediji su pratili i osnivanje i početak rada Zelenog fonda ali, bez obzira na medijsko interesovanje, javnost nije bila dovoljno upoznata kako će on funkcionisati. Tek kad je fond zaživeo, saznali smo koliko se novca slilo na ime naknada i taksi za životnu sredinu u republički budžet ali ne i na šta se on sve troši. Do tih podataka novinari ne mogu da dođu, tako da ni nema mnogo informacija u javnosti.
VIŠE NOVCA ZA EKOLOGIJU Veliku pažnju medija izazvalo je osnivanje Ministarstva za zaštitu životne sredine ali i izjava ministra Gorana Trivana koji je rekao da će tražiti veća izdvajanja iz budžeta, kao i da se „zeleni novac“ vrati u životnu sredinu. Zabeležena je vest da je u republičkom budžetu za ovu godinu povećano izdvajanje za životnu sredinu ali nije zabeleženo da su izdvajanja u pokrajinskom budžetu za životnu sredinu za 2018. smanjena u odnosu na prethodnu godinu. Pažnju javnosti privukla je ocena Fiskalnog saveta da izdvajanja iz budžeta za zaštitu životne sredine godišnje treba povećati za oko 500 miliona evra i da to povećanje ulaganja u zaštitu životne sredine treba da bude budžetski prioritet u 2019. i u narednim godinama. “Kada se govori o finansiranju životne sredine, u poslednje vreme novinari najviše pominju koliko će nas koštati postizanje evropskih standarda u toj oblasti ali ne i to da deo novca za to moramo obezbediti sami. Od prvobitnih 10,5 milijardi evra, došli smo do 12,5 milijardi, a ponekad se pominje i iznos od čak 15 milijardi evra. I dok se mediji tek povremeno bave temama finansiranja životne sredine na nacionalnom nivou, gotovo da nema interesovanja da se izveštava i piše kako to izgleda na lokalnom nivou. Poznato je da tranziciona iskustva zemalja u okruženju ukazuju da će lokalne samouprave imati važnu ulogu i da će podneti veliki deo ukupnih nacionalnih troškova za zaštitu životne sredine, čak od 35 do 60 odsto. Stoga bi trebalo da finansiranje životne sredine na lokalnom nivou zaslužuje posebnu pažnju s obzirom na nadležnosti koje lokalne samouprave imaju. No, interesovanje za ovu temu izgleda ne postoji. I dok jedinice lokalne samouprave kažu da nemaju dovoljFinansiranje životne sredine | 29
Iz novinarskog ugla no novca za životnu sredinu, predstavnici NVO tvrde suprotno, da novca ima i da se on nenamenski troši. Kada mediji govore o finansiranju životne sredine na lokalu uglavnom su to priče o realizaciji određenih projekata koji se finansiraju novcem iz lokalnih fondova, kao što su uklanjanje divljih deponija, podizanje zelenila itd. ili se ukazuje na određene ekološke probleme uz obaveznu konstataciju da za to nema novca. Ali koliko novca se slije u budžetske fondove lokalnih samouprava i kako se on troši o tome mediji ne izveštavaju”, zaključila je Ratkovićeva.
ŠKAKLJIVE I OPASNE TEME S obzirom na to da je u nekoliko navrata istraživao kako se troši eko-dinar u pojedinim opštinama i gradovma širom Srbije i da je pisao o tome, novinara Milisava Pajevića pitali smo za njegova iskustva, kao i sa čim se na terenu susreće. “Kod sagovornika često smo nailazili smo na izvesno odbijanje razgovora na temu trošenja finansijskih sredstava prikupljenih od naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine. S razlogom, zato što je ova tema pomalo „škakljiva“ i „opasna“, kako za one koji predstavljaju lokalnu administraciju, tako i za predstavnike udruženja građana koja se bave životnom sredinom, jer se plaše da svojim izjavama ne nanesu sebi i svojim organizacijama štetu. Takođe, primetili smo da je vrlo malo onih koji poznaju ovu tematiku i istinski se razumeju u ovu oblast. Vidno je bilo, i to se da primetiti u objavljenim tekstovima kad ih pročitate, predstavnici lokalnih samouprava izbegavaju da bilo šta kažu na temu trošenja novca prikupljenog od naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine (slučaj Požarevca) ili pričaju „svoju priču“ i izbegavaju da daju direktan odgovor na direkno postavljeno pitanje (slu30 | Finansiranje životne sredine
čaj Pančeva, Leskovca, Niša)”, priča za portal “Eko-vest” Milisav Pajević. Uostalom, kako kaže, pustili su integralne odgovore i bez skraćivanja ih objavili, a na čitaocima je da zaključe ko je šta i kako radio. Takođe, suočili su se sa nezainteresovanošću i izbegavanjem udruženja građana da pričaju na ovu temu (slučaj Leskovca).
KAKO DO ZACRTANOG CILJA “Ono što smo naučili pišući ove tesktove je da se prilagodimo okolnostima i situaciji, kao i da preduzmemo korake koji će nas dovesti do ostvarenja rezultata i zactanog cilja. Na novinarima je da uđu u trag trošenja sredstava prikupljenih od naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine. To vrlo često nije moguće, jer oni koji su nadležni da govore o tome izbegavaju da kažu gde su sredstva potrošena. Čak iako vam dostave podatke, beže od lične odgovornost ili je usmeravaju na prethodnike, najčešće optužujući minulu vlast za nenamensko trošenje para. Primetili smo da i predstavnici udruženja građana, gotovo u svim gradovima i opštinama u kojima smo istraživali vrlo malo znaju o načinu prikupljanja i raspodeli naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine. Stekao sam utisak da ih gotovo i ne zanima gde se i kako troši eko-dinar, pogotovo ako su dobili neku „siću“ na konkursima kod svojih lokalnih samouprava. Moj zaključak bi bio da novinari treba i moraju da izveštavaju, pišu i istražuju o sudbini novca koji se prikuplja na ime i u ime zaštite i unapređenja životne sredine na lokalnom nivou. Svaki tekst koji se objavi na ovu temu je izuzetan doprinos podizanju transparentnosti i borbi za namensko trošenje para, jer „zeleni“ dinar treba da ide samo za zaštitu životne sredine”, zaključio je Pajević.
Finansiranje životne sredine Izdavač: Udruženje novinara „Eko vest“ Za izdavača: Maja Pavlica UredniCI: Milisav Pajević Maja Pavlica Novinari: Dragana Ratković, Sofija Pualić Špero, Sandra Iršević, Milisav Pajević, Maja Pavlica Fotografije: Miloš Ćirković Oprema i štampa: Centrobiro, Đurđevo Rusinska 50, 21239 Đurđevo, Srbija 381 63.121.29.29 www.centrobiro@gmail.com MB: 65001128 PIB:110790256 TR: 160-511021-98 Acc: 00-514-00207317
prima:
Udruženje novinara "EKO VEST"
Tiraž: 100 Janka Čmelika 60/1 21000 Novi Sad PIB: 104908105
broj računa:
CB-UNEV-20122018-1
datum:
20. decembar 2018.
Novi Sad, decembar 2018. 1 2 3 4
Opis
Količina
Cena
Disiminacija projekta „Novinari jačaju svest - životna sredina je prva vest!“ na društvenim mrežama / mesečno
6
17,500din
IZNOS
105,000din