Izveštaj sa Panel-diskusija „Utiče li upravljanje otpadom na klimatske promene?“

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

UDRUŽENJE NOVINARA „EKO VEST“

Panel-diskusija

UTIČE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE?

Novi Sad, novembar 2018.

NAPOMENA

Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Novinari jačaju svest – životna sredina je prva vest!“ koji je sufinansiran iz budžeta Ministarstva kulture i informisanja na Konkursu za sufinansiranje projekata, organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima, kao i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja koji je dodelio sredstva.

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

fotografije SA PANEL-DISKUSIJE

3 UTIČE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE?

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

fotografije SA PANEL-DISKUSIJE

4 UTIČE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE?

MODERATORKA

MAJA PAVLICA

predsednica Udruženja novinara Eko vest

C

ilj ove panel-diskusije je da pokuša da odgovori na nekoliko važnih pitanja koja se tiču upravljanja otpadom u kontekstu klimatskih promena – o tome kako se odgovorno upravlja otpadom, o sistemu upravljanja čvrstim otpadom, o primeni principa cirkularne ekonomije na lokalnom nivou uvođenjem sistema primarne separacije i smanjenja biodegradabilnog otpada, kao i koliko

su i na koji način ove teme zastupljene u medijima.

Ideja kojom smo se rukovodili je da novinarima približimo šta predstavlja odgovorno upravljanje otpadom, kao i da ukažemo na modele koji podrazumevaju reciklažu i vraćanje u upotrebu svih materijala iz otpada u privredu i u energetske svrhe. Takođe, želimo da ukažemo javnosti da u trenutku kada su efekti klimatskih

promena sve očigledniji i prisutniji, pravilno upravljanje otpadom mora imati sve veći značaj i primenu u društvu i zajednici.

Reciklaža, upravljanje otpadom, cirkularna ekonomija – sve to moraće Srbija da primeni i ugradi u zakone, kako bi mogla pristupiti Evroskoj uniji. A to podrazumeva maksimalnu iskorišćenost resursa, a najslabija karika u celom lancu prerade otpada jesu svest i dugogodišnje navike.

5 UTIČE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE?

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

PANELISTa

Dr Goran Vujić

profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu

U

pravljanje otpadom predstavlja jednu od ljudskih aktivnosti koja doprinosi emisiji gasova staklene bašte. Taj uticaj u svetu kreće se od 3 do 5 odsto, što je slučaj i u našoj zemlji.

Emisije GHG gasova iz otpada uglavnom se odnose na emsije metana koji nastaje na deponijama. Potrebno je navesti da je destruktivni potencijal

6 UTIČE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE?

metana na ozonski omotač čak 23 puta veći od standardnog uticaja koji vrši CO2.

Evaluacijom upravljanja otpadom u Srbiji proračun je da se trenutno emituje 1.600 kt CO2eq. Procene koje su rađene za period do 2050. godine govore da, ukoliko se ne pređe na savremeni način upravljanja otpadom, sa teritorije Srbije će se emitovati čak 29.740 kt više CO2eq emisije nego savremenim

načinom upravljanja otpadom. Shodno Pariskom sporazumu, Republika Srbija će morati da pronađe dodatna sredstva kako bi ovu emisiju smanjila.

Sve zemlje u razvoju, kao i veliki deo razvijenih zemalja, prave se “nevešte” kad je u pitanju implementacija Pariskog sporazuma i činjenica da već sada treba krenuti sa smanjenjem emisija gasova sa

efektom staklene bašte kako bi se postigli pomaci u vezi sa klimatskim promenama.

A da bi se to postiglo, potrebno je da se naprave određena postrojenja, čija izgradnja, sasvim je sigurno, zahteva mnogo novca.

Ako bismo sada krenuli da radimo na izgradnji postrojenja za pravilno odlaganje otpada, samo za start bi nam bilo potrebno

više od 600 miliona evra. A do 2050. godine trebalo bi investirati i dve do tri milijarde evra. Ukoliko se izgradi nova deponija, to je i novi namet za građane.

Beograd će dobiti novu deponiju na kojoj će biti i razdvajanje otpada i inseneracija. Takođe, treba istaći da je u Užicu, Pirotu, Leskovcu, Kikindi, Šapcu i Sremskoj Mitrovici rešen problem sa

odlaganjem otpada, jer ovi gradovi imaju savremene sanitarne deponije. A isto tako imamo i ostatak Srbije, gde se zbog političke volje gradonačelnici ponašaju ekonomski profesionalno, znajući da ako krenu da rešavaju problem u vezi sa odlaganjem otpada – budžet građana će biti opterećen i za ovu stavku, što svakako nije popularna politička mera.

7 UTIČE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE?

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

PANELISTa

Dr Vladimir Đurđević

G

lobalno zagrevanje i klimatske promene ne znače da će temperature u kontinuitetu ići ka višim vrednostima, bez ikakvih odstupanja oko tog trenda, na celoj planeti.

Globalno zagrevanje u stvari znači da ćemo imati sve manje šanse da se nađemo u situacijama kada su temperature izuzetno niske u odnosu na očekivani prosek.

Nije lako izmeriti podatke vezane za

8 UTIČE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE?

profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu tačkaste izvore zagađenja, pa se najčešće posredno procenjuju. Mnogo je lakše dobiti podatke o emisiji CO2 tamo gde je jasan izvor zagađenja, kao što je slučaj sa termoelektranama.

Postoje detaljni izveštaji sa podacima o emisijama svakog od sektora, kako za našu zemlju, tako i za ostatak sveta. Nažalost, u Srbiji su podaci o emisijama iz industrije uglavnom samo procenjeni.

Globalni prosek za sektor transporta kreće se između 15 i 20 procenata od ukupne emisije CO2, što uopšte nije zanemarljivo. Prema podacima u Srbiji, taj procenat je nešto manji – oko 10 odsto, dok energetski sektor zauzima oko 70 procenata.

U zemljama Evropske unije funkcioniše mehanizam trgovine gasovima sa efektom staklene baste. U okviru ovog sistema obavezan je stalni monitoring velikih

emitera. Ovaj sistem treba da zaživi i u Srbiji, a industrijski centri poput Obrenovca, Pančeva, Kostolca i Bora biće u zakonskoj obavezi da imaju merenja na samim izvorima i da izmerene podatke učine dostupnim.

Informacije vezane za potencijalne promene klime u budućnosti, koje su rezultat upotrebe klimatskih modela na osnovu budućih emisija gasova staklene

bašte, koriste se za procene uticaja na različite sektore, kao što su poljoprivreda, šumarstvo, vodni resursi.

Dokazano je da klimatske promene već utiču na poljoprivredu, šumarstvo, vodne resurse, ljudsko zdravlje, biodiverzitet.

Najveće gubitke podnela je poljoprivreda, zbog suša kojih je bilo godinama unazad, a posledice nisu manje ni po šumarstvo zbog sve učestalijih požara. Svako od nas

treba da ima svest da se klimatske promene dešavaju i da će njihov uticaj biti još veći u budućnosti, tako da moramo živeti sa njima i dati doprinos kako bi se posledice smanjile.

Istraživači sa Poljoprivrednog i Šumarskog fakulteta koriste dobijene podatke o rastu temperatura za procene kako će ona da se odrazi na strukturu šuma ili proizvodnju pojedinih poljoprivrednih kultura, širenje štetočina i bolesti.

9 UTIČE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE?

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

PANELISTa

Dragan Ninković

O

ve godine smo, pred uskršnje praznike, uz pomoć građevinskih mašina očistili kontejnerska mesta. Započeli smo montažu urbanog mobilijara u Balkanskoj ulici, za koju kažu da nikad nije lepše izgledao. Očistili smo ogromnu divlju deponiju u Pavlišu, kao i smetlišta ka Vršcu iz pravca Velikog

10 UTIČE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE?

pomoćnik direktora za komunalne poslove JKP Drugi oktobar i direktor kompanije Angrokom iz Vršca Središta, lokacije Mali Rit i Strelište Kamenolom. Radi se o lokalitetu zaštićenog prirodnog područja i obaveza svih nas je da ne dozvolimo da se i dalje stvaraju smetlišta koja uništavaju floru i faunu kojima se odlikuju Vršačke planine.

U saradnji sa Gradskom upravom Vršca organizovali smo pred prvomajske praznike

i čišćenje Vršačkog brega, od Helvecije do planinarskog doma. Očišćene su bankine, kao i šumske staze i postavljen mobilijar.

Možemo da se pohvalimo izuzetno dobrom saradnjom sa brojnim institucijama u gradu.

Od ove godine, sve akcije sprovodimo zajedno i uz obavezno učešće građana.

Građani daju predlog šta treba da se uradi,

ali i aktivno, kroz svoj minimalni doprinos, učestvuju u realizaciji same akcije.

JKP „Drugi oktobar“ i „Angrokom“ u Vršcu napravili su do sada 12 reciklažnih ostrva i postavili više od 50 novih kontejnera za sve vrste ambalažnog otpada.

U Vršcu smo se opredelili da otpad na svakom reciklažnom ostrvu prikupljamo u

dve frakcije, mokru i suvu. Za suvu frakciju postavili smo žute kontejnere, u koje se odvaja plastična, aluminijumska i staklena ambalaža. U okviru suve frakcije imamo i plave kontejnere – za karton i papirnu ambalažu. Na reciklažnom ostrvu su i standardni kontejneri za mešani komunalni otpad. Staklo i aluminijum su jedini

reciklažni materijali koji se mogu milion puta reciklirati, i sa aspekta cirkularne ekonomije oni su vrlo važni. U prethodnom periodu, svim ugostiteljskim objektima u Vršcu podelili smo posebne posude za odlaganje staklene ambalaže, jer želimo da unapredimo primarnu selekciju ovog reciklabilnog materijala.

11 UTIČE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE?

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

panelistkinja

Aleksandra Božović

P

rirodno okruženje ima veliki uticaj na ljudsko zdravlje. Od početka 21. veka do danas, samo u Evropi udvostručene su prirodne nepogode poput suša, poplava, olujnih vetrova i ekstremnih temperatura. Danak globalnom zagrevanju i klimatskim promenama plaćamo povećanim rizikom za bolesti tipične za tropske krajeve i pogoršanjem zdravlja hroničnih bolesnika, starijih, dece.

Procenjuje se da će efekat klimatskih promena u bliskoj

12 UTIČE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE?

urednica u Ekološkoj redakciji Radio-televizije Srbije budućnosti dovesti i do pogoršanja mentalnog zdravlja širom planete, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da zbog bolesti uzrokovanih klimatskim promenama već umiru milioni ljudi u svetu.

Kad je komunalni otpad u pitanju, odlažemo ga uglavnom na deponije koje ne ispunjavaju ni uslov da se nazovu deponijama, već običnim smetlištima, i on ostavlja posledice na okruženje i naše zdravlje. Hemijske i biološke reakcije do

kojih dolazi na smetlištima i razvejavanje nastalih suspendovanih čestica koje mogu da se prenesu na veliku udaljenost, a zatim se i talože na poljoprivrednom zemljištu, mogu se sprečiti ili ublažiti drugačijim upravljanjem otpadom.

Atmosferske padavine i voda koja se na nesanitarnim deponijama stvara, spiraju štetne materije i one prodiru dublje u zemljište i podzemne vode, a odatle indirektno ili direktno stižu i do površinskih voda, do potoka i reka.

PANELISTkinja

Dragana Ratković

K

ada govorimo o zaštiti životne sredine, upravljanje otpadom i klimatske promene su trenutno dve najzastupljenije teme u medijima.

Uglavnom su to priče o povećanju količina otpada, o načinima da se one smanje, o mogućnostima reciklaže ali i štetnosti otpada po životnu sredinu, posebno opasnog otpada. Krajem 2017. i početkom 2018. na nekoliko lokacija pronađen je opasna otpad, nelegalo odlagan, koji je opasan po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Elem, otpada je bilo i biće ga i o njemu se u medijima govorilo i govoriće se sve više, za razliku od klimatskih promena.

urednica radio-emisije Pod staklenim zvonom Prvog programa Radio Novog Sada Naime, iako su naučnici znali šta nas čeka i kako će brzo doći do promene klime, nisu o tome mnogo govorili sve dok to nije počelo da biva vidljivo. Tako se početkom ovog veka u medijima, prvo stranim pa onda i našim, počelo govoriti o tome kako se usled čovekovih aktivnosti klima menja u odnosu na predindustrijsko doba, da se tope glečeri na Artiku i Antartiku.

Naši mediji su izveštavali šta se dešava sa klimom negde tamo daleko, prenosili upozorenja naučnika ali nismo obraćali pažnju šta se dešava kod nas.

O toj temi mediji su počeli da govore pre desetak godina kada smo i sami

počeli osećati posledice suša, poplava i drugih elementarnih nepogoda. Sada smo svedoci da se klima promenila, da utiče na poljoprivredu, šumarstvo, vodne resurse, ljudsko zdravlje, biodiverzitet. Od tada svaka vremenska pojava u medijima je okarakterisana kao posledica klimatskih promena.

O promeni klime danas se govori sa raznih aspekata, pa i o povezanosti otpada i klimatskih promena. Velike količine otpada koje se generišu, stvaraju metan koji odlazi u atmosferu i ima uticaj na klimatske promene. Stoga se velika pažnja odnedavno u Evropskoj uniji posvećuje

13 UTIČE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE?

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

upravljanju otpadom u kontekstu klimatskih promena. Evropska komisija je pre nekoliko godina usvojila program „nultog otpada“, koji ne predviđa odlaganje otpada na deponije, nego teži povećanoj reciklaži i smanjenju gubitka resursa, smanjenju potrošnje energije, povećanju zaposlenosti, ekonomskom rastu ali i redukciji emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Cilj tog programa je da se do 2030. reciklira 70 odsto komunalnog i 80 posto ambalažnog otpada, i tako bi privreda u Evropskoj uniji uštedela 600 milijardi evra.

Istovremeno će to doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte za 40 posto. Reč je o novom modelu zelene ili cirkularne ekonomije. U nastojanjima da postanemo članica EU i postignemo evropske standarde, sve više se radi na tome da uvođenjem cirkularne ekonomije rešimo problem otpada, jer više od 70 odsto građana Srbije odlaže otpad na nesanitarne deponije. U tom kontekstu, ove teme nalaze prostora u medijima i mislim da će biti sve više zastupljene.

U cilju unapređenja životne sredine

14 UTIČE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE?

resorno ministarstvo potpisalo je sredinom godine sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ ) Sporazum o realizaciji projekta „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena“. Grаd Nоvi Sаd i 16 lоkаlnih sаmоuprаvа moći će da računaju na podršku, tehničku i stručnu pomoć u unapređenju sistema upravlјanja otpadom u cilјu ublažavanja klimatskih promena, i to upravo primenom cirkularne ekonomije. U Novom Sadu, Bačkom Petrovcu, Bačkoj Palanci, Vrbasu, Beočinu, Temerinu, Srbobranu, Žablju, Lapovu, Batočini, Rači, Despotovcu, Kruševcu, Aleksandrovcu, Brusu, Varvarinu i Ćićevcu projektom je, u naredne tri godine, predviđena izrada ili revizija regionalnih planova upravlјanja otpadom, izgradnja postrojenja za tretman biorazgradivog otpada, kao i unapređenje pristupa cirkularnoj ekonomiji gde se otpad koristi kao sirovina, odnosno resurs uzimajući u obzir smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Naravno, da će i realizacija ovog projekta izazvati u narednom periodu

pažnju novinara na lokalu. Ipak to ne znači da su ove i druge teme iz oblasti zaštite životne sredine dovoljno zastupljne u medijima. Iako se beleži trend rasta u poslednjih deset godina, još uvek postoje prepreke za kvalitetnije izveštavanje i veću zastupljenost ovih tema. To su pre svega niska ekološka svest urednika koji smatraju da ekologija nije među prioritetnim temama, zatim nedostatak novca za finansiranje ekoloških emisija, nedostupnost informacija, nedostatak stručnjaka, nespremnost da se o ekološkim problemima otvoreno govori, slaba saradnja medija i nevladinog sektora, nedovoljna stručnost samih novinara, kao i nedostatak odgovarajućih seminara ili skupova, poput ovog panela, na kojima bi se dodatno edukovali i upoznali sa problematikom iz ove oblasti.

Upravo paneli, koje organizuje Udruženje novinara „Eko vest“, doprinose ne samo informisanju javnosti, nego i samih novinara, što će nadam se doprineti da teme iz oblasti zaštite životne sredine budu zastupljenije u medijima.

PANELISTa

Milisav Pajević

S

vakako da nam je namera da na ovoj panel-diskusiji vama cenjene kolege kažemo šta je najvažnije kod izveštavanja o temama kao što su klimatske promene i upravljanje otpadom.

Građanin razume klimatske promene onda kad oni osete direktan efekat na

novinar i urednik projektnih izdanja Magazina EKOlist svojim njivama, vinogradima, kućama ili drugoj imovini. Dakle, građanin shvata klimatske promene kad vidi i doživi poplavu, sušu, nevreme, oluju, obilne snežne padavine, grad veličine jajeta. Zato kolege u svojim pričama, tekstovima, reportažama gledajte da

im što uverljivije predstavite šta su klimatske promene i šta ih čeka ako su nepripremljeni i neprilagođeni za njih.

Poenta kod izveštavanja o klimatskim promenama bi bila da javnosti ukažete da njihove posledice nisu nešto što se dešava tamo negde, već da koliko sutra i još gore

15 UTIČE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE?

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

odmah mogu biti tu na njegovim vratima.

S druge strane, dosta pišemo o otpadu, a njega je sve više i više, prilično smo zatrpani otpadom, a jesmo li se potrudili da građanima pokažemo šta je u stvari otpad?! Na primer, trebalo bi u prilogu ili novinarskom tekstu reći da se svaka

16 UTIČE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE?

plastična flaša reciklira i pokazati sve delove, i to tako da se posebno reciklira telo flaše, posebno omot a posebno čep.

Zadatak novinara je da svojim čitaocima, slušaocima i gledaocima što je moguće slikovitije i jasnije objasni efekat i posledice uticaja neadekvatnog upravljanja

otpadom na klimatske promene. Naravno, ne mogu vam dati mustru ili uputstvo kako to da uradite, ali bi bilo poželjno da vam se izveštaji i prilozi ne svode samo na puku informaciju, već da ima malo i inovativnosti i svežine koja će objasniti građaninu sadržaj koji mu prenosite.

MEDIJSKE OBJAVE O PANEL-DISKUSIJI

UTIÄŒE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE? http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3385685/cekajuci-vetar.html http://eko-vest.com/odrzana-panel-diskusija-utice-li-upravljanje-otpadom-na-klimatske-promene/ http://ekolist.org/panel-diskusija-utice-li-upravljanje-otpadom-na-klimatske-promene-2/ http://ekolist.org/panel-diskusija-utice-li-upravljanje-otpadom-na-klimatske-promene/ https://www.energetskiportal.rs/dogadjaji/utice-li-upravljanje-otpadom-na-klimatske-promene/ https://www.energetskiportal.rs/gradanima-sto-slikovitije-objasniti-upravljanje-otpadom-i-efekte-klimatskih-promena/ http://mcvojvodine.org/2018/11/panel-diskusija-utice-li-upravljanje-otpadom-na-klimatske-promene/ http://zeleniminuti.rs/zelena-ekonomija/reciklaza/item/1079-panel-diskusija-o-uticaju-otpada-na-klimatske-promene

17 UTIÄŒE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE?

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podrĹĄku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

https://etleboro.org/g/b5cada7ed60cdc8cbc0851956d7440a1sr/%E2%80%9Euti% C4%8De-li-upravljanje-otpadom-na-klimatske-promene%E2%80%9C https://www.budiekofin.com/novosti/144/Utice_li_upravljanje_otpadom_na_klimatske_promene https://twitter.com/i/web/status/1064999264546430976 http://pancevo.mojkraj.rs/vesti/drustvo/item/8556-panel-diskusija-o-uticaju-otpada-na-klimatske-promene http://reciklaza.biz/index.php/srbija/item/649-panel-diskusija-o-upravljanju-otpadom-i-klimatskim-promenama https://twitter.com/EkoVest/status/1063727094256013312 https://twitter.com/ekoneckg/status/1063725910032031744 https://twitter.com/ekoneckg/status/1063810594460090368 https://twitter.com/ekoneckg/status/1065537923494408192 https://twitter.com/ZeleniMinuti/status/1071758835260506113 https://www.facebook.com/Budiekofin/posts/2144490032535944 https://www.facebook.com/KaziDaEkoTorbama/posts/1959094474158690 https://www.facebook.com/RazvrstatiSmeceNijeUmece/posts/2160046944053664 https://pixel.facebook.com/events/2267821196584579/ https://bit.ly/2RRSj2S

18 UTIÄŒE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE?

IZVEŠTAJ SA PANEL DISKUSIJE

UTIČE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE?

Izdavač: Udruženje novinara „Eko vest“ Za izdavača: Maja Pavlica UredniCI: Milisav Pajević Maja Pavlica Fotografije: Miloš Ćirković Dizajn i prelom: Miroslav Kosanović Oprema i štampa: MK Design, Petrovaradin Tiraž: 100 Novi Sad, novembar 2018.