Izveštaj sa panel diskusije „Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive“

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

UDRUŽENJE NOVINARA „EKO VEST“

Panel-diskusija

Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

Novi Sad, septembar 2018.

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

fotografije SA PANEL DISKUSIJE

3 Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

fotografije SA PANEL DISKUSIJE

4 Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

MODERATORKA

MAJA PAVLICA

predsednica Udruženja novinara „Eko vest“

O

predeljenje Republike Srbije je članstvo u EU, potpuno je jasno da ćemo na tom putu morati da se upoznamo i potpuno prilagodimo standardima, propisima i vrednostima koje ona propisuje. Usvajanje pravnih tekovina i standarda koje vladaju u EU u oblastima zaštite životne sredine i klimatskih promena treba da dovede do poboljšanja uslova života i zdravlja svih građana, kao i do održivog razvoja Srbije.

Tokom 2016. godine u Srbiji su usvojena četiri bitna zakona iz oblasti

životne sredine: Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o životnoj sredini, Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o vodama. Uspotavljanjem Zelenog fonda koji je počeo sa radom 1. januara 2017. godine, Republika Srbija je zaokružila proces finansiranja životne sredine.

Svrha Fonda je da pruži stabilan izvor finansiranja za aktivnosti koje je potrebno preduzeti radi postizanja standarda EU. Ključno je da se novac koji je potrebno usmeriti za postizanje pune usklađenosti na polju životne sredine, a procene

su da je potrebno 11 milijardi evra, shvati kao ulaganje u našu budućnost, a ne kao trošak. Iako su troškovi usklađivanja oblasti sa standardima EU veliki, istovremeno postoje i ogromne mogućnosti za investicije u zaštitu životne sredine, u zelenu i cirkularnu ekonomiju.

Upravo iz ovih razloga Udružene ekonovinara „Eko vest“ pokrenulo je projekat „Novinari jačaju svest – životna sredina je prva vest!“ u okviru kog je organizovana panel-diskusija „Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive“ s ciljem

5 Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

da novinarima, javnosti i građanima približimo finansiranje životne sredine i ukažemo na važnost transparentnijeg praćenja tokova novca u oblasti zaštite životne sredine u Republici Srbiji. Želеli smo da se naše kolege novinari što bolje upoznaju sa stvarnim činjenicama kad je ova tema u pitanju. Hteli smo ih podstaknemo da što više istražuju tokove

6 Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

"ekološkog novca" kako na lokalu, tako i na teritoriji Republike Srbije. Činjenica je da novinari nisu dovoljno upoznati sa načinom prikupljanja eko-takse, kao i kako se ona ugrađuje u cenu proizvoda, i podatkom da sami građani, kupujući pojedine proizvode, plaćaju taksu. Namera je da upoznamo kolege sa podatkom da u Republici Srbiji ne plaćaju eko-taksu svi

koji su u obavezi, pa se zbog toga stvara nelojalna konkurencija na tržištu. Na posletku, u interesu nam je da održavanjem ove panel-diskusije pošaljemo poruku javnosti da netransparentnost u raspodeli prikupljenog „eko-dinara“ mora da prestane i da sredstva koja se prikupljaju na ime zaštite i unapređenja životne sredine moraju biti upotrebljena isključivo u tu svrhu.

PANELISTa

Dejan Maksimović

istraživač i ekspert Ekološkog centra „Stanište“

K

ako bi ispunila uslove za članstvo u EU i usaglasila svoju pravnu regulativu i praksu sa evropskom, Srbija će samo u oblasti zaštite životne sredine (poglavlje 27) morati da uloži oko 10,6 milijardi evra, po nekim procenama, i znatno više.

Najveća ulaganja očekuju se u prečišćavanju otpadnih voda i upravljanju otpadom. To su komunalne delatnosti u nadležnosti lokalne samouprave i procenjuje se da će oko 40 posto finansijskih obaveza EU integracija u ovom poglavlju pasti na

teret lokalnih budžeta. Da li opštine i gradovi mogu da odgovore na takav izazov? Želeći da odgovori na ovo pitanje, Ekološki centar „Stanište“ od 2010. godine proučava stanje finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou. Od svih 145 opština i gradova u centralnoj Srbiji i AP Vojvodini traže se završni račun budžeta, program korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine i izveštaj o korišćenju sredstava ovog fonda. U saradnji sa Centrom za evropske politike (CEP) iz Beograda, uz finansijsku podršku Regionalnog centra za

životnu sredinu (REC) i Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju (SIDA), u 2017. godini sprovedeno je novo istraživanje.

U periodu 2010–2015, svake godine osim 2012, tekući prihodi lokalnih samouprava od namenskih naknada za zaštitu životne sredine bili su veći od rashoda budžetskih „ekoloških“ fondova. Zbirni tekući prihodi za sve opštine zajedno bili su između tri i četiri i po milijarde dinara godišnje, dok su rashodi u fondovima bili između dva i po i tri milijarde dinara.

Neutrošena namenska sredstva se po zakonu prenose u narednu godinu. U 2015. godini,

7 Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

ukupni prihodi (preneta sredstva iz prethodnih godina plus tekući prihodi za tu godinu) bili su veći od rashoda kod 117 lokalnih samouprava (više od 80 odsto), te je iznos koje su te opštine i gradovi morali da prenesu u 2016. godinu zbirno viši od 6,5 milijardi dinara. Čak 65 opština i gradova ova sredstva ne pominje u programima fonda za 2016. godinu i to ukazuje da su potrošena za druge namene, a ne za programe zaštite životne sredine.

Izmenama Zakona o budžetskom sistemu iz decembra 2015. godine ukinut je namenski karakter „ekološkim“ naknadama, i novac prikupljen od njih sada se može koristiti i za namene koje sa životnom sredinom nemaju veze. Tako je omogućeno da opštine i gradovi po zakonu prenamenjuju „ekološki dinar“, što su ranije radile mimo zakona.

Ova prenamena jasno se uočava još na nivou planiranja. U programima lokalnih fondova u 2015. godini, opštine su planirale da za zaštitu životne sredine potroše 6,4 milijardi dinara, a već u 2016. godini su iskoristile zakonom datu mogućnost, pa su planirale samo 5,2 milijardi dinara rashoda, iako su tekući prihodi u toj godini porasli. Ovo ukazuje da lokalnim funkcionerima životna sredina nije prioritet.

Primećuje se da opada broj opština i gradova koje imaju program Budžetskog

8 Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

fonda za zaštitu životne sredine, sa 133 u 2015. godini, na 126 u 2016, uz obrazloženje da sredstva od naknada više nisu namenska.

Izveštaj o utrošku sredstava ovog fonda u 2015. godini imalo je samo 98 opština i gradova.

Poseban problem je taj što veliki broj opština i gradova kroz Budžetski fond za zaštitu životne sredine troši sredstva i na programe koji ne pripadaju ovoj oblasti i što Ministarstvo daje saglasnosti na takve programe. Od oko 3,5 milijarde dinara, koliki su ukupni rashodi budžetskih fondova bili u 2015. godini, oko milijardu potrošeno je na projekte koji nisu u vezi sa zaštitom životne sredine, na primer, uređenje atarskih puteva, čišćenje kanala, prskanje komaraca, subvencije javnim komunalnim preduzećima, izgradnja saobraćajnica, toplovoda, vodovoda, i drugo. „Naše potrebe su mnogo veće od novca koji prihodujemo od ekoloških naknada, ali ni to što se prihoduje ne koristi se u potpunosti, jer se planiraju manji rashodi od prihoda, još manje od planiranog se zaista potroši, a i od toga što se potroši – dobar deo ide za programe koji sa životnom sredinom nemaju veze“, bio bi opis sistema finansiranja zaštite životne sredine u jednoj rečenici.

Javni i civilni sektor slažu se da građani nedovoljno učestvuju u odlučivanju koliko novca će biti u „ekološkim“ fondovima i

za koje aktivnosti će se utrošiti, rezultat je ankete među oko 100 opština i nevladinih organizacija. Dok predstavnici opština smatraju da je to zbog nedovoljne zainteresovanosti građana, u civilnom sektoru problem vide u nespremnosti lokalnih vlasti da više uključe građane u odlučivanje.

Rezultate istraživanja redovno šaljemo u nadležno Ministarstvo i Delegaciju EU u Srbiji, koji imaju pozitivan stav prema našim istraživanjima i prate rezultate. Nadamo se da će Ministarstvo neke preporuke koje dajemo prihvatiti i primeniti.

Ovakvo stanje održava se godinama, čak se vremenom i pogoršava. Potrebe da se sistem unapredi i te kako ima. Sa postojećim načinom finansiranja, izvesno je da nećemo poboljšati sadašnje nepovoljno stanje u životnoj sredini, ni ispuniti uslove EU, ali ni očekivanja građana Srbije.

Potrebno je vratiti namenski karakter naknadama za zaštitu životne sredine, uvesti mere finansijske kontrole kojima će se sprečiti nenamensko trošenje, razviti procedure saradnje između ministarstva, ojačati lokalne nevladine organizacije za nadzor pripreme i izvršenja programa Fonda za zaštitu životne sredine, uvesti procedure za učešće građana u odlučivanju. Tek tada se možemo nadati napretku u ovoj oblasti.

PANELISTa

Dragan Dilparić

potpredsednik Odbora za životnu sredinu AmCham i predstavnik kompanije Gorenje

F

ormiranjem Vlade RS juna 2017. godine, na zadovoljstvo svih društveno - odgovornih kompanija i stručne javnosti, zaštita životne sredine dobija svoje Ministarstvo. To je dobar znak da je životna sredina prepoznata kao značajna stavka u procesu pridruživanja EU jer Poglavlje 27: Životna sredina i klimatske promene je tehnički najzahtevnija i najskuplja oblast. Ova oblast je veoma kompleksna – trećina zakonodavstva EU je sadržana u tome.

Pred ministrom i njegovim saradnicima mnogo je izazova i problema iz prošlosti koji se moraju rešiti što hitnije. Međutim, nerealno je očekivati da Ministarsto, bez podrške privrede, može rešiti sve izazove sa kojima se suoačava. Pitanje je da li će ispružena ruka privrede i dobra namera biti prepoznata i prihvaćena. Ono što privreda nudi je saradnja i pomoć oko implemetacije zakonodavstva EU i uspostavljanje odživih sistema u životnoj sredini, jer pitanja životne sredine i privreda se

dopunjuju. Uvođenje zelenih tehnologija u privredu smanjuju se troškovi žaštite životne sredine kroz efikasniju upotrebu resursa, dok nove tehnologije i tehnike, koje ne štete životnoj sredini, otvaraju mogućnosti zapošljavanja, podstiču privredu i jačaju konkurentnost privrede.

Politika zaštite životne sredine može pomoći u prelasku na pametan, održiv i sveobuhvatan rast koji će srpsku privredu pretvoriti u privredu zasnovanu na znanju koja efikasno koristi resurse. Jačanje

9 Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

otpornosti naših ekosistema – koji nam obezbeđuju hranu, svežu vodu, sirovine i mnogo drugih pogodnosti, doprinosi produktivnosti i kvalitetu života, uz smanjenje zdravstvenih troškova.

Obezbeđivanje održivosti životne sredine, očuvanje prirodnih resursa i zaštita bioloških resursa moraju biti ključni ciljevi politike koji zahtevaju delovanje na svim nivoima. Zaštita životne sredine i podrška privredi mogu da idu jedno s drugim, a politika životne sredine takođe igra ključnu ulogu u otvaranju radnih mesta i podsticanju investicija. Za to je neophodna čvrsta veza između privrede i donosioca političkih odluka u životnoj sredini.Vreme je da imamo jasnu ekološku politiku, a ne politiku u ekologiji.

Poznato je da su klimatske promene i životna sredina u uzročno-posledičnoj vezi. Tako da svi sektori privrede, ulažući u politiku i procese koji se tiču životne sredine, direktno utiču na ublažavanje posledica klimatskih promena, ma koliko mali bio taj uticaj Srbije u odnosu na razvijene zemlje. Mi jesmo deo Evrope kao kontinenta i svaki incident koji se desi kod nas, zapravo se desio u Evropi. I svako posmatranje

10 Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

ekoloških naknada i taksi kao nekakav namet zapravo je investicija u zaštitu zdravlja naše dece i nas samih. I sve što se ne investira u ekologiju, kako pokazuju istraživanja Svetske zdravstvene organizacije, potroši se na lečenje bolesti izazvanih nedgovornim odnosom prema životnoj sredini i ekološkom dinaru.

S tim u vezi, dešavanja oko netransparentne naplate naknada koja je stvorila nelojalnu konkurenciju i sivo tržište, nenamensko trošenje „zelenog dinara“, neadekvatno zbrinjavanja opasnog otpada i najava Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara podstakli su nas da razmišljamo o tome da li Ministarstvo razume probleme privrede i da li ima sluha za sve dobronamerne ponude za saradnju, jer znanje i kapaciteti sa kojima raspolaže privreda mogu pomoći da se uspostave održivi sistemi u životnoj sredini.

Ono što država mora da razume je da su svi troškovi naplaćeni kroz naknade za zagađenje životne sredine preneti na građane Srbije, koji to plaćaju kroz cenu proizvoda ili cenu usluge.

Prema postojećoj zakonskoj regulative, prikupljene naknade su prihod budžeta

Republike Srbije pa se opravdano postavlja pitanje za šta se ta sredstva koriste. Postoje u svetu modeli koji su efikasniji i znatno jeftiniji, samo je pitanje zašto se oni ne primene u Srbiji.

Neadekvatno zbrinjavanje opasnog otpada ne ostavljaja posledice samo na životnu sredinu, već i na zdravlje i živote ljudi.

Najbolji primer toga su proizvodi široke potrošnje tj. električni i elektronski proizvodi gde princip „zagađivač plaća“ nije do kraja implementiran, s obzirom na to da preko 60 posto obveznika ne poštuje zakonsku regulativu i ne plaća naknadu, čime je stvorena nelojalna konkurencija i sivo tržište. Ovako definisane naknade nisu realne i ne oslikavaju realne troškove koji nastaju u otklanjanju posledica. Naknade su izuzetno visoke i nisu primerene uslovima poslovanja gde je mala kupovna moć građana, gde postoji nelojalna konkurencija i sivo tržište, ozbiljno je ugroženo poslovanje svih odgovornih kompanija koje poštuju zakonsku regulativu.

Ukoliko se uporede visine nakanada za električne i elektronske proizvode može se videti da mi imamo najveće naknade u Evropi.

Naše kompanije za tonu elektronskih proizvoda plaćaju 511 evra po toni, Hrvatska 290, BiH 152, Makedonija 236.

Prosek naknade u EU je oko 2,19 posto u ceni proizvoda, u zavisnosti od vrste proizvoda i tržišta sekundarnih sirovina, koji su berzanska roba. Učešće naknade u ceni proizvoda u Srbiji se kreće od osam do 15 odsto. S obzirom na to da se radi o troškovima koje snose građani Srbije, postavlja se pitanje da li su naši građani toliko bogati da mogu da plaćaju tako visoke naknade. Primera radi, učešće naknade u ceni veš mašine je u proseku 8,5 posto, u ceni frižidera devet odsto itd.

S druge strane, imamo neredovno i netransparentno finansiranje reciklažne industrije. Godišnje se za podsticaje reciklažnoj industriji izdvoji oko dve milijarde dinara. Takođe, premalo ili gotovo ništa nije investirano u sakupljačku mrežu jer postojeća zakonska regulativa kao korisnike podsticajnih sredstava prepoznaje samo reciklere. Bez sakupljčke mreže nema ni adekvatnog sistema upravljanja otpadom.

Sve ovo je dovelo do toga da imamo, sa jedne strane nezadovoljne obveznike plaćanja naknade, a sa druge strane

imamo nezadovoljnu reciklažnu industriju koja ne dobija redovno podsticaje od države. Ovakav model koji je trenutno u Srbiji, gde država prikuplja naknade i daje podsticaje reciklažnoj industriji ne može dati rezultate u upravljanju e-otpadom.

Kako bi se ova oblast uredila, neophodno je uraditi redizajn zakonske regulative i kroz produženu odgovornost proizvođača, uz adekvatnu kontrolu države, obezbediti da se upravljanje otpadom uredi na način koji će biti održiv i transparentan.

Zalažemo se da se načelo „produžena odgovornost proizvođača“ implementira u potpunosti, jer se pokazao kao najbolji model u ovoj oblasti. To znači da je proizvođač odgovoran za svoje proizvode od početka do kraja životnog veka i ponovnog vraćanja u proces proizvodnje.

Ovakvim pristupom uspostavlja se bolja kontrola plaćanja naknada (proizvođači se međusobno kontrolišu udruženi u kolektivnog operatera), niže naknade direktno će povećati broj obveznika koji plaćaju naknadu, neznatan uticaj na rast cena na malo i inflaciju, niže cene proizvoda – veći obim proizvodnje, veći ostali prihodi u budžetu, smanjuje se siva

ekonomija, obezbeđuju se sredstva za finansiranje ostalih projekata u životnoj sredini, nova radna mesta – direktno i indirektno upošljavanje (od 1.000 u prvoj godini do tri do pet hiljada u narednim godinama), upošljavanje ostalih grana privrede (transport, javna preduzeća), unapređenje poslovnog okruženja i stvaranje boljih uslova za investicije, investicije u JKP, inkluzija manjinskih grupa, zdravija životna sredina.

Mi, kao država smo se obavezali da ćemo u procesu pridruživanja EU ispuniti sve standarde evropskog zakonodavstva. Ovakvim odnosom i ovim tempom prema ovoj oblasti, Poglavlje 27 može biti velika prepreka pristuapnju EU. Ako posmatramo iz nekog drugog ugla, hajde da uredimo „našu kuću“, a samim tim ćemo biti sposobni da ispunimo i visoke zahteve koji se pred nas postavljaju u procesu pridruživanja. Ruka svih društveno-­ -odgovornih kompanija im je ispružena.

11 Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

PANELISkinja

Mr Dragica Branković

E

konomski instrumenti za finansiranje zaštite životne sredine na nivou jedinice lokalne samouprave definisani su Zakonom o zaštiti životne sredine. U skladu sa tim, a u cilju evidentiranja sredstava ostvarenih od naknada u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine, kao i sredstava iz drugih izvora, i obezbeđivanja njihovog namenskog korišćenja na osnovu utvrđenog programa, gradonačelnik Grada Novog Sada doneo je Rešenje o otvaranju Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine.

Odlukom o posebnoj naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine na teritoriji

12 Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

pomoćnica načelnice Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada Grada Novog Sada utvrđeno je da Program korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za svaku kalendarsku godinu donosi gradonačelnik Novog Sada, uz pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine.

Ovim programom utvrđuju se planirana sredstva koja se očekuju od javnih prihoda, kao što su posebna naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine i naknada za zagađivanje životne sredine.

Sredstva planirana Programom koriste se za podsticajne, preventivne i sanacione programe i projekte koji se u najvećoj meri odnose na očuvanje i unapređenje

zelenila na javnim površinama, čišćenje i saniranje javnih površina, kao i projekte unapređenja sistema upravljanja otpadom na teritoriji Grada Novog Sada.

Projekte očuvanja i unapređenja zelenila realizuje Javno-komunalno preduzeće „Gradsko zelenilo“ Novi Sad kome je povereno obavljanje usluga očuvanja i unapređenja zelenila u funkciji zaštite životne sredine na javnim površinama na teritoriji Grada Novog Sada, kao isključivo pravo u skladu sa propisima kojima se uređuju javne nabavke, dok projekte čišćenja i saniranja javnih površina i unapređenja sistema upravljanja otpadom

na teritoriji grada u funkciji očuvanja i unapređenja životne sredine realizuje Javno-komunalno preduzeće „Čistoća“.

U odnosu na zelenilo, osim sađenja drveća, šiblja i žbunja i uređenja travnjaka, radi se i na orezivanju drveća, uklanjanju suvih, oštećenih i bolesnih grana, kao i uklanjanju suvih, bolesnih i oštećenih stabala, a sve aktivnosti sprovode se na osnovu stručnih nalaza i mišljenja i, gde god je to moguće, uklonjena stabla se zamenjuju novim sadnicama.

Pored mnogih projekata koji su realizovani poslednjih godina, treba naročito istaći aktivnosti na pejzažnom uređenju novog parka severno od Ranžirne stanice i Ulice Radomira Raše Radujkova.

Tako će Novi Sad, posle više decenija, dobiti novi park površine 34.951 metara kvadratnih, od kojih je površina od 27.831 metara kvadratnih pod zelenilom.

Realizacija projekata čišćenja i saniranja javnih površina, pored sakupljanja rasutog otpada, podrazumeva i uklanjanje divljih deponija sa javnih površina, koje se, na žalost, u kratkom roku ponovo formiraju.

Za praćenje kvaliteta vazduha, aeropolena, nivoa buke u životnoj sredini i kvaliteta površinskih voda zaključuju

se ugovori sa ovlašćenim stručnim i naučnim organizacijama i ustanovama, nakon sprovedenog postupka javne nabavke u skladu sa zakonom.

Aktivnosti na zaštiti, uređenju i unapređenju ovih zaštićenih prirodnih dobara realizuju se na osnovu godišnjih programa. U okviru raspoloživih sredstava Budžetskog fonda finansiraju se konkretni projekti ponuđeni od strane upravljača, a koji doprinose očuvanju, unapređenju i promociji zaštićenih prirodnih dobara, kao i projekti koji obezbeđuju naučnu i stručnu osnovu za preduzimanje mera zaštite i unapređenja određenog prirodnog dobra.

U skladu sa Pravilnikom o sufinansiranju programa i projekata iz oblasti zaštite životne sredine raspisuje se i sprovodi Javni konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje programi i projekti iz oblasti zaštite životne sredine koji se odnose na popularizaciju, podsticanje, usmeravanje i jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine, a koje realizuju udruženja građana.

U cilju podizanja nivoa obrazovanja, jačanja svesti i popularizacije zaštite životne sredine, Gradska uprava za zaštitu životne sredine, samostalno ili u saradnji sa drugim subjektima, realizuje programe

i projekte, organizuje ili učestvuje u predavanjima, seminarima, tribinama, skupovima, manifestacijama, akcijama iz oblasti zaštite i unapređenja životne sredine i obeležavanju značajnih datuma i događaja, kao što je tradicionalno učešće na sajmu ekologije u okviru LORIST-a.

Gradska uprava za zaštitu životne sredine, u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine i Odlukom o posebnoj naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine na teritoriji Grada Novog Sada, dostavlja gradonačelniku i Skupštini Grada Novog Sada, kao i ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine Izveštaj o realizaciji Programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za svaku kalendarsku godinu. Izveštaj, pored finansijskog dela u kome su dati ostvareni prihodi i rashodi i sredstva opredeljena za realizaciju pojedinačnih programa i projekata, sadrži i kratak opis svakog programa i projekta.

Na osnovu iznetog može se zaključiti da Grad Novi Sad, sredstva Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine troši u skladu sa zakonom, namenski i transparentno.

13 Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

PANELISkinja

Dragana Ratković

K

ao novinarka Radio Novog Sada, 20 godina pratim oblasti ekologije i zaštite životne sredine, i isto toliko dugo uređujem emisiju „Pod staklenim zvonom“ koja se bavi tim temama u kontinuitetu već tri decenije.

Sve ove godine pratim i koliko su informacije iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine prisutne u medijima.

Evidentno je da su u poslednjih deset godina ove teme postale zastupljenije, ali s obzirom na stanje životne sredine i probleme koje imamo – to nije dovoljno.

Kada se govori o zaštiti životne sredine neizbežno je i pitanje – jednako kako u

14 Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

urednica radio-emisije „Pod staklenim zvonom“ Prvog programa Radio Novog Sada nerazvijenim tako i razvijenim državama – koliko sve to košta. Ipak, postoji bitna razlika što se u nerazvijenim zemljama, zemljama u tranziciji, kao što je naša, na to gleda još uvek kao trošak, dok u onim razvijenim kao investicija. O tome koliko je novca potrebno da bi se stanje životne sredine popravilo i rešili nagomilani ekološki problemi, mediji su povremeno izveštavali i pisali na različite načine.

Ako gledamo unazad deset godina, najviše interesovanje medija izazvalo je osnivanje Fonda za zaštitu životne sredine u koji se slivao novac prikupljen od taksi i naknada, i koji je trebalo

namenski da se troši, da se vrati u životnu sredinu. Novinari su tada pratili ono što je finansirano novcem iz tog fonda, kao što je sprovođenje kampanje „Očistimo Srbiju“, opremanje komunalnih preduzeća, izdvajanje novca za uspostavljanje sistema upravljanja otpadom itd. Sa ništa manje interesovanja izveštavalo se i o gašenju fonda, kako je obrazloženo, zbog malverzacija i nenamenskog trošenja ali i posledicama koje su nastale njegovim prestankom.

Ipak, u medijima nije bilo istraživačkih priča na osnovu kojih su građani mogli saznati gde je odlazio i na šta se sve

trošio taj novac, i ko je odgovoran za njegovo nenamensko trošenje. Nakon ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine, izveštavanje se uglavnom svodilo na kritiku njegovog rada ili na kritiku da zbog njegovog ukidanja više nema novca za rešavanje problema u životnoj sredini.

Ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine naišlo je i na kritike Evropske komisije koja je u Izveštaju o napretku Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom dala preporuku da se mora obezbediti stabilan izvor finansiranja životne sredine i da se formira Zeleni fond u koji će se slivati takse i naknade, a iz kog će se novac namenski trošiti za zaštitu životne sredine. Upravo zbog te preporuke Evropske komisije mediji su pratili i osnivanje i početak rada Zelenog fonda ali, bez obzira na medijsko interesovanje, javnost nije bila dovoljno upoznata kako će on funkcionisati. Tek kad je fond zaživeo, saznali smo koliko se novca slilo na ime naknada i taksi za životnu sredinu u republički budžet ali ne i na šta se on sve troši. Do tih podataka novinari ne mogu da dođu, tako da ni nema mnogo informacija u javnosti.

Veliku pažnju medija izazvalo je

osnivanje Ministarstva za zaštitu životne sredine ali i izjava ministra Gorana Trivana koji je rekao da će tražiti veća izdvajanja iz budžeta, kao i da se „zeleni novac“ vrati u životnu sredinu. Zabeležena je vest da je u republičkom budžetu za ovu godinu povećano izdvajanje za životnu sredinu ali nije zabeleženo da su izdvajanja u pokrajinskom budžet za životnu sredinu za 2018. smanjena u odnosu na prethodnu godinu.

Pažnju javnosti privukla je ocena Fiskalnog saveta da izdvajanja iz budžeta za zaštitu životne sredine godišnje treba povećati za oko 500 miliona evra i da to povećanje ulaganja u zaštitu životne sredine treba da bude budžetski prioritet u 2019. i u narednim godinama. Kada se govori o finansiranju životne sredine, u poslednje vreme novinari najviše pominju koliko će nas koštati postizanje evropskih standarda u toj oblasti ali ne i to da deo novca za to moramo obezbediti sami. Od prvobitnih 10,5 milijardi evra, došli smo do 12,5 milijardi, a ponekad se pominje i iznos od čak 15 milijardi evra. I dok se mediji tek povremeno bave temama finansiranja životne sredine na nacionalnom nivou, gotovo da nema

interesovanja da se izveštava i piše kako to izgleda na lokalnom nivou. Poznato je da tranziciona iskustva zemalja u okruženju ukazuju da će lokalne samouprave imati važnu ulogu i da će podneti veliki deo ukupnih nacionalnih troškova za zaštitu životne sredine, čak od 35 do 60 odsto. Stoga bi trebalo da finansiranje životne sredine na lokalnom nivou zaslužuje posebnu pažnju s obzirom na nadležnosti koji lokalne samouprave imaju .No, interesovanje za ovu temu izgleda ne postoji. I dok jedinice lokalne samouprave kažu da nemaju dovoljno novca za životnu sredinu, predstavnici NVO tvrde suprotno, da novca ima i da se on nenamenski troši.

Ekološki centar „Stanište“ i Centar za evropske politike uradili su analizu finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou od 2015. do 2017.

Analize pokazuju da zaista novca ima, ali da se on troši nenamenski. Studija je predstavljena u Novom Sadu, Beogradu, na raznim skupovima ali o tome mediji gotovo da nisu izveštavali. Izveštaje o

15 Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

tome objavilo je samo nekoliko medija: Radio Novi Sad u „Prepodnevnom programu“ i u emisiji o ekologiji i zaštiti životne sredine „Pod staklenim zvonom“, Drugi program Radio Beograda u ekološkom magazine „Čekajući vetar“ a od štampanih o tome je pisala samo „Politika“. Nakon objavljivanja studije, jedini ekološki magazin u našoj zemlji koji u kontinuitetu izlazi 11 godina „Eko list“ objavio je seriju tekstova o finansiranju životne sredine u nekoliko

16 Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

lokalnih samouprava. Prema iskustvima kolega, koji rade u nekim lokalnim medijima nije lako doći do potrebnih informacija pa je možda i to jedan od razloga zašto o tome nema više tekstova ili televizijskih ili radijskih priloga.

Kada mediji govore o finansiranju životne sredine na lokalu uglavnom su to priče o realizaciji određenih projekata koji se finansiraju novcem iz lokalnih fondova, kao što su uklanjanje divljih deponija, podizanje zelenila itd. ili se ukazuje na

određene ekološke probleme uz obaveznu konstataciju da za to nema novca. Ali koliko novca se slije u budžetske fondove lokalnih samouprava i kako se on troši o tome mediji ne izveštavaju. Zato je veoma pohvalno angažovanje ekoloških novinara „Eko vesti“ da skrenu pažnju svojim kolegama da se više angažuju i izveštavaju o tome kako bi građani znali kako se troši novac od naknada za životnu sredinu, jer prema objavljenoj studiji, novca ima samo treba da se usmeri u životnu sredinu.

PANELISTa

Milisav Pajević

novinar i urednik projektnih izdanja Magazina EKOlist

I

nstitut za održivi razvoj i zaštitu životne sredine „Zeleni krug“ i Magazin EKOlist istraživali su kako se troši eko-dinar u Subotici, Apatinu, Odžacima, Požarevcu, Pančevu, Leskovcu, Sremskoj Mitrovici, Nišu, trenutno istražujemo Užice, dok će do kraja godine biti istražen i Zrenjanin. Istraživački tekstovi na ovu temu obavljeni su kroz projekte „Kuda putuje lokalni ekološki dinar?“, „Istraživačkim novinarstvom do transparentnog zelenog dinara“ i „Šta se dešava sa lokalnom eko-taksom?“. Pored

Jadranke Marčok, Marice Puškaš i mene, koji sam najveći broj tekstova napisao, pisali su još Sofija Špero i Sandra Iršević.

Na samom početku kod sagovornika nailazili smo na izvesno odbijanje razgovora na temu trošenja finansijskih sredstava prikupljenih od naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine. S razlogom zato što je ova tema pomalo „škakljiva“ i „opasna“, kako i za one koji predstavljaju lokalnu administraciju, tako i za predstavnike udruženja građana koja se bave životnom sredinom, jer se

plaše da svojim izjavama ne nanesu sebi i svojim organizacijama štetu. Takođe, primetili smo da je vrlo malo onih koji poznaju ovu tematiku i istinski se razumeju u ovu oblast. Vidno je bilo, i to se, da primetiti, u objavljenim tekstovima kad ih pročitate, predstavnici lokalnih samouprava izbegavaju da bilo šta kažu na temu trošenja novca prikupljenog od naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine (slučaj grada Požarevca) ili pričaju „svoju priču“ i izbegavaju da daju direktan odgovor na direkno postavljeno

17 Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

pitanje (slučaj Pančeva, Leskovca, Niša).

Uostalom, pustili smo integralne odgovore i bez skraćivanja ih objavili, a na čitaocima je da zaključe ko je šta i kako radio. Takođe, suočili smo se sa nezainteresovanošću i izbegavanjem udruženja građana da pričaju na ovu temu (slučaj grada Leskovca).

Uređivački kolegijum Magazina EKOlist je zbog toga morao da izmeni koncept sadržaja tekstova kako bi doveo do postizanja rezultata i ostvarivanja cilja koji smo unapred zacrtali.

Ono što smo naučili pišući ove tesktove je da se prilagodimo okolnostima i situaciji, kao i da preduzmemo korake

18 Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

koji će nas dovesti do ostvarenja rezultata i zactanog cilja. Na novinarima je da uđu u trag trošenja sredstava prikupljenih od naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine. To vrlo često nije moguće, jer oni koji su nadležni da govore o tome izbegavaju da kažu gde su sredstva potrošena. Čak iako vam dostave podatke, beže od lične odgovornost ili je usmeravaju na prethodnike, najčešće optužujući minulu vlast za nenamensko trošenje para.

Primetili smo da i predstavnici udruženja građana gotovo u svim gradovima i opštinama u kojima smo istraživali vrlo malo znaju o načinu

prikupljanja i raspodeli naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine. Stekao sam utisak da ih gotovo i ne zanima gde se i kako troši eko-dinar, pogotovo ako su dobili neku „siću“ na konkursima kod svojih lokalnih samouprava.

Moj zaključak bi bio da novinari treba i moraju da izveštavaju, pišu i istražuju o sudbini novca koji se prikuplja na ime i u ime zaštite i unapređenja životne sredine na lokalnom nivou.

Svaki tekst koji se objavi na ovu temu je izuzetan doprinos podizanju transparentnosti i borbi za namensko trošenje para, jer „zeleni“ dinar treba da ide samo za zaštitu životne sredine.

PANELISTa

Miloš Ćirković

fotoreporter-novinar Nedeljnika „Novi magazin“

E

kološka dokumentarna fotografija objedinjuje umetnost i građanski aktivizam na jedinstven način. Svrha postojanja ovakvog vida fotografija je da se preko medija ona upotrebljava za promovisanje zaštite životne sredine, gde je, u rukama aktivista koji se bore za zaštitu prirode, veoma moćno „oružje“.

Da bi se ovo lakše razumelo, dovoljno je obratiti pažnju na razne fotografije sa snažnim vizuelnim utiskom iz čuvenog časopisa „Nacionalna geografija“, koje su često, nakon objavljivanja,

bile pokretač mnogih dobrih ekoloških aktivnosti na planeti Zemlji.

Na ovakav način, putem objavljivanja u medijima, moć fotografije se upotrebljava kako bi se ostvarili ekološki ciljevi koji veoma često deluju neostvarivo. Snaga ovakve ekološko dokumentarne fotografije je u tome što je ona svedočanstvo o nekom stvarnom događaju, i kao takva, mora isključivo da prenosi istinite i tačne informacije, što ekološki angažovani fotografi znaju. Manipulacije sa istinitošću događaja su nedopustive!

Čuveni fotograf Robert Kapa izjavio je: „Istina je najbolja slika, najbolja propaganda“. XX i XXI vek nisu periodi nastanka ovakvog tipa fotografija. Ekološka dokumentarna fotografija je sa nama, i uz nas poodavno. Bukvalno je pratila nastanak i razvoj fotografije uopšte. Tada ju je najčešće koristio čuveni američki fotograf prirode i ekologista Ansel Adams, čije su crno-bele fotografije prirode i netaknute prelepe divljine američkog zapada danas već kao ikone, doprinele da ljudi iz gradova koji nisu mogli da se upute u takve

19 Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

predele, vide i dožive u kakvom prelepom prirodnom okruženju žive. Njegove fotografije, koje danas predstavljaju prizore iz mnogobrojnih nacionalnih parkova širom Amerike, učinile su da tadašnji predstavnici vlasti u Americi ta mesta zaštite.

Kao angažovani fotoreporter u jednim novosadskim dnevnim novinama, bio sam u prilici da putem fotografija i reportaža, pored lepih i zanimljivih prizora na temu životne sredine, zabeležim i mnoge prizore iz grada i njegove šire okoline, Vojvodine i Srbije i načina na koji se građani prema njoj ophode. Prizori su često bili poražavajući i neshvatljivo zastrašujući da je svest građana Srbije na nezadovoljavajućem nivou, u pogledu zaštite prirode i njenih vrednosti.

Jedan od takvih prizora koji je na mene ostavio jak utisak, a koji se do ne tako davno mogao videti, bio je prizor ogromne divlje deponije i raznoraznog opasnog otpada i smeća na javnoj površini pored puta u naseljenom mestu, na ulasku u Novi

20 Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

Sad, buduću prestonicu kulture. Da ironija bude veća, pored puta kojim je mnoštvo vozila dolazilo i prolazilo, bio je postavljen bilbord na kojem je bila poruka „Dobro došli“. Ta moja fotografija je objavljena na naslovnoj strani dnevnih novina, a tadašnje gradske vlasti su preko svojih komunalnih službi, u kratkom roku očistile i uklonile tu deponiju, i na njenom mestu posadile drvećem. Fotografija je uticala na donosioce odluka i sasvim sigurno pokrenula niz „finansijskih mehanizama“ i mera da se pređašnje nedopustivo stanje promeni.

Danas, u svetu modernih tehnologija i društvenih mreža, gde gotovo svaki građanin Srbije poseduje „pametni“ telefon, fotografisanje i postavljanje fotografija besplatno na društvene mreže nikad nije bilo zastupljenije. Svako može, i treba da doprinese zaštiti prirode i okruženja u kome živimo jer zagađujući nju, uništavamo i sebe. Jedan od nedavnih poznatih primera građanskog aktivizma koji je video veći

deo javnosti Srbije, dogodio se krajem avgusta ove godine na reci Rasini, u opštini Brus, kada je telefonom snimljena starija žena kako baca smeće u reku, a taj snimak, koji je bio postavljen na jednu društvenu mrežu, preuzeo i preneo je „Blic“ – dnevne informativne novine, i postavio tu vest na svom portalu. Opet su državni organi reagovali u skladu sa zakonom kada su videli taj snimak, i opet su fotografija i video bili pokretači i, reklo bi se, direktno uticali na donosioce odluka.

Primera je mnogo i postavlja se pitanje: koliko fotografija treba da bude objavljeno po medijima i društvenim mrežama kako bi se probudila svest o zaštiti životne sredine i prirode građana Srbije, i svi „mehanizmi“ (uključujući i finansijske – namenjene zaštiti životne sredine) kako bi donosioci odluka na lokalnom i državnom nivou, zajedno sa građanima Srbije, pravovremeno doprineli boljem očuvanju životne sredine?! Izgleda mnogo.

MEDIJSKE OBJAVE O PANEL DISKUSIJI

Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive http://ekolist.org/panel-diskusija-finansiranje-zivotne-sredine-realnost-i-perspektive/

https://etleboro.org/g/3848b46b1793b6a99e1ccbf8672b72edsr/panel-diskusija-%E2%80%9Efinansiranje%C5%BEivotne-sredine-%E2%80%93-realnost-i-perspektive%E2%80%9C http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/gde-odlazi-eko-dinar_953196.html https://www.energetskiportal.rs/dogadjaji/panel-diskusija-finansiranje-zivotne-sredine-realnost-i-perspektive/ https://www.energetskiportal.rs/zeleni-dinar-treba-da-ide-samo-za-zastitu-zivotne-sredine-srbije/ http://www.ecofeminizam.com/2018/09/27/finansiranje-zivotne-sredine-realnost-i-perspektive/ https://www.dnevnik.rs/novi-sad/zeleni-fond-mrtvo-slovo-na-papiru-26-09-2018 http://ekolist.org/panel-diskusija-udruzenje-novinara-eko-vest/ https://www.nsreporter.rs/wp-content/uploads/2018/10/pdfresizer.com-pdf-resize-8.pdf http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3280897/cekajuci-vetar.html http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3287995/.html https://etleboro.org/g/42302a8866096da319575f91d85e342asr/%E2%80%9Ezeleni%E2%80 %9C-dinar-treba-da-ide-samo-za-za%C5%A1titu-%C5%BEivotne-sredine-srbije http://media.rtv.rs/sr_lat/pod-staklenim-zvonom/40612

21 Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

Pokrovitelj projekta

uz medijsku podršku

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisanja

MEDIJSKE OBJAVE O PANEL DISKUSIJI

Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive https://twitter.com/EkoVest/status/1044890582475145216

https://twitter.com/mcvojvodine/status/1044514207016906752 https://twitter.com/EkoVest/status/1044145202288611329 https://twitter.com/ZeleniMinuti/status/1042810794327646209 https://twitter.com/ekoneckg/status/1042674449970094080 https://twitter.com/ekoneckg/status/1043918257055563776 https://twitter.com/EnergySerbia/status/1045580891370770432 https://twitter.com/ekoneckg/status/1045597815848792066 https://www.facebook.com/events/2079712608720207/ https://www.facebook.com/UdruzenjeEkoNovinara/videos/495288634287464/ https://www.facebook.com/search/top/?q=Finansiranje%20%C5%BEivotne%20 sredine%20%E2%80%93%20realnost%20i%20perspektive https://www.facebook.com/search/top/?q=Finansiranje%20%C5%BEivotne%20 sredine%20%E2%80%93%20realnost%20i%20perspektive https://www.facebook.com/search/top/?q=Finansiranje%20%C5%BEivotne%20 sredine%20%E2%80%93%20realnost%20i%20perspektive https://www.facebook.com/search/top/?q=Finansiranje%20%C5%BEivotne%20 sredine%20%E2%80%93%20realnost%20i%20perspektive https://www.facebook.com/search/top/?q=Finansiranje%20%C5%BEivotne%20 sredine%20%E2%80%93%20realnost%20i%20perspektive

22 Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

IZVEŠTAJ SA PANEL DISKUSIJE

Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive

Izdavač: Udruženje novinara „Eko vest“ Za izdavača: Maja Pavlica UredniCI: Milisav Pajević Maja Pavlica Fotografije: Miloš Ćirković Dizajn i prelom: Miroslav Kosanović Oprema i štampa: MK Design, Petrovaradin Tiraž: 100 Novi Sad, septambar 2018.