BROJ 2610/24. MART 2017. www.poljoprivrednik.net
ORGANSKA POQOPRIVREDA I EKOLOGIJA
11
ZAVR[ENA OBUKA @ENA ZA BAVQEWE ORGANSKOM POQOPRIVREDOM
Zdravom hranom do ekonomskog osna`ivawa Osnovnu prakti~nu i teorijsku obuku pro{lo je 47 polaznica
N
acionalno udru`ewe za razvoj organske proizvodwe "Serbia organica" nedavno je zavr{ilo projekat "Organskom proizvodwom do lak{eg zapo{qavawa `ena" tokom kojeg je 47 pripadnica lep{eg pola usvojilo osnovna teorijska i prakti~na saznawa iz ove oblasti. Osnovni ciq projekta koji je podr`alo Ministarstvo za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa bila je pomo} ekonomskom
ko|e, za wih je organizovan sastanak s distributerima kako bi saznale koji proizvodi su najtra`eniji na tr`i{tu i {ta trgovci tra`e kada je u pitawu wihov kvalitet. - Organski proizvodi se sve vi{e tra`e i trenutno je wihova tra`wa ve}a od ponude, pa u marketima imamo sve vi{e organskih proizvoda iz uvoza i to ne samo prera|evina nego i sve`ih. To je prava {teta, s obzirom na zna~ajan doma}i potencijal kada je ova proizvodwa u pitawu, naglasila je Ivana Simi}. Napomenula je da je organska poqoprivreda posebno pogodna za `ene koje mogu da je organizuju i na oku}nici i tako stvore zdravu hranu za sebe, ali i vi{kove koje }e izneti na tr`i{te.
Potrebna savetodavna pomo}
Ivana Simi} osna`ivawu `ena u prigradskim sredinama kroz samozapo{qavawe bavqewem organskom proizvodwom. Nedavno je u Privrednoj komori Srbije u saradwi sa Centrom za organsku proizvodwu odr`an sastanak povodom zavr{etka ovog projekta, na kojem je polaznicama predo~ena podr{ka koju od dr`ave mogu da o~ekuju u daqem radu. Govore}i o projektu, generalni sekretar "Serbia organica" Ivana Simi} istakla je da su `enama pru`ena osnovna teoretska saznawa kada su u pitawu sertifikacija, principi organske proizvodwe, kao i mogu}nost plasmana prozvedene robe. Imale su priliku i da posete dva imawa na kojima se uspe{no organizuje organska proizvodwa. Ta-
Ivana Simi} je posebno istakla va`nost da se `enama koje su pro{le ovu obuku obezbedi daqa institucionalna podr{ka kada je u pitawu savetodavni posao, jer }e zasigurno nailaziti na probleme. Me|u `enama koje su pro{le obuku dosta je onih koje ve} imaju predznawa iz ove oblasti, ali su `elele da ih upotpune i saznaju kako {to boqe da se predstave na tr`i{tu. U tome im je pomogao i sastanak koji je u okviru realizacije projekta organizovan s distributerima. Upoznate su i s mogu}no{}u da s nekima od wih ostvare kooperantske odnose, kao i s ponudom da organizatori proizvodwe za wih rade grupnu sertifikaciju. Neke od wih su ve} izrazile spremnost da se upuste u preradu organskih proizvoda za kojim vlada posebno interesovawe. Tako|e, `ele i da se udru`e kako bi ostvarile boqu poziciju na tr`i{tu. Vrednost sektora organske proizvodwe prepoznala je i Privredna komora Srbije, koja je u julu pro{le
godine osnovala Centar za organsku proizvodwu. Razlog za to je, kako ka`e Veqko Jovanovi}, rukovodilac Centra, ~iwenica da povr{ine pod organskim proizvodima kod nas brzo rastu, kao i wihov izvoz.
Veqko Jovanovi} - Jo{ uvek je re~ o malim povr{inama i novcu, ali ovo je sektor koji i u svetu bele`i ogroman napredak, rekao je Jovanovi}. - Zato je pravi
lozi zakona i uti~e na kreirawe politike u ovoj oblasti.
Neophodna izmena pravne regulative Jovanovi} je naglasio da }e Centar na ~ijem je ~elu generisati dobre ideje i predloge i omogu}iti povezivawe svih u~esnika u lancu proizvodwe i distribucije orgaskih proizvoda. Najvi{e }e se insistirati na izmenama uredbi i zakona koji nisu usagl{eni s evropskim i proizvo|a~ima ote`avaju, a u pojedinim segmentima proizvodwe ~ak i onemogu}avaju rad. Tra`i}e se i da se pro{ire liste dozvoqenih uvoznih preparata kako bi na{i proizvo|a~i mogli da ih koriste i time pove}aju konkurentnost na tr`i{tu. Jovanovi} isti~e i da su neophodne izmene u sistemu podr{ke ovoj proizvodwi. Ka`e da }e se Centar zalagati, pre svega, za pasivnu pomo} kojom }e se pru`iti olak{ice u finansirawu proizvodwe i drugih obaveza proizvo|a~a. Jedna od ideja Centra je i da se osnuju organski inkubatori u lokalnim samoupravama u kojma bi mogli da se obrazuju i proizvode ~ak i oni koji nemaju svoju zemqu. Ciq je, kako nagla{ava Jovanovi}, da se doma}i prizvo|a~i osna`e i u~ine konkurentnim ne samo na doma}em ve} i inostranom tr`i{tu.
Zadovoqne polaznice obuke
Angelina Koji} trenutak za pravno, institucionalno i organizaciono povezivawe u ovom sektoru kako bi se stvorila dobra baza za wegov daqi napredak. Privredna komora je pravo mesto za to, jer se odavde {aqu pred-
Jedna od u~esnica projekta je Angelina Koji} iz Beograda koja ve} neko vreme razmi{qa o ovom poslu, a odlu~ila je da mu se posveti kada je ostala bez stalnog zaposlewa. Ima dva hektara zemqe na kojoj }e u prvo vreme gajiti `itarice, a kasnije, kako se posao bude razvijao, planira da otpo~ne i proizvodwu povr}a. Ka`e da joj je obuka koju je pro{la mnogo pomogla da razre{i neke nedoumice o organskoj proizodwi. Posebno je zahvalna zbog prilike da upozna druge `ene koje
Ovo poglavqe je najskupqe i najzahtevnije u procesu pridru`ivawa EU, a javnost je nedovoqno upoznata s wegovim zna~ajem
U
"Poqoprivredniku" je vi{e puta pisano o poglavqu 27 koje se odnosi na za{titu `ivotne sredine, a treba da se otvori u pregovorima o pridru`ivawu EU. Ovo poglavqe je najskupqe i najzahtevnije od svih. Procewuje se da }e za ispuwavawe obaveza koje se ti~u dostizawa evropskih standarda za{tite `ivotne sredine Srbiji biti potrebno oko 11 milijardi evra. Svest onih koji odlu~uju o ulagawima u ovu oblast o~igledno nije dovoqno razvijena, pa se za{tita `i-
votne sredine kod nas neadekvatno finansira. Nije boqa situacija ni kada je u pitawu svest obi~nih gra|ana, koji treba da shvate va`nost ulagawa u o~uvawe `ivotne sredine. ^iwenica je da nije po~eo s radom dugo najavqivani zeleni fond koji je trebalo da obezbedi kontinuirano finansirawe, kao i da Evropa nije zadovoqna napretkom na{e zemqe kada je u pitawu ova
oblast. Novosadsko udru`ewe novinara "Ekovest" i jedini doma}i specijalizovani ~asopis za ekologiju "Ekolist" su u `eqi da javnosti predo~e nagomilane prbleme kada je u pitawu kvalitet vode, vazduha i upravqawe otpadom, kao i implementacija evropskih regulativa u ovoj oblasti, nedavno organizovali panel-diskusiju o ovoj temi. Sekretar Koalicije 27 Jovana Dragi} istakla je tom prilikom da ova organizacija svake godine pravi godi{wi izve{taj u kojem daje
osvrt na promene u vezi sa implementacijom zahteva iz poglavqa 27 u praksu, koje su se desile tokom godinu dana. Na osnovu tog izve{taja daju se preporuke Vladi kako da unapredi stawe `ivotne sredine. Ovogodi{wi zakqu~ak komisje je da je oblast `ivotne sredine unapre|ena neznatno, a u mnogo segmenata ~ak ni malo. Potrebno je ja~ati zakonodavstvo u ovoj oblasti,
pokrenuti rad zelenog fonda, izraditi strategiju za borbu protiv klimatskih promena, te ratifikovati Pariski sporazum. Naglasila je da se u Srbiji pre~i{}ava svega 10 odsto otpadnih voda, a sli~na situacija je i u drugim oblastima. Wena preporuka je da se u pregovara~ki proces u ovoj oblasti {to vi{e ukqu~i civilno dru{tvo, jer bez toga ne}e biti napretka. Tako|e, neophodna je ve}a me|usektorska saradwa kako bi se pravilno sagledali i {to br`e re{ili problemi u vezi sa `ivotnom sredinom. Prema proceni Jovane Dragi}, ovo poglavqe mo`e biti otvoreno tek krajem godine. Jedan od ~lanova pregovara~kog tima za poglavqe 27 bio je dr Slobodan Puzovi}, zamenik direktora Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode. Istakao je da je Srbija usvojila skoro sve evropske direktive kada je u pitawu oblast `ivotne sredine, ali da je problem to {to se one ne primewuju u praksi. Naglasio je da moramo da budemo svesni da od Evrope mo`emo o~ekivati samo 10 odsto novca za implementaciju zahteva iz poglavqa 27, a ostali novac mora}emo da obezbedimo sami. To se mo`e uraditi boqom organizacijom i finansirawem, kao i efikasnijim ka`wavawem onih koji svesno zaga|uju `ivotnu sredinu. Zakqu~io je i da qude treba obrazovati, jer mnogi nisu svesni koliko wihove aktivnosti {tete `ivotnoj sredini. Ulagawa u za{titu `ivotne sredine, kako su se slo`ili panelisti, treba shvatiti kao investiciju, a ne kao tro{ak. Osim {to }e se time obezbediti zdrava sredina za `ivot qudi, mo`e i da se ostvari zna~ajna ekonomska dobit razvijawem zelene ekonomije, eko i etnoturizma i male privrede.
Jarmila Obradovi} jem proizvode povr}e, a uskoro }e se kapaciteti jo{ pro{iriti. Sva proizvodwa odvija se po organskim principima, a namirnice su prvenstveno namewene ~lanovima radne zajednice "Oaza". Jarmila napomiwe da tr`i{nih vi{kova nema mnogo, ali da }e ih biti kad se izgradi novi plastenik. @ene koje su pro{le ovu obuku dobile su najosnovnija saznawa iz organske poqoprivrede koja nimalo nije laka i nosi veliku odgovornost. Bi}e potrebno mnogo rada i truda da savladaju sve prepreke na putu do tr`i{ta, a prva ih ~eka ve} u periodu konverzije kad ne}e mo}i da prodaju svoju robu kao organsku. Me|utim, sude}i po tra`wi u svetu, ali i kod nas, one koje opstanu mogu u budu}nosti da se nadaju solidnoj zaradi.
SVETSKI FOND ZA PRIRODU POZIVA NA GLOBALNU AKCIJU
PANEL-DISKUSIJA O POGLAVQU 27
Ulagawe u `ivotnu sredinu je investicija, a ne tro{ak
tako|e nameravaju da se upuste u ovaj posao. S wima se dogovara o osnivawu udru`ewa kako bi nastavile da razmewuju iskustva i br`e napreduju. Jarmila Obradovi} iz Golubinaca bavi se organskom proizvodwom ve} ~etiri godine, mada ka`e da po organskim pricipima u svojoj ba{ti radi ve} vi{e od 20 godina. Nema svoju zemqu, pa je anga`ovana u golubina~kom udru`ewu "Oaza". Ovo udru`ewe ima svoj plastenik u ko-
Sat mraka za spas planete Organizacije i gra|ani pozvani da iskqu~e osvetqewe u subotu 25. marta, od 20.30 do 21.30
S
uo~avawe s posledicama klimatskih promena mora postati realnost, a jedan od podsetnika na to je i manifestacija "Sat za na{u planetu", koji se ove godine organizuje po deseti put. Organizator ove manifestacije Svetski fond za prirodu WWF poziva sve gradove i op{tine da se
u~estvovalo 85 gradova, 180 {kola, 92 nevladine organizacije i 75 kompanija. Svetski fond za prirodu poziva i pojedince da se prikqu~e "Satu za planetu" tako {to }e na jedan sat iskqu~iti rasvetu u svojim domovima. Ciq akcije je da podsti~e pojedince i organizacije da razmi{qaju o klimatskim promena-
ukqu~e u ovu akciju i to tako {to }e u subotu, 25. marta, od 20.30 do 21.30 sati iskqu~iti javnu i dekorativnu rasvetu koja osvetqava glavne znamenitosti grada ili trgove. Ova globalna akcija, u svetu poznata kao Earth hour, obele`i}e se na svih {est kontinenata, a o~ekuje se da }e u woj u~estvovati oko 180 zemaqa iz celog sveta. U Srbiji je u ovoj akciji pro{le godine
ma i da tokom jednog sata provedenog u mraku osete da svi treba da damo svoj doprinos odr`ivoj budu}nosti na{e planete. "Sat za na{u planetu" po~eo je da se odr`ava u Sidneju 2007. godine i do 2016. ukqu~io je stotine miliona qudi u 178 zemaqa {irom sveta. U{ao je u istoriju kao najve}a globalna volonterska akcija koja je ikad organizovana.
Stranu pripremila: Aleksandra Mili}