Publikacija "Vrtić bez otpada"

вртић без отпада

вртић без отпада АВАНТУРЕ

АВАНТУРЕ СУПЕР СПАСЕ СУПЕР СПАСЕ Уредник и издавач:

покровитељ пројекта Уредник и издавач:

Руменачка 110а, Нови Сад www.environovisad.org.rs Графичко обликовање: Данијела Јакшић

Руменачка 110а, НовиШтампа: Сад партнери на пројекту www.environovisad.org.rs Графичко обликовање: Тираж: Данијела Јакшић 7.000 БЕСПЛАТАН ПРИМЕРАК

Штампа: УЗ ПОДРШКУ 2016.

Тираж: 7.000 Нови Сад, 2018. БЕСПЛАТАН ПРИМЕРАК 2016.

пу „радосно детињство” вртић „Лептирић” Старија група Васпитачи: Зоран Анушић и Оливера Коледин

Ана Мијалковић Сара Обреновић

Лена Бељански

Наталија Богићевић Алексеј Дугоњић Милош Ранковић

Енергетска ефикасност из дечјег угла

дружење новинара „Еко вест” из Новог Сада постоји већ једанаест година и бави се извештавањем из области заштите животне средине и одрживог развоја, енергетике и здравих стилова живота. Током свог постојања, Удружење је организовало и реализовало многобројне пројекте у сарадњи са државним институцијама, невладиним организацијама, новинарским удружењима и грађанима Републике Србије. Један од значајнијих и занимљивијих пројеката Удружења је „Од предшколског знамо да се енергетски ефикасно понашамо”. Овај програм имао је за циљ подизање еколошке свести представника Предшколске установе „Радосно детињство” са територије Града Новог Сада, као и упознавање са мерама и тенденцијама у области енергетске ефикасности. У интересу нам је било да едукацију о енергетској ефикасности усмеримо и ка деци предшколског узраста.

Пројекат се састојао из два сегмента – анкетирања запослених у Предшколској установи „Радосно детињство” и неколико ликовних радионица на којима су малишани уметничким стваралаштвом представили своје виђење овог апстрактног појма. У интересу нам је било да се са децом разговара о овом, као и другим појмовима који се односе на заштиту животне средине. Желели смо да се кроз игру и ликовно стваралаштво, од раног детињства уче штедњи енергије и како се она рационално троши. Дечји радови су врло инспиративни и маштовити што указује на то колико малишани ипак размшљају о свету који нас окружује. Као резултат овог програма је публикација у којој су представљени најбољи дечји радови, њих 144, као и анализа анкете запослених. На ликовном конкурсу учествовали су малишани узраста од 5 до 6 година, из четири вртића, седам група Предшколске установе „Радосно детињство” из Новог Сада, и то:

четири групе из вртића „Свитац”, вртић „Палчица”, „Весели вртић” и вртић „Зека” из Буковца. Најбољи радови били су изложени у оквиру манифестације Новосадска јесен, која је крајем октобра, по 14. пут, организоавана на Спенсу. Захваљујемо се Градској управи за заштиту животне средине Нови Сад, руководству и запосленима у Предшколској установи „Радосно детињство”, Дагану Јајићу, стручном сараднику за ликовно васпитање ПУ „Радосно детињство”, васпитачима и деци, као и свима који су помогли да се овај програм реализује успешно и с пуно одговорности.

Пројектни тим Удружења новинара „Еко вест”

пу „радосно детињство” вртић „Лептирић” Средња група Васпитачице: Мирјана Чупић и Сузана Бјелица

Грегор Перковић Жарко Кнежевић

Николија Тодоровић Коља Рајачић

Милица Грбић Николина Мирчић

пу „радосно детињство” вртић „ПАЛЧИЦА” припремна предшколска група васпитачице: Гизела Јовановић и СAња Проданов

Страхиња Марков Саша Ђурђевић

Софија Новаковић Коста Сакач

Ниа Ночевски

Мирко Пајић Марта Станимировић

Тара Брацановић Јаков Полић

Михајло Ћаћић Леа Трифуновић

Михајло Слијепчевић Данило Осмајић

Ленка Пољаков Магдалена Савовић

Матеја Бобан Аљоша Шкрбић

Петра Лончар

Милена Срданов Анастасија Вукобратовић

Реља Бајић

Вукашин Кричковић Огњен Вукашиновић

Срна Тинтор Лука Никшић

пу „радосно детињство” вртић „ПАЛЧИЦА” припремна предшколска група васпитачице: Љубица Зелић и Јулија Вујновић

Урош Котрљановић Лазар Гутеша

Сташа Јевтић Лена Зивлак

Неда Личанин Тара Таубнер Мина Хајдер

Ања Најдановић Бојана Нешковић

Данило Васић Лука Првуловић Никола Дувњак

Лана Лукић Чарна Шипчић Вук Бреберина

Марко Албијанић Реља Силвестровић

Лазар Јовановић Калина Првуловић Дуња Денда

Дарио Драгичевић

пу „радосно детињство” вртић „Свитац” Старија група васпитачице: Гордана Бјелић и Маријана Мадацки

Уна Удицки Јована Станковић

Анђела Матијевић Лана Максимовић

Вук Димитријевић Татјана Станков

Теа Савин Николина Латиновић Петар Јокић

Теа Савин Стефан Сибинов

Петра Вељовић Анђела Илић

Теа Савин Нађа Радукић

Калина Милошевић Вук Јанус Николина Коларов

Реља Мајкић Невена Тошић Настасја Томић Татјана Станков

пу „радосно детињство” вртић „Цврчак”, Петроварадин припремна предшколска група Васпитачице: Бранкица Цицвара и Лидија Савић

Маша Лалић Дуња Шпаровић Јован Закић

Вук Шпаровић Данило Мандић Софија Родић

Растко Маријановић Милан Крунић Вукашин Зубац Јован Футошки

Марко Хекенбергер

Кристина Буква Милица Сичевић Јован Скенђић

Драган Боровић Јована Гаврић Лана Јојић

Ема Дервишевић Ленка Костић Јана Гоцић

пу „радосно детињство” вртић „Маслачак” припремна предшколска група васпитачице: Евица Ивков и Мирјана Кижевски

Дамјан Жарин Доротеја Баборац Милидраг Станојевић

Леа Моравски Сава Жарин Марија Симић

Нађа Вугдалић Елена Којић Михајло Латиновић

Дамјан Жарин Леа Моравски Нађа Вугдалић

Доротеја Баборац Сава Жарин Елена Којић

Милидраг Станојевић Марија Симић Михајло Латиновић

пу „радосно детињство” вртић „Весели Патуљци”, РуменкA припремна предшколска група Васпитачице: Вера Селешћиански и Ана Валихора

Ема Ковач Дуња Станковић Вања Радановић

Катарина Бакша Милош Вранац Николина Малиновић

Страхиња Ђокић Јана Сељаковић Марко Кугли

Дуња Вучковић Милана Бандулаја Вукашин Јазић

Лазар Пешић Нела Пађен Филип Добрић

Аријана Павловић Душан Бегић Неда Андрић

пу „радосно детињство” вртић „Весели Патуљци”, РуменкA припремна предшколска група Васпитачице: Бригита Фаин и Илонка Ребачек

Лана Миливојевић Анастасија Станковић

Виктор Ветраб Јован Савић

Реља Зарић Ена Загорчић Марија Мирков

Виолета Вракеља Дуња Нађалин

Ана Банчи

пу „радосно детињство” вртић „Весели Патуљци”, РуменкA припремна предшколска група васпитачицa: Ивана Мучаји

Николија Копиловић Дуња Бабић

Никола Јојић Милош Вељковић

пу „радосно детињство” вртић „Зека”, Буковац припремна предшколска група Вапитачице: Анета Диздар и Гордана Маричић

Наталија Нанић Лазар Плећаш Душан Милетић

Никола Шнајдер Душан Петровић Саша Мркојевић

Славко Мијатовић Мила Завишић Дамјан Станић

пу „радосно детињство” вртић „Зека”, Буковац припремна предшколска група Вапитачице: Јелена Видаковић и Марија Илић

Анђела Тешановић Милица Амиџић Дајана Стојановић

Лазар Жујић Дуња Перић Дуња Савковић

Јована Марчета Алекса Гаврић Анђела Ђисалов

Лана Видаковић Павле Париповић

Неда Јагодић

Данило Кнежевић Милица Милић Исидора Бабић

пу „радосно детињство” вртић „Весели вртић” припремна предшколска група Вапитачице: Јасна Ивановић и Ана Аврамов

Тамара Шћекић Марко Капицл

Милица Петровић Мира Пејовић Алиса Дунић

Балша Меденица Саша Мушицки

Тадија Станковић Михајло Глигорић Миа Зорић

Лазар Ђурђевац Сара Тодоровић Марјан Убовић

пу „радосно детињство” вртић „Звончић”, Каћ припремна предшколска група Вапитачице: Адријана Кондић и Гордана Рогић

Јован Јаковљевић Тара Радаковић

Елена Чвокић Страхиња Лакетић

Марија Чегар Љубомир Радукин Лана Илић

Мирка Петковић Вања Вучковић Вељко Плавшић

Ненад Вишекрунић Ружица Петковић Јелена Ђаковић

Анђела Шите Љубица Атанацков Дуња Шавија

Константин Четојевић Огњен Скенџић Софија Гвозденовић

Стефан Стојановић Анђела Марковић Немања Илић

Миљана Ћосић Лазар Шишарица Миња Арсић

пу „радосно детињство” вртић „Звончић”, Каћ припремна предшколска група Вапитачице: Снежана Велицки и Јованка Гвозденовић

Јована Суботин Јована Беквалац Мила Тркуља Нађа Павличевић

Лена Срдић Младен Гароња

Мина Дамјановић Новак Марјановић Милош Ракић Никола Матијевић

Анђела Драгојевић Анђела Радак Нина Гвозденовић Стефан Кондић

Вукашин Етински Лука Шишарица

Георгије Танасић Валентина Вујичин

пу „радосно детињство” вртић „Звончић”, Каћ припремна предшколска група Вапитачицa: Наташа Живковић

Лена Сазданић Милица Лончар Анђела Микић

Анђела Микић

Милица Бановић Милица Лончар Немања Стајић

пу „радосно детињство” вртић „Звончић”, Каћ мешовита група Вапитачице: Анђелка Лакић и Моника Пејић

Адријана Блакар Страхиња Ћосић Огњен Ивић

Стефан Чичак Лена Тешић

пу „радосно детињство” вртић „Чаробњак”, Лединци Мешовита група Васпитачица: Славица Нићифоровић Веселиновић

Анастасија Радановић Михајло Дамовић Зоран Хелц Николина Максимовић

Јован Максимовић Нина Микеревић Михаило Микеревић Драган Медаковић

Ања Мојић Винко Обад Хана Вујановић Небојша Симић

Истраживање о значају и примени енергетске ефикасности у објектима Предшколске установе Радосно детињство" из " Новог Сада

а намером информисања и подизања свести запослених у Предшколској установи „Радосно детињство” из Новог Сада о потреби ефикаснијег коришћења свих облика енергије, Удружење новинара „Еко вест” организовало је радионице и обавило је анкетно истраживање с циљем да се изради Анализа стања из области енергетске ефикасности у овој установи. Како би се успешно реализовао пројекат, спроведено је квантитативно истаживање, анкета од 25 питања која је обухватала неколико тематских целина – од потрошње енергије у објектима предшколске установе и информисаност запослених о енергетској ефикасности до старосне структуре и образовања испитаника. Анкетирани су одговарали на питања типа да ли им је објекат топлотно изолаван; користе ли неке од обновљивих извора енергије; имају ли енергетски ефикаснију столарију; као и да ли се користе штедљиве сијалице и расвета. Полна структура анкетираних: 5,3% мушкараца и 94,7% жена. Испитаници су најчешће старосне доби од 36 до 45 година (46,4%), потом од 46 до 55 година (31,2%), а најмање анкетираних било је узраста од 26 до 35 година (22,4%). Најбројнији су били запослени са завршеним факултетом (39%), па са вишом школом (33,8%), потом следи средње образовање (18,1%) и на крају мастер (9,1%).

Шта се дешава са кућним отпадом?

Шта је то депонија?

9,7 % 23,3 %

33,3 %

28,2 %

8,7 %

2,9 %

Одвози се на депонију

Колико депонија постоји у Новом Саду?

64,1 %

17,6 %

5,9 % 63,1 % Место где се одлаже отпад на начин који не штети животној средини

Постоји једна депонија и неколико сметлишта

43,2 %

Спаљује се у постројењу за третман отпада Место где се одлаже или спаљује опасан отпад

Не постоји депонија у Новом Саду

Одвози се у комунално предузеће где се сортира и прерађује

Свако место на којем се одлаже отпад

Постоји неколико депонија

Нисам упознат/а

Две трећине испитаних каже да се кућни отпад односи на депонију, док готово четвртина њих сматра да се одвози у комунално предузеће где се сортира и прерађује.

Готово већина анкетираних чула је за појам депонија, само што скоро две трећине њих тврди да је то место где се одлаже отпад на начин који не штети животној средини. С друге стране, мање од трећине њих сматра да је свако место на које се одлаже отпад депонија.

Интересантно је да готово трећина испитаних није упозната са постојањем депоније у Новом Саду. Док 43 одсто њих сматра да постоји једна депонија и неколико сметлишта, а свега 6 одсто анкетираних тврди да у овом граду депонија ни не постоји.

Која је разлика између сметлишта и депоније?

Шта је то рециклажа?

13,6 % 19,4 %

Која врста отпада може да се рециклира?

1,9 %

10,7 %

26,2 %

Да ли ви рециклирате отпад?

1% 72,5 %

6,8 % 1 %

25,5 %

7,8 %

1% 56,3 %

53,4 %

71,9 %

Сметлишта загађују животну средину док су депоније уређене на начин да не загађују животну средину

Рециклажа подразумева коришћење отпада као сировине за производњу

На сметлиштима се отпад не сортира, док се на депонијама сортира

Чуо/ла сам за појам али не знам шта тачно значи

На депонији се одлаже посебна врста отпада док се на сметлиштима одлаже кућни отпад

Рециклажа подразумева посебно разврставање и одвојено одлагање отпада

Нисам упознат/а

Папир, стакло, пластика, метал

Не, али бих, да постоје организовани услови

Искључиво органски отпад

Не, то би ми само одузимало време

Сав отпад из домаћинства

Да, редовно

Нисам упознат/а

Зависи од отпада и од ситуације

31 %

Нисам упознат/а

Више од половине анкетираних тврди да сметлишта загађују животну средину, док су депоније уређене на начин да је не загађују. Међутим, скоро 14 одсто анкетираних не зна која је разлика између сметлишта и депоније.

За појам рециклажа готови сви су чули, само нешто више од три четвртине анкетираних сматра да она подразумева коришћење отпада као сировине за производњу. Међутим, два одсто њих је чуло за овај појам али не зна шта он тачно значи.

Да се папир, стакло, пластика и метал могу рециклирати сматра мање од три четвртине анкетираних (око 72,5 %), а четвртина пак тврди да се сав отпад из домаћинства може поново употребити.

Спремност на рециклажу постоји код свих испитаника/ца, али тек нешто мање од 8 одсто редовно рециклира, док би готово више од половине анкетираних радо рециклирало отпад да постоје организовани услови за то.

Када кажемо да је нека материја биоразградива, сматрамо да је...

5,9 %

17,8 %

74,3 % Разградива под утицајем микроорганизама и не штети животној средини

Како поступате са отпадом из кухиње и остацима хране?

11,8 %

5,9 %

36,2 %

Да ли компостирате?

45,1 %

19,4 %

80,6 %

Бацам у контејнер заједно са осталим отпадом

Да

Компостирам

Не

Начињена од посебних биолошких супстанци које штете животној средини

Храним домаће животиње

Искључиво органског порекла

Ништа од наведеног

Нисам упознат/а

Уколико компостирате, како компостирате?

40 %

55 % Компостирам на гомили у мом дворишту У ручно направљеном компостеру У купљеном компостеру

Ако занемаримо око шест одсто испитаника, који су се изјаснили да нису упознати, сви остали учесници анкете знају шта значи када се каже да је нека материја биоразградива.

Више од половине испитаних отпад из кухиње баца у контејнер, заједно са осталим отпадом, док 41 одсто анкетариних остацима од припреме оброка храни домаће животиње.

Око петине учесника анкете (19,4 %) тврди да компостира.

Интересантно је да од оних који компостирају преко 80 одсто није упознато са начином компостирања, док нешто више од 12 одсто компостира на гомили у свом дворишту.

Да ли сте чули за појам зелене или циркуларне економије?

48,5 %

Да ли одложени отпад на депонији може да се користи за производњу енергије?

22,5 %

Да ли пластичне кесе загађују животну средину?

6,8 % 2 %

Да ли је боље користити пластичне, папирне или платнене торбе?

3,9 %

4% 15,7 %

51,5 % Да

Да, али је неопходно изградити посебан систем

73,5 %

Не

79,4 %

90,2 % Да, зато што се се разграђују тек за 500 година

Платнене, јер не штете животној средини и могу више пута да се користе

Не, оне нам помажу да лакше одложимо отпад Једном одложен отпад више ничему не може да служи

Не, ако се прописно одложе

Папирне, јер се праве од дрвета које може поново да се засади

Нисам упознат/а

Пластичне, јер су најпрактичније Нисам упознат/а

Скоро половина учесника анкете је чуло за овај појам.

Нешто мало мање од три четвртине (73,5 %) анкетираних тврди да се одложени отпад на депонији може користити за производњу енергије, али је неопходно изградити посебан систем. Мање од четвртине испитаника/ца није упозната са овом темом.

Више од 90 одсто анкетираних каже да пластичне кесе загађују животну средину, зато што се разграђују тек за 500 година. Док два одсто њих сматра да пластичне кесе не загађују околину уколико се прописно одлажу.

Платнене торбе су избор 81 одсто учесника анкете, зато што не штете животној средини и могу више пута да се користе. Док око 15 одсто њих користи папирне кесе, уз образложење да се праве од дрвета које може поново да се засади.

Да ли непрописно одложен отпад може утицати на квалитет воде за пиће?

3,9 %

2,9 %

Шта је то опасан отпад?

4,9 %

Шта од понуђеног спада у опасан отпад?

5,8 % 2,9 %

Да ли је медицински отпад опасан?

2% 10 %

39 % 8,2 % 10 %

92,2 % Да, преко опасних материја које преко земљишта стижу до подземних вода Не може утицати на воду за пиће али штети ваздуху и земљишту, биљкама и животињама Не може ни на који начин утицати на наше здравље

86,4 % То је отпад који садржи састојке који могу да изазову трајно или привремено оштећење здравља и природне средине

Нисам упознат/а

21,8 %

Батерије из кућне употребе

Електрични кућни апарати

Акумулатори

Хемикалије и пестициди

98 % Да Не

То је хемијски отпад који има експлозивна својства То је отпад који настаје у индустрији, односно ван кућне употребе

Остаци од хране која садржи адитиве

Тонери из штампача

Папир и дрво

Нисам упознат/а

Нисам упознат/а Пластика

Већина испитаних (око 92 одсто) сматра да непрописно одложен отпад може утицати на квалитет воде за пиће, пошто опасне материје преко земљишта стижу до подземних вода и загађују воду за пиће.

Више од 86 одсто анкетираних наводи да опасан отпад садржи састојке који могу да изазову трајно или привремено оштећење здравља и природне средине.

39 одсто испитаника тврди да су хемикалије и пестициди опасан отпад, затим следе са по 10 одсто акумулатори и батерије из кућне употребе, док су најмање заступљени тонери из штампача са 4 одсто.

Медицински отпад је опасан за готово 98 одсто испитаних.

Како се поступа са медицинским отпадом?

11,8 %

47 %

Ко, по вашем мишљењу, има највише утицаја на информисање о отпаду?

Да ли сте некада учествовали у акцијама прикупљања отпада?

45,6 %

31 %

39,2 %

23 %

35 %

Да ли увек одлажете отпад на предвиђено место?

17,6 %

52,4 %

77,4 %

Спаљује се у посебним условима

Медији и интернет

Да, увек се радо уључујем у акције те врсте

Увек водим рачуна о томе

Одлаже се у посебним контејнерима

Родитељи

Не, нисам имао/ла прилике

Увек када ми то не представља претеран труд

Са њим се поступа као и са сваком другом врстом отпада

Образовне институције

Не, јер не сматрам да је то важно

Признајем да сам често намаран по том питању

Вршњаци

Нисам упознат/а

Нисам упознат/а Невладине организације

Готово 90 одсто анкетираних зна како се поступа са медицинским отпадом, док свега два процента испитаника сматра да се са њим поступа као са сваком другом врстом отпада.

Према мишљењу испитаника, медији и интернет имају највише утицаја на информисање о отпаду, затим следе образовне институције, а потом родитељи и невладине организације.

Више од половине анкетираних учествовало је у акцијама прикупљања отпада и увек се радо уључује у акције те врсте.

Ако изузмемо четири одсто анкетираних, наши испатици углавном одлажу отпад на предвиђено место.

Колико је по вашем мишљењу важно правилно управљање отпадом?

5,8 % 2 %

Како оцењујете проблем отпада у Новом Саду?

35,9 %

ИМПРЕСУМ КАТАЛОГ ИЗЛОЖБЕ

Дечји радови са ликовног конкурса Вртић без отпада", " септембар-децембар 2018.

ИЗДАВАЧ

Удружење новинара "Еко вест" www.eko-vest.com UdruzenjeEkoNovinara EkoVest

10,7 % 91,2 %

УРЕДНИЧКИ КОЛЕГИЈУМ

52,4 %

Веома је важно јер морамо чувати животну средину

Отпад представља велики проблем у Новом Саду

Важно је, али о томе се брину комунална предузећа

Колико је мени познато, отпад није велики проблем у Новом Саду

Неки други проблеми су много важнији Увек може бити и боље Нисам упознат/а Нисам упознат/а

Драгана Ратковић, Милош Ћирковић, Милисав Пајевић, Маја Павлица и Мирослав Косановић

ГРАФИЧКИ ДИЗАЈН

MK DESIGN Петроварадин

ЦРТЕЖ СА НАСЛОВНЕ СТРАНЕ

Теа Савин и Нађа Радукић, вртић „Свитац”

ФОТОГРАФИЈА За већину наших испитаника/ца (97 одсто) од изузетне је важности правилно управљање отпадом.

Више од половине анкетираних тврди да отпад представља велики проблем у Новом Саду. Међутим, око 10 одсто њих сматра да отпад није велики проблем у овом граду.

Милош Ћирковић

ШТАМПА

Датапринт, Будисава

ТИРАЖ 100

Нови Сад, 2018. 52