EXART ART MAGAZIN
ZIMA 2013 • BROJ 1
Pop Art Nirvana Plastični Isus Damir Avdić Srećko Radivojčević Dejan Zdravković Sanja Bakračlić Aleksandra Tarbuk Bojan Stričević
ART MAGAZIN WWW.EXART.BLOG.COM
EXART MAGAZIN BROJ 1 ZIMA 2013.
IMPRESSUM GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Srećko Radivojčević UREDNIK Dejan Zdravković ******************************************
DOPRINELI BROJU Sanja Bakračlić Aleksandra Tarbuk Bojan Stričević
******************************************
DIZAJN MAGAZINA Srećko Radivojčević ******************************************
NASLOVNA STRANA Srećko Radivojčević
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna Biblioteka Srbije, Beograd 79 Exart magazin/ glavni i odgovorni urednik Srećko Radivojčević God 1., br.1 (dec.2013) : Novi Sad, 2013, Exart - 28 cm. Tromesečno ISSN 2335-0369 = Exart magazin
WWW.EXART.BLOG.COM
SADRŽAJ
POP ART
NIRVANA
PLASTIČNI ISUS
DEJAN ZDRAVKOVIĆ
KRISTIJAN GOLUBOVIĆ
SREĆKO
RADIVOJČEVIĆ
XX • Exart magazin
SANJA BAKRAČLIĆ
ALEKSANDRA TARBUK
BOJAN STRIČEVIĆ
Exart magazin • XX
KRISTIJAN GOLUBOVIĆ
EXA
ART • exart ©
POP
14 • Exart magazin
ART
Exart magazin • 15
POP ART
Pop art (skraćeno od: popular art = popularna umetnost) je umetnički stil koji se javio u Velikoj Britaniji (početkom 1950ih) i SAD-u (krajem 50-ih), a vrhunac doseže 60-ih godina 20. veka u Americi. Zreli pop art je američka pojava, nastao od klišea velike, smele, sirove amerike, klišea koji je postao veoma rasprostranjen u vreme kada je apstraktni ekspresionizam doživljavao medjunarodi trij umf. Pop art je u stvari dva puta rodjen – prvi put u Engleskoj, a zatim nezavisno od toga, ponovo u Njujorku. Značajno je da je on hibrid, proizvod dve decenije kojima je dominirala apstrakcija, pa je kao takav naslednik pre jedne apstraktne nego figurativne tradicije, tako da pop art ima više zajedničkog sa američkom post-slikarskom apstrakcijom Ellswortha Kellya ili Kennetha Nolanda, nego sa savremenim realizmom. Pop art nije kao pokret pustio koren ni u jednoj zemlji (iako je američki pop art najpoznatiji), u svakoj zemlji se javljao u sasvim različitom vidu tako da je u Evropskim zemljama ispoljavao izvesne sociološke težnje, za razliku od Američkog i Engleskog.
Za umetnike stil pop arta je bio način da otpočnu s jednim umetničkim izrazom koji neće ništa dugovati trendovima u umetnosti koji su u to vreme preovladjivali. U početku, nezavisni od svojih kolega u istom gradu ili u drugim zemljama , nekoliko izolovanih njujorških umetnika naišlo je na zajednički stil sasvim slučajno. Oni nisu čuli za svoje britanske kolege, a razvoj u Evropi je imao malo uticaja na njihovu aktivnost. Uprkos izvesnoj vezi izmedju umetnika u Evropi, Americi i Engleskoj, zreli pop art specifičan je za Ameriku, naročito za Njujork i Los Andjeles. U ikonografskom smislu postoji veliki broj prethodnika pop arta, kako evropskih tako i američkih. Kod američkih preteča postoje slike zastava i amblema iz 19 veka, što je srodno pop artu, ali ne predstavlja njegov izvor. Evropa se smatra izvorištem pop arta. Ovde su već oko 1915. seme pop art posejali kubistički kolaži i upotreba amblema i predmeta iz prodaje u radovima poznatih evropskih umetnika. Kurt Schwitters je 1947. napravio je jedan od najubedljivijih prototipova pop arta – kolaž Za Keti, koji uobličava slike iz stripova (sl.1) Pikaso je, takodje, izbacio nekoliko izolovanih primera prototipova pop arta, jedan od njih je Tanjir biskvita iz 1914 godine, crtež na kome je reprodukovana robna marka. (slika 2.) Giorgio de Chirco je bio jedan od prvih koji je reprodukovao u celini jedan predmet sa firmom, u Metafizickim enterijerima i mrtvim prirodama iz 1916-1917.
Slika 1. Kurt Schwitters - Za Keti (1947)
16 • Exart magazin
obe struje srele u Njujorku pedesetih godina, gde je nastao novi tok - pop art. Leger predstavlja jasnu, klasičnu struju, dok sledbenici Dešama (dadaisti, nadrealisti, asamblažisti i novi realisti) predstavljaju kreativniju, romantičnu struju.
Slika 2. Pablo Pikaso - Tanjir biskvita Zamisli dvojice evropskih umetnika su najviše doprineli nastanku pop arta. Fernand Leger i Marsel Dešam (slike 4 i 5.) nisu direktno uticali na mladje umetnike, ali su doprineli da se stvori jedna estetska klima u kojoj je pop art bio moguć. Njihove umetnosti se dijametralno razlikuju, naslednici Dešamove i Legerove tradicije krenuli su u dva pravca, za koje bi se moglo reći da predstavljaju prividnu podelu moderne umetnosti, ali su se
Leger je pokazivao veliko interesovanje za stvari kao što su autoputevi, reklame, izlozi ,a novi, šareni predmeti iz prodaje koji svojim izgledom privlače kupce (a ne osobinama) po njemu predstavljaju novi realizam u umetnosti. Poznata je njegova proročka izjava da: “Neće trebati veliki napor da se mase dovedu do toga da osete i razumeju novi realizam, koji potiče iz samog modernog života, iz njegovog neprekidnog trajanja”
Slika 4. Marcel Duchamp
Slika 3. Fernand Leger - Gradjevinari
Slika 5. Marcel Duchamp - Putna torba Exart magazin • 17
POP ART
U svom filmu Ballet ecanique (1924) Leger je predvideo tehniku pop arta - izolovati predmet ili fragment jednog predmeta i postaviti ga na platno u gro-planu u najvećoj mogućoj razmeri. Ogromno uvećanje predmeta ili fragmenta daje ovome osobine koje nikada ranije nije imao, pa na taj način može da postane prenosnik potpuno ove lirske i plastične snage. Medjutim, društvo još nije bilo spremno za toliko velike promen u umetnosti, pa Leger i pored sveg intuitivnog razumevanja urbane umetnosti ostaje kubista. Iako se njegove robusne forme, metalne površine, upadljive boje i čist, šematski stil odražavaju u pop artu, posebno u Lihenštajnovom slikarstvu, ipak ostaje tehnički udaljen od pop arta, ali definitivno jedan od njegovih najvažnijih ideologa.
Integrisanje umetnosti u sociološki kontekst, započeto dadaizmom, predstavlja i samu suštinu umetnosti pop arta. Pop art ima neraskidive veze dadaizmom, ali istovremeno predstavlja i proširenje i odbacivanje dadaizma. Iako pop art i dadaizam istraživao neke od istih predmeta, pop art je zamenio destruktivne, satirične, i anarhične impulse dadaizma sa izdvojenim afirmacijama artefakata masovne kulture. Interesuje se za estetske vrednost tog trivijalnog repertoara industrijske revolucije u modernom društvu, čija je vrednost naizgled samo upotrebna i na koji se i ne obraća pažnja. Pop art koristi sve aspekte masovne kulture, kao to su reklama i stripovi, čime se na svoj način podsmeva modernoj kupoholičarskoj naciji. Takozvana “figuracija” pop art-a, prvi put se javlja u severnoameričkoj umetnosti kada, Robert Rauschenburg u svojim “combine paintings” koristi industrijske proizvode, fotografije i komade krpa. (slika 6)
Slika 6.Robert Rauschenburg - Combine paintings 18 • Exart magazin
Poreklo naziva pop art vezuje se za umetnika Eduarda Paolozia člana Nezavisne grupe umetnika iz Londona, na čijem kolažu I was a Rich Man’s Plaything (1947) se pojavljuje reč “Pop”, koja se nalaži na oblaku dima koji izlazi iz revolvera (na istom kolažu se nalazi i flaša i logo Koka Kole koji će drugi pop art umetnik Endi Vorhol učiniti jednim od najpoznatijih pop art simbola), da bi kompletnu kovanicu pop art uveo drugi član grupe Džon MekHejl.
Slika 7. Eduardo Paolozzi I was a Rich Man’s Plaything (1947) Do snažnog pokreta u pravcu pop arta u Engleskoj je došlo od 1949. do 1951. godine, u periodu kada je Francis Bacon počeo da upotrebljava fotografije u svojim delima, služeći se naročito studijama pokreta ljudi i žvotinja. Bacon se u primenjivanju materijala masovnih sredstava razlikuje od ranijih slikara po tome što je priznavanje fotografskog porekla slike centralno u njegovoj nameri. U stvari njegova umetnost je u to vreme bila razapeta izmedju formalnog slikarskog manira i aktuelnih, fotografski načinjenih
Slika 8. Francis Bacon epizoda pokreta ili nasilja. Njegov rad doneo mu je veliko poštovanje od strane mladjih umetnika, koji su doprineli razvoju pop arta u Engleskoj, iako sam Bacon nije bio pop artista. Institut modernih umetnosti bio je u to vreme sastajalište mladih umetnika, arhitekata i pisaca, koji se inače ne bi mogli drugačije vidjati, pošto u to vreme u Londonu nije bilo onakvog kafanskog života kao u Parizu, niti otvaranja izložbi, kao u Nju Jorku. Jedna mala i neformalna organizacija, Grupa Nezavisnih, osnovana je u okviru Instituta sa ciljem da se održavaju sastanci na kojima će se proučavati ideje i tražiti zastupnici javnog programa. Prvi sastanak u zimu 1952-1953. sazvao je Peter Reyner Banham, a tema je bila tehnika. Sledeći sastanak sazvan je u zimu 1954-1955. na temu masovne kulture (film, reklame, naučna fantastika, muzika). Jedan od rezultata sastanka bila je odluka da se masovna kultura izvuče iz carstva čiste zabave i da je joj se posveti pažnja kao vidu umetnosti, što je dovelo do nastanka pop arta. Na taj način prva faza pop arta u Londonu izrasta iz Grupe Nezavisnih. Exart magazin • 19
POP ART
Paolozzi je bio centralna figura, kao i William Turnbull, Theo Crosby i Toni del Renzio. Kod Paolozzia se nalazi pun izraz ideja neophodnih za razvoj pop arta: neozbiljnu naklonost prema masovnoj kulturi, verovanje u multievokativnost slike i osećanje za uzajamno dejstvo tehnologije i čoveka. Njegovo sopstveno delo nije pravi pop art, pa ipak njegova shvatanja funkcije likovnog predstavljanja, njegovo preplitanje umetnosti i života, ga čini prvim pop art umetnikom Engleske.
U prvoj fazi pop arta ističe se i Richard Hamilton, koji je osim po značajnim predavanja o masovnoj umetnosti značajan i zbog kolaža “Šta je to što današnji dom čini tako drugačijim, tako privlačnim”, pravog malog prototipa prve faze Engleskog pop arta. Tu se nalazi čitav inventar masovne kulture: tavanica od fotosa mesečeve površine, mišićavi muškarac, lik Ala Jolsona kao džez pevača, magnetna traka u prvom planu. Tokom vremena koncepcijska osnova Grupe Nezavisnih – živeti sa kulturom s kojom je čovek odrastao - nije bitno izmenjena, a pop art koji je usledio u Londonu nije ličio na dela Paollozia ili Hamiltona, ali nije imao ni drugačiju ideološku primesu. I Paollozi i Hamilton su su kratko vreme predavali na Kraljevskom umetničkom koledžu, koji je postao glavni izvor druge faze pop arta. Na njemu su studirali Piter Blake, Roger Coleman, Robin Denny, Richard Smith, predstavnici ove faze. Prelaz sa figurativne na apstraktnu osnovu, glavna je karakteristika druge faze.
Slika 9. Paollozi
Slika 10. Paollozi 20 • Exart magazin
Slika 11. Richard Hamilton
Umetnici druge faze preneli su svoju pažnju sa čoveka na samu sredinu. Osnovna pretpostavka bilo je da se percipiranje sveta izmenilo usled bombardovanja naših čula reklamom, bojom i svetlošću masovnih medija. Treću fazu pop arta predstavlja najvećim delom nova grupa umetnika iz Kraljevskog umetničkog koledža. Oni slikaju tipične proizvode i predmete, uključuju i tehniku grafita i predstave medijuma masovne komunikacije. Za ove umetnike kreativni akt se napaja gradskom sredinom u kojoj žive. Uticaj popularne umetnosti je prisutan, ali korigovan simbolima raznih stepena značenja. Umetnici o kojima je ovde reč su: Derek Boshier, David Hockney, R.B.Kitaj, Peter Phillips. Veliki uticaj na njih ima Peter Blake, čija umetnost prepuna aluzija i navoda usmerava mlade umetnike u pravcu obnavljanja figurativnog pop arta. Još jedan uticaj je presudan R.B.Kitaj, koji kao slikar pretpostavlja umetnost koja nije potpuno vezana za znake na platnu. Svet izvan platna i putevi i mogućnosti povezivanja sa platnom su njegova glavna preokupacija, a elementi pop arta u njegovoj umetnosti, kada se jave, prosto su deo onog izobilja formi i vidova koji stoje ljudima na raspologanju.
Slika 12. David Hockney
Treća faza predstavlja drugi talas figurativnog pop arta, a umetnici se služe najrazličitijim tehnikama. Philips je upotrebljavao simbole za pinbol, Derek Boshier je mešao slike pakovanja hrane, meteorološke mape i razne otiske za oblikovanje. David Hockney je slikao preko dečjih crteža, primitivnih slika i grafita. Tendencija britanaca da modifikuju ideje, da oprezno asimiliraju, da odlažu potpuno opredeljenje, dovodi do toga da engleski pop art ne poseduje onu gustinu i oštrinu koju ima njujorški. Engleski pop artisti su istorijski gledano bili tvorci, ali strah od preterane jednostavnosti je blokirao puno ostvarenje pop art stila uprkos raznolikosti i bogatstvu samog ovog područja.
Slika 13. Derek Boshier
Slika 14. Peter PhilExart magazin • 21
NIRVANA
NIRVANA STORY ABOUT SONG RAPE ME 22 • Exart magazin
Exart magazin • 23
NIRVANA
Pesma Rape Me je nastala 1990., a temeljila se na slučaju silovanja jedne devojke posle Nirvaninog koncerta, i prestavljala je u početku pesmu protiv silovanja i nasilja u društvu uopšte. Kao i većina Kobejnovih pesama i ova je kroz vreme doživljavala različite transformacije, da bi je 1992 skoro u potpunosti izmenio i dao joj oblik koji je danas poznat većini. Najveća promena u verziji iz 1992.godine predstavlja ubacivanje refrena i uočljive strofe My favorite inside source I’ll kiss your open sores Appreciate your concern You’ll always stink and burn koji predstavlja uvredljivu posvetu anonimnim članovima organizacije i bliskim prijateljima, koji su u članku Lin Hiršner u septembarskom broju (1992) Venity Faira, otkrili mnoštvo tajni iz života Kortni Lov i Kurta Kobejna i pokrenli buru u javnosti, koja je kulminirala sudskim procesom o sposobnosti poznatog para da se brine o njihovoj novorodjenoj ćerki Frensis. Sa promenom teksta Kurt menja i značenje pesme, tako da je od alegorije o svim zloupotrebama u društvu, postala lična metafora o tome kako ga ugrožavaju mediji, menadžeri, drugari iz benda, zavisnost i MTV. Upravo zbog mišljenja da je pesma namenjena isključivo njima, čelnici MTV-a su odbacili mogućnost da na dodeli MTV music awards Nirvana svira tu pesmu i predložili umesto nje Teen spirit. Kurt na to nikako nije pristajao i čvrsto je ostajao pri stavu da nastupe sa svojom
24 • Exart magazin
novom-starom pesmom, ali čelnici MTV su ubrzo podigli uloge. Pretili su da će izbaciti Nirvanu iz programa (protiv čega se Kobejn nije mnogo bunio), pa i zabraniti puštanje njihovih spotova. Nakon mnogo pritisaka odlučio je da popusti i umesto Rape Me odsvira Lithium, ali svi koji su znali Kurta znali su da se priča neće na tome završiti, a to su znali i čelnici MTV-a . Na probama je sve prošlo po planu i očekivao se Nirvanin izlazak na scenu. Direktori MTV-a su se unapred dogovorili da odmah puste reklame, ako Nirvana počne da svira spornu pesmu, jedini problem je bio to što niko nije znao kako zvuči, pošto do tada nije bila objavljena, iako su je na nastupima svirali već 2 godine. Kurt, Krist i Dejv su izašli na scenu. Ne želeći da izneveri publiku i sopstvene principe počinje da grmi gitarom. U trenutku nije bilo jasno kojoj je pesmi reč, ali je upravi MTV-a odmah bilo jasno da se radi o TOJ pesmi. Ono što gledaoci nisu mogli videti bilo je ludačko trčanje izvršnog direktora MTVa prema kontrolnoj sobi. Ali, pre nego što su ih isključili iz live prenosa Nirvana je prešla na prve akorde Lithium-a. Izvodjenje pesme Rape Me trajalo je manje od 10 sekundi, a MTV je taj deo isekao iz svih narednih repriznih emisija. Posle nešto više od mesec dana pošto su na MTV music awards uzeli nagradu za najbolje mlade umetnike, odlaze u Sijetl kod producenta Džeka Endina i na istoj
mikseti na kojoj su snimili album Bleach snimaju Rape Me u obe verzije, sa originalnim tekstom iz 1990. i novim, planiranim za izvodjenje na Music Awards. Tokom drugog dana snimanja – 25. oktobra, Kortni i Fensis su svratili u studio, pa je Kobejn konačne vokale za pesmu Rape Me, nasnimio držeći malu Fransis u krilu i igrajući se sa njom. U jednoj od dve studijskoj verziji pesme, objavljenje na albumu With the lights out (album objavljen 2004. sa do tada neobjavljenim demo snimcima), Fransis se i čuje, ali samo kako plače u pozadini. U februaru 1993. Nirvana odlazi u Pachyderm Studio u Minesotu da bi snimili svoj treći album In Utero sa producentom Stivom Albinom na kome će se naći konačna verzija pesme.
Muzika za pesmu je snimljenja je 15. februara, a sledećeg dana Kobejn je snimio vokal za jednu od najpoznatijih Nirvaninih pesama –Rape Me. Pesmu su i posle objavljivanja pratile kontroverze, Wal-Mart i K-mart lanci samoposluga su odbili da prodaju singl zbog “ne primerenog naziva pesme i ugrožavanja sloboda i prava drugih ljudi (dok su bez problema prodavali municiju i cigare), pa su izdavači za potrebe ovih lanaca bili prinudjeni da naziv pesme promene u Waif Me, dok je tekst pesme ostao nepromenjen. Kontoverzni nastup na MTV music awards predstavlja definitivno jedan od najboljih Nirvana trenutaka, a pesma Rape Me najsavršeniji primer Kobejnove estetike – lepo, opsedajuće i uznemirujuće.
Exart magazin • 25
NIRVANA
Rape Me (1990) “With the lights out” album Rape me Rape me again Father just
Convention Going to the source, inside Intention with me Rape me again, father knows
Take me Rape me again Someone
I’m my elite reforce Hey, he was a nasty guest Fall, I never was I said Fool, falling to his this
Since my embarrassments gone Free, I’m not a lonely one See, miss me than to you He, was a nasty guest Flame
Make me Make me do it again Save me Save me young friend
Rape me Rape me again Someone, disgrace me Face me, and then
Soon my own found recourse Hey, I’m not a liar anymore Save, I’m not a liar anymore Hey, I’m not a concrete horse Say, I’m not a modern man’s choir
Weight of both of them Has, grinded to the ground We, owe them pay he’s made He’s afraid, I’m not a self-endowed Sick Ohhh
26 • Exart magazin
Ohhhh, I’m not a smorgasbord Ahh Hate me You hate me again
Rape Me (1992) “With the lights out” album Rape me Rape me my friend Rape me Rape me again
Am I the only one? Ahh Am I the only one? Ahh Am I the only one? Ahh Am I the only one? Hate me Do it and do it again Waste me Rape me my friend Am I the only one? Ahh Am I the only one? Ahh Am I the only one? Ahh Am I the only one? My favorite inside source I’ll kiss your open sores You appreciate your concern I hope you let it burn Rape me Rape me my friend Rape me Rape again Am I the only one?
Rape Me (1993) “In utero” album Rape me my friend Rape me Rape me again I’m not the only one I’m not the only one I’m not the only one I’m not the only one Hate me Do it and do it again Waste me Rape me my friend I’m not the only one I’m not the only one I’m not the only one I’m not the only one My favorite inside source I’ll kiss your open sores Appreciate your concern You’ll always stink and burn Rape me Rape me my friend Rape me Rape me again Rape me! (x9)
Exart magazin • 27
PLASTIﾄ君I ISUS
28 窶｢ Exart magazin
“Plastični Isus”, završni ispit Lazara Stojanovića na FDU snimljen je 1971. godine, ali zbog kontraverzi, režim je autora osudio na zatvorsku kaznu, a film je bez ikakve zvanične zabrane bačen u bunker (jedini sudski zabranjen filma u tadašnjoj zemlji je omnibus “Grad” (1963) Vojislava Kokana Rakonjca, Marka Babca i Živojina Pavlovića, u produkciji “Sutjeska filma” iz Sarajeva, film je sudski oslobodjen 1990.godine). Kritika tadašnjeg režima Stojanovića svrstava u autore crnog talasa, a film (čemu je doprinela zabrana) u najznačajnije predstavnike najkreativnijeg i najkvalitetnijeg perioda jugoslovenskog filma. Crni talas nastao je kao svojevrstan odgovor amaterizaciji i populizaciji jugoslovenske umetnosti početkom 60-ih, u jeku klime prividne liberalizacije javnog života bivše SFRJ. Najpre u književnosti, a potom i na filmu, pojavile su se tendencije realističnijeg prikazivanja stvarnosti, suočavajući javnost prvi put sa realnim životnim problemima i egzistencijalnom bedom socijalno ugroženih delova stanovništva. Demistifikacija radničke klase, kritika slabosti komunističkog režima, birokratije i korupcije, postale su glavne teme filmova crnog talasa, čiji su naziv prvi upotrebili komunistički funkcioneri i trebalo je da ima pogrdno značenje. Partijski komesari svrstali su te filmove, nastale u razdoblju između 1963. i 1973. godine, u crni talas, kumujući nesvesno umetnički najsnažnijem razdoblju jugoslovenskog filma.
Film govori o par zadnjih nedelja u životu buntovnog zagrepčanina Toma (Tomislav Gotovac aka Antonio Lauer), koji pokušava da se bavi filmom u Beogradu, a ne veruje ni u koga, ne poštuje ništa, osetljiv je na poredak i silu, na vođe i ideologije i u stalnom je sukobu s poretkom. Iako nema novca za život, preživljava uz žene koje ga prihvataju, a među njima je i jedna čiji je muž u inostranstvu. Kada ga i ona izbaci, on se useli kod sestre njenog muža i ona ga ubija u nastupu ljubomore. U okviru te naizgled trivijalne radnje, Stojanović ubacuje različite arhivske snimke i upravo najveća vrednost ovog filma je jako dobra kombinovanje igranih i arhivskih snimaka u kojima autor rame uz rame stavlja četnike, komuniste, fašiste, čime uz podsmeh podstavlja znak jednakosti izmedju svih totalitarnih režima. Uz to film pokreće tadašnje tabu teme poput promiskuiteta i homoseksualizma, a i prvi put u jugoslovenskom filmu pojavljuje se goli muškarac.
Exart magazin • 29
PLASTIČNI ISUS
Razlog zabrane Posebno je interesantno montiran isečak sa studentskih demonstracija iz 1968. godine kada milicija brutalno nasrće na socijalističku omladinu po prostranim beogradskim bulevarima. Trenutak kasnije Gotovac čita zapisnik s Titova suđenja gde maršal govori kako postoje moralni zakoni jači od pisanih i ideali vredniji od života. Nesrazmer Titovih ideala i stvarnosti, u kojoj milicija nasrće na studente što se na beogradskim ulicama bore upravo za te ideale, popraćen je ciničnim Tomovim smehom. Između ostalog, Stojanović pokazuje zbunjenog Tita samo nekoliko trenutaka pre nego što će održati jedan od svojih “istorijskih” govora i rasturiti studentsku pobunu 1968. godine. Takav prikaz Tita bio je jeres prve vrste u to vreme i jedan od razlog da “Plastiči Isus” završi u bunkeru, a Stojanović u zatvoru - za primer drugima.
30 • Exart magazin
Exart magazin • 31
32 • Exart magazin
Exart magazin • 33
DAMIR
DOWN 34 • Exart magazin
Exart magazin • XX
AVDIĆ
NLOAD XX • Exart magazin
Exart magazin • 35
DAMIR
DOWN 36 • Exart magazin
JELENA JOVIĆ
AVDIĆ
NLOAD XX • Exart magazin
Exart magazin • 37
UMETNICI
40 • Exart magazin
42 • Exart magazin
DEJAN ZDRAVKOVIĆ
44 • Exart magazin
DEJAN ZDRAVKOVIĆ
46 • Exart magazin
DEJAN ZDRAVKOVIĆ
48 • Exart magazin
DEJAN ZDRAVKOVIĆ
50 • Exart magazin
DEJAN ZDRAVKOVIĆ
52 • Exart magazin
DEJAN ZDRAVKOVIĆ
54 • Exart magazin
XX Exart magazin magazin 56 •• Exart
SREĆKO RADIVOJČEVIĆ
58 • Exart magazin
SREĆKO RADIVOJČEVIĆ
60 • Exart magazin
SREĆKO RADIVOJČEVIĆ
XX •• Exart 60 62 Exart magazin magazin
SREĆKO RADIVOJČEVIĆ
64 • Exart magazin
SREĆKO RADIVOJČEVIĆ
66 • Exart magazin
SREĆKO RADIVOJČEVIĆ
68 • Exart magazin
70 • Exart magazin
SANJA BAKRAČLIĆ
72 • Exart magazin
SANJA BAKRAČLIĆ
74 • Exart magazin
SANJA BAKRAČLIĆ
76 • Exart magazin
SANJA BAKRAČLIĆ
78 • Exart magazin
SANJA BAKRAČLIĆ
80 • Exart magazin
82 • Exart magazin
ALEKSANDRA TARBUK
84 • Exart magazin
ALEKSANDRA TARBUK
86 • Exart magazin
ALEKSANDRA TARBUK
88 • Exart magazin
ALEKSANDRA TARBUK
90 • Exart magazin
92 • Exart magazin
BOJAN STRIČEVIĆ
94 • Exart magazin
BOJAN STRIČEVIĆ
96 • Exart magazin
BOJAN STRIČEVIĆ
98 • Exart magazin
BOJAN STRIČEVIĆ
: EXART MAGAZIN naša facebook stranica
- click here -
: exart.magazin@yahoo.com kontakt mejl
EXART MAGAZIN WWW.EXART.BLOG.COM
EXART ART MAGA ZIN
NOVI BROJ mart 2014.
PROLEĆE 2014 • BROJ 2
Exart magazin • 103
WWW.EXART.BLOG.COM