278_20110211

ГОДИНА VII | БРОЈ 278| 11.2.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

ГОДИНА VII | БРОЈ 278| 11.2.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

СОДРЖИНА 17 НИКОЈ

број 278 | 11 февруари | 2011

НЕ ПРЕСУДУВА

ПОЛИТИКА 11 ЗА ПОЛИТИКАТА И МОРАЛОТ 12 КРИЗА НАМЕСТО ДИЈАЛОГ 30 ВРЕМЕ НА МУСЛИМАНСКОТО...

14 ГРАЃАНСКАТА СВЕСТ ВО НЕСВЕСТ 21 АЛАРМОТ СВЕТНА ЦРВЕНО 24 САЈБЕР ОРУЖЈЕ ВО ДЕТСКИТЕ РАЦЕ 28 ПОЛИТИЧКА ЅВЕЗДА ОД ХОЛИВУД

36 ШТЕДИМЕ

29 ПРОТЕСТИ

НА ХРАНА... СВЕТ 33 МЕКСИКО ЧЕТИРИ ГОДИНИ КРВАРИ ВО НАРКО – ВОЈНАТА ЕКОНОМИЈА

55 ВО ПЕТ КАЈ ВРТЕЛЕШКИТЕ...

39 НА „ПЕРО НАКОВ“ САМО ГУЛАБИТЕ БЕЗГРИЖНИ

42 ГРАЃАНИТЕ РАСПРОДАВААТ СЕ ЗА ДА ГИ ВРАТАТ КРЕДИТИТЕ 44 ПОВРЗУВАЊЕТО НА БЕРЗИТЕ ПРИДОБИВКА ЗА СИТЕ 46 ТУРЦИЈА И ДУБАИ РЕШЕНИЕ ЗА АРАПСКАТА СИРОМАШТИЈА КУЛТУРА 50 ИНТЕРВЈУ СО МИМИ ЃОРГОСКА ИЛИЕВСКА, ДИРЕКТОРКА НА КИНОТЕКАТА НА МАКЕДОНИЈА: СО ВИЗИЈА ДО УСПЕШНО РАБОТЕЊЕ 53 „ГУЛИВЕРОВИТЕ ПАТУВАЊА“ 56 ПОЗДРАВ ОД ФЛЕНСБУРГ, НА ГРАНИЦА СО ДАНСКА 62 ПОЛО СПОРТ СТАР 26 ВЕКОВИ 64 УРБАНИ ЛЕГЕНДИ: ОЏАКОТ 66 ИСТОК И ЗАПАД

Glaven i odgovoren urednik Atanas Kirovski Zamenik glaven i odgovoren urednik Marija Divitarova Redakcija Vlatko Galevski Petre Dimitrov Emil Zafirovski Kristina Ma~ki} Igor Ivkovi} Silvana @e`ova Toni Dimkov Kristina Ozimec Maja Trajkovska Bojana Dimitrijevska Marija Ili} Frosina Fakova Serjo`a Nedelkoski Vasko Markovski Simeon Serafimovski Miroslav Nikolovski Nadvore{ni sorabotnici Sne`ana Lupevska Bobi Hristov Maja Jovanovska Meri Jordanovska Dopisnici Emil Krsteski (SAD) Ilinka Iqoska (Kosovo) Milena Georgievska (Hrvatska) Art direktor Kire Galevski Dizajn Jasmina A. ^a{ule Zoran Gulevski Fotografija Ivana Kuzmanovska Andrej Ginovski Lektor Meri Kondoska Izdava~ Forum plus DOOEL „11 Oktomvri“ 33A, 1000 Skopje Republika Makedonija tel: 02/ 32 30 940; 32 30 941 faks: 02/ 32 30 942 e-mail: info@forum.com.mk Marketing Aleksandra R. Evtimova marketing@forum.com.mk Administracija/finansii Julija Petrovska Pretplata: 2.700,00 denari godi{na 1.500,00 denari {estmese~na pretplata na smetka: Forum plus - DOOEL. Skopje, Republika Makedonija Tutunska banka AD Skopje, smetka br. 210060041050180 Za pretplata vo stranstvo i dopolnitelni informacii na tel: +389 2 / 32 30 940 ili na e-mail: pretplata@forum.com.mk Pe~ati Datapons Skopje ISSN 1409-6706

ТВИТОВИ

Инаети, магарешки

Виновен е самарот

I bi u{te edna liderska sredba kaj pretsedatelot \orge Ivanov, vo pro{iren sostav.

I kako {to se o~ekuva{e i od dvata tabora na vlasta i na opozicijata taa e oceneta kako neuspe{na.

Zaradi isklu~ivosta na sprotistavenata strana, sekako.

Crvenkovski, si ostana na svoeto deka istra`uvaweto na eventualniot kriminal vo firmite locirani na ul. „Pero Nakov“ bb., bilo rezultat na politi~ka odluka, a Gruevski deka od nego se bara da se vme{a vo rabotata na instituciite na sistemot, odnosno deka se bara direktna intervencija na politikata vo rabotata na istra`nite organi, i vo noseweto na odlukite na sudot.

I po drugite pra{awa, rezultatot e istiot, {to ne e tolku stra{no kolku {to e zaprepastuva~ko, otsustvoto na `elba da se razgovara i da se napravi obid da se dojde do re{enie i po sekoja cena, insistirawe na svoeto.

Vo SAD, dvete najgolemi partii kako za{titni simboli gi imaat magareto i slonot. Vo Makedonija, pak, koga spored karakteristikite bi se odreduvale partiskite zoomorfni simboli, toa sigurno bi bilo magareto, i toa celo krdo.

Se razbira, spored inaetot.

Ne mo`e politi~kata scena (ili podobro estrada) da odmine bez sporedbi, pa taka najnoviot duel me|u vlasta i opozicijata, odnosno me|u pratenikot Vlado Bu~kovski i sobraniskiot spiker Trajko Veqanovski, barem zasega zavr{i spored narodnata „ako ne mo`e{ po magareto, udri po samarot“.

Imeno, po dvata dena prepiski me|u dvajcata spomenati, najdebeliot kraj odnosno suspenzija od rabotnoto mesto zaraboti vrabotenata vo sektorot za me|unarodna sorabotka vo Sobranieto.

Prvoobvinetiot vo slu~ajot „Rezervni tenkovski delovi“ ne se pojavi na ro~i{teto, bidej}i od Izrael se vrati vo vtornikot popladne so dokaz deka bil na slu`beno patuvawe vo Izrael.

Negovoto tvrdewe deka slu`beno prestojuval vo stranstvo kako ~len na legalna parlementarna delegacija, go potvrdi i prateni~kata od vladeja~koto mnozinstvo Liljana Popovska od DOM. No, sprotivno na niv, generalniot sekretar na Sobranieto re~e deka i dvajcata imale patni nalozi, no deka toj gi potpi{al bez da znae, odnosno deka mu bile podmetnati.

Spored @arko Denkovski, patnite nalozi za Erusalim bile vmetnati vo dokumentite za pratenicite koi otpatuvaa za SAD. Inaku vo vtornikot, Bu~kovski po nalog na sudijkata treba{e da bide donesen so policisko kombi, bidej}i ne veruvala vo verodostojnosta na patniot nalog so potpis i pe~at od Sobranieto, koj toj ì go dostavil kako opravduvawe za negovoto otsustvo.

Zasega sè zavr{i, spored narodnata: I volkot sit i ovcite na broj, odnosno si go odnese slu`beni~kata.

6

Кој се јави во судот?!

Krivi~niot sovet na Osnovniot sud 1 ja prifati `albata na advokatite vo slu~ajot „Paja`ina“ podnesena protiv re{enieto za blokirawe na smetkata na „A1“ televizija, dnevnite vesnici „[pic“, „Vreme“ i „**** e Re“. Smetkite na spomenatite mediumi izvesno vreme bea delumno blokirani za da se naplati eventualnata {teta za slu~ajot „Paja`ina“ za koja se somni~at pove}e firmi od slavnata ulica.

Kolegite go proslavija, i toa, nejasno zo{to, kako golema pobeda prosledena so {ampaw i pesna od vremeto na padot na Berlinskiot yid, mnogu suptilno, neli, impliciraj}i, najverojatno od niv posakuvani politi~ki promeni.

Me|utoa, se zaborava deka stanuva zbor za odluka na sudot donesena po najbrutalen politi~ki pritisok sodr`an vo edno od glavnite uslovuvawa na SDSM i pomalite partii od nea predvodeniot opoziciski blok za vra}awe vo Sobranieto.

Zna~i, opozicijata si prizna deka so politi~ki pritisok mo`e da se dejstvuva vrz nezavisnoto sudstvo, kako {to se prave{e i vo procesite so Zoran Zaev i Vlado Bu~kovski. A toa e, nedvojbeno, zastra{uvawe, pa i otvoreno zakanuvawe na sudiite. I, se razbira, toa }e go objasni kako iznuduvawe na pravdata i za{tita od lo{oto sudstvo.

No sega, koj mo`e da spre~i lu|eto od 91 iljada firmi so blokirani smetki (spored Narodna banka, pa makar i da se raboti za t.n. „~ovek firma“ - {to e impozantna brojka od 91 iljada lu|e koi od razli~ni pri~ini ne mo`ele da si gi platat pridonesite za zdravstveno i penzisko osiguruvawe) vo Makedonija da se soberat pred sudot i da baraat po koja i da e osnova odblokirawe na nivnite smetki.

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

од Серјожа Неделкоски

Кој посакува протекторат? ^udna e tendencijata kaj del od makedonskoto op{testvo za sekoj pomal ili pogolem politi~ki

problem, {to e inaku voobi~aena pojava vo parlamentarnite demokratii, da se povikuva na pomo{ me|unarodniot faktor.

Sega, vo opcija be{e deka pomo{nikot na dr`avniot sekretar na SAD, Tomas Kantrimen, dojde vo Skopje, a premierot Nikola Gruevski, idnata sedmica }e prestojuva vo Va{ington na sredbi so potpretsedatelot Xozef Bajden i dr`avnata sekretarka Hilari Klinton za da bidat dodeleni politi~ki lekcii.

A, pak, ovaa ve}e hroni~na pojava, otkriva edna bi rekle od psiholo{ki apsekt nedozreana opservacija na postoeweto na sopstvenata si dr`ava. Se ~ini vo pra{awe e nemaweto sebedoverba, {to dobiva refleksija vo toa {to nekoi izgleda sè u{te ne mo`at da se izna~udat na postoeweto na dr`avava i sè u{te poka`uvaat infantilnost demonstriraj}i ja i pre~esto potrebata da se ima tutor. Ili, pak, stanuva zbor za nedoverba kon sopstvenite kapaciteti (pa i individualni), {to se proektira i vo pogled na po{irokoto percipirawe na slu~uvawata vo op{testvoto.

Мртви души Izbira~kiot spisok, kako {to tvrdat ministerite za vnatre{ni Gordana Jankuloska i za pravda Mihajlo Manevski, e is~isten za 14.983 glasa~i koi po~inale vo periodot od 1980 do 2010 g. a figurirale na izbira~kiot spisok. I, najverojatno so mala pomo{ od ovozemskite im sonarodnici vo izbira~kite komisii - glasale. Imeno, i manipulacijata so samo mal del od neanuliranoto pravo na glas na po~inatite so t.n. „bugarski voz“ se multiplicira nekolku pati i vlijae vrz kone~niot izbroen rezultat.

Vo minatiot period bile provereni mati~nite knigi i celosno pro~isteni spisoci vo 1.674 naseleni mesta, odnosno vo 28 gradovi vo zemjata, a kako {to navesti Manevski, Vladata donela odluka da se napravi proverka i na mati~nite knigi za rodeni i umreni i za periodot od 1950 do 1980 g. i oti ovaa operacija bi trebalo da zavr{i do krajot na mart godinava.

Po ovie operacii na ~istewe na Izbira~kiot spisok, i pretsedatelot na Dr`avnata izborna komisija, Aleksandar Novakovski soop{ti deka so nego mo`e da se odi na izbori, no oti, sepak e potrebna i doverbata od drugite u~esnici vo izborniot proces.

Poto~no partiite da se osvedo~at deka na izborite ve}e nema da se javuvaat prizraci.

Nekoj spomena predvremeni izbori?!

Учениците ќе се сечат, советниците ќе се советуваат Ovojpat brzo reagiraa sovetnicite na Grad Skopje po poslednite nasilni incidenti vo srednite u~ili{ta. No, po navika, namesto zaklu~oci za toa kako da se spre~i nasilstvoto vo u~ili{tata i kako da se podobri bezbednosta na sredno{kolcite, vonrednata sednica na Sovetot na Grad Skopje se pretvori vo politi~ki prepukuvawa me|u sovetni~kite grupi na dvete najgolemi partii.

Ednite smetaat deka e potrebno fizi~ko obezbeduvawe na u~ili{tata, drugi deka toa ne e potrebno i povtorno rabotata ja dovedoa na slep kolosek i debata za departizirawe na obrazovanieto.

Za toa vreme, dodeka tie se grabaat po politi~ki poeni i dodeka re{at {to da se stori }e minat meseci i kompromisi, a sostojbata so u~enicite i vo u~ili{tata }e si ostane ista. I nikomu ni da mu tekne ni oko da mu trepne deka na koj i da e pazar, decata za samo 300 denari mo`e da nabavat od t.n. patent no`evi koi gi ima „na toni“.

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

7

ПОЛИТИКА Кога ќе се создаде независен граѓански сектор, тогаш ќе има и поздраво граѓанско општество! politika@forum.com.mk

За политиката и моралот Случај Ел Масри: Никој не пресудува Насилство во училиштата: Алармот светна црвено Сајбер оружје во детските раце

Đ•Đ”Đ˜Đ˘ĐžĐ Đ˜ĐˆĐ?Đ›

Đ—Đ° пОНитиката и ПОраНОт Đ?Ń‚Đ°Đ˝Đ°Ń ĐšĐ¸Ń€ĐžĐ˛Ń ĐşĐ¸ „STANUVA zbor za princip, Va{e Viso~estvo“.

So ovie zborovi britanskiot premier Boldvin mu ja podnese svojata ostavka na britanskiot kral Xorx 6-ti, posramen deka negoviot germanski kolega kancelarot Adolf Hitler, ne go odr`al zborot {to mu go dal. „^er~il be{e vo pravo. Za ovoj ~ovek, jas zgre{iv i od principielni pri~ini si podnesuvam ostavka“, bea zborovite na Boldvin. Negoviot naslednik Nevil ^emberlen nabrgu potoa podnese ostavka od sli~ni motivi, vladata ja prezede Vinston ^er~il, a ostanatoto e istorija.

Daleku od toa deka go glorificiram britanskiot politi~ki sistem, osobeno zatoa {to li~no sum celosno protiv konceptot gra|anite vo edna zemja barem na hartija da ne bidat ednakvi - tuku da mu bidat podanici na suverenot, no vo taa zemja to~no se znae koi se moralnite principi do koi morate da se pridr`uvate vo politikata. Vo na{ava izgnasena i dolnosana politi~ka realnost, se ~ini deka sè e dozvoleno, a nemoralot, prevrtlivosta, politi~kata nekonzistentnost i lagata, se pretvorija vo karakterni osobini koi se potrebni, pa duri i neophodni za nekoj da bide uspe{en politi~ar vo Makedonija. Vakvata moralna erozija vo politikata, e sramota i apsolutno neprifatliva. Nedostiga kredibilitet, nikoj nikomu ne mu veruva. Kako da veruvate koga vo ovaa politi~ko-mediumska sprega postojano se menuvaat stranite i toa vo tekot na samata bitka! Samo da potsetime deka „A1“ televizija i fondacijata „Ramkovski“ bea predvodnici na kampawata za anti~kata istorija na Makedonija i na tezata deka Makedonija ne treba da go menuva ustavnoto ime po nikoja cena, {to e vo direktna kolizija so politikata na istata televizija vo posledno vreme koja se zalaga za kompromis so Grcija i evropska perspek-

tiva na dr`avata po sekoja cena! Od procenka. Sekoj mo`e da zgre{i. najblizok sojuznik na Gruevski, Vreme e vlasta toa da go razbere, i „A1“ stana najglasen poddr`uva~ na da nau~i taka da se odnesuva. Ako SDSM i tendenciozen kriti~ar na ambasadorot vo Avstralija, Petar vlasta. Za „Sitel“ barem nikoga{ Stojanovski naprave{e takov krunemalo dilema – tie sekoga{ se so pen skandal vo nekoja dr`ava so vlasta, a ona {to go pravat nema do- minimalna politi~ka pristojnost, pirni to~ki so novinarstvoto. Koga vlasta tivko }e go povika{e „na konYingo i negovata partija bea vo kosultacii“, a toj nikoga{ pove}e nealicija so SDSM i Crvenkovski, se ma{e da se vrati nazad. Na{ava frlaa drva i kamewa po VMRO, sega vlast, oficijalno oceni deka toj e obratno, Yingo e vo vladata na rabotel „dobro“, i ~ovekot ne be{e VMRO, pa najostro se berbati opozi- duri ni povikan na konsultacii, a ciskata SDSM. Istata politika ja kamo li smenet. Toa e nedemokratskivodi i „Kanal 5“, iako so malku poot princip na bezgre{nost, deka ve}e usul, a MRTV e skandalozen mepartijata na vlast ne mo`e da zgregafon na vlasta i du{man na opozi{i i da imenuva nesposoben ~ovek cijata, iako treba da bide javen ser- za nekoja funkcija, ili nekoj {to }e vis na site gra|ani, i da vodi baja utne rabotata. Politikata da se lansirana ureduva~ka politika. branat svoite odluki i kadri po seKolku i da e grda cela ovaa inforkoja cena i dokraj, {to ~esto dovemativna propaganda {to ja pravat duva do groteskni situacii, kako privatnite televizii, najgolemata ovaa so ambasadorot Stojanovski, e sramota, sepak e ona {to go pravi najpogubna za dr`avata i za adminiMRTV, za koja pla}aat site gra|ani, stracijata. Taa na javnite slu`bea ne samo onie {to ja poddr`uvaat nici im dava poraka deka ako ste vladata. za{titeni od partijata mo`e da praOvaa grda i {tetna, za dr`avata, vite bukvalno sè, i doveduva do nepolitika - sè {to e javna ustanova odgovorno i katastrofalno rabotecelosno da bide we bez strav za otkontrolirana i uzur~et pred gra|anite pirana od partijata Đ&#x;орПанонтната пОНи i javnosta, samo ako na vlast, {to vo mo- тичка криСа ĐşĐžŃ˜Đ° донО ste mu po }eif na mentov go pravi liderot.

VMRO-DPMNE e val- виво пОвтОрнО ĐşŃƒĐťĐźĐ¸ Taka ne se vodi drkan politi~ki ~eiz `ava. Toa {to taka нира Đľ прод Ń Đľ ` ро nasleden od Branko prave{e i SDSM doŃ„ĐťĐľĐşŃ Đ¸Ń˜Đ° на тОтаНната deka be{e na vlast, Crvenkovski i vremeto koga toj vlade- ПОраНна ĐľŃ€ĐžĐˇĐ¸Ń˜Đ° вО ne e nikakvo oprave{e. Problemot so duvawe. VMROпОНитиката negoviot kredibiDPMNE e ve}e pet litet e {to negovagodini na vlast, i ta kritika ne e naso~ena rabotite alibito taka prave{e i Branko, apsoda se promenat korenito, tuku molutno ne dr`i. Kone~no, tokmu zatoa tivot e da ostane istiot grozen {to taka prave{e Branko, odamna princip, ama toa {to sega go pravi ne e na vlast.

VMRO, da go pravat toj i SDSM. OtPermanentnata politi~ka kriza kotamu i ogromniot stepen na nedover- ja denovive povtorno kulminira e ba vo politi~kite partii i procesi pred sè refleksija na totalnata mokaj makedonskite gra|ani, koi poliralna erozija vo politikata. Izletikata ja do`ivuvaat edinstveno ka- zot od ova ne se nitu stranski oleko mo`nost za izvlekuvawe li~na snuva~i, nitu politi~ki pazarlaci, korist na poedinci, bez nimalku da tuku iskreni i cvrsti moralni se vodi smetka za op{testvenoto principi koi mora re{itelno da se dobro i dr`avata. sprovedat, a gra|anite da gi prifaTekstot go po~nav so ostavkata od tat i poddr`at dodeka ne stane premoralni pri~ini zaradi pogre{na docna. forum.mk | 11 Ń„ĐľĐ˛Ń€ŃƒĐ°Ń€Đ¸ 2011 | Đ¤ĐžĐ ĐŁĐœ

11

ПОЛИТИЧКИ БОНТОН

Криза наместо дијалог Македонија влегува во втората недела од политичката криза, која сериозно ги возне# мири и странските претставници во земјата, но и Брисел и Вашингтон. Сега дипломати доаѓаат како пожарникари да го гасат пожарот од Марија Дивитарова

ME\UNARODNITE pretstavnici koi imaat nekakva vrska so Makedonija se obiduvaat da go izgasat politi~kiot po`ar {to go predizvika opocizijata so blokadata na sobranieto. Zasega, apelite na evropskite diplomati ne ja ubedija opozicijata da se vrati vo parlamentot, pa na pomo{ dojde i visok pretstavnik na amerikanskata administracija vo u{te eden obid da gi vrazumi politi~arite i da gi natera da prodol`at so rabota vo instituciite na sistemot. Mediumite i analiti~arite ve}e po~naa da gi razvrzuvaat mo`nite scenarija za izlez od krizata, a kako najverojatna opcija gi smetaat predvremenite parlamentarni izbori.

12

Politikologot Mersel Biljali se soglasuva deka predvremenite izbori nudat izlez od sega{nata situacija. „Najverojatno }e ima izbori“, veli Biljali. „Toa ne e najdobroto re{enie, no toa e pomaloto zlo“, dodava profesorot od Univerzitetot FON. Drugi analiti~ari, kako profesorkata Tawa Karakami{eva-Jovanovska smetaat deka sosema e nepotrebno da se odi na izbori bidej}i so toa nema da se promeni ni{to. Mo`ebi opozicijata bi dobila nekoj prateni~ki mandat pove}e, no rasporedot vlast-opozicija vo sobranie, goredolu bi bil ist. Zatoa, kako {to izjavi Karakami{eva, izborite samo }e zna~at tro{ewe pari i vreme vo

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

godina koga treba da se organizira popisot i da se sproveduvaat reformi {to gi bara Evropskata unija.

No, kakov i da bide izlezot od masovniot opoziciski bojkot, ovaa politi~ka kriza ja isfrli na povr{ina od edna strana, celosnata bezidejnost na opozicijata da ponudi novi idei i re{enija na problemite i krajnata nesposobnost na vlasta da kreira zdrav politi~ki dijalog i da sozdade atmosfera na doverba me|u politi~kite subjekti. ДЕЛЕГИТИМИРАНИ ПАРТИИ „Krizata e mnogu podlaboka otkolku {to sakame da ja prika`eme“, veli Biljali. „Vlasta moralno i politi-

~ki e delegitimirana. Pominaa pet godini od nejzinoto vladeewe i ne samo {to nemame napredok vo nitu edna oblast, tuku imame nazaduvawe vo site oblasti“, analizira Biljali.

Konstataciite za baven ili nezna~itelen napredok vo klu~nite oblasti se napi{ani i vo posledniot izve{taj na Evropskata komisija. Se zabele`uva na sostojbite vo sudstvoto, na mediumskata sloboda, na nedovolno sproveduvawe na donesenite zakoni vo praktika.

Toa se istite to~ki koi ja iritiraat opozicijata i ~ie re{avawe go postavi kako preduslov da se vrati vo Sobranie.

No, ona {to ì se zabele`uva na najgolemata opoziciska partija, SDSM e deka postavi premnogu op{ti barawa koi ne mo`at da se re{at vo kratok vremenski period. Kritikite odea i vo nasoka na toa deka liderot Branko Crvenkovski, vsu{nost samo go vklu~il crvenoto kop~e za trevoga za da ja alarmira me|unarodnata zaednica deka politi~kiot dijalog zamira i deka toa e negovata edinstvena cel. Nekoi negovi barawa se do`ivejaa i kako pomo{ od opozicijata za mediumite na Velija Ramkovski. Situacija, koja odli~no ja iskoristi za politi~ki da poentira.

No, Biljali veli deka i opozicijata

treba poinaku da se organizira. „Taa treba da bide aktiven faktor na spre~uvawe na lo{oto vladeewe, {to dosega ne uspea da go napravi.

Slabosti ima i kaj opozicijata. I nejziniot legitimitet e doveden vo pra{awe“, konstatira Biljali.

Kritikite, pak, na smetka na vlasta, se deka vladee nedemokratski i deka, kako {to veli Biljali, „tro{i energija na populizam i kolektivna manipulacija vrz narodot“.

Vsu{nost, koga i vlasta i opozicijata nemaat legitimitet pred narodot, stanuva zbor za kriza na liderstvo, koja e rezultat na site godini samostojnost izminati vo naplastuvawe politi~ki problemi, no ne i nivno re{avawe. КАФЕАНСКИ МУАБЕТИ No, politi~kiot dijalog nikoga{ ne bil silna strana na Makedonija.

Vsu{nost, nedostigot od razgovor za krupni pra{awa me|u politi~arite donesoa nova praktika na voninstitucionalno sobirawe na politi~kite voda~i. Kafeanski muabeti, se soglasija kriti~arite koga vo Klubot na pratenici po~naa da se organiziraat sedenki koi traeja so ~asovi. Ima i edna konstanta vo tie liderski sredbi {to po~naa da se odr`uvaat po sugestija na me|unaro-

dnata zaednica. Davaat rezultat samo toga{ koga rabotite }e stignat „no` do koska“.

I toga{, a i sega, problemite se re{avale so otvoren ili prikrien pritisok od diplomatite. „Koga }e ja zapalite ku}ata normalno e da dojdat po`arnikari da go gasat po`arot“, veli Biljali komentiraj}i go anga`manot na diplomatite da ja smirat sega{nata situacija i da go vratat dijalogot me|u politi~arite.

Nivnata intervencija samo zboruva za nedostig od demokratski kapacitet me|u politi~arite i ja otslikuva op{tata kriza koja go zafati op{testvoto podeleno po site {avovi.

Mnogumina se soglasuvaat deka na zemjava ì treba nova politi~ka filozofija so novi lu|e i novi vrednosti, no dodeka da dojdat, kako {to veli Biljali, „vo ovie okolnosti, predvremenite izbori mo`ebi se zrak svetlina na krajot od tunelot“.

Sega ostanuva na politi~arite da re{at dali }e ima izbori i koga bi se odr`ale, osobeno {to dvajca ministri vo Vladata ve}e se pofalija deka izbira~kiot spisok e is~isten od mrtvi du{i, a pretsedatelot na DIK re~e deka izbori mo`at da se odr`at so ovoj izbira~ki spisok.

Pa, pretstavata mo`e da po~ne!

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

13

ПАРТИЗИРАНА МАКЕДОНИЈА

Граѓанската свест во несвест Политиката на овој простор е судбина на живеење. Исполитизирано општество до крајност, а единствениот спас е гласот на граѓаните кој треба да ги надвладее полити) чарите, но, барем засега, тоа е невозможно. Кога ќе се создаде еден независен гра) ѓански сектор, тогаш ќе има и поздраво граѓанско општество од Бојана Димитријевска

GRA\ANITE SE PODELIJA. Veruvaat ili na ednite ili na drugite - vmrovci ili sdsmovci. Veruvaat samo na politi~kite frakcii, zatoa {to mislat deka taka }e pre`iveat. A {to so onie koi ne se simpatizeri na ovie opcii?

Em podeleni, em nezadovolni. ^are?

Mo`ebi spasot e gra|anskiot sektor, koj za `al tuka re~isi i ne funkcionira. Ima golem broj nevladini organizacii no site tie so etiketa de-

14

ka pripa|aat na edna od najgolemite politi~ki partii. I namesto da se isprati poraka preku nevladinite organizacii do politi~arite, ovde e obratno, politi~arite ja ispra}aat svojata poraka preku ovoj sektor do gra|anite.

Univerzitetskiot profesor po sociologija, Ilija Aceski veli deka ne mo`e da postoi demokratsko op{tetsvo, ako nema razviena gra|anska svest.

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

„Glavnata poenta e kako da se formira edna kriti~na masa, koja relativno }e bide oslobodena od partiski pritisok i nema da bide prepoznatliva deka brani interesi na nekoja partija. Realno gledano toa ne e vozmo`no vo Makedonija. Toa e problem. A, nema demokratsko op{testvo ako nema razvieno gra|anski sektor, gra|anska svest, gra|anska sfera. Spu{ten e pragot na tolerancijata na najnisko nivo. Tuka

Prof. d-r Ilija Aceski

Petar Arsovski

Miki Trajkoski

nema kako da se gradi demokratija.

Celta e kako da se pridobie ovoj sektor. Ako ne se pridobie kako da se uni{ti“, objasnuva za „Forum“ profesorot Aceski.

I vo vremeto na biv{ata jugoslovenska federacija, spored nego, zemjata imala mnogu malku razviena gra|anska svest. Po raspadot na socijalizmot, kako {to veli, treba{e da se postavat temelite za razvoj na nevladiniot sektor. „Novata demokratija posle raspa|aweto na socijalizmot e edna od tie temeli vo koi treba{e da se razvie nevladiniot sektor, odnosno razvivawe na edna silna gra|anska svest niz razli~ni oblici, koja{to, na nekoj na~in, }e sozdava i regulator i }e gi zauzdi centrite na mo}. Taa svest se formira nadvor od centrite na mo}. E tuka, za mnogu kratko vreme ja snema energijata i sega ne samo toa, tuku del i od partiite koga sfatija deka mo`e taa energija da bide upotrebena vo nivna korist, zapo~naa eden proces na involvirawe na partiskata mo} vo ovaa sfera i se dobi ova {to kulminira vo posledno vreme“, veli Aceski.

na, kako {to veli, im e zdosadeno od politika. „Makedonskite gra|ani imaat strav da go dignat svojot glas nad politi~arite. Prose~niot makedonski gra|anin smeta deka politikata e metastazirana vo site pori na op{testvoto i deka od cenata na lebot do cenata na benzinot sè e diktirano od politikata. Za da bideme politi~ki nezavisni, treba da bideme prvo ekonomski nezavisni.

Zna~i mora da izgradime standard na `iveewe, pazarnata sila treba da se razvie podobro, slobodniot protok na lu|e i idei mora da za`ivee za katadnevniot `ivot da ne e zavisen tolku od politikata. Ima eden golem del lu|e za koi onoj koj e na vlast zna~i dali utre }e imaat da stavat jadewe na masa. Sè dodeka toa ne se smeni ne mo`eme da ja prese~eme papo~nata vrvca i da staneme emancipirani od samite sebe“, poso~uva Arsovski.

Spored nego, ima dve varijabli koi vlijaat na emancipacijata na gra|anskata svest i tie se kontradiktorni.

Ednata e vlijanieto na politikata vo sekojdnevniot `ivot, a drugata e cinizmot i apatijata koja lu|eto ja ~uvstvuvaat generalno kon politikata. „Tie dve vlijaat sprotivno. Ednata e koga lu|eto mislat deka edinstven na~in da se aktivira gra|anskiot sektor e preku politikata, a vtora-

ta deka im e dovolno od politika i deka ne sakaat da imaat nikakva vrska so toa. Tie dve sozdavaat {izofrenija. Gra|anite se vklu~eni vo gra|anskiot sektor no ne mu veruvaat mnogu, zo{to mislat deka e prodol`ena raka na politikata, a site znaat deka gra|anski sektor ni e potreben. Fakt e deka politikata vlijae na gra|anskiot sektor. A najva`no za da ima funkcionalen gra|anski sektor e toj da bide nezavisen. Nie toa go nemame. Gra|anskiot sektor vo najgolem del zavisi od krupni finansieri ili od Vladata“, veli Arsovski.

Vo narednite dve-tri godini, veli, ne mo`e da se sozdade kriti~na masa. Pri~inata za toa ja gleda vo generalnata podelenost na op{testvoto. „Elektoratot, kako so no` e podelen na pola. Od druga strana treba da sfatime deka koga bi imale nezavisen gra|anski sektor koj so svojot primer bi poka`al kolku tie drugi ispolitizirani nevladini organizacii ne se dobri, toga{ bi imale malku pozdravo gra|ansko op{testvo“, dodava Arsovski.

ЛУЃЕТО СЕ ПЛАШАТ Komunikologot Petar Arsovski smeta deka makedonskite gra|ani imaat strav da go krenat svojot glas nad politi~arite, a od druga stra-

БЕЗ ПАРИ ВО ЏЕБ, СВЕСТА ОСТАНУВА ПОД ТЕПИХ Povisokoto nivo na finansiska mo} na gra|anite zna~i i postoewe na gra|anskata svest. „Gra|anskata svest vo Republika Makedonija }e postoi koga }e ima stan-

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

15

dard, koga finansiskata mo} na gra|anite }e bide na povisko nivo.

Sè dodeka se obiduvame da ‘pre`ivuvame’ so dinami~en tek na rabota, a so pomalku pari vo xebot, svesta }e ostane skriena pod tepih“, smeta pretsedatelot na Federacijata na mladi-Skopje, Miki Trajkoski.

Spored nego, problemot le`i i vo nas samite. „Pra{aweto do gra|anite e koga posleden pat bile na javna debata, tribina, panel diskusija, na koi bi se donesuvale konstruktivni zaklu~oci za idni nasoki vo na{eto op{testvo?! Koga samite gra|ani }e bidat pottiknati da napravat dobro delo za na{eto op{testvo za ostanatite, toga{ mo`e da se diskutira na temata samosvest i svest za ostanatiot“, veli Trajkoski.

Za toa dali zdru`enijata na gra|ani treba da bidat bliski do vlasta ili opozicijata za da dobijat nekoj proekt, Trajkoski smeta deka potrebno e da sorabotuvaat so lokalnite zaednici i so ministerstvata vo zavisnost od toa vo koja oblast rabotat, poto~no da lobiraat i da doka`at

deka proektot vredi da se implementira. „No, kaj nas, dokolku sorabotuvate so nekoja institucija, vedna{ etiketata vi e zalepena deka si niven.

Lu|eto potrebno e da steknat doverba kaj vas kako zdru`enie, da bidete uporni i da imate vidlivi rezultati vo op{testvoto. Konkretno, nie kako Federacija na mladi-Skopje sorabotuvame so Grad Skopje, bidej}i ja kreirame Strategijata za mladi na Grad Skopje, koja }e bide polezna za site nas. Vo gradot navistina ima profesionalci koi so godini rabotat i koi navistina znaat da gi ~ujat problemite na mladite“, re~e Trajkoski za „Forum“.

Na pra{aweto dali imale nekoj nepristoen predlog od politi~ka partija, pritisoci ili kontrola od dr`avni institucii, Trajkovski veli deka dosega toa ne se slu~ilo. „Dosega sme nemale pritisoci od politi~ka partija ili kontrola, zatoa {to u{te odnapred treba da se postavi `oltata linija za da ne dojde do crvenata linija“, istakna Trajkoski.

Makedonija se bori da bide del od Evropa bez granici. Pra{awe e kako }e uspee vo namerata koga vnatre dr`avata e polarizirana. Alarmantno e toa {to mladinata koja treba da bide dvi`e~kata sila vo dr`avta se podeli. „Iskreno, del od mladite generacii koi se aktivni vo civilniot sektor znaat {to e gra|anska svest, dodeka za ostanatite toa pretstavuva aktivnost vo politi~ka partija i organizirawe na protesti i kontraprotesti“, veli Trajkoski.

Od sekojdnevnite mediumski informacii vpe~atokot e jasen.

Politi~kite partii go zloupotrebuvaat sekoj izblik na gra|anska svest, kolku i da e redok. Mladite se zanimavaat so plukawe i navredi preku socijalnite mre`i me|u obo`avatelite na glavnite politi~ari: Gruevski i na Crvenkovski. Onie na koi im e seedno i za dvajcata, se pla{at da ka`at {to bilo, zo{to vedna{ }e im bide zalepena etiketa!

Politikata vo celost ja potisna gra|anskata svest, seedno {to silni gra|ani zna~at silna dr`ava.

СЛУЧАЈ ЕЛ МАСРИ

Никој не пресудува Германскиот државјанин со либанско потекло Калед ел Масри тврди дека македон$ ската власт тајно и помагала на ЦИА и бара отштета од 50.000 евра и извинување. Основното прашање на кое инсистира македонското судство е дали има докази дека тужителот бил киднапиран и притворен и дали за тоа некаде во светот има правосилна судска пресуда? од Кристина Мачкиќ

NA [ESTI DEKEMVRI 2005 godina, germanskata kancelarka Angela Merkel po sredbata so dr`avniot sekretar na SAD, Kondoliza Rajs, izjavi deka Amerika priznava deka napravila gre{ka vo slu~ajot na Kaled el Masri. Na 31 -vi januari 2007 godina, germanskoto obvinitelstvo pokrena obvinenie protiv 13 agenti na CIA za nivnata navodna vklu~enost vo ekstradicijata....

Ovaa vest za nas ne bi bila vest dokolku na patot na ekstradicijata za koja se zboruva ne se sretne imeto Makedonija. Imeto sè u{te e aktuelno. Za prvpat dr`ava koja navodno u~estvuvala vo vonpravni ekstradicii e tu`ena vo Sudot za ~ovekovi prava vo Strazbur. Tu`ba ima i za Ministerstvoto za vnatre{ni raboti. Vo dvete tu`bi, tu`itelot e eden, germanskiot dr`avjanin so liban-

sko poteklo Kaled el Masri. Tvrdi deka makedonskata vlast tajno ì pomagala na CIA i bara ot{teta od 50.000 evra i izvinuvawe. Vo vremeto koga se slu~il nastanot, na ~elo na MVR bil Siljan Avramovski, koj bil del od vladata na Vlado Bu~kovski.

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

17

ФАКТИ ИЛИ ПРИКАЗНА Ona {to makedonskata javnost go znae se nekolku re~enici. Bil grabnat od CIA bidejki bil osomni~en deka e terorist, ~uvan vo hotel vo Skopje i navodno maltretiran, po {to bil odnesen vo Avganistan kade {to odle`al ~etiri meseci vo zandana.

Potoa e pu{ten otkako se potvrdi deka bil osomni~en po gre{ka. No, {to ima vo makedosnkiot del od prikaznata?

Ona {to go tvrdi El Masri e deka na 23 januari 2004 godina, sedum ili osum Makedonci vlegle vo hotelska soba vo skopski hotel. Mu bile staveni lisici i prevez na o~ite i bil vnesen vo avtomobil. Ka`uva i deka bil odvezen do skopskiot aerodrom.

Mu bilo ka`ano deka }e mu se napravi medicinski pregled. Po ova, sleduva {okantniot del od makedonskata prikazna.

Namesto pregled, pritvorenikot navodno bil surovo tepan so tupanici i tvrd predmet. Bil soble~en po dolna obleka. Oblekata, spored negovite ka`uvawa, mu bila iskinata so no`. Otkako mu bila nasilno izvadena i dolnata obleka slu{nal deka go fotografiraat. So

18

paweto ne zastanalo. Ma`i so crni fantomki na glavite navodno go oblekle vo trenerki i go okovale so prangi na racete i nozete. Taka bil frlen vo avion kade dobil injekcija od koja se onesvestil. Za da ne pravi problemi so ra{ireni race i noze, navodno, bil vrzan vo avionot.

Za lu|eto so fantomkite postoi somnevawe deka bile ~lenovi na timot za crni ekstradicii na SAD. Potoa El Masri tvrdi deka bil odveden vo Avganistan od kade po ~etirimese~en pritvor e pu{ten.

Ottoga{ El Masri ja trese germanskata, {panskata, amerikanskata, pa i makedonskata javnost so svojata {okantna storija i istovremeno sekade se obiduva da ja najde pravdata. ЕВРОПА РАБОТИ НА СЛУЧАЈОТ Istra`itelkata Klara Guterix

racete na grbot, tvrdi, bil frlen na podot, a so ~izma bil dr`en so liceto kon podot. Potoa po~uvstvuval deka na sila mu e staven tvrd predmet vo anusot. Otakako zavr{ilo ova ma~ewe, El Masri vo svojata verzija od nastanite tvrdi deka te-

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

Vo 2004 godina vo Minhen, obvinitelstvoto otvorilo istraga za negoviot slu~aj. Bilo utvrdeno deka navistina patuval kon Makedonija so avtobus i deka koga vlegol vo dr`avata bil uapsen. Na paso{ot imal pe~at deka vlegol na 31 dekemvri 2003 godina, a izlegol na 23 januari 2004 godina. So ve{ta~ewa bilo

Avionot so koj El Masri navodno bil transportiran od Skopje do Avganistan

utvrdeno i deka podolgo vreme bil vo Ju`na Azija i deka gladuval.

Parlamentarnoto sobranie na Sovetot na Evropa i Evropskiot parlament sprovedoa istragi za vonpravnite ekstradicii i ja utvrdija vo celost i makedonskata prikazna.

Vo [panija, obvinitelstvoto gi istra`uvalo operaciite na timot za vonpravni ekstradicii na CIA koj go dr`ele El Masri i ~ij{to raspored na aktivnostite vklu~uval i zapirawe vo Palma De Majorka, pred da prodol`at vo Skopje kade {to e zemen El Masri. Vo maj 2010 g., {panski obvinitel pobaral od sudija da izdade me|unarodna poternica za apsewe na ~lenovite na timot za vonpravni ekstradicii.

Vo oktomvri 2010 godina, Evropskiot sud ja izvesti Vladata na Makedonija za slu~ajot.

posvetena na zloupotrebata na ~ovekovite prava povrzani so nacionalnata bezbednost. Prethodno bila zamenik-direktor na timot za istra`uvawe na tajnite zatvori pri Reprieve, kade {to ja istra`uva{e ot~etnosta na Obedinetoto Kralstvo i Evropa za vonpravnite ekstradicii i tajni pritvori i istra`uvala i gradela slu~ai za `rtvite na prisilno is~eznuvawe i tortura vo ramkite na pravosudstvata niz svetot.

Nejzinite istra`uvawa ne gi prifati sudijkata vo „skopska dvojka“.

Klara se obide da ka`e kako i zo-

ОСНОВЕН СУД 2 СКОПЈЕ Navodite na El Masri vo tu`benoto barawe vo Osnovniot sud 2 vo Skopje se deka Makedonija im dala poddr{ka na agentite od CIA i ni{to ne storila da go za{titi. Toj se obidel i preku obvinitelstvoto da bara krivi~na odgovornost, no prijavata bila otfrlena. Ona {to go tvrdi El Masri se obide da go objasni Klara Guterix.

Angli~anka, advokat i postojan sorabotnik na Inicijativata za pravda pri Institutot otvoreno op{testvo. Spored biografijata, osobeno e

El Masri

{to istra`uvala, i kako do{la do podatocite za El Masri. No pred sudijkata Klara zboruva{e samo kratko i poka`a nekolku dokumenti. Taa mo`e{e da potvrdi deka e poznata rutata na letot na avionot so koj bil nosen Masri. Ekipa`ot bil od nekolkumina Amerikanci koi, spored nejzinite istra`uvawa, bile so somnitelni osiguritelni broevi i adresi na `iveewe obi~ni po{tenski sanda~iwa. Imiwata na ekipa`ot Guterix gi ima{e na spisok, no sudot ne gi primi. Izvesno e deka nejzinite istragi vo Makedonija se neupotreblivi.

Osnovnoto pra{awe na koe insistira{e sudijata be{e dali ima dokazi deka tu`itelot bil kidnapiran i pritvoren i dali za toa nekade vo svetot ima pravosilna sudska presuda?

Sekoj odgovor na Guterix po~nuva{e so tvrdewe deka toa se slu~ilo, i toa po ka`uvawa na zatvorenici i drugi materjalni dokazi. „Vidov mnogu informacii deka ima mnogu {ansi i verojatni dokazi koi ja poddr`uvaat izjavata na El Masri.

Veruvam deka toj bil vo avionot na CIA“, zboruv{e istra`itelkata pred sudot. No, odgovorot koj najmnogu go interesira{e sudot dali ima pravosilna presuda za ovoj nastan, Angli~ankata samo ka`a deka ima aktivni istragi, no presuda sè u{te ne. Dokolku sudot presudi vo polza na El Masri, Makedonija bi bila prvata zemja koja so sudska presuda }e ja potvrdi ovaa neverojatna prikazna.

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

19

НАСИЛСТВО ВО УЧИЛИШТАТА

Алармот светна црвено Експертите секогаш ги анализираат ваквите појави и она што постојано се напоменува е дека долгата транзиција и губењето на моралните вредности влијаат најмногу врз децата. И покрај ваквите апели и анализи, политичарите повторно ги искористија овие инциденти за политичко поентирање од Фросина Факова

Sredno{kolci so no`evi, {ipki i boksira~i upadnaa vo Hemiskoto i udrija po séì {to im se najde na patot

EDNA NEDELA po krvaviot upad na maskirana i vooru`ena grupa sredno{kolci, vo srednoto hemisko u~ili{te „Marija Kiri-Sklodovska“, normalna rabotna atmosfera.

De`urnite u~enici sedat na vleznata vrata i kako da znaat zo{to sum dojdena, vedna{ ja poka`uvaat kancelarijata na direktorot. Po hodnicite razdvi`enost za vreme na odmorot. I se razbira, posle incidentite koi se slu~uvaa vo niza, minatata nedela, go baram psihologot na u~ili{teto. A psihologot, koja be{e i svedok na incidentot {to se slu~i me pre~ekuva so `elba da ka`e deka e zgrozena od ona {to se slu~uva{e po incidentot, zagri`ena za zloupotrebata na sredno{kolcite. „Zgrozena sum od ona {to se slu~uva. Mediumite nikoga{ ne do{le vo na{eto u~ili{te da vidat kako rabotime. Nikoga{ ne pi{uvale za na{ite talentirani deca, koi nè pretstavuvaat na natprevari, nikoga{ ne pra{ale kako rabotime. Treba{e da se slu~i incident za da se zainteresiraat“, mi veli Natka Xiko-

va, psiholog vo u~ili{teto.

Hemiskoto u~ili{te „Marija KiriSklodovska“ va`i za edno od najmirnite u~ili{ta. Dosega ne bilo poznato po incidenti, tepa~ki i rase~eni sredno{kolci. No, minatata nedela, grupa od 15 maskirani i vooru`eni sredno{kolci od drugi sredni u~ili{ta so no`evi, {ipki i boksira~i upadnaa vo u~ili{teto, i udrija po sè {to im se najde na patot. So povredi zavr{ija ~etvorica sredno{kolci i eden profesor, koj ima{e dve ubodni rani od no`.

Pri~inata be{e banalna, upadnale da se presmetaat so sredno{kolec od u~ili{teto za devojka.

Ovoj incident }e se smeta{e za izoliran i slu~aen, no po ova, u{te dvajca sredno{kolci bea probodeni so no`. Edniot vo srednoto veterinarno u~ili{te vo Dra~evo, a drugiot vo srednoto u~ili{te „Kole Nedelkovski“ vo Veles. Kako i vo prviot slu~aj, i vo drugite dva slu~ai, pri~inata za napadot be{e banalna. Edniot sredno{kolec dobi ubod vo nogata zaradi raspravija

koja po~nala od pra{aweto: „Zo{to me gleda{“? A, u~enikot vo Veles be{e proboden po gre{ka. No`ot zavr{il vo negovoto levo ramo bidej}i stoel so u~enik so koj napa|a~ot imal neras~isteni smetki.

Po ovie incidenti, roditelite ve}e po~naa da stravuvaat za bezbednosta na svoite deca vo institucijata koja treba da im bide vtor dom i kade go pominuvaat pogolemiot del od vremeto.

Xikova veli deka op{testvoto, i toa kako vlijae vrz u~enicite. Se se}ava na del od grozomornite naslovi objaveni vo dnevite vesnici, koi ja otslikuvaat na{ata realnost „Kakvi u~enici sakate so naslovi za siluvana baba?“, veli voznemireno Xikova. НЕ Е ДО ГЛИНАТА, ТУКУ ДО РАЦЕТЕ КОИ ЈА ПРАВАТ Direktorot na hemiskoto u~ili{te, Pavle Pavlov veli deka ova e prv vakov incident vo u~ili{teto vo koe e ve}e 35 godini, no priznava deka roditelite sè pomalku doa|aat na roditelski sredbi. „Fakt e deka roditelite sè pomalku doa|aat na roditelskite sredbi. Toa zna~i deka ne vo dovolna mera site roditeli se anga`iraat okolu edukacijata na svoite deca. Semejstvoto kako prva vospitno pedago{ka institucija mislam deka ne gi dalo site postulati za pravilno vospituvawe na deteto. Ne e e do glinata, tuku e do racete {to ja pravat glinata. Me|utoa ako tie race ne se ve{ti, glinata nema da bide onaa ubava cigla. Deteto e eden vid glina, taka {to treba nekoj da go napravi, da go educira, da go socijalizira. ^inam deka roditelite, se razbira ne site, iako nivnata `elba e nivnoto dete da izleze na {to podobar pat, me|utoa ne vo dovolna

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

21

mera, uspeale da se vklu~at vo toj proces na educirawe na svoite deca“, veli Pavlov.

Ekspertite potvrduvaat deka maloletni~kata delikvencija e vo postojan porast. Decata ne se imuni na op{testvoto koe e vo postojana moralna i finansiska kriza. No, kako eden od problemite go poso~uvaat i zgasnuvaweto na golem broj u~ili{ni sekcii. „Koga ima haos, ima i kriminalci.

Mnogu e lesno sega vo ova vreme da se dojde do no`evi, metalni {ipki.

Ne se raboti sistemski na re{avawe na ovie problemi. Treba i u~itelite i roditelite da posvetat vnimanie na decata. Toa e eden zatvoren krug. Golemo vlijanie imaat i kompjuterite, televizijata, filmovite, seriite so mnogu agresija. Vo kriminologijata ima pravilo deka kriminalcite imaat nekoj modus {to go kopiraat. Ova {to ni se slu~uva e danokot na sovremenoto op{testvo“, veli kriminologot i profesor na Univerzitetot FON, Du{ko Stojanovski.

Zoran Velkovski od Institutot za pedadogogija na Filozofskiot fakultet veli deka ne e detalno zapoznaen so poslednite slu~uvawa, no

Politi~arite gi iskoristija sredno{kolcite za sopstven marketing

se napomenuva e deka dolgata tranzicija i gubeweto na moralnite vrednosti vlijaat najmnogu vrz decata. I pokraj vakvite apeli i analizi, politi~arite povtorno gi iskoristija ovie incidenti za politi~ko poentirawe.

Pred edna nedela, gradona~alnikot na Skopje, Koce Trajanovski se sretna so direktorite na srednite u~ili{te vo gradot za da najdat re{enie kako

Pavle Pavlov – direktor na „Marija Kiri – Sklodovska“

vo vakvi situacii sekoga{ ima eden ist stav: „Re{enieto treba da se bara vo edna poinakva organizacija na u~ili{nite aktivnosti. Imame problem zatoa {to gi zamrevme site sekcii, site sportski aktivnosti, taka {to slobodnoto vreme na decata ne se iskoristuva racionalno, pa decata posegnuvaat po vakvi raboti“, veli Velkovski. ПОЛИТИЧКИ ПОЕНТИРАЊА Ekspertite sekoga{ gi analiziraat vakvite pojavi i postojano ona {to

22

Natka Xikova – psiholog vo „Marija Kiri – Sklodovska“

da se podobri bezbednosta na u~enicite. I koga raspravata stigna vo sovetot na Grad Skopje, namesto konstruktivnost i brzo doneseni zaklu~oci, sovetnicite od SDSM i VMRO-DPMNE se obidoa da ja iskoristat situacijata za politi~ki poentirawa.

Sovetni~kata grupa na VMRO-DPMNE se soglasi so stavovite na gradona~alnikot Koce Trajanovski {to toj gi iznese po sostanokot so direktorite. Tie predlo`ija rabota so u~enicite od rizi~nite grupi, de`urstva na nastavnicite po u~ili{nite hodnici i dvorovi, ~esti sredbi na

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

roditelskite odbori i u~eni~kite aktivi. VMRO-DPMNE se izjasni za fizi~ko obezbeduvawe vo ostanatite sedum u~i{ta od vkupno 21, koi imaat samo video - nadzor.

SDSM, pak, smeta deka na u~enicite ne im trebaat nabildani tipovi vo u~ili{tata. Tie predlo`ija stavkite od buxetot na Grad Skopje za panoramsko trkalo, splavovi, `i~arnici i ski liftovi da se prenaso~at vo proektot {to ima raboten naslov „Nulta tolerancija za nasilstvoto“. „Da se izvr{i silen pritisok vrz vlasta vo zemjava da se departizira obrazovanieto i, kone~no, da se vrati avtoritetot na nastavnicite.

Direktorite da bidat oslobodeni od site drugi nametnati obvrski vo poslednite godini - da prebrojuvaat „mausi“, da se gri`at za kompjuterite, da zadol`uvaat u~enici so besplatni u~ebnici, da gi pronao|aat gre{kite vo u~ebnicite i da se zanimavaat so nivnata osnovna dejnost - vospituvawe i obrazuvawe na na{ite deca“, re~e Kunovska.

I po celodnevna rasprava i sobirawe politi~ki poeni na makata na sredno{kolcite, Sovetot donese zaklu~oci. Ostro gi osudija incidentite, si postavija za zada~a da go realiziziraat proektot za psihosocijalna programa za spravuvawe so nasilstvoto vo u~ili{tata, doprecizirana kako „Nulta tolerancija za nasilstvoto vo u~ili{tata“ i prepora~aa direktorite da gi pottiknuvaat klasnite rakovoditeli barem eden klasen ~as vo mesecot da posvetat na problemite povrzani so u~ili{nite konflikti i nasilstva. A najbitniot zaklu~ok za koj se kr{ea i kopjata e dali se po-

stavi fizi~ko obezbeduvawe vo u~ili{tata. Za toa, sega }e treba da re{at samite roditeli i u~ili{tata. ДАЛИ „НАБИЛДАНИТЕ БАТКИ“ СЕ СПАС?

Psihologot vo „Marija Kiri-Sklodovska“, Xikova, veli deka postavuvaweto na fizi~koto obezbeduvawe bi zna~elo samo ~istewe na sovesta na vozrasnite. Taa veli deka ne mo`e da se branime odnadvor, ako ne sme gi sredile problemite vnatre.

Taa prepora~uva sistemsko re{enie za problemot, a ne samo parcijalni re{enija. „Fizi~koto obezbeduvawe e samo da se is~isti sovesta na vozrasnite.

Treba da im razgrani~ime na u~enicite {to e lo{o, {to e dobro, {to e pozitivno, a {to negativno“, veli Xikova. „Fizi~koto obezbeduvawe ne mo`e da gi spre~i, no mo`e da gi namali vakvite pojavi. No, se razbira, nastavnicite treba da zadavaat pove}e rabota. Vo ova vreme, roditelite se po cel den na rabota i nema koj da gi gleda decata. Potrebna e kontinuirana prevencija. Ministerstvoto za obrazovanie i site organi

~ija nadle`nost se u~ili{tata, treba postojano da gledaat {to se slu~uva, a ne koga }e se slu~i ne{to vakvo. Apeliram ovaa situacija da ne se koristi za politi~ki poentirawa“, veli Stojanovski.

Direktorot Pavlov, pak, veli deka na barawe na roditelite, vo hemiskoto u~ili{te }e bide postaveno fizi~ko obezbeduvawe. „Na menaxerskite timovi im e ostaveno, tie da odlu~at dali ima ili nema potreba od fizi~ko obezbduvawe. Od 21 u~i{te vo 14 ima, toa zna~i deka prethodno sme mislele deka ne treba takvo ne{to vo na{eto u~ili{te. Me|utoa, so ogled na nastanatata situacija, vedna{ potoa imavme roditelski sredbi i roditelite se na mislewe deka ne e lo{o preventivno da imame fizi~ko obezbeduvawe. Kako direktor na u~ili{teto }e go ispo~ituvam misleweto na roditelite i nema da se sprotistavam. So poln respekt, }e go ispo~ituvam nivnoto razmisluvawe i }e ovozmo`am takvo ne{to.

Vo procesot na organiziraweto na ova obezbduvawe, }e videme koja e procedurata i kako {to e redot, taka }e pravime. Me|utoa nikoga{ nema da mislime deka fizi~koto

obezbeduvawe }e pretstavuva eden ~in koj nas }e nè ottrgne od odgovornosta, od razgleduvawe na sostojbite i na sledewe na situaciite“, veli Pavlov.

I roditelite ~ii deca se u~enici vo srednoto u~ili{te „Kole Nedelkoski“ vo Veles se soglasile pokraj bezbednosni kameri da se postavi i fizi~ko obezbeduvawe vo u~ili{teto. „Nabildanite batki“ mo`e }e gi ispla{at nasilnite sredno{kolci, no nema da go smenat nivnoto razmisluvawe i da go spre~at vlijanieto od seto ona {to se slu~uva okolu niv i mol~e{kum im ja jade du{ata.

Koga zaminuvav od kancelarijata na psihologot, dvajca u~enici vleguvaa vo nejziniot kabinet. „Eve, ova se u~enicite koi bea povredeni vo toj incident“, mi re~e Xikova.

I taa i u~enicite, go do`ivuvaat minatonedelniot incident kako uvezen odnadvor, od u~enici od drugi u~ili{ta. Vo celata situacija, velat i nastavnicite i u~enicite, dobro e {to ne stanuva zbor za tepa~ki me|u sou~enici od isto u~ili{te. Sepak, alarmot e vklu~en. Sega e potrebno u~ili{teto da go napravat mesto kade {to site }e se ~uvstvuvaat bezbedno.

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

23

ИНТЕРНЕТ РЕВОЛУЦИЈА

Сајбер оружје во детските раце Интернетот е извонреден пронајдок кој секојдневно го олеснува животот на различни начини, но неговото користење донесе проблеми и опасност. Новата форма на насилство врз децата се случува токму на Интернет, а родителите се оние кои се најмалку свесни за опасноста на која се изложени најмладите во бесконечниот сајбер простор од Марија Илиќ

sorite ne se vistinski svesni za serioznosta i opasnosta koja ja predizvikuva slobodata koja ja nudi Internetot. Fojzat objasni deka voznemiruvaweto se slu~uva so zakana od edno dete na drugo, so navredi, zapla{uvawa, a samite nastavnici i profesori veruvaat deka takvoto odnesuvawe se slu~uva po ~asovite.

No, nekoi od prisutnite profesori priznaa deka so pristapot do kompjuter vo sekoe u~ili{te, sajber maltretiraweto stanuva sè pove}e realno dodeka decata se vo u~ili{nite klupi.

Ako dosega mislevme deka edinstvena opasnost vo virtuelniot svet se seksualnite predatori, raznite vebstranici so pornografska sodr`ina, apsoltuno dostapni bez kakvo bilo ograni~uvawe, oficijalnite podatoci velat deka novata opasnost e nepromislenoto koristewe pred sè na socijalnite mre`i.

Na Forumot be{e ka`ano deka li~nite podatoci i fotografiite koi decata gi objavuvaat na Internet, nesvesni za rizikot, od niv pravat potencijalni `rtvi na zloupotreba. „^atot“ koj go ovozmo`uvaat vebservisite e u{te eden na~in na rizi~na komunikacija bidej}i, kako {to velat ekspertite, najmladite ~uvstvuvaat pogolema sloboda da komuniciraat poradi anonimnosta i mo`nosta da komuniciraat slobodno bez znaewe na roditelite.

Prisuten e i sociolo{kiot fenomen koj sè poagresivno „veli“ deka ste nepismeni dokolku ne vladeete so Internetot i deka ne se vklopuvate dokolku nemate „profil“ na nekoja od socijalnite mre`i. БЕЗБЕДЕН САЈБЕР ПРОСТОР

AKO DO PRED desetina godini decata si igraa vo maalskite parkovi, a glavnite igri bea lastik, xamlii i mi`itatara, neizostaven del od dene{noto detstvo se nekolku ~asa pominati na Internet. Decata glavno igraat „igrici“, sklopuvaat prijatelstva ili „~atuvaat“. Bidej}i Fejsbuk bumot se slu~i brzo, nitu roditelite nitu sistemot uspeaa da ì odgovorat na ekspanzijata na Internetot. Dolgo vreme treba{e za da se sfatime deka virtuelniot svet, ne e magi~en, nepostoe~ki svet tuku e ogledalo na realniot zad koj stojat vistinski lu|e.

24

Pred nekoe vreme edna prijatelka na {ega mi re~e deka nejzinata desetgodi{na }erka na Fejsbuk ima pove}e „prijateli“ otkolku taa samata. No, nejzinata zagri`enost se rodila otkako „{etaj}i“ po Fejsbukprijatelite na }erka ì, zaklu~ila deka me|u niv ima golem broj na onie koi ne ì se sou~enici nitu, pak, se nejzini vrsnici.

Na Forumot za bezbednost na decata na Internet, zamenik-pretstavnikot na Unicef, Foruk Fojzat predupredi deka internet- voznemiruvaweto e nova forma na nasilstvo vrz decata, no i deka roditelite i profe-

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

Dr`avniot sekretar na Ministerstvoto za obrazovanie i nauka, Elizabeta Todorovska veli deka edna od krupnite reformi e voveduvaweto informati~ka tehnologija vo osnovnite i sredni u~ili{ta vo ramki na proektot „Kompjuter za sekoe dete“, so voveduvawe elektronski sodr`ini vo nastavata. Ottuka, kako {to re~e, se podrazbira i primenata na Internet vo osnovnite i sredni u~ili{ta, vo soglasnost so nastavnite programi.

No, profesorite velat deka i pokraj tehni~kata zabrana na odredeni veb-stranici na {kolskite kompjuteri, decata, a osobeno sredno{kolcite, sepak nao|aat na~in kako da stignat do niv. Upatenite smetaat deka toa {to roditelite i profe-

sorite se nedovolno zapoznaeni so tehnologijata i funkcioniraweto na socijalnite mre`i, doveduva do manipulacii od strana na decata koi odli~no gi poznavaat veb-alatkite i virtuelnite pat~iwa za da stignat do celta.

Minatata godina, svetskata javnost ja voznemirija nekolku incidenti vo vrska so pedofili koi svoite `rtvi gi namamile tokmu preku Internet. Trieset i trigodi{niot Britanec Piter ^epmen lani be{e osuden na do`ivotna zatvorska kazna poradi siluvawe i ubistvo na sedumnaesetgodi{na tinejxerka koja ja namamil tokmu so la`en profil na Fejsbuk.

Odbele`uvaweto na Denot na bezbednosta na decata na Internet, namesto seewe strav, vsu{nost ima{e cel da poso~i deka treba da se prifati oti Internetot stanuva neizbe`en del od sekojdnevieto na decata i zatoa treba da se najde na~in kako da bidat bezbedni vo sajber svetot.

Ilijan~o Gagovski, generalniot menaxer na „Majkrosoft“ koja go organizira{e forumot, re~e deka namesto zabrana za koristewe, treba da im se poka`e na decata i mladite kakov tip odnesuvawe treba da imaat na Internet. „Pred sè klu~nata rabota e deka treba da vnimavaat pri ostavaweto

na li~ni podatoci na Internet. Najbezbedno e na socijalnite mre`i da komunicirate samo so onie lu|e koi gi poznavate vo realniot `ivot. Da se vnimava kako se kreiraat lozinkite na Internet i da se koristat razli~ni znaci i sekako lozinkite da bidat poslo`eni“, sovetuva Gagovski. РОДИТЕЛСКИ НАДЗОР Neodamna od edinicata za trgovija so lu|e za „Forum“ informiraa deka e zgolemena trgovijata so deca i eden od na~inite na koj se „vrbuvaat“ potencijalnite `rtvi e tokmu preku kreirawe la`ni profili na socijalnite mre`i.

Istra`uvaweto koe go sprovede germanskiot Institut za mediumsko istra`uvawe poka`uva deka 41 otsto od roditelite ne znaat deka nivnite deca nekoga{ imale neprijatno iskustvo na Internet, a duri pove}e od 55 otsto od decata koristat Internet bez nadzor na roditelite. Mo`ebi ovoie podatoci ne se za~uduva~ki ako se zeme predvid deka 48 otsto od anketiranite deca imaat kompjuter vo svojata soba ili koristat internet na svoite mobilni uredi.

Kako re{enie, prvo se nametnuvaat servisite za takanare~enata roditelska kontrola koja ovozmo`uva

ograni~uvawe i blokirawe na onlajn aktivnostite. Od „Majkrosoft“ sovetuvaat deka roditelite, isto taka, mo`e da zabranat pristap od kompjuterskite igri vrz osnova na naslovot, sodr`inata ili rejtingot.

Mo`at duri i da gledaat detalni izve{tai za toa kako nivnite deca go koristat kompjuterot i da bidat sigurni deka nivnite deca gi posetuvaat internet-stranicite {to se vo soglasnost so op{toprifatenite moralni vrednosti.

Roditelskiot nadzor, vsu{nost e osnovnata alatka vo spre~uvawe zlouporebi vrz decata. Razbirlivo e deka ne mo`e da im se uskrati da gi koristat pridobivkite na modernata tehnologija, no fakt e deka taa stanuva mo}no oru`je vo detskite race. Celta e da ne go iskoristat protiv sebe.

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

25

ФЕРИДЕМОКРАТСКИ БЕЛЕШКИ

Протести Ферид Мухиќ NE ZNAM [TO da mislam za gra|anskite protesti!?

Nivnata cikli~na regularnost potsetuva na prirodna pojava protestite prilegaat na eden vid monsuni: }e se krenat i koga }e po~nat da duvaat nosat oblaci, do`dovi, grmotevici i poplavi. Nivnata sila e nesopirliva kako i monsunite, i protestite ne mo`e da gi zapre ni naredba na vladetelot (seedno dali monarhot ili pretsedatelot i premierot), ni policiska represija, ni vojska izlezena so site svoi tenkovi na ulici! No, tuka i zapira nivnata sli~nost. Na svojot pat, monsunite go zafa}aat celoto podra~je so site planini i dolini, so site dr`avi, mali i golemi, onie koi se falat deka se demokratski i drugite koi se obvineti kako diktatorski. Za razlika od monsunite, vetri{tata na protestite duvaat selektivno. ]e po~nat vo edna dr`ava, pa tuka i }e zaprat; ili }e povrzat dve sosedni dr`avi, pa otkako }e ja preskoknat tretata, }e izbuvnat vo ~etvrtata...Po ova, protestite pove}e potsetuvaat na zemjotresi. Eden katastrofalen zemjotres neodamna go sramni so zemja Haiti, no vo Dominikanskata Republika ne napravi nikakva {teta, iako i dvete dr`avi se nao|aat na eden ist ostrov!

Se razbira, samata sporedba e apsolutno metafori~na: za razlika od prirodnite nepogodi, koi sekoga{ imaat svoi pri~ini (bez ogled na toa dali tie pri~ini sme gi utvrdile i predvidele ili ne), op{testvenite turbulencii, pa taka i protestite, nikoga{ nemaat svoi pri~ini! Imeno, sferata na op{testvenite nastani celosno e nadvor od striktno kauzalniot univerzum na prirodnite slu~uvawa! Namesto pri~ina i posledica, odnosno, nivnata nu`na i univerzalna apsolutno opredelena i predvidliva korelacija koja vladee vo prirodata, vo op{testvoto dejstvuvaat motivite, aspiraciite, planovite, koi ne samo {to ne se apsolutno predvidlivi, tuku po pravilo se planirani tokmu

so cel da ne mo`at da se predvidat!

Protestite koi od neodamna zafatija del od dr`avite na Severna Afrika, nemaat nikakvi pri~ini, tuku se manifestacija na sudirot na razli~ni motivi, konkretni, no skrieni planovi na doma{ni i stranski slu`bi, koi i sega, kako i sekoga{, pretstavuvaat vistinski organizatori i na protestite i na kontra-protestite. Nasproti nekoi na{i novinari koi, zaslepeni od svojata arogancija i evrocentristi~ki {ovinizam, od TV ekranite povtoruvaat kako papagali deka protestite se „afrikanski i azijatski sredstva“ za re{avawe sporni op{testveni pra{awa, „nedostojni za zemjatakandidat za ~lenka na EU“, najnapred da potsetime: protestite, duri i naj`estoki erupcii naso~eni protiv dr`avna vlast, pretstavuvaat i izum i specijalnost na evropskata demokratska i antidemokratska tradicija. Tokmu dodeka bardot na evrocentristi~kite {ovinisti gi napa|a{e protestite vo Makedonija, kako „forma koja prilega na afrikanski, no ne i na evropski duh“, na negova ogromna `alost, monumentalna manifestacija na „afrikanski duh“ se odviva{e vo Belgrad, kade {to 60.000 gra|ani protestiraa protiv vlasta na B. Tadi}, kade {to, pred odvaj edna decenija demonstrantite vlegoa so sila i vo nacionalnoto Sobranie za da go urnat od vlasta Milo{evi}!

Evropskata demokratija vsu{nost i zapo~na kako serija golemi protesti. Od protestite vo Pariz, 1789 godina, koi se radikaliziraa vo revolt, za da prerasnat vo prvata poznata revolucija vo svetskata istorija, protestite pretstavuvaat imanenten del na politi~ka borba vo evropskata tradicija. Paradoksalno no to~no: kolku pove}e protesti vo edna dr`ava, tolku pove}e demokratija vo nea! Vo vistinski diktatorski re`imi, nema protesti! Vo demokratskite re`imi pravoto na protest e legitimno, zakonski regulirano i politi~ki apsolvirano pra{awe.

Iako izvorno svrteni protiv vlasta, protestite brgu stanale predmet na najseriozen interes na vlasta.

Ogromnata mo} na narodot bila re-

gistrirana i vo klasi~nata formula:„Mo}ta vo narodot, avtoritetot vo senatot! “(Potestas in populus, auctoritas in senatu!); zaradi toa, modernite protesti vo osnova se formi na socijalna akcija striktno podvedeni pod monopol na politi~ka kontrola! Ako Stalin mo`el da pra{a: „Koj gi organiziral deputatite da stanat koga jas }e vlezam!“, ostanuva samo da zamisluvame kolkava e kontrolata na vlasta vrz kakvo bilo organizirawe na narodot denes, vo sovremeniot svet vo koj tehni~kite mo`nosti za kontrola na sekoj poedinec, duri i Golemiot Brat, od antiutopijata na Orvel go pravat naivno detule od gradinka!

Sega{nite protesti vo Afrika, no prakti~no i site drugi protesti sekade vo svetot, pa se razbira, i ovie kaj nas, se pod kontrola na politikata, vo koja vlasta i opozicijata ja odmeruvaat svojata sila! Kolku pati sme slu{nale deka “...protestite izlegle od kontrola“! Aj da pra{ame: od ~ija kontrola? Od koja politi~ka sila: taa na pozicijata ili taa na opozicijata!? [tom nekoj gi kontrolira lu|eto „protestantite” - kako {to na{ite mediumi uporno gi narekuvaat u~esnicite vo protestite, me{aj}i ja taka religioznata pripadnost tamu kade {to taa nema nikakva vrska protestite ne se protesti, tuku se kobra bez zabi, dresiran slon, re`irana pretstava.

I tuka e glavnata pri~ina poradi koja ne znam {to da mislam za protestite: Od edna strana, ni{to taka uverlivo ne ja potsetuva vlasta na silata na narodot kako golemi masovni protesti! Od druga strana, site protesti odamna se organiziraat so edinstvena cel, ednata vlast da ja zamenat so drugata! Site protesti vo najdobar slu~aj dovele do promena na nositel na vlasta, ne i do promena na socijalni odnosi! Ne znam za nitu edni protesti nikade vo svetot po koi siroma{nite stanale bogati, protesti po koi bolnite ozdravele, nesre}nite stanale sre}ni, vlasta ne korumpirala, „lopovite“ prestanale da kradat: sekoga{ i sekade narodot se (zlo)upotrebuva samo za ednite nositeli na vlasta i privilegiite, da gi zameni so drugite!

A sonuvam za niv!

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

27

АМЕРИКА ОДБЛИСКУ

Политичка ѕвезда од Холивуд Роналд Реган е оценет како еден од поуспешните претседатели на САД кој ја поттикна Студената војна, но кој беше и иницијатор за потпишувањето на договорите САЛТ и СТАРТ, кој ја заживеа американската економија и кој ја постави основата за историските промени во Источна Европа од Емил Крстески (Њујорк)

KAKO POZNA^AJNI NASTANI {to se slu~ile vo 1911 godina, a ostanale vo memorijata na Amerikancite, se nabrojuvaat: osvojuvaweto na Ju`niot pol od strana na Roald Amundsen, osnovaweto na kompaniite „Aj-Bi-Em“ i na „[evrolet“, otvoraweto na prvoto filmsko studio vo Holivud, kako i ra|aweto na 40-tiot po red pretsedatel na SAD, Ronald VilsonRegan. Izminatiot vikend vo Simi Veli, Kalifornija, dostojno se odbele`a tokmu negoviot 100-ti rodenden, nastan na koj vo javnosta i vo mediumite mu se posveti osobeno vnimanie, ne samo od strana na negovite republikanci, tuku i od strana na Demokratskata partija i na pretsedatelot Obama, za{to vakvi manifestacii mnogu retko se pravat za porane{ni amerikanski pret-

sedateli. Na ceremonijata, na koja bea prisutni golem broj vidni li~nosti i politi~ari, kako i negovi bliski sorabotnici i sledbenici, prisustvuva{e i makedonskiot minister za nadvore{ni raboti, Antonio Milo{oski.

Amerikanskiot pe~at i televiziskite stanici, re~isi edna nedela kontinuirano prenesuvaat tekstovi i emisii posveteni na porane{niot svoj pretsedatel, Ronald Regan, koj poslednata decenija boleduva{e od Alchajmerova bolest i po~ina letoto vo 2004 godina. Izjavite na Barak Obama, Xorx Bu{ tatkoto, Xon Boner i drugi, se edinstveni deka Ron e simbol na amerikanskiot optimizam, gordost i patriotizam i deka toj vo amerikanskata politika vovede nov duh i nova energija na

R. Regan. Nepodeleni oceni za negovata uspe{nost

28

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

samodoverba kaj Amerikancite i verba vo idninata, so sloganot deka vo Amerika sekoga{ ima novo utro. ВРАЌАЊЕ НА ОПТИМИЗМОТ Vo svoeto podolgo intervju vo „Ju Es Ej Tudej“, Xorx Bu{ tatkoto, koj vo dvata reganovi pretsedatelski mandata od 1980 do 1988g. be{e potpretsedatel, a potoa i eden mandat be{e pretsedatel na SAD, naglasuva deka Regan bil isklu~itelen politi~ar i ~ovek od kogo nau~il mnogu raboti.

Ron, iako bil naglaseno komunikativen i otvoren, toj sepak, ne sakal mnogu da zboruva za svojata kariera kako artist vo Holivud, tuku pove}e za svojot mo{ne korisen za ponatamo{nata politi~ka kariera, mandat kako guverner na tradicionalno republikanski nastroenata Kalifornija. „No, najmnogu zboruvavme za aktuelnite slu~uvawa i problemi na amerikanskite gra|ani“, veli Bu{ se}avaj}i se na nivnite zaedni~ki neformalni ru~eci organizirani edna{ nedelno, nadvor od o~ite na javnosta. ^esto se ka`uvale i {egi, no za toa imalo sè pomalku vreme.

Osobeno za{to od samiot po~etok na prviot pretsedatelski mandat, Ronald Regan, koga ve}e ima{e re~isi 70 godini, na doma{en plan se soo~i so ekonomski problemi, nevrabotenost, visoki danoci, pad na proizvodstvoto, a na me|unaroden plan so komplicirawe na pove}e me|unarodni krizni `ari{ta, kako i so zaostruvawe na odnosite so toga{niot Sovetski Sojuz, a kulminacija be{e i obidot za atentat vrz nego izvr{en na 30 mart 1981 godina. Od po~etokot na 1983 godina, rabotite trgnuvaat na podobro i Ame-

Bu{ i Obama (republikancite i demokratite) mu odadoa po~it na Regan

rikancite ve}e go ~uvstvuvaat ekonomskoto zazdravuvawe i se zasiluva nivnata samodoverba. Rastot vo proizvodstvoto e zabele`liv, stapkata na nevrabotenost e namalena, izvozot e zgolemen isto kako i {ansite za dobivawe u{te eden pretsedatelski mandat. [to se odnesuva do amerikanskata nadvore{na politika, so doa|aweto na Ronald Regan vo Belata ku}a, taa dobiva novi obele`ja, najmnogu vo odnos na globalnite odnosi so toga{nata druga super-sila, Sovetskiot Sojuz i so isto~niot komunisti~ki blok. Na po~etokot od 80-tite, taa dobiva novi zaostreni tonovi, a pred sè e naso~ena kon ostvaruvawe na konceptot za za~uvuvawe na primarnite amerikanski interesi. Nekoi krizni podra~ja i zemji vo toj period mo`ea mo{ne lesno da se internacionaliziraat i da bidat seriozna zakana za svetskiot mir i bezbednost, kako {to se toa pra{awata povrzani so Bliskiot i Sredniot Istok i slu~uvawata vo nekoi zemji vo Sredna i Latinska Amerika. ВОЈНА НА ЅВЕЗДИТЕ Vo toj period na me|unaroden plan Va{ington prezema poenergi~ni i poradikalni merki vo odnos na obidite za re{avawe na odredeni sporni pra{awa. Kako glaven beleg na amerikanskata nadvore{na politika, sepak, e obnovata na Studenata vojna i zagrozuvaweto na detantot, so {to sudirot na interesi me|u dvete toga{ni super-sili i dvata sprotivstaveni bloka, na politi-

~ki, bezbednosen, ekonomski i ideolo{ko-kulturen plan, stanuva sè poo~igleden. Regan toga{ ja najavuva i svojata strategija i programa za razvoj na nuklearnoto vooru`uvawe nare~ena „Vojna na yvezdite“ i se zalaga za beskompromisna presmetka so komunizmot, kako najgolema ideolo{ka i bezbednosna opasnost za Zapadot. Poradi sè pogolemata prisutnost i vlijanie na Moskva vo nekolku zemji vo Sredna i Latinska Amerika, Regan re{ava da gi „testira“ nervite na Kremq i voeno intervenira vo malata ostrovska zemja Grenada, a formira i Komisija za toj del od svetot, na ~ie ~elo e postaven Henri Kisinxer.

Re~isi istovremeno so zaostruvaweto na me|unarodnite odnosi, osobeno me|u dvata sprotistaveni bloka, pretsedatelot Regan plasira i idei za prodol`uvawe na starite i potpi{uvawe novi dogovori za namaluvawe na nuklearnoto oru`je i za negovo uni{tuvawe, poznati kako SALT - eden i dva i START - eden i dva. Ovie inicijativi dobivaat svoe pogolemo zna~ewe koga vo Moskva vo 1995 godina na vlast doa|a Mihail Gorba~ov, so kogo Regan stanuva „dobar i blizok prijatel“. Toga{ nastapuva i novata era vo me|unarodnite odnosi i zapo~nuva vistinskata dominacija na „reganizmot“ vo sproveduvaweto na amerikanskata nadvore{na politika.

Noviot i moderen sovetski pretsedatel, Gorba~ov {iroko gi prifa}a zapadnite idei za „otvorawe na Istokot“ kon svetot, za ekonomskite promeni i vospostavuvaweto pazar-

na ekonomija, kako i za promeni vo sovetskata nadvore{na politika.

Seto toa dovede do pad na mo}ta na Sovetskiot Sojuz i na komunizmot vo Isto~na Evropa, do pad na Berlinskiot yid i obedinuvawe na Germanija i do raspa|awe na SSSR, SFRJ i ^SSR. Osnovata na vakvite istoriski promeni, kako {to pi{uvaat ovde{nite vesnici, se dol`i tokmu na politikata {to ja kreira{e i silno ja sproveduva{e nivniot politi~ki heroj od Holivud, Ronald Regan, a vratite se otvorija i takvata politika ja dovr{i Xorx Bu{ tatkoto, vo pretsedatelskiot mandat od 1988 do 1992 godina. Koga vlegol vo Belata ku}a, Bu{ na biroto na{ol dve poraki od Regan, na koi i denes dobro se se}ava, koi smeta deka mu pomognale vo donesuvaweto na nekoi politi~ki odluki. Prvata po~nuvala: „Nemoj nikoga{ da dozvoli{ poslabiot da te zapla{i....“, a vtorata bila: „^uvaj se od ku~e“! ЗАЧУВУВАЊЕ НА МИТОТ Ako se ostavat nastrana dvata politi~ki skandala {to se spomenuvaat od vremeto na pretsedatelstvuvaweto na Regan povrzani so prekr{uvaweto na politikata na SAD vo odnos na Bliskiot Istok i prodavaweto oru`je na Iran vo 1986 godina, kako i davaweto otvorena voena poddr{ka na buntovnicite vo Nikaragva za soboruvawe na vladata vo Managva, istata godina, toga{ ostanuva konstatacijata na Amerikancite deka Ronald Regan }e ostane zabele`an i zapameten kako eden od pouspe{nite pretsedateli na SAD vo sekoj pogled, a najmnogu vo ostvaruvaweto na negovite „zacrtani specifi~ni politi~ki celi“. Denovive na popularniot televiziski kanal „HBO“ be{e prika`an i seopfatniot i profesionalno odli~no napraven dokumentaren film „Regan“ od poznatiot dokumentarist Eugen Jarecki, posveten tokmu na negoviot politi~ki `ivot i na epohata {to se odbele`a so negovoto pojavuvawe i dejstvuvawe na amerikanskata i na svetskata politi~ka scena. Neposredno po smrtta na Regan vo SAD, isto taka, e otpe~atena po{tenska marka, koja neodamna e prepe~atena, no ovojpat so nepromenliva vrednost, nare~ena „ve~na po{tenska marka“, taka {to simboli~no i imixot na Regan i na politikata od toj period nare~ena „reganizam“ nema nikoga{ da bidat predmet na inflacija.

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

29

Време на Муслиманското братство Во моментот кога речиси 60 годишниот поредок на Египет се распаѓа, многумина се прашуваат дали најголемото исламистичко движење на светот, Муслиманското брат ство (МБ) е на чекор од тоа најмногу да профитира од барањата за демократизација на најбитната арапска држава, Египет

STRAVOT OD ISLAMIZMOT so godini ovozmo`uva{e ednopartiskata dr`ava da ja popre~uva pojavata na sekularna opozicija. Pove}eto sekularni politi~ki sili bea vo sojuz so dr`avata, za da go spre~at prezemaweto na Egipet od islamistite.

Barem onie koi ne gi marginalizira{e avtoritarniot sistem. Kako rezultat, MB so tekot na godinite evoluira{e vo najgolemata organizirana socio-politi~ka sila vo zemjata. Iako ne postoi koherentna sekularna grupa koja mo`e da se istakne so isklu~itelni organizaciski ve{tini kako tie na MB, glavnoto egipetsko islamisti~ko dvi`ewe ni oddaleku nema monopol vrz javnata poddr{ka. Ogromen broj Egip}ani se ili sekularni liberali ili religiozni konzervativci, koi ne ja prifa}aat islamisti~kata dogma. I sekako deka najgolemiot del od narodot na ulicite na egipetskite gradovi ne bara sekularisti~kata avtokratija da bide zameneta so islamisti~ka demokratija.

Sepak, kako najgolemo politi~ko dvi`ewe vo Egipet, MB gi pottiknuva stravuvawata na Zapadot i na Izrael deka Egipet se vrti vo pravec na islamizmot, osobeno ako vojskata se poka`e kako nesposobna da ja izmenaxira tranzicijata. No, za da se razbere dene{noto Muslimansko bratstvo – i so toa da se evaluiraat stravuvawata na me|unarodnata zaednica – najprvin mora da se pretstavi potekloto i evolucijata na ovaa grupa. ПОТЕКЛО И ЕВОЛУЦИЈА Osnovano vo gradot Ismailija vo 1928 godina od u~itelot Hasan al-Bana, MB be{e prvoto organizirano

30

islamisti~ko dvi`ewe vo svetot, iako islamizmot kako ideologija po~na da se sozdava u{te kon krajot na 19-ot vek. Bratstvoto be{e oformeno kako op{testveno dvi`ewe koe cele{e da go o`ivee islamot vo zemjata i po{iroko, vo vreme koga

Duri i ozloglasenata Al Kaeda gi vle~e svoite koreni od Muslimanskoto bratstvo

prolevi~arskiot nacionalizam zema{e sè pogolem zamav vo arapskiot i muslimanskiot svet.

No, MB nabrgu gi nadrasna svoite humanitarni i obrazovni aktivnosti i po~na da se pretvora vo poli-

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

ti~ko dvi`ewe. Gledi{tata na al-Bana prerasnaa vo srcevina na nivnata ideologija: amalgam od islamskite vrednosti i zapadnata politi~ka misla, koja gi otfrla{e i tradicionalnite religiozni idei, no i celosnoto nametnuvawe na zapadniot na~in na `ivot. MB be{e prva organizirana manifestacija na modernisti~kiot trend vo muslimanskata regionalno-politi~ka misla koja go prifati nacionalizmot i ja nadrasna idejata za kalifat. Pokraj toa, dvi`eweto be{e i prv organiziran islamski odgovor na sekularniot modernizam, predvoden od zapadnite zemji.

Sfa}aweto na xihadot kako vooru`ena borba vo MB be{e ograni~eno na osloboduvawe od stranskata okupacija – britanskata okupacija vo slu~ajot na Egipet. No, dvi`eweto ima{e mnogu potemelno razbirawe za xihadot, kako intelektualno budewe na masite i politi~ka mobilizacija. Toa, isto taka, ima{e mnogu ekumenski pristap kon vnatremuslimanskite pra{awa. Sekoj od ovie aspekti mu ovozmo`i na dvi`eweto brgu da zajakne: do krajot na 1940-te godini, dvi`eweto imalo okolu eden milion ~lenovi. Kon krajot na 1930te godini, se zasilil vnatre{niot pritisok vrz MB da se sozdade voeno krilo, koe bi zapo~nalo vooru`ena borba protiv britanskata okupacija. Rakovodstvoto stravuvalo deka takviot poteg }e mu na{teti na dvi`eweto, koe se zalaga{e za postepen pristap kon socio-politi~kite promeni, preku obezbeduvawe na socijalni uslugi i sozdavawe na profesionalni sindikati me|u advokatite, in`enerite, doktorite, akademicite i sli~no. Sepak, MB preku volja dozvoli sozdavawe na

tajno voeno krilo, koe naskoro zapo~na so voeni napadi koi ne bea ovlasteni od al-Bana i od rakovodstvoto.

Do krajot na 1940-te godini, MB vo Egipet funkcionira{e kako praven subjekt, no toga{ monarhijata zapo~na da gleda na dvi`eweto kako na glavna zakana za nejzinata vlast, osobeno poradi akcentot koj MB go stava{e na osloboduvaweto od britanskata okupacija i sprotivstavuvawe na site koi kolaborirale so okupaciskite sili. MB se najde na ~elo na site {trajkovi i nacionalisti~ki sobiri. Toa, isto taka, u~estvuva{e i na parlamentarnite izbori vo 1945 godina, no bez pogolem uspeh.

Vo 1948 godina, tajnoto voeno krilo na MB egzekutira{e eden sudija koj osudil na zatvorski kazni ~lenovi na dvi`eweto koi napa|ale britanski trupi, {to be{e glavnata pri~ina za monarhijata da zapo~ne so rasformiraweto na MB i so prviot bran na apsewa na negovoto rakovodstvo. Razbivaweto na MB im ovozmo`i na militantnite elementi da ja sproveduvaat svojata agenda, bez ograni~uvawata koi im gi nametnuva{e hierarhijata na dvi`eweto.

Ubistvoto na toga{niot premier na Egipet, Nokra{i Pa{a od militant od MB se poka`a kako presvrtnica vo istorijata na dvi`eweto. Al-Bana go osudi ubistvoto i go distancira{e dvi`eweto od militantite, no i toj be{e ubien vo 1949 godina, navodno od vladini agenti. Al-Bana be{e nasleden od eden ugleden sudija, Hasan al-Hudajbi, koj ne be{e ~len na dvi`eweto, no ima{e ogromna po~it kon samiot al-Bana. Negovoto nazna~uvawe u{te pove}e go zgolemi jazot pome|u osnovnoto dvi`ewe i voenoto krilo.

Nemirite koi zapo~naa vo 1951 godina poradi obnovuvaweto na egipetsko-britanskiot dogovor od 1936 godina dovedoa do voeniot udar vo 1952 godina, predvoden od Gamal Abdel Naser. MB go poddr`a udarot, so nade` deka }e bide nagradeno so politi~ki udel vo novata vlada. No, toplite odnosi pome|u dvi`eweto i Slobodnite oficeri ne traeja dolgo, zatoa {to voeniot re`im, kako i monarhijata, ne saka{e da ja deli vlasta so MB i na Bratstvoto gleda{e kako na zakana za dr`avata vo zarodi{.

Vo 1954 godina, re`imot kone~no re{i da go stavi dvi`eweto nadvor od zakonot, pod obvinenie deka kovalo zagovor da ja sru{i vladata i

mnogu ~lenovi i lideri bea uapseni, vklu~uvaj}i go i al-Hudajbi. Poradi pomo{ta koja MB i al-Hudajbi mu ja pru`ile na Naser vo borbata za vlast so prviot pretsedatel na Egipet, general Muhamad Naguib (1953-54), na MB mu bilo vrateno pravoto zakonski da funkcionira i site negovi ~lenovi bile oslobodeni.

No, nabrgu vladata po~nala da se povlekuva od svoite vetuvawa, {to dovelo do ponatamo{no oslabuvawe na pozicijata na al-Hudajbi i zajaknuvawe na voenoto krilo. Zgora na toa, al-Hudajbi `estoko go kritikuval noviot dogovor so Britancite za Sueckiot kanal, tvrdej}i deka toj go pot~inuva Egipet na Britanija.

Toa dovelo do novi policiski akcii protiv dvi`eweto i kampawa vo vladinite mediumi protiv negovoto rakovodstvo.

Voenoto krilo, ve}e celosno nadvor od kontrolata na rakovodstvoto, odlu~ilo da dozvoli, u{te pove}e, da eskalira sostojbata. Nekoi ~lenovi na voenoto MB, navodno, u~estvuva-

govite idei ja inspirira pojavata na xihadizmot. Razo~arani od ideologijata na MB i negoviot pristap, po~na da se pojavuva ponova generacija ekstremno militantni islamisti. Porazot na Egipet od Izrael vo vojnata od 1967 godina i oficijalnoto otfrlawe na nasilstvoto od rakovodstvoto na MB vo 1970 godina u{te pove}e go galvanizira{e ovoj nov vid militantni islamisti.

Podemot na Anvar Sadat po smrtta na Naser vo 1970 godina mu ovozmo`i na MB vra}awe na op{testvenata scena, bidej}i Sadat gi olabavi restrikciite, no ja ostavi zabranata za dejstvuvawe na dvi`eweto, sè so cel da go iskoristi vo borbata so levi~arskite sili. No, po pove}e od dve decenii dr`avna represija, MB ve}e be{e frleno vo senka od mnogu pomilitantnite grupi, kako Tandim al-Xihad i Gamaa al-Islamija, koi najmnogu se vozdignaa vo tekot na 1980-te i 1990-te godini.

Uspehot na Hosni Mubarak, koj go nasledi Sadat po smrtonosniot aten-

Me|unarodnata zaednica dosega ne uspea da napravi distinkcija pome|u pragmati~nite i radikalnite islamisti

le vo obidot za atentat vrz Naser, {to dovede do najmasovnata akcija za uni{tuvawe na dvi`eweto i apsewe iljadnici negovi ~lenovi, vklu~uvaj}i go i samiot al-Hudajbi, koi bea osudeni na `estoki zatvorski kazni i bea izma~uvani. Vo toj moment, se pojavuva nov vlijatelen ideolog na dvi`eweto, dotoga{ anonimniot literat i javen slu`benik Sajid Katb. Toj, isto taka, minal mnogu vreme vo zatvor i bil `estoko izma~uvan, {to gi radikaliziralo negovite gledi{ta. Toj e egzekutiran vo 1966 godina pod obvinenie za zagovor da se urne vladata, no ne-

tat vo 1981 godina, da gi uni{ti ovie dve militantni grupi kon sredinata na 1990-te godini, mu pomogna na MB da si gi povrati poziciite. МБ НАДВОР ОД ГРАНИЦИТЕ НА ЕГИПЕТ Kratko po negoviot podem vo Egipet, Muslimanskoto bratstvo se pro{iri i vo drugite delovi na arapskiot svet. Siriskiot ogranok be{e osnovan kon krajot na 1930-te godini i naskoro stana nesporedlivo poradikalno od organizacijata-majka, prifa}aj}i ja vooru`enata borba so

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

31

celo srce. Toa go pottikna golemiot napad vrz dvi`eweto vo 1982 godina od siriskiot pretsedatel Hafez al Asad, vo koj bea ubieni desetici iljadi ~lenovi.

Sosema sprotivno na Sirija, jordanskiot ogranok, osnovan na po~etokot na 1940-te godini, mnogu brgu uspea da zasnova odnosi na sorabotka so Ha{emitskata monarhija vo Jordan, stana pravno lice i osnova politi~ka partija, koja funkcionira i denes.

Sè do izraelskata okupacija na Zapadniot breg i Pojasot Gaza vo vojnata od 1967 godina, palestinskiot i jordanskiot ogranok funkcioniraa kako edna celina. No, ogranokot vo Gaza, koj be{e poblizok do egipetskoto MB, se ottrgna od centralata i vo 1987 godina go oformi dvi`eweto Hamas, koe svoite aktivnosti gi naso~i vo dve nasoki: politi~ki pragmatizam vo vnatrepalestinskite pra{awa i vooru`ena borba protiv Izrael. КОНЕЧНА ОЦЕНКА Globalniot stav kon Muslimanskoto bratstvo i politi~kite islamisti nikoga{ ne pravi razlika pome|u pragmati~nite i militantnite islamisti, osobeno po napadite od 11 septemvri 2001 godina i raste~koto stravuvawe od uspesite na Hamas i na libanskiot Hezbolah. Naprotiv, vo o~ite na Zapadot, MB ~esto pati bilo stavano na isto ramni{te so najradikalnite radikali. Mnogu malku vnimanie na Zapad se posvetuva({e) na mnozinstvoto islami-

sti, koi ne se xihadisti, tuku politi~ki sili. Vsu{nost, duri i Hamas i Hezbolah pove}e se politi~ki grupi, otkolku obi~ni militanti.

Vo SAD i vo Evropa sè pove}e raste lobi grupata pome|u akademicite i nau~nicite od odnosnite sferi, koja bara da se napravi jasna razlika pome|u pragmatistite i radikalite.

Pove}e od edna decenija, ovaa lobi grupa se zalaga za iznao|awe na umerenite vo MB i drugite islamisti~ki sili vo arapskiot i vo muslimanskiot svet, so cel svetot podobro da se spravi so radikalizmot i promenite koi }e nastanat koga zastarenite re`imi }e po~nat da se raspa|aat. Bidej}i vo Egipet nikoga{ nemalo slobodni i fer izbori, popularnosta na MB i negovata posvetenost kon demokratijata sè u{te ne se vistinski provereni. Na izborite vo Egipet vo 2005 godina, koi bea najmalku namesteni od site prethodni, ~lenovite na MB, koi nastapija kako nezavisni kandidati uspeaja da osvojat 88 mesta, so {to stanaa najgolemiot opoziciski blok vo parlamentot. No, MB e vnatre{no razdelen. Se soo~uva so sudir na generaciite, pri {to starata garda se obiduva da spre~i poni{tuvawe na osnovnite vrednosti, dodeka pomladata (na vozrast pome|u 35 i 55 godini), kako svoj primer ja gleda turskata Partija na pravdata i razvojot.

MB, isto taka, nema monopol vrz religiozniot diskurs vo Egipet.

Ogromen broj religiozni konzervativci ne go poddr`uvaat MB. Vo Egipet, isto taka, sè posilen e trendot na apoliti~nost na Salafisti-

Mohamed Mahdi Akef (vo sredina) e eden od najvlijatelnite lideri na dvi`eweto i prv koj od taa funkcija si zaminal `iv, so ostavka vo 2009 godina

32

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

te. Pogolemiot del od ogromnata klasa teolozi, ~ij centar e univerzitetot „Al-A`ar“, ne ì pru`i pomo{ nitu na MB, nitu na koja i da e druga islamisti~ka grupa. Sè na sè, Muslimanskoto bratstvo ostanuva neproverena politi~ka sila, koja se soo~uva so vnatre{ni borbi i so konkurencija pri osvojuvaweto na islamisti~kiot primat, no i ogromnoto sekularno naselenie. Zemaj}i gi predvid ovie predizvici, so koi se soo~uva MB, konfrontacijata so Zapadot e mnogu malku verojatna, duri i ako dvi`eweto se nametne kako glavna socio-politi~ka sila vo poredokot po pa|aweto na Mubarak.

MB e mnogu svesno za opozicijata so koja se soo~uva vo Egipet, vo regionot i na Zapad. Ru{eweto na Mubarak, a mo`ebi i na poredokot koj tolku mnogu mu na{teti na MB vo izminative nekolku decenii, e istoriska {ansa za niv, koja MB ne saka da ja prokocka. Ottamu, MB kon ovaa mo`nost }e nastapi mnogu pretpazlivo i }e odbegnuva radikalni potezi. MB, isto taka, ne e osmisleno za da predvodi revolucii. Pove}e se ~ini deka vnatre{noto ureduvawe e takvo {to toa }e se zalaga za postepeno voveduvawe na demokratski poredok. Duri i da dojde na vlast, MB }e bide mnogu ograni~eno od drugite politi~ki sili i od armijata. Postojat i strukturni pre~ki za dvi`eweto. Kako prvo, treba da se trgne zabranata za negovoto dejstvuvawe. Vtoro, treba da se napravat ustavni amandmani so koi }e se dozvoli formirawe religiozni partii. Kako alternativa, MB mo`e da osnova druga politi~ka partija, po primerot na jordanskiot ogranok.

Ako, pak, taka vleze vo nekoja idna vladeja~ka koalicija, toga{ toa }e im ovozmo`i na SAD da go menaxiraat negoviot podem. Sepak, nitu SAD, nitu Izrael nema da ja gradat svojata nacionalna bezbednost vrz osnova na pretpostavkite deka MB i natamu }e ostane benigna politi~ka sila, kako {to se ~ini vo momentov, vo slu~aj da dojde na vlast. Ostanuvaat stravuvawata od vnatre{ni sudiri vo dvi`eweto, koi mo`e da go odvedat vo radikalna nasoka, osobeno {to se odnesuva na nadvore{nata politika na Egipet, kako {to e sojuzni{tvoto so SAD i mirovniot dogovor so Izrael. [to i da se slu~i, Muslimanskoto bratstvo, edna isklu~itelno trpeliva organizacija, o~igledno po~uvstvuva deka nejzinoto vreme, kone~no, doa|a.

Мексико четири години крвари во нарко – војната Четиригодишните напори на армијата да го уништи центарот за производство на метамфетамин предизвика вџашувачки пораст на насилствата, при што вкупниот број убиства во цело Мексико минатата година скокна на 2.265, споредено со 560 во 2009 година, со што 2010 година стана најкрвавата година досега во поновата мексиканска историја

Ve}e ~etiri godini nekolku iljadi vojnici se obiduvaat da gi skrotat narko-kartelite

STRAVOTNITE EGZEKUCII i iznuduvaweto od bandite gi teroriziraat Meksikancite od zapadnata oblast Mi~oakan, kade {to pretsedatelot Felipe Kalderon neposredno po tesnata izborna pobeda ja zapo~na negovata vojna so narko-kartelite, koga vo dekemvri 2006 godina isprati pove}e od 5.000 vojnici.

I pokraj te{ko vooru`enite patroli, stotici upadi vo laboratorii za droga i iljadnici uapseni banditi, lokalnite `iteli tvrdat deka bandite vo dr`avata kade {to e roden

i pretsedatelot i natamu imaat re~isi neograni~ena vlast i go zgolemuvaat proizvodstvoto na droga, istovremeno koristej}i zastra{uvawe i mito za da gi kontroliraat naselenite mesta potonati vo te{ka beda.

Re~isi 300 lu|e bea ubieni od narko-ubijcite vo ovaa dr`ava, vo periodot od januari i oktomvri minatata godina. Spored Eduardo Guerero-Gutierez, nezavisen analiti~ar na trgovijata so droga, kone~niot bilans za 2010 godina mo`e duri i

da ja nadmine brojkata od 371 egzekucija vo Mi~oakan vo 2009 godina.

Vkupniot broj ubistva vo celo Meksiko minatata godina skoknaa na 2.265, sporedeno so 560 vo 2009 godina, so {to 2010 godna stana najkrvavata godina dosega vo ponovata meksikanska istorija. „Kriminalot samo se vlo{i. Prethodno situacijata be{e mirna. Sega nikoj ne znae {to }e se slu~i i site tuka sme mnogu ispla{eni“, veli Miriam Ortiz, 32-godi{na u~itelka.

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

33

Pristignuvaweto na armijata na 11ti dekemvri 2006 godina vo prekrasnite dolini na Mi~oakan, na samo nekolku ~asa od prestolninata Meksiko Siti, od mnogumina Meksikanci, no i od Va{ington, be{e vozdignuvana kako mnogu hrabar poteg, po deceniite na otsustvo na federalnata vlast, koga gospodarite na narko-biznisot caruvaa so ogromnite „feudi“ vo sorabotka so valkanite lokalni politi~ari.

Navleguvaweto na armijata be{e prosledeno so masivno preraspredeluvawe na trupite od meksikanskite Karibi na granicata so SAD, vo obid da se zameni korumpiranata policija dodeka ne se sprovedat reformite vo taa institucija.

No, {vercerite so droga vo Mi~oakan i natamu otvoreno ì prkosat na centralnata vlast i pokraj zgolemenoto prisustvo i na elitnite edinici na federalnata policija.

ni{tva i taka pre`ivuvaat“, veli Erok Olson , analiti~ar na organiziraniot kriminal od Institutot za Meksiko na Centarot „Vudrou Vilson“ so sedi{te vo SAD. Kalderon, od svoja strana, insistira deka sega nema vra}awe nazad, kako i deka nasilstvoto doka`uvalo oti bandite stanuvaat o~ajni poradi faktot deka toj pobeduva vo vojnata so niv. „Nie }e opstoime sè dodeka Meksiko celosno ne bide oslobodeno od tumorot na organiziraniot kriminal“, istaknuva Kalderon. „ЛА ФАМИЛИА“ Marihuanata be{e najdohodovnoto rastenie vo Mi~oakan u{te od po~etokot na 1950-te godini i se odgleduva{e sokriena vo planta`ite na avokado i mango. No, podemot na proizvodstvoto na metamfetamini

No, vo posledniot period se pojavija ~udni izjavi, koi navodno gi dava samata „la Familia“ i koi gi pottiknaa {pekulaciite deka bandata mo`ebi ve}e e zaslabena. Izjavite se pojavija na letoci, rastureni {irum Ma~oakan vo noemvri minatata godina i povikuvaat na primirje so federalnata vlada.

Sepak, analiti~arite smetaat deka duri i da e zaslabena „La Familia“, postojat drugi bandi koi vedna{ }e go prezemat nejzinoto mesto. „Zetite“ edna od najbezobyirnite bandi vo Meksiko, ve}e po~na da navleguva vo dr`avata i da se pro{iruva od svojata baza vo severoisto~no Meksiko.

Federalnite vlasti, isto taka, imaat golemi te{kotii pri pridobivaweto na doverbata od lokalnoto naselenie, najmnogu poradi poplakite deka vojnicite tepaat i siluvaat, koi se ve}e dostaveni do dr`avnata

ИЗГУБЕНА ВОЈНА Neodamna narko-bandite celosno go blokiraa pristapot do glavniot grad na dr`avata Morelia, so zapaleni avtomobili, pa duri i edna benzinska stanica, vo protest poradi toa {to bile uapseni dvajca lokalni {verceri.

Vo april minatata godina, vooru`eni napa|a~i istrelaa 1.700 kur{umi vo oklopnoto vozilo koe go prevezuva{e na~alnikot na dr`avnata policija. Na~alnikot odvaj pre`ivea i kratko po incidentot si dade ostavka. Novinarite se premnogu ispla{eni za da izvestuvaat za ubistvata povrzani so narko-kartelite, bidej}i samo od 2006 godina navamu se ubieni sedummina novinari. Vo me|uvreme, naporite na Kalderon da ja prekine vrskata pome|u lokalnite funkcioneri vo Mi~oakan i narko-kartelite pretrpea zasramuva~ki poraz, koga minatata godina, sudiite vo ovaa dr`ava oslobodija 30 gradona~alnici i politi~ari, obvineti i uapseni vo 2009 godina poradi korupcija. Kako pri~ina za osloboduvaweto, sudiite go navele nedostigot od dokazi.

Kako {to se trupaat telata {irum celo Meksiko – 34.000 ubieni od 2006 godina dosega – re~isi 49 procenti od Meksikancite smetaat deka vojnata na Kalderon protiv narko-bandite e ~ista propast. „[vercerite prodol`uvaat da operiraat i da iznao|aat na~ini da gi zaobikolat zakonite i vlasta. Tie evoluiraat i razvivaat novi sojuz-

34

Iako kone~niot bilans ne e utvrden, se {pekulira deka 2010 g. e najkrvavata od po~etokot na narko-vojnata vo Meksiko

nepoimlivo gi zgolemi i profitite na bandite i nasilnite sudiri za kontrola vrz milijardite dolari ~ista zarabotka, napraveni na nezasitniot amerikanski pazar. [vercot so droga vo Mi~oakan e pod kontrola na klanovski bandi, poznati kako „La Familia“ (Semejstvoto), koi koristat hristijansko evangelisti~ko propovedawe za da gi discipliniraat svoite ~lenovi, dodeka istovremeno go kontroliraat lokalnoto naselenie preku mito i iznuda. „La Familia“ duri gradi i crkvi i kaznuva ma`i obvineti za siluvawe, so {to gi osvoija srcata i umovite na celi zaednici.

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

komisija za ~ovekovi prava na Mi~oakan.

Lokalnoto naselenie so nedoverba gleda i na federalnata policija, koja so skija~ki maski na licata i ka~ena vo oklopni vozila patrolira niz dr`avata. „^ovek ne znae od kogo da se pazi, od lo{ite momci ili od federalnata policija“, veli eden 60-godi{en farmer, koj so soprugata sedi na klupa na plo{tadot vo gradot Uruapan i gi gleda „federalcite“ kako se podgotvuvaat za akcija. „Kalderon veti deka }e gi popravi ne{tata vo Ma~oakan, no vsu{nost gi napravi polo{i“, se po`ali stariot farmer.

ЕКОНОМИЈА

На „Перо Наков“ само гулабите безгрижни Трговијата на големо е главното обележje на улицата „Перо Наков“. Маслинки, јајца, зејтин, сокови, овошје, тоалетна хартија, детски играчки, облека... се ` е тука поевтино и достапно во големa количество. Долга десетина километри, „Перо Наков“ е улица преполна со дупки, кал, ѓубре. Лошата инфраструктура е најголемиот проблем на овдешните трговци ekonomija@forum.com.mk

Штедиме на храна за да платиме комуналии Граѓаните распродаваат се` за да ги вратат кредитите Во јануари блокирани 1.800 сметки Турција и Дубаи решение за арапската сиромаштија

ПОТРОШУВАЧКА КОШНИЧКА

Штедиме на храна за да платиме комуналии Според анкетата за потрошувачка кошничка на Државниот завод за статистика, повеќето македонски семејства јадат 1,5 килограми риба во месецот oд Владимир Николоски NE MO@AT DA si dozvolat da jadat riba ili meso sekoj vtor den. Na nivnata trpeza nema sekoga{ sve`i salati, nitu, pak, ovo{je. Pokraj toa {to imaat neredovna i nezdrava ishrana, nema{tijata gi prinuduva da {tedat i na kulturno-sociolo{ki zbidnuvawa. Ova e samo del od sekojdnevieto na ~etiri~lenoto semejstvo Stefkovski od Skopje. Goran Stefkovski, glava na semejstvoto veli deka zaboravil koga gi odvel svoite deca i soprugata na kino ili vo luna-park zatoa {to mora da {tedi za da ima za hrana i za da plati komunalii. Spored nego, ~udno e {to vo Makedonija edno semejstvo vo koe dvajcata sopru`nici imaat rabota ne mo`e da ostvari dovolno prihodi za da gi pokrie najosnovnite mese~ni potrebi. „Jas rabotam vo edna trgovska firma i zemam plata od 18.000 denari, a mojata sopruga raboti vo edna prodavnica za obleka i zema plata od 12.000 denari.

Veruvajte deka ovie pari ne se dovolni da se plati kirija, mese~nite smetki za komunalii i da im ovozmo`ime kolku-tolku normalen `ivot na na{ite dve deca koi odat vo osnovno u~ili{te“, veli Stefkovski.

Toj veli deka cenite na osnovnite `ivotni produkti postojano se zgolemuvaat i deka platite rastat so mnogu pobavno tempo. „Iritira koga }e ~ue{ vest deka prose~nata plata porasnala ili deka iznesuva nad 20.000 denari. I

36

mojata i platata na mojata sopruga vo izminative pet godini ni ja zgolemija za okolu dve iljadi denari.

Me|utoa, ovie ~etiri iljadi denari

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

plus vo na{iot semeen buxet ve}e odamna gi izedoa zgolemuvawata na cenite na osnovnite raboti kako leb, mleko, zejtin, kako i na cenata na stru-

jata i na parnoto“, veli Stefkovski.

Sekojdnevieto na semejstvoto Stefkovski go delat golem broj semejstva vo Makedonija, koi vo izminati- ve godini se soo~eni so kontinuirano poskapuvawe na hranata, komunaliite i na drugite osnovni proiz- vodi. Stanuva zbor za poskapuvawa {to nikako ne mo`at da se pokrijat so platite {to gi zemaat mnozinstvoto gra|ani. Ako pritoa se zeme predvid deka vo prose~noto makedonsko semejstvo raboti edvaj po eden ~len, stanuva jasno deka na{iot narod e prinuden da pre`ivuva.

ДРАСТИЧНИ ПОСКАПУВАЊА Matematikata poka`uva deka za da gi zadovoli mese~nite potrebi za

zelen~uk, edno ~etiri~leno semejstvo od Makedonija, lani pla}alo 858 denari pove}e otkolku vo 2005 g. Lebot i drugite `itni proizvodi lani go ~inele semejniot buxet 544 denari pove}e otkolku pred pet godini. Za da kupat mleko i mle~ni proizvodi vo tekot na mesecot vo koli~estva {to spored statisti~arite se dovolni za zadovoluvawe na mese~nite potrebi trebalo da se potro{at 625 denari pove}e otkolku vo 2005 godina. Pomali ili pogolemi poskapuvawa imalo i kaj kafeto, {e}erot, mesoto, bezalkoholnite pijalaci, masloto i kaj drugi prehranbeni proizvodi.

Statistikata poka`uva deka 10 od vkupno 12 osnovni prehranbeni proizvodi od potro{uva~kata ko{ni~ka vo izminative pet godini kontinuirano poskapuvale. Sepak, vo Dr`avniot zavod za statistika (DZS) sekoj mesec soop{tuvaat deka edno ~etiri~leno doma}instvo e vo mo`nost so edna prose~na neto-plata da ja napolni mese~nata potro{uva~ka ko{ni~ka za ishrana i pijalaci.

Me|utoa, presmetkata na potro{uva~kata ko{nica se pravi so mnogu ~udna metodologija koja se ~ini deka ne gi otslikuva mese~nite potrebi za hrana na edno semejstvo.

Imeno, statisti~arite smetaat deka na edno semejstvo vo tekot na mesecot mu se dovolni tri i pol litri jogurt, tri kilograma pile{ko meso i kilogram i polovina riba. Vo Dr`avniot zavod za statistika velat deka presmetkata za potro{uva~kata ko{ni~ka e utvrduvawe na inflacijata preku trimese~no istra`uvawe na cenite. „Na{ite presmetki se baziraat na metodologija {to ja koristat statisti~kite zavodi vo site zemji. Se odi na realna potro{uva~ka, a ne na pretpostavena. Rezultatite {to se dobieni se vrz osnova na anketa za potro{uva~kata na primerok od 5.000 doma}instva. Vo ko{ni~kata se vlezeni produkti i koli~estva za koi anketiranite gra|ani velat deka gi tro{at“, veli Violeta Krsteva od DZS. Voedno, bitna stavka vo tro{ocite na eden semeen buxet imaat i smetkite za struja, greewe i drugite.

Imeno, postepeno, godina po godina, smetkite za parno vo izminative pet godini se poka~ija vo prosek za iljada denari, a tolku poskape i greeweto na drva. Re~isi dvojno se zgolemeni i smetkite za voda. Ako vo 2005 g. kuben metar voda ~inel 16,4 denari, godinava cenata poras-

nala na 29,39 denari. Drasti~no poskapuvawe ima i kaj strujata. Izostavuvaweto na smetkite od matematikata na DZS za mese~ni tro{oci za `ivot definitivno ja iskrivuvaat slikata za toa kolku pari se realno potrebni za da se podmirat osnovnite tro{oci za `ivot. СИНДИКАЛНА КОШНИЧКА ЗА РЕАЛНА СЛИКА Sojuzot na sindikatite na Makedonija (SSM) najavi deka prvpat }e vovede svoja presmetka na takanare~na sindikalna minimalna ko{ni~ka, koja vo sporedba so statisti~kata potro{uva~ka ko{nica }e ponudi nov, po{irok model na presmetuvawe na realnite tro{oci na `ivot.

Imeno, vo SSM velat deka celta na sindikalnata ko{nica e utvrduvawe na realnata socijalna polo`ba na rabotnicite, poradi {to noviot metod opfa}a pove}e elementi vo odnos na potro{uva~kata ko{nica na Dr`avniot zavod za statistika.

SSM smeta deka potro{uva~kata ko{ni~ka {to mese~no ja objavuva DZS e model {to nedovolno gi opfa}a vistinskite tro{oci za `ivot. „Celta e da se utvrdi realnata socijalna polo`ba na rabotnicite, poradi {to noviot metod opfa}a pove}e elementi vo odnos na potro{uva~kata ko{nica na Dr`avniot zavod za statistika. Vo sega{nata ko{ni~ka se opfateni samo tro{ocite za hrana i pijalaci na ~etiri~leno semejstvo. Nasproti ova, vo sindikalnata ko{nica }e bidat vgradeni i tro{ocite za domuvawe, higiena, prevoz, kultura, obleka i zdravje. Konceptot po koj se pravi ko{nicata e prezemen od dr`avite vo Zapadna Evropa, vo {to ni pomagaat i golem broj eksperti“, veli @ivko Danevski, potpretsedatel na SSM. Vo SSM velat deka vo okolnite dr`avi, kako vo Srbija i Hrvatska, pokraj oficijalnata statisti~ka potro{uva~ka ko{ni~ka sindikatite izrabotuvaat svoi sindikalni ko{nici, koi gi zemaat predvid site potrebi na prose~noto ~etiri~leno semejstvo, i toa prilagodeni i soodvetni za razli~ni regioni. I sindikalnata minimalna ko{nica na SSM }e presmetuva najmalku dva tipa ko{nici, so po nekolku modaliteti za razli~ni kategorii gra|ani, kako vraboteni, nevraboteni i penzioneri.

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

37

БИЗНИС ВЕСТИ

Дефицитот 2,15 милијарди долари

Во јануари блокирани 1.800 сметки

Makedonija vo nadvore{no-trgovskata razmena vo 2010 g. ostvarila deficit od blizu 2,15 milijardi dolari, {to pretstavuva namaluvawe pogolemo od 200 milioni dolari vo sporedba so 2009 g.

Pokrienosta na uvozot so izvoz na krajot od 2010 g. dostigna 60,2%, {to pretstavuva zna~itelno podobruvawe vo sporedba so dekemvri 2009 g.

Prodol`uva da raste brojot na blokirani smetki na kompaniite i na privatnite lica. Spored podatocite na Narodna banka, vo januari godinava bile blokirani 1.800 novi bankarski smetki vo odnos na dekemvri lani, so {to vkupniot broj blokirani smetki se iska~i na 91 iljada smetki.

НБРМ очекува инфлација од 3% Narodnata banka vo 2011 g. o~ekuva prose~na inflacija od 3% i isto tolkav rast na ekonomskata aktivnost, soop{ti guvernerot Petar Go{ev. Spored nego, za zgolemuvawe na inflacijata, glavnite rizici }e bidat odnadvor, no dokolku tie se dopolnat so doma{nite rizici, inflacijata dopolnitelno bi se zgolemila.

Донесен Законот за енергетика

Откупени 50% од вкуп& ното производство на тутун

Spored Ministerstvoto za ekonomija, noviot zakon }e pridonese za sigurno, bezbedno i kvalitetno snabduvawe na potro{uva~ite so energija i energenti, sozdavawe na efikasen, konkurenten i finansiski odr`liv energetski sektor, a }e ja pottikne i konkurencijata na energetskite pazari.

Dosega na otkupnite punktovi se otkupeni 12 iljadi toni tutun, ili polovina od vkupnoto proizvodstvo, po prose~na cena od 144 denari za kilogram, informiraat od Ministerstvoto za zemjodelstvo, {umarstvo i vodostopanstvo. Najmnogu tutun e otkupen vo prilepskiot region, 3.481 toni tutun po prose~na cena od 151 den.

„БиМилк“ доби сертификат ИСО 2200 Bitolskata mlekarnica „Bi Milk“ objavi deka dobi me|unaroden sertifikat za najvisoko nivo na bezbednost na hranata ISO 2200. So ova, makedonskata kompanija se vbroi vo malata grupa kompanii od regionot koi go imaat dobieno ovoj isklu~itelno zna~aen sertifikat, koj vo sebe integrira ISO 9001: 2008 i HASAP.

38

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

„ФОРУМ“ НА НАЈПОЗНАТАТА УЛИЦА ВО МАКЕДОНИЈА

На „Перо Наков“ само гулабите безгрижни Трговијата на големо е главното обележје на улицата „Перо Наков“. Маслинки, јајца, зејтин, сокови, овошје, тоалетна хартија, детски играчки, облека... се е тука поевтино и достапно во големо количество. Долга десетина километри, „Перо Наков“ е улица преполна со дупки, кал, ѓубре. Лошата инфраструктура е најголемиот проблем на овдешните трговци

Foto: Ivana Kuzmanovska

oд Петре Димитров

SKOPJANECOT IVAN doa|a na ulicata „Pero Nakov“ dvaeset godini, re~isi sekoj den po dva ~asa, za da gi leta svoite gulabi. Na prostorot od okolu dvesta kvadratni metri, imot, na negoviot brat, na koj treba{e da nikne nivnata semejna vikendi~ka, ima napraveno tri gulabarnici vo koi ima 80 gulabi.

„Imotot ni be{e mnogu pogolem otkolku {to e denes. Okolu 800 kvadrati. So izgradbata na ulicata ‘Pero Nakov’ ni be{e odzemen golem del od imotot“, raska`uva Ivan.

Do gulabarnicite ima i bav~a vo koja sadi piperki, magdonos, domati... „Ne mi e nikakov problem da doa|am ovde sekoj den duri od ‘Xon

Kenedi’, kade {to `iveam (ulica vo skopskata naselba Чair n.z.). i taka vo momentov ne rabotam. Ovde si go nao|am mirot“, veli Ivan.

Prv sosed na Ivan e „Metal“, firma koja ve}e ne raboti. Do pred nekolku godini va`e{e za uspe{na i proizveduva{e metalni konstrukcii i gilenderi, no denes za nejzinoto

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

39

Na „Pero Nakov“nekoga{ imalo ezerce.

Ostatoci od nego denes ima vo dvorot na A1 televizija

Ulicata stana poznata poradi firmite vo dvorot na „A1“ televizija

Ulicata e polna so |ubre, meze za ku~iwata skitnici

Plac od metar kvadraten ~ini od 100 do 200 evra

postoewe svedo~i samo napu{tenata zgrada.

Vedna{ tuka e i zgradata na televizijata „A1“ i desetinata firmi, koi stanaa predmet na finansiska kontrola, po koi ovaa ulica stana poznata i za po{irokata javnost. „Sekako deka ne sum imun na slu~uvawata vo sosedstvoto. No toa e politika. Za mene e mnogu pova`no {to ovaa ulica kone~no dobi publicitet koj mo`ebi }e pridonese ovoj del od gradot kone~no da bide urbaniziran. ]e im se olesni `ivotot na lu|eto koi `iveat ovde. ]ar }e ima i za tie {to ovde re{ile da vodat biznis“, veli Ivan. СЛЕПА УЛИЦА Trgovijata na golemo e glavnoto obele`je na ulicata „Pero Nakov“, locirana vo skopskata naselba Gazi Baba. Spored podatoci na Centralniot registar ovde rabotat 270 firmi, vklu~uvaj}i gi i podru`nicite na nekolku golemi firmi.

Maslinki, jajca, zejtin, sokovi, ovo{je, toaletna hartija, detski igra~ki, obleka... sè e tuka poevtino i dostapno vo golemi koli~ini.

Dolga desetina kilometri, „Pero

40

Nakov“ e ulica prepolna so dupki, kal, |ubre. Lo{ata infrastruktura e najgolemiot problem na ovde{nite trgovci. „Edvaj ~ekam da se vratam doma za da se istu{iram. Od pra{inata i kalta posle rabota izgledam kako da sum rabotel na niva“, veli trgovecot Goran, koj sedum godini ovde prodava maslinki vo iznajmen du}an.

Biznisot kako {to veli mu odi dobro, no ako se podobrat uslovite za rabota planira i pro{iruvawe. „I sami gledate kolku e gust soobra}ajot ovde. Toa poka`uva deka imame rabota. Zo{to toa da ne se pomogne“, veli Goran.

Osven {to ne e urbanizirana, ulicata vo ~ija blizina ima i me|unarodna `elezni~ka linija e i slepa.

Trgovcite nemaat pristap do Veles i Katlanovo i ostatokot od zemjata. „Urbanizacijata na ovoj del od Skopje i spojuvaweto so Veles i Katlanovo u{te pove}e }e ja razdvi`i ulicata i }e im go olesni biznisot na trgovcite“, veli \oko Stojkoski, rakovoditel na pazarot na golemo na kompanijata „Tehnometal-Vardar“, koj raboti na „Pero Nakov“ od 1992g.. Prili~no vozbuden deka nekoja novinarska ekipa se raspra{u-

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

va za rabotata na trgovcite, a ne za situacijata vo „A1“ televizija, Stojkoski so nas gi spodeli i sopstvenite iskustva za „lo{ite“ inspektori. „I nas nè posetuvaat inspektori.

Toa e normalno. Bea kaj nas pred nekoj den i ba{ denes se vratija za da vidat dali sme go sprovele toa {to be{e pobarano od nas. Si zaminaa zadovolni“, raska`uva Stojkoski, koj potencira deka pove}eto trgovci ovde ~esno si go zarabotuvaat lebot i sakaat da go razvivaat biznisot u{te pove}e.

So nego se soglasuvaat i drugite trgovci so koi razgovara{e na{ata ekipa. Na po~etok nè pre~ekuvaa so doza somne` i pretpazlivost, no potoa site sakaa da raska`at kako e da se vodi biznis na „Pero Nakov“. „Po slu~uvawata vo ‘A1’, inspekciite za~estija i kaj nas. Toa e vo red, no kontrolite ne treba da bidat selektivni i treba da va`at za site trgovci vo Skopje i zemjava. Vlasta ne treba da se fokusira samo na zakonitosta na na{ata rabota. Mo`e da se pozanimava i so infrastrukturata“, komentiraat trgovcite.

Malite trgovci se najbrojni na „Pero Nakov“

Edna od retkite golemi firmi koja pre`ivea

Od maslinki do toaletna hartija.

Nema ne{to {to nema na ovaa ulica

Ivan i negovite gulabi

НЕМА ДОБРА ЦЕНА Deka urbanizacijata }e im pomogne na gra|anite koi `iveat ovde i rabotat se soglasuvaat i vo op{tinata Gazi Baba, od kade velat deka ve}e rabotat na podobruvawe na infrastrukturata. „Vo tek e izrabotka na detalniot urbanisti~ki plan za ovoj del od Skopje, poznat kako Isto~na industriska zona. So planot e predvidena urbanizacija na 30 hektari zemji{te. Na sever, zafatot e od ulicata ‘Zendel Xemail’, od istok do `elezni~kata linija, od jug do

ulicata ‘Industriska 1’ po tekot na Vardar, a od zapad do objektot na Makedonska po{ta. Celiot ovoj prostor treba da prerasne vo servisna i industriska zona“, objasnuva Emilija Kiprovska, lice za odnosi so javnost na op{tinata Gazi Baba.

Poradi lo{iot priod do ovaa ulica i necelosnata infrastruktura, ovoj del od Skopje gubi od svojata atraktivnost i ne mo`e da postigne dobra cena, velat od agenciite za nedvi`nosti. „Plac na ‘Pero Nakov’ mo`e da se kupi za 100 do 200 evra od kvadraten metar. Kirijatata, pak, za

Кој е Перо Наков Перо Наков е борец во народно ослободителната војна и синди кален активист. Бил член на месниот комитет на Комунистичката партија на Македонија во Скопје. Во ноември 1942 г. од страна на бугарските фашистички окупатори е осуден на смрт и е обесен. До пред неколку години неговата спомен плоча беше поставена пред Домот на АРМ во Скопје. Пред почетокот на изградбата на Спомен куќата на Мајка Тереза, таа беше отстранета. Сега пло чата се наоѓа во магацинот на “Гранит”, заштитена, конзервирана и реновирана. Од Министерството за култура велат дека спомен плочата ќе биде повторно поставена веднаш штом Здружението на борците од НОБ и Градот кажат на кое место точно да се постави.

iznajmuvawe deloven prostor se dvi`i od 4 do 8 evra po kvadraten matar. Postojat golem broj placovi koi ~ekaat novi sopstvenici, no poradi krizata i neatraktivnosta, interesot e mal“, veli Donka Filipovska od agencijata za nedvi`nosti „Bastion“.

Pokraj dominantnite mali trgovski firmi, ovaa ulica e i sedi{te na nekolku industriski firmi. Ovde, svoi pogoni imaat „Promes“ i „Soleta“, kompanii koi proizveduvaat mesni proizvodi, firmata za proizvodstvo na hartiena ambala`a „Komuna“, koja pred izvesno vreme dobi nov sopstvenik, avstraliskata kompanija Duropack, a na po~etokot na ulicata se i objektite na nekoga{en „Godel“, a vo nivna blizina golem supermarket ima i trgovskata kompanija „Tineks“...

Pred nekolku dena „Skopski pazar“, najgolemiot iznajmuva~ na pazaren prostor vo zemjava, najavi deka ovde }e gradi deloven objekt. ]e se protega na 4.500 metri kvadratni, a vo nego }e bidat vlo`eni 2,5 milioni evra. Vo objektot }e se izvr{uva trgovska dejnost za odnapred poznati kupuva~i.

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

41

ЗАДОЛЖЕНОСТ

Граѓаните распродаваат се ` за да ги вратат кредитите Куќи, станови, земјиште, опрема, акции и обврзници продаваат банките за да ги наплатат кредитите од граѓани и фирми. Банките во моментов директно или преку извршител продаваат имоти и опрема во вредност од неколку милиони евра oд Даниела Михајловска Василевска

NLB TUTUNSKA BANKA denovive nudi na proda`ba prsten so dijamant vo vrednost od 15 iljadi evra, |erdan so privrzok od 25 iljadi evra i |erdan so trkalezen dijamant od 13 iljadi evra. Smaragdite i safirite se poevtini i se dvi`at od 2.000 do 7.000 evra. Celiot nakit e so vkupna vrednost od 100.000 evra. Bankata go dobila nakitot kako zalog za nevraten kredit i sega go prodava po pat na pribirawe zatvoreni ponudi. Kupuva~ot mora vo ponudata da dostavi i uplata za u~estvo od 10% od po~etnata cena za par~eto nakit

42

za koe e zainteresiran. Od Tutunska, neoficijalno, velat deka nakitot ne se oglasuva za proda`ba prvpat.

I dosega bil del od komercijalnite oglasi na bankata, no vo grupa so drug nedvi`en imot. Mo`ebi zatoa ne privlekuval tolku golemo vnimanie kako sega. Samiot fakt {to i po nekolku javni oglasi skapiot nakit ne e prodaden, zna~i deka nema zainteresirani kupuva~i za vakov tip imot. Tokmu poradi te{kiot na~in na proda`ba, minimalen e brojot banki {to prifa}aat vakov tip zalog. Tie nemaat interes da ~uvaat

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

nedvi`en imot, gledaat {to pobrzo da go pretvorat vo pari. ХИПОТЕКАРЕН КРЕДИТ БРЗА ПОСТАПКА, ГОЛЕМ РИЗИК Za da se obezbedi ke{ za stan, ku}a, kola, pove}e pari za nov biznis ili za pro{iruvawe na postojniot, gra|anite i firmite pobaruvaat sredstva od bankite. Modelot e poznat.

Se zalo`uva nedvi`en imot (ku}i, stanovi, zemja) ili dvi`en (oprema, ma{ini, vozila hartii od vrednost), vo odnos 1: 1,4 do 3, vo zavisnost od kvalitetot na hipotekata. Toa zna~i na primer deka za 20 iljadi evra vo najdobar slu~aj, bankite }e vi baraat hipoteka vo vrednost od 28 iljadi evra. No vrednosta na hipotekata mo`e da dostigne i 60 iljadi evra za kredit od 20 iljadi evra (1:3), ako bankata oceni deka stanuva zbor za porizi~ni kreditni plasmani.

Problemot nastanuva koga dol`nikot ne uspeava da go vrati kreditot.

Na internet-stranicite na bankite, no i vo dnevnite vesnici denovive mo`e da se vidat posledicite od nemo}nosta na gra|anite da gi isplatat kreditite.

Na sajtot na Stopanska banka-Skopje ima izlo`eno pove}e od stotina oglasi za proda`ba na dvi`en i nedvi`en imot od site delovi na zemjata, no nema informacii dali se prodadeni istite. Komercijalna banka nema podetalni podatoci kakov sè imot prodava. Na sajtot na Tutunska banka mo`e da se pro~ita deka se prodavaat imoti i oprema od 20 iljadi do 900 iljadi evra za nevrateni krediti. Na proda`ba se nudat ku}i, stanovi, du}ani. 33 ponudi ve}e se realiziraat preku izvr{itel, a devet se prodavaat kako sopstvenost na Bankata. Tutunska banka, me|u drugoto, prodava i cel

I dijamantite kako zalog za kredit

monopol vo Demir Hisar, so po~etna cena od 840 iljadi evra, kako i fabrika za proizvodstvo na negazirani pijalaci vo skopskata naselba Kisela Voda. „Vo svoeto {iroko portfolio na kreditni proizvodi bankata nudi mo`nost, klientite da dobijat kredit so zalog odnosno hipoteka na imot {to e vo nivna sopstvenost.

Bankite posvetuvaat golemo vnimanie na kreditnata izlo`enost na klientite i istata da soodvetstvuva na goleminata na semejniot buxet i da ne go optovaruva istiot. Gra|anite mnogu seriozno pristapuvaat kon ovoj vid pla}awe na dolgovite, za razlika od kompaniite kade naplatata e pomala. Za 2010 g. iznosot na nefunkcionalni kredite e 4,6% a na firmi e 7,7%, {to e zna~itelno pomal iznos od prosekot vo bankarskiot sektor. Proda`bata na imotot zalo`en kako hipoteka e posleden resurs kon koj preminuvame“, velat od Stopanska banka.

Komercijalna banka dozvoluva kako zalog za hipoteka da se prilo`i nedvi`en imot vo li~na sopstvenost, vo sopstvenost na potesnite ~lenovi na semejstvoto ili nedvi`en imot {to e predmet na kupoproda`ba, kako i patni~ki vozila pri odobruvawe kredit za kupuvawe vozilo.

Bankata ne prifa}a zalog vo zlato, zalog na nakit, umetni~ki sliki i dr. vredni predmeti, nitu za fizi~ki lica nitu za pravni subjekti, obja-

snuvaat od Komercijalna banka. Vo delot na redovna naplata, od bankata poso~uvaat deka postoi stabilen trend vo izminatite godini. „Pri odobruvawe na kreditnata izlo`enost kako prv i va`en kriterium ni e sposobnosta na klientot za vra}awe na kreditot, a ne samo tipot na obezbeduvawe na istiot.

Otkako }e utvrdime deka klientot ima kapacitet za vra}awe na kreditnata izlo`enost kako eden od slednite kriteriumi e obezbeduvaweto koe se nudi vo oprema, ma{ini i vozila, zemji{te, stanben ili deloven objekt“, velat od ProKredit banka. Bankata ~ija primarna cel e poddr{ka na privatniot biznis vo 2010g. imala 2,1% nefunkcionalni krediti so docnewe za naplata od 90 dena.

Vakvite niski stapki na lo{i krediti vo ProKredit banka gi objasnuvaat so dobrata kreditna analiza {to ja pravi bankata, kako preventiva sè so cel da ne se prezadol`i biznisot i kreditnata izlo`enost da ne dovede do te{kotii.

makedonskite banki. Vo 2009g., procentot se dvi`e{e nad 8%.

Bankarite velat deka baraat mo`nosti kako da gi nadminat problemite so nepla}awe ili so docnewe na ratite, i toa naj~esto go re{avaat so reprogramirawe na dolgot, {to podrazbira namaluvawe na ratata, a zgolemuvawe na godinite na otplata. No, vo slu~aj koga nema dogovor me|u bankata i klientot, imotot daden pod hipoteka odi na proda`ba. Naj~esto se toleriraat tri neplateni, a potoa se aktivira hipotekata. „Vo interes na bankata e navremeno servisirawe na dolgot, a izvr{uvaweto i proda`bata na zalogot e krajna merka koja ja upotrebuvame vo isklu~itelni situacii“, velat od ProKredit banka. Za taa cel, vo tekot na vremetraewe na kreditot, bankata se trudi so klientot da najde zaedni~ki dogovor za vra}awe na kreditot. „Vo zavisnost od situacijata na klientot, ~esto se reprogramira dolgot, so {to na klientot mu se nudi vra}awe na kreditot so pomali rati i na podolg period. Proda`bata na zalo`eniot imot zavisi od sostojbata na zalogot, godinata na proizvodstvo ili lokacijata. Sekoj slu~aj e sam za sebe“, velat od ProKredit.

I vo Komercijalna banka se so ist stav. Velat deka proda`bata zavisi od vidot na imotot, odnosno prezemenoto sredstvo, cenata i momentalnata pobaruva~ka na pazarot.

Realizacijata na proda`ba vo Stopanska banka se odviva zavisno od imotot {to se prodava i negovite karakteristiki – atraktivnosta na lokacijata, starosta i sostojbata na imotot i site drugi atributi koi ja odr`uvaat proda`nata cena. Sepak, na veb-stranata na Stopanska banka ima ponuda na zalo`en imot - star, odzemen i pred dve i pove}e godini.

ЗАЛОЖЕНИОТ ИМОТ ТЕШКО СЕ ПРОДАВА Narodnata banka neodamna objavi deka vo 2010g., od vkupno odobreni 3 milijardi evra za krediti, 10 % bile lo{i plasmani. Toa zna~i deka pove}e od 300 milioni evra stojat blokirani vo rizi~ni krediti vo

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

43

БЕРЗА

Поврзувањето на берзите придобивка за сите Капиталното поврзување на берзите од регионот на поранешна Југославија би можело значително да ја зголеми ликвидноста на берзите, која се посочува како еден од гла& вните проблеми oд Александар Поповски EVIDENTNIOT PAD na prometot na berzite, prosleden so nadolniot trend na berzanskite indeksi, slabata zainteresiranost od strana na stranskite fondovi i relativno niskata likvidnost, gi pottikna rakovodstvata na berzite od regionot da se obidat preku zajaknuvawe na sorabotkata da gi napravat poatraktivni pazarite za hartii od vrednost vo ovoj del na Evropa. Za taa cel, denovive vo Zagreb direktorite na berzite od Qubqana, Zagreb, Skopje i Belgrad potpi{aa Aneks kon Memorandumot za partnerstvo i gi dogovorija nasokite za ponatamo{na sorabotka. Pritoa se najavuvaat zaedni~ki aktivnosti za razvoj i harmonizacija na pazarite zaradi ovozmo`uvawe na „dale~insko ~lenstvo“, koe bi im ovozmo`ilo na stranskite banki i brokerski ku}i-nerezidenti da stanat ~lenki na berzata. Me|u ideite koi se predlagaat za vo idnina e i mo`nosta akciite {to na primer bi gi emituvala edna makedonska kompanija, da se trguvaat i

44

na regionalnite berzi.

Pokraj ova, se predviduva i harmonizacija na kriteriumite za kotacija na najstrogiot pazaren segment, sozdavawe infrastruktura nameneta za realizacija na prekugrani~ni transakcii, podigaweto na svesnosta za zna~eweto na penziskite reformi za razvojot na pazarot na kapital, vospostavuvawe regionalen primaren pazar, kako i zaedni~ki proekti za edukacija vo domenot na novi proizvodi. Ovie novini se o~ekuva da pridonesat za zgolemuvawe na likvidnosta na berzite i da ja pottiknat pobaruva~kata, {to vo izminatata godina be{e karakteristika za berzi vo regionot. ПОРАЗИТЕЛНА СТАТИСТИКА Statisti~kite pokazateli od aspekt na ostvareniot berzanski promet vo 2010 g. uka`uvaat deka verojatno e dopreno pazarnoto dno. Osven dvetri pogolemi blok transakcii, re~isi i da nema{e nastan po koj }e se

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

pameti izminatata godina na Makedonskata berza za hartii od vrednost.

Vkupniot promet na Berzata, lani iznesuva{e okolu 92 milioni evra, {to pretstavuva namaluvawe od okolu 16% vo odnos na 2009 g.. Pazarnata kapitalizacija na 34-te kotirani dru{tva iznesuva{e okolu 500 milioni evra i e namalena na godi{no nivo za nad 20%, dodeka glavniot berzanski indeks MBI10 na godi{no nivo e namalen za okolu 17%. Stranskite investitori od kupovna strana na prometot na godi{no nivo u~estvuvaat so okolu 26%, a od proda`nata strana so okolu 28%.

Sporedbite so drugite regionalni berzi poka`uvaat deka vo delot na cenovnite dvi`ewa, prv pat, posle podolgo vreme se zabele`uvaat heterogeni cenovni trendovi. Performansata na MBI10, na primer, e vo visoka korelacija so indeksite na berzite vo Qubqana i Sofija, no postojat berzi kaj koi cenovnite dvi`ewa se podobri ili polo{i vo sporedba so ovaa grupa berzi. Od

ХРВАТИТЕ РЕЗЕРВИРАНИ

druga strana, gledano preku ostvarenite prometi, Makedonska berza vo 2010 g. ima najdobri ostvaruvawa, imaj}i predvid deka padot na prometot na na{iot pazar, ovaa nasproti minatata godina, e daleku poblag (-16% nasproti, na primer, -50% vo Belgrad, 45% vo Qubqana ili duri 86% vo Sofija). ЛИКВИДНОСТА ГЛАВЕН ПРОБЛЕМ Poznava~ite na sostojbite ja pozdravuvaat idejata za harmonizacija na berzite od regionot, so nade` deka na toj na~in }e se nadmine eden od klu~nite problemi so koi se soo~eni berzite, a toa e niskata likvidnost.

Jasmina Popovska od brokerskata ku}a „Eurobroker“ ocenuva deka najavenata regionalizacija na pazarite za hartii od vrednost }e pridonese za zgolemuvawe na likvidnosta, koja{to e eden od glavnite problemi za berzite vo regionot.

Spored nea, golemite stranski fondovi obi~no vleguvaat na onie pazari, koi{to imaat {to da ponudat. „Preku najavenata regionalizacija bi se motivirale golemite evropski i svetski investitori i fondovi, na toj na~in {to }e im se ovozmo`i pogolem izbor pri investiraweto vo akcii od kompaniite od regionot. Koga nekoj pogolem stranski fond vlo`uva na primer deset milioni evra, toj saka da ima izbor pri kupuvaweto, no i da ima komu da prodade, a pritoa da ne predizvika celosno is~eznuvawe na ponudata ili pobaruva~kata na pazarot, odnosno fondot da ne kupi sè {to e ponudeno vo toj moment na pazarot, {to bi predizvikalo ogromni varijacii na cenite“, istaknuva Popovska.

Taa se nadeva deka najavenite ~ekori za povrzuvawe na berzite }e donese pove}e rabota i za samite brokerski ku}i, koi vo 2010 g., poradi namaleniot promet na berzata, bea prinudeni na namaluvawe na tro{ocite za rabota.

Konkurencijata na brokerskite ku}i vo Makedonija so najaveniot proekt }e se zgolemi, bidej}i na regionalnite investitori }e im se ovozmo`i investirawe na drugite ber- zi vo regionot preku nivni lokalni brokerski ku}i, no, od druga strana i nie na na{ite doma{ni investitori }e mo`eme da im ponudime pogolem izbor na hartii od vrednost za investirawe“, smeta Popovska.

Berzanskiot analiti~ar Krste [ajnovski ocenuva deka inicijativata

za povrzuvawe na berzite e dobra, no napomenuva deka za zgolemuvawe na likvidnosta se neophodni i niza drugi raboti. „Idejata za povrzuvawe na pazarite od regionov, sekako, e za pozdravuvawe, no treba da se napomene deka fuzioniraweto od ~isto administrativen karakter samo po sebe ne mo`e mnogu da pridonese vo delot na zgolemuvaweto na likvidnosta“, veli [ajnovski. Spored nego, dokolku akcijata na nekoja makedonska kompanija se najde na regionalnite berzi, toa ne zna~i deka i avtomatski }e se zgolemi likvidnosta. „Potrebno e kompanijata navistina da bide interesna za investitorite.

Dobivkite od svoeto rabotewe da ne gi ispumpuva preku drugi kanali, da ima visok procent na isplata na dividenda vo odnos na cenata na ~inewe, transparentnosta da ja izdigne na potrebnoto nivo, toa zna~i oddelot za komunikacija so investitori da funkcionira vo vistinskata smisla na zborot, a ne samo deklarativno, kompanijata da vodi korporativna politika“, veli [ajnovski.

Spored nego, klu~no pra{awe koe vlijae vo delot na likvidnosta e kolkav akcionerski kapital e sloboden za trguvawe i dali kompanijata e interesna za prezemawe.

Fondovite osobeno gi interesira dali kompanijata poka`uva `elba da se finansira preku pazarot na hartii od vrednost odnosno da privlekuva investitori so toa {to svoite idni proekti bi gi finansirala preku novi emisii akcii ili korporativni obvrznici.

I pokraj toa {to poslednata sredba na direktorite na regionalnite berzi be{e vo nasoka na o`ivuvawe na starata ideja za spojuvawe na berzite vo regionot, vedna{ slede{e studen tu{ od Zagrepskata berza, od kade {to pora~uvaat deka nema potreba od brzawe i deka se potrebni brojni analizi. „Potpi{uvaweto na ovoj aneks koj e dopolnuvawe od Memorandumot, koj prvi~no go potpi{avme vo 2007 g. ne zna~i kapitalno povrzuvawe na berzite, tuku stanuva zbor za sorabotka od me|useben interes za berzite“, izjavi direktorkata na Zagrepskata berza, Ivana Gazi} za hrvatskite mediumi. Taa duri ja dovede vo pra{awe ekonomskata i strate{ka opravdanost od kapitalnoto povrzuvawe na berzite. Za razlika od nea, rakovodstvoto na Makedonska berza vo nekolku navrati go iska`a svojot pozitiven stav okolu integriraweto na berzite. Od Makedonska berza, se uvereni deka e idealno da postoi edinstven pazar, pri {to se soglasuvaat so kolegite od ostanatite berzi deka toj proces se odviva mnogu pobavno od posakuvanoto. „Treba da se ima predvid deka poslo`enite berzanski integraciski procesi mo`at da se izvedat edinstveno dokolku site involvirani strani dobivaat vo toj proces, odnosno donesat privlekuvawe na novi investitori i zgolemeni prometi, a uslov za toa, spored dosega{nite iskustva e integraciite da se temelat i na sopstveni~ki prestruktuirawa“, veli glavniot izvr{en direktor na Makedonska berza, Ivan [teriev.

Nezavisno od najavite za povrzuvawe na regionalnite berzi, pozitivnite trendovi na Berzata vo ovaa godina }e zavisat od op{toto ~uvstvo na optimizam kaj investitorite, pojavuvaweto na po{irok regionalen bran na pozitivni berzanski dvi`ewa i eventualno reaktivirawe na planovite za eksterni ili interni prezemawa na kompaniite.

Pokraj ova, od golemo zna~ewe }e bidat i rezultatite {to kompaniite }e gi ispora~aat od prethodnata godina, objavuvaweto na dividendnite kalendari, kako i sumiraweto na rezultatite na subjektite koi ja generiraat pobaruva~kata na pazarot i koncipiraweto na nivnata investiciska strategija za naredniot period.

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

45

СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА

Турција и Дубаи решение за арапската сиромаштија Изненадувачкиот успех на Јасмин револуцијата охрабри многумина во арапскиот свет да притиснат за повеќе социјална и политичка правдa. Првпат во арапските општества, главната агенда на протестите е економската перспектива Подготвил: Петре Димитров

PRENASELENOSTA, siroma{tijata, nevrabotenosta i korupcijata se najgolemite problemi vo re~isi site postkolonijalni dr`avi vo Afrika, Bliskiot Istok i vo Ju`na Azija.

Tunis, Egipet i drugite arapski op{testva kako Libija, Jemen i Sirija se pod pritisok da gi pretvorat globalnite ekonomski tekovi vo pridobivki za gra|anite - novi rabotni mesta i socijalna bezbednost. Duri i monarhiite kako Jordan i Maroko nema da se smetaat za legitimni ako ne mo`at da obezbedat blagosostojba za narodot.

Tuni{anite, predvodnicite na Jasmin- revolucijata go soborija pretsedatelot od vlast, Egip}anite i Jemencite gi nateraa svoite lideri da najavat povlekuvawe, a Jordancite izdejstvuvaa nova vlada.

Arapskiot bunt, koj se sporeduva so padot na Berlinskiot yid vo 1989 g., navesti radikalni promeni vo regionot. Buntot e predizvik ne samo za re`imite {to propa|aat, tuku i za celiot arapski poredok, koj uspea da se odr`i po dekolonizacijata pred tri generacii.

Egip}anite i drugite Arapi {to baraat stavawe kraj na avtokratskite vladi, mo`e da ja zemat Turcija za patokaz vo obedinuvawe na islamot i demokratijata, a od nea mo`e i da nau~at kako da ja razvijat svojata ekonomija, poso~uvaat ekspertite za Bliskiot Istok. ТУРЦИЈА ЗА ПРИМЕР Turcija e edna od retkite zemji {to uspe{no se snajde so svetskata ekonomska kriza. Zemjata se vbrojuva vo dvaesette najrazvieni ekonomii vo svetot, a aktuelnata vlast najavi deka do 2013g. zemjata }e bide del od top 10 svetski ekonomii.

46

Relativno stabilna, so silna i dinami~na ekonomija, rakovodena od konzervativnata i pragmati~na vlada na porane{nite islamisti, Turcija ~esto e poso~uvana kako model za muslimanskata demokratija i va`en del od zapadnoto vlijanie vo regionot. Kako {to branot protesti se {irat od Tunis do Jordan i Jemen i se intenziviraat povicite do Mubarak {to pobrgu da po~ne so tranzicijata na vlasta, analiti~arite za Bliskiot Istok go naso~uvaat vnimanieto kon Turcija, raste~kata diplomatska i ekonomska sila vo regionot. „Edinstveniot efikasen i funkcionira~ki model za Bliskiot Istok e turskiot model. Ne postoi ni{to drugo. Turskiot model slu`i kako osnova za sli~nite op{testva i zatoa smetam deka po protestite, Arapite ubavo }e go razgledaat modelot na Turcija, koj gi obedinuva islamskite vrednosti i demokratijata kako univerzalen oblik na vladeewe“, veli Favaz Gerges, profesor po bliskoisto~na politika i me|unarodni odnosi na Londonskata {kola za ekonomija.

Drugi analiti~ari, pak, predupreduvaat deka golemite razliki me|u Turcija, koja e ~lenka na NATO i e kandidatka za priem vo Evropskata unija (EU) so umeren oblik na islamot, i arapskiot Bliski Istok, na koj mu

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

nedostiga politi~ka sloboda, zna~at deka modelot ne mo`e direktno da bide iskopiran. „Voop{to ne se postavuva pra{aweto dali turskiot primer mo`e da

bide inspiracija za Tunis ili za Egipet, no dokolku nekoja arapska zemja bi ja zemala Turcija kako model, bi bile potrebni pove}e dekadi za da se postigne turskiot politi~ki i ekonomski razvoj“, istaknuva Fadi Hakura, profesor na londonskiot tink-tenk etam haus.

Vo Turcija, mo}nata vojska smeni ~etiri vladi od 1960 g. do denes i dejstvuva kako posleden arbiter na mo}ta vo parlamentarniot sistem, koj vo zemjata opstojuva od 1950 g..

Izminatite godini turskata demokratija zajakna poradi reformite {to gi napravi vladeja~kata Partija na razvojot, na premierot Rexep Taip Erdogan, koi bea nameneti za podgotvuvawe na Turcija za ~lenstvoto vo EU i ja namalija mo}ta na generalite.

Pol Salem, direktorot na bejrutskiot „Karnegi Midl Ist centar“, naglasuva deka toa ne se slu~ilo vo

Egipet, kade {to vojskata e vo centarot na mo}ta u{te od otfrlaweto na monarhijata vo 1952 g. „Vojskata vo Egipet mora da ja donese osnovnata odluka, koja turskata vojska uspe{no ja sprovede i toa so mnogu dobar ishod, i da se povle~e, fokusiraj}i se na za{titata na dr`avniot suverenitet i ustavot, dozvoluvaj}i ì na civilnata politika da raste“, dodava Salem.

Spored nego, tokmu toa be{e pobarano od vojskite vo Egipet, Tunis i na Jordan, no sè u{te toa ne se slu~ilo. ИНВЕСТИТОРИТЕ ОД ДУБАИ ВОДАЧИ Od urnatinite na ovie re`imi }e se rodi nov model na vladeewe, vo koj }e bidat ograni~eni pretsedatelskite ovlastuvawa i nadle`nostite na izvr{nata vlast. Dr`avite so avtoritarni lideri }e gi snema. Nepotizmot, korupcijata i vladeeweto zasnovano na klanovi }e bidat zameneti so tehnokratska vlada, koja }e odgovara pred narodot i globalnite pazari. Stariot arabizam od antikolonijalnata retorika i propadnatoto sunitsko edinstvo }e bidat zameneti so novo arapstvo, predvodeno

od katarskata „Al xezira“, libanskite blogeri i od investitorite vo Dubai, smetaat analiti~arite za Bliskiot Istok.

Spored niv, pretpriemni{tvoto, znaeweto i kapitalot }e go menuvaat gledi{teto kon svetot na mladite arapski generacii. Zatoa tie smetaat deka sega zapadot treba da zastane zad ovoj mlad sekularen arabizam, osloboduvaj}i gi od stegite na avtokratite i od idnite tehnokrati.

Trgnuvaj}i od ovie konstatacii pred nekolku nedeli na ekonomskiot i socijalen samit vo [arm El [eik, vo Egipet, arapskite lideri ja obnovija zalo`bata za razvojni strategii na nivnite zemji i izdejstvuvaa programa te{ka 2 milijardi dolari za podignuvawe na padnatite ekonomii i sozdavawe novi rabotni mesta za mladite Arapi.

Samitot be{e otvoren so vpe~atlivata zabele{ka od generalniot sekretar na Arapskata liga, Amr Musa, deka „arapskata du{a e skr{ena od siroma{tija, nevrabotenost i od op{tata recesija...

Toa na site nas ni e vo svesta“. „Tuniskata revolucija ne e daleku od nas. Arapskiot gra|anin navleze vo nesvojstvena sostojba na gnev i frustracii“, predupredi Musa, koj povika na arapska renesansa za da se podignat lu|eto od svoite frustracii.

Немирите во Египет чинат 310 милиони дневно Француската банка „Креди Агрикол“ соопшти дека политичката криза во Египет ја чини оваа земја најмалку 310 милиони до" лари дневно. Банката во својот извештај, исто така, нагласува дека ја намалува прогнозата на економскиот пораст на Египет за оваа година на 3,7 од 5,3%. Египетската економија трпи се" риозни последици од протестите, а повеќето банки, компании и берзата се затворени подолго време. Поради уличните насилс" тва, земјата ја напуштија десетици илјади туристи, што претста" вува голем удар за туризмот, еден од египетските клучни сто" пански гранки. Во некои делови на Каиро, храната поскапе по" ради немирите, што дополнително ги оптовари Египќаните, кои подолг период се жалат на зголемените животни трошоци. Кризата предизвика и прекин на интернет услугите што земјата ќе ја чинат 90 милиони долари, а последиците долгорочно би можело да бидат поголеми, објави Организацијата за економ" ска соработка и развој. Според оваа организација во иднина ќе биде многу потешко да се привлечат странските компании и да им се обезбеди сигурна работа на мрежата. На Германија, најго" лемиот светски извозник, исто така и се закануваат големи за" губи поради египетските немири. Затворени се голем број по" гони на германски фабрики во оваа арапска земја, а во случај на државен удар Германците би можеле да загубат 190 мили" они евра, колку што изнесува моменталниот долг на таа земја кон Германија. Германските компании во Египет опфаќаат по" веќе од 500 милиони евра директни инвестиции, меѓу кои се и компаниите „Даиjмлер“, „БАСФ“ и „Сименс“. Германија во 2009 г. во Египет извезе стоки во вредност од 2,66 милијарди евра.

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

47

БИЗНИС СВЕТ

Историски рекорд на цената на бакарот

Инфлација од 2,4% во еврозоната

Bakarot prvpat vo istorijata dostigna cena od 10.000 dolari za ton, po objavuvaweto na vesta za pad na nevrabotenosta vo SAD. Cenata na bakarot, kako najkorisen industriski metal, na Londonskata berza za metali LME dostiga cena od 10.065 dolari za ton. Nov rekord od 31.000 dolari za ton dostigna i cinkot.

Inflacijata vo evrozonata se zgolemi pove}e od o~ekuvanoto vo januari, nad maksimalno dozvolenoto ograni~uvawe opredeleno od Evropskata centralna banka. Ova gi zasili {pekulaciite na pazarite deka ECB mo`e da gi poka~i kamatnite stapki porano od o~ekuvanoto. Eurostat objavi deka inflacijata vo evrozaonata vo januari e 2,4%.

Храната најскапа во последните дваесет години Cenata na hranata }e prodol`i da raste i vo slednive meseci, prognozira FAO, Agencijata na Obedinetite nacii za hrana. Rast na cenite na hranata ima vo poslednive sedum meseci, postignuvaj}i rekordna brojka vo nominalniot iznos, od 1990 g., koga ovaa Agencija po~na da go presmetuva indeksot za cenata na osnovnite proizvodi za ishrana.

Кина станува најголем увозник на злато

Кредитниот рејтинг на Ирска се намалува

Kineskiot uvoz na zlato za Novata godina po lunarniot kalendar bi mo`elo dvojno da se zgolemi sporedeno so prethodnata godina, so {to zemjata bi mo`ela da se stekne so epitetot najgolem uvoznik na zlato vo svetot. Pla{ej}i se od inflacijata, svoite podaroci za Nova godina, Kinezite gi razmenuvaat vo zlato.

Bonitetnata agencija Standard&Purs vo svoeto najnovo izvestuvawe veli deka kreditniot rejting na Irska e namalen, poradi nezavisnosta vo bankarskiot sektor. Irskiot rejting e namalen za edna ocena, od „A“ na „A-“ so negativna prognoza, odnosno predupreduvawe za mo`no dopolnitelno namaluvawe vo april godinava.

Бугарија со економски раст од 3% Vo tekot na ovaa godina ekonomijata na Bugarija }e ostvari rast od 3%, prognozira Centarot za ekonomski razvoj na Bugarija. Dvi`e~ka sila }e bide industrijata, a nadvore{nata trgovija i natamu }e ostane najdobro razvien sektor na ekonomijata. Vo 2010 g. izvozot vo Bugarija porasna za 39%, a takvoto dvi`ewe se o~ekuva da prodol`i i vo 2011 g.

48

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

КУЛТУРА

Радост “Ти, ти си ко дете Под себе Ти не чувствуваш тло Правам обид Да те следам Правам обид И се вљубувам повторно…” Архангел kultura@forum.com.mk

Интервју: Мими Ѓоргоска Илиевска Филм: Гуливер 2010 Тема: Нов Луна парк во 2012 Урбани легенди: Оџакот

foto: Andrej Ginovski

ИНТЕРВЈУ Мими Ѓоргоска Илиевска, директорка на Кинотеката на Македонија

Со визија до успешно работење Мими Ѓоргоска Илиевска е директорка на националната установа Кинотека на Маке донија од ноември 2007 година. По образованието таа е магистер по филолошки науки, но речиси сета своја енергија ја насочува во правец на истражување на аудио визуелното културно наследство. Амбициозно навлегувајќи во оваа материја, таа ги собира сите релевеантни искуства од европските сродни институции, а нејзиното петнаесетмесeчно искуство од престојот во Брисел се чини дека конечно и ја определи нејзината професионална вокација. Благодарение на нејзината упорност и на тимот во Кинотеката, оваа куќа се здоби со респект и пофалби за својата работа во изминативе четири години разговарал Влатко Галевски

Forum: Se ~ini deka Kinotekata na Makedonija e edna od retkite institucii koja vo poslednive godini e so pozitiven i nagoren trend vo svoeto rabotewe. Na {to se dol`i (vo ovie turbulentni vremiwa) vakviot stabilen i uspe{en ôd na va{eto rabotewe?

Mimi \orgoska-Ilievska: Imaj}i ja predvid specifi~nata dejnost na Kinotekata, smetam deka osnoven preduslov za pozitiven trend vo raboteweto, e sledeweto na osnovnite nasoki za razvoj na dejnosta za

50

za{tita na audiovizuelnite dobra, koi{to proizleguvaat od principite za nivna za{tita i glavno se naso~eni kon pribiraweto, evidentiraweto, katalogiziraweto, ~uvaweto, za{titata, stru~noto i nau~no obrabotuvawe, istra`uvaweto, koristeweto i prika`uvaweto.

Isto taka, celokupnoto moe dosega{no profesionalno anga`irawe i iskustvo, posveteno tokmu na za{titata na audiovizuelnite dobra, mnogu pridonesuva za uspe{no rabotewe - so jasna vizija - ne samo za pri-

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

oritetite na Kinotekata, tuku i osnovnite nasoki za pro{iruvawe i prodlabo~uvawe na dejnosta za za{tita na audiovizuelnite dobra, podigawe na stru~nosta, motivacijata i kvalitetot na rabota kako pretpostavki za podigawe na filmskata kultura, svesta za za{tita na audiovizuelnoto nasledstvo, okrepnuvawe na nacionalniot identitet i me|unarodna afirmacija na audiovizuelnoto nasledstvo na na{ata zemja.

Sepak, moram da naglasam deka dvi-

`e~ka sila koja pridonesuva za realizacijata na site proekti na Kinotekata, se moite sorabotnici koi na najvisoko profesionalno nivo gi ispolnuvaat i izvr{uvaat site postaveni celi za realizacija na programskite aktivnosti na Kinotekata. Sevo ova e samo u{te eden dokaz deka bez uspe{en i profesionalen tim nema dobri rezultati.

Fakt e deka finansiski (za razlika od nekoi minati vremiwa) ste stabilna dr`avna institucija. Dali e toa rezultat na naklonetosta od strana na Ministerstvoto za kultura ili rezultat na dobrata strategija vo raboteweto na Kinotekata?

Sekoga{ koga stanuva zbor za finansirawe na proekti vo kulturata, pred sè mora da se ima dobra strategija, kako od strana na instituciite taka i od strana na Ministerstvoto za kultura. Zatoa smetam deka buxetot so koj{to raspolaga Kinotekata, najprvo se dol`i na kvalitetot na ponudenite proekti na godi{nite konkursi za proekti od nacionalen interes vo kulturata, a i na jasnite i precizni kriteriumi na Ministerstvoto vo odnos na prioritetite vo finansiraweto.

Navistina sum zadovolna od vrednuvaweto na kulturnoto nasledstvo od strana na Ministerstvoto za kultura i vlo`uvaweto vo negovata za{tita, kako mnogu zna~aen segment vo kulturata i edna od klu~nite alki vo kreiraweto i vodeweto na celokupnata kulturna politika.

Dali sepak ostanaa nekoi nerealizirani planovi i ambicii?

Dokolku nema idni planovi, novi ambicii ili cvrsta volja da se zavr{at site zapo~nati proekti, toga{ mislam deka raboteweto nema smisla. Tokmu zatoa, kako edna od moite najgolemi ambicii e zavr{uvaweto na kapitalniot proekt na Vladata na RM za Obnova i revitalizacija na spomenikot na kulturata Havzi-pa{inite konaci vo selo Bardovci.

So realizacija na ovoj proekt Kinotekata na Makedonija }e dobie depoa za ~uvawe na celokupniot filmski fond (objektot kowu{nica), dodeka selamlakot, haremlakot, riznicite i kulite, pokraj muzejskata vrednost }e imaat namena za za{tita i prezentacija na audiovizuelnoto kulturno nasledstvo (filmski muzej, multimedijalni sali, prostorii za rabotilnici, odnosno za edukacija na mladata populacija, pa

spomen-soba na Havzi-pa{a, prostori za smestuvawe na tehni~kata filmska baza/fundus i sli~no...).

Soglasno predvidenata dinamika na realizacija na ovoj proekt, vo 2009 godina bea zavr{eni i pu{teni vo upotreba novite klimatizirani depoa za nacionalniot audiovizuelen fond vo podrumskite prostorii na Kinotekata, a vo 2010 godina be{e izbrano idejno-arhitektonsko urbanisti~ko re{enie za konacite. Bidej}i dve etapi od prvata faza na ovoj proekt se zavr{eni, pretstoi izrabotka na ideen, osnoven i izvedben proekt za obnova i revitalizacija, a potoa po~etok na vtorata faza, odnosno po~etok na izgradbata, obnovuvaweto i opremuvaweto na Havzipa{inite konaci. Realizacijata na ovoj proekt e ogromen ~ekor so koj-

pristap do zbirkite), smetam deka Kinotekata na Makedonija e na edno zavidno nivo vo sporedba so drugite Kinoteki, i toa ne samo od pobliskoto opkru`uvawe tuku i vo evropski i svetski ramki. Ova go potvrduva i faktot {to samo minatata godina bea izraboteni novi za{titni filmski kopii od pet makedonski dolgometra`ni igrani filmovi, a soglasno Programata za 2011 godina }e prodol`ime so izrabotka na za{titni kopii od makedonskata produkcija. Isto taka, ovaa godina prvpat zapo~nuvame i proekt na digitalna restavracija na celokupniot opus na re`iserot Stole Popov so soodvetno DVD-izdanie, a se nadevam i na digitalna restavracija na filmskiot opus na bra}ata Manaki.

Pokraj va{ata osnovna dejnost, arhiviraweto i za{titata na filmskiot fond, uspe{no ja razrabotivte i prika`uva~kata dejnost. Se ~ini vi treba{e prili~no dolgo vreme za da ja steknete doverbata na filmskata publika?

Doverbata sekoga{ makotrpno se steknuva, no koga }e se postigne toj moment zadovolstvoto e ogromno.

Faktot deka posle sekoja proekcija, ili posle sekoja ovozmo`ena sredba i dru`ewe so zna~ajni imiwa od svetskata kinematografija - publikata si zaminuva so pozitivni vpe~atoci od na~inot na koj{to gi prezentirame i neguvame podvi`nite sliki kako izraz na kulturniot identitet - e na{eto najgolemo priznanie i nagrada.

{to audiovizuelnoto kulturno nasledstvo kone~no dobiva tretman soodveten na zna~eweto {to go ima.

Kako stoi Kinotekata na Makedonija vo odnos na srodnite institucii na Balkanot so ogled deka dolgo bevme na opa{kata na ovaa kulturna dejnost (sporedbeno so Belgrad, Zagreb, Qubqana)?

Vo odnos na soodvetnoto ~uvawe, za{titno-konzervatorskite proekti i laboratoriskata izrabotka na novi analogni kopii od nacionalnata produkcija, kako osnoven segment za ispolnuvawe na dejnosta na sekoj filmski arhiv ili, pak, vo odnos na sledeweto na brziot razvoj na novite tehnologii i tendenciite na site filmski arhivi, pokraj analognata da se koristi i digitalnata tehnologija (pred sè, za obezbeduvawe

Imate li aktivnosti nadvor od Skopje?

Da, sekako. Kinotekata na Makedonija, del od svojata filmska programa posvetena na razni nacionalni kinematografii, so makedonski filmski ciklusi i so specijalizirani predavawa od oblasta na audiovizuelnata dejnost, vo sorabotka so nacionalnite i lokalnite centri za kultura, organizira filmski programi vo razni gradovi niz Makedonija. Isto taka, redovno sorabotuvame so na{i zna~ajni filmski manifestacii (IFFK Bra}a Manaki, Skopskiot filmski festival, ASTERFEST, noviot festival na kreativen dokumentaren film MAKEDOKS i dr.). Organiziraweto na vakvi kinote~ni filmski ciklusi pridonesuva kon steknuvawe na poznavawa i soznanija za filmskata kultura op{to, a istovremeno po-

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

51

poimot involvirawe na Kinotekata vo filmskoto proizvodstvo. [to se odnesuva do participiraweto vo razni filmski proekti kade se potrebni arhivski filmski materijali, nie sekoga{ izleguvame vo presret soglasno zakonskite propisi, i na{ite kolekcii se dostapni za koristewe. Ova pra{awe }e go iskoristam kako pottik za ponatamo{no razmisluvawe i razvivawe na novi idei i proekti.

drazbira i razvivawe na estetskiot vkus na {irokata filmska publika kon sevkupnosta na filmsko-umetni~kata i audiovizuelnata dejnost.

Repertoarot vo va{eto kino glavno go realizirate so direktna i bliska sorabotka so stranskite diplomatski pretstavni{tva vo Makedonija kako i so Evropskite kinoteki. Kako u{te mo`at da se iskoristat ovie resursi vo idnina?

Navistina, mnogu e va`na sorabotkata so stranskite diplomatski pretstavni{tva vo Makedonija, i vo ovaa prilika bi sakala da go izrazam moeto ogromno zadovolstvo od dosega{nata visoko-profesionalna sorabotka, interes i poddr{ka od strana na ambasadite vo Makedonija, i sorabotkata so na{ite kolegi od stranstvo. Na{iot vzaemen interes vo prezentacijata na raznite kinematografii e dobli`uvawe i sporeduvawe na raznite kulturi, kulturni vrednosti i identiteti, nivnite sli~nosti i razliki.

Sekako deka postojat i drugi resursi i pridobivki od vakvata sorabotka, kako {to se razni fondovi za za{tita na kulturnoto nasledstvo. Ovaa godina apliciravme za grant na Ambasadorskiot fond na Ambasadata na SAD so dva proekti isklu~itelno zna~ajni za za{titata na del od nacionalnoto filmsko nasledstvo. [to se odnesuva, pak, do sorabotkata so srodnite institucii ve}e sme vo preliminarni dogovori so Romanskiot filmski arhiv i Hrvatskata kinoteka za zaed-

52

ni~ki proekti na digitalizacija na audiovizuelnoto nasledstvo.

Kakov e dene{niot status na Kinotekata na evropskata mapa na aktivnosti i institucii?

Kinotekata na Makedonija kako redoven ~len na Me|unarodnata asocijacija na filmski arhivi FIAF na Evropskata asocijacija na kinoteki ACE kontinuirano u~estvuva vo site zaedni~ki proekti za prezentacija i afirmacija na filmskoto nasledstvo. Isto taka, imaj}i predvid deka ve}e vtor mandat od strana na zemjite-~lenki na Evropskata asocijacija na kinoteki, reizbrana sum za ~len na Bordot na direktori na istata, aktivno sme vklu~eni i participirame vo raboteweto i donesuvaweto na site zna~ajni me|unarodni strategii, akti, pravilnici i proekti koi se odnesuvaat na rabotata na kinotekite i za{titata na audiovizelnoto nasledstvo. Smetam deka ova e navistina zna~ajno ako se zeme predvid deka vo ova odlu~uva~ko telo, ostanatite pretstavnici se od Germanija, Holandija, Italija, Polska, Danska, Finska, Grcija i Srbija.

So ogled na dobrata opremenost na kinotekata i novoto depo, relativno lesno mo`ete da ja obavuvate svojata osnovna dejnost. Dali mo`ebi razmisluvate po primerot na zapadnite srodni ku}i, da vlezete vo filmskoto proizvodstva, kako koproducenti?

Zavisi {to podrazbirate pod

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

Kolku Kinotekata na Makedonija ja ~ini dr`avata godi{no?

Navistina ne e ednostavno da se zaokru`i nekoja brojka za toa kolku od dr`avniot Buxet se izdvojuva za realizacija na programskite aktivnosti na Kinotekata, zatoa {to soglasno buxetot so koj raspolaga Ministerstvoto za kultura, za tekovnata godina se opredeluva i godi{niot buxet za dejnosta za za{tita na audiovizuelni dobra. Sekoja godina se obiduvame, pokraj tekovnite programski aktivnosti da realizirame i isklu~itelno zna~ajni investicioni proekti koi se vo funkcija na dejnosta na Kinotekata. Tie proekti ponekoga{ se i pove}egodi{ni, i tuka e navistina neblagodarno da izvlekuvame nekoja godi{na suma na finansirawe. Kako ilustracija bi go izdvoila proektot za adaptacija i izgradba na najsovremeni klimatizirani depoa za ~uvawe na nacinalnoto audiovizuelnoto nasledstvo za ~ija celokupna realizacija bea izdvoeni 9.000.000 denari, no toa ne zna~i deka dokolku vo narednata godina Kinotekata nema nekoj prioriteten proekt, povtorno }e gi dobie istite finansiski sredstva. [to stanuva so edinstvenoto spisanie za film, „Kinopis“, koe so eden broj vo godinata se ~ini zgasnuva?

Minatata godina namesto dva broja od edinstvenoto spisanie za istorija, teorija i kultura na filmot i filmskata umetnost „Kinopis“ izdadovme samo eden dvobroj. Toa ne zna~i deka spisanieto zgasnuva, no sepak bi bilo po`elno vo idnina da se sozdadat finansiski uslovi za redovno (dva pati godi{no) izleguvawe na „Kinopis“.

ФИЛМ

„Гуливеровите патувања“ Влатко Галевски DOKOLKU IMAME namera da go rangirame ovoj film na nekakva skala na vrednosti, bez dvoumewe, }e go proglasime za najgolemo proma{uvawe na godinata, a sigurno i edno od najgolemite filmski proma{uvawa vo istorijata na filmot. Duri i da se dogovorime da ne go vrednuvame nitu spored elementarnite estetski principi, „Guliverovite patuvawa“ ne zaslu`uva nitu polovina yvezdi~ka na skalata od 1 do 10. Dali sme premnogu strogi? Ne, ne! A eve od koi pri~ini: Istoimenata novela na Xonatan Svift se smeta za satiri~na klasika i za generacii ~itateli pretstavuva del od zadol`itelnata predtinejxerska literatura, isto kako {to toa se „Alisa vo zemjata na ~udata“ ili „Maliot princ“, ili „Mobi Dik“ na primer.

Sigurno e deka po ovoj film, Svift se prevrtuva vo svojot grob, a dokolku bi bil `iv sigurno bi insistiral negovoto ime da ne stoi na filmskata {pica. Ne e jasno zo{to producentite po sekoja cena i od sekoja

literatura sakaat da napravat kocezata i dvorjanite se obilno pomomedija, koja naj~esto prerasnuva vo ~ani od svojot spasitel, a zgora na lakrdija. Guliver i liliputancite toa od `abja perspektiva moraat da se literarni heroi so svoi doblego gledaat vo debeliot gol zadnik. I sti i slabosti i ni oddaleku ne toa e sme{no?! Isto onolku kolku zaslu`uvaat potsmev i vulgarizira{to e sme{en zapekot na Xef Daniels we. Guliver vo likot na Xek Blek e vo „Glupav i poglupav” ili koitusot totalno karikaturalen, nesmasen i na Xejson Bigs vo `e{kata „Ameriblago re~eno nesimpati~en. kanska pita“. Re`iserot na „GuliMo`ebi na neverovite patugoviot lik mu vawa”, Rob le`e{e ulogata Leterman od Сигурно е дека по овој vo „U~ili{te Guliver napraфилм, Свифт се превртува za Rok“ ili kavil Gulanfer. ko pozajmuva~ Treba navistiво својот гроб, а доколку na glas vo „Kung na golema би бил жив сигурно би ин fu Panda“, no ume{nost da систирал неговото име да so Guliver tese rasipe pri{ko deka }e mokaznata za Guне стои на филмската `e da gi opravliver, nastraшпица da 112 milioni na plagirawepotro{eni to na celi dolari. Imam sceni od nekoi potreba da ja komentiram scenata stari dobri filmovi kako onie za vo koja Guliver so svojata urina go „Sindbad moreplovecot“. Nitu vigasne opo`areniot kralski dvorec. sokata tehnologija ne uspeala da mu Pri ~itaweto na ovie sceni, vo nodade dimenzija na filmot. Onie koi velata imavme ~uvstvo deka Guliver imale mo`nost da go gledaat vo 3D e navistina snaodliv vo vakva teverzija otvoreno povikuvaat na boj{ka situacija i nemavme vpe~atok de- kot na dopolnitelnata izmama so neka storil ne{to nepristojno. No, vo kolkute minutni sceni vo tri dimenzii. filmot, scenata e dokraj vulgarna i Filmskata prikazna za Guliver senevkusna, a ni oddaleku ne e sme{na kako, i toa mo{ne brgu, }e si najde ako liliputanskiot kral, prinsvoe zaslu`eno mesto na buni{teto na nevkusot i ki~ot. No, i tamu konkurencijata za visok plasman e sè po`estoka.

Da se prodol`i so vivisekcija na produkt kakov {to e „Guliverovite patuvawa“ se ~ini ednakvo nepristojno i nepotrebno kako {to e vpro~em i filmot.

Zatoa, za ova, tolku!

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

53

ПРОЕКТ, А НЕ Е СПОМЕНИК

Во пет кај вртелешките, ама догодина Во новиот Луна парк кој треба да биде отворен во 2012 година се предвидуваат забавни атракции и возења, еден театар (како место за претстави), возења за цели семејства, возења за тинејџери, возења за дечиња, паркинг за 100 возила, место за шопинг со мали продавнички, ресторан со околу 450 метри квадратни... oд Катарина Стојанова

fotografii: Ivana Kuzmanovska

EDINSTVENIOT ZABAVEN park vo Skopje raboti so rekviziti stari ne{to pomalku od polovina vek.

Raketodromot e star duri 37 godini i sè u{te e vo upotreba, a isto tolku star e i vozot, i panoramata koja ne e vo upotreba ve}e ~etiri godini. Pokraj ovie igra~ki - antikviteti za relativno novi so prosek od sedum godini mo`at da se smetaat samo maliot ringi{pil, karting-patekata, trambolinata i banxito.

Ta`no e da se gleda kako propa|a ova kat~e za najmladite, od kade {to e~i {kripeweto na igra~kite niz celiot gradski park. Porano odevme vo ovoj del od parkot so golema vozbuda, a sega tamu odime zatoa {to nema drug. Fotografiite od na{ite deca slikani na siniot avtobus se re~isi identi~ni so fotografiite od vremeto koga nie bevme deca. Za sive ovie godini, ni{to ne e smeneto na igra~kite, nitu edno {traf~e, nitu del~e, pa duri i bojata e ostanata od vremeto koga bile novi.

Vov~eto za koe pove}eto od posetitelite velat deka kolku e postaro tolku e poubavo, vozi samo koga }e se soberat pove}e deca i edinstveno pred nego se najgolemite turkanici, dodeka pred drugite rekviziti i najmladite i povozrasnite ostanuvaat ramnodu{ni. Onie {to sakaat da se vrtat na panoramata }e treba da po~ekaat podobri vremiwa. Na povikot koj pred nekolku godini go raspi{a JP Parkovi i zele-

54

nilo ne se javi nitu edna zainteresirana firma za da ja popravi i renovira.

Upravata na Luna parkot tvrdi deka i pokraj toa {to so godini ne e zamenet nitu eden rekvizit, tie se ispravni i bezbedni. Direktorot Miodrag Atanasievski veli deka bezbednosta ja garantiraat sertifikatite koi gi davaat stru~ni lica od akreditirani privatni firmi, bez da precizira koi se tie firmi. „Rekvizitite najmnogu trpat poradi vlagata i od silnoto sonce, no rekvizitite se ispravni. Se vr{i kontrola sekoj petok i ponedelnik, bidej}i odnapred morame da predvidime koi rekviziti se rasipani,

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

zatoa {to delovite za niv se baraat i po nekolku meseci. Podgotveni sme za rabota za potoplite denovi {to sledat” - veli Atanasievski.

Spored Atanasievski, cenata na biletot od 40 denari za edno vozewe ne gi zadovoluva potrebite na pretprijatieto za da raboti vo tekot na celata godina. „Momentalno del od rabotnicite se pu{teni na platen prinuden odmor za da ne se pravat nepotrebni tro{oci i za niv i za parkot i rabotat edinstveno za vreme na vikendite.

Koga }e zatopli }e gi nadomestat izgubenite ~asovi so prodol`eno rabotno vreme“ - veli Atanasievski.

Забавниот парк „Младост“ е формиран во 1955 година, покрај денешните рушевини од ресторанот „Езерце“. На про! сторот каде што е сместен се! га е дислоциран во 1973 го! дина. Тогаш старите реквизи! ти, велосипеди, кајаци, стрели! ште, рингишпил и нишалки се заменети со нови – детски воз на шини, панорама, ракетодром, голема вртелешка, мал и голем автодром. Оттогаш е до! полнет со детски воз на трка! ла, мини вртелешка, замок, картинг!патека со возила, тви! стер, голема трамболина и мал воз на електрична енергија. СЛЕДНАТА ГОДИНА НОВ ЛУНА ПАРК Do krajot na mesecov Grad Skopje }e ima ve}e gotov proekt za nov Luna park. Vo tek e tenderska postapka so koja gradot bara koncesioner za proektirawe, izgradba, rabotewe i finansirawe nov zabaven park.

Noviot Luna park }e se prostira na povr{ina od 25.000 kvadratni metri so mo`nost za pro{iruvawe do 40.000 kvadratni metri i se o~ekuva da bide otvoren za javnosta vo 2012 godina.

Neodamna, gradona~alnikot Koce Trajanovski najavi deka o~ekuva do krajot na 2011 godina ve}e da zapo~ne izgradbata na zabavniot park.

Gradskite tatkovci re{ija da baraat koncesioner za Luna parkot, poradi toa {to nemaat pari za nov zabaven park. Napravenite analizi poka`ale deka za ureduvawe na prostorot od 2,5 hektari se potrebni 12 milioni evra, dodeka za ~etiri hektari - 18 milioni evra.

Postoe~kiot Luna park }e bide celosno urnat. Firmata koja{to }e stopanisuva so parkot }e treba da gi zameni site stari rekviziti so novi, da postavi nova instalacija, kanalizacija i trafostanica i celiot prostor hortikulturno da go uredi.

Spored preliminarniot konceptualen opis na gradot, vo noviot zabaven park predvideni se objekti na glavniot vlez, kabini za vleznici, garderoba, obezbeduvawe, parking za 100 vozila, toaleti, mesto za {oping so mali prodavni~ki, administrativni objekti, kancelarii, mesto za prva pomo{, restoran so okolu 450 metri kvadratni, zabavni atrakcii i vozewa, prostorii za

ugostitelski objekti i servis-zona na parkot. Vo plan e i izgradba na zatvoren del so igrali{te so oprema i zamavni setovi. Minimalni sodr`ini koi gi predlaga gradot, vo noviot park se i mal teatar (kako mesto za pretstavi), sedum vozewa za celi semejstva, vozewa za tinejxeri i {est vozewa za de~iwa.

Za vreme na koncesiskiot period od najmalku 35 godini, izbranata firma }e upravuva, raboti i }e go odr`uva zabavniot park, a po istekot na dogovorot }e treba da mu ja prenese koncesijata na gradot. Privat-

niot partner }e go razvie proektot za zabaven park po {ema na koncesija ili javno - privatno partnerstvo. „O~ekuvame so noviot koncesioner site vraboteni da ostanat na rabota, bidej}i site se profesionalci imaat i sertifikati“ - veli direktorot Miodrag Atanasievski.

Gradot }e ja prezeme odgovornosta samo okolu poddr{kata za dobivawe na potrebnite licenci i dozvoli za vreme na izgradbata i upravuvaweto na zabavniot park, kako i okolu grade`nite raboti vo vrska so urivaweto i ~isteweto na ova mesto, i odgovornosta za obezbeduvawe na potrebnite konekcii za re`ii i pristapot na infrastrukturnoto mesto i izgradbata na parking-prostor za rabota. Zemji{teto }e bide besplatno obezbedeno od gradot.

Zna~ajno za potencijalnite investitori e {to zabavniot park nema direktna konkurencija, tuku edinstveni konkurenti se samo teatrite, kino-salite i Zoolo{kata gradina, se veli vo informacijata na kompanijata „Idom“ , koja Gradot ja nazna~i kako edinstven sovetnik vo procesot na barawe potencijalni partneri. „Najgolem del, okolu 80 otsto od posetitelite na evropskite urbani zabavni parkovi se nao|aat na 2 ~asa vozewe od lokacijata na parkot, ostanatite 20 procenti se turisti. Vo ovaa smisla vo noviot zabaven park se o~ekuva da ima posetiteli ne samo od Skopje, tuku i od sosednite regioni na Skopje i od turistite koi doa|aat vo gradot“ - stoi vo paket- informaciite koi gi podgotvi gradot Skopje do potencijalnite investitori.

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

55

БЕЛЕШКА ОД СЕВЕРОТ

Поздрав од Фленсбург, на граница со Данска од Борјан Ѓузелов

FLENSBURG... PRV PAT se sretnav so nego, vo momentov koga go napi{av negovoto ime na Gugl. Dotoga{ znaev samo deka e nekade vo Germanija. Na kartata izleze grat~e i nekoja voda vo sredinata, pa mora{e da „skroluvam so mausot“ za da ja odzumiram mapata i da vidam kade se nao|a to~no. Odedna{ sfativ deka e na krajniot sever, na granicata so Danska. „Sonce nema da vidam ovde“, si rekov...

Koga prodol`iv da istra`uvam, na Vikipedija izlegoa nekolku interesni fotografii i nekolku zanimlivi fakti okolu negovata istorija i sega{nost. Mi izgleda{e interesno so ne{to pomalku od stotina iljadi `iteli, dva univerziteti i izlez na more! Sovr{eno se vklopuva{e vo mojata slika za mirno mesto kade

56

{to }e mo`am da se koncentriram na studiite i na svoeto akademsko nadograduvawe. Vo me|uvreme, aplicirav i dobiv pozitiven odgovor. „Da, gospodine \uzelov, ~est ni e da Ve izvestime deka va{ata aplikacija e prifatena“.

Posle kone~noto spravuvawe so birokratskite i finansiskite problemi (qubovnite da gi ostavam vo zagrada), povrzani so mojot iden prestoj, kone~no stignav vo Flensburg, na granica so Danska. Vrne{e do`d, be{e nedela i nema{e nikoj po ulicite. Nekako se snajdov i stignav do studentskiot dom, {to treba{e da stane moj nov dom.

Slednite nekolku dena mi pominaa vo konstantno {etawe i istra`uvawe, sam so sebe i so svoite misli,

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

otkrivav sekojpat novi uli~ki, pabovi i pivnici, parkovi i pla`i, gi vidov fjordot i brodovite, konstantno jadejki marcipan i „di{ejki ja“ novata sloboda. Sè izgleda{e harmoni~no, spokojno i organizirano.

Gi zapametiv i neobjasnivo radosnite lica na nekolkute klo{ari, koi sekoga{ si gi nosat vre}ite za spiewe so sebe i pijat pivo (od najevtinoto - ne e lo{o i jas ponekoga{ si go pijam istoto).

Na pitomosta od ovaa sredina brgu se prilagodiv, polesno od o~ekuvanoto. Naviknat na balkanskiot xagor i voobi~aeniot haos na napudreni nosevi i ki~ lica, a u{te pove}e na dupki po ulicite i dupki vo vrednostite, ovde nekako sè mi izgleda{e polesno i poostvarlivo.

Nasmeani i qubezni lica, pristojno oble~eni, pristojno se odnesuvaat i kolbasi i pivo kupuvaat. Nikade nema golemi xipovi i nesozreana `elba za doka`uvawe, a u{te pomalku razgaleni deca na bogati roditeli (iako roditelive, sigurno pove}eto im se bogati). Namesto toa, ima vozrasni parovi koi se dr`at za raka i ~esto klatej}i se veselo (od malku pove}e pivo) se vra}aat doma i studenti za koi e normalno da `iveat daleku od svoite semejstva, da bidat samostojni i da zarabotuvaat sami za `ivot.

Tuka nekade bev i jas, za prv pat daleku od doma, pomalku razgalen i ne tolku samostoen. No, zatoa i dojdov, za da u~am i da nau~am, za taa tolku spomenuvana kaj nas, Evropska unija ({to, inaku, e temata na moite master studii) vo dr`avata „motor“ na istata. I u{te pove}e od toa, da gledam, da prou~uvam i da se ~udam: na ubavite Germanki koi redovno si gi vozat ku~iwata (germanski ov~ari, a ne francuski pudlici!) so avtobus, pa duri i bilet im pla}aat od edno evro... Nevoobi~aeni mi se i profesorite koi ru~aat na ista masa so nas (vidi bogati „bogovite“ sepak bile smrtni), no i kolegite moi Evropejci i nivnite ~udni naviki za planirawe na na{ite dru`ewa so nedeli odnapred. No, sè e iskustvo, a ova moeto, mu go posakuvam na sekoj mlad ~ovek...

Sepak, za ovoj tekst da ne bide samo ednostrana pofalba na Zapadot, moram da istaknam deka ovaa skandinavska spokojnost i germanska organiziranost, ponekoga{ znae da bide i zdodevna i ne inspirativna.

Mo`ebi pomalku nostalgi~en po ajvar i sarma, vo momentov se pra{uvam sebe si: bi bilo li vozmo`no nekako da se dobli`i ovaa evropska organiziranost i funkcionalnost bliska do sovr{enstvo, do zama~kanata boja, ostriot miris i rapavata tekstura na nesovr{eno privle~niot Balkan i u{te pova`no, koj tuka pove}e bi zagubil od taa sinegrija...

Balkanot ili Evropa?

Zvu~i komplicirano i znam deka ne sum ni prviot ni posledniot na koj mu teknalo ova, vpro~em sevo ova bi mo`elo da e prikazna i na nekoj „na{“ gasterbajter, no za mene vo momentov e inspirativno otkritie na koe vredi da mu se posveti u{te mnogu vnimanie i najmalku u{te edna tura „vurst“ i pivo...

Na zdravje!

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

57

ВОДИЧ

15 февруари

16 февруари

„Госпоѓица Јулија“ – театарска претстава

„25 години кариера на Борис Трајанов“ гала концерт

Драмски театар Otkako ne uspea da se vdomi na redovniot repertoar na Gradskiot teatar vo MKC, pretstavata „Ve`bi po Gospo|ica Julija spored Strinberg“ e del od programata na Dramskiot teatar - Skopje. Ovaa pretstava ~ija premiera se slu~i minatata godina e vo re`ija na Dean Damjanovski, a vo nea igraat Katerina Anevska, Zlatko Mitreski i Jasmina Vasileva. Pretstavata ja sledi igrata na probi i gre{ki koja se odviva me|u Julija i @an vo tekot na ivandenskata no}. Ona {to e vo fokusot na ovaa pretstava e tenkata linija pome|u poimite akter - lik i ~ovek - akter. Kade zapo~nuva likot i kade prestanuva da postoi akterot koj go tolkuva?

Re`iserot Damjanovski po povod pretstavata dodava oti go koristat terminot ve`ba, bidej}i go olabavuva pritisokot od rabotata vrz golemo delo, i zatoa {to uka`uva na potrebata od postojana rabota vrz sebesi, koja e neophodna za akterskata higiena i negoviot kreativen razvoj. Кино Рамстор

„Беса“ % игран филм Vo kinata vo „Ramstor“, na redovniot repertoar e srpskiot film „Besa“ na re`iserot Sr|an Karanovi}, so akterite Miki Manojlovi}, Iva Krawc, a igra i makedonskata akterka Ana Kostovska. „Besa“ e prikazna za neo~ekuvanata i nedozvoliva qubovna vrska pome|u hristijanka i musliman i za pra{aweto dali poradi toa }e se dovede pod pra{alnik besata - zborot daden po cena na `ivot. Filmot e pove}e otkolku romanti~na prikazna so pra{awa od tipot dali Slovenkata Lea i Albanecot Azem }e uspeat da gi nadminat site skrupuli, jazi~ni, klasni, op{testveni, kulturolo{ki i etni~ki barieri i da ja ostvarat nivnata qubov? Ana Kostovska igra edna od sporednite ulogi, i veli deka, sekako, ja imponiralo toa {to sorabotuvala so filmska ekipa kako ovaa, za{to i bez toa eden od nejzinite najomileni filmovi e „Petriin venec“ na Karanovi}.

58

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

МОБ

Po povod srebreniot jubilej na maestro Boris Trajanov, na 16 fevruari vo salonot na MOB }e se odr`i sve~en celove~eren koncert, so koj }e dirigira gostinot od Italija, maestro Fran~esko Roza. Pokraj maestro Trajanov, kako gosti }e nastapat i Ana Durlovski i Riste Velkov.

Maestro Boris Trajanov vo izminatite 25 godini nastapil vo pove}e od 550 teatri i operski ku}i niz svetot, tolkuvaj}i nad 35 ulogi, me|u koi najzna~ajni mu se Nabuko (Nabuko), Grof Luna (Trubadur), Rigoleto (Rigoleto), Rodrigo Poza (Don Karlos), Makbet (Makbet), Ecio (Atila), Renato (Bal pod maski) i drugi. Za nego velat deka poseduva mo}en, voluminozen dramski glas.

Isklu~itelna scenska pojavnost, koja mu ovozmo`uva efektno dolovuvawe na najsuptilnite efekti vo ulogite. Vo 2005 godina ja dobiva titulata „Ambasador na mirot na UNESKO“ i e eden od inicijatorite i organizatorite na „Den na drvoto vo Makedonija“.

12 февруари

03 март

Концерт на Ѓорѓе Балашевиќ

Концерт на „Суперхикс“

сала „Борис Трајковски“ Скопје

клуб „Колосеум“

Posle celi 8 godini, legendarniot \or|e Bala{evi} doa|a, povtorno, vo Skopje i toa vo dosega nevideno izdanie! Vo salata „Boris Trajkovski“ (za taa namena adaptirana samo so sedewe) specijalno pred Sveti Valentajn na 12 i 13 fevruari }e se odr`i dvodneven muzi~ko-filmski spektakl pod ime „Kao rani mraz“, i toa na 12 fevruari golem koncert na Bala{evi} i Panonska mornarica, a na 13 fevruari premiera i voedno edinstvena proekcija vo Skopje na igraniot film „Kao rani mraz“ na koja }e se pretstavat i glavnite akteri - Mustafa Nadarevi}, Nikola \uri~ko, Vojin ^etkovi}, Mira Bawac i Meto Jovanoski, kako i bra~niot par Bala{evi} koi se javuvaat vo uloga na re`iseri i producenti na filmot. 800 denari za koncert i doplata od 300 denari za filmot, na voobi~aenite proda`ni mesta. Samo za filmot, nema da ima vleznici vo proda`ba. Va`no e da se napomene, poradi dol`inata na koncertot (~etiri ~asa) salata „Boris Trajkovski“ }e bide samo so sedewe, a site mesta }e bidat numerirani. Нова книга

„Сечење шума“ од Томас Бернхард во издание на Блесок Tomas Bernhard e roden na 09.02.1931 godina vo Herlen, Holandija. Toj e eden od najzna~ajnite i najvlijatelnite avstriski avtori vo germanskoto govorno podra~je. Negovite dela se prevedeni na triesetina jazici. Negoviot stil se odlikuva so modernisti~ki i avangardni tehniki i istaknata svojstvenost, na {to se dol`i i negovoto zna~ewe vo literaturata.

Bernhard va`i za skandalozen i kriti~en avtor, za koj ~esto se pi{uva po vesnicite.

Posle pove}egodi{no boleduvawe, Bernhard umira na 12 fevruari 1989 godina vo Gmunden, Avstrija.

Delata na Bernhard se buntovnost kon svetot {to go opkru`uva, a so samoto toa i kon svetot voop{to, protest protiv ~ove~koto bitie, protiv sè i protiv site.

No ovoj protest protiv besmislenosta na na{ata egzistencija ne sledi nikakva namera ili cel - toj si e dovolen samiot na sebe.

(Marsel Rajh-Ranicki, literaturen kriti~ar) „Se~ewe {uma“ Barnhard ja napi{al vo 1984 godina. Prevodot od germanski jazik e na Elizabeta Lindner.

Pred to~no 17 godini, toga{ mladiot i ambiciozen ska-pank-regelatin-balkan bend ja zapo~na svojata (nevozmo`na) misija, da stane del od Tretiot Bran na sovremeniot ska-zvuk. Tokmu tie 17 godini se pri~inata poradi koja Superhiks }e se pretstavat so intimen koncert za svoite verni fanovi. Mestoto na nastanot e klubot Koloseum, datumot e 3. mart 2011 godina, a 21:00 e ~asot. Za da go opravdaat epitetot na eden od najoriginalnite bendovi na scenata, Superhiks podgotvuvaat best of izdanie na koncertniot materijal, kako i pesni od noviot album koi za prvpat }e imate mo`nost da gi slu{nete i po~uvstvuvate tokmu vo Koloseum. Na esnafskoto dru{tvo Superhiks, na binata }e im se pridru`at: edniot i edinstven Rade Rogo`arov, originalniot Neletronic Guru, kako i stariot prijatel Di-Xej Slave. Performansite na koncerot predivuvaat i specijalno svetlosno i video {ou, dodeka kostimografijata, iznenaduva~ka, od nasledstvoto na 30-tite godini.

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

59

ЖИВОТ И СТИЛ/ЅВЕЗДИТЕ РАСПРОДАДЕНИ

Роберт де Ниро Kon krajot na ovoj mesec se o~ekuva premierata na filmot so naslov Manuale d’amore 3 (Prira~nik za qubov br.3) vo re`ija na Xovani Veronesi. Glavnite ulogi vo ovaa romanti~na komedija gi tolkuvaat Robert de Niro i Monika Belu~i. De Niro igra uloga na razveden univerzitetski profesor i vo fil- mot e eden od onie koi neizbe`no se vqubuvaat vo Monika Belu~i. Kaj amerikanskata publika retko pominuvaat filmovi nadvor od nivnoto govorno podra~je, iako e poznato deka „Sinema Paradizo“, „Po{tarot“ i „@ivotot e ubav“ se nivni omileni filmovi. ]e vidime kako }e profunkcionira „vrskata” pome|u eden od najslavnite akteri na svetot i edna od najubavite `eni. Samo pred dva dena se pojavi i edinstveniot trejler za filmot. Inaku vo isto vreme se o~ekuva u{te edna premiera na u{te eden film so Robert De Niro.

Naslovot e Limitless. Do krajot na 2013 godina De Niro e anga`iran za u{te 6 filmovi.

Ал Пачино Se ~ini pomalku anga`iran od De Niro. Vo predprodukcija se 3 filma do krajot na 2012 godina. Se raboti za naslovite Mary Mother of Christ, Hands of Stone i King Lear.

Vo kinata, prv treba da se

pojavi „Sinot na br. Eden“ a partneri mu se @iliet Bino{ i Rej Liota i ^ening Tatum. Ova mu e prv igran film po pauza od re~isi tri godini. No vo toj period rabote{e na TV serijata „Da se bide Frenk [ou“ i na TV filmot „Ne go poznavate Xek“.

Мерил Стрип So golemo netrpenie se o~ekuva po~etokot na snimaweto na angliskiot film „^eli~nata Lejdi“, triler raboten spored biografijata na porane{nata premierka na Britanija, Margaret Ta~er. Re`iserka na filmot e Filida Lojd poznata po re`ijata na „Mama mia“, a pokraj Strip vo filmot igraat i Xim Brodbent i Entoni Hed. Se raboti za visokobuxetna produkcija, a premierata sè u{te ne e zaka`ana, no se najavuva za krajot na ovaa godina. Akcent e staven na 1982 godina koga se slu~uva{e foklandskata kriza i invazijata od strana na Britanija.

60

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

МОРСКИ СКАПОЦЕНОСТИ

Од Кинеската кујна Najdobriot „Dim-sam“ ne mora da zna~i deka se servira vo najskapite kineski restorani.

Vsu{nost, sosema solidno go podgotvuvaat i vo nekoi pabovi. Inaku, receptot e kombinacija od kinesko testo polneto so svinsko ili pile{ko.

No, velat polneto so rak~iwa e najvkusnata varijanta. Za da go dobiete najdobroto od dvata sveta, izberete restoran so sredni ceni. Odli~en kvalitet na ovoj recept }e dobiete vo „Top kentoniz“ iako cenite se ne{to povisoki od konkurencijata. Istoto se odnesuva i na sinxirot „Kajm along“. Se razbira, vo evtinite restorani ne mo`ete da se nadevate deka „Dim-samot“ }e go ima zadol`itelno na menito, a i dokolku go ima, ne bidete sigurni deka e so o~ekuvaniot kvlitet.

Рибата иверка Spored mnogumina e najdobrata no i najskapata morska opcija. Mesoto e belo, i osoben vkus dobiva ako se obvitka vo specijalno testo i se pe~e do stepen na intenzivno crvenilo i krckavost. Re~isi sekade e obi~aj ovoj specijalitet da se servira so premnogu pomfrit, {to barem vizuelno go namaluva ubaviot vpe~atok, iako samo od kompirot mo`ete da popolnite dva obroka. A neli e sramota vo luksuzen restoran da pobarate ostatokot da vi go spakuvaat za doma. Iako e so originalen vkus, ugostitelite vi ostavaat opcija za negova korekcija serviraj}i vi polna masa mirudii, ke~ap, tartar sos, sol, biber i ocet.

Не црниот, туку белиот Kavijarot„almas“ e najskapiot kavijar na svetot!

Poteknuva od Iran, a imeto vsu{nost zna~i dijamant.

Tradicijata veli deka „Beluxa kavijarot“ se pravi od riba stara 100 godini, {to prakti~no zna~i deka genetski e nepromenet okolu 120 milioni godini. Marketingot za ovoj produkt plasira prikazna deka ovoj kavijar doa|a direktno od najstariot pre`ivean vid od erata na dinosaurusite. Kavijarot „beluxa“ vo SAD ima cena od nad 5.000 dolari po kilogram.

Црвениот рак E najprodavaniot i najskapiot king-rak na pazarot.

Ovoj vid rak naj~esto se lovi vo Aljaska, i se smeta deka e najvkusniot rak na svetot. Sezonskiot specijalitet king- rak vo „Masimos“, se servira so linguini - testenini vo forma na {pageti. Crvenite rakovi se potopeni vo mirizliva me{avina od maslinovo maslo i francuski puter, polieni se so rakija i Tripeperkorn sos.

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

61

СПОРТ

Поло спорт стар 26 векови На нашите простори кога ќе се спомене зборот поло, првата асоцијација би била насочена кон малиот автомобил од „Фолксваген“. Тоа е затоа што овој спорт не фатил корени на Балканот и покрај тоа што постои на планетава цели 26 векови. Историчарите велат дека поло како игра во која коњаници, се натпреварувале со прачки во облик на чекан, јавајќи коњ, да протнат топка меѓу две стативи во Стара Персија, денешен Иран, постоела во 5 век пр. н. e., а според други и уште порано Подготвува: Мирослав Николовски

VO SVOITE PO^ETOCI, igrata polo bila trening na kowanicite, koi gi imala kralskata garda i elitnite borci vo Persija. Po stotina kowanici u~estvuvale vo igrata, pa toa nalikuvalo na minijaturna bitka.

So vreme, poloto stana iranski nacionalen sport praktikuvan isklu~ivo od blagorodnicite i toa ne samo od ma{kiot pol. Kralicata i nejzinite pridru`ni~ki u~estvuvale podednakvo, a kako prv kral koj {to go praktikuva so ovoj sport stoi imeto na kralot Ko{rou Vtori Perviz.

62

Vo svojot ep „[ahnameh“ (Ep na kralevite) od 9 vek, poetot-istori~ar od Iran Ferdousi, gi opi{uva turnirite vo Polo, kralot [apur od Dinastijata Sasanid koj igral polo na 7 godi{na vozrast vo 4. vek i na romanti~en na~in go pretstavuva me|unarodniot natprevar pome|u Turancite i sledbenicite na princot Sijava{.

Kako sport, poloto ne bil tolku bezopasno. Se slu~uvale nesre}i, a igraj}i polo, `ivotot go zagubil sultanot Kutb-Ud-Din Albak, prviot

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

muslimanski vladetel vo severna Indija. Samo 4 godini otkako stanal vladetel vo 1210 godina, sultanot Albak padnal od kowot za vreme na polo-naptrevar i se zdobil so smrtonosni povredi.

Od Persija i Indija, ovoj sport se preselil vo Vizantija, kako rezultat na turskite osvojuvawa na Egipet i Levant. Sultanot Saladin i Varvarite ja prakticirale igrata polo. Od Iran i Indija, poloto se seli i na istok, pa na mnogu vazni i statui, od vremeto na dinastijata

Tang, stojat motivi od ovoj blagorodni~ki sport. Sè na sè vo sredniot vek, poloto se igralo od Konstantinopol, pa se do Japonskoto carstvo.

Imalo razli~ni imiwa, a go zadr`alo imeto Polo koe svojot izvor go ima vo Tibetanskiot jazik i zborot pulu {to zna~i topka.

Vo Indija, poloto bil eden od trite vidovi hokej zaedno so hokejot na treva i bore~kiot hokej. Vo Manipur kade {to naj~esto se igralo, eden nasproti drug bile po sedum igra~i na mali kowi „poni“, a nemalo golovi. Kako pogodok se broelo udiraweto na top~eto koe trebalo da izleze od protivni~kiot kraj na livadata.

Dvajca britanski vojnici, kapetanot Robert Stjuart i general-majorot Xo [irer vo Indija vo 1862 godina go osnovale i prviot klub nare~en „Kalkuta polo klub“. Britancite, normalno, go odnesoa ovoj sport i na tloto na Anglija, kade {to Asocijacijata za polo„Harlingem“ prva gi vospostavi i pravilata na igra vo 1874 godina.

Britancite go prenesoa sportot vo svoite brojni kolonii me|u koi i vo Argentina, pa taka na Olimpiskite igri vo Pariz vo 1924 godina poloreprezentacijata na Argentina go osvoi zlatniot medal. Brazil, ^ile, Meksiko bea slednite destinacii kade {to poloto zapo~na da se prakticira, a prviot me~ vo SAD bil odr`an vo organizacijata na Java~kata akademija „Dikel“ na Pettata Avenija vo Wujork.

Spored sega{nite pravila, polo- timovite se sostojat od 4 igra~i. Broj 1 e isturen napa|a~, broj dva e vedna{ do nego i ima zada~a da mu ovozmo`i pogodok ili samiot da go postigne, broj 3 e plejmejker, a na grbot ~etvorka nosi igra~ot koj ima zada~a da spre~i pogodok na protivnicite, ne{to kako golman.

Igra~ite nosat kacigi, {titnici na nozete, a topkata e plasti~na, no mo`e da bide i od bambus i e so dijametar od 11,4 sm, a te{ka e samo 113,4 grama. ^ekanot na pra~kata so koj ja udiraat topkata e oblo`en so guma. Igrata se sostoi od {est takanare~eni ~uki koi traat po 7 minuti.

Sportot od 1900 do 1939 godina bil prisuten na Olimpijadite, no poloto kako olimpiski sport e priznat od MOK duri vo 1998 godina. Denes se praktikuva vo 77 zemji vo svetot, od koi vo 16 zemji e profesionalen sport. Sepak, zanimavaweto so ovoj sport e privilegija na bogatite. Za da se stane ~len na polo-klub vo An-

Tapiserija od Persija 260 g. od na{ata era slika

Statuetki od dinastijata ^ang Kina – 620 god. od na{ata era

Reljef od dinastijata ^ang Kina – 620 godina od na{ata era

glija mora da se investiraat sredstva so koi klubot }e kupi najmalku dva kowa „poni“. No za ova ne se

`alat pari. Ednostavno, igraweto polo e znak na ugled i presti`.

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

63

Foto: Arhiva na semejstvoto Ivanovi}

УРБАНИ ЛЕГЕНДИ

Оџакот Заборавот веќе го прави своето. Веќе е тешко да најдете некој што го памети оџакот на фабриката „Конзерва( експорт“, препознатливиот обелиск од Мичурин, иако од неговото уривање поминале не повеќе од 25 години од Васко Марковски

BEVME SVESNI DEKA okolu nas ima sè pomalku lu|e {to go pametat oxakot vo Mi~urin, ogni{teto na nekoga{nata fabrika do Nova @elezni~ka vo Skopje i imavme poriv da napravime ne{to, na nekoj na~in da pomogneme da mu se za~uva spomenot. Za mnogumina od nas, rasteni na zapadnata polovina od Skopje, toa bil prviot, neobi~en detaq, koj sme go zdogledale koga prvpat sme oti{le vo Aerodrom, vedna{ zad ogradata, po ulicata kade {to nekoga{ ode{e „petka“. Чuvstvuvavme nekakva obvrska kon intimata, da ne dozvolime vo zaboravot da padnat i kru`ewata okolu napu{tenata fabrika, ispra}aj}i gi svoite devojki no}e nakaj doma. Denes, sekoj-

64

dnevno pominuvame ottamu. Niz nekoga{niot dvor na fabrikata minuva noviot del od bulevarot „Kuzman Josifovski-Pitu“. Na toa mesto minuvame po desetina minuti od denot, ~ekaj}i na semafor, dodeka vrabotenite vo kafeno-crvenata delovna zgrada, izgradena pred nekoja godina, mrznat nadvor, pu{ej}i cigara so prvoto utrinsko kafe. Se slu~i moment. Go sretnavme prijatelot, koj ni go dade materijalot {to odamna go posakuvavme, fotografii od urivaweto na oxakot, koe urivawe, grupa entuzijasti se obiduvaa da go spre~at.

Se raspra{avme kaj povozrasnite kolegi, prijateli, da ni pomognat da go locirame vremenski, da ni ka`at

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

ne{to pove}e za fabrikata, no, duri i kolegite so „slonovsko pametewe“ ne mo`ea mnogu da ni pomognat. Sepak, ni pomognaa da go najdeme predvodnikot na inicijativata za za~uvuvawe na Oxakot, arhitektot Vangel Bo`inovski, glas koj dolgi godini go slu{ame na RadioSkopje.

Fabrikata „Mi~urin“, podocna „Konzerva-eksport“, bila podignata kako prva fabrika za sokovi vo nekoga{na Kralska Jugoslavija.

Proektite za dirigirana ekonomija vo vremeto na SFRJ napravile da ostane i da gi izgubi pazarite, koi podocna gi osvoile sli~ni fabriki od drugite delovi na Jugoslavija. Ne mo`ela u{te dolgo da istrae. Od

поддржано од

krajot na 1970-tite do sredinata na 1980-tite godini pove}e }e stanuva napu{tena fabrika. Gradot sè pove}e se {iri kon isto~nite delovi, niz koi minuvaat {iroki bulevari.

Ostanuva u{te novite naselbi da se povrzat so centarot, kaj novata @elezni~ka stanica. Ostanuva u{te par~eto {to treba da se probie niz dvorot na ve}e napu{tenata fabrika. Eden den gradot }e ja objavi vesta: oxakot }e se uriva! „Toga{, jas na radio gi otvoriv telefonite i napraviv edna anketa dali da se uriva oxakot. Kako radio i kako emisija, zastanavme so gra|anite na toa deka toj ne treba da se uriva, nema potreba, mo`e od nego da se napravi - {to i da e. Bidej}i javnosta be{e vozbudena, go odlo`ija urivaweto. Pomina letoto.

Posle toa, povtorno po~naa so akcija i me viknaa na sostanok, na koj mi rekoa deka oxakot e nestabilen. Jas otidov vo MANU, kaj pokoen Petar Serafimovski - toj vo toa vreme be{e najdobar stati~ar. Od nego dobiv na pismeno deka oxakot e stabilen. Otidov kaj niv - im velam: ova ne dr`i! Toga{ rekoa: ']e smeta na urbanisti~kiot plan'. Vidov, go razgledav urbanisti~kiot plan - tamu nema{e ni{to predvideno, ne be{e na trasata na bulevarot, be{e vo parkovsko zelenilo. Ne se predviduva{e, kako i denes, ni{to vo negovata okolina“, se se}ava Bo`inovski.

Po nekolku meseci borba na argumenti, javni povici da se za~uva oxakot i nekolku odlo`uvawa na urivaweto, Gradskoto sobranie }e ja izdade kone~nata naredba: oxakot }e se uriva. „Oxakot be{e kvalitetno napraven, stati~ki stabilen. Nema{e nikakva opasnost da predizvika ne{to. Da ima{ edna takva vertikala vo gradot - be{e visok 20 metra - e bogatstvo. Na nego mo`e{e da se postavi spomenik, koj }e bide porta na gradot kaj Transportniot centar. Nie imavme ideja na nego da se postavi ku}a za ptici, za{to vo na{ata tradicija ima edna takva kultura za ~uvawe ptici. ]e be{e mnogu interesno koga }e dojde{ so voz vo gradot da te pre~eka oblak od ptici.

Ima{e mo`nost okolu nego da se uredi park~e, da se zeme kanal od Vardar koj }e pominuva pokraj nego.

Treba{e da se za~uva“, ni raska`a Bo`inovski, poka`uvaj}i ni edna od tulite od oxakot, koja ja ~uva kako spomen vo negovata kancelarija.

Go pra{avme zo{to nivnata borba

Vangel Bo`inovski

Urivawe

Bojan Ivanovi}

ne uspeala, i kako se slu~ilo da nastrada oxakot. „Oxakot nastrada poradi edna zdelka. Za urivawe be{e platena edna firma 'Rudo-proekt', parite im bea dadeni i - tie moraa da go urnat, ve}e gi zele parite“.

Del od spomenite, so nas spodeli i Bojan Ivanovi}, prijatelot kaj kogo gi najdovme ekskluzivnite fotografii od oxakot od denot na urivaweto.

Oxakot ne mu bil „maalski film“, del od urbaniot pejza` na negovoto maalo, no, sepak, urivaweto bilo predizvik zaedno so tatko mu i so bratot da gi podgotvat fotoapara-

tite, da otidat tamu 'duri' od Taftalixe, da go gledaat urivaweto. Go pra{avme {to e toa {to gi pridvi`ilo, da odat da go 'ispratat'? „Verojatno toa be{e toa ~uvstvo, taa pretstavata deka se ru{i nekakva znamenitost, nekakov 'lendmark' na gradot. Osobeno be{e dopren tatko mi, koj go znael od mladosta, no za nego be{e nastan i od aspekt na grade`en in`ener. Za nego toa e 'Mi~urinskiot oxak', za mene - simbol na Aerodrom, 'Portata na Aerodrom'. Kako ~ovek od 'ovaa strana na Skopje', intimno ne me povrzuva ni{to so oxakot, ama, ete, ne{to me natera da sedneme, da otideme, da prisustvuvame. Najmnogu go pametam od odeweto na @elezni~ka stanica, koga po~esto patuvavme so voz - ottamu go gledav. Urivaweto ne mo`am da go lociram to~no vo vremeto. Se obidovme i so brat mi i so tatko mi, no, ve}e izbledelo se}avaweto. Sepak, mislam deka be{e po 1991-va“, se se}ava Bojsi.

Go zamolivme da se obide da ni go dolovi do`ivuvaweto, kako bilo da prisustvuva na takov ~in, da go fotografira urivaweto. „Be{e nastan. Ima{e lu|e na site strani. Nema{e mnogu, no ima{e okolu perimetarot {to be{e za{titen. Najmnogu ima{e od stranata koga doa|a{ otkaj Centar. Tamu bea i policiskite kombiwa. Me|u drugoto, be{e interesno zatoa {to toga{, barem za mene, prvpat se slu~i takov vid gra|anski protest - individualen ~in na protest, prvpat za takvo ne{to, koj za mene be{e mnogu interesen. Zatoa i od site fotografii {to gi slikav, dve se so lu|eto {to protestiraa. Be{e te{ko da se islika, za{to slikav so 'idiot~e' so ra~no premotuvawe na filmot. Mora{e da bidam brz i - uspeav da fatam tri fazi od momentot na urivaweto“.

Se obidovme da najdeme nekoj komu oxakot mu bil del od detstvoto, {to go pameti del od maalskiot pejza`, no - ne ni uspea.

Prikaznata ja zavr{uvame so Bojan, denes sopstvenik na dizajnersko studio, koj ni ja dolovi zna~ajnosta na oxakot od eden drug, za nas neo~ekuvan agol. „Be{e interesno. Op{tina Aerodrom raspi{a konkurs za grb i zname na op{tinata. Razmisluvav {to mo`e da bide glavniot motiv vo re{enijata {to bi gi podgotvile. Vo eden moment mi svetna, si rekov: 'Eh, da be{e oxakot!'“.

forum.mk | 11 февруари 2011 | ФОРУМ

65

ФИНЕСА

Исток и Запад од Силвана Жежова IAKO SUM OD [TIP, mi bea potrebni 30 godini za da pojdam na Ponikva, turisti~ki centar vo podno`jeto na Osogovskite planini, oddale~en 40-ina kilometri od gradot pod Isarot. Ovojpat trgnav od Skopje. I izbrav lo{ tajming. Na patot od Veles kon [tip, ja presretnav ekipata koja go ve{ta~e{e teloto na nesre}no po~inatiot T. G, koj, toj den, tragi~no go zavr{i svojot `ivot.

Zaedno so neprijatnoto ~uvstvo, za mig mi preleta pomislata, pred toj tragi~en mig i toj ~ovek be{e pojden nekade. I si go postaviv pra{aweto, na kolku od site patuvawa {to ~ovek si gi postavuva kako cel, uspeva i da stigne? Koj e patot koj treba da go izodi, i pritoa da se so~uva od site nesre}i {to popat mo`at da mu se slu~at? Filozofskite razmisli za patuvawata gi ostaviv za drugpat. No ne mo`am, a vo ovaa prilika da ne go citiram profesorot Muhi} koj za patuvawata, vo vovedniot del na „Eks katedra“, me|udrugoto veli:... „Patuvawa {to lekuvaat podobro od koja bilo terapija, patuvawa {to razvedruvaat, patuvawa zaradi koi se pee, patuvawa od koi se dobivaat krilja. I stra{ni patuvawa, zli patuvawa, patuvawa zlokobnici! Lo{i patuvawa od koi v mig se onemuva, patuvawa na koi vo koskite se vseluva u`as....“ Patuvaweto kon Ponikva be{e to~no so takva namera, terapevtska, no po-

66

pat otkako go vidov teloto, moram da priznaam i onemev.

Planinata e najdobar dekontaminator na psihata i umot koi se zagadeni od urbaniot `ivot i gradskite tr~anici koi naj~esto ne vodat nikade. Koga si na planina ima{ jasna cel i vrvot ti e pred o~i. No, vo ostvaruvaweto na celite za dostignuvawe nekoi li~ni vrvovi, ~ovek ne retko go gubi svojot pat. Za da znam deka sum na vistinskiot, mi be{e potrebna tokmu taa - planinata.

Nejse, otsekoga{ mi bilo krivo {to nie od Isto~na Makedonija sme posiroma{ni so prirodni ubavini, za razlika od Zapadna Makedonija. So isklu~ok na berovskiot kraj, od Veles do [tip retko mo`e{ da sretne{ i drvo, a kamoli ubavina koja na primer ja ima Debarskiot region.

Od tie pri~ini, poim za planini vo Makedonija, sekoga{ mi bil Zapadot.

Ponikva e na Istok i se nao|a na 1.560 metri nadmorska viso~ina vo gusta bukova {uma i verojatno e edinstveniot planinski turisti~ki centar koj ima i sportski aerodrom.

Nau~ena na plafonskite ceni na pijalacite vo na{ite najizvikani skidestinacii Mavrovo i Popova [apka, ovde re~isi do`iveav i cenoven {ok, koga za dve nes-kafiwa i ambala`irana voda plativ 110 denari.

Ne znaev koj e po perverzen, dali Zapadot e perverzno skap ili Istokot e perverzno evtin. Obiduvaj}i

ФОРУМ | 11 февруари 2011 | forum.mk

se da najdam nekoja sredina, sepak, sfativ deka vo ovoj turisti~ki centar, cenite se nekako normalni, prilagodeni na makedonskiot standard.

Prose~no makedonsko semejstvo, koe dokolku nema dovolno sredstva za na Mavrovo ili Bansko, mo`e da dojde ovde i negovoto dete da u~i da skija za 600 denari. Kolku za sporedba, ski-kartata vo Mavrovo iznesuva 1.300 denari, a toj {to u~i da skija e po~etnik i vamu i tamu. Prestojot vo hotelite i privatnite ugostitelski objekti iznesuva 1200 i 1300 denari poln pansion. Edinstvena maana e {to kelnerite te{ko se prilagoduvaat vo ispolnuvaweto na `elbite na gostite.

Vremeto be{e sovr{eno. Sneg odozdola, sonce odozgora. Pred nitu eden od smestuva~kite objekti nema{e masi i stolici kade so ~a{ka pijalak i planinska ti{ina }e se koriste{e ubaviot den. Ne mi be{e bitno. Sednav na sanka i piev kafe, tuku sakam da uka`am na otsustvoto na poseriozna strategija za razvoj i razrabotuvawe na ovoj region koj }e donese benefit kako za ugostitelite taka i za posetitelite. Ako taka gledame, ~ovek }e najde mnogu maani, no pra{aweto e {to saka da vidi? Mese~inata ili prstot koj poka`uva kon mese~inata.

I, da, yvezdite nikade ne se tolku blisku kako na planina.

Koga denot e son~ev, od vrvot se otvora pogled od kade {to na dlanka se imaat site okolni planini na Istokot. Novite ku}i~ki napraveni so stil se nayiraat od okolnite {umi, a pod pokrivot ja krijat toplinata na gostoprimlivosta na ovoj narod ovde.

Si zaminav so ~uvstvo deka nepravedno sum ja potcenuvala Ponikva, koja sepak napravi ova patuvawe da bide poinakvo. Patuvawe za vreme na koe treba{e da zaboravam na site pra{awa i odgovori, a sepak uspea da nametne u{te mnogu pra{awa, a dade samo eden odgovor. Sekoj ~ove~ki `ivot e bescenet, negovata ubavina e vo u`ivaweto vo malite raboti. Vo momentite koi edna{ se slu~uvaat. Nitu Ponikva }e go ima istoto sonce kako toj den, nitu jas }e bidam istata pod sonceto na Ponikva, nekoj drug den.