301_20110715

ГОДИНА VII | БРОЈ 300 301 | 15.07.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

ИЗГОР ЛЕТО ЖЕШКА ВЛАДА

ГОДИНА VII | БРОЈ 300 301 | 15.07.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

СОДРЖИНА број 300 301 | 15 јули | 2011 11 ПАДНА

ДОГОВОРОТ

наредниот број на Форум излегува на 29 јули

ПОЛИТИКА

ЦРЕВО НА ЕВРОПА

9 РУСКИ РУЛЕТ 13 ПОВТОРНО НЕСПРЕМНИ 15 ТУРИСТИЧКИ ЏОКЕР ЗА ХРВАТИТЕ 28 ДВОСТРАН

ПРИСТАП

18 ОБЛОЖУВАЛНИ ЦИТЕ КАБАЕТ ЗА НЕВРАБОТЕНОСТА 20 ЉУБОВТА ПРОТИВ ЕТНИЧКИТЕ БАРИЕРИ 23 ДРЖАВАТА НЕМА ПАРИ ЗА РОМИТЕ

46 КИНА НА

ШОПИНГ ВО ЕВРОПА

27 ВO ИМЕ НА ДЕМОКРАТИЈАТА СВЕТ

БЛАГОЈА...

42 МЕНДЕРЕС КУЧИ, ПРЕТСЕДАТЕЛ НА КОМОРАТА НА СЕВЕРОЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА: ПОЛИТИКАТА ДА ГО СЛУША БИЗНИСОТ КУЛТУРА 54 ДАРКО БАГЕСКИ, ГИТАРИСТ: МУЗИКАТА Е ЛИРСКА ПАЈАЖИНА МЕЃУ УМОТ И СРЦЕТО 56 ВРАЌАЊЕТО НА ЕЛЕНА (ELENA UNDONE)

31 ОБАМА СЕ ВРТИ КОН АМЕРИКА

57 ВО МОЛОВИТЕ НА ЈУЖНА ФЛОРИДА

ЕКОНОМИЈА

62 ГОЛФ СПОРТ ЗА БОГАТИ И ЗА БОГАТЕЊЕ

34 ЖИВ МУЗЕЈ НА ОТВОРЕНО 50 РИСИМА,

40 ПАЗАРИТЕ СТАНУВААТ ЛУКСУЗНИ ОБЈЕКТИ

38 НЕ СМЕЕМЕ ДА ОСТАНЕМЕ СЛЕПО

64 УРБАНИ ЛЕГЕНДИ: КЉОК 66 КОПА АМЕРИКА

ИЗГОР ЛЕТО ЖЕШКА ВЛАДА

Glaven i odgovoren urednik Atanas Kirovski Zamenik glaven i odgovoren urednik Marija Divitarova Redakcija Vlatko Galevski Petre Dimitrov Kristina Ma~ki} Qup~o Jolevski Silvana @e`ova Toni Dimkov Kristina Ozimec Maja Trajkovska Aleksandar ^o~evski Bojana Dimitrijevska Marija Ili} Frosina Fakova Serjo`a Nedelkoski Vasko Markovski Simeon Serafimovski Miroslav Nikolovski Nadvore{ni sorabotnici Bobi Hristov Maja Jovanovska Meri Jordanovska Dopisnici Ilinka Iqoska (Kosovo) Milena Georgievska (Hrvatska) Art direktor Kire Galevski Dizajn Jasmina A. ^a{ule Zoran Gulevski Fotografija Ivana Kuzmanovska Andrej Ginovski Izdava~ Forum plus DOOEL „11 Oktomvri“ 33A, 1000 Skopje Republika Makedonija tel: 02/ 32 30 940; 32 30 941 faks: 02/ 32 30 942 e-mail: info@forum.com.mk Marketing Aleksandra R. Evtimova marketing@forum.com.mk Administracija/finansii Julija Petrovska Pretplata: 2.700,00 denari godi{na 1.500,00 denari {estmese~na pretplata na smetka: Forum plus - DOOEL. Skopje, Republika Makedonija Tutunska banka AD Skopje, smetka br. 210060041050180 Za pretplata vo stranstvo i dopolnitelni informacii na tel: +389 2 / 32 30 940 ili na e-mail: pretplata@forum.com.mk Pe~ati Datapons Skopje ISSN 1409-6706

ТВИТОВИ

Рамковски не се сеќава на ништо

Gazda Velko go fatila amnezija, ama galiba nema da do~eka amnestija, pa sopstvenikot na A1 televizija vo ponedelnikot davaj}i go svojot iskaz pred sudot ne mo`e{e da dade konkreten odgovor na re~isi nitu edno pra{awe. Osobeno Ramkovski ne mo`e{e da se seti za sopstveni~kata struktura, kako i za odnosite me|u firmite.

No, najgolemata zbunka se slu~i po iskazot na Velija koj pred sudot tvrde{e deka e nevin po obvinenijata za zlostorni~ko zdru`uvawe i perewe pari, a negoviot advokat Miroslav Vuji}, na novinarsko pra{awe dade kontradiktoren odgovor: „Koga slu{navte vie deka Velija re~e deka e nevin? Velija re~e deka e nedoka`ano i deka sè se rabotelo spored zakonot. Toj ne re~e nitu deka e vinoven, nitu deka e nevin. Dali e Velija vinoven ili ne, toa treba da go doka`e javniot obvinitel”.

E, so vakva odbrana, Gospod da im e napomo{ na Velija i kompanijata.

6

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

Ќе ги учиме или убиваме студентите

Копани од 30 милиони евра

Za sre}a, vo pa|aweto na liftot vo edna od zgradite na studentskiot dom „Goce Del~ev” nema `rtvi. Za{to studentite od prvi juli go praznat objektot poradi letnite odmori.

Zgradata i liftot, nekoga{ gordost na skopskiot univerzitet, se stari 40 godini, pa iako, spored upravata na domot, liftot bil servisiran minatiot mesec, o~igledno e deka negoviot vek e odamna izminat i cela sre}a e {to vo 14-katnicata sega nikoj nemal potreba od nego.

Ova ne e prv incident vo studentskite domovi, vo nekoi ima{e i `rtvi. No, neka bide posleden. I zadol`enite za prestojot na idnata akademska elita na dr`avata vo niv, najposle mora namesto da presmetuvaat kolkava e zarabotkata od konzervite so grav ili boranija, da se kupi kineski ili berovski kompir, da se zalo`at za celosno rekonstruirawe na objektite vo koi se smestuvaat studentite. Dodeka ne bide predocna, skraja da e.

Povtorno navra}aj}i se na, slobodno mo`e da se ka`e, procesot {to gi odbele`uva dvete decenii makedonska nezavisnost, mo`e da se zabele`i pak edna, vo najmala raka, nelogi~nost. Stanuva zbor, imeno, {to Velija Ramkovski, baraj}i pritvorot da mu bide zamenet so doma{en pritvor kako i za site drugi 22-ca obvineti, tvrdi deka na najgolem del od smetkite na firmite koi se zamrznati ima sredstva do sumata za koja Krivi~niot sovet baral da bidat zamrznati. Taka, spored Ramkovski, koga stanuva zbor za A1 televizija, sudot imal na raspolagawe okolu milion evra.

Ottamu, nejasno stanuva, koga ve}e gazdata tvrdi deka imaat pari na smetkite, zo{to se najavuva zgasnuvawe i na televizijata i na dnevnite vesnici „Vreme”, „[pic” i „Koha e Re” koi treba da platat milion evra za danok.

I, dokolku stanuva zbor za delovni odnosi me|u firmi koi spored nego i negovata odbrana se ~isti,

од Серјожа Неделкоски

po istiot princip i ovie firmi mo`e da izvedat operacija za pomo{ na mediumite. Koi, neli bea ~itani, {to zna~i dohodovni i vlijatelni.

Velija, sekako, ima motiv da gi odr`i svoite mediumi, za{to, eve na primer, „turski” investitor, kako {to se {pekulira vo mediumskite kuloari, ponudil duri 25 milioni evra za televizijata. Ama, istite izvori velat deka licata {to ja vodat proda`bata na A1 pobarale pet milioni evra pove}e. I ete go patot kako se stignuvalo od amerikanski kopani do 30 milioni evra, {to e ramo do ramo so jabolkata na Rokfeler.

Me|utoa, sè poizvesno e deka proda`bata na edna od prvite privatni televizii vo zemjata e te{ko izvodliva ili }e treba vistinsko pazarewe, bidej}i do 8 avgust A1 treba da go podmiri dolgot kon UJP koj dosega narasna na 9,5 milioni vo evra.

Ili, pak, stanuva zbor za operacija zad koja duvaat - ve}e ne vetri{ta na promenite, ama sepak od zemjava.

Фипип повисок од Александар Pred crkvata „Sveti Dimitrija” na noviot plo{tad Karpo{ovo vostanie sproti sega{nata zgrada na Ministerstvoto za transport i vrski ve}e se podgotvuva prostorot za podignuvawe na spomenikot na Filip Vtori Makedonski, oficijalno „Voin so pridru`ni elementi”, nekoi dvetri stotini metri od „Voinot na kow”, {to }e re~e od pametnikot vo ~est na negoviot sin Aleksandar Veliki Makedonski.

Povtorno stanuva zbor za kompleks so fontani, duri ~etiri. Spored detali od planot {to se pojavija vo javnosta, Filip nema da bide na kow, ama za celo edno metro }e bide povisok od Aleksandra.

Ba{ka, ova e ve}e treta statua na tatkoto (pokraj onaa vo skopska Gazi Baba i vo Bitola), a ba{ka si obezbedi i impozanten stadion vo Gradski park. Чovek da pomisli deka so (dobro)sosedite sme gi podelile - nie pove}e „}e udrime” na Filip, tie na Aleksandar, za mir vo regionot.

I seto toa e ubavo, {to se gradi, ama ve}e stanuva prenatrupano i centarot na gradot kako da e pove}e namenet za strancite otkolku za skopjani koi }e mora da vozat slalom, more veleslalom niz kapii i spomenici koga }e minuvaat od ednata na drugata strana na Vardar. Niv, skopjanite, osven onie razga}eni detuliwa postojano prisutni vo centarot koi vo fontanite }e se razladuvaat na gore{tinite, ve}e i {iite gi zabolea sakaj}i da gi dolovat odblisku likovite na svoite predci i imperatori.

Не давал оставка поради Груевски

Starononoviot lider na socijaldemokratite, Branko Crvenkovski, definitivno obznani vo intervjuto za „Dnevnik” deka gi ostvaril site celi {to gi vetil koga pred dve godini se vrati na ~elo na SDSM, ja konsolidiral i vozdignal partijata. Ama najgolemoto vetuvawe, sepak, ne go ostvari - ne uspea da pobedi na vonrednite izbori od 5 juni. Ama Crvenkovski, erbap kako {to si go znaeme, i tuka se do~ekuva kako ma~ka - bidej}i ne bil ~ovek {to se predava, ne ostaval nedovr{eni raboti, svojata cel }e ja ostvarel na slednite parlamentarni izbori. Ili sè dodeka ne go porazel svojot najgolem politi~ki protivnik - Nikola Gruevski.

Nade`ta Brane ja temeli za najmalku 20 meseci koga treba da se odr`at lokalnite izbori, a nabrgu potoa i pretsedatelskite, oti malku e verojatno deka do pred toa }e ima realna {ansa za povtorni predvremeni izbori ili, pak, za obid so novo parlamentarno mnozinstvo da se dobere bez izbori do vlasta.

E, sega, ostanuva samo da ~ekame, i gra|anite i socijaldemokratite, na pobedata na Crvenkovski protiv Gruevski, pa koga i da se slu~i taa. Ili, {to bi rekol Branko, dodeka e na ~elo na SDSM }e go porazel Gruevski, {to mu doa|a isto - toj mo`e da si bide na ~elo na SDSM i 20 godini pa da go porazi Gruevski. [to zlobnicite go tolkuvaat obratno, deka Gruevski }e bide na vlast sè dodeka Crvenkovski e na ~elo na SDSM.

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

7

ПОЛИТИКА

Живееме во тажни времиња. Нашите колеги беа свесно и доброволно вовлечени во руски рулет, комар во кој на долги патеки, секако тие се губитниците. Бројот на невработени расте. А со тоа и бројката смешни креатури, кои претендираат да бидат лидери на разни групи. Меѓу другото, и на невработените. Згора на сe, летото ни се погоди жешко. Кој може ќе побегне на плажа. Плажите и натаму ќе ги има, и покрај кавгите концесионери% централна%локална власт. Жешко лето % топла влада. Нека и е со среќа. politika@forum.com.mk

Руски рулет Нова влада Обложувалниците кабает за невработеноста Туристичка сезона во Македонија и Хрватска

ЕДИТОРИЈАЛ

Руски рулет Атанас Кировски ^OVEK TREBA da e mudar, osobeno koga stanuva zbor za egzistencijalni pra{awa, da odbegnuva da igra na sè ili ni{to. @ivotot ne e partija Texas Holden poker, da mo`e da si dozvoli da odigra all in. U{te pomalku mo`e da si dozvoli, ispraven pred porazot, preplaven od nerealni proekcii, i la`ni nade`i kako o~aen komarxija koj o~ekuva zarot da go donese kone~niot presvrt, da bide ubeden deka tokmu ovojpat }e dobie. Duri i da }ari, sledniot pat, sepak, }e zagubi sè. Komarxiite znaat deka }arot i zijanot se bra}a, i deka koga-toga{ }e te „istapiraat".

Za `al, toa im se slu~i na mnogumina moi porane{ni kolegi i prijateli, nekoga{ uspe{ni novinari - so sens za novinarska storija, so vistinska percepcija {to e novinarstvoto. ^esto imalo sudiri na relacija politika-novinarstvo, zaradi prirodniot konflikt na interesi. Vo Bi-Bi-Si bitkata {to ja vodea novinarite, i {to ja izvojuvaa protiv ^eli~nata ledi, be{e za vreme na Folklandskata vojna me|u Velika Britanija i Argentina. Premierot Ta~er toga{ pobara od urednicite na Bi-Bi-Si vo izvestuvaweto da go isfrlat terminot „britanskite" i da go zamenat so „na{ite" trupi. Na novinarite toa im izgleda{e kako jasno zazemawa strana, i zagroza na svoite pozicii vo izvestuvaweto, bidej}i odnapred se opredelile za edna od stranite. Britanskite novinari taa bitka so politi~arite ja izvojuvaa. Nekoi od bitkite gi zagubija, kako {to se slu~i so mojot prijatel Endru Giligam i negovata breaking news za Toni Bler i Ira~kata vojna. Celoto uredni{tvo na BiBi-Si mora{e potoa da podnese ostavka, a Endrju da si zamine od Bi-BiSi. No, toj i deneska e uspe{en novi-

na kadifenata revolucija). Vladite ne se menuvaat vo televiziski studija. Ako go sledite ve}e anahroniot primer na Fidel Kastro, tie se menuvaat so oru`je v raka vo {uma, ili ako se pridr`uvate do sovremenite trendovi, preku glasa~ki liv~iwa na den na izborite. Ne postoi TV dnevnik revolucija!

Nivniot opstanok go poistovetija so porazot na Nikola Gruevski i na nar. Zagubil edna bitka, no dobiva VMRO-DPMNE na ovie izbori. Otistotici drugi, zatoa {to sekoga{ go doa dotamu {to emituvaa countdown pravel ona {to mu go ka`uval novispotovi so najgledanite programi i narskiot instikt, i kodeks za fer, emotivna zakana do gleda~ite, ako objektivno i nepristrasno izvestusakate da prodol`ite da go gledate vawe. ova, glasajte protiv Gruevski.

Se znae {to e legitimno, novinarstvo. Dojde denot potoa. Kako natamu koga Toa ne zna~i deka ne mo`e da bide }e se zagubi bitkata na sè ili nikriti~ki nastroeno kon odredena {to? Mo`e li da ì se vratite na vlast, ili prikloneto kon odredena profesijata? ]e o~ekuvate li od luideologija, nezavisno dali e taa li- |eto i biznis-zaednicata seto toa da beralna, konzervativna, socijaligo zaboravi, i da po~nete odnovo, sti~ka itn. No, vo ramkite na prokako ni{to da ne se slu~ilo ili, fesionalnite standardi. pak, }e terate celosno posveteni na [to se slu~i so va{iot politi~ki moite nekoga{ni proekt za urivawe kolegi? Televizi- Ако политичарот загуби во na ovaa vlada? Nijata A1 ja poistokoj ne bi sakal da еден изборен циклус, се на " vetija so Velija bide ispraven дева да победи во другиот.

Ramkovski, a slopred vakva dilebodata na medima. Ako pobede{e Така се игра таа игра. Но umite so pobedata тоа не може да важи за SDSM, istata sudna SDSM na izbobina }e ja do`irite?! Ne samo {to новинарите. Нивната егзи" veeja eden kup luzazedoa strana vo стенција не може да зависи |e od TV Sitel, a izbornata kampai od neод исходот на изборите, би" verojatno wa, tuku tie vsukoi drugi televi{nost vodea kampa- дејќи избори има често. zii. Pra{aweto, wa, do kraj zloupo- Особено не за оние кои не" bezdrugo, ne e hitrebuvaj}i ja mo}ta маат резервна професија poteti~ko koj e vo na najgledanata taa uloga. Stanuva televizija, celozbor za konkretni sno instrumentalizirana vo politi- `ivi lu|e so semejstva, so deca... No ~ki celi. Svoevremeno Qubomir Fr~- vistinskoto pra{awe e kako se slukoski vo svoja kolumna vo „Dnevnik" ~i rabotite da stasaat dotamu i novo periodot koga ne se soglasuva{e vinarite da stanat klasi~ni ma{i so ureduva~kata politika na Ramvo racete na partiskite {tabovi, kovski, napi{a: „Velija ja nategna polni so gnev i omraza za politiTV A1 kako kondom na sopstvenite ~kiot protivnik, bez elementarna biznis i politi~ki interesi". svest za objektivnost, za novinarPredupreduvaweto be{e potceneto, stvoto, za profesionalnite stani toga{, a i ne{to podocna, koga Vedardi. Ako politi~arot zagubi vo lija go promeni taborot. Za mene se- eden izboren ciklus, se nadeva da koga{ }e ostane zagatka, od kade tie pobedi vo drugiot. Taka se igra taa hiperemocii kaj moite kolegi, od igra. No, toa ne mo`e da va`i za nokade taa ubedenost deka ona {to go vinarite. Nivnata egzistencija ne pravat e ispravno. Kako se slu~i do- mo`e da zavisi od ishodot na izbotamu da zatalkaat, daleku da gi nadrite, bidej}i izbori ima ~esto. Osominat duri i nivnite antipodi smebeno ne za onie koi nemaat rezervna steni na Gradski stadion, i ulogata profesija. na novinarstvoto od izvestuva~i i ]e ima li sila novinarstvoto da mu kriti~ari na fenomenite vo op{te- se sprotivstavi na ovoj ruski rulet, stvoto da ja pomestat vo uloga na i kolku `rtvi }e treba da prebroime kreatori na pu~, ili na t.n. „studidodeka zavr{i ovoj perverzen komar, ska revolucija" (nekakva devijacija vo koj novinarite sekoga{ }e gubat.

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

9

НОВА ВЛАДА

Падна договорот Никола Груевски и Али Ахмети во вторникот се договорија за новото партнерство во власта. И двајцата направија отстапки, што е природно за ваков тип договори, а клуч& ните места, наспроти најавите за значајни кадровски освежувања, сепак им ги доверу& ваат на веќе проверени партиски кадри oд Бојана Димитријевска FIKSNI POZICII vo novata Vlada od VMRO-DPMNE se Zoran Stavreski - finansii, Vladimir Pe{evski - vicepremier za ekonomski pra{awa, i Gordana Jankuloska - MVR, kako i Elizabeta Kan~eska-Milevska - kultura, a od DUI Musa Xaferi vicepremier za sproveduvawe na Ramkovniot dogovor, Teuta Arifi za evrointegracii, Fatmir Besimi za odbrana, Abdula}im Ademi za `ivotna sredina i Nevzat Bejta za lokalna samouprava, dodeka prv ~ovek na Ministerstvoto za pravda }e bide gradona~alnikot na Saraj, Blerim Bexeti.

Od vkupno 21 ministersko mesto, kolku {to broi vladiniot kabinet bez premierot, be{e najaveno deka re~isi polovina }e bidat novi kadrovski re{enija. Osve`uvawe so novi funkcioneri vo tretiot vladin kabinet na Gruevski se o~ekuva{e da ima i kaj dvata koaliciski partnera VMRO-DPMNE i DUI, no sepak klu~nite mesta }e im pripadnat na ve}e provereni kadri. ОТСТАПКИ Koaliciskite partneri, po preporaka na Ha{kiot sud i so poddr{ka na me|unarodnata zaednica, se dogovorile za avtenti~no tolkuvawe na

ha{kite slu~ai, a DUI dobila obvrska da se obezbedi obes{tetuvawe na raselenite, prete`no Makedonci i Srbi od voeniot konflikt.

Albanskiot jazik nema da bide vtor slu`ben jazik na celata dr`ava, kako {to baral Ahmeti. Pretsedava~ot na Sobranieto nema da mo`e da zboruva na albanski, no zatoa ministrite Albanci vo Sobranieto }e mo`at da odgovaraat na albanski dokolku pratenicite im se obra}aat na ovoj jazik.

Sudiite vo oficijalnata komunikacija nema da mo`at da go koristat albanskiot jazik.

Iako DUI nastojuvale ministerot za pravda da ostane so pravo na glas kako ~len na Sudskiot sovet, sepak, so izmenite na zakonot toj }e go

nema toa pravo.

Albanskoto zname }e bide istaknato postojano vo site sredini kade `iveat barem polovina etni~ki Albanci. VMRO-DPMNE }e gi zadr`i pove}eto od najvlijatelnite mesta vo t.n. tret e{alon - Upravata za bezbednost, DBK, UJP i Carinata.

No, zatoa i definitivno }e se re{i statusot na porane{nite pripadnici na ONA i nivnite semejstva - so paket vo ramkite na postojanata zakonska regulativa.

Od pozna~ajnite direktorski pozicii DUI }e rakovodi so tri: [umskata policija, Makedonija pat i vtor direktor vo Fondot za zdravstveno osiguruvawe. Kvantitativno DUI ovojpat }e ima pogolem broj mesta od prethodniot.

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

11

„Postignatiot dogovor me|u Ahmeti i Gruevski e frustrira~ki”, ocenuva politi~kiot analiti~ar Alajdin Demiri.

Toj smeta deka vakviot dogovor ne mo`e da ja stabilizira Makedonija, deka ne mo`e da gi re{i te{kite pra{awa, kako {to e sporot so imeto, i da ja vnese zemjata vo EU i NATO, i oti }e ostanat zatvoreni site obidi za investirawe i izlez od krizata vo Makedonija. „VMRO-DPMNE povtorno se pojavuva kako paternalist vrz Albancite. Ahmeti povtorno }e bide frustriran. Na Albancite }e im se poka~i adrenalinot. Ova }e bide edna vlada koja }e kupuva vreme, no

ovojpat ne za dolgo”, izjavi za „Forum”, Demiri.

Toj smeta deka koaliciskiot dogovor ne e dobar i za Makedoncite. „Vo periodot {to doa|a Makedocite }e bidat okovani me|u stvarniot identitet i imaginarniot anti~ki identitet. ]e bidat frustrirani od Grcija, od osiroma{uvawe, a od druga strana Albancite }e bidat onie koi }e se najdat vo tragikomi~na situacija, kade {to povtorno nema da znaat kade mo`at da go koristat albanskiot jazik, a kade ne. Sè na sè, mnogu destruktivna vlada”, istakna Demiri.

Od druga strana, pak, ~ovekot koj be{e minister za odbrana, mini-

ster za pravda i direktor (osnova~) na Agencijata za razuznavawe, univerzitetskiot profesor Vlado Popovski, smeta deka najzna~ajna e spogodbata me|u koaliciskite partneri. Toj o~ekuva novata vlada kompetentno da raboti na realizacija na vladinata programa, bidej}i, kako {to veli, nema razliki na startot. „Kvalitetot e vo samiot dogovor. Ne e prifatliva onaa logika dali nekoj dobil i dali nekoj izgubil.

Klu~ot e vo toa {to postoi soglasnost. Gledam mnogu pozitivno na faktot {to e postignat dogovor i so samoto toa se o~ekuva pousoglasena aktivnost i pousoglaseno dejstvuvawe. O~ekuvam Vladata da funkcionira efikasno i parlamentarnoto mnozinstvo da donesuva efikasni zakoni”, izjavi za „Forum” profesorot Popovski.

Komentiraj}i gi kadrovskite re{enija na dvete partii koi }e bidat del od novata vlada, Popovski veli deka tie lica mu ostavile vpe~atok vo javnosta kako uspe{ni i smeta deka raspolagaat so li~ni sposobnosti i oti uspe{no }e si ja zavr{uvaat svojata rabota. „Koaliciskite partneri ja nosat odgovornosta za kadrite koi }e gi postavat na ministerskite mesta, a pred sŁ odgovornosta e na mandatarot. Ako toj misli deka toa se licata koi treba da sedat tamu, odgovornosta e negova, no smetam deka tie lica koi }e bidat del od novata vlada se ve}e doka`ani”, komentira Popovski.

Изненадувања Откако Антонио Милошоски се повлече од функцијата, иако речиси сите беа убедени дека тој останува министер за надворешни работи, негов наследник најверојатно ќе биде Никола Попоски, 33%годишниот актуелен амбасадор во Мисијата на ЕУ во Брисел. Ова име доаѓа како изненадување, имајќи предвид дека во досегашните неофицијални информации кои протекуваа во јавноста, Попоски воопшто не фигурираше, туку како идни министри за надворешни работи се споменуваат Зоран Јолевски, Игор Илиевски, Васко Наумовски, Андреј Лепавцов и Гордана Јанкуловска. Идниот шеф на дипломатијата на амбасадорската функција во Брисел е една година, а неговото назначување таму беше проследено со критики од опозицијата и експертската јавност дека на клучното место праќаме анонимус и претставник со нула дипломатско искуство. Сега тој млад човек со минимален дипломатски и политички бекграунд треба да биде шеф на македонската дипломатија! Што вели неговата биографија? Пред да замине на амбасадорската функција во Брисел, каде што го наследи Блерим Река, во биографијата на Попоски стои дека од 2000 до 2003 година работел во француската амбасада во одделението на воениот аташе, а извесен период работел и во Даблин. Од 2006 година работел во Директоратот за истражување на досието на Хрватска, како тим%лидер на Европската комисија за инвестициски проекти во рамките на преговорите со оваа земја. Тој има завршено магистерски студии во Колеџот за Европа во Бриж и зборува англиски, француски, италијански и фламански јазик. Дел од образованието го стекнал во Франција, каде што завршил средно образование и почнал да студира економија во Ница, а подоцна дипломирал во Скопје. На местото на Попоски во Брисел, најверојатно ќе дојде сега веќе поранешниот вицепремиер за евроинтеграции, Васко Наумовски.

12

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

Foto: Kire Galevski

Đ˘ĐŁĐ Đ˜ĐĄĐ˘Đ˜Đ§ĐšĐ? ĐĄĐ•Đ—ĐžĐ?Đ?

Đ&#x;ОвтОрнО Đ˝ĐľŃ ĐżŃ€ĐľĐźĐ˝Đ¸ Đ?Đ° ĐşŃ€Đ°Ń˜ĐžŃ‚ на Ń˜ŃƒĐ˝Đ¸, Ń Đ¸Ń‚ŃƒĐ°Ń†Đ¸Ń˜Đ°Ń‚Đ° на торон на Đ˝Đ°ŃˆĐ¸Ń‚Đľ пНаМи ĐąĐľŃˆĐľ ĐžŃ‡Đ°Ń˜Đ˝Đ°. Đ?Đ°Ń˜ĐłĐžĐťĐľĐźĐ¸ĐžŃ‚ доН Од нив, но йоа пОдгОтвони Đ´Đ° ги дОчокаат Ń‚ŃƒŃ€Đ¸Ń Ń‚Đ¸Ń‚Đľ.Đ˘ĐžĐłĐ°Ńˆ Ń Đľ Đ¸ĐˇĐ˛ĐľĐ´ŃƒĐ˛Đ°Đ° градоМни райОти, Đ° Од НоМаНки и чадОри Đ˝ĐľĐźĐ°ŃˆĐľ айор Од ХиНвана ЖоМОва

SO KRAJBRE@JETO na Dojranskoto Ezero, vladee trskata. Taa go zazela mestoto na pla`ite koi edvaj postojat vo Dojran. Voda vo ezeroto ima, no ima samo dve uredeni pla`i. So pla`ite upravuvaat desetina koncesionieri, koi minatata godina potpi{aa dogovori so Ministerstvoto za transport i vrski. So nekolku isklu~oci, i najgolemiot del od pla`ite na Ohridskoto Ezero, na krajot na juni ne bea podgotveni za letnata sezona. Opravduvaweto za nefunkcionalnosta, ohri|ani go nao|aa vo doa|aweto na turistite vo juli. Od osumnaeset pla`i zemeni pod koncesija, samo nekolku bea podgotveni za do~ek na turistite. Situacijata na teren ne navestuva{e ama ba{ nikakva pretstojna sezona. Krajbre`jeto na Prespanskoto Ezero e posebno ta`na prikazna. Ni{to ne e promeneto od minatoto, site objekti se propadnati, a mestata zapuste-

ni. Diva ubavina, zaboravena od ~ove~ka raka, a kamoli kakva bilo kakva investicija. Dupeni bi~, Pretor i Slivnica, tolku se pla`ite. Se drugo e izedeno od zabot na vremeto.

Odgovornosta za nesredenite pla`i, me|u sebe si ja prefrluvaat gradona~alnicite i koncesionerite, no sepak najgolema {teta trpi turizmot i turistite. Ova leto be{e odli~na mo`nost da se privle~at doma{nite i srpskite turisti poradi nemirite vo Grcija i slu~uvawata so Arapskata prolet.Makedonskata turisti~ka sezona i ovaa godina }e trae eden mesec, od koi najefektivni se 20 dena. ОДĐ?ОХ КОĐ?ĐŚĐ•ĐĄĐ˜ĐžĐ?Đ•Đ Đ˜ Đ“Đ Đ?ДОĐ?Đ?ЧĐ?Đ›Đ?Đ˜Đš „Dr`avata vo izminatite godini go dade pod koncesija i krajbre`jeto

na Ohrid, odnosno pla`ite. Gi iznajmi za solidni ceni, a na Ohrid mu gi ostavi za re{avawe problemite.

Koncesionerite koi sklu~ile dogovori so Ministerstvoto nikako ne mo`at da sfatat deka nemaat eksteritorijalen status i deka i tie moraat da pla}aat smetka za podigawe otpad kako i site ostanati. Deka raboteweto na koncesionerite producira obvrski i kon op{tinata i lokalnite javni pretprijatija koi vo nikoj slu~aj ne se besplatni. Za toa {to del od pla`ite gi pretvorija vo no}ni klubovi i ohri|anite od Varo{ i turistite ne mo`at da spijat od vreva do ranite utrinski ~asovi, voop{to ne im e gri`a i za toa im e vinoven gradona~alnikot", napi{a gradona~alnikot na Ohrid, Aleksandar Petrovski, vo negovata kolumna Skopskoto Ohridsko Ezero.

Op{t vpe~atok e deka koncesionerite koi gi zele ohridskite pla`i ~ekaa pet do 12 za da se podgotvat za pretstojnata turisti~ka sezona.

Kako poinaku da se objasni faktot {to le`alkite gi postavija so doa|aweto na prvite turisti.Tie, isto taka se obvineti od javnoto pretprijatie „Ohridski komunalec" deka ne sklu~ile dogovori za podigawe, transport i deponirawe na komunalniot otpad.

Situacijata ni{to ne e podobra nitu vo Dojran. Gradona~alnikot Gligor ^abulev, pak, ne e zadovolen od rabotata na koncesionerite, obvinuvaj}i gi deka po potpi{uvaweto na dogovorite za koncesija ni{to ne napravile vo ureduvaweto na pla`ite, tuku samo postavile {ankovi. Toj se zakani so brkawe na koncesionerite koi ne gi po~ituvaat zakonskite pravila za sreduvawe na pla`ite. „Od prvi juli godinava stapuva na sila Zakonot za lokalna samouprava kade op{tinata treba da upravuva so grade`noto zemji{te. Ona {to e jasno e deka treba vreme Zakonot da se sprovede celosno, odnosno op{tinata da gi dobie site ingerencii za upravuvawe so zemji{teto.

Koncesionerite imaat sklu~eno dogovor so Ministerstvo za transport i vrski, no nie kako lokalna samouprava ne sme zadovolni so odnesuvaweto na koncesionerite koi se dol`ni da gi ispolnat site uslovi od dogovorot. Sekoe nezadovolstvo od na{a strana }e go registrirame, }e go informirame Ministerstvoto i so toa imame pravo da go raskineme dogovorot poradi negovo nepo~ituvawe", velat od op{tinata.

forum.mk | 15 Ń˜ŃƒĐťĐ¸ 2011 | Đ¤ĐžĐ ĐŁĐœ

13

Koncesionerite na pla`ite vo Dojran se `alat deka gradona~alnikot gi opstruiral vo rabotata.So gradeweto na pe{a~kata pateka pokraj ezeroto, ne bil predviden vlez do pla`ite, pa nemale kako da donesat grade`en materijal. „Ni ja premestija strujata, a ne ni dozvoluvaa nitu vlez so mehanizacijata do pla`ite, taka {to pesokot

tie za odr`uvawe na higienata, zna~i kako i minatata sezona o~ekuvaat nekoj drug da go ~isti nivniot smet.

Minatata godina gi odbegnaa dolgovite, ne platija za ~istewe i koristewe na pla`ite. Duri sega pred po~etokot na ovaa sezona gi podmirija dolgovite. Pristapni rampi do pla`ite ima{e, a pesok nikoj ne donese, so isklu~ok na dvajca koncesi-

go nosevme ra~no so koli~ki", veli eden od koncesionerite na dojranskite pla`i. „So proektot ima predvideno rampi za dotur na materijal, ~istewe i ureduvawe na pla`ite. Pla`ite ne se ureduvaat minuta do 12, tuku za niv treba da se vodi gri`a vo tekot na celata godina. Koncesionerite treba{e da odvojat vreme da si gi uredat pla`ite i pred otpo~nuvawe so izgradba na patekite. Koncesionerite od septemvri pa se do po~etokot na ovaa sezona ne se javile voop{to. Tie lu|e se samo profiteri so letni {ankovi i nikako ne mislat na ureduvaweto na pla`ite.

Gradeweto na pe{a~kata, velosipedskata i rolerskata pateka treba da im bide motiv plus za rabota zatoa {to so ovoj proekt mu se dava nov urban lik na Dojran, a navodnoto nemawe pristap do pla`ite e samo opravduvawe za nivnoto lo{o rabotewe odnosno nerabotewe. Istite tie koncesioneri nemaat sklu~eno dogovor so komunalnoto pretprija-

oneri. Ne e dovolno samo odr`uvawe na bregot na pla`ite tuku i odr`uvawe na vodata kade i ovaa sezona ne se trudat da napravat ni{to. Lokalnata samouprava }e napravi napori da im se odzeme koncesijata, nam ni trebaat koncesioneri koi }e rabotat za dobroto na Dojran", dodavaat od op{tinata.

Nadle`ni od Ministerstvoto za transport i vrski neodamna napravile kontrola na pla`ite i glavnite zabele{ki, pred se, se odnesuvaat na otsustvoto na spasiteli na pla`ite i nemawe internet.

14

ОХРИД ЛИЧИ НА ПАНАЃУР „Ohrid li~i na pana|ur. Pove}e gi ima onie {to prodavaat xixi-mixi otkolku turisti. Za vikend ima{e dosta lu|e, no vo nedela ve~erta gradot se isprazni, po {to pretpostavuvam deka stanuva zbor za vikenda{i. Inaku, vo Ohrid ima se, samo ne ne{to makedonsko. Ima amerikanski krofni, leskova~ka

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

skara, srpska muzika. Prodavaa pala~inki, odnosno podvi`na salmonela na pla`a za 150 denari. Cenite se kako vo Skopje, mo`ebi malku poskapo. No, gradot e mnogu ubav, vozduhot i ezeroto deluvaat smiruva~ki", veli Hristijan Jovanovski, turist od Skopje. „Niz gradot zabele`av koloni stranski turisti. Trpejca vrie{e od skopjani, a drugite pla`i bea relativno prazni. Ona {to mi pre~e{e e {to le`alkite na pla`a bea mnogu blisku staveni edna do druga, {to nema{e mesto kade da se pomine. A, zabele`av i skuteri na voda, a znam deka minatata godina bea zabraneti", veli drug turist.

Problemot so le`alkite e eden od osnovnite {to turistite go istaknuvaat za ohridskite pla`i. Le`alkite se naredeni edna do druga i ne e ostaveno sloboden prostor za krpi ili za dvi`ewe. Koncesionerite se obvrzani da gi opremat pla`ite, no i da ostavat sloboden prostor za gra|anite koi ne sakaat da koristat le`alki koi ~inat 100-150 denari.

Za ~etiri~leno semejstvo ovaa cena e previsoka.

Holandskite turisti i godinava }e bidat najbrojni na Ohridskoto krajbre`je. Za prvpat godinava doa|aat i Finci so ~arter-letovi od Helsinki. Makedonskata vlada gi subvencionira{e tur-operatorite koi nosat stranski turisti vo Makedonija. Najgolemiot evropski tur-operator TUI nosi holandski turisti koi osven za Ohrid, zainteresirani se za otkrivawe na ubavinite na na{ata zemja niz pe{a~ewe, planinarewe i pro{etka po makedonskite sela. Onie {to doa|aat od stranstvo na odmor sakaat za parite {to gi platile da u`ivaat, a doma}inite sakaat tie {to im bile na gosti, da ka`at ubav zbor, za dogodina da ima u{te pove}e gosti. Ne veruvame deka Holan|anite, Fincite, pa i doma{nite gosti se zainteresirani za problemite na relacija koncesioneri-lokalna vlast-ministerstvo.

ХРВАТСКА ТУРИСТИЧКА СТРАТЕГИЈА

Туристички џокер за Хрватите Сегашниот, дури и 20 отсто зголемен број туристи на јадранските оази е директна последица на завршетокот на преговорите со ЕУ. Иако релативно скапа, Хрватска за туристите од ЕУ се наоѓа меѓу топ)светските дестинации за летен одмор од Милена Георгиевска од Хрватска

TURISTI^KITE EKSPERTI od zagrepskiot Institut za turizam denovive predupredija deka turisti~kata eksplozija {to sega ja do`ivuva Hrvatska nema nekoja misterija. Za neodamne{niot turisti~ki fenomen, koga vo nepolni dva dena splitskiot aerodrom primi pove}e od 250

avioni polni so stranski turisti, a na grani~nite premini se sozdadoa 20-kilometarski koloni od vozila, ne e potrebno napomo{ da se vika doktrinata i statistikata. „Vinata" za ovaa sezonska ekspanzija e vo faktot deka pred nekolku dena kone~no se zatvoreni pristap-

nite pregovori so EU {to promptno se manifestira so enormno zgolemeniot turisti~ki interes za Hrvatska i jadranskiot breg. Vpro~em, nabquduva~ite velat deka sega{niot, duri i 20 otsto zgolemen broj turisti na jadranskite oazi se direktna posledica na zavr{etokot na prego-

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

15

vorite so EU i nikako ne mo`at da se vklopat vo kalkulacii i parametri koi akcentot go stavaat na frivolnata sostojba vo severnoafrikanskite dr`avi, gr~kata ekonomska kataklizma ili nekakov nov bran radioaktivna pra{ina.

Tokmu toa se pri~inite {to o~ite na serioznite hrvatski stopanstvenici od sferata na turizmot se svrteni kon Institutot za turizam od Zagreb, kako institucija na koja ì pripadna zada~ata da ja izraboti hrvatskata turisti~ka strategija kako dokument za EU vo slednite osumnaeset meseci, krucijalen dokument vrz ~ija osnova Hrvatska od prvi juli 2013 godina }e gi konsumira fondovite na EU vrzani za turizmot koi godi{no iznesuvaat i do 200 milioni evra. So drugi zborovi, ekspertite sugeriraat deka za hrvatskiot turizam nikoga{ pove}e argumentite i ne{tata nema da bidat isti kako porano. Vo optek doa|aat novite kriteriumi koi se validni i figuriraat vo turisti~kata konjunktura i turisti~kite koordinati na EU. Spored mnogumina, toa go potvrduva i sega{niot impozanten turisti~ki bran ~ija vistinska struktura i dimenzii doprva }e gi doznavame i analizirame. No, dokolku e vistinita turisti~kata pogovorka deka spored utroto se poznava denot, Hrvatska treba da bide zadovolna. ТОП ДЕСТИНАЦИЈА A za Hrvatite, tokmu turizmot e izlezot vo ambient na spravuvaweto so recesijata i politi~kite osila koi so sebe gi donese predizbornata godina. Otreznuva~ki deluva{e apelot na ministerot za turizam Damir Bajs koj potseti deka klu~nite evropski dr`avi kako {to se Germanija, Francija, Italija i [panija, od ~ii turisti vo mnogu dimenzii zavisi hrvatskiot turizam, ovaa go-

Hrvatska nastojuva da gi privle~e "oslobodenite" turisti od severna Afrika

dina nema da bidat prisutni na turisti~kite destinacii vo Tunis, Egipet, Libija i Maroko, {to zna~i deka }e se „oslobodat" nekolku milioni turisti, potencijalni kandidati za Hrvatska. Hrvatskata vlada vedna{ obelodeni deka nivna cel e zemjata godinava da ja posetat nad 11 milioni turisti, a vo hotelskite kapaciteti da bidat ostvareni pove}e od 57 milioni no}evawa za {to se prezemeni i konkretni merki od onie za forsirawe na pretsezonata i potsezonata, do onie prezemeni na me|unarodniot pazar, kade {to akcentot e staven na organizirano privlekuvawe, transport i doveduvawe na turistite osobeno so avio i avtoprevoz. Vo taa nasoka, dr`avata odvoi tri miliona evra dopolnitelni sredstva od buxetot, so koi, me|u drugoto, ja pottiknuva promotivnata dejnost na turisti~kite punkotovi vo stranstvo. Ovde e vmetnato i a`uriraweto na dejnosta na mre`ata na turisti~kite agencii koi sepak ostanuvaat centralen mehanizam na ovaa najprofitabilna stopanska granka. Mnogu gosti godi-

Со странските туристи и странски полицајци Полицајци од Австрија, Чешка, Словачка, Франција и Унгарија ќе минат цело лето во придружба на туристите од свои земји кои до$ аѓаат на одмор во Хрватска. Идејата е ефикасна поддршка и помош на туристите од земјите кои се бројно најзастапени во хрватските туристички центри и да се надминат јазичките, културолошките и разликите во манталитетот со домашното население. Македонски полицајци засега нема, бидејќи Македонците минатото лето во доста скромен број ја посетија Хрватска, претежно во соп$ ствена режија, а и разликите меѓу македонските туристи и хрватски$ те домаќини не се толку големи

16

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

nava se o~ekuvaat od Srbija, {to e potvrdeno i na me|unarodniot saem vo Belgrad kade Hrvatska se pretstavi so najatraktivnite sodr`ini od svojata bogata ponuda so cela paleta destinacii, a otvorena e i avionska linija Belgrad-Dubrovnik. So Republika Makedonija, zasega nema nekoi noviteti, osven nekolkute agenciski ponudi ili dogovarawe odmor po privatna linija. Makedoncite naj~esto ja posetuvaat Makarska i ju`na Dalmacija, doa|aat so sopstven prevoz ili so avtobus.

Poslednive godini Hrvatska se izbori da se iska~i vo vrvot na svetskite destinacii za odmor. Mnogu svetski presti`ni turisti~ki magazini, tira`ni vesnici i portali ja stavija me|u vrvnite turisti~ki destinacii. Pokraj Seul, Kuba i Antarktik, Buenos Aires i Kamboxa, Hrvatska stana mondenska i nezaobikolna destinacija. Takvi prognozi }e ima i vo narednite deset godini kako najpo`elno mesto za odmor. Za Britancite, Hrvatska e top-10 od svetskite destinacii. Tie se fascinirani osobeno od Dubrovnik, Split i Plitvi~ki Ezera. A razni reporta`i postojano se na stranicite od Sunday Times do Lonely Planet.

Evrobarometar izleze so podatok deka Hrvatska ne ja gubi popularnosta i e na top-trite turisti~ki destinacii von EU, zaedno so Turcija i so SAD. „Lepa na{a" e na vrvot na najpo`elnite destinacii za turistite od Unijata. Slovencite, Romancite, ^esite, no i golem broj Italijanci, Germanci, Avstrijci, sekako }e se odmoraat na jadranskiot breg.

Od sezona vo sezona raste brojot turisti od SAD i od Rusija, a zna~itelen porast e zabele`an kaj turi-

stite od Kina. Spored podatocite od Evropskata komisija, minatata godina Hrvatska ja posetile pove}e od 9,3 milioni stranski turisti.

Povolni vesti stasuvaat od Wujork od specijaliziranite agencii koi prodavaat avionski bileti za Hrvatska. I agenciite koi se zanimavaat so organizirawe kru`ni patuvawa so luksuzni brodovi po Jadranot nosat dobri vesti. No, amerikanskite gosti imaat zabele{ki na previsokite ceni na hotelskoto smestuvawe vo Hrvatska. УБАВА, НО СКАПА „Ubava, no skapa". Ova e kvalifikacijata za Hrvatska na mnogubrojnite turisti. Ova mislewe go deli i Nevenka Komarica, pretstavni~ka na hrvatskata turisti~ka zednica za SAD, koja veli deka Hrvatska se u{te e relativno skapa vo odnos na drugite evropski zemji.

Godina{nava sezona bele`i porast na cenite vo privatnite smestuva-~ki kapaciteti za nad 10 otsto. Najskapite apartmani se na Hvar i se dvi`at od okolu 80 evra za no}evawe. Apartmani mo`at da se najdat po cena od 45 do 70 evra vo zavisnost od kategorijata, opremenosta i mestopolo`bata. I dodeka za mladite bea dosega atraktivni pla`ite, no}nite `urki i prekrasnata priroda na Bra~ i Hvar, godinava isplivuvaat i Pore~, Zadar i Novaqa. Vo momentov pove}e od 80 otsto od privatnite kapaciteti se popolneti, a dobar del se bukirani i za avgust.

Cenite se raznovidni, vo zavisnost

od mestoto. Na primer, kafe vo Dubrovnik, na Stradun, e dvojno poskapo otkolku vo kafule vo Split, Zadar, Rieka, Pula ili Opatija kade se dvi`i okolu edno evro. Istoto se odnesuva i na topka sladoled koja e evro. Cenata na lebot vo Hrvatska e okolu evro, koka-kola e nad dve evra, a pica od {est evra nagore.

Pristoen ru~ek vo restoran e nad 15 evra po lice bez pijalak. „Kaj nas doa|aat postojani gosti.

Imame Italijanci, Poljaci, Germanci, koi sekoja godina se vra}aat na letuvawe vo Hrvatska. Velat deka se prezadovolni od ona {to tuka im se nudi i ne ~uvstvuvaat potreba toa da go promenat", veli Ivica Tucalo, sopstvenik na osum apartmani vo blizinata na [ibenik.

Hotelskite aran`mani iznesuvaat od 33 do 100 evra na den vo zavisnost od ponudata na svoite turisti~ki paketi. „Sezonata zafa}a zamav. Najgolem {pic se o~ekuva od prviot vikend vo juli do tretiot vikend vo avgust.

Ona {to nie nastojuvame so na{ite propagandni akcii e da ja prodol`ime sezonata {to po{iroko i po toj period. Od tie pri~ini mnogu manifestacii i festivali gi rabotime tokmu smisleno von {picot na sezonata", veli Ksenija Grubi{i} od Hrvatskata turisti~ka zaednica.

Spored nea, golem trend e razbivawe na godi{niot odmor na nekolku pati po malku, pa retko koj se odlu~uva odedna{ da pomine na edno mesto tri nedeli na odmor. „Sega gostite se mnogu pomobilni i baraat preokupacii, aktivnosti i ponu-

da, no dlaboko veruvam deka sezonata }e bide uspe{na. Cenite se razli~ni i nikoj nikomu ne mo`e da mu naredi po koja cena }e raboti i kako }e ja osmisli svojata delovna politika. Koga soodnosot na cenata i vrednosta {to ste ja dobile za taa cena e dobar, taka {to vie ste dobile ona {to ste platile, toga{ cenata voop{to ne se doveduva vo pra{awe. Problem e koga vie ste platile pove}e otkolku {to toa vredi.

Zna~i, treba da se najde toj soodnos i toga{ site }e bidat zadovolni", smeta Grubi{i}. .

Turisti~kata ponuda na Hrvatska e raznovidna, od nauti~ki turizam, koj go preferiraat onie turisti so podlabok xeb, preku ekolo{ki, ruralen, loven riboloven, zdravstven, do velnes turizam, krstosuvawe so edrenici i izletni~ki turizam.

Ekolo{ki o~uvanata priroda, ~istiot morski breg, nad 1.200 ostrovi, nacionalnite i prirodnite parkovi se vistinski predizvik za sekoj turist. Poznatiot ruski tajkun Roman Abramovi~ odmorot go pominuva vo Dubrovnik. Sekoja godina vo Dalmacija doa|a Bil Gejts, a i mnogu zvu~ni imiwa od svetot na estradata, sportot i politikata se navra}aat na jadranskiot breg, {to se samo posebe e svoevidna reklama za hrvatskiot turizam.

Donald Tramp pred izvesen period izrazi interes za vlo`uvawe vo kapacitetite na Brioni, nekoga{niot „zabranet ostov" koj vo momentot ja ima zadr`ano seta patina od vremeto na Tito.

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

17

НЕВРАБОТЕНОСТ

Обложувалниците кабает за невработеноста Факт е дека во Македонија не успева да заживее ниту некакво сериозно синдикално, ниту некакво еснафско здружение, кое и ако пркне, набргу станува гротеска инструментализирана од политиката од Марија Илиќ

KORENOT NA problemot so enormnata nevrabotenost vo dr`avata se sportskite oblo`uvalnici!? Ovaa bizarna teza, prirodno, ne bi bila predmet na kakva bilo opservacija, a najmalku na novinarska storija, no taa e stav na Gordan Davitkovski - ~ovekot koj go artikulira glasot na nevrabotenite vo Makedonija, ili oficijalno sekretar i glasnogovornik na novoformiranoto Zdru`enie na nevraboteni lica Makedonija. „Zo{to dr`avata ovozmo`uva na sekoj ~ekor da se otvoraat sportski oblo`uvalnici? Jas, na primer, ako sum gazda na nekoja firma i baram da vrabotam nevraboteni lica i na nevraboteniot mu velam dnevnicata ti e 400 denari, toj }e mi ka`e deka ne saka da raboti bidej}i za 50 denari vo oblo`uvalnica }e napravi

18

1.000 denari. ]e probame vo nekoe idno vreme da pobarame da se korigira i dr`avata i da ne se otvoraat oblo`uvalnici na sekoe }o{e. So otvoraweto na takvi raboti, nevrabotenite samo dobivaat sila za da ne baraat rabota”, ni veli Gordan Davitkovski.

Minatata nedela koga Zdru`enieto i se pretstavi na javnosta, kako svoi prvi barawa do novata Vlada gi navede barawata za besplaten prevoz i poevtino vadewe li~ni dokumenti.

Pretsedatelot na Zdru`enieto, Vojislav Kukoq, objasnuva{e deka so besplatnoto vozewe, onie koi odat na intervju za rabota, nema da bidat prinudeni da stanuvaat „sitni kriminalci” za da si go obezbedat osnovnoto i polesno }e doa|ale do potencijalnoto rabotno mesto.

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

So ogled na toa deka pove}e od eden mesec nevrabotenite vo dr`avava se pod stres poradi isklu~itelno krupen problem, a toa e mo`nosta da im bide uskrateno pravoto na lekuvawe poradi novite pravila za dobivawe na sinite kartoni, novinarite bea neprijatno vxa{eni koga slu{naa deka „borcive za nevrabotenite” ne se informirani deka izmenite vo Zakonot za zdravstveno osiguruvawe se ve}e na sila.

Nevrabotenite od prvi juli ve}e po~naa pred UJP da doka`uvaat dali imale i kolkav prihod imale minatata godina, vrz osnova na {to se utvrduva dali od septemvri }e dobivaat sini kartoni na tovar na dr`avata ili sami }e si pla}aat za niv. Od Zdru`enieto toga{ rekoa deka ubavo }e razgledaat za {to

stanuva zbor i potoa }e reagiraat. „Onie nevraboteni lica koi imaat semeen prihod od nad 11.000 denari, treba da si platat i okolu 2.000 denari mese~no za sini kartoni.

Jas ne znam zo{to se digna tolkava fama okolu toa deka nevrabotenite nema da dobivaat sini kartoni.

Nema da dobivaat samo onie {to imaat nad 11.000 denari. A mo`am da ka`am deka sigurno okolu 40-50 iljadi nevraboteni si funkcioniraat dobro, a se krijat zad nevrabotenosta. Agencijata za vrabotuvawe gi bara da im dade rabota, a tie se krijat i nao|aat razni obrazlo`enija zo{to ne se pojavuvaat koga }e gi povikaat”, veli Davitkovski. Toj po profesija e ugostitel i dolgo vreme e nevraboten bidej}i, kako {to veli, izumre dr`avnoto ugostitelstvo, a vo privatnoto ili ne gi primale ili brzo gi otpu{tale. МАКЕДОНИЈА „ЕЛДОРАДО“ ЗА НЕВРАБОТЕНИТЕ Od Zdru`enieto na nevraboteni koe zasega e edinstveno od toj tip baraat socijalnata pomo{ da iznesuva fantasti~ni 350 evra mese~no so koi bi gi podmirile tro{ocite za potro{uva~kata ko{ni~ka i tekovnite smekti. „Toa bi bilo idealno re{enie za nevrabotenite, no za taa smetka vrabotenite bi imale plata od 700 evra, spored evropskite standardi”, veli za „Forum”, Davitkovski. Kako e izvedena ovaa vesela matematika vo siroma{na dr`ava, i dali voop{to ima nekakva realna osnova za kakov bilo tip pregovori so Vladata, e bespredmetno da se analizira. Ona {to e sigurno e deka ako dr`avata izdvojuva po 350 evra za sekoj nevraboten, Makedonija }e stane Eldorado za nevrabotenite, a nivnata i onaka visoka brojka, }e stane astronomska.

No, da se vratime vo realnosta. Postojanata socijalna pari~na pomo{ od dr`avata za samec iznesuva 3.261 denar, za nositel na pravoto i plus eden ~len vo semejstvoto 4.566 denari, a za semejstvata so tri i pove}e ~lenovi pomo{ta iznesuva 6.523 denari mese~no. Od minatata godina, okolu 58.000 doma}instva dobivaat po 600 denari mese~no za da si gi podmirat smetkite za elektri~na energija. Socijalcite koi redovno gi pra}aat svoite deca vo sredno u~ili{te, dobivaat dopolnitelni 12 iljadi denari godi{no po sredno{kolec. Analizite na eko-

nomskite eksperti poka`uvaat deka oficijalnata brojka na nevraboteni ne e realna, osobeno poradi toa {to vo vremiwa koga rastela brojkata na nevraboteni, istovremeno se zgolemuval brojot na licata koi prestanale aktivno da baraat rabota. Poznava~ite smetaat deka toa se dol`i na golemata finansiska poddr{ka koja mnogumina ja dobivaat od stranstvo, besplatnoto zdravstveno osiguruvawe koe nevrabotenite dosega go dobivaa samo so prijavuvawe vo Agencijata, i sekako golem procent na onie koi ne se prijaveni, a so godini menuvaat rabot- ni mesta. Deka ni samata dr`ava ne veruva vo realnosta na brojkata na nevraboteni, poka`uvaat raznite merki koi se prezemaat, pri registriraweto i obnovuvaweto na pravoto na socijalna pomo{ i od neodamna pri dobivaweto sini kartoni na smetka na dr`avata. Pa taka, za obnovuvawe na pravoto za socijalna pomo{ vo Centrite za socijalna rabota, od godinava se baraat eden kup dopolnitelni dokumenti za finansiskata sostojba i imotot kako na nevraboteniot, taka i na pobliskoto semejstvo. Nevrabotenite koi imaat prihod od nad 132.000 denari godi{no, }e se prostat od besplatnite sini kartoni i }e si pla}aat za niv pridonesi kako vrabotenite. АМАН, БАТЕ, НЕ МЕ БРАНИ Vo odnos na nevrabotenosta, Makedonija mo`e da se pofali deka od cela Evropa, vo podobra situacija e samo od Kosovo, kade nad 45 otsto

od naselenieto se vodi kako nevraboteno, i od Bosna, kade spored neodamne{nite statisti~ki podatoci na 440.000 vraboteni ima okolu 370 iljadi nevraboteni. Bez ogled na toa kolku se precizni brojkite na nevrabotenite vo dr`avava i dali del od niv manipuliraat so sopstveniot status za nekakov }ar, fakt e deka toa e eden od najgorlivite problemi vo dr`avata i deka brojkata e alarmantna. Vladata preku ministerstvata i Agencijata za vrabotuvawe vovede proekti za samovrabotuvawe koi gi poddr`uva so nepovratni sredstva vo vid na oprema ili materijali. Organizira obuki, dokvalifikacii i prekvalifikacii za nevrabotenite, a na onie koi }e si najdat rabota na 60 kilometri od doma, so isklu~ok vo Skopje, i javniot sektor im dava nepovratno po 185.000 denari godi{no. Brojkata nevraboteni poka`uva deka naporite na instituciite i Vladata sè u{te ne se dovolni i deka treba da se iznajdat novi na~ini za da se sanira problemot. Vo princip, re{enieto site go znaat, a toa e zdrava ekonomija koja }e kreira novi rabotni mesta.

A re{enie za razni kvazisindikalni organizacii, zdru`enija i esnafski grupacii, koi pretendiraat da zboruvaat od imeto na ogromen broj lu|e vo nevolja, bez elementarno poznavawe na problemot - se razbira nema. Fakt e deka vo Makedonija ne uspeva da za`ivee nitu nekakvo seriozno sindikalno, nitu nekakvo esnafsko zdru`enie, koe i ako prkne, nabrgu stanuva groteska instrumentalizirana od politikata.

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

19

МЕШАНИ БРАКОВИ

Љубовта против етничките бариери Мешани бракови во Македонија, како мултиетничка и мултикултурна земја, имало и ќе има. Веќе постои тренд на зголемување на бројката на ваквите бракови. Но, предра( судите и стереотипите се се уште присутни. Последното истражување на Македонскиот центар за меѓународна соработка (МЦМС) за квалитетот на меѓуетничките односи во Македонија покажа дека мал дел од Македонците поддржуваат мешани бракови од Фросина Факова

SKOPJANKATA ISKRA FR^KOVSKA, sopstveni~ka na arpapski restoran, uspea da go spoi Bliskiot Istok so Makedonija. Pred 27 godini vo Skopje slu~ajno se zapoznala so nejziniot soprug Ala Kafaxi od Irak i taa e eden od primerite deka qubovta mo`e da pobedi se. Nejziniot sega{en soprug so kogo imaat dve deca, vo toa vreme koga se u{te postoela Jugoslavija bil na pat za Anglija, kade planiral da studira. Do{ol vo Makedonija za da poseti nekoi od svoite sonarodnici, no namesto vo Anglija ostanal vo Skopje, zaedno so Iskra.

Vrskata me|u dvajcata arhitekti zapo~nala vo vreme koga me{anite brakovi ne bile popularni, osobeno ne brakovite so lu|e od muslimanska veroispoved. Stapile vo brak mnogu mladi, nejziniot soprug toga{ nemal ni 18 godini. „Be{e dobro {to jas poteknuvam od familija so mnogu liberalni pogledi kon svetot, vklu~uvaj}i gi i me{anite brakovi. Majka mi e Slovenka, taa ne be{e zagri`ena okolu toa od kade }e mi bide soprugot. Mojot pokoen tatko e Makdonec i malku be{e popatrijarhalen, no be{e golem filantrop. Sigurno ne mu be{e seedno, osobeno na taa vozrast, me|utoa go prifati toa bez nekoj pogolem problem", raska`uva Iskra.

Nejziniot soprug poteknuva od glavniot grad na Irak, Bagdad, od lekarsko intelektualno semejstvo. Iskra bila samo edna{ vo negovata tatkovina vo 1989 godina, koga zavr{ila vojnata so Iran i koga ira~kata vlada zabranila dr`avjanite na Irak koi bile nadvor od zemjata da se `enat so stranki. Vo vojnata mnogu Ira~ani go zagubile `ivotot i mno-

20

Iskra Fr~kovska

gu devojki ostanale nema`eni, a mnogu `eni ostanale vdovici. Tatkoto na Ala Kafaxi poradi vakvata situacija vo Irak pet godini ne znael deka negoviot sin e `enet. No koga oti{le vo Irak, Iskra bila do~ekana kako kralica. „Od mala sum vqubena vo Istokot.

Bagdad be{e prekrasen grad, ima{e komunisti~ko ureduvawe, a nie Jugoslovenite bevme broj eden tamu. Jas mislam deka edinstveno tamu postoi se u{te Jugoslavija bidej}i ja obo`uvaa. Tamu bev do~ekana kako kralica, ne samo od semejstvoto na mojot soprug, tuku i od prijatelite", raska`uva Iskra.

No, poddr{kata od semejstvoto ne zna~elo i poddr{ka od op{testvo-

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

to. Komentarite „sega }e ti vrzat marama", „pa muslimanite mo`e da imaat i ~etiri `eni", bile neizbe`ni. Iskra izgubila mnogu prijateli poradi vrskata so nejziniot soprug, no bila izlo`ena i na javna osuda. „Jas i mojot soprug odevme vo Belgrad so voz i vo kupeto sedevme so eden Slovenec, vojnik vo JNA. Vleze policaec i ni pobara dokumenti.

Mojot soprug toga{ ima{e ira~ki paso{, u{te nema{e makedonski paso{. Policaecot me pra{a so kogo sum, a jas mu odgovoriv deka sum so mojot svr{enik. Mi re~e da izlezam malku. Me zalepi za yid i mi re~e: Zarem od 22 milioni Jugosloveni ne si mo`ela da najde{ ma`?", raska`uva Iskra.

No, od nejzinoto `ivotno iskustvo konstatira: „@ivotot e krug". Edna od nejzinite najdobri drugarki koja gi prekinala so nea kontaktite otkako Iskra se oma`ila za Arap, po nekolku godini go napravila istoto poradi koe prethodno go izgubila prijatelstvoto so Iskra, se vqubila vo Arap. „Edna{ dodeka ja nosev }erkata vo gradinka, se sretnav so moj kolega od fakultet koj be{e arap. So nego be{e i mojata drugarka. Jas do`iveav {ok. Tie zapo~nale vrska, no ne im uspeala", veli Iskra.

Ne bilo lesno i nivnoto zapoznavawe, nitu prifa}aweto na nekoi raboti koi se voobi~aeni za islamot.

Lu|eto tuka mnogu malku znaele za ovaa religija, bidej}i `iveele vo drugo op{tetstvo. Iako alkoholot, {to ovaa vera go zabranuva, ne i zna~el ni{to vo `ivotot, sepak gi doveduval vo nezgodni situacii. Ne bilo lesno da gi ubedat gostite deka na semejnite slavewa ne slu`at

alkohol, {to za niv bilo nevoobi~aeno. „Se soo~iv so nekoi problemi koi toga{ mi izgledaa mo`ebi pogolemi otkolku {to se, no sega ne mi izgledaat kako problemi", veli Iskra.

No, nejzniniot soprug imal golemo razbirawe za nea, znael deka }e se soo~i so odredeni problemi, nikoga{ ne ja ubeduval za ne{to, no taa mnogu ~itala i ja zapoznavala negovata religija. Po 27 godini brak, Iskra veli deka e vqubena vo svojot soprug kako {to bila prviot den.

Tie sega `iveat nekoj „pome|u" stil na `ivot. Fr~kovska sekoja godina za Veligden bojadisuva jajca, no se obiduva da go po~ituva i ramazanskiot post. Mnogu ~esto odat po manastiri, ja razgleduvaat nivnata arhitektura i palat sve}i.

Nivnite deca se muslimani, po ni{to ne se razlikuvaat od svoite vrsnici, osven po toa {to ne pijat alkohol. Nivnata }erka se vika Zina, {to zna~i „ukras", a nivniot sin se vika Emir, {to zna~i „princ". „Moite deca se vospitani da ne se sramat deka se muslimani, tie ne jadat svinsko i ne pijat alkohol. Ne se razlikuvaat od nieden mlad ~ovek tuka, osven po toa {to ne pijat alkohol, {to mi e mene isklu~itelno drago. I ni{to ne im fali. Mo`ebi pove}e `alam {to ne se pove}e muslimanski vospitani, zatoa {to mislam deka toa e za nivno dobro", veli Iskra. ШТО ВЕЛИ СТАТИСТИКАТА?

Vakvi pozitivni primeri vo Makedonija kako multietni~ka i multikulturna dr`ava, sekako deka ima.

Sociolozite velat deka vakvata pojava ne e specifika samo za denes.

I vo minatoto prepletuvaweto na lu|e, razli~ni po nacionalnost, vera i kultura, bilo realnost. „Poa|aj}i od realnata sostojba, normalno e da se slu~uva i qubov pome|u pripadnici na razli~ni etni~ki i religiski grupi. Ako se napravi paralela pred 30 godini i denes, mo`e da se vidi blag porast na brakovite pome|u pripadnicite na razli~ni etni~ki i religiski grupi.

Porastot na ovoj tip brakovi e rezultat na sovremenite tekovi koi stanaa del od na{eto sekojdnevie, nadminuvawe nekoi barieri, procesite na globalizacija, transformacija na semejstvoto, preminuvaweto od tradicionalni i konzervativni vrednosti kon sovremeni, demokratski vrednosti, zgolemeniot stepen

na obrazovanie i sli~no", veli sociologot Tatjana Stojanovska.

Spored podatocite od Dr`avniot zavod za statistika, vo 2009-ta se sklu~ile samo 11 brakovi me|u Makedonka i Albanec, etni~ka zaednica koja e najbrojna vo Makedonija, no se sklu~ile 104 brakovi me|u Makedonec i Albanka. No ovaa brojka mo`ebi ne ja odrazuva realnata slika, so ogled na toa {to vo posledno vreme Makedoncite od ruralnite sredini sklu~uvaat brakovi so Albanki, doneseni od Albanija.

Pove}e brakovi se sklu~uvaat me|u pripadnici od ista vera, no od razli~na etni~ka pripadnost, Albancite sklu~uvaat brakovi so Turcite, a Makedoncite so Srbite.

prisutni", veli Stojanovska.

Spored nea, me{ani brakovi polesno se sklopuvaat me|u poedinci od razli~en etni~ki sostav kaj koi religioznata pripadnost ne e cvrsto etablirana ili se deklariraat kako ateisti. „Iskustvoto poka`uva deka pocvrsti i potrajni se onie me{ani brakovi kade eden od partnerite ne e vernik ili ako se racionalni vernici, odnosno ako religijata ne e integriran del od nivnata `ivotna ideologija. No, kaj onie individui koi se deklarirani vernici i kade religijata e cvrsto etablirana, kaj niv mo`e polesno da se javi konflikt, tokmu poradi `elbata za nametnuvawe na sopstvenata religija

АТЕИСТИТЕ ПОЛЕСНО СЕ ОДЛУЧУВААТ НА МЕШАНИ БРАКОВИ

i da dojde do raspad na vrskata ili brakot", veli Stojanovska i dodava deka vakvite brakovi pridonesuvaat da se nadminat stereotipite i predrasudite kon razli~nite.

A koga sme kaj sre}ata, Stojanovska e decidna deka taa ne zavisi od etni~kata ili religiskata pripadnost. „Onoj koj umee da saka i koj e toleranten kon svojot bra~en partner, toj }e bide i posre}en vo taa vrska.

Zna~i ne mo`eme apsolutno da govorime deka sre}ata me|u bra~nite partneri zavisi od toa na koja zaednica pripa|ate, taa se gradi vo samiot brak i zavisi od mnogu aspekti", veli Stojanovska i go potvrduva stavot na skopjankata Iskra deka, koga qubovta e golema, site problemi izgledaat mali.

Nejzinoto iskustvo poka`uva deka za koj i da e brak, treba da postoi kompromis. „Sekoj brak e nekakov kompromis, bez razlika dali e me{an ili ne, se e nekakov kompromis.

Sepak, site nie sme individualni li~nosti na svoj na~in. Verata si go pravi svoeto, no ako ne postoi dovolno qubov, i da ste ista vera i da ste razli~na vera, toa e kraj", zaklu~uva Iskra.

Poslednoto istra`uvawe na Makedonskiot centar za me|unarodna sorabotka (MCMS) za kvalitetot na me|uetni~kite odnosi vo Makedonija poka`a deka mal del od Makedoncite poddr`uvaat me{ani brakovi. „Mnozinstvoto gra|ani (59,2%) veruva deka pove}e me{awe }e vodi kon podobri me|uetni~ki odnosi.

Najgolema e poddr{kata za me{awe vo sport i zabava (81,5%), na rabotno mesto (71,5%), posakuvana e vo politi~ki partii (65,7%), a najmala e za me{ani brakovi (25,6%)", poka`alo istra`uvaweto.

Iako ima zgolemuvawe na brojkata na me{ani brakovi, sepak ima odredeni nenadminati predrasudi i stereotipi. „Vo slu~ai koga mo`e da se rodi odredena simpatija kon pripadnik na druga etni~ka ili religiska grupa, kaj lica koi se vrzani za sredinata i koi nemaat cvrsto izgraden karakter i im vlijae misleweto na semejstvoto, sredinata, mo`e da se slu~i da se prekine odredena vrska samo zatoa {to odredeni barieri se

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

21

ДЕКАДА НА РОМИТЕ 2005 2015: КОЈ ЈА ПОЧУВСТВУВА?

Државата нема пари за Ромите Декадата на Ромите не смени ништо посебно за Ромите во Македонија. Тие се уште се главно невработени, живеат во супстандардни услови за домување, немаат здравствено осигурување и примарна здравствена заштита, а ромските деца често страдаат од неухранетост и не се вакцинирани. Ромската заедница посебно укажува на значителното влошување на состојбата во сферата на здравството, додека познавачите на Декадата велат дека средствата кои се одвојуваат за неа се смешни и потценувачки. „Форум“ истражуваше колку пари се одвојуваат за Декадата на Ромите од Буџетот и колку добива НВО секторот и дали овие пари завршуваат на вистинското место од Кристина Озимец и Петре Димитров

KOGA PETGODI[NIOT Xoni }e porasne saka da vozi formula. Od dene{na perspektiva negoviot son izgleda samo kako pusta `elba.

Negovite roditeli kako i pove}eto Romi vo zemjava nemaat nikakvi sigurni primawa. Za da mu ovozmo`at polesno da stigne do negoviot son go zapi{ale besplatno vo gradinkata „Sne`ana”, vo skopskata naselba [uto Orizari vo koja se sproveduva programata „Inkluzija na deca Romi vo predu~ili{no obrazovanie”, koj go realizira Ministerstvoto za trud i socijala, kako del od negovite aktivnosti vo Dekadata na Romite. Celta na proektot e podobruvawe na socijalnite ve{tini i integracijata kaj romskite deca.

Xoni e edno od 410 deca koi ovaa godina vo nekolku predu~ili{ni ustanovi niz zemjava }e bidat opfateni so ovaa programa. Prethodnite pet godini bea vklu~eni u{te 739 deca na vozrast od 5-6 godini.

Xoni ovde barem mo`e da crta kolku saka i da se dru`i so svoite vrsnici, a za negovata sigurnost i razvoj se gri`at nekolku neguvatelki so dolgodi{no iskustvo. Edna od niv e Mersiha Islamovi} i samata del od programite koi se realiziraat so Dekadata na Romite. Taa e edna od stipendistite Romi, koi

dobija sredstva za da se zapi{at na fakultet. Sega taa paralelno studira socijalni raboti i raboti vo gradinkata. „Progresot vo obrazovanieto na Romite e o~igleden. Jas sum primer. Se drugo e isto kako i porano”, veli Islamovi}. НАЈГОЛЕМ ПРОГРЕС КАЈ ОБРАЗОВАНИЕТО, ВЛОШУВАЊЕ ВО ЗДРАВСТВОТО Xoni i Mersiha ja imale sre}ata da

dobijat {ansa za podobro utro, no za `al toa ne e slu~aj so pogolem del od romskata zaednica vo Makedonija.

Istra`uvaweto na „Forum” poka`a deka makedonskata Vlada, (koja od 1 juli godinava presedava so Dekadata na Romite) preku pet ministerstva (za trud i socijala, zdravstvo, transport i vrski, obrazovanie i kultura) koi ja sproveduvaat Dekadata, odvojuva minorni sredstva, koi ni oddaleku ne mo`at zna~itelno da go podobrat `ivotot na Romite.

Kolku se mali ovie sumi zboruva i

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

23

Golem del od romskite deca se prinudeni da prosat

podatokot deka za Ministerstvoto za zdravstvo od Buxetot poslednive tri godini se odvoeni edvaj 1,5 milioni denari, najmalku od site ministerstva. [to e u{te pozagri`uva~ki sredstvata vo zdravstvenata sfera se namaluvaat. Vo 2009 godina bile odvoeni 1 milion denari, a ovaa godina samo 204 iljadi denari.

Tokmu zdravstvoto e oblasta koja od romskata zaednica e poso~ena kako najkriti~na. Taa e edinstvenata sfera kade rabotite namesto da se podobruvaat, se vlo{uvaat.

Potvrda za toa dava i istra`uvaweto „DekadnaStra`a Makedonija 2010: Na polovina pat od Romskata dekada” na Inicijativa za socijalna promena „InSoK”. „Romite opfateni so istra`uvaweto uka`uvaat na pasivnost kon re{avaweto na problemite so koi tie se soo~uvaat i na centralno i na op{tinsko nivo. Obrazovanieto e edinstvena oblast vo koja romskata zaednica ~uvstvuva pozitivni promeni i o~ekuva prodol`uvawe na naporite do postignuvawe na celosna ednakvost. Vo oblasta na

Што е декада на Ромите Иницијативата за Декадата на Ромите датира од јули 2003 година. Меѓународната инцијатива зад која во 2004 година застанаа девет држави (Македонија, Србија, Црна Гора, Хрватска, Бугарија, Романија, Унгарија, Чешка и Словачка), помогната од Фондацијата СОРОС и Светска банка, има за цел да го намали јазот помеѓу Ромите и не+Ромите и да го олесни животот на оваа многу често дискриминирана и мар+ гинализирана заедница. Во текот на 2004+2005 година секоја од овие земји формираше национални тела кои спроведуваат програми предвидени со Декадата од обла+ ста на вработувањето, здрав+ ството, образованието, дому+ ва+ њето, женски прашања, дискриминација и сиромаштија. Декадата започна во 2005, а ќе трае до 2015 година. Во Македонија прв национален кординатор беше министерот за труд и социјална политика, Јово Манесиевски, а по неговото заминување министерот од истотот министерство, Стевче Јакимовски, па мини+ стерот Љупчо Мешков, а последен министер за труд и со+ цијала што бил во оваа улога во 2008 година беше министерот во заминување Џељаљ Бајрами. Според истражувањата на „ИнСоК”, три четвртини од ромската популација во земјава слушнала за Декадата на Ромите. Нивната перцепција за Декадата е главно неточна и тие не ја знаат суштината на инцијативата. Дури 57% од нив сметаат дека Декадата е Фонд со пари наменет за проекти за Ромите.

24

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

vrabotuvaweto, polovinata od ispitanicite smetaat deka sostojbata vo poslednite pet godinini e nezna~itelno promeneta, a vo sferata na zdravstvoto se zabele`uva vlo{uvawe na sostojbite, na {to uka`uvaat re~isi polovina od ispitanicite, a ostanatite, vo pogolem del, smetaat deka dr`avata ima pasiven odnos.

Najzagri`uva~ka e sostojbata so domuvaweto, kade re~isi dve tretini od ispitanicite ~uvstvuvaat vlo{uvawe, a edna ~etvrtina prepoznavaat stagnacija”, stoi vo izve{tajot.

Istra`uvaweto poka`uva deka e potrebno poseriozno unapreduvawe na zdravstvenata sostojba kaj `enite Romki i kaj decata od koi zna~itelen del se nevakcinirani i neuhraneti.

Oficijalnata statistikata veli deka vo zemjata koja e kandidataka za vlez vo Evropskata Unija duri 17% od romskite deca se neuhraneti. U{te edna potkrepa za vlo{uvawe na sostojbata vo zdravstvoto e i faktot {to edinstvenata romska op{tina vo svetot, [uto Orizari, koja ima Rom za gradona~alnik i koja neoficijalno broi okolu 60 iljadi `iteli, ~etiri godini nema ginekolog. Ministerot za zdravstvo vo zaminuvawe Bujar Osmani neodamna objasni deka i pokraj nekolkute objaveni oglasi za ginekolog koj bi rabotel vo poliklinikata vo op{tinata [uto Orizari, se u{te nema interes za ova rabotno mesto. „Ova pra{awe nie se obiduvame da go re{ime so Ministerstvoto za zdravstvo, no se u{te nema sluh od nivna strana. Nie nekolku pati ponudivme ginekolog i ordinacija, no se u{te nemame odgovor. Na{ata organizacija ima anga`irano ginekolog vo [uto Orizari. Toj raboti tamu dva pati nedelno, zaminuva vo penzija i saka da se ponudi da raboti pet pati nedelno, no Ministerstvoto za zdravstvo se u{te nema sluh za ova. Se nadevame deka so novata Vlada, ne{to }e se promeni”, veli Mila Carovska od Asocijacijata za zdravstvena edukacija i istraЗапишани Роми во основно, средно и високо образование (2011) Образование Вкупно

Роми

Основно

217.685 10.735

Средно

94.387

1.918

Високо

92.854

297

`uvawe, HERA, koja nekolku godini ima niza aktivnosti vo ovaa skopska naselba.

Na serioznite problemi vo zdravstvoto uka`uva i romskiot politi~ar Samka Ibraimoski od Partijata za celosna emancipacija na Romite. „Za sproveduvaweto na Dekadata vo poleto na zdravstvoto potrebni se minimum ~etiri milioni denari, a godinava se odobreni samo 204 iljadi denari, {to uka`uva deka ovoj proekt ne mo`e da se realizira.

Zatoa kaj Romite mnogu ~esto se pojavuvaat zaboluvawa i neuhranetost {to vlijae vrz ponatamo{niot razvoj na decata i celata zaednica.

Ovie sostojbi mo`e da se promenat edinstveno so seopfaten pristap za re{avawe na ovie pra{awa”, veli Ibraimoski.

Carovska smeta deka najgolem del od parite za Dekadata, namesto od stranski donatori treba da gi odvoi dr`avata i da poka`e vistinski deka saka da ja unapredi sostojbata na Romite. „Ako poglednete vo zdravstvoto, otkako e po~nata Dekadata, nitu edna{ ne se odvoeni dovolno finansiski sredstva i tie nikoga{ ne se tro{at za namenata za koja se predvideni od Buxet. Zo{to? Ili ne postoi mehanizam vnatre vo Ministerstvoto za zdravstvo, ili nema koj da ja pokrene taa cela inicijativa, ili ne se saka”, veli taa. „Forum” go kontaktira{e i Ministerstvoto za zdravstvo od kade ne ni obezbedija sredba so liceto zadol`eno za sproveduvawe na celite na Dekadata. Toj imal trema od novinari (!), pa dobivme suvoparen odgovor po mejl: „Vo ramki na Akcioniot plan za implementacija na Dekadata na Romite (2011 do 2013g.), predvideni se merki za podobruvawe na zdravstvenata za{tita na Romite preku aktivnosti na Ministerstvoto za zdravstvo, Institutot za javno zdravje i drugi subjekti koi {to se vo direkten kontakt so romskoto naselenie. Pred se, toa se merki vo oblasta na promocija na zdravjeto...”.

Буџетски средства за Декадата на Ромите во денари Министерство

2009

2010

2011

Министерство за труд и социјала

13.034.000 (ребаланс 2.500.000)

9.340.000

9.175.000

Министерство за транспорт и врски

5.000.000

5.000.000 (р. 5.000.000)

10.986.000

Министерство за образование

4.000.000 (р. 3.200.000)

3.000.000 (р. 3.100.000)

6.518.000

Министерство за здравство

1.000.000

300.000

204.000

Министерство за култура

1.000.000

500.000

500.000

ma{tija kaj Romite (za koja nema oficijalen podatok, osven generalniot deka vo Makedonija 31% od naselenieto e siroma{no) e nevrabotenosta. Duri 2.400 romski semejstvo vo Skopje `iveat samo od minimalna socijalna pomo{ (prose~no 1.000 denari).

Spored Dr`avniot zavod za statistika vo zemjava za nevraboteni se vodat 17.927 Romi, {to spored poznava~ite e mnogu mala brojka koja ne soodvetstvuva so realnosta. Romite naj~esto rabotat sezonska ra-

bota, a mnogu malku se prisutni vo javniot i privatniot sektor. Vo javniot sektor vo koj se procenuva deka ima nad 120.000 administrativci rabotat samo 198 Romi.

Tokmu od ovie pri~ini mnogu od niv po ukinuvaweto na vizniot re`im so Evropskata Unija (EU) se obidoa re{enieto da go najdat kako azilanti vo zemjite od EU. Nivnoto begstvo od siroma{tijata trae{e kratko. Iljadnici Romi po ednomese~en prestoj tamu bea deportirani nazad vo Makedonija, a makedonskata

СИРОМАШТИЈАТА И НЕВРАБОТЕНОСТА ЈА СПРЕЧУВААТ ВИСТИНСКАТА ИНТЕГРАЦИЈА Istra`uvaweto na „InSoK” poka`uva deka duri za 95% od Romite najgolem problem ostanuva siroma{tijata. Dekadata na Romite vo ovoj del ne promenila re~isi ni{to.

Glavnata pri~ina za golemata siro-

Naj~esto zarabotuvaat so preprodavawe na otpad

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

25

Najgolem problem posebno za mladite e nevrabotenosta

Vlada be{e predupredena da najde re{enie za niv i da go spre~i nivnoto emigrirawe, so zakani za vra}awe na vizniot re`im.

Siroma{tijata i nevrabotenosta nosat eden kup drugi problemi.

Oficijalnata statistika veli deka 63% od romskata zaednica `ivee vo prose~en objekt so cvrsta gradba, 29 % vo tro{ni i montirani gradbi, a 7% vo improvizirani gradbi. Vo Skopje kade `ivee najgolem del od romskata populacija polovina od Romite imaat samo pet metri kvadratni po ~len, a vo eden objekt `iveat 3-4 generacii. Samo 16% od Romite vo Skopje imaat toalet i bawa vo objektot vo koj `iveat, a drugite koristat polsko vece. Dostapnost do voda imaat samo 26% od skopskite Romi.

Od Ministerstvoto za transport i vrski, vo ~ii del se re{avaweto na ovie problemi (soglasno prioritetite na Dekadata) velat deka od 2005 godina postojano rabotat na realizacija na predvidenite proekti za romskata zaednica. Kako i vo slu~ajot so Ministerstvoto so zdravstvo, namesto sredba so odgovornoto lice, dobivme odgovor po meil vo koj objasnuvaat deka vo ramkite na Proektot za domuvawe na socijalno ranlivi grupi, pri raspredelbata na stanovi, kako posebna kategorija se zemaat i licata pripadnici na romskata zaednica koi se socijalno zagrozeni i na istite im e raspredelen 61 stan.

Informiraat i deka vo tekot na minatata godina se rekonstruirani nekolku ulici, vovedena e vodovodna mre`a vo tri ulici, atmosferska kanalizacija vo edna ulica i deka se izgradeni potporni yidovi vo edna ulica. Za realizacijata na

26

ovie proekti bile potro{eni 10.894.000 denari. So re~isi isti pari (10.986.000 denari) ovaa godina Ministerstvoto za transport }e raboti na sli~ni aktivnosti. ДРЖАВНИТЕ СРЕДСТВА ЗА РОМИТЕ СЕ ДАЛЕКУ ОД ДОВОЛНИ Najmnogu buxetski sredstva za sproveduvawe na Dekadata na Romite vo poslednive tri godini ima dobieno Ministerstvoto za trud i socijala, 34.049.000 denari, po nego sledi Ministerstvoto za transport i vrski so 25.986.000 denari, pa Ministerstvoto za obrazovanie so 19.818.000 denari i Ministerstvoto za kultura so 2.000.000 denari.

Direktnite u~esnici vo sproveduvaweto na Dekadata vo razgovorite so „Forum” velat deka sredstvata koi se odvojuvaat za nea se sme{ni i potcenuva~ki.

Mabera Kamberi, koja raboti kako pomo{nik-minister vo Ministerstvoto za trud i socijalna politika, veli deka sredstvata koi Vladata gi odvojuva za Dekadata na Romite, se nedovolni. Spored nea, iako od 2009 godina Ministerot bez resor i Nacionalen koordinator na Dekadata e Rom, dodeleni se pomalku pari otkolku prethodnite godini, {to e kontradiktorno. „Morame da bideme iskreni, sredstvata se minorni. [to mo`ete vie da napravite so devet milioni denari vo sferata na domuvaweto? Ne mo`ete ni{to da napravite”, veli taa i prepora~uva da se raboti na zgolemuvawe na buxetite. „Zna~i buxetite navistina se mnogu mali. Mo`ebi }e treba i pogolemo jaknewe na kapacitetot na minis-

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

terstvata so Romi. [to mo`e da napravi vo Ministerstvo za zdravstvo eden vraboten Rom, koj e nadle`en da pomogne vo implementacijata? Toj nema nekoja rakovodna uloga i pozicija. Mene mi e mnogu lesno da svrtam telefon na rakovodnite lica, zatoa {to me znaat i zatoa {to mo`am da im re~am ova i ova da se napravi. Mora i vo ramkite na ministerstvata da se zgolemi brojot na Romite, koi }e rabotat vo ramkite na implementacijata.

Tie mora da pravat svoi proekti”, smeta taa.

Podatocite velat deka vo ovaa ministerstvo od vkupno 300 vraboteni, ima samo sedum vraboteni Romi.

Na ista linija e politi~arot Ibraimoski. „Moe li~no gledi{te e deka zasega ne se ostvareni akcionite planovi koi se predvideni vo Romskata dekada. Romite generalno smetaat deka pretstavnicite koi se vo vlasta ne gi pretstavuvaat efikasno pravata i potrebite na Romite. Kako posledica na seto ova vladee golemo razo~aruvawe”, veli toj.

Spored nego predvidenite sredstva za Dekadata ne zavr{uvaat na vistinskoto mesto od mnogu pri~ini. „Postoi manipulirawe so sredstvata za Dekadata i proektite koi gi sproveduvaat zdru`enijata ili nevladinite organizacii, ne se transparentni i se zadkulisni bez nekoj ot~et pred javnosta so koj }e ka`at kade i kako gi potro{ile tie sredstva. Isto taka o~igledno e deka ne postoi `elba kaj ministerstvata za odvojuvawe na sredstva za potrebite na Dekadata”, veli Ibraimoski.

Ministerot bez resor i Nacionalen koordinator na Dekadata na Romite, Ne`det Mustafa veli deka e svesen deka parite koi se odvojuvaat za Dekadata se mali. „Sredstvata se navistina mali. Jas kako nacionalen kordinator se trudam postojano ovie sredstva da se zgolemat i se nadevam deka toa vo periodot {to sledi }e se promeni na podobro”, veli toj.

Negira deka ima zloupotreba na sredstvata, bidej}i smeta deka sumite se premali za da nekoj go napravi toa i veli deka vo sekoe ministerstvo postoi vnatre{na revizija za toa kako se potro{eni sredstvata.

(Istra`uvaweto e podr`ano od Danskata asocijacija za istra`uva~ko novinarstvo i proektot SKUP)

ФЕРИДЕМОКРАТСКИ БЕЛЕШКИ

Вo име на Демократијата Ферид Мухиќ MINATIOT ponedelnik, na 4 juli, vo Teheran e odr`ana golema me|unarodna konferencija za globalna borba protiv terorizmot (International Conference of the Global Fight Against Terrorism). Na prv pogled, se ~ini deka tuka nema ni{to sporno, osobeno vo kontekstot na postojano proklamiranite povici za globalna borba protiv terorizmot kako obvrska i demokratsko pravo na site zemji ~lenki na ON. Me|utoa, se ~ini deka od demokratskite prava da napravi ne{to na prv pogled, ~ovek mo`e slobodno u{te samo da se vqubi.

Ubeden deka borbata protiv terorizmot navistina i vo realnosta e demokratsko pravo i obvrska na site zemji, ~lenki na ON, gospodin Ban KiMun, generalen sekretar, do Konferencijata isprati ~estitki i zborovi na poddr{ka, istaknuvaj}i deka toj li~no “gi ceni naporite na Iran, i deka odr`uvawe sli~ni konferencii mo`e da se poka`e od golema pomo{ vo ostvaruvaweto na rezoluciite na ON naso~eni za borba protiv terorizmot”. Istiot den ima{e prilika da se uveri kolku zgre{il vo razbiraweto na demokratskite prava. Imeno, vedna{ usledija `estoki reakcii od najvisokite politi~ki instanci, so koi od nego se pobara da gi demantira takvite inforamcii, dokolku se pogre{no citirani, odnosno da gi povle~e svoite zborovi i pozitivni ocenki za Konferencijata vo Teheran, dokolku navodite se to~ni!

Gospodin Hilel Nojer, izvr{en direktor na vlijatelnata organizacija ON Vo~ (UN Watch) so sedi{te vo @eneva, vedna{ prezede orkestrirana akcija so cel da go zapre pogre{noto tolkuvawe na demokratijata od strana na Ban Ki-Mun. Za da im stane jasno na site ~lenki deka tolkuvaweto na demokratskoto pravo vo ON im pripa|a samo na dve-tri dr`avi, Hilel Nojer na misijata na ON Vo~ vo Wujork izdade naredba da im se ispratat pisma do misiite na SAD i Britanija vo ON, so povik “vedna{ da interveniraat”, za da se realizira prethodno podnesenoto barawe na

kanadskata ON Vo~ monitoring grupa da se prinudat Ban Ki-Mun i ON oficijalno “da gi izmijat racete od Iranskata konferencija”. Vo dvete pisma ostro se bara “ dvete dr`avi da storat se, ON da se distanciraat od orvelovskite propagandni ve`bi... i vo idnina da se vozdr`at od sli~ni akcii”! Inaku }e im ja raspla~e majka i na ON i na Ban Ki-Mun, nema somnenie! Pazi bogati - zna~i, toa da ti be{e bila demokratijata! Za se da bide sosema jasno, samiot izvr{en direktor na ON Vo~, gospodin Hilel Nojer, na generalniot sekretar na ON, gospodin Ban Ki-Mun, javno mu go upati slednoto retori~ko pra{awe: “Ako kineskata komunisti~ka partija organizira me|unarodna konferencija za slobodite na upotreba na Internetot, i dokolku siriskiot pretsedatel Asad organizira konferencija za pravoto na mirni protesti, dali ON }e gi poddr`at tie konferencii, vrz osnova na tvrdeweto deka e va`no site dr`avi zaedni~ki da dejstvuvaat vo promocija na ~ovekovi prava, odnosno deka site dr`avi imaat pravo da promoviraat ~ovekovi prava?”, vo aluzija na vesta deka Kina voveduva cenzura na Internet i deka Sirija so sila gi zadu{uva disidentskite protesti.

Alal vera, gospodine izvr{en direktore! Sega gi matiravte! Sega na site im objasnivte deka, spored vas, tvrdeweto deka site dr`avi imaat pravo da promoviraat ~ovekovi prava, ne mo`e da bide nikakva realna osnova za toa na Kina ili na Sirija da im se dopu{ti da pravat konferencii bez prethodno da im go dozvolite toa vie i va{ata organizacija! Tuku, eve edno pra{awe za vozvrat: “[to mislite, ako Izrael organizira me|unarodna konferencija za striktno po~ituvawe i celosna za{tita na humanitarni konvoi pri dostavuvawe humanitarna pomo{ do palestinskite begalci zarobeni vo logorite kaj Gaza, i ako SAD organiziraat konferencija protiv upotreba na sila i voena okupacija na suvereni dr`avi, dali ON }e gi poddr`at tie konferencii, vrz osnova na istoto (vidovme, spored vas, neosnovano) tvrdewe deka site dr`avi treba zaedni~ki da rabotat na promovirawe ~ovekovi prava zatoa {to site imaat takvo pravo!?”, vo aluzija na piratskiot napad na Izrael vrz

brodot so humanitarna pomo{ vo me|unarodni vodi, bespravna zaplena na celiot tovar i kriminalno ubistvo na devet nevooru`eni civili humanitarni rabotnici, i deka SAD gi dr`at pod okupacija dolgi godini Irak i Avganistan, kako i so ogled na najrecentnoto bombardirawe na Libija.

Spouksmenot na Generalniot sekrear na Ban Ki-Mun, gospodin Ferhan Hak, vozvrati so predupreduvawe deka “dokolku navistina nastojuvame site dr`avi da se borat protiv terorizmot, treba da obezbedime sè za da bideme sigurni deka toa navistina i go pravat. Pri toa, ne mora da se soglasime so site stavovi na sekoja dr`ava”. Gospodin Hak dodade i deka vo Generalnoto sobranie na ON svoe sedi{te imaat 192 dr`avi-~lenki (od zav~era, po Ju`en Sudan, 193), i deka ~esto se slu{aat reakciite od pretstavnicite na zapadnite zemji, na smetka na `nedozvolivite stavovi` na pretstavnicite na nekoi pomalku vlijatelni dr`avi: “Zna~i li toa deka Generalnoto sobranie treba da go raspu{time, zatoa {to nekoi stavovi za nekoi (povlijatelni) zemji se neprifatlivi!?”, pra{uva Hak. E, moj gospodine Hak! Zarem navistina seriozno se pra{uvate!? Se razbira deka zna~i tokmu toa. Imeno, deka od imeto na demokratijata nema da se dozvoli demokratska rasprava ni vo Generalnoto sobranie, nitu kade bilo, dokolku iznesenite stavovi na nekoi pomalku vlijatelni zemji, im se vidat neprifatlivi na dve-tri povlijatelni dr`avi! A toa e isto kako da ste go raspu{tile Generalnoto sobranie! Tie dve-tri povlijatelni dr`avi, dosega prekr{ile najmalku 30-40 odluki na Generalnoto sobranie na ON, i sepak nikoga{ ne se slu{nal ni eden glas protest, a za sankcii protiv prekr{itelite, koi, inaku, avtomatski sledat za pomalku vlijatelnite prekr{iteli, aber nema! Ako se potsetime deka: Slobodata da se misli i zboruva, se potvrduva vo pravoto da se misli i zboruva poinaku, razli~no, da se protivre~i, a ne vo pravoto da se soglasuva i da se misli isto! - }e ni stane jasne deka denes, na svetskata politi~ka scena, nedemokratskite postapki bez sram i perde, se upotrebuvaat od imeto na demokratijata.

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

27

Двостран пристап Иако значењето на претседателството е намалено, Полска има намера да го искористи периодот додека ја врши функцијата за да влијае врз Европската Унија и на економски и на воен план, особено за задржувањето на Кохезиониот фонд, претежно наменет за новите членки и посиромашните региони и изградбата на европска одбранбена поли' тика која би ја заштитила Централна Европа од разбудената Русија

NA PRVI JULI POLSKA go prezema {estmese~noto pretsedatelstvo so Evropskata Unija od Ungarija. Tradicionalno, ~lenkata na EU koja ja dr`i pretsedatelskata funkcija, ja koristi za vospostavuvawe na agendata na Evropskata Unija, za posreduvawe vo vnatreevropskite nesoglasuvawa i za pretstavuvawe na Unijata vo nadvore{nata politika.

Od implementacijata na Lisabonskiot dogovor vo januari 2010 godina, va`nosta na rotira~koto pretsedatelstvoto na zemjite-~lenki

opadna. Dogovorot ja sozdade funkcijata na postojan pretsedatel na Evropskiot sovet, funkcija na koja be{e nazna~en toga{niot belgiski premier, Herman van Rompuj. Zgora na toa, tekovnata kriza vo evrozonata gi marginalizira{e seevropskite institucii i pretsedatelstvoto i Evropskata komisija i im dade mnogu pogolema mo} na golemite zemji-~lenki koi go poseduvaat potrebnoto vlijanie za spravuvawe so krizata, prete`no Germanija i Francija.

Sepak, Polska ne e samo u{te edna zemja-~lenka. Kako najgolema postkomunisti~ka centralnoevropska dr`ava i geografski i ekonomski, Polska sebesi se do`ivuva ne samo kako regionalen lider, tuku i kako edna od glavnite lideri na EU. Taa ~eka na svoite {est meseci na ~elo na Unijata u{te od koga stana ~lenka vo 2004 godina i nema da dozvoli da se otka`e od svoite celi samo poradi institucionalnite promeni na Unijata po Lisabonskiot dogovor.

Poslednite dve pretsedatelstva, na

Polska ima {ansi da stane lider na odbranata na EU

28

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

Mora da se testira posvetenosta na Berlin: Angela Merkel i Donald Tusk

Belgija i na Ungarija, ne ostavija nekoj poseben pe~at. Belgija dobrovolno se pottrgna za da bide imenuvan Van Rompuj, plus minuva{e niz temelna politi~ka kriza doma.

Pretsedatelstvoto na Ungarija ostana vo senka na tekovnata kriza vo evrozonata, vo koja Ungarija ne ~lenuva.

Iako i Polska ne e vo evrozonata, Var{ava nema namera da ostane nastrana. Vo posledno vreme Polska be{e mnogu aktivna na diplomatski plan, so aktivno u~estvo vo o`ivuvaweto na Vajmarskiot triagolnik forum vo koj Var{ava gi diskutira bezbednosnite i politi~kite pra{awa so Pariz i so Berlin i prezema mnogu pojasno politi~ko vodstvo so Vi{egradskata grupa. Polska }e gi ostavi zemjite-~lenki na evrozonata da se spravat so krizata i }e se koncentrira na dve glavni pra{awa vo tekot na svoeto pretsedatelstvuvawe. ЗНАЧЕЊЕТО НА КОХЕЗИОНИТЕ ФОНДОВИ НА ЕУ Prvoto pra{awe na koe }e se fokusira Polska e buxetskiot period na Unijata od 2014 do 2018 godina, osobeno na Kohezioniot fond na EU pa-

ri koi prete`no odat kaj ponovite ~lenki na Unijata i vo posiroma{nite regioni. Fondot e namenet za zgolemuvawe na regionalnata kompetitivnost i zdru`enost. Vo tekot na buxetskiot period od 2007 do 2013 godina, fondot raspolaga{e so vkupno 336 milijardi evra, okolu 50 milijardi godi{no ili edna tretina od vkupniot buxet na Evropskata Unija. Zemjite-~lenki na Unijata koi imaat najgolema korist od ovoj fond se novite ~lenki od Centralna i Isto~na Evropa, kako i Grcija, Portugalija, [panija i Italija. Nad 80 procenti od parite odat vo najsiroma{nite regioni, dodeka ostanatite 18,5 procenti se prefrlaat vo pobogatite regioni, uslov nametnat od bogatite ~lenki na Unijata za da povratat del od sredstvata koi gi vlo`ile.

Zapadnoevropskite dr`avi sakaat da go ograni~at buxetot na EU za naredniot buxetski period i ne samo {to imaat namera da go namalat Kohezioniot fond kolku {to e mo`no pove}e, tuku i da dodadat novi uslovi za dobivawe na zaemite. Liderite na Francija, Germanija, Finska, Holandija i Velika Britanija vo dekemvri 2010 godina napi{aa pismo do Evropskata komisija, vo koe poso~ija deka buxetot na EU ne treba

da se zgolemuva pove}e otkolku {to iznesuva prose~nata stapka na inflacija. Zgora na toa, Komisijata predlo`i fondovite da ne im bidat dostapni na zemjite-~lenki koi ne gi po~ituvaat pravilata na Paktot za stabilnost i rast i pragot na buxetski deficit od tri procenti od bruto-doma{niot proizvod (BDP) i na zadol`enost od 60 procenti od BDP. Var{ava e re{ena da se bori so predlo`enite namaluvawa i uslovi. Polska dobi okolu 65 milijardi evra od Kohezioniot fond od 2007ma do 2013-ta godina, {to e okolu 21 procent od nejziniot BDP (edna{ odobreni, distribucijata na parite od fondovite odzema mnogu vreme, voobi~aeno okolu 10 godini). Taka, Polska e edna od najgolemite korisni~ki na Kohezioniot fond. Var{ava, isto taka, se protivi i na toa del od fondovite da se ~uva vo rezerva za nagrada na regionite koi }e poka`at najdobri performansi, predlog za koj Var{ava veruva deka }e bide iskoristen za da se preleat u{te pove}e pari vo bogatite, postari ~lenki na EU. Otporot na Polska kon kratewata na buxetot na EU ne e samo zaradi parite. Tuka se raboti i za testirawe na posvetenosta na Germanija i na dru-

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

29

gite zapadnoevropski dr`avi da gi poddr`at dr`avite koi ne mu pripa|aat na jadroto na Unijata. Krizata na evrozonata im poka`a na investitorite i na pazarite deka ~lenstvoto vo evrozonata ne zna~i i fiskalna disciplina ili kompetentni fiskalni sistemi. Taka, cenata na pozajmuvaweto od me|unarodnite pazari za perifernite zemji-~lenki na evrozonata drasti~no se zgolemi. Za mo`nite ~lenki na evrozonata - me|u koi e i Polska, iako od neodamna malku se oladi za taa ideja - ova zna~i deka ~lenstvoto vo evrozonata nema da garantira pristap do evtini zaemi od me|unarodnite pozajmuva~i. Ottamu, Kohezioniot fond stanuva mnogu biten na~in da se dobie kakov i da e kapital za infrastrukturnite investicii, neophodni za zemjata da ostane konkurentna so evrozonata. ЗАСИЛУВАЊЕ НА ЦЕНТРАЛНОЕВРОПСКАТА ОДБРАНА Vtoroto pra{awe koe i e drago na Polska e tekovnoto vra}awe na Rusija i zasiluvaweto na Germanija kako politi~ki centar na Evropa.

Dodeka Rusija ja konsolidira svojata sfera na vlijanie, a i Germanija i Francija sorabotuvaat so Moskva na brojni frontovi, Evropskata Unija za Polska pove}e ne pretstavuva na~in za da mu se sprotivstavi na podemot na Kremq.

Naprotiv, Var{ava e so namera da izgradi dve glavni strategii za protivudar. Prviot e da se obide da go pottikne Isto~noto partnerstvo, inicijativa na EU pottiknata od zaedni~kiot napor na [vedska i Polska da se zasilat vrskite so postsovetskite dr`avi i da im se obezbedat odredeni fondovi za nivnoto institucionalno jaknewe. Sepak, dosega se prefrleni mnogu malku pari, a {vedsko-polskiot obid da ohrabrat slobodni i demokratski izbori vo Belorusija vo dekemvri 2010 godina propadna. Kako pretsedava~ so EU, Polska vo septemvri }e organizira golem samit na Isto~noto partnerstvo, no bez pove}e finansii ostanuva nejasno {to }e se postigne so ovoj samit. Se ~ini deka strategijata na Var{ava e da go odr`uva Isto~noto partnerstvo kako del od nejzinite tekovni diskusii vnatre vo Unijata so cel da mu se sprotivstavi na ruskoto vlijanie, no da ne stori ni{to konkretno so ovaa inicijativa vo bliska idnina. Polska, sekako, bi mo`ela, vsu{nost, i da obezbedi realni finansii za inicijativata vo tekot na nejziniot {estmese~en mandat, no bez vistinska poddr{ka od Germanija i od Francija, malku e verojatno deka Polska }e uspee da dopre do vistinskite pari.

Vtorata inicijativa e da se fokusira na razvojot na odbranbenite i voenite kapaciteti na EU. Ova pra{awe be{e prioritet za polskoto

Najgolemiot ko{mar na Var{ava: podemot na Rusija

30

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

pretsedatelstvo u{te koga ja pretstavi svojata prvi~na agenda vo 2009 godina. Kako i da e, mnogu malku ne{ta vrzani za inicijativata se jasni. STRATFOR od svoite polski kontakti doznava deka Var{ava saka da gi podobri odnosite pome|u EU i NATO i da gi zacvrsti evropskite voeni kapaciteti. Bidej}i sega{nite kapaciteti na Unijata se prakti~no nepostoe~ki, naporite na Polska }e zna~at deka po~nuva od re~isi nula. Ova na Var{ava }e donese zna~itelno vlijanie vo oblikuvaweto na odbranbenata politika na EU vo tekot na narednite {est meseci.

Faktorot koj raboti vo korist na Polska e golemata poddr{ka {to evropskata odbrana ja ima vo Evropa, najmnogu poradi toa {to krizata so suverenite dolgovi predizvika golemi kratewa na voenite buxeti kaj mnogu ~lenki. Od ekonomska perspektiva postoi zna~itelna `elba za grupirawe na odbranbenite kapaciteti i za koordinirano tro{ewe.

Polska bi mo`ela da go upotrebi ovoj sentiment za da po~ne da ja gradi ramkata na odbranbenata politika na EU. Var{ava ve}e go predvode{e razvojot na Centralnoevropskata borbena grupa Vi{egradskata borbena grupa koja e modelirana spored Nordiskata borbena grupa predvodena od [vedska. Celta e da se konsolidira koridor vo Centralna Evropa, koj bi slu`el kako tampon pome|u Germanija i Rusija i, isto taka, da se spre~i Rusija vo {ireweto na svoeto vlijanie kon Zapad. Edna od strategiite koi Polska bi mo`ela da gi prifati na nivo na EU e regionalen odbranben plan, so koj borbenite grupi bi stanale mnogu popostojani i poaktivni u~esnici vo evropskata odbrana.

Kone~no, isto kako i so buxetot na EU, Var{ava saka da vidi garancii od Zapadnoevropejcite deka se seriozni vo odnos na pra{awata koi se bitni za Polska i za drugite centralnoevropski dr`avi. [to se odnesuva na buxetot na EU, testot e dizajniran za site bogati zapadnoevropski dr`avi, so cel da se vidi kolku navistina se posveteni na ekonomskiot razvoj na Centralna Evropa.

Vo vrska so odbranata, pak, testot e posebno dizajniran za Germanija.

Ako Berlin ja otfrli odbranbenata politika na Var{ava, Polska barem }e znae koj e stavot na Germanija vo vrska so evropskata bezbednost.

Обама се врти кон Америка Патишта кон Кентаки, наместо кон Кабул: опоменат од длабоките економски неволји на САД, претседателот Барак Обама почна приоритетите да ги пренасочува од скапата вмешаност во војните во странство, кон развојот дома

SEKRETAROT ZA odbrana na SAD, Robert Gejts, nema nikakov problem da priznae deka e umoren od rabotata koja ja prezema kon krajot na 2006 godina. Toj pomogna da se vratat amerikanskite vojnici od Irak. I iako mo`ebi smeta deka ne{tata se odvivaat premnogu brzo, toj isto taka go odobruva planot za postepeno vra}awe doma na amerikanskite vojnici od Avganistan. Toj im slu`e{e na dvajca gospodari koi ne mo`at da bidat porazli~ni, porane{niot pretsedatel Xorx V. Bu{ i tekovniot Barak Obama, a sepak ne samo {to negovata reputacija ostana nedoprena, tuku e i mnogu dobra.

I, iako ima 67 godini, negovata rabota ne go isto{ti.

Pa toga{, zo{to se povlekuva? „Da vi ja ka`am vistinata, a toa e samo edna od mnogute pri~ini, ne mo`am da bidam del od edna nacija, od edna vlada... koja e prisilena dramati~no da go namali na{iot anga`man so ostatokot od svetot”, izjavi toj neodamna vo intervju za nedelnikot Newsweek.

Gejts se penzionira so doza melanholija, zatoa {to veruva vo istoriskiot mandat na negovata dr`ava svetot da go

napravi podobro mesto za `iveewe.

Kako {to toj gleda na ne{tata, istoto {to se slu~i vo Vietnam, sega se slu~uva vo Avganistan. ВРТЕЊЕ НА ФОКУСОТ КОН ДОМА Mnozinstvoto Amerikanci go delat misleweto so sekretarot za odbrana vo zaminuvawe. Tie veruvaat deka, neposredno po 11-ti septemvri, urivaweto na talibanskiot re`im i goneweto na Al Kaeda be{e najispravna politika. Sekako, be{e ubavo da se zamisli deka Avganistan, siroma{na zemja koja se dezin-

tegrira{e kon tribalizam i be{e vo stegite na lokalnite mo}nici, bi mo`ela nekako da procveta. No, sega vojnata navleze vo 10-tata godina i ~ini po dve milijardi dolari nedelno, a SAD po~nuva da gi prilagoduva svoite prioriteti kon {iroko rasprostranetoto gledi{te deka ako Va{ington ve}e treba da se vklu~i vo nekakva programa za rekonstrukcija, toa bi trebalo da bide doma, vo Amerika, kade {to e itno potrebna.

SAD i natamu se zaglaveni vo ekonomskata kriza. Zemjata koja uspea bezbroj pati da se izvle~e, sega e na golemi maki. Tri godini po kolapsot na investiciskata banka Lehman Brothers, nevrabotenosta i natamu e visoka; oficijalnata brojka e devet procenti, no neoficijalnata e 16 procenti.

Rastot se vle~ka so neceli dva procenta, a dol`ni~kiot tovar se zbuvnuva so stapka od 4,38 milijardi dnevno.

Mnogu gradovi se vo tolkava besparica, {to duri i pati{tata i mostovite im se raspa|aat, a nekoi regioni vo Amerika ve}e nalikuvaat na zemji od Tretiot svet.

Pad so tolkavi proporcii e retkost vo amerikanskata istorija. No, supersilata lapna pove}e otkolku {to mo`e da soxvaka - i sega gi trpi posledicite.

Re~isi neverojatno, no dvete amerikanski partii se

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

31

Nekoi delovi na SAD ve}e li~at na tretiot svet

iznenaduva~ki soglasni vo vrska so Avganistan i so potrebata za postavuvawe novi prioriteti. Plimata se svrti. Nekoi od, navidum popametnite republikanci, koi sakaat da se natprevaruvaat protiv pretsedatelot na izborite vo 2012 godina, ve}e se nadvikuvaat eden so drug so barawata da se namali u~estvoto na supersilata vo dale~nite krai{ta na svetot. Vsu{nost, Irak i Avganistan sega ja podelija Republikanskata partija vo vrska so ulogata na Amerika vo svetot do ist stepen do koj Vietnam ja podeli Demokratskata partija pred nekolku decenii.

Ovaa podelba mu go olesnuva na pretsedatelot Obama povlekuvaweto od Avganistan. „Plimata na vojnata se povlekuva.

Amerika, vreme e da se fokusirame na izgradbata na nacijata doma”, re~e toj vo istoriskiot 15-minuten govor odr`an neodamna. Noviot fokus, poentira{e toj, }e bide na izgradba na pati{tata vo Kentaki, namesto vo Kabul, na izgradba na mostovi vo Kalifornija, namesto vo Kandahar. БОЛНИ ЛЕКЦИИ Vojnata vo Avganistan e najdolga amerikanska vojna vo nejzinata istorijata i, ottamu, po~na da se namaluva i misionerskiot zanes na supersilata. „Nie nema da se obideme od Avganistan da napravime sovr{eno mesto”, istakna Obama vo svojot govor. „Nie

Istorisko obra}awe na Obama

32

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

nema beskone~no da go ~uvame redot na ulicite vo ovaa zemja, nitu da gi patrolirame nejzinite planini. Toa e odgovornost na avganistanskata vlada, koja mora da ja zgolemi svojata sposobnost da si go za{titi sopstveniot narod”.

Pretsedatelot Obama napravi cel krug i sega se vrati tamu od kade {to po~na. Iako prvi~no saka{e vedna{ da ja sopre vojnata vo Avganistan, popu{ti pod pritisokot na armiskoto lobi. Pred godina i pol, toj osmisli strategija so dve celi: ednata be{e da se dodadat 30.000 vojnici, a drugata tie da se povle~at do juli 2011 godina. Eden den istori~arite }e se raspravaat za toa dali Obama vistinski veruval deka vojnata mo`e da se svrti ili samo baral izlez od `ivata kal.

Pretsedatelot sega mo`e da napravi mnogu ~ist rez so Avganistan od edna edinstvena pri~ina: smrtta na Osama bin Laden na Amerikancite im dade izvesno ~uvstvo na zadovolstvo i gi razbi somnevawata deka Obama e premnogu mek za negovata funkcija.

Anketite na javnoto mislewe vo Amerika poka`uvaat deka duri 55 procenti od glasa~ite na republikancite, glasa~ko telo koe tradicionalno go poddr`uva ekspanzionizmot na SAD vo sekoj pogled, a osobeno voeniot, sega smetaa deka Amerika „bi trebalo da posvetuva pomalku vnimanie na me|unarodnite problemi i da se fokusira na problemite doma”. Ispituva~ite ovaa promena vo kampot na konzervativcite, koi go odnesoa Xorx Bu{ na vlast vo SAD, ja tolkuvaat kako „efekt na recesijata”. So drugi zborovi, izolacionizmot za koj se zalaga Obama e posledica na ekonomskata kriza.

Vsu{nost, amerikanskata nadvore{na politika otsekoga{ bila podelena na dva kampa: onoj na izolacionistite, koi sakaat da gi izbegnat voenite sudiri so ostatokot od svetot i onoj na internacionalcite, koj sakaat da ja utvrdat pozicijata na Amerika vo stranstvo.

Obama vo nikoj pogled ne e izolacionist - pove}e bi se reklo deka e dobar igra~. No, so kriza vo kakva e potonata Amerika, vodeweto dve vojni e luksuz koj ne mo`e da si go dozvoli.

Porakata na pretsedatelot ne be{e deka Amerika treba da nau~i bolni lekcii od nejzinata najdolga vojna.

Procesot e ve}e zapo~nat.

ЕКОНОМИЈА

Жив музеј на отворено Секој што сака да посети типично македонско село, да проба традиционална храна или да види како се изработува традиционален накит, а не сака да оди подалеку од Скопје, тоа за околу две години ќе може да го стори и на Водно ekonomija@forum.com.mk

Три години тргни застани кон Грција Зелените пазари стануваат луксузни објекти Кина на шопинг во Европа Грчкиот дефицит расте и покрај мерките за штедење

Фото: Андреј Гиновски

„ФОРУМ” НА ГРАДИЛИШТЕТО НА „ВИРТУЕЛНО МАКЕДОНСКО СЕЛО”

Жив музеј на отворено Секој што сака да посети типично македонско село, да проба традиционална храна или да види како се израбо+ тува традиционален накит, а не сака да оди подалеку од Скопје, тоа за околу две години ќе може да го стори и на Водно oд Петре Димитров

VO DALE^NATA 1164 godina vizantiskiot princ Aleksej Angel, sin na Konstantin Angel i Teodora, }erka na vizantiskiot imperator Aleksej Prvi Komnen ja fini{iral izgradbata na manastirot Sv. Pantelejmon vo skopsko Nerezi. Za gradewe na crkvata bil upotreben obi~en kr{en kamen, izvaden vo

34

okolinata na manastirot i tuli, koi so golemo majstorstvo se pretvoreni vo polihromni povr{ini {to go naglasuva vpe~atokot kako objektot da izrasnal od edna monolitna karpa.

Denes po nekolku vekovi ovoj manastir, koj uspeal da gi izdr`i site predvizici na vremeto e edna od

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

najgolemite turisti~ki atrakcii na gradot Skopje. Za okolu dve godini dru{tvo na manastirot }e mu pravi i kompleksot „Virtuelno makedonsko selo”, koj na slednite generacii }e im raska`e kako izgledale avtenti~nite makedonski ku}i i }e dade svoj pridones vo za~uvaweto na na{ite stari zanaeti i makedonskata kultura i tradicionalna kujna. „Pred izvesno vreme imavme poseta na delegacija na NATO, vo koja ima{e nekolku Amerikancii. Ne mo`ea da izna~udat kako ovoj manastir mo`e da bide postar za nekolku vekovi od nivnata dr`ava. Nikoga{ ne videle ne{to tolku staro. Za mene li~no e golema radost i gordost, a pretpostavuvam i za site gra|ani, {to vo neposredna blizina na ovoj manastir }e nikne i kompleksot makedonsko selo”, veli Goce Bla`evski, odgovoren za manastirot Sv. Pantelejmon pove}e od 16 godini. „Ova godina manastirot e najposetuvan. Veruvam deka koga }e se izgradi i makedonskoto selo, ovaa mesto }e stane edno od najposetuvanite vo zemjava”, veli Bla`evski.

Vaka treba da izgleda makedonskoto selo

РИМЕЈК НА МАКЕДОНСКО СЕЛО Proektot „Virtuelno makedonsko selo”, koj pretstavuva unikatno etnolo{ko, kulturolo{ko i turisti~ko pretstavuvawe na Makedonija preku 12 avtenti~ni ku}i i objekti od razni makedonski krai{ta, po nekolku godi{ni najavi po~na da se gradi pred eden mesec. „Osnovnata ideja na proektot e da se pretstavi tradicionalnoto makedonsko selo, na~inot na `ivot, na{ata kultura, tradicionalnata arhitektura, istorijata na zanaeti, speci-

Sekoja ku}a }e bide izgradena so lokalni materijali

fikite na objektite karakteristi~ni za site etni~ki zaednici vo Makedonija. Eden vid `iv muzej na otvoreno”, veli Zoran Nikolovski, od sektorot za turizam pri Ministerstvoto za ekonomija, koe e nositel na proekt.

Proektot ~ini 3,5 milioni evra, a go proektira{e stru{kata firma „Bograd” Borovec.

Na prostorot od okolu dva hektara predvidena e izgradba na ku}i so stilski karakteristiki od berovsko-male{evskiot, del~evskiot, kratovskiot, kumanovskiot, stru{kiot, gostivarskiot, vele{kiot,

Izveduva~ na gradbata e tetovskata firma “Ak Invest”

polo{kiot, bitolskiot, prilepskiot, gali~kiot i skopskiot kraj. „Del od kompleksot }e bidat i muzejot, so izlo`ben del od etnolo{koto nasledstvo na Makedonija, mal amfiteatar, konak - an, vodenica, ribnik, bakalnica, valalnica, trlo, kr~ma meana kako nacionalen restoran, furna, ambari, rabotilnici za stari zanaeti i dve ~e{mi.

Ku}ite i drugite objekti }e bidat rasporedeni vo dve maala, gorno i dolno”, objasnuva Nikolovski.

Katnosta na gradbite e definirana na prizemje, plus eden kat (samo gali~kata i stru{kata ku}a }e imaat

Sekoja ku}a }e ima svoj pogled

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

35

Goce Bla`evski

po tri kata), a viso~inata }e bide do osum metri. Vo dolniot del na ku}ite zamisleno e da se pretstavi procesot na proizvodstvo na nekoi tipi~ni makedonski proizvodi, a vo gorniot }e bidat smesteni restorani, gostilnici, {to na posetitelite }e im nudat karakteristi~na hrana za podnebjeto od koe poteknuva ku}ata. Vo niv e planirano da se izgradat i okolu 24 apartmani za gosti i turisti.

Za realizacija na proektot “Virtuelno makedonsko selo”, vo juli 2007 godina vladina komisija i li~no nekolku ministri, razgledaa pove}e potencijalni lokacii niz zemjava.

Izbrana be{e ovaa lokacija na padinite na Vodno, na koja dosega ni{to ne e gradeno, so cel da se napravi sosema novo selo. So ovoj proekt treba da se zaokru`i turisti~kokulturnata zona, koja }e se sozdade zaedno so manastirot, postojniot

Aco Ko~ovski

36

restoran i so prirodnite ubavini na Vodno.

Rabotata se pridvi`i vo septemvri 2009 godina, koga sovetot na op{tinata Karpo{, na ~ie podra~je se gradi kompleksot, go donese detalniot urbanisti~ki plan za ovaa lokacija.

Potoa problem be{e sopstvenosta na zemji{teto. Sega sopstvenik na zemji{teto e dr`avata, a koga po~na da se turka proektot, del od placot be{e crkoven, za podocna crkvata da i go otstapi na Vladata. Poto~no, prvo pet iljadi kvadratni metri od zemji{teto i pripa|ale na Makedonskata pravoslavna crkva, pa stru~nite slu`bi na ministerstvata za ekonomija, transport i vrski, kultura i finansii ne mo`ea da se

razli~en kraj vo [panija. Sli~en Park na ku}ite ima i vo Bukure{t, Romanija, vo Srbija-Drven grad, vo Bosna i Hercegovina-selo Stani{i}. КАМЕН ОД ГАЛИЧНИК Kako {to pred nekolku vekovi manastirot Sv. Pantelejmon se gradel so materijal od negovata okolina, taka denes sekoja ku}a od „Virtuelnoto makedonsko selo„ }e bide izgradena so kamewa, koi se avtenti~ni na reonot {to go pretstavuvaat. „Za gali~kata ku}a }e doneseme kamen od Gali~nik. Za sekoja ku}a }e se koristi lokalen materijal. Na toa }e se vnimava maksimalno. Interesno e da se spomne i deka

Izgradbata treba da fini{ira za 17-18 meseci

dogovorat koj da go organizira otkupot.

Proektot zapna i okolu na~inot na izgradbata. Dr`avata, odnosno Ministerstvoto za ekonomija, kako nositel na proektot, se dvoume{e dali Vladata da go gradi so svoi pari, dali toa da bide so javnoprivatno partnerstvo ili lokacijata da se dade pod koncesija, odnosno nekoj da go izgradi i da rakovodi so nego. Od prosta pri~ina - ako dr`avata treba da stopanisuva so kompleksot, za toa najverojatno }e tre- ba da se formira novo javno pretprijatie ili agencija.

Vladinata komisija pred ~etiri godini ja razgleduva{e i mo`nosta da se napravi celosna rekonstrukcija na ve}e postoe~ki sela vo zemjava, po uspe{nite primeri na Braj~ino i selata vo Berovsko, vo koi redovno doa|aat stranski turisti.

Prv kompleks od vakov vid e [panskoto selo na ridot Montjuk vo Barselona, izgradeno vo 1929 godina, kade {to sekoja uli~ka potsetuva na

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

ku}ite }e bidat taka podredeni za da ne se pokrivaat edna so druga, taka da sekoja }e ima ubav pogled”, raska`uva Aco Ko~ovski, in`ener arhitekt, rakovoditel na gradili{eto, od tetovskata grade`na kompanija „AK Invest”, koja e izveduva~ na rabotite.

Ko~ovski veli deka rabotata na teren odi spored planiranoto i nivniot del od rabotata treba da fini{ira za okolu 17-18 meseci. „Edinstven predizvik mo`at da ni bidat vremenskite uslovi. Vo tehni~kiot del za sega nemame problem”, veli Ko~ovski.

Muzejot, anot i meanata }e bidat izgradeni so elementi od tradicionalnata arhitektura od 19 vek. Maliot afiteatar }e bide so kapacitet od 100 gleda~i, so sedi{ta izvedeni od travertinski blokovi, bez pokrivna konstrukcija so scena.

Vodenicata, pak, se predviduva da bide so edno vodeni~arsko kolce, izgradena od kamen i }e bide aktivna.

БИЗНИС ВЕСТИ

Компаниите губат 50 милиони евра поради невраќање на ДДВ Kompanii mnogu malku ja koristat mo`nosta za povrat na DDV od stranstvo. Spored presmetkite na specijaliziranata firma za refundacija na DDV „Ke{ Bek", makedonskata ekonomija bi za{tedela 7% od vkupniot izvoz. Od izvozot koj iznesuva okolu 3,5 milijardi evra vo 2010 g, zemeno so prose~en DDV od 20 % vo zemjite na EU, firmite so povratot bi za{tedile 50 milioni evra na godi{no nivo.

Најниската плата во земјоделството 7.350 денари

Зголемени девизните резерви

Najniskata plata vo zemjodelstvo da iznesuva 7.350 denari, dodeka vo prehranbenata industrija 8.600 denari, za ovaa visina na platata be{e potpi{an Kolektiven dogovor pome|u Agrosindikatot i Zdru`enieto na rabotodavci za zemjodelstvo i prehranbena industrija pri Organizacijata na rabotodavci na Makedonija (ORM).

Deviznite rezervi na Narodnata banka na Makedonija (NBRM) bele`at rast vo juni ovaa godina vo sporedba so istiot mesec 2010g., poka`uvaat oficijalnite podatoci na Narodnata banka. Deviznite rezervi vo juni iznesuvaat 1,83 milijardi evra vo odnos na 1,70 milijardi vo juni 2010g., a vo sporedba so prethodniot mesec, odnosno maj ovaa godina, deviznite rezervi bele`at namaluvawe od okolu 50 milioni evra.

„Жабени“ во напредна фаза

Околу 31% од Македонците се сиромашни

Vo industriskata zona „@abeni" po~na realizacijata na postavuvaweto na malata trafostanica za osnovno napojuvawe so elektri~na energija. Pokraj toa, prethodno be{e izgraden pristapen pat do zonata poradi potrebata za transport na materijalite za gradba na investitorite, no i poradi potrebata za isklu~uvawe od magistralniot pat i vlez vo „@abeni".

Procentot na siroma{ni lica vo Makedonija iznesuva 30,9% za 2010 g., poka`uvaat podatocite na Dr`avniot zavod za statistika. Vo sporedba so 2009 g. procentot na siroma{ni lica se namalil za 0,2%, dodeka vo sporedba so 2008 g. ima zgolemuvawe od 2,2%. Podatocite poka`uvaat deka 28,7% od Makedoncite vo 2008 g. bile siroma{ni.

Трговски дефицит од 1,11 милијарди долари Vkupnata vrednost na izvozot na stoki od Makedonija iznesuva 1,72 milijardi dolari, a uvozot 2,84 milijardi dolari vo periodot od januari do maj 2011 g., poka`uvaat podatocite na Dr`avniot zavod za statistika. Pokrienosta na uvozot so izvoz e 60,7%, a trgovskiot deficit za istiot period iznesuva 1,11 milijardi dolari.

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

37

ТРИ ГОДИНИ ТРГНИ ЗАСТАНИ КОН ГРЦИЈА

Не смееме да останеме слепо црево на Европа Домашните стопанственици бараат итна реализација на патната и железничката инфраструктура кон Албанија и Бугарија односно долж Коридорот 8 со што би се отвориле алтернативни патишта за транспортот на македонските производи од Владимир Николоски

"GR^KITE @ELEZNI^ARI deneska stapija vo nov {trajk poradi koj do sreda }e bide blokiran `elezni~kiot soobra}aj me|u Makedonija i Grcija. @elezni~arite se protivat na planovite na gr~kata Vlada za otpu{tawe na vrabotenite vo `elezni~kiot transport." Ovaa vest objavena vo 2008 godina go ozna~i po~etokot na kontinuiranite {trajkovi, protesti i blokadi vo sosedna Grcija koi so povremeni prekini traat ve}e celi tri godini. Bez ogled na toa dali stanuva zbor za gr~kite `elezni~ari, vrabotenite vo solunskoto pristani{te, carinicite ili vrabotenite vo drug del od administracijata re~isi sekoj mesec poradi {trajkovite vo ovaa zemja vo pra{awe be{e doveduvan normalniot protok na makedonski proizvodi do solunskoto pristani{te i ottamu do krajnite korisnici vo pove}e destinacii vo Evropa i vo svetot. Doma{nite stopanstvenici i Makedonija kako dr`ava trpea {teti poradi docnewe na isporakite, a nekoi od stopanstvenicite go gubea biznisot poradi nemo`nosta za navremena isporaka. Edna od glavnite pri~ini za vakvata sostojba e {to transportot na stoki preku alternativnite pristani{ta vo Albanija, Bugarija i Crna Gora e neisplatliv poradi katastrofalnata sostojba na patnata i `elezni~kata infrastruktura vo Makedonija. Poradi toa, doma{nite stopanstvenici baraat itna realizacija na patnata i `elezni~kata infrastruktura kon Albanija i Bugarija odnosno dol` Koridorot 8 so {to bi se otvorile alternativni pati{ta za transportot na makedonskite proizvodi. Na toj na~in Makedonija nema da bide zavisna od sostojbata vo Grcija i voedno bi se namalile tro{ocite za

38

trasnsport na doma{nite kompanii. НЕОПХОДНИ ИНВЕСТИЦИИ ВО ИНФРАСТРУКТУРАТА Vo Stopanskata komora na Makedonija (SKM) velat deka ~estite blokadi na `elezni~kiot transport kon Grcija e samo pri~ina pove}e dr`avata vo sorabotka so sosednite zemji da investira vo izgradba na `elezni~ka pruga kon sosedna Albanija i kon sosedna Bugarija.

Jadranka Arizankovska, direktorka na direkcijata za zastapuvawe na interesite na ~lenkite na SKM veli deka tokmu zatoa Stopanskata komora gi prezentirala pristani{tata vo Dra~ i vo Bar kako mo`ni alternativi. „Sepak, patot kon Grcija e so nesporedlivo podobar kvalitet od onoj kon drugite dve pristani{ta vo regionot. Tokmu zatoa Komorata posto-

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

jano apelira deka se neophodni investicii vo infrastrukturata", veli Arizankovska.

Sli~en stav ima i Mile Bo{kov, pretsedatel na Konfederacijata na rabotodavci. Toj veli deka prioritet za ekonomijata treba da bide izgradba na patnata i `elezni~kata infrastruktura po Koridorite 8 i 10. „Na biznisot mu e neophodno celosno povrzuvawe na transportot i komunikaciite. Toa zna~i doizgradba na patnata infrastruktura po Koridorot 10, kako i izgradba na infrastruktura po Koridorot 8, so {to kone~no }e ima povrzuvawe na istokot i zapadot. Toa e mnogu va`no, bidej}i znaeme kakvi ni se odnosite so Grcija i poradi toa morame da imame alternativa„, veli Bo{kov. АЛТЕРНАТИВИ БЕЗ САГЛАМ ПАТ Makedonija e obikolena so zemji vo

Vo Grcija vrie

Biznisot se pove}e gubi poradi ~estite {trajkovi vo Grcija

koi izleguvaat na more i koi imaat pristani{ta koi nudat povolnosti za makedonskite kompanii. Taka, vo izminatiov period vo SKM bea pretstavuvani pristani{tata vo Dra~, Bar i vo Burgas. Dra~ e vtoro najblisko pristani{te po Solun, koe ima izlez na tri moriwa - Jadransko, Jonsko i Sredozemno, i e isklu~itelno strategiski bitno za ekonomijata vo regionot. Sepak, me|u Makedonija i Albanija nema `elezni~ko povrzuvawe, a vo lo{a sostojba e i patnata infrastruktura. Sli~no e i so pristani{teto vo Burgas.

Imeno, Makedonija nema `elezni~ka vrska nitu so Bugarija i poradi toa transportot na stokata do ova pristani{te e skap i neisplatliv.

Lo{ata sostojba na infrastrukturata vo zemjava be{e potvrdena i vo posledniot izve{taj za globalna konkurentnost na Svetskiot ekonomski forum, vo koj na{ata zemja dobi katastrofalni ocenki vo odnos na kvalitetot na celokupnata infrastruktura i be{e rangirana na 89-to mesto, zad mnogu zemji od Afrika.

Etiopija, Bregot na Slonovata Koska i Ruanda imaat pokvalitetna infrastruktura od Makedonija. Makedonija se najde na 99-to mesto me|u 139 zemji po kvalitetot na pati{ta-

ta. Sirija, Gana i Zimbabve imaat podobra patna infrastruktura od na{ata, a podobro rangirana od Makedonija e duri i Albanija (na 81-to mesto). Vo odnos na kvalitetot na `elezni~kata infrastruktura, zemjava se najde na 81-to mesto od 116 rangirani zemji, a od zemjite od opkru`uvaweto polo{o rangirani od nas se samo Srbija i Albanija. I na ovaa lista, pred nas se zemji kako Malavi, Tanzanija i Banglade{. ЌЕ СЕ ИСПОЛНАТ ЛИ ВЕТУВАЊАТА?

Site politi~ki partii vo dosega{nite predizborni kampawi vetuvaa izgradba na patnata i na `elezni~kata infrastruktura po koridorite 8 i 10, no po osvojuvaweto na vlasta, so retki isklu~oci, zaboravaa na vetuvawata. Taka, osven nekolku avtopatni delnici i obid da se izgradi prugata kon Bugarija, dosega vo zemjava nema seriozni investicii vo patnata i vo `elezni~kata infrastruktura. Novata vlada vo predizbornata programa, kako i vo minatite predizborni ciklusi veti izgradba na patnata i na `elezni~kata infrastruktura po koridorite i na duzina lokalni i magistralni

pati{ta. Taka, me|u drugoto, se vetuva `elezni~ko povrzuvawe so Bugarija i toa preku izgradba na nova pruga od Beqakovce-Kriva Palanka do Deve Bair, granicata so Republika Bugarija vo dol`ina od 60 kilometri. Se predviduva investicijata da ~ini okolu 450 milioni evra, a parite da se obezbedat od zaemi od me|unarodni finansiski institucii. Vladeja~kata partija povtorno veti i deka }e se izgradi i pruga do Albanija. Se predviduva izgradba na nova pruga od Ki~evo do Lin, granica so Republika Albanija vo dol`ina od 70 kilometri, investicija vredna okolu 300 milioni evra. Interesno e {to zavr{uvaweto na ovie dva golemi proekta se planira vo 2020 godina.

Vo predizborniot manifest na VMRO-DPMNE se najavuva i remont na del od prugata po dol`inata na Koridorot 10 do 2013 godina. Investicijata e okolu 17 milioni evra, a }e pridonese za zgolemuvawe na brzinata na vozovite do 120 kilometri na ~as. Partijata veti i izgradba na pruga do Kavadarci, izgradba na avtopat od Gostivar do Ohrid, dovr{uvawe na avtopatot po Koridorot 10 i niza drugi investicii.

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

39

ТРГОВИЈА

Пазарите стануваат луксузни објекти Речиси и да нема општина која не ги измени деталните урбанистички пазари и на местото на отворените зелени пазари понуди изградба на нови деловни објекти во кои се предвидува и дел за продажба на зеленчук и овошје од Даниела Михајловска Василевска

TEZGI OD PO DVA METRA na otvoreno, ili luksuzni i moderni zatvoreni delovni objekti vo ~ij sostaven del bi bile i zelenite pazari. Kako treba da izgledaat zelenite pazari vo idnina? Temata e aktuelna izminatite nekolku godini. Re~isi i da nema op{tina koja ne gi izmeni detalnite urbanisti~ki pazari i na mestoto na otvorenite zeleni pazari ponudi izgradba na novi delovni objekti vo koi se predviduva i del za proda`ba na zelen~uk i ovo{je.

Op{tinskite vlasti se na stav deka na vakov na~in }e se obezbedat podobri uslovi za rabota, }e se podigne higienata na prostorot kade se prodava hranata, zelen~ukot i ovo{jeto. No ona {to e sporno, e kako da se obezbedat sredstva za izgradba na vakvi novi delovni objekti, vo uslovi koga op{tinite (kako odgovorni za pazarite, bidej}i sovetot go nazna~uva direktorot) edvaj kuburat so finansii. Nelikvidnosta na lokalnata vlast ostava mnogu planirani proekti nerealizirani me|u koi i modernizacija na zelenite pazari. СЕ ОСТАНУВА САМО НА НАЈАВА U{te pred edna godina be{e najavuvana no sè u{te ni{to nema od modernizacijata na najgolemiot zelen pazar vo Skopje, Bit-pazar. So detalniot urbanisti~ki plan na Op{tina ^air se predviduva Bit-pazar da bide smesten vo zatvoren objekt vo forma na „SP Planet", vo koj }e se lociraat site pazarxii. No, ostanuva li vakvata najava samo dobra `elba? Od Op{tina ^air pred edna godina objasnija deka problemi nastanale otkako zemji{teto so denacionalizacija e vrateno na porane{en sopstvenik, no se nadevaat de-

40

ka spornite delovi za prostorot }e se re{at, a proektot zatvoren pazar }e se realizira. No, i deneska po cela edna godina nema ni{to od najavite za izgradba na zatvoren pazar na lokacijata Bit-pazar.

Radovi{ u{te pred dve godini najavi deka preku Javno privatno partnerstvo ima ideja da go modernizira gradskiot pazar. Vo septemvri 2009 godina op{tinskite vlasti informiraa deka se vodat seriozni pregovori so stranski investitor za novi vlo`uvawa. Detalniot urbanisti~ki plan na gradot predviduva pazarot vo Radovi{ da bide dvokaten, so 60 do 80 du}ani, golem super-

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

market, so poseben prostor za prodavawe zemjodelski proizvodi i so podzemen parking za 80 vozila. I Resen pred dve godini ja objavi idejata za izgradba na moderen objekt so zatvoren pazar, no tuka zastana celata rabota.

Klu~niot problem {to vakvite proekti ostanuvaat nerealizirani e nelikvidnosta na op{tinite, nemaweto dovolno sredstva i nemo`nosta za zadol`uvawe za da na toj na~in se investira vo novi moderni infrastrukturni objekti.

Onie {to sepak imaa finansiski kapacitet vo me|uvreme uspeaja da go realiziraat planiranoto. Zele-

niot pazar vo Prilep od po~etokot na godinata po~na finansiski aktivnosti za modernizacija na pazarot, no ne kako zatvoren objekt, tuku vo ramki na otvoren zelen pazar.

Prilepskiot pazar, me|u nekolkute aktivnosti vo ramki na investicijata, prioritet mu dava na ureduvaweto na mle~niot pazar i sto~niot pazar kako uslovi {to gi nametnuva Agencijata za hrana pri Ministerstvoto za zemjodelstvo. I op{tina Kavadarci na po~etokot na ovaa godina najavi deka so zaem od blizu dva miliona evra }e gradi nov pazar. Za gra|anite noviot proekt }e

po golemina pazar vo glavniot grad), locirano vo samiot centar, so golema frekvencija i skapa i atraktivna lokacija. So godini vo detalniot urbanisti~ki plan na negovo mesto se nudat drugi re{enija: ulica, zelenilo, no ne i pazar kako {to e sega, so nad 600 korisnici na tezgi i 60 kiraxii na du}ani. Pred edna godina so promena na Detalniot urbanisti~ki plan "Golem ring - ju`en del - istok", na sega{noto mesto na Zeleno pazar~e be{e objaveno deka e predvideno zelenilo. Pazarot spored planot treba{e da se preseli na sosema druga lokacija. Izminative dva do tri meseci prvi~no pazarite vo Skopje (istata aktivnost }e sledi i vo drugite gradovi) imaat obvrska da dostavat podatoci za lokaciite na zelenite pazari do nadle`nite dr`avni institucii.

Generalniot urbanisti~ki plan GUP i detalnite urbanisti~ki planovi DUP, najverojatno povtorno }e bidat predmet na promeni. Za taa cel se baraat podatoci od pazarite za nivnite aktuelni pozicii. УРБАНИСТИЧКИТЕ РЕШЕНИЈА ГИ КОЧАТ ИНВЕСТИЦИИТЕ

go re{i i problemot so parkirawe preku izgradba na podzemen parking. ПАРКОВИ И УЛИЦИ НАМЕСТО ПАЗАРИ Eden od najgolemite problemi so koj se soo~uvaat zelenite pazari e promenata na markicite soglasno generalniot, odnosno detalnite urbanisti~ki planovi. So menuvawe na markicite zelenite pazari se bri{at od lokaciite kade so decenii funkcionirale. Na nivno mesto se predviduvaat drugi objekti ili pak se probivaat ulici. Najproblemati~en vo Skopje e Zeleno pazar~e (vtor

Vo obid da se spre~i idejata za dislokacija na pazarite od mestata kade so decenii rabotat, pazarxiite, preku Grupacijata za pazari pri Stopanskata komora na Makedonija zaedni~ki i organizirano baraat sredba so nadle`nite institucii vo dr`avata. Na sostanok pred nekolku dena, se dogovori i rabotna grupa od pretstavnici, od koja proizleze i oficijalen dopis. Pazarxiite kako {to velat se svesni za atraktivnosta na lokaciite na zelenite pazari. Ja poddr`uvaat idejata na mestata na sega{nite otvoreni zeleni pazari da se gradat novi moderni zatvoreni objekti, no ne se soglasuvaat so namerata za promena na markicite. Zaklu~okot od sostanokot na Grupacijata za pazari be{e deka dislociraweto na pazarite i promena na urbanisti~kite planovi samo go odlo`uva i taka te{koto modernizirawe na zelenite pazari. Spored zakonskite propisi, zelenite pazari imaat obvrska da se moderniziraat i usoglasuvaat so evropskite pazari. No, takvo ne{to nema da bide mo`no so kontinuirano menuvawe na planovite. Dopolnitelno, urbanisti~kite re{enija koi na mestoto na pazarite predviduvaat drugi objekti se glavna pre~ka za novi investiciski aktivnosti.

Rakovoditelite na pazarite ne mo`at da po~nat nitu da planiraat vlo`uvawa i modernizacija na objektite, ako soglasno urbanisti~kiot plan na taa lokacija ima predvideno drug objekt.

Tokmu poradi vakvite problemi pazarxiite preku Grupacijata na Stopanskata komora barat sostanok so dr`avnite institucii, za da poso~i serioznosta na problemot i va`nosta lokaciite na pazarite da ostanat sigurni na dolg rok (bez mo`nost za promena so detalnite urbanisti~ki planovi) so cel da se realiziraat investiciskite aktivnosti vo nasoka na izdigawe na pazarite vo moderni i evropski zeleni pazari. ЕДЕН КУП НЕРЕШЕНИ ПРОБЛЕМИ Vo me|uvreme, ostanuva nere{en i problemot so fiskalizacijata na zelenite pazari. Iako Vladata pred 4 godini ima{e ideja da vovede fiskalni smetki, po dolgi i ma~ni razgovori so pazarxiite be{e konstatirano vakvata merka da se odlo`i sè do vleguvaweto na Makedonija vo Evropskata Unija.

Sè u{te ne e donesen i Zakon od mal obem koj treba da go regulira raboteweto na tezgaxiite na zelenite pazari. Pretsedatelot na Zdru`enieto na pazarxiite na Makedonija, Ekrem Dolek, veli deka vo 2008 godina dobile vetuvawe od vladini pretstavnici deka }e bide donesen poseben zakon za trgovija od mal obem, bidej}i Zakonot za trgovski dru{tva ne e prilagoden na nivnoto rabotewe i gi obremenuva so golemi tro{oci koi realno tezgaxiite ne mo`at da gi pokrijat. Do deneska ovoj zakon sè u{te ne e donesen.

Ostanuva i problemot so divite prodava~i, locirani okolu pazarite, koi pretstavuvaat nelojalna konkurencija na zakupcite na tezgi i motiv pove}e za zgolemuvawe na sivata ekonomija. Nivnoto postoewe i funkcionirawe pred izvesno vreme be{e pri~ina za protesti na pazarxiite vo nekolku pogolemi gradovi.

Dosega bezuspe{no zavr{uvaa obidite na pazarite da se re{i problemot so divite prodava~i. I za ovoj problem grupacijata na pazari formira{e rabotna grupa koja }e bara sredba so pretstavnici od Ministerstvoto za vnatre{ni raboti i nadle`nite inspekcii za da se re{i ovoj so godini poznat problem.

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

41

МЕНДЕРЕС КУЧИ, претседател на Комората на северозападна Македонија

Политиката да го слуша бизнисот Одредени закони треба да ги подготвуваат бизнисмените, а не политичарите. Половина од политичарите немаат ни две чисти со бизнисот и не знаат како се создава капиталот oд Александар Поповски Forum:Gospodine Ku~i, mo`e li da ni ka`ete so kakva cel e formirana Komorata na severozapadna Makedonija, koi se va{ite ambicii i za {to se zalagate?

Ku~i: Koga Makedonija stana samostojna dr`ava, nasledivme edna stopanska komora kade {to stopanstvenicite zadol`itelno bea ~lenovi.

Taa komora samo crpe{e od nas, a ni{to ne dava{e konkretno za biznisot. Na nekoj na~in, koriste{e pozicija na monopol. So tek na vreme se sozdadoa uslovi na barawe na biznisot, ~lenstvoto vo komora da bide dobrovolno, a dojde i momentot koga mo`e{e da se formiraat novi komori. Taka proizleze Sojuzot na stopanski komori (SSM), koja opfa}a nekolku klasteri i gi prekrsti vo sojuz, {to ne e ba{ taka.

Nezadovolni i od ednoto i od drugoto, zatoa {to biznisot vo severozapadniot region na Makedonija, kade {to prete`no gravitiraat firmi na stopanstvenici Albanci, be{e na nekoj na~in ignoriran, se sozdade ovaa komora vo 2005 godina. Se pojavi potrebata da bide artikuliran glasot na stopanstvenicite od ovoj region na dr`avata i so toa da se animira vlasta za nivnite potrebi i za prioritetite, koi se obiduvame da gi stavime na masa.

42

Kolku ~lenki imate vo va{ata komora?

Potencijalot e okolu 12.000 firmi, no zasega okolu 10 otsto od taa brojka gravitiraat kaj nas i se aktivni ~lenki. Kaj nas ~lenuvaat prete`no mali i sredni pretprijatija, no i site golemi kompanii od ovoj region se del od na{ata komora. Se trudime na nekoj na~in preku ovaa komora da vlijaeme na vlasta da sozdade edna povolna delovna klima.

Dali ima i Makedonci ~lenovi vo va{ata komora?

Sekako deka imame i kompanii vo sopstvenost na stopanstvenici Makedonci. So moeto doa|awe na funkcijata poseben akcent e staven na toa pra{awe. Imame ~lenovi od site krai{ta na dr`avata, od Strumica i Prilep i od drugi gradovi.

Razmisluvavme i da go promenime imeto, no taa ideja be{e otfrlena, bidej}i ve}e komorata ja prepoznavaat pod aktuelnoto ime.

Kolku me|uetni~kite odnosi vlijaat vrz biznisot vo Makedonija?

Smetame deka voop{to ne treba da se gleda oboeno koj e Albanec, koj e Tur~in, tuku da se gleda kako ce-

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

lina. Nie biznismenite gledame malku po{iroko. Kapitalot nema nitu boja, nitu miris. Sakame da gi animirame politi~arite da razmisluvaat na na{ na~in. Zatoa treba da gi detektirame slabostite i ako gi ima pove}e, da dademe prioriteti, nie toa sme go napravile. Vo predizborieto, nikoj vo albanskiot blok ve}e ne zboruva{e za zname ili za jazik, tuku najmnogu se govore{e za ekonomijata. I tie po~naa da razmisluvaat so glava na iden dr`avnik, koj saka da ima zdrava zemja i zdrava ekonomija, bidej}i ne se `ivee od nostalgija, tuku se `ivee od jadewe i piewe. [to o~ekuvate od novata vlada, {to bi ì prepora~ale?

Od Vladata o~ekuvame da se dr`i do vetuvawata i najnapred da gi re{ava prioritetnite zada~i. Neodamna donesovme edna platforma za ekonomski razvoj. Prvata rabota koja smetame deka treba da se napravi e reforma vo vladinite institucii.

Imame administracija koja{to e bavna, obemna i koja{to mnogu ja ~ini dr`avata, odnosno nas, stopanstvenicite, koi ja hranime. Nie sme 30 otsto, tie se 70 otsto. Barem da nema duplirawe kaj ministerstvata, bidej}i imame Ministerstvo za eko-

nomija i vicepremier za ekonomski pra{awa. Toa mo`e da se tolkuva deka premierot mo`ebi nema doverba vo koalicioniot partner.

Koe se drugite va{i barawa do novata vlada?

O~ekuvame da go dr`i vetuvaweto okolu otvorawe rabotni mesta, no ne vo administracijata, tuku vo realniot sektor. Za toa e potrebno da pottikne novi investicii, a mo`e i samata da investira od dr`avni sredstva. Nam ne ni e bitno kolku pla}ame danok, tuku kade }e odat tie pari. Edinstveno na{ata komora ne e za namaluvawe na danocite. Vladata vetuva zgolemuvawe plati i vrabotuvawa, a od druga strana se namaluvaat danocite. Toa e edna simptomati~na rabota, koja go pottiknuva pra{aweto od kade }e se crpat pari i se somnevame deka }e se udiraat globi. Iako, Stavreski veli deka nema da se kaznuvaat tie {to ne gre{at, no koj raboti, toj gre{i, a i samite zakoni kaj nas ne se celosno jasni, mo`e razli~no da se tolkuvaat.

Na koj na~in, spored vas, mo`e da se pridonese za otvorawe rabotni mesta?

Potrebno e da ima klima za privlekuvawe investicii i sozdavawe zdrav biznis, ne da se ukinuvaat danoci. Vo takva situacija edinstveno mo`e da dojdat onie, {to }e perat pari. Vo stranstvo ~esto ne im veruvaat na promotorite za niskite danoci, tuku nè pra{uvaat nas biznismenite, dali e vistina toa, bidej}i go nema nikade na svetot.

Vedna{ potoa sleduva pra{aweto, kolku }e trae takvata rabota, {to zna~i deka se nema sigurnost deka mo`e da trae podolgo vreme. Nam ne ni trebaat investitori koi }e go odbivaat danokot, tuku koi }e go razvivaat biznisot, a zatoa e potrebna klima na sigurnost i bezbednost. Potrebno e uveruvawe deka dr`avata nema da ima pove}e ar{ini i somnitelni zakoni, koi se tolkuvaat na razli~ni na~ini, tuku kratok, jasen i deciden zakon. Takvite zakoni treba biznismenite da gi podgotvuvaat, a ne politi~arite.

Polovina od politi~arite nemaat ni dve ~isti so biznisot i ne znaat kako se sozdava kapitalot. Pokraj toa, samiot vlez vo NATO zna~i sigurnost. ^uvstvoto na sigurnost e element broj eden za sekoj investitor, potoa doa|a sè drugo, kako ~uvstvoto za kapital, kolku }e se mno`i, kako }e se razviva biznisot,

kolku dolgo, vo koj period.

Optimist li ste deka }e prodol`i trendot na rast na doma{nata ekonomija? ^estopati na {ega velam deka }e imame garantirano rast od pet otsto, bidej}i tolku dostignuva aktuelnata inflacija. Za da ima realen razvoj, potrebno e rastot na BDP da bide pogolem od inflacijata. Od druga strana, va`no e da imame stabilna monetarna politika i stabilen devizen kurs. Toa na nekoj na~in dosega nè vade{e od problemite. O~ekuvame i od noviot guverner da prodol`i so dosega{nata politika, da bide strogo profesionalen so svoj stav i da ne padne pod nikakvo vlijanie.

Vo nekolku navrati ja naglasivte potrebata od izgradba na Koridorot 8. Zo{to ova pra{awe smetate deka e tolku va`no?

Prioritet za nas ne e Koridorot 10, tuku Koridorot 8, koj{to nè vrzuva so more. Politi~arite ni velat nemame more, a nie im velime vie ne sakate more, bidej}i Albanija {irum ni gi otvora vratite i ni veli, povelete, na{ite pristani{ta se i va{i pristani{ta. Od druga strana, Grkot od site strani nè kudi, ni gi zatvora vratite. Postojano treba da vnimavame koj den kaj niv e praznik, koj den ne se vo dobro raspolo`enie, koj den ima {trajk. Za razvoj na biznisot potrebno e da ima sloboden protok na stoka i na lu|e. Barame izgradba na `eleznica kon Albanija, Kosovo i Bugarija i otvorawe grani~ni terminali. Od edna strana, velime deka najgolem suficit imame so Kosovo, a od druga strana ima samo eden grani~en premin. Vo odredeni krugovi vakvite barawa gi smetaat kako zalagawe za albanska kauza, no ne e taka. Ovde se raboti isklu~ivo za biznis-interesi, tuka nema politika. Pokraj ova, nie se zalagame i za izgradba na energetski objekti, so {to od uvoznici na energija, bi stanale izvoznici, bidej}i imame potencijal.

Doa|ate od grade`niot sektor, koj be{e poso~en kako sektor koj najmnogu pridonesol za ostvaruvawe rast na BDP od nad pet otsto vo prviot kvartal. Kako go komentirate ovoj podatok?

Vo svetot e poznata rabota, koga ima kriza se pravat novi pati{ta, se urivaat stari mostovi, se pravat novi mostovi i se repariraat prugi.

Tuka participira dr`avata i go naso~uva buxetot vo tie granki, tuka se apsorbira pogolema rabotna sila.

Za izbegnuvawe na kriznite elementi, prvata lastovi~ka e grade`ni{tvoto. Toa se pravi kaj nas, no ne na na~in kakov {to nie barame. Prioritet da bide izgradba na pati{ta, prugi i na grani~ni terminali, a ne socijalni stanovi. Aktuelnata vlast ne gleda vistinski na problemite.

So godini ne mo`e da se izgradi `i~nica na [ar Planina, koja }e pridonese za razvoj na turizmot, a od druga strana se gradi `i~nica na Vodno. Ajde {to se izgradija spomenici, toa ve}e ne mo`e da se vrati, no da ne se povtoruva takvata praktika.

Kolku makedonskoto stopanstvo e podlo`no na nadvore{ni vlijanija?

Svedoci sme na edna kriza {to be{e vo svetot i {to si zaminuva.

Pri~inite za krizata vo svetot i vo regionot ne se isti. Vo na{iot region krizata pretstavuva politikata, a ne tie parametri koi{to bea vo svetot. Kaj nas finansiskiot sistem ostana stabilen i nema{e propa|awe na banki. Zatoa jas velam nie nemame stopanska kriza, tuku moralna, da ne ka`am politi~ka kriza. Ako na dve godini ima izbori, ete politi~ka kriza. Sepak, toa ne e tolkava kriza za da ne mo`e da se korigira, potrebno e malku pove}e sluh za da se slu{ne zborot na stopanstvoto, a toa se komorite koi sakaj}i samite da se razvijat, }e go razvijat i op{testvoto, pri {to i dr`avata }e ima korist, zatoa {to }e se pla}aat pove}e danoci.

Mo`e li krizata vo Grcija da vlijae vrz na{ata ekonomija?

Ne rekle slu~ajno starite, {to ima{ vo sosedstvo denes, }e go ima{ utre doma. Zatoa ne mo`eme da se raduvame {to ì se slu~uva na Grcija. Toa e rezultat na edna lo{o vodena politika i treba da pretstavuva dobra poraka do site politi~ari.

Grcite mislea deka }e `iveat od krediti i }e ja koristat pozicijata dadena od NATO. ^esto im se gleda{e niz prsti, bidej}i bea za{titen yid pome|u istokot i zapadot.

Mo`no e da ima odredeni indikacii i uvoz na problemi. So samoto toa {to ni be{e blokirana granicata, ve}e se sozdade problem, zatoa e potrebno da razmisluvame alternativno kako da se za{titime.

Ako tamu ~estopati e `ari{te, {to barame da odime vo ogan.

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

43

Две позитивни берзански недели Изминатите две недели беа окарактеризирани како позитивни. Првата недела на па зарите на капитал во светот беше во знакот на неизвесноста околу банкротот на Грција, но сепак преовлада отпимизмот, бидејќи Грчкиот парламент ги усвои антикризните мерки, а втората беше окарактеризирана како волатилна. Започна позитивно откако беше објавено дека во САД податоците за производство се подобри од очекуваните, а во петокот на Италијанската берза се случи црниот петок, кога берзата падна за 3,5%

3,18%. Zagrepskite indeksi: CROBEX padna za 0,38% i CROBEX10 padna za 0,53%. Indeksot na Qubqanskata berza SBITOP padna za 2,10%.

Sofiskiot indeks SOFIX zabele`a rast od 2,30%, dodeka indeksot BG40 ima{e rast od 1,51%.

Saraevskata berza SASX-10 padna za 1,77%. Indeksite od Bawalu~kata berza bea vo pad, taka BIRS padna za 2,88%, dodeka FIRS padna za 2,60%.

Indeksot na Crnogorskata berza MONEX20 padna za 1,61%.

Indeksite na Makedonskata berza od po~etokot na godinata do denes porasnaa, MBI10 za 12,96, MBID za 6,42, a indeksot na obvrznici OMB ima rast od 1,27%. Vo tekot na ovie dve nedeli akciskite indeksi od Makedonskata berza bea vo pad.

Taka MBI 10 padna za 0,74%, dodeka MBID padna za 0,82%, a obvrzni~kiot indeks OMB, zabele`a rast od 0,25%.

CENITE NA akciite na amerikanskite berzi poka`aa rast, poto~no indeksot S&P500 vo poslednite dve nedeli porasna za 5,94%, dodeka od po~etokot na godinata e zabele`an rast od 6,85%. Evropskite berzi bea vo rast. EUROSTOCK 50 zabele`a rast od 2,73%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima pad od 0,10%. Evropskiot indeks IND STXE 600 € Pr zabele`a rast od 3,70%, dodeka od po~etokot na godinata padot iznesuva 0,74%.

Indeksot na Japonskata berza zabele`a rast, pa NIKKEY 500 za poslednite dve nedeli porasna za 4,33%, dodeka rastot od po~etokot na godinata iznesuva 0,18%.

I kineskite berzi ovie dve nedeli bea vo rast. Indeksot CSI 300 pora-

sna za 2,70%, dodeka od po~etokot na godinata ima pad od 0,61%.

Indiskite berzi bea vo rast, pa indeksot BOMBAY STOCKEX 500 IDX zabele`a rast od 3,69%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima pad od 8,03%.

Brazilskite berzi isto bea vo rast.

Indeksot BRAZIL BOVESPA INDEX porasna za 0,81%, dodeka od po~etokot na godinata ima pad od 11,24%.

I ruskite berzi bea vo rast. Indeksot RTS STANDARD INDEX porasna za 5,11%, dodeka od po~etokot na godinata ima rast od 2,49%.

Ovie dve nedeli berzite od regionot bea vo negativa. Indeksite na Belgradskata berza gi zabele`aa slednite rezlutati: BELEX15 padna za 3,83%, a BELEXLINE padna za

Mia Stefanovska Zografska, Glaven izvr{en direktor, „Inovo status” Blagoj Mitrov, izvr{en direktor, „Fond Menaxer”

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

45

СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА

Кина на шопинг во Европа Кина ги користи должничките проблеми на Европа за да го зголеми своето влијание врз стариот континент преку големи инвестиции и купување државни обврзници од презадолжените земји. Стратегијата може да ја турне Европа во истата финансиска за* висност од Кина, која сега ги мачи САД. Кина не се претставува како спасител на ев* рото за џабе * таа за возврат ќе бара попустливост за многу економски и политички прашања Подготвил: Петре Димитров

SLEDEJ]I GO primerot na svoite turisti vo evropskite gradovi, kineskata dr`ava re{i da gi fati letnite popusti na stariot kontinent.

Kina }e mu pomogne na evroto i }e kupuva obvrznici od prezadol`enite dr`avi od periferijata na evrozonata, izjavi vo nekolku navrati kineskiot premier Ven Xiabao, za vreme na evropskata turneja vo Britanija, Germanija i vo Ungarija. Ponudenata raka od Peking naide na pretpazlivi reakcii vo Evropa, nasproti objavenite dogovori te{ki re~isi 20 milijardi evra. „Kina pove}epati i izrazi poddr{ka na Evropa. Koga Evropa e vo nevolja, nie od daleku }e ì podademe raka. Vo soglasnost so potrebite, definitivno }e kupime odredeni koli~estva suveren dolg”, naglasi Ven na pres-konferencija so germanskata kancelarka Angela Merkel. Toj problemite vo prezadol`enite ~lenki na evrozonata, kako Grcija, gi oceni kako privremeni.

Kineskiot premier ne dade konkretni podatoci za najaveniot {oping kade i kolku Peking planira da kupuva. Spored „Kapital ekonomiks”, Kina godinava kupila 40 milijardi dolg od perifernite ekonomii vo Evropa. Re~isi edna ~etvrtina od rekordnite kineski devizni rezervi od 3.000 milijardi dolari se vo evra, a Peking u{te od po~etokot na evropskata kriza naglasuva{e oti ima golema doverba vo evroto.

Germanskata kancelarka isto taka naglasi deka Kina ima ogromen interes da go odr`i evroto stabilno, iako pove}e ekonomisti predupreduvaat deka proglasuvaweto na Kina

46

za spasitel na zaedni~kata evropska valuta mo`e da ima mnogu negativni posledici. ГРЦИТЕ УЧАТ КИНЕСКИ Spored „Rojters”, Kina ima pri~ini da go odr`i evroto zdravo. Toe pretstavuva protivte`a na dolarot, kako glavna rezervna valuta vo svetot. Isto taka, silnoto evro gi pravi kineskite proizvodi poevtini i poatraktivni za izvoz.

Trgovskiot suficit na Kina so EU vo 2010 g. se zgolemi za edna tretina.

No Evropskiot sovet za nadvore{ni odnosi, tink-tenk organizacija od Brisel, predupreduva deka promoviraweto na Kina kako pozajmuva~-spasitel ima seriozni implikacii vrz mo`nosta na Evropa obedineto da nastapi pred Peking vo odnos na mnogu ~uvstvitelni pra{awa, kako za{titata na ~ovekovite prava. „Ekonomist” isto taka naglasuva oti Kina e podgotvena da tro{i pari, no deka za vozvrat saka ne tolku opiplivi „proizvodi” dobra volja i politi~ka poddr{ka.

Magazinot ocenuva deka ponudite na Peking za spas na evroto se samo dokaz kolku e golem podemot na Kina i kolku Evropa zaostanuva zad nea, bidej}i evropskite lideri baraat pomo{ od zemja so ekonomija, koja e tripati pomala od taa na EU. Mnogumina na stariot kontinent se

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

zagri`eni deka Kina }e se obide da ja iskoristi dol`ni~kata kriza za da zeme {to pogolem del od evropskiot kola~. Takov e slu~ajot i vo Grcija, koja e pod pritisok od EU i od Me|unarodniot monetaren fond (MMF) da sprovede reformi, vklu~uvaj}i i privatizacija na dr`avniot imot za da dobie novi zaemi, koi treba da ja spasat od bankrot. Ponudenata raka od Kina go postavuva pra{aweto dali privatizaciite i

aziskite investicii mo`at da gi zatnat dupkite vo gr~kiot buxet, namesto spasuva~kite paketi od Evropa, naglasuva „Bi-Bi-Si”, vo reporta`a za gr~kata tragedija od pristani{teto Pirea. Dr`avnata kineska kompanija „Kosko” lani prezema kontrola vrz pogolem del od Pirea. „Ova e ^ajnataun. Se obiduvame da nau~ime kineski. Site go pravime toa. Cela Evropa”, veli so ironi~na nasmevka sindikalniot lider Sotiris Pulikojanis.

Toj i mnogu drugi Grci se pla{at oti Atina }e mora da se otka`e od dr`avnite imoti po mnogu niski ceni. „Se obiduvame da spre~ime rasproda`ba na imotot po niski ceni, no se pla{am deka }e se slu~i tokmu toa”, veli za „Bi-Bi-Si” sovetnik na gr~kiot premier Jorgos Papandreu.

t.n. grupa PIIGS (Portugalija, Irska, Italija, Grcija i [panija). Peking najverojatno }e gi pridobie kako dolgoro~ni sojuznici vo EU. Vo minatoto, Kina se pretstavi deka e „prijatel” na Grcija, [panija i na Italija i gi kupi nivnite dr`avni obvrznici, vo vreme koga drugite investitori pobegnaa.

Zboruvaj}i vo gr~kiot parlament, kineskiot pretsedatel Ven im dade vetuvawa na Grcite. Toj izjavi deka Kina bi gi kupila gr~kite dr`avni obvrznici vedna{ {tom povtorno }e bidat dostapni na finansiskite pazari. Toa bea samo zborovi, no nestabilnite pazari gi vidoa kako glas za doverba vo evroto: tie zborovi bea izgovoreni od ~ovekot {to pomaga pri odlu~uvaweto za toa kako Kina da gi investira najgolemite svetski devizni rezervi.

Kina ima akumulirano okolu 2.500 milijardi dolari i se procenuva deka 70% od ovaa suma se investirani vo dolarski biznisi. No rakovodstvoto vo Peking so sè pogolema zagri`enost nabquduva kako negoviot najgolem dol`nik, SAD, prodol`uva i ponatamu da ja namaluva vrednosta na dolarot preku labavata monetarna politika. Toa neodamna gi natera Kinezite se pointenzivno da gi investiraat svoite devizni rezervi vo drugi valuti, a ne vo dolari. УБИЕЦОТ НА ДОЛАРИ

ПОНУДИ ДО НАЈСЛАБИТЕ АЛКИ Navistina, novata supersila o~igledno profitira od krizata vo evrozonata za da go zgolemi svoeto dolgoro~no politi~ko i ekonomsko vlijanie vo Evropa. Kineskite ponudi za pomo{ prete`no se naso~eni kon najslabite ~lenki na evrozonata, prezadol`enite zemji od

Eden od vode~kite zagovornici na ovaa diverzifikacija e Ju Jongding, vlijatelen ekonomist i porane{en sovetnik na kineskata centralna banka, odnosno, Narodnata banka na Kina. Ju vo Peking e poznat kako ubiec na dolari. I pokraj toa {to priznava deka drugite valuti ne se idealna zamena za amerikanskite dr`avni obvrznici, Ju veli deka toa }e ì ovozmo`i na Kina da gi minimizira zagubite vo slu~aj na drasti~no namaluvawe na vrednosta na amerikanskata valuta.

Vo juli minatata godina Kina potro{i 400 milioni evra za kupuvawe {panski 10-godi{ni obvrznici.

Zadol`enite Ju`noevropejci se pove}e gledaat kon Peking kako re{enie na nivnite buxetski problemi.

No te{ko e da se utvrdi koi zemji se poddr`ani od kineskite dr`avni kapitalisti preku kupuvaweto dr`avni obvrznici.

Vo 2009 g, guvernerot na Narodnata banka na Kina, @u Sia~uan, predizvika me|unarodna voznemirenost

koga predlo`i zamena na dolarot so supersuverenata rezervna valuta, koja se zasnova vrz specijalnite prava na povlekuvawe (SDR), presmetkovna edinica na Me|unarodniot monetaren fond (MMF).

Predlogot dojde od najvisokite e{aloni na kineskoto rakovodstvo, bidej}i @u, kako ~len na Centralniot komitet, strogo gi po~ituva instrukciite na Komunisti~kata partija.

Sli~na e prikaznata i so dr`avnata kompanija „Чajnis investment korporej{n (CIC)”, koja rakuva so devizni za{tedi od okolu 200 milijardi dolari i so vlo`uvawa vo stranski fondovi, rudarski operacii i korporacii. Koga be{e osnovana pred ~etiri godini, CIC naide na golema nedoverba kaj Evropejcite. „Pretstavnici na EU pobaraa od mene da se obvrzam deka moite investicii nema da nadminat 10%. Im rekov vo red, toga{ neka bide taka”, so neskrien sarkazam naglasuva Lu Xivei, menaxer na CIC. ГИ ПРЕЧЕКУВААТ СО ОТВОРЕНИ РАЦЕ Vremiwata se smenija i sega Kinezite retko se sre}avaat so otpor so kakov {to se sre}avaa porano. Vo pogolemiot del na Evropa tie sega se pre~ekani so otvoreni race.

Kina prvi~no go naso~i fokusot kon Grcija, kako svoeviden most za nejzinata trgovija so Isto~na Evropa.

Duri i pred sega{nata dol`ni~ka kriza, kineskiot dr`aven gigant za transport „Kosko” potpi{a dogovor za 35-godi{en naem na pristani{teto vo Pireja. Vo irskiot grad Atlon, kineskite investitori ja razgleduvaat mo`nosta za izgradba na gigantski konferenciski i izlo`ben centar, kade {to }e bide pretstavena nivnata izvozna industrija.

Od perspektiva na Peking, edna od prednostite na ovaa lokacija e toa {to Irska e edinstvenata zemja~lenka na evrozonata, vo koja oficijalen jazik e angliskiot. Vo Portugalija, energetskiot gigant „Чajna pauer interne{nl” razmisluva za kupuvawe akcii vo lokalnata kompanija „EDP”, bidej}i dvete kompanii sakaat da sorabotuvaat vo proizvodstvoto na obnovliva energija vo Evropa, Afrika i vo Brazil.

A vo Italija, premierot Silvio Berluskoni go osvetli vo crveno duri i rimskiot Koloseum za posetata na Ven. Ven isto taka im veti na Italijancite deka dvojno }e ja zgolemi godi{nata trgovija so niv do 2015g.

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

47

БИЗНИС СВЕТ

Зголемен грчкиот буџетски дефицит и покрај мерките за штедење Buxetskiot deficit na prezadol`enata Grcija vo prviot kvartal od godinata bele`i porast od 27,9% i pokraj primenata na ostrite merki na {tedewe. Kako {to soop{ti gr~koto Ministerstvo za finansii, deficitot vo dr`avniot buxet dostignal 12,78 milijardi evra, namesto planiranite 10,37 milijardi evra.

ЕК одобри 5,35 милијарди евра на Bank of Ireland

Германските шефови заработуваат 4,5 милиони евра

Evropskata komisija (EK) soop{ti deka go odobrila dodeluvaweto sredstva na edna od najgolemite komercijalni banki vo Irska - Bank of Ireland, finansiska poddr{ka od dr`avata vo iznos od 5,35 milijarda evra. Glavnata cel e da se zgolemi soodnosot me|u kreditite nasproti depozitite na bankata za zgolemuvawe na nejzinata otpornost na stresnite situacii.

[efovite na 30 najva`ni germanskite kompanii minatata godina vo prosek zarabotile po 4,5 milioni evra, {to e za 20% pove}e od 2009 g. [efot na „Folksvagen", Martin Vinterkom, zarabotil 9,3 milioni evra, dodeka {efot na „Doj~e bank", Xozef Akerman, minatata godina imal zarabotka od devet milioni evra.

Меркел: На Италија ` и се потребни реформи

Мудис го намали кредитниот рејтинг на Португалија

Italija mora da doka`e deka prezema buxetski reformi koi se neophodni za da se vrati doverbata vo evrozonata, izjavi germanskata kancelarka Angela Merkel. „Italija mora da isprati va`en signal so toa {to }e usvoi buxet koj }e gi zadovoli potrebite za {tedewe i konsolidacija", re~e Merkel.

Agencijata Mudis go namali kreditniot rejting na Portugalija na bezvreden, predupreduvaj}i deka na taa dr`ava verojatno }e i bide potreben vtor paket pomo{, pred da se vrati na finansiskite pazari. Mudis go namali kreditniot rejting na Portugalija za ~etiri skalila na „Ba2", so {to stana prvata agencija koja go namali rejtingot na ovaa dr`ava na bezvreden.

Во Србија работат 10 илјади кинески бутици Vo Srbija, spored procenkite na pretpriema~ite, rabotat okolu 10 iljadi kineski butici. Re~isi 90% od tekstilot {to go prodavaat uli~nite prodava~i e od kinesko poteklo. Godi{no, spored oficijalnite podatoci, od Kina vo Srbija pristignuva stoka vredna okolu 800 milioni evra, no ekspertite veruvaat deka u{te nekolku kineski proizvodi na srpskiot pazar doa|aat preku nelegalni kanali.

48

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

КУЛТУРА

Eden od proektite na “La Fura Dels Baus”

Човекот ја создава уметноста. Уметноста нe прави луѓе. Нe прави поблагородни, свесни за повеќето вредности и недостатоци со кои сме опкружени. Човекот, освен што се истражува себе си треба да го чувствува и она што се случува околу него. Уметноста е начин како да се подобрат нештата, како да не се биде агресивен, како да се биде подобар. Но, само сит човек може да ужива во уметноста kultura@forum.com.mkl

Охридско лето – уметност и администрирање Дарко Багески, гитарист Флорида – шопинг репортажа forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

49 Урбани легенди, Кљок

ОХРИДСКО ЛЕТО

Рисима, Благоја, Наташа, Илија... директор?

51 то издание на реномираниот фестивал „Охридско лето“, поминува во знакот на квалитетна музичка и драмска програма, но и со бројните шпекулации кој ќе биде новиот директор. Оваа институција веќе цела една година е без прв човек. По минатогодишното разрешување на Тони Симоновски, министерката за култура Елизабета Канческа Милевска, се уште не може да најде подобна личност која ќе го води фестивалот од светски каракатер од Игор Ивковиќ

OKOLU 15-INA KANDIDATI se prijaveni na posledniot konkurs na Ministerstvoto za kultura za direktor na najpresti`nata nacionalna institucija vo Makedonija, Ohridsko leto. Me|u niv ovojpat i mnogu zvu~ni imiwa od oblasta na klasi~nata muzika, menaxeri, producenti. Funkcijata prv ~ovek na Ohridsko leto e privle~na za sekogo. Na konkursot koj e vo tek, neoficijalno doznavame deka me|u 15-temina kandidati prijavena e i Risima Risimkin, prv ~ovek na „Tanc fest", inaku baletski umetnik i koreograf so odli~na me|unarodna reputacija. Vo trkata za direktor prijaven e i Blagoja Petkovski, sega vraboten vo marketingot na MOB i dolgogodi{en sorabotnik na Muzi~ka mladina na Makedonija, kako i ohri|ankata Nata{a Spasevska.

Ministerkata za kultura Elizabeta Kan~eska-Milevska, po razre{uvaweto na prethodniot direktor Toni Simonovski, dosega ne uspea da najde podobna li~nost za direktor na ovaa najstara i najvlijatelna nacionalna institucija od kulturata vo Makedonija. Na pret- hodnite konkursi iako bea prijaveni isto tolku kandidati (vo prosek okolu 15), nitu eden ne gi ispolnuva{e kriteritumite na Ministerstvoto, po {to be{e raspi{an nov. Godinava, Festivalot se organizira vo celost so v.d. direktori. Do prethodno be{e Vasil Zorovski od redot na vrabotenite, a na samo eden mesec pred po~etokot na Festivalot funkcijata v.d. direktor ja prezema Ilija Mojsoski, koj za „Forum" veli deka ne konkuriral na posledniot konkurs za izbor na direktor na Ohridsko leto.

50

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

„Vo tek e vtoriot konkurs za izbor na direktor na Ohridsko leto. Jas na toj konkurs nemam konkurirano, no so zadovolstvo mojot mandat na v.d. direktor maksimalno }e go iskoristam da go dadam svojot pridones kon unapreduvaweto na i taka visokoto me|unarodno renome na festivalot Ohridsko leto", veli Ilija Mojsovski i dodava: „ Iako Festivalot re~isi edna godina nema direktor, celo vreme ima v.d. direktor od redot na vrabotenite koj gi ima istite ingerencii. Jas kako v.d direktor na Festivalot sum nazna~en pred izvesen period, no odgovorno mo`am da ka`am deka celata aktivnost povrzana so realizacijata na Festivalot, programata i ostanite aspekti od organizacijata na edna kompleksna manifestacija kako {to e Ohridsko leto se odvivaat neprekinato i vo kontinuitet. Vo ovaa nacionalna ustanova rabotam ve}e pet godini i smetam deka celiot proces na organizacija e timski i tuka pridones davaat site vraboteni i sekako muzi~kiot i dramskiot selektor na manifestacijata koi, pak, }e potenciram, uspe{no i navreme ja koncipiraa i ja dogovorija celokupnata programata na 51-voto izdanie na Ohridsko leto", potencira Mojsovski. ПРОГРАМАТА СКРОЕНА

La fura dels baus

Za selektorite na Festivalot, nemaweto direktor ne gi spre~ilo vo namerata da sozdadat kvalitetna programa: „Ne. Toa nema{e nikakvo vlijanie bidej}i ima{e Vri{itel na dol`nost od ~ovek koj be{e dolgogodi{en rabotnik na Ohridsko

ridski teatar koj raboti pri Centarot za kultura vo Ohrid i tie }e ni ja ponudat pretstavata „Kabare Misteriozo" spored Dario Fo vo re`ija na Dejan Damjanovski. I, se razbira, za zatvoraweto na Ohridsko leto na 20 avgust {to ako ne klasika vo moderno ruvo, „Medeja" od Hajner Miler i Evripid vo re`ija na damata koja 20 godini `ivee i raboti vo Germanija, Nada Kokotovi}, vo produkcija na Naroden teatar od Bitola", potencira Jolevski. ПАРИ

"Medeja"

leto, g. Vasil Zorovski, i koj odli~no ja poznava{e su{tinata na rabotata na Festivalot. Toj e del od samoto postoewe na Festivalot i ja koristam prilikata da mu ja ~estitam zaslu`enata penzija. Se razbira deka e va`no institucijata da ima postojan direktor koj so svojot permanenten anga`man bi vnel poinakva energija i kontinuitetot na Festivalot nepre~eno }e go prodol`i svoeto istrajno pate{estvie na eden od najstarite festivali vo svetot", veli \or|i Jolevski, selektor na dramskata programa na Festivalot.

I navistina spored ponudenata programa za ovaa godina, mo`e da se ka`e deka otsustvoto na prv ~ovek na institucijata Ohridsko leto ne napravi pogolemi potresi. Jolevski zaedno so Gordana Josifova-Nedelkovska, napravija navistina ekskluzivna programa. Pokraj golemoto otvorawe so spektaklot „Triologija Romana" na {panskata kompanija „La fura dels baus", godinava ekskluzivno }e nastapat i: Aeksandar Gridin, Najxel Kenedi, Dorijan Xoxi, Tomas Hope, ^arls Najdih, Kacura Mizumoto, Ismail Lumanovski, svet-

ski poznatiot Stefan Milenkovi}, kako i na{iot renomiran muzi~ar Duke Bojaxiev, vo muzi~kiot del, a vo dramskiot gi imame ekskluzivnite gostuvawa na: Josef Na| koj doa|a so negovoto avtorsko delo „Bez naslov", pretstavata „Suvenir" vo re`ija na Alberto Bengalio vo produkcija na „Itra`uva~kiot centar od Bergamo", Italija, fantasti~nata komedija na Kintero Angeli od sapun vo re`ija na golemoto re`isersko ime Aleksandar Morfov, ekscentri~niot Damir Zlatar Fraj koj ja re`ira{e „Elektra" vo Istarsko narodno kazali{te od Pula, „Zimska bajka" vo re`ija na Margarita Mladenova vo produkcija na „Sfumato teatar" od Sofija. „Ovaa godina na Ohridsko leto premierno }e bidat izvedeni i pretstavite „Svadbata na Figaro" od Bomar{e vo re`ija na talentiraniot gostin od Gruzija, Levan Culadze, odbiraj}i fantasti~na akterska ekipa koja u`iva va rabotata so ovoj evropski re`iser. Vtorata premiera e isklu~itelno zna~ajna za Ohrid i Ohridsko leto bidej}i ni doa|a od doma}inite, novooformiraniot Oh-

Za da se realizira olku obemna i kvalitetna programa, potreben e golem buxet. Ministerstvoto za kultura odvojuva odredena suma pari, koja nikoga{ dosega ne bila dovolna nitu, pak, gi zadovoluva celosno potrebite za realizacija na ekskluzivnata programa. V.d. direktorot Ilija Mojsovski, veli deka sepak e blagodaren za poddr{kata od Ministerstvoto za kultura, bez ~ii pari Festivalot ne bi opstojal: „Manifestacijata Ohridsko leto raspolaga so buxet koj e vo ramkite na mo`nostite na Ministerstvoto za kultura i vo ovaa prilika sakam da ja istaknam ogromnata blagodarnost za poddr{kata i do Ministerstvoto za kultura, no i do na{ite sponzori i pomagateli. Sekoga{ mo`e i podobro, no mo`am da ka`am deka vo ramkite na zacrtaniot buxet navistina ima dobro osmislena i kvalitetna programa".

No, najgolemite problemi sekoga{ gi imaat selektorite, koi se na granicata me|u realnoto i iluzijata. „Toa e pra{awe koe sekoga{ e diskutabilno i siguren sum deka nema kraj na `elbite {to gi imame i mo`nostite tie da se realiziraat. No, siguren sum deka za festival so tolkav kapacitet, takvo renome i tradicija, vremetraewe od ~etirieset denovi, so li~nosti i produkcii od svetsko renome, buxetot e isklu~itelno mal. U{te i ako se dodade deka Festivalot nema svoja tehni~ka poddr{ka za realizacija na programata tuku mora sekoja godina da iznajmuva oprema, {to odvojuva golem del od buxetot, e isto taka element koj ja ote`nuva sostojbata. No ona {to mene me zasega e {to buxetot vo dramskiot del e isklu~itelno mal i ne soodvetstvuva na imiwata i megaprodukciite {to se pojavuvaat na Festivalot. Buxetot za teatarskata programa na Ohridsko leto e za dvojno namalen od pred nekolku

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

51

godini i petpati pomal od muzi~kata programa i so sigurnost e pomal e od buxetot na MOT, na „Vojdan ^ernodrinski , „Bitolsko leto pa i „Stobi. Smetam deka Dramskata programa na Ohridsko leto sekoga{ e visokokvalitetna, no so pogolem buxet, koj }e bide adekvaten na muzi~kiot, gleda~ite }e mo`at da vidat i produkcii koi imaat pogolemi finansiski barawa kako {to bea produkciite na Toma` Pandur izvedeni vo Anti~kiot teatar, „Tesla elektrik kompani i „Kaligula , potencira selektorot na dramskata programa \or|i Jolevski.

Komercijalnite klienti, odnosno golemite makedonski kompanii prepoznaa brend vo festivalot Ohridsko leto, pa od pred nekolku godini po~naa da doniraat sredstva za Festivalot, a na golemo gi ima i logoata na onie koi se oficijalni sponzori. No, kolku i tie pari gi zadovoluvaat potrebite na Festivalot, ako se ima predvid deka zgradata vo koja sega funkcionira administracijata na Festivalot e tro{na, istite nemaat sopstvena tehnika (osvetluvawe, ozvu~uvawe), tuku postojano inajmuvaat i pla}aat ogromni sumi pari za ovie tro{oci. „[to se odnesuva do interesot na sponzorite ne e na nivo na koe nie bi sakale da bide, no sepak dobro e {to golemite brendovi vo Makedonija poka`uvaat solidno nivo na svesnost za op{testvena odgovornost i poddr{ka na zna~ajnite vrednosti vo kulturata, me|u koi e i festivalot Ohridsko leto. Sepak, svesni sme deka i svetot, vku~uvaj}i ja i na{ata zemja, se u{te gi ~uvstvuvaat posledicite od globalnata ekonomska kriza." veli v.d. direktorot na Ohridsko leto, Ilija Mojsovski.

stavi ne mo`at da dojdat zaradi letnite odmori bidej}i del od akterite ili tehni~kiot personal go isplanirale svojot godi{en odmor.

Toa e eden od najgolemite problemi za selektorite na letnite festivali. Nekoi akteri imaat zaka`ani filmski snimawa pa ne mo`at vo odredeniot termin da bidat slobodni za izvedba na pretstavata.

Ona {to doa|a na Festivalot e raboteno, odmeruvano, proveruvano i dogovarano dolgo, precizno i vnimatelno. Ne vo periodot od edno festivalsko izdanie do drugo, tuku ~esto odredeni teatarski produkcii se dogovaraat i po nekolku godini odnapred za da se mo`at da se slu~at. Kako primer }e gi navedam pregovorite so „Kreativniot centar Kani`a" ~ij ideen tvorec e Jozef Na| so kogo za gostuvawe na Ohridsko leto pregovaram ve}e tri i pol godini i kone~no ovaa godina nastapuva so najnovata pretstava Bez naslov vo koja i samiot u~estvuva", veli \or|i Jolevski, selektor na dramskata programa na Festivalot.

Sepak, noviot direktor koj }e bide

Stefan Milenkovi}

najaktuelni vo momentov. Se razbira treba da se ima i koncept soodveten na festivalskata tradicija i mo`nostite na Festivalot. Ohridsko leto e festival so izgradeno umetni~ko kredo i se razbira prostorite kako {to se predvorjeto na

НЕМА ОТКАЖУВАЊА НА КОНЦЕРТИ И ПРЕТСТАВИ Nekolku dena pred po~etokot na Festivalot, vo javnosta odeknaa {pekulacii deka odredeni nastani ve}e bile otka`ani. Selektorot \or|i Jolevski, gi demantira vakvite {pekulacii i veli deka godinava, se {to e planirano vo ramkite na programata, }e bide realizirano. „Za da se napravi programata na koj bilo festival najnapred e potreben ~ovek koj dobro ja poznava sostojbata na teatarskite slu~uvawa na mapata na svetskite festivali i da znae koi se najnovite tendencii vo teatarskata estetika i koi produkcii, re`iserski imiwa i akteri se

Nada Kokotovi}

Sveta Sofija, Dolni Saraj i Anti~kiot teatar i voop{to samiot grad Ohrid nametnuvaat pravec vo koj kreatorot na umetni~kata programa treba da razmisluva. Za u~estvo na Ohridsko leto se prijavuvaat mnogu teatri bidej}i e presti`en festival, no vo repertoarot vleguvaat samo onie koi vleguvaat vo konceptot za taa posebna godina. Selektorot mo`e da ima `elba da pokani odredeni produkcii koi ednostavno ne mo`e da si dozvoli da gi povika zaradi visokite buxeti za nivna realizacija. Nekoi pokaneti pret-

imenuvan verojatno mnogu skoro od strana na Ministerstvoto za kultura, o~igledno treba da poraboti na site problemi so koi se soo~uva Festivalot: da gi zadovoli tehni~kotehnolo{kite problemi so koi se soo~uvaat, no i da iznajde na~ini kako da se najdat pove}e finansii za realizacija na kvalitetnata programa koja se nudi od godina vo godina. Ne smeeme da zaboravime deka Ohridsko leto e edna od najstarite muzi~ko-scenski manifestacii.

Trae ve}e 51 godina i e na{iot ambasador na kulturata i tradicijata.

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

53

ДАРКО БАГЕСКИ, ГИТАРИСТ

Музиката е лирска пајажина меѓу умот и срцето „Гитарата можам да ја споредам со најубавата тишина, природа, романтика. Нејзиниот звук има некоја милозлива боја на која ретко кој може да и ` одолее. Тоа е поезија, музи( ка на душата“, вели Багески од Силвана Жежова

DARKO BAGESKI (gitara) i Asparuh ]orto{ev (violina) go so~inuvaat duoto „^ili", a neodamna go promoviraa nivniot prv album „Lirska paja`ina". Stanuva zbor za proekt na koj se protkajuvaat muzi~ki temi od klasi~nata, filmskata, latinoamerikanskata muzika koi gi galat emociite na slu{atelite. Ovie profesionalni muzi~ari koi zaedno svirat dve godini, naj~esto nastapuvaat na kulturni manifestacii niz Republikata, na priemi vo ambasadi i na razli~ni sve~enosti. „Naslovot na albumot proizleguva od ona {to Miroslav Krle`a go ima ka`ano za muzikata, taa pretstavuva lirska paja`ina me|u umot i srceto.

Voedno toa za mene e i samata gitara, bidej}i stanuva zbor za instrument koj se dr`i do srceto i nejzinite vibracii direktno se ~uvstvuvaat vo nego. Taa e potivka od drugite instrumenti, no samata ponekoga{ asocira na ogan. Bojata i zvukot zavisat od mene i sekoja gitara ja prima du{ata na toj {to ja sviri.

Va`na e sintezata i so muzi~arot treba da bidat edno, odnosno nitu taa da go kontrolira nego, nitu toj nea", veli Bageski.

Sudej}i spored negovoto CV, toj e eden od najobrazovanite mladi gitaristi vo Makedonija. Srednoto muzi~ko obrazovanie go zavr{i vo muzi~koto u~ili{te „Pavao Markovec" vo Zagreb vo klasata na prof.

Xevdet Sahatxija. Diplomira{e na Visokata {kola za muzika „Franc List" vo Vajmar, Germanija, vo klasata na prof. Jurgen Rost. Postdiplomski studii posetuva{e na Dr`avniot konzervatorium za muzika vo Solun vo klasata na prof. Gerhard Rajhenbah. Magisterski ispit zavr{i vo klasata na prof. Kostas Kociolis.

54

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

Momentno predava vo ni`oto i srednoto muzi~ko u~ili{te kako i na Fakultetot za muzi~ka umetnost na oddelot za klasi~na gitara. Kako docent-profesor ima {est studenti koi gi u~i da se natprevaruvaat so sebe, a ne me|u sebe. СОЛИСТОТ КАКО ОЛИМПИЕЦ Pred momentot koga muzi~arot treba da se pretstavi vo najdobro svetlo pred publikata, prethodi mnogu rabota, posvetenost, neprespani no}i. Energijata {to publikata ja dava na umetnikot na scena e nesporedliva so ona {to toj go dobiva duri raboti sam so svojot instrument. Zemaj}i go predvid negovoto muzi~ko obrazovanie koe glavno se odviva{e nadvor od dr`avata, logi~no be{e i pra{aweto zo{to Darko se vrati da raboti ovde. Bageski, so svoe objasnuvawe: „Se vrativ poradi dve pri~ini, ednata se studentite, a vtorata magisterskite studii kaj eminentniot profesor Kostas Kociolis na Muzi~kiot konzervatorium vo Solun. No prvi~no, sakav moeto znaewe da im go prenesam na talentite od Makedonija. Da ne moraat da studiraat nadvor, a pritoa da dobijat znaewe {to }e im poslu`i da svirat vo svetski ramki i da bidat priznaeni.

Koga rabotev vo edno privatno {kolo vo Jena, gi sledev germanskite deca kako napreduvaat. Tamu od deset deca, trojca bea talentirani, a kaj nas e obratno. Site imaat ~uvstvo za ritam {to e mnogu bitna predosnova. Ne sekoe dete ima sluh, no ima mnogu nadareni deca na ova podnebje.

Ona {to ni nedostasuva e disciplinata. Tie {to se talentirani i se svesni za svojot talent, ne rabotat kontinuirano. Mladiot i perspektiven poedinec dokolku e discipliniran i raboti sekojdnevno, toga{ talentot }e bide jagotkata na {lagot. Ne e dovolno samo da se nave`ba za ispit, tuku od mali noze potrebno e da se podgotvuva kako za solisti~ka kariera. Toa nalaga mnogu dobro planirawe na sopstvenoto vreme i zdrav na~in na `ivot.

Solistot treba da dejstvuva kako olimpiec, taka da ve`ba i da funkcionira. Vo mojata klasa imam dobri u~enici i cvrsto veruvam deka }e bidat dobri solisti. Insistiram da odat na seminari i da ja iskoristat sekoja mo`nost za sopstveno usovr{uvawe. Pritoa, ne mo`at da bidat dobri muzi~ari ako ne ~itaat knigi, ako ne ja poznavaat barokna-

ta, simfoniskata, operskata muzika", objasnuva Bageski koj isto taka smeta deka za sekoj u~enik e bitno svojot profesor da go vidi na scena. Pred publika se u~i najmnogu, a uspe{nosta na nastapot zavisi od toa kolku si se posvetil prethodno. „Hrabrosta go ubiva stravot, a nea ja ima{ koga raboti{, pa znae{ deka mo`e{. I pametot da odleta, motorikata }e go izvadi deloto", dodava na{iot sogovornik.

Po sekoj napredok, ovoj na{ gitarist postavuva novi celi . Sekoga{ koga mo`e, se usovr{uva kaj svetski eminentni profesori po gitara. „Ne mo`am da se zadovolam i da zastanam tuka nitu pak smetam deka do ДУО „ЧИЛИ“

Потребно е да се познаваш со тој што свириш „Додека бев во средното музи чко училиште Аспарух Ќорто шев ми беше професор по ка мерна музика. Кога се вратив од Германија, нашето пријател ство доведе до тоа да се оби деме заедно да свириме. Од бравме класична програма ко ја ни беше престижна и инспи ративна за свирење. Но сама та публика во Македонија сака да слушне и нешто друго. За тоа, направивме аранжмани на филмска музика, аранжиравме песни од нашиот, рускиот, ун гарскиот, балканскиот фолклор. Луѓето се навикнати на други стандарди, но ние сме сепак нешто ново, звучиме профе сионално. “ вели Багески mojata triesetta godina sum nau~il sè za gitarata i umetnosta voop{to.

Cel `ivot se nadgraduva{", veli Bageski koj neodamna dobi ponuda da bide ~len na Hrvatskoto zdru`enie na gitaristi koe broi pove}e od 200 ~lenovi. СO ГИТАРА НА ПЛАНИНА Darko u`iva da sviri vo priroda.

Toa zadovolstvo naj~esto si go ovozmo`uva{e na studiite na Akademijata vo Vajmar kade {to prestojuva{e vo zamokot Belvedere koj poseduva nacionalen park i botani~ki gradini.

„Ima{e momenti koga pauni i ververi~ki stoeja na prozorite duri ve`bam. I gradot Vajmar e vo baroken stil, so ko~ii po ulicite pa ~uvstvoto e kako da si vo nekoe drugo vreme. Na planinite e najgolemata energija, so kolegata Asapruh ~esto sme na Solunska Glava. Prestojuvame vo planinarskiot dom ^eples kade gi nosime i instrumentite, pa golem del od programata ja ve`bame tamu.

Mo`ete da zamislite kakva atmosfera se sozdava koga }e se soberat planinari i speleolozi.Toga{ mi nedostasuva nekoj drug mene da mi sviri. Samata profesija ni nalaga sportuvawe i odr`uvawe na teloto, bidej}i poradi polo`bata pri svireweto mo`at da se pojavat i problemi", veli Bageski koj privatno ja saka kubanskata muzika, tangoto...

Se obiduva, vo sekoja muzika da go pronajde kvalitetnoto.

Na vrvot, }e dodade, ima malku mesto i zatoa sovetuva koga e iska~uvaweto da ne se gledaat pre~kite.

Koga rakata, umot i srceto }e se spojat, doa|a uspehot. Saka da ~ita knigi koi duhovno go dopiraat, go teraat da misli pozitivno i da si go programira `ivotot po svoe. Saka da se dru`i so muzi~ari i umetnici voop{to. Se obiduva da u`iva vo sitni raboti i da se ~uvstvuva dobro. „Bi im poso~il na mladite umetnici deka ne e va`no za kolku vreme }e stignat na vrvot, tuku va`no e da stignat. Smetam deka zatvoraweto sam vo sebe i so muzikata ne e dobro, bidej}i treba da sme {irokogradi da do`iveeme razli~ni isksustva, pa i da se ~uvame od lo{ite raboti", veli Darko koj posakuva uspe{na solisti~ka kariera, no isto taka da ja prodol`i i edukativnata dejnost no so pomal intenzitet, za pove}e da se posveti na koncertiraweto.

Sledni predizvici se i snimawe na solisti~ko cede, vtor album so kolegata Asparuh, kako i da sostavi kvartet na gitari. „Bi sakal vo idnina da ja reduciram nastavata, da rabotam so tie u~enici koi jas }e gi odberam i bezrezervno }e rabotam so niv. Za ostanatoto vreme da mo`am da go naso~am vo sopstven pogolem napredok za da dojdam na edno nivo, na koe kako profesionalen gitarist mo`am da nastapam kade bilo kaj nas i vo svetot. Se obiduvam da napravam prerabotki na stari makedonski numeri. Sekoja zemja ima {koli bazirani na svojot folklor, a toa treba da profunkcionira i vo Makedonija", zavr{uva na{iot sogovornik.

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

55

ФИЛМ

Враќањето на Елена (Elena Undone) Влатко Галевски Режија: Никол Кон, Улоги: Несар Задеган (Елена) и Трејси Динвиди (Пејтон)

VO nedostatok na sve` i kvaliteten filmski repertoar vo ovie letni meseci izbiram da pi{uvam za film koj, i spored `anrot a i spored produkcijata, e prili~no poinakov od standardnite filmski realizacii. [irum svetot postojat barem triesetina festivali koi vo svojata programa vklu~uvaat i filmski proekcii na tema: poinakva seksualna orientacija. Na listata na najzna~ajnite i najposeteni LGBT (lesbian, gay, bisexual, and transgender) festivali se onie vo San Fancisko, Boston, London, Portland…

Na filmot „Vra}aweto na Elena” mu prethodi mala istorija. Imeno ovie dve akterki igraa zaedno vo kratkiot sedumminuten film „Dopir” na re`iserkata Xejn Klark vo 2007 god. Re`iserkata Nikol Kon vo „Dopir” prepozna interesna prikazna koja mo`e da se razvie vo dolgometra`en film, pa zaedno so Klark (kako producent) go snimija „Vra}aweto na Elena”. Filmot minatata godina bukvalno go svrte svetot, a komentarite, se razbira spored vkusot i seksualnata orientacija na publikata, bea od edna, do deset yvezdi~ki.

Iako e neumesno da se sporeduva so „Kr{engrb planina” na Ang Li, sepak ovoj film mu doa|a kako `enska verzija na L&G temata, na qubovta kako generalen i univerzalen ~ove~ki princip. Velam, iako sporedbata ne e najsoodvetna, ~inam, bitnata razlika me|u ovie dva filma e vo nivniot kraj. Tragedija nasproti hepiend. ... Pejton e lezbejka, Elena e strejt, ma`ena za sve{tenik, so dve vozrasni deca i so voobi~aeno sekojdnevie. Me|u niv se ra|a simpatija, pa qubov, strast i tie dve vleguvaat vo „zabranetiot svet” na (malo)gra|anskite normi...

56

„Vra}aweto na Elena” na svoj na~in ~ie{to direktno vlijanie na korekse zanimava so istra`uvawa na tema turi vo scenarioto e o~igledno. Ne seksualen identitet i emancipacija. navleguvame vo nivnite motivi ili Svoeviden obid da se nadminat avtoreferencijalnosta vo golem broj stereotipite vo sferata na seksual- sceni, iaku sosema e verojatno e deka nite slobodi, i od toj agol filmot e tokmu tie dva elementa go „vozat” filspektar na stavovi i opcii. mot ponatamu. Re~isi e nevozmo`no da Re`iserkata Kon so vidna posvetese simulira ne{to vo koe ne se venost zboruva za razli~nosta, za quruva. Hemijata pome|u dvete akterki bovta me|u lu|eto nezavisno od nivsigurno e sozdavana i vo pauzite na niot pol ili seksualna orientacija. snimaweto.

Na toj na~in taa postignuva zavidna Vizuelniot del od filmot, pak, najfragmentarna struktura koja filmot mnogu blagodarenie na Nesar i Trejgo pravi privle~en, no ne i dokraj si ~ii{to krupni planovi se navikonzistenten. stina zavoVo sekoj slu~aj, dlivi, e poubada se napravi viot segment na Да се направи филм кој опасно film koj opasfilmot. ста од порнографско ја надми nosta od pornoScenite se vniнува со врвна сензуалност, во grafsko ja nadmatelno i so општо не е лесно. Во оваа лез minuva so vrvna vkus planiraбејска романса има и нежност и senzualnost, ni, pa taka umeстраст и искреност и смелост voop{to ne e {no e izbeglesno. Vo ovaa nato vulgarnolezbejska romansa ima i ne`nost i to kadrirawe ili eksplicitnosta strast i iskrenost i smelost. na seksualnite kontakti. Taka, straSekako najgolemite zaslugi za ova sta vo erotskoto dostignuva estetgi imaat dvete glavni akterki ski momenti, pa dotolku e pomala mo`nosta da se ~uvstvuvate nelagodno. Dobro, tuka e rekordot za najdolgiot filmski bakne` (vo eden kadar) koj trae tri i pol minuti, no toa e pove}e statisti~ka evidencija otkolku biten element vo filmot.

Najserioznata zabele{ka na ovoj film bi ja upatil na lo{ata ideja, prikaznata da se raska`uva so `iv narator koj sosema nesmasno vleguva pome|u oddelni sceni i potpolno ja dekonstruira atmosferata vo filmot.

Lo{a ideja, kako kontinuirano da se pojasnuva i soli pamet okolu moralnite normi, religijata i seksualnite slobodi. Totalno deplasirano, za{to, iako ne sosema stegnato, scenarioto i dijalozite sosema pristojno go otslikuvaat redosledot na slu~uvawata i karakterite na likovite.

Kako i da e, komentarov bi go zavr{il so - senzualen i {armanten, namesta i vozbudliv film.

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

ШОПИНГ РЕПОРТАЖА

Во моловите на Јужна Флорида Флорида, сончева држава со тропска и субтропска клима, бескрајни песочни плажи, палми, хотели, забава. Најважен сектор на оваа сојузна американска држава е туриз( мот со повеќе од 60 милиони туристи годишно. Забавата овде трае деноноќно. Почну( вајќи од Форт Лодердејл преку Мајами, па до најјужните острови на Ки Вест, бескрајни колони автомобили. Илјадници луѓе со насмеани лица ја бараат својата забава. Една од забавите на Флорида е и шопингот oд Нада Настеска

Rozov raj na tro{ewe

NE SLU^AJNO na potegot od Fort Loderdejl do Majami se nao|aat nekolku ogromni trgovski centri od ~ija{to golemina zastanuva zdivot. [oping „patuvaweto” zapo~nuva relaksirano od Mondenskiot Saut Bi~ koj go nudi svojot Linkoln Roud kako prva {oping destinacija. Linkoln Roud e pandan na Pettata Avenija vo Wujork, pe{a~ka zona so stotina restorani, kafeterii, galerii i butici so imeto na Ges, Aldo, Viktoria Sikret, Bebe. Vnatre klimite rabotat kako “ludi”, no nadvor sepak znae da bide i 95 Farenhajti, a cenite ne se taka visoki. Linkoln

Roud e sepak edno prefineto mesto koe e pove}e za pro{etka i u`ivawe i malku {opig - za relaksacija.

Sledna vistinska {oping destinacija e Dolfin Mol na samo 5 milji oddale~enost od aerodromot na Majami. Izgraden 2001 g. na 130.000m kvadratni so okolu 240 prodavnici.

Se ~ini deka e atraktiven pove}e poradi blizinata na aerodromot a ne tolku po kvalitetot na stokata {to se nudi. Za evropski standardi ne ostava mnogu silen vpe~atok, no, cenite se pristapni.

Ona {to sekogo }e ostavi bez zdiv e sekako Sougras Mils Mol, poznat

kako turisti~ka atrakcija broj dva na Florida, vedna{ po Dizni Vorld.

Ogromen i prekrasen po seto ona {to go nudi. Oddale~en e 40 minuti vozewe od centarot na Majami. Otvoren vo 1990 godina, preureden i pro{iren vo 2006 Sougras Mol e eden od najatraktivnite trgovski centri ne samo na Florida, tuku toj e {esti po golemina trgovski centar vo Amerika. Rasposlan na 220.000m2 so pove}e od 350 prodavnici, molot e na edno nivo so ogromen parking okolu nego. Preporaka do sekogo e dobro da zapameti kade go parkira avtomobilot, ako ne, postoi opas-

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

57

so popust, kade e stokata na rasproda`ba, a kade e novata kolekcija. Sè e sovr{eno ozna~eno i pregledno.

Vo prodavnicite so fantasti~ni popusti doa|a do izraz istra`uva~kata sposobnost na kupuva~ot. Upornosta se nagraduva koga }e se najde palto Kelvin Klajn za neverojatni 19.99$, mantil za 59.99$ ili ko{ula Tomi Hilfiger za 11.99$. Taka zadovolen sekoj zaslu`uva odmor vo foteljite za masa`a {to gi ima nasekade vo molot. Odmor i zakrepnuvawe nudat Starbaks kafe i

Zaslu`en odmor po naporen {oping

nost so ~asovi po zatvoraweto na molot, (po 22~.), da go najde, sekako so pomo{ na slu`bite. [opingot e “celodnevna zabava” za sekoe semejstvo. Magijata po~nuva vo 9 i 30 nautro, koga se otvoraat vratite na molot. Reki lu|e vleguvaat kako vo vol{eben grad. Besprekorno ~ist parket koj sveti kako ogledalo, stotici prodavnici podredeni do sovr{enstvo, so prijatna muzika, nasmeani i qubezni prodava~ki gi ~ekaat prvite mu{terii.

Mladi i stari, stari vo koli~ki, majki i tatkovci so deca, crni, beli i `olti, turisti i doma{ni, site kako mravki trgnuvaat vo „osvojuvawe” na prostorot.

Vo Sougras Mol svoi prodavnici imaat Tomi Hilfiger, Ges, Ralf Loren, Hugo Bos, Gap, Najk, Furla, no tuka se i ogromnite prodavnici na Mar{al’s i Target i, vsu{nost, nema dovolno prostor da se nabrojat site.

Tuka se najdobrite brendovi, ima najgolem izbor na stoka i odli~ni popusti.

Ovde navistina se ~uvstvuva deka marketingot e nauka. Sekoja prodavnica privlekuva na svoj na~in, no ni{to ne e slu~ajno. „Kupi 1 zemi 2 besplatno”,„Kupi 1- drugoto za polovina cena”. Vo nekoi prodavnici na vlezot se dobiva “grepka” i kupuva~ot vo zavisnost od sre}ata sam si go odreduva popustot. To~no e odredeno mestoto kade se artiklite

Vo svetot na Viktorija Sikret

58

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

golemiot broj restorani i prodavnici za brza hrana: kubanski, italijanski, japonski, potoa bezbroj kafeterii, zabaven restoran za deca, slatkarnici i u{te {to ne.

Po zaslu`eniot odmor potro{uva~kata treska mo`e da prodol`i. Fenomenot Viktorija Sikret, e, toa go nema vo Evropa. Prviot godi{en popust vo Viktorija Sikret po~nuva na 15 juni. Sè e rozovo, a popustite tuka se navistina popusti. Stotici mladi (a i povozrasni) so ra{ireni o~i, nasmevka od uvo do uvo, pani~no preturaat po fiokite i raftovite. Modelite na dolna obleka, kombnacijata na boi, tanteli i svila iznuduvaat vozdi{ki od sekogo, nikoj ne e ramnodu{en, sekoj se

gleda sebesi kako eden od „angelite” na Viktorija Sikret. Se nudat sprej~iwa za telo, losioni, deset kremi za 40 dolari, dolna obleka 5 par~iwa za 25$, a ~ekaweto za da se plati e posebna prikazna. Me|u blagajnite ima polici koi se prepolni so karmin~iwa, senki, sjaj~iwa za usta i u{te mnogu drugi drebulii – sè po 1,99$, i taka, ~ekaj}i go redot se tro{at u{te sigurno dopolnitelni 15-20 $. Smetkata na krajot te{ko deka e pod 150$, no zadovolstvoto e ogromno, a toa sepak ~ini. Denot iz-

Galerija mol, miren, ekskluziven, glamurozen

Nadovr 95 farenhajti, vnatre klimatizirano

minuva. Site zaminuvaat doma so ote~eni noze, bolki vo grbot, prepolna koli~ka i isprazneta karti~ka, so misla deka ba{ toj den {opingot bil uspe{en.

Aventura mol, lociran vo srceto na Ju`na Florida, na 28 milji severno od Majami, e eden od pette najgolemi trgovski centri vo Amerika no i eden od najubavite po site sodr`ini {to gi nudi. So povr{ina pogolema od 200 000 m2, na tri kata i pove}e od 300 specijalizirani prodavnici, kupuvaweto vo Aventura e posebno. Ovde e sè poprefineto. Prodavnicite se luksuzni, stokata poskapa. Edna od najstarite stokovni ku}i vo Amerika - Mejsis e vo centralniot prostor. Svoe mesto

tuka imaat vode~kite svetski top brendovi: Blumingdejls, Nordstrom, Burberi, Ges, Hugo Bos, Kelvin Klajn, Luj Viton, prodavnici za elektronska oprema, zlatarnici, saloni za ubavina, okolu pedesetina restorani i kafeterii, od onie so pet yvezdi~ki pa do onie kade mo`e da se jade za 5-6 $. Me|u prodavnicite {irok prostor za odmor so fontani, klub garnituri i pijano od koe se {iri zvuk na nekoj evergrin. Vo Aventura Mol mo`e bukvalno da u`iva sekoj ~len od semejstvoto. Vo sekoe vreme ima nekoja artisti~ka instalacija i edno od najgolemite zadovolstva: kinopretstavi vo 24 kinosali so „imaks” tehnika. Denot pominat vo Aventura Mol se pameti dolgo kako slatko zadovolstvo na ubavo pominat den.

Vo Fort Loderdau blizu edna od najubavite peso~ni pla`i se nao|a trgovskiot centar Galerija mol, pomal od drugite obi~no gigantski molovi, no ekskluziven, miren i glamurozen. Galerija e praznik za site setila.

Seedno vo koj od ovie molovi se pazari, ~uvstvoto na dobro pominato vreme i dobro zavr{ena rabota ostanuva, a i ~uvstvoto deka tuka sekoj e dobredojden.

Bal Harbor [ops e {oping-destinacija za onie so najdlabok xeb.

Dom na svetski najpoznati modni dizajneri, ostvaruvawe na sonot na onie koi{to `iveat za modata...

Mark Xejkobs, Valentino, Feragamo, Oskar de la Renta, Prada, [anel, D&G, Iv Sen Loren, Ximi ^u… tuka Bijonse, Madona i Kim Karda{ijan

gi oblekuvaat za Oskarite i Gremi nagradite. Ovde „obi~nite” samo razgleduvaat, a zadovolstvo plus e mo`ebi zaedni~ka fotografija so nekoj od “izbranite” (avtorkata na tekstot i {opingot so Denis Rodman).

Vo site prodavnici prodava~ot gi do~ekuva gostite so: “Dobar den, kako ste denes?”, a sekoja kasierka na krajot ispra}a so: „Imajte ubav den, vozete bezbedno, Vi blagodaram za posetata”. Se ~ini deka {opinguvaweto vo molovite na Florida nema kraj. Ako sekoj mol ima najmalku po 250 prodavnici i ako vo sekoja se pomine samo 10 minuti ({to e nevozmo`no), za da se razgleda eden mol potrebni se najmalku 42 ~asa. Koj mo`e da izdr`i i fizi~ki i finansiski - neka poveli.

Koj e ~ovekot do d-r Nade?

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

59

ВОДИЧ

Книга

16 јули

„Селани од островот“ од Аугуст Стриндберг

Најџел Кенеди на Ох ридско лето

(„Македонска реч“, 2011) Izdava~kata ku}a „Makedonska re~” go objavi romanot „Selani od ostrovot” na golemiot {vedski pisatel August Strindebrg (1849-1912), vo prevod od {vedski jazik na Ivica Чelikovi}. Romanot „Selani od ostrovot”, prvpat objaven vo 1887 godina, e edno od najpopularnite i naj~itani dela na {vedskiot klasik. Prikaznata za Karlson i madam Flod se odviva niz psiholo{ki isten~ena i dramatur{ki izostrena vizura, no ednovremeno pretstavuva i eden zdrav, humoristi~en opis na `ivotot vo Stokholmskiot arhipelag.

Od prvata do poslednata stranica romanot e pi{uvan so majstorski stil, kako dobar primer za Strindbergovata jazi~na ve{tina, koja niz celoto delo se dvi`i so kontinuirano silna energija.

Idnata godina (2012) }e bide odbele`ana 100-godi{ninata od smrtta na Strindberg, vo [vedska, vo svetot, no i vo Makedonija. Romanot „Selani od ostrovot” e vtoro delo na Strindberg objaveno vo prevod na makedonski jazik. Knigoizdatelstvoto „Makedonska re~” vo 2007 godina go objavi negoviot avtobiografski roman „Sinot na sluginkata”, a do proletta 2012 godina, koga }e se odbele`uva 100-godi{ninata od negovata smrt, }e objavi u{te tri dela od Strindberg.

15 28 јули

Филмска програма на Скопско лето Filmskata programa go prezema primatot vo poslednite desetina dena od godina{noto izdanie na Skopsko leto. Vo letnoto Neskafe-kino prodol`uva revijata na filmskite hitovi od tekovnata godina, kako „Чovekot nare~en hrabrost” na Itan i Xoel Koen, „Bezgrani~no” na Nil Burger, „Rango” na Gor Verbinski, kako i „Bez obvrski” na Ivan Rajtman. Vo programata se vklu~eni i filmovi koi poteknuvaat od Balkanskiot region, „Besa” na Sr|an Karanovi} i „Nekoi poinakvi prikazni”, filmski omnibus na {est mladi re`iserki. Na 25 juli }e se odr`i i Revija na nagradenite filmovi na „Asterfest” od Strumica. Programata na Skopski leto trae do 30 juli, a dotoga{ }e bidat realizirani i pove}e teatarski pretstavi i koncerti.

60

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

Svetskiot virtuoz na violina, Najxel Kenedi, na 16 juli }e nastapi na festivalot Ohridsko leto. Stanuva zbor za eden od najpoznatite klasi~ni violinisti na site vremiwa, no istovremeno i vrven xez-muzi~ar, improvizator i odli~en {oumen. Poznatiot muzi~ar za prv pat }e nastapi vo muzi~kata programa na Ohridsko leto, i voop{to, vo Makedonija. Spored zborovite na Gordana JosifovaNedelkovska, selektor na muzi~kata programa na Oh-ridsko leto, Najxel Kenedi }e bide „eden od umetnicite koi{to }e go odbele`at 51-to izdanie na Festivalot”. Vo predvorjeto na crkvata „Sveta Sofija”, nastapot na Kenedi }e sodr`i kombinirana programa so klasi~na i xez-muzika.

Наскоро

Од први до 13 август

Последниот Хари Потер

Патувачко кино МакеДокс

Светска премиера и во Македонија

Po uspe{noto vtoro izdanie na festivalot na kreativnen dokumentarec MakeDoks, festivalskiot tim ja najavuva svojata patuva~ka turneja niz Makedonija.

Idejata za Patuva~koto kino se realizira{e i minatata godina vo pove}e mali mesta niz dr`avava, a godinava so odbrana programa od svojot festivalski repertoar Patuva~koto kino }e gostuva pod otvoreno nebo vo Lazaropole, Vev~ani, Gevgelija, Kavadarci, [tip i Vinica.

Za site onie qubiteli na filmot koi pokraj drugoto sakaat i da patuvaat, MakeDoks im upatuva otvorena pokana da se priklu~at na patuva~kiot karvan.

I kaj nas se o~ekuva ‘golemoto finale’, a distributerot “Manakifilm” i ovoj pat se potrudi istovremeno so celiot svet da ja obezbedi premierata na “Hari Poter i darovite na smrtta - vtor del”, vo Makedonija.

Ovoj film e vtoroto prodol`enie od sedmata dolgometra`na prikazna koja mo`e da se gleda vo 3-D (kaj nas, za `al, nema uslovi) i 2-D tehnologija.

Vo epskoto finale borbata pome|u dobroto i zloto eskalira vo svetot na vol{ebnicite i preminuva vo op{ta vojna. Od Hari se bara poslednata `rtva koga se dobli`uva kone~nata presmetka so lordot Voldemort.

I sè zavr{uva tuka.

Vo poslednoto poglavje }e ja vidime potragata i uni{tuvaweto na preostanatite tri horkrukseri, magi~en predmet koj e odgovoren za besmrtnosta na lordot Voldemort… No, i lordot doznava za svojata misija. Hari, Ron i Hermiona mora da se soo~at so preostanatite dve misterii, od koi ednata ì pripa|ala na Helga, eden od osnova~ite na u~ili{teto za vol{ebnici Hogvorts. Najverojatno se krie na tajnite mesta, a lordot Voldemort go poseduva Semo}noto stap~e, koe mu ja ovozmo`uva besmrtnosta. Sepak, koj e negoviot vistinski gospodar?

Vo glavnite ulogi se ve}e standardnite Daniel Redkliv, Ema Votson i Rupert Grint, a re`iserot Dejvid Jejts, i ovojpat go anga`ira Ralf Fajns, vo ulogata na lordot Voldemort...

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

61

СПОРТ

Tajger Vuds

Голф спорт за богати и за богатење За најскапо платениот и најаристократски спорт на светот, голфот, најголеми се разиjдувањата на историчарите кога и како настанал. Според една теорија, голфот е развиен од играта која за време на првиот век пред Христа ја практикувале старите Римјани, а била наречена “паганика”. Учесниците со свиткан стап удирале топка направена од кожа. Нејзината распространетост ја толкувале со освојувањата на Римјаните на поголемиот дел од европскиот континент Подготвува: Мирослав Николовски

62

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

stanokot na modernata verzija na golfot koja e vrzana za {kotskiot kral Xejms Vtori od 1457 godina.

Najstar golf klub {to postoi i dendenes e Kralskiot anti~ki golf klub Sent Endrjus od 1854 godina.

Vo ovoj klub se sostaveni prvite pi{ani pravila na igrata koi so mali izmeni va`at i denes. A nepi{anoto pravilo e deka ovoj sport e privilegija samo na bogati i aristokrati.

Terenot za golf broi 18 dupki vo koi treba da se ufrli top~eto.

Prviot udar sekoga{ e od mestoto "TI", dolg udar niz vozduhot, vtoriot od mestoto kade {to top~eto zastanalo, tretiot e obi~no po zemja so trkalawe do dupkata, bidej}i dobrite igra~i so vtoriot udar sekoga{ ufrlaat vo delot od terenot okolu dupkata kade {to trevata e sitno iskosena i mazna, a mestoto se vika "GRIN". Ova, sekako dokolku se napravat tri ili pove}e udari za ufrluvawe na top~eto, a se slu~uva toa da vleze i po prviot ili, pak, vtoriot udar {to e isklu~itelno uspe{no. Pobeduva onoj golfer koj }e ufrli vo site 18 dupki od najmal broj obidi. Za devetnaesettata dupka golf igra~ite znaat deka taa e barot vo koj se osve`uvaat so `estoki pijalaci po zavr{uvaweto na igrata.

Zamokot na Tajger Vuds

DRUGI TEORII NE ODAT tolku nanazad vo istorijata. Spored nekoi, golfot nastanal pome|u osmiot i ~etirinaesettiot vek od na{ata era vo Kina od igrata "~ui van" (~ui zna~i udirawe, a van - male~ka topka), a postojat crte`i od vremeto na dinastijata Ming na koi se gleda kako ~lenovi na kineskiot kralski dvor na livada udiraat top~e. Spored niv igrata bila donesena vo Evropa od Kina vo sredniot vek.

No tuka ne zavr{uvaat polemikite, pa taka ima pobornici koi tvrdat

deka igrata nastanala na tloto na Anglija kade {to se vikala "kambuka", odnosno na tloto na Francija a bila nare~ena "{ambo", spred drugi toa bilo vo Germanija pri igraweto "pal mal". Ima zagovornici deka porekloto e od Holandija kade {to se igral "kolven", no i istori~ari koi tvrdat deka igrata e donesena od Persija vo koja se praktikuvala igra sli~na na golfot a se narekuvala "~augan".

Sepak nema nesoglasuvawa okolu po-

Golferi od 1867 godina

Golfot i po mnogu drugi raboti e vonseriski. Imeno, iako vo opredelen period bil olimpiski sport, vo pogolemiot del od vremeto i dendenes toj ne e vo semejstvoto olim piski sportovi iako igra~ite se podeleni na amateri i profesionalci, no toa ne pre~i da bide bez konkurencija najskapo plateniot sport vo svetot.

Spored Forbs, Tajger Vuds i denes go dr`i rekordot po zarabotuva~ka so 94.728.667 dolari, a na listata zad nego se Mihael [umaher (F-1), Pejton Mening (amerikanski fudbal), Majkl Xordan (NBA), Ro`e Federer (tenis), Dejvid Bekam (fudbal)...

Vuds najmalku zarabotil vo 2011 godina samo ne{to pove}e od 500 iljadarki. Negoviot skromen dom od 3.000 kvadratni metri na ultraekskluzivniot ostrov Jupiter na Florida i koj znae kolku skapoto odr`uvawe sigurno }e go natera ovoj vonseriski golfer da se vrati na starite pateki, a zarabotuva~kata od bednite 500 iljadi dolari od ovaa godina da se obide da ja zgolemi na nekoe milion~e pove}e.

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

63

фото: Андреј Гиновски

УРБАНИ ЛЕГЕНДИ

Кљок Неговата фризерница во скопски Мичурин поставила нови стандарди: берберниците „пред и по Кљок”. Помодерна од многу кафетерии во градот. Човек без кој, велат, не може да се состави листа на фаци+легенди. Лик од бекстејџ екипата на „Леб и сол” и мајстор на усна хармоника од Васко Марковски MNOGUMINA NI bea nafrlile deka porano ili podocna }e treba edna epizoda od serijalot da mu posvetime na Kqok, ~ovekot za ~ija frizernica vo Mi~urin mnogu sme slu{ale. No, ne go spomnuvaa samo po frizernicata. Mnogumina }e vi go ka`at kako neizbe`en i kako bitna faca od ekipata na „Leb i sol”, kako ~ovek koj bil ve{tiot svetlo-majstor na grupata vo tie „partizanski” vremiwa, koga nemalo profesionalna svetlo-oprema, pa se snao|ale so oboeni svetilki i nekolku prekinuva~i. Prijatelite }e vi go opi{at kako ~ovek so specifi~en humor, unikatni dosetki i neobi~na dikcija - „kakva {to mu e dikcijata koga sviri na usna harmonika”, }e vi re~at nekoi od niv, otkrivaj}i u{te eden interesen detaq za nego.

Znaevme deka koga-toga{ }e go poba-

64

rame. ^ekavme da sozree momentot.

Klop~eto na prikaznata po~navme da go odmotuvame so hipi-rok legendata Zdravko Sitnovski - Sitna, so kogo drugaruvaat ve}e 44 godini. Se zapoznale vo 1968, koga bile sredno{kolci, vo EMUC, vo Avtokomanda. Sitna u~el elektro, Kqok - ma{inski ‘smer‘. Gi zapoznal zaedni~kiot drugar Ringo i - ottoga{ po~nalo sè: „igrawe basket i fudbal, patuvawa po sportski turniri, hipiimix, igranki, sobirawe plo~i”. Se oformuvaat „Leb i sol”, 1976-ta. I dvajcata }e stanat del od ekipata.

Sitna so miks-pultot i instalaciite, Kqok - svetlo majstor. Pominale mnogu kilometri i mnogu koncerti zaedno. [partale po cela toga{na Jugoslavija - patuvawa od koi i dendenes imaat da vi raska`at mnogu anegdoti. Vozej}i iljadnici kilome-

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

tri so bu~noto „tam~e” so opremata, po~nal da sviri na usna harmonika, prika~ena so `ica za glavata - samo toa mo`elo da bide poglasno od bu~avata vo kabinata na kamionot. „Be{e faca kako Ximi Hendriks so brada i so ra{trkana kosa, koga nè brkaa milicii. Otka~en. Izvonreden drugar. Redoven na koncerti, izlo`bi, revii. Ku~kar.. sekoga{ si ~uva nekoe `ivotin~e.. inaku e golem meraklija ne{to da si ~epka... koga nema mu{terii si go ureduva parkot, si kosi treva... parkot mu e sekoga{ navodenet, so ubava treva, so `ivi ogradi, is~isteno. Inaku, mnogu dobro sviri usna harmonika.

Sekoga{ so sebe nosi barem dve-tri i sekoga{ koga }e mu se pogodi raspolo`enieto, znae da izvadi nekoja i da zasviri. Se slu~i na eden

koncert na „Leb i sol”, vo Hrvatska... be{e dogovoreno da svirat dva saati, no nemaa repertoar. Toga{ uleta Kqok i spasi situacija”, ni re~e Sitna.

Za Bodan Arsovski, basistot na „Leb i sol”, Qup~o Bogdanovski - Kqok e drag prijatel so bogata, emotivna du{a, ~len na familijata „Leb i sol” i golem drugar koj bil tuka da mu pomogne sekoga{ koga }e bil vo nevolja.

Se znaat od „dale~nata” 1977 godina, koga Kqok ja prifatil ponudata da bide ~ovek odgovoren za osvetluvaweto na koncertite. Do tolku veruval vo grupata, {to re{il da si dade otkaz vo „@elezara”. „Patuvavme nasekade i bevme izvonredna ekipa. Na{ata zaedni~ka pojava taka vlijae{e na okolinata, {to lu|eto se vrtea po nas. Izgledavme nekako misti~no i mnogu profesionalno. Kqok vo xebot sekoga{ ima{e usna harmonika. Na prvata Jadranska turneja, vo 1979, be{e dogovoreno da odr`ime koncert vo mesnosta Kistawe vo Hrvatska. Treba{e da svirime pove}e od dva ~asa, no nemavme tolkav repertoar. Re{ivme da otsvirime i nekolku bluz i rok-standardi. Toga{ Kqok izleze so negovata usna harmonika i ja podigna atmosferata vo publikata. Za sre}a, na{iot petti ~len, Bratislav Zafirovski - Braco go snimi seto toa, taka {to nastapot ostana ostana zabele`an zasekoga{. Vo 1985, koga ja rabotevme muzikata za teatarskata pretstava ‘Sre}na Nova 1949‘, povtorno go povikavme Kqok. Nekolku od tie kompozicii se na albumot ‘Zvu~ni zid‘“, se se}ava Bodan.

Du}anot na Kqok, kako {to }e vi ka`at lu|eto {to znaat za „Kqok” od poodamna, bil mesto {to go smenilo poimaweto za toa kako treba da izgleda edna berbernica ili frizernica. Vo nego ja vgradil sekoja ubava ideja {to ja steknal {etaj}i po mnogute gradovi na turneite so „Leb i sol”. Mestoto bilo „unikatno i revolucionerno” - uredeno kako kafule, so televizori na koi se pu{talo snimena programa od Em-Ti-Vi i snimeni natprevari od NBA-ligata. Tetratkata so zaka`ani termini bila sekoga{ odnapred popolneta i bilo te{ko da se najde red. „Otka~enosta” na mestoto ve pre~ekuvala u{te od pragot, so neobi~nite kvaki na vleznata rabota.

Preku MTV i NBA po~nale da doa|aat i novite frizuri, do tota{ nevideni. „Modernoto frizerajstvo vo Makedonija po~nuva od ‘Kqok‘. Koga po~ina tatko mu rekov da ne go napu{ta

Zdravko Sitnovski - Sitna

du}anot, deka nema idnina vo toa {to go rabotevme toga{. Taka se rodi taa ideja, go napravivme du}anot vo stil na kafule, butik - so televizori, so kafemat, so pija~ki, so trevnik nadvor, so site saltanati. Dotoga{ berbernicite bea, se znae{e tri~etiri kalendari od goli `enski i

Bodan Arsovski

fudbaleri, klupata, }umbeto i - maalski muabet. Kaj nego po~naa da doa|aat i `enski i ma{ki. Site slavni imiwa od Makedonija bea negovi mu{terii, da ne gi nabrojuvam. Koga }e mu dojdat deca vo du}an - sekoga{ ima bonbon~e, ~okolada, mastiki da

Vlatko Milev

gi poslu`i. Pove}eto od mladite frizeri i frizerki, startuvaa kaj nego i od nego go nau~ija zanaetot, kako treba da izgleda sovremenoto frizerajstvo i berberstvo vo Makedonija”, veli Sitna.

Kako {to ni rekoa prijatelite, Bodan bil edna od toga{nite bitni faci poradi koi kaj Kqok doa|ale da se potstri`uvaat mnogu lu|e - i devojki!

- {to nemale prilika na drugo mesto da go vidat odblisku. I denes, Bodan e ~est gostin vo du}anot na Kqok, sega vo Taftalixe. „@iveam blisku do negoviot dene{en salon, pa ja imam taa sre}a da mo`am ~esto da go posetuvam. Kqok ima poseben vkus. Artot e prisuten vo dizajnot na frizernicata i, {to e za mene najva`no, muzikata ja pu{ta na stariot gramofon, od plo~ite {to gi so~uval, taka {to, koga mi ja sreduva kosata, imam mo`nost vo race da gi razgleduvam omotnicite i da go slu{am ‘krckaweto‘ od starite plo~i. Po toa sleduvaat kafence i muabeti za `ivotot i novostite vo Skopje. ^estopati }e naleta nekoj na{ zaedni~i prijatel, pa ostanuvame i podolgo vo razgovori i slu{awe muzika”, veli Bodan.

Za Vlatko Milev, prijatel, sopstvenik na gostilnicata „Lira” i klub restoranot „MKC”, frizernicata na Kqok bila mesto koe{to gi diktiralo golem del od stilskite trendovi vo Skopje. „Pred okolu petnaeset-dvaeset godini, negoviot du}an izgleda{e pomoderno od koja bilo kafeterija vo gradot. Tamu se slu~uvaa lu|e, nastani, muzika, humor. Ednostavno, vo toa vreme taa frizernica ima{e edna trendseterska dimenzija, vo pozitiven kontekst. Vo starite vremiwa, berbernicite imale strate{ko mesto vo ~ar{ijata. Tamu se slu{ale site ~ar{iski muabeti, od najintimni drami do naj-tra~ muabeti, koi se distribuirale so internet-brzina. Se kroele seriozni politiki, se dogovarale zdelki.

Gledano od strana, bile mesta kade {to mo`e{ da napravi{ mal milion filmski scenarija. Vo ponovo vreme, vo edna mnogu nova dimenzija toa se slu~uva{e kaj Kqok”, ni re~e Vlatko.

Razgovorot so Kqok e posebno iskustvo. Tokmu kako {to velat negovite prijateli - najprvin ste zbuneti, malku podocna po~nuvate da go sfa}ate negoviot humor, a koga }e si zaminete od prvata sredba, se tufkate {to ne ste go zapoznale porano.

Pleased to meet you, majstore!

forum.mk | 15 јули 2011 | ФОРУМ

65

ФИНЕСА

Копа Америка oд Љупчо Јолевски

FUDBALOT I letovo go trkala svetot. Ovojpat vo centarot na vnimanieto e Kopa Amerika, {ampionatot {to se odr`uva vo Argentina i na koj, za ~udo, barem dosega relativno nepoznatite od toj del na svetot gi preslu{uvaat yvezdite kako Mesi, Pato, Alve{...Heroite se umorni ili mo`ebi e vreme za nekoi novi. Sè u{te golobradi koi tr~aj}i po topkata se obiduvaat da go storat svoeto golemo begstvo. Da se zboguvaat so poljan~iwata kraj siroma{nite predgradija kade edinstvenata alternativata e da se bide fudbaler, diler ili muzi~ar. Stara prikazna.

I, taka nekako vo me|uprostorot kade {to se me{aat sonot i javeto, od sega{nosta na Kopa Amerika mislite mi skoknaa nazad vo minatoto. Eden silen volej me katapultira na Xez-festivalot vo Belgrad 2005 godina. I, odedna{ kraj sebe go vidov Vinisius Kantuarija, slavniot brazilski muzi~ar, koj otkako se prosti so publikata re~isi tr~aj}i se povle~e vo edna od tivkite prostorii na Domot na mladite. Ne. Virtuozot ne be{e tolku umoren od izvonredniot nastap na koj pred belgra|ani go promovira{e svojot odli~en album „Silva”. Toj brza{e za ne{to drugo, ne{to vo koe nimalku ne se vklopuva{e nitu mojata zamolba za intervju. Ita{e na internet da gi proveri rezultatite od brazilskoto fudbalsko prvenstvo. Da vidi {to storil vo derbito negoviot omilen tim. „Morate da ja razberete mojata potreba da doznaam {to se slu~ilo vo Rio. Vo red, mene mnogu }e mi zna~i intervjuto za va{iot vesnik osobeno zatoa {to vo tek se pregovorite slednata godina povtorno da nastapam na Skopskiot xez festival za kogo smetam deka e eden

66

od najdobrite vo svetot, no veruvajte jas ne mo`am da i izbegam na mojata pasija - fudbalot. So nego rasnev i vo mene kako fudbaler mnozina, osobeno najbliskite polagaa mnogu nade`i. Edna skr{enica na nogata gi smeni site planovi.

Po topkata taguvav svirej}i gitara.

I, stanav muzi~ar.”

Ete, taka nekako, so o~ite zakovani vo tabelata na kompjuterot pred sebe, Vinisius ja po~na svojata

prikazna. Prikaznata za koja }e zabele`i deka e tipi~na za pogolemiot del mom~iwa od Brazil, od Ju`na Amerika. Za site onie {to najnapred tapkaat sliki~ki so Pele, Maradona i ostanatite vedeti, za potem da go otsonuvaat svojot son so visoko ~elo da ja napu{tat arenata. Nezavisno od toa dali gi sobrale aplauzite na zeleniot teren ili mo`ebi prebiraj}i po `icite od instrumentot podarile qubov beskone~na.

A, tokmu Vinisius Kantuarija, po igra na slu~ajot, mu pripadna na svetot koj `ivee so i za emociite.

Roden na 29 april 1951 godina vo Manaus, male~ko grat~e po te~enieto na Amazon, toj e izrasnat vo golemata brazilska metropola Rio de @eneiro. Kako mlad svirel rokenrol so sostavot „O Terco”, za potem

ФОРУМ | 15 јули 2011 | forum.mk

po {est relativno uspe{ni solo-proekti vo tatkovinata, da se obide da napravi internacionalna kariera selej}i se vo SAD. Po objavuvaweto na „Sol Na Cara” vo 1996 godina, Vinisius vleguva vo krugot na najzna~ajnite figuri na wujo{kata „daun-taun” scena kade }e ima mo`nost prez godinite da ostvari plodni sorabotki so muzi~ari kako Arto Lindzi, Dejvid Brn, Mark Ribo, Lori Anderson, Bred Medau, Rui~i Sakamoto...

Negoviot zaedni~ki album so legendarniot amerikanski gitarist Bil Frizel „Lagrimas Mexicanas”, objaven na po~etokot od ovaa godina, se smeta za eden od najdobrite na poleto na xezot i sovremenata svetska muzika i delo za koe kriti~arite potenciraa deka }e ostane za idninata.

No, da im se vratam na slikite od minatoto. Otkako zaedni~ki gi vidovme rezultatite i dobar polovina ~as ì se posvetivme na balkanskata fudbalska tradicija... na [ekularac, Xai}..., na toa dali i jas kako nego sum gi seel noktite od nozete po pravlivite tereni jurej}i po topkata, se stori i profesionalniot del od rabotata. Onaka - opu{teno. Merakliski.

Kako otsekoga{ da sme se poznavale.

Slednata godina, Vinisius po tret pat svire{e vo Skopje. Ovojpat ne kako muzi~ar od bendot, tuku kako solo-artist. Kako golem majstor.

Kako umetnik koj so lesnotija go sobra seto vnimanie na probirlivata skopska publika. I, zatoa na{ata nova sredba be{e povesela otkolku {to obajcata mo`evme i da pretpostavime. Se pozdravivme kako stari prijateli koi imaat dve zaedni~ki qubovi - fudbalot i muzikata.