305_20110812

ГОДИНА VII | БРОЈ 304 305 | 12.08.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

ГОДИНА VII | БРОЈ 304 305 | 12.08.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

СОДРЖИНА број 304 305 |12 август| 2011 16 РАМКОВНИОТ НА

ТЕРЕН

наредниот број на Форум излегува на 12 август

Zamenik glaven i odgovoren urednik Marija Divitarova

ПОЛИТИКА 9 ПОЛИТИЧКО ЛИЦЕМЕРИЕ 11 ДОГОВОР ЗА СТАБИЛНОСТ ИЛИ ЗЛОУПОТРЕБА?

14 ЦАРСТВО НА СТЕРЕОТИПИ 21 НОВ КУЌЕН РЕД

ВО ШУТКА

18 РАЗГОВОР СО ИРФАН АСАНИ ДРЕНИ, ЧЛЕН НА ДУИ ОХРИДСКИОТ ДОГОВОР ДОНЕСЕ НОВ НАЧИН НА МИСЛЕЊЕ

44 БИЗНИС ВЕСТИ 45 САД ГИ СРУШИ БЕРЗИТЕ 46 СВЕТОТ И АМЕРИКАНЦИТЕ СЕ ИСПЛАШЕНИ ОД НЕСПОСОБНОСТА НА СУПЕРСИЛАТА ДА ГО КОНТРОЛИРА ДОЛГОТ 48 БИЗНИС СВЕТ КУЛТУРА 54 АНТИЧКИ ТЕАТАР ЗВУЧЕШЕ СВЕТСКИ

25 ВО ТУЃА КОЖА 29 САТУРИРАНА СВЕСТ 27 ПЕРЧЕЊЕТО СВЕТ 46 ГЛОБАЛНАТА ВОЈ

НА ПРОТИВ ДРОГАТА

НА КИНА – ЗНАК ЗА ЕКОНОМСКО СЛАБЕЕЊЕ ЕКОНОМИЈА 36 ПАРТАЛ ТУРИЗАМ 40 НЕ МОЖАТ ДА СЕ СЕТАТ КОГА ДОБИЛЕ ПОКАЧУВАЊЕ

50 КУЛТУРЕН

ТУРИЗАМ

Glaven i odgovoren urednik Atanas Kirovski

42 НОВАТА РЕКОЛТА ДОНЕСЕ СТАРИ КАВГИ НА ЕВРОПА

57 ПОДЕМОТ НА ПЛАНЕТАТА НА МАЈМУНИТЕ (RISE OF THE PLANET OF THE APES)

Redakcija Vlatko Galevski Petre Dimitrov Kristina Ma~ki} Qup~o Jolevski Silvana @e`ova Toni Dimkov Kristina Ozimec Maja Trajkovska Aleksandar ^o~evski Bojana Dimitrijevska Marija Ili} Frosina Fakova Serjo`a Nedelkoski Vasko Markovski Simeon Serafimovski Miroslav Nikolovski Nadvore{ni sorabotnici Bobi Hristov Maja Jovanovska Dopisnici Ilinka Iqoska (Kosovo) Milena Georgievska (Hrvatska) Art direktor Kire Galevski Dizajn Jasmina A. ^a{ule Zoran Gulevski Fotografija Ivana Kuzmanovska Andrej Ginovski Izdava~ Forum plus DOOEL „11 Oktomvri“ 33A, 1000 Skopje Republika Makedonija tel: 02/ 32 30 940; 32 30 941 faks: 02/ 32 30 942 e-mail: info@forum.com.mk

58 ВОДИЧ 66 РАЈСКИ МЕСТА ЗА ВЕГЕТАРИЈАНЦИ 66 МАЖИ ВО ЖИВОПИСНИ БОИ 62 ПО СТАПКИТЕ НА ШПИЦ, ТОРП, ФЕЛПС...

64 УРБАНИ ЛЕГЕНДИ: ЗИЗИ (ТОП) 66 ВРЕМЕ НА СВАДБИ И...

Marketing Zoran Nikodinov marketing@forum.com.mk Administracija/finansii Julija Petrovska Pretplata: 2.700,00 denari godi{na 1.500,00 denari {estmese~na pretplata na smetka: Forum plus - DOOEL. Skopje, Republika Makedonija Tutunska banka AD Skopje, smetka br. 210060041050180 Za pretplata vo stranstvo i dopolnitelni informacii na tel: +389 2 / 32 30 940 ili na e-mail: pretplata@forum.com.mk Pe~ati Datapons Skopje ISSN 1409-6706

ТВИТОВИ

Сакаме ли туризам?

Duri i na balkanskite po{iroki prostori ostana zabele`ano so ogromna doza is~uduvawe, kako nie Makedoncite, osobeno vo mediumite, vo ekot na turisti~kata sezona koga treba da se gri`ime da privle~eme {to pove}e turisti, zdu{no se trudime da ne bide taka. Pokraj partiskite prepukuvawa vo mediumite, posebno za~uduva za koja (ili za ~ija) smetka podolgo vreme centar na mediumskiot interes be{e minatogodi{nata tragedija vo Ohrid vo koja `ivotot go zagubi srpski turist. Edno ~udo drvja i kamewa se frlija za problemati~nata presuda, a pritoa, isto taka, se kritikuva{e presudata vo slu~ajot so potonuvaweto na brodot „Ilinden” koga se udavija 15 bugarski dr`avjani.

Vo red, i neizostavno e da se bara pravdata pa i da se kritikuvaat odluki na sudot, dokolku se neodr`livi. No, navistina pre~i tolku prostor da se otstapuva na ovie tragedii, i pritoa postojano da se insistira deka toa }e ostavelo traga vrz eventualnite gosti od Srbija i od Bugarija.

Za sre}a, od dvete spomenati dr`avi sepak i letovo dojdoa turisti. I nivnite doa|awa, vpro~em kako i na site drugi, pred sè se uspoveni od ponudata, a ne od incidentite. A, za nas ostanuva da po~neme ve}e da razmisluvame i da dejstvuvame malku poorganizirano.

6

Бранко не сакал избори

Od kogo e, i premnogu e, bi rekol narodot. A, stanuva zbor za neodamne{noto tvrdewe na liderot na opoziciskiot SDSM, Branko Crvenkovski, deka toj ne gi baral predvremenite parlamentarni izbori vo juni, tuku koga, kako {to veli pretsedatelot na vladeja~kata VMRO-DPMNE, Nikola Gruevski, procenil deka bil dojden posledniot moment koga imal {ansi da go zadr`i mnozinstvoto, makar i relativno. Najverojatno, spored Crvenkovski, „Gruevski i familijata” napravija masovna hipnoza, pa site dobivme la`en vpe~atok deka od pred Sobranieto, tokmu toj povikuva{e „ajde na izbori”. A Branko, za `al, tokmu poradi ovoj posleden obid za masovna amnezija, ne sfa}a deka rezultatite od izborite bea takvi kako {to se. I podzaborava li zo{to se soglasi toga{ na izbori?

Zlobnicite za vakvite politi~ki nedugavosti }e re~at deka se samo u{te eden pokazatel deka stanuva zbor za politi~ar komu vremeto mu izminuva i koj ja osiroma{uva ponudata na opozicijata.

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

Лустрација или циркус?

Deka sme nenadminati majstori za pravewe cirkusi na koi se ~udi svetov i vekov, poka`uva i sproveduvaweto na zakonot so oficijalno ime za ferifikacija na faktite, odnosno za lustracija. Procesot so koj treba da se ras~isti so grdoto minato, so ostatocite od sistemot koj sakaj}i da ima celosna kontrola vrz op{testvoto kodo{lakot se obide da go napravi nacionalna disciplina, se pretvori vo vreskalnica.

I pred zapo~nuvaweto na ovoj proces, voobi~aeno otkako so nego zavr{ija site postkomunisti~ki zemji i otkako odamna stasaa onamu kade {to nie demek sakame da stigneme, be{e jasno

од Серјожа Неделкоски

deka tie lica i celi strukturi koi poka`uvale afiniteti ili podatlivost za sorabotka so tajnata policija na ednoumieto, }e dadat silen otpor i }e se obidat da go spre~at. No, otkako po nategawe kamewata po~naa da se trkalaat, sega onie {to se zabele`ani kako nekoga{ni potencijalni policiski dou{nici, se pretstavuvaat kako vsu{nost tie da bile progonuvanite, i aferim - nitu mislele da go po~ituvaat zakonot. I samo edno da objasnat, kako i vo koj re`im progonuvanite doa|aat do visoki pozicii {to gi izvr{uvale ili gi izvr{uvaat, postojano nagraduvani, a bogami i tie i celi generaciski opa{ki materijalno solidno se obezbeduvaat?!

И Фиат оди курбан

И пруга ќе украдат Za rubriki od tipot veruvale ili ne, e informacijata deka vo Ko~ani i okolinata nepoznati ja uni{tuvaat urbanata oprema na `elezni~kata pruga Ko~ani-[tip.

Ukradeni se sajli od rampite na preminite vo Ko~ani i naselenite mesta vo okolinata, kade {to tie se postaveni za bezbedno odvivawe na soobra}ajot, a nepromislenite neprokopsanici po~nale da kradat {rafovi od bezbednosnite pragovi na linijata. Bo`em tie ili nivnite bliski nema da minuvaat preku sega neobezbedenite `elezni~ki premini ili ne se vozat so {inobus ili voz. A, vo me|uvreme policijata ~eka koga nekoj so cela pruga na ramoto }e dojde da ja ponudi vo nekoj od otkupnite punktovi za staro `elezo.

Opoziciskiot pratenik Fijat Canoski }e ja tu`i dr`avata vo Strazbur, a skopskata op{tina Gazi Baba }e go tu`i nego, dodeka vo me|uvreme se uriva eden golem objekt. Stanbeniot objekt „Kosmos”, koj e sopstvenost na kompanijata na pratenikot i liderot na PEI, bil povisok neceli metar ipol otkolku {to za toa imal odobruvawe, a pritoa i ne bile plateni i dve rati od sumata za komunalii. Argumentot na vlastite e deka urivaweto se pravi spored zakonite, kako i vo prethodni slu~ai.

Kako i da e, pravdata }e se isteruva na sudovite, no sepak ostanuva vpe~atokot za eden mnogu nesmasen ~ekor, bi rekle i mnogu preblisku do obid da se disciplinira opozicijata. Osobeno {to Canoski e i svat so sopstvenikot na mediumite koi zgasnaa na ulicata „Pero Nakov”, {to }e se tolkuva kako politi~ka odmazda.

I povtorno se ~ini deka, pa kolku i da se vo pravo vlastite, mora{e da se najde re{enie za problemot od 1,40 centimetri, za da ne se izrodi vo politi~ki problem koj samo }e ì {teti na dr`avata.

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

7

ПОЛИТИКА Рамковниот на терен! politika@forum.com.mk

Политичко лицемерие Меѓуетнички односи: Царство на стереотипи Нов куќен ред во Шутка Промена на полот: Во туѓа кожа

ЕДИТОРИЈАЛ

Политичко лицемерие Марија Дивитарова Ovoj 13-ti avgust se odbele`uva desetgodi{ninata od potpi{uvaweto na Ohridskiot ramkoven dogovor. Dva dena politi~ari, lu|e od javniot `ivot, od me|unarodnata zaednica }e dr`at govori, tribini, }e ima „prigodni” izjavi i sekako ponekoja fotografija na sre}ni, nasmeani i zadovolni lica, koi veruvaat deka, ete, Makedonija ja zatvori konfliktnata 2001-va so dogovor koj uspe{no se realizira, deka zemjata uspea da ja integrira albanskata zaednica vo op{testvoto i deka so`ivotot me|u Makedoncite i etni~kite Albanci e uspe{en.

Politi~kata elita ubeduva deka Ohridskiot e uspe{na prikazna i ni oddaleku ne mo`e da se proglasi za vtor Dejton, no fakt e deka u{te nè gonat seni{tata na konfliktot, decenija po negovoto zavr{uvawe.

Li~no liderot na DUI, nekoga{en voda~ na ONA, Ali Ahmeti, potseti deka duhovite od minatoto lesno voskresnuvaat izjavuvaj}i za kosovskata televizija deka „nema da ja prezeme odgovornosta da bide ~uvar na mirot vo Makedonija ako ima obidi za promena na granicite”. Ahmeti, koj i den-denes javno ne prozborel nitu eden edinstven makedonski zbor, ne zatoa {to toj ne razbira makedonski, tuku poradi toa {to sogovornikot ne nau~il albanski, ~ovekot koj e koaliciski partner vo vladata i koj veruva deka „Albancite mo`at sami da se organiziraat vo zaedni~ki front vo slu~aj da bidat zagrozeni kako celina” isprati morni~avo predupreduvawe deka i konfliktot, pa i prekrojuvaweto na granicite ne se isklu~eni temi. Ova be{e na vtori avgust, na Ilinden. Potoa dojde datumot koga se navr{ija dest godini

od zaginuvaweto na deset rezervie vreme, sila i volja da se pogledne sti na ARM, no na noviot minister kon ona {to obedinuva, osobeno za odbrana Fatmir Besimi, „slu`ovde kade politi~kite dogovori se benite obvrski” ne mu dozvolija da odvivaat po logikata „na ti - daj se pojavi na edno~asovnoto ~estvumi”. Re~enicata makedonski i alvawe kaj Karpalak. Bez tro{ka pobanski politi~ki blok ne e isfr~it kon zaginatite rezervisti, kon lena od novinarskite izve{tai. A, nivnite semejstva, kone~no bez niEvropa odamna se obedinuva okolu malku po~it kon gra|anite na ovaa ideologija, a ne okolu etni~ka prizemja i kon dr`avata ~ij minister padnost. Etni~ki ~istite partii se za odbrana e, Besimi go prati neodamna izbri{ani na stariot kongoviot zamenik da ~estvuva namesto tinent. nego. Kakva ironija? Komu mu se Jasno e deka Ohridskiot dogovor potsmeva Besimi? Na `rtvite, na nema{e druga alternativa. Duri i dr`avata ili na gra|anite? Se razonie {to revnosno negoduvaa bira, nikoj ne se ubedi deka minisvedna{ po negovoto potpi{uvawe terot bil tolku zafaten, {to ne sfatija deka dokumentot e odli~na mo`el da dojde na Karpalak. No, osnova za da se gradat pokvalitetni Besimi, kako odnosi i negoviot me|u site Кој да верува во искреноста на etni~ki partiski lider, to~no zaednici политичарите дека се за go poka`aa vo Makeсоживот и толеранција, на svojot odnos i donija. No, kon dr`avata hartijata декларативно искажани i kon site ne go nosi амбиции дека Македонците и gra|ani. Ne so`ivotot. stanuva zbor Atmosferетничките Албанци градат za arogancija, ata na tolзаедничка држава со tuku za erancija i celosen igrazbirawe заеднички вредности? Кој да nore na datukreверува дека и едните и другите ja mite {to im iraat se bitni na politi~aсе помириле меѓу себе и nivnite rite so пишуваат заедничка историја? sogra|ani svoite Makedonci, postapki i na nivnite odnesu~uvstva, na bolkite. Koj sega da vawe. A, koga visoki partiski funkveruva vo iskrenosta na politicioneri ne mo`at da demonstriraat ~arite deka se za so`ivot i tolermalku lojalnost kon dr`avata, ancija, na deklarativno iska`ani toga{ navistina imame problem. Ne ambicii deka Makedoncite i etni~so Ramkovniot, tuku so politi~akite Albanci gradat zaedni~ka drrite. Za volja na vistinata, pre`ava so zaedni~ki vrednosti? Koj mierot Nikola Gruevski, koj svoda veruva deka i ednite i drugite se evremeno ne saka{e ni da se rakuva pomirile me|u sebe i pi{uvaat zaso Ahmeti, prozbore na albanski edni~ka istorija? jazik. Site ostanaa vxa{eni koga Brojni analiti~ari velat deka e pred nekolku godini tvrdiot naci|avolski te{ko po eden krvav konf- onalist Gruevski im posaka uspe{na likt da se stavi to~ka na podelenoakademska godina na studentite to minato i da se gleda kon zaednietni~ki Albanci i toa na albanski ~kata idnina. Se razbira, potrebno jazik. Be{e toa ubav gest.

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

9

ОХРИДСКИ РАМКОВЕН ДОГОВОР

Договор за стабилност или злоупотреба? Десет години по Охридскиот рамковен договор се уште се дебатира дали е жив или мртов, дали е извор на стабилност или не. Но и покрај сите полемики, и на Албаниците и на Македонците им е битно колку пари имаат в џеб oд Фросина Факова PARALELNO SO sudirite me|u vooru`enite pretstavnici od albanskata etni~ka zaednica i makedonskite bezbednosni sili, vo vilata Biljana vo Ohrid, letoto 2001 godina, se odvivaa pregovorite za Ohridskiot ramkoven dogovor. I pokraj opasnosta pregovorite da se prekinat i nasilstvata da eskaliraat, na 13 avgust 2001 godina pretstavnicite na toga{nite najgolemi politi~ki partii i specijalni pretstavnici na Evropskata Unija i SAD go sklu~ija Ohridskiot ramkoven dogovor - dogovor za vnatre{noto ureduvawe na malcinskite prava vo Makedonija.

Za golem del od Makedoncite dogovorot be{e iznuden i neprifatliv, za del od gra|anite be{e izvor na stabilnost, za drugi izvor na nestabilnost. Denes, po deset godini se komentira dali ovoj dogovor e `iv

ili mrtov, dali gi postigna svoite celi, dali se implementira i dali e sè u{te garant deka nema da se povtori 2001 godina. Kako {to veli Ivica Bocevski, magister po politi~ki nauki, desetgodi{ninata od Ohrid e dobar povod da se navratime na natamo{niot razvoj na makedonskata demokratija i na odgovorot na pra{aweto kakvo tolkuvawe na Ramkovniot dogovor posakuvame - liberalno ili federalno, odnosno integracija ili segmentacija?

Spored nego, postojat dva vida tolkuvawe na Ohridskiot ramkoven dogovor, integrativniot (liberalen) na~in na tolkuvawe koe se temeli na gra|aninot i negovata integracija vo politi~kata zaednica i tolkuvaweto spored koe vo Makedonija etnikumot e posrednik pome|u

gra|aninot i instituciite, deka vo Makedonija ima „dva pobednika na izborite”, deka e mo`na „vlada bez Albanci“, deka „imame nie i drugi re{enija”, kako i deka kulturnite institucii treba da se segmentiraat po etni~ki linii, vodi kon federalno (komunalno) tolkuvawe na ohridskiot Ramkoven dogovor i, za `al, natamo{na etni~ka segmentacija na Makedonija. „Ovaa diskusija vo Makedonija sè u{te ne e zavr{ena, a, za `al, duri i deset godini po 2001 godina makedonskata politi~ka i intelektualna elita ne poka`uva dovolno smelost i odva`nost hrabro da se vpu{ti vo otvorena i demokratska debata za etni~kite predizvici vrz makedonskata dr`avnost. Se razbira, otvoreniot razgovor na povr{ina }e gi iznese i radikalite so nivnite

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

11

idei za idninata, no iskustvoto od dr`avite so sli~ni predizvici uka`uva na toa deka debatata vodi kon razbistruvawe na otvorenite pra{awa i nadminuvawe na problemite niz demokratski dijalog i so demokratski potvrdeni re{enija.

Drugite re{enija, za `al, ne davaat efekti. Liderskite sredbi proizveduvaat samo ad hok re{enija za problemite {to ni se nao|aat pred nosot, no ne i za klu~nite strategiski predizvici za makedonskata dr`avnost, a ‘laze~kata segmentacija‘ proizveduva samo gnev kaj dvete najgolemi zaednici vo Makedonija, koj ne uspeva da se kanalizira niz demokratskite institucii. Vo ‘laze~kata segmentacija’ le`at i najgolemite predizvici za idnata forma na makedonskata dr`ava”, objasnuva Bocevski.

Albanskite analiti~ari smetaat deka mo`e da se poraboti pove}e na sproveduvaweto na duhot na Ramkovniot dogovor, odnosno pripadnosta kon edna zaednica. „Prakti~no ovoj dogovor, vo eden del poka`uva dobar napredok, vo drug del, vo odredeni segmenti kako {to e pra{aweto na upotrebata na jazikot, toj e vo svojata po~etna faza. Vo odnos na duhot na Ramkovniot dogovor, ona {to treba da se ~uvstvuva kaj site gra|ani bez razlika na etni~ka ili kakva bilo pripadnost deka pripa|ame na edna zaednica i deka e irelevantno {to sme, toj segment mislam deka apsolutno e vo po~etna faza. Mislam deka mo`e mnogu pove}e da se napravi. Toj segment poka`uva razvoj po site relevantni analizi, no dr`avata nema izgradeno strategija {to treba da se napravi za da se izgradi edno op{testvo na gra|ani vo smisla na nacija na pove}e etni~ki zaednici”, veli analiti~arot Mersel Biqali.

I analiti~arot Albert Musliu smeta deka etni~kite pra{awa sè u{te ja optovaruvaat politi~kata scena vo Makedonija. „Spored mene, su{tinata na problemot e {to od 2002 godina do sega, Makedoncite i Albancite imaa dijametralno razli~ni pozicii okolu Ramkovniot dogovor, okolu samiot konflikt, okolu pri~inite na konfliktot i okolu rezultatite od konfliktot. Ramkovniot iako be{e kompromis, od ednata strana se do`ivuva{e kako pobeda, od drugata strana kako zaguba, a kompromisot treba dvete strani da go gledaat kako pobeda ili kako zaguba. Dojde

12

МЕЃУЕТНИЧКИТЕ ОДНОСИ – АЛАТКА ЗА РЕЈТИНГ НА ПАРТИИТЕ

Mersel Biqali

do improvizacija na re{enijata koi proizleguvaa od Ramkovniot poradi nedostatok od konsenzus vo vrska nego”, veli Musliu.

Za nego ovoj dogovor e uspe{en, bidej}i se zadr`a unitarnata dr`ava, se prekina konfliktot i dojde do politi~ka implementacija na dogovorot.

Eden od kreatorite na Ohridskiot ramkoven dogovor, Vlado Popovski, e zadovolen i smeta deka celite na ovoj dogovor glavno se ostvareni. „Koga }e se sporedat nekoi brojki, na primer vo odnos na pravi~nata zastapenost na javniot sektor vo site oblasti i na lokalno i na centralno nivo, mo`ete da zaklu~ite eden ogromen skok vo taa pravi~na zastapenost. Pred 2001 godina nekade okolu 4-5 procenti i voop{to zemeno vo javnata administracija bile prisutni pretstavnici na nemnozinskite zaednici, deneska ovoj procent e sigurno od 12 do16, {to zna~i deka e napraven eden golem ~ekor. Vo oblasta na obrazovanieto vo me|uvreme se otvoreni dva univerziteta, eden dr`aven, Tetovskiot univerzitet i Univerzitetot na Jugoisto~na Evropa, koi{to imaat nastava na albanski jazik. Pokraj toa {to studiraat na albanski jazik, studiraat i na drugite fakulteti, so toa {to se primenuva onaa kvota na pozitivna diskriminacija. Svedoci sme na upotrebata na jazicite vo dr`avnite organi, vo Sobranieto, na nivo na op{tini tie jazici se na ist slu`ben rang so makedonskiot, {to ne be{e slu~aj i prethodno”, veli Popovski.

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

Pred desetina dena tolpa srpski huligani go zapalija grani~niot premin Jariwe na granicata me|u Kosovo i Srbija, nekolku ~asa otkako od tamu se povlekoa kosovskite specijalni sili. Tenzi~nata situacija na Kosovo, predizvika reakcii i kaj nas, osobeno po izjavata na liderot na DUI, Ali Ahmeti. „Ako eventualno se slu~i promena na granicite so cel nova konfiguracija na Balkanot, toga{ nikoj ne mo`e da ja prezeme odgovornosta i da se obezbedi mir vo Makedonija zatoa {to Albancite od ovie kraevi mo`e da se organiziraat i da gi ostvarat svoite nacionalni aspiracii”, izjavi Ahmeti, lider na vladeja~kata DUI, za Radio Televizija Kosovo.

Se pravat analizi {to sakal da ka`e Ahmeti, {to }e zna~i eventualna podelba na Kosovo za Makedonija. Od negovata partija rekoa deka izjavata e dadena vo svojstvo na politi~ar koj veli deka ne mo`e da prezeme odgovornost i da bide ~uvar na mirot vo Makedonija.

Nitu ekspertite ne gledaat zakana za bezbednosta na Makedonija vo ovaa izjava. Musliu smeta deka ovaa izjava kako analiza vo vrska so eventualnata podelba na Kosovo e logi~na bidej}i, spored nego, sekoe ~epkawe na granicite na Balkanot podrazbira mo`nost za po{iroka

Ivica Bocevski

reperkusija, pro{iruvawe na toa pra{awe. „Nema nitu eden politi~ar, nitu vo Makedonija, nitu na Balkanot, koj mo`e da kontrolira sè“, veli Musliu, no dodava deka ne e vozmo`no da dojde do podelba na Kosovo bidej}i site relevantni faktori ja isklu~uvaat taa mo`nost.

Profesorot Vlado Popovski veli deka izjavata na Ahmeti nema vrska so Ramkovniot dogovor, no se soglasuva deka nieden politi~ar ne mo`e da kontrolira nekoi procesi vo Makedonija ili, pak, da go kontrolira odnesuvaweto na Albancite. „Ako se deli Kosovo, problemot e vo Kosovo. Ako Makedonija kako dr`ava se gri`i za svoite gra|ani, pri kriza vo Kosovo ne se o~ekuva da se uriva Makedonija”, veli Popovski.

Bocevski, pak, smeta deka poslednata izjava na Ahmeti otvora premnogu seriozni pra{awa i toj, spored nego, nu`no treba da si ja objasni izjavata. „Nedozvolivo e politi~arot {to ja ima vtorata po golemina mo} vo Makedonija taka non{alantno da dava izjavi koi go potkopuvaat makedonskiot suverenitet, a pritoa da bega od soo~uvawe so javnosta”, veli Bocevski.

Vo fevruari na Kale se sudrija dve grupi, za i protiv izgradba na crkvata-muzej. Prvata -albanski nevladini organizacii predvodeni od „Razbudi se”, a drugata - mladi Makedonci organizirani na socijalnata mre`a Fejsbuk. Letaa kamewa, drvja i razni predmeti {to im dojdoa pri raka. Dodeka da doj-

Vlado Popovski

rezultati, bara novi istoriski dogovori, no mislam deka toa e edna tipi~na opoziciska partiska politika, deka ona {to preovladuva se gleda vo rezultatite. Ramkovniot dogovor dava dobri rezultati. Toj pretstavuva koncepcija na funkcionirawe na sistemot i na odnosot na dr`avata kon site gra|ani, nema tuka nekomu se zema, nekomu se dava.

Strukturata na naselenieto e heterogena, site gra|ani imaat pravo na ednakvost, na nepostoewe diskriminacija vo niedna oblast”, veli Popovski. ПАРИТЕ ПРЕД МЕЃУЕТНИЧКИТЕ ОДНОСИ

dat specijalcite, dvete grupi se presretnaa i fizi~ki se presmetaa.

Del od javnosta tepa~kata na Kale me|u mladite Makedonci i Albanci ja ocenija kako namerno isprovociran konflikt od strana na dvata vladeja~ki partneri za sobirawe politi~ki poeni. Ohridskiot ramkoven dogovor i voop{to me|uetni~kite odnosi se alatka za sobirawe politi~ki poeni kaj politi~kite partii. Predizvikuvaat interesirawe kaj javnosta, ja budat nacionalnata pripadnost na etni~kite grupi, po {to sledat niza reakcii vo javnosta. Ohridskiot dogovor vo poslednive deset godini stana zbor i politi~ki proces naj~esto spomenuvan i najzloupotrebuvan od politi~kite partii. „Koga ste na vlast, toga{ ste popustlivi vo odnos na drugiot partner ili dobro go implementirate Dogovorot, koga ste vo opozicija toga{ ni{to ne se implementira”, veli Biqali. „Vo zavisnost od pozicijata na odredena partija, dali e na vlast ili opozicija, razli~no se pristapuva{e kon implementacija na Ohridskiot ramkoven dogovor.

Ova va`i i za makedonskite politi~ki partii, zatoa koga se na vlast treba da implementiraat delovi, koga se vo opozicija gi napa|aat istite tie delovi”, veli Musliu. „Dogovorot najmnogu negativno se koristi od strana na albanskite opoziciski partii. Toga{ koga nekoja partija e nadvor od vlasta, smeta deka toj ne se sproveduva, deka toj e edna koncepcija koja ne mo`e da `ivee i da dava pozitivni

No, site ovie debati i polemiki pa|aat vo voda koga }e se zemat predvid istra`uvawata na nevladinite organizacii za javnoto mislewe na gra|anite. Istra`uvaweto na Makedonskiot centar za me|unarodna sorabotka poka`uva deka me|uetni~kite odnosi mnogu ne gi zagri`uvaat gra|anite na Makedonija. I Makedoncite i Albanicite pove}e gi zagri`uva nevrabotenosta i siroma{tijata. „Golemo mnozinstvo gra|ani smetaat deka me|uetni~kite odnosi se va`ni li~no (78,4 %) i za Makedonija (86,3 %). Od drug agol poglednata va`nosta, kako pra{awe koe najmnogu gi zagri`uva gra|anite, me|uetni~kite odnosi gi zagri`uvaat 3,9 % od gra|anite i e {esto pra{awe po rang posle nevrabotenosta, siroma{tijata, ekonomijata (trite zbirno se 77,7 %), korupcijata/kriminalot (9,5 %), vlez vo EU/ NATO (4,9 %). Deset godini od vooru`eniot konflikt - nezna~itelno malcinstvo gi percipira odnosite kako neprijatelski. Gra|anite naj~esto gi ocenuvaat me|uetni~kite odnosi kako vozdr`ani (33,2 %), 18,4 % gi smetaat za rivalski, ostanatite gi smetaat za miroqubiva koegzistencija, nekoi smetaat deka postoi me|uetni~ka sorabotka, a nezna~itelno malcinstvo gi ocenuvaat odnosite kako neprijatelski.

Najvisoka percepcija za neprijatelski odnosi ima vo vardarskiot i vo polo{kiot region, a najvisoka percepcija za sorabotka ima vo jugozapadniot i vo severoisto~niot region”, stoi vo istra`uvawata. Na kraj se sveduva na toa, koj politi~ar }e mu obezbedi podobra ekonomska blagosostojba na gra|aninot, a ne koj kolku pati }e go spomene Ohridskiot ramkoven dogovor.

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

13

МЕЃУЕТНИЧКИ ОДНОСИ

Царство на стереотипи Повеќето граѓани познаваат премалку луѓе од друга националност а токму немањето меѓусебни контакти и дружење е основата за развивање стереотипи, тврдат аналитичарите. Ова е идеална почва за политиката која ги развива и подгрева стереотипите и предрасудите во зависност од нејзините дневни потреби од Кристина Озимец nacionalnost, premalku komuniciraat pome|u sebe, premalku se dru`at pome|u sebe. A tokmu nemaweto me|usebni kontakti i dru`ewe e osnovata za razvivawe stereotipi.

Ako se podobrat me|usebnite kontakti i dru`ewe, }e se zabele`i deka prijatelot so druga nacionalna pripadnost ima sli~ni problemi, sli~ni radosti, deka pove}e se rabotite koi nè pravat bliski otkolku {to nè razlikuvaat. A problemot so tolerantnosta e mnogu po{irok. ПАРАЛЕЛНИ СВЕТОВИ

DVE PRIJATELKI i kole{ki sedat i si pla~at vo zgradata na Makedonskata radio-televizija. Godina 2001-va. Ednata, Suzana, pla~e i se `ali na kole{kite deka vo nejziniot dom od 50 kvadratni metri ima pribrano 15 Tetovci (pove}eto `eni i deca) koi pobegnale od Tetovo, ispla{eni od voeniot konflikt.

Drugata, Merita, im raska`uva deka e vo sli~na situacija, so prepoln dom rodnini koi prepla{eni deka }e gi soberat da vojuvaat vo konfliktot, go pobarale spasot kaj nea vo Skopje. „Se pla{ea deka }e gi zemat od doma, kako mnogu drugi za da se borat vo vojnata protiv Makedoncite, a tie ne sakaa da bidat del od toa. Zo{to jas so mojata prijatelka Makedonka, koja vo tie okolnosti se najde vo ista situacija kako mene, da ne bidam pove}e prijatelka? Ne

14

mo`ev nikako da go sfatam toa”, svedo~i Merita za „Forum“.

Pominaa deset godini od zavr{uvaweto na voeniot konflikt i potpi{uvaweto na Ohridskiot ramkoven dogovor. Sepak, se ~ini deka pove}eto Albanci i Makedonci `iveat vo paralelni svetovi, edni pokraj drugi namesto edni so drugi. Iako vekovi nanazad `iveeme na ovie prostori, kolku dvete zaednici se poznavaat me|u sebe i se tolerantni kon razli~nostite? Ohridskiot ramkoven dogovor uspea da ja stabilizira Makedonija, no re~isi site analiti~ari i stru~waci, sè u{te go identifikuvaat problemot na `iveewe vo paralelni svetovi, koj iako i prethodno postoe{e, denes e dopolnitelno prodlabo~en. „Gra|anite vo na{ata zemja poznavaat premalku lu|e od druga

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

„To~no e deka poradi nemaweto kontakti se sozdavaat i zacvrstuvaat etni~ki stereotipi koi se isklu~itelno netolerantni, no netolerancijata sè pove}e stanuva del od sekojdnevniot `ivot, politi~ki i privaten. Ima golemo potfrlawe vo gradeweto na demokratskata politi~ka kultura, od koja, pak, vo golema mera zavisi stabilnosta na demokratijata kako sistem. I politi~arite i obi~nite gra|ani vo golema mera poka`uvaat netolerancija kon politi~kiot protivnik i, voop{to, kon razli~niot od sebe i vo vrska so toa treba pod itno ne{to da se stori, osobeno od strana na onie koi se vo pozicija ne{to da napravat. Imeno, namesto da {irat govor na omraza, da poka`at doblest za tolerantno i demokratsko komunicirawe”, izjavi za „Forum“, politikologot docent d-r Zdravko Saveski. Profesorot i analiti~ar Abdulmenaf Bexeti, isto taka, smeta deka vo momentot, za `al, Makedoncite i Albancite `iveat vo paralelni svetovi. „No, ne poradi samoto naselenie, tuku pred sè po-

radi politikata. Mislam deka stereotipite vo najgolema mera gi pottiknuva i multiplicira politikata.

Mo`ebi mal del i pomalku se znaat me|utoa protiv ovaa konstatacija e faktot deka tokmu vo pomalku etni~kite razli~ni sredini i kraevi postoi pogolema doverba ili pomala netrpelivost otkolku vo sredinite kade najmnogu se poznavaat (primer vo Strumica, [tip ili Del~evo, netrpenieto e pomalo otkolku vo Kumanovo, Tetovo, Struga ili Ki~evo, na primer). Zatoa mislam deka politikata vo nedostig na realna ponuda za perspektiva vo drug plan (na primer evrointegrativen, ekonomski, i sli~no) namerno ja dr`i tenzijata i natprevaruvaweto se pravi vo me|uetni~kite pra{awa”, veli Bexeti za „Forum“. Sociologot Ilija Aceski, isto taka, smeta deka politikata e vinovna za podgrevaweto i odr`uvaweto vo `ivot na stereotipite i predrasudite vo op{testvoto. „Sistemot koj sega se sozdava na ovie prostori, bez razlika koj e na vlast, pretstavuva eden poludemokratski i partokratski sistem i stanuva zbor za seriozni elementi na binacionalna dr`ava i nea ja narekuvam dva na kvadrat partija, so neprepoz-

natliva ideolo{ka matrica. Partiite nemaat ideologija i ovaa partiska nomenklatura mnogu brzo se formira i mnogu brzo se rasformira vo zavisnost od interesite. Samata politika ja dozira taa netrpelivost vo zavisnost od toa kako ì odgovara vo momentot. Politikata ne samo {to gi zagreva stereotipite tuku gi vodi i do apsurd za ostvaruvawe na svoite interesi. Sepak, mislam deka Albancite i Makedoncite ve}e nikoga{ nema da dozvolat ova da gi dovede do takov stepen za da vojuvaat”, veli Aceski za „Forum“. „МИСЛЕТЕ ПРЕД ДА ЗБОРУВАТЕ“ „Razmisluvajte pred da ka`ete ne{to”, im pora~a premierot na Norve{ka, Jens Stoltenberg, na politi~arite niz svetot po masakrot koj se slu~i vo negovata zemja, svesen za vlijanieto na izjavite na politi~kite lideri vrz nivnite poddr`uva~i.

Mnogumina ja povrzaa negovata poraka so izjavite na Angela Merkel, Nikolas Sarkozi i Dejvid Kameron, koi neodamna pora~aa deka „multikulturalizmot e mrtov kako koncept”. Edna od glavnite „tezi”

И ЖЕНИТЕ НА МЕТА Политичарите не бираат кого ќе таргетираат и навредат за да соберат ситини дневнополитички поени кај своите гласачи. Последни на мета беа жените. Скандалозната изјава на Талат Џафери во која тој на пратениците од ДПА „храбро“ им порача дека „испратиле жена да ги брани“, ја потсети јавноста дека и покрај дваесет години независност, Македонија е далеку од целосно остварување на човековите права и дека овде се уште има пратеници кои сметаат дека жените не се за во Собрание. Зошто неговата изјава не наиде на поширока осуда кај самите пратенички и пратеници? “Еден од големите проблеми на маке0 донската демократија е начинот на кој комуницираат политичари0 те меѓу себе. Да се навредува политичкиот противник стана нешто типично, особено во последно време. Во такви услови, среде сеопштите навреди од сите страни, една навреда плус не се перципира доволно сериозно. Во една зрела демократија навреда на една жена од страна на маж би била сеопшто осудена. Кај нас, при оваа ниска демократска култура што ја имаме и при живеењето во паралелни светови кое постојано се репродуцира, овој случај се третира како ’внатреалбанска’ работа. Но, ова не е внатреалбанска работа. Ова е случај на родова дискриминација и, можеби, одлична прилика жените Албанки, Македонки, Ромки, Турчинки и останати да се обединат против нарушувањето на сопственото достоинство поради родовата припадност. И овој случај може да послужи како уште еден показател дека има многу проблеми кои ги мачат граѓаните во Македонија без разлика на етничката припадност и дека, за да бидат решени, потребно е за0 едничко активирање на гра0ѓаните, врз граѓанска основа и без разлика на етничката припадност“, вели Савески.

na teroristot Brejvik, koj go izvr{i napadot vo Norve{ka, be{e deka „pod prevezot na multikulturalizmot, muslimanite ja siluvaat Evropa i toa mora itno da se spre~i”. Analiti~arite se decidni izjavite kako onaa poslednata na liderot na DUI, Ahmeti, vo koja veli deka toj ne e odgovoren za za~uvuvawe na mirot vo Makedonija vo slu~aj na podelba na Kosovo i deka „nikoj ne mo`e da ja prezeme odgovornosta ili da garantira deka Albancite nema da se organiziraat vo zaedni~ki front vo slu~aj da bidat zagrozeni kako celina”, ne pomagaat za so`ivotot vo Makedonija. „Sekoj mora da se ~uvstvuva odgovoren za svoite izjavi. Eden odgovoren politi~ar vo edna etni~ki nehomogena zemja mora da se trudi da gi namaluva tenziite, a ne da sozdava novi. [to mo`e da se o~ekuva od obi~nite gra|ani ako onie koi tie gi smetaat za svoi mnenski lideri zra~at so netolerantnost? Nacionalizmot na ednata strana ra|a nacionalizam na drugata strana; antinacionalizmotantinacionalizam. Za `alewe e {to ima premalku lu|e vo Makedonija, i Makedonci i Albanci i ostanati koi go odbiraat taborot na antinacionalizmot. Situacijata vo Makedonija zavisi isklu~ivo od slu~uvawata vo Makedonija. Ako se gradat dobri me|uetni~ki odnosi, za {to Ohridskiot dogovor e dobra iako i nedovolna osnova, toga{ nema da mo`e da se tvrdi deka nastanite vo drugite zemji vlijaat vrz me|uetni~kite odnosi vo Makedonija. Vo konkretniov slu~aj, najdobro bi bilo ako Ahmeti sobere hrabrost i poka`e doblest da ja povle~e ovaa izjava. Sepak, treba da se ima i predvid deka za toa e potrebno i sozdavawe klima. Ako kaj makedonskata strana se potpaluva nacionalizmot, takva klima sigurno nema da ima kaj albanskata strana”, smeta profesorot Saveski.

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

15

ЗАПИС ОД МАЛА РЕЧИЦА

Рамковниот на терен Мала Речица е местото кое во 2001 година беше синоним за таканаречената Ослободителна народна армија на етничките Албанци од Македонија. Никој не се осмели да ја дефинира ОНА и нејзиното водство, но на сите им е јасно дека таа го иницираше потпишувањето на Охридскиот договор од Бојана Димитријевска

TETOVSKA MALA Re~ica e poznata kako edno od najgolemite upori{ta na pripadnicite na ONA za vreme na voenite dejstvija od 2001 godina.

Ja pametime i po otvoraweto na nelegalniot parauniverzitet na albanski jazik vo 1994 godina, po nepo~ituvaweto na odlukata na vladata za negovo zatvorawe, zaradi {to vo 1995 godina slede{e policiska akcija i masovni neredi.

Deset godni po voeniot konflikt

16

„Forum“ trgna pod padinite na [ar Planina, vo Mala Re~ica. Vo seloto vo koe pred edna decenija ne mo`e{e da se vleze slobodno, sega vlegovme slobodno.

Tuka `ivee samo albansko naselenie.

Edinstvenite Makedonci koi gi sretnavme niz seloto bea trgovcite.

Prvo go posetivme sedi{teto na DUI. Tamu nè pre~eka nekoga{niot komandant na ONA, komandant Dreni. Irfan Asani - Dreni sega e {ef

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

na kabinetot na liderot na DUI, Ali Ahmeti.

Dreni zaedno so Ahmeti be{e del od timot {to gi vode{e toga{nite pregovori so pretstavnicite na EU, SAD i so albanskite politi~ari okolu barawata na ONA. Se}avaj}i se na toj period, vozdivna i re~e deka te{ki bile pregovorite koi se vodele so me|unarodnata zaednica, bidej}i situacijata be{e dosta slo`ena.

pra{avme ima li so`ivot me|u Albancite i Makedoncite? „Vo 2001 godina ima{e konflikt me|u Makedoncite i Albancite, a sega momentalno e dobro, nema konflikti. Edinstveni konflikti se konfliktite me|u naviva~kite grupi, primer koga igraat [kendija i Teteks. Rabotam ovde vo picerijata, tuka ~esto doa|aat Makedonci od Tetovo, nemame nikakvi problemi”, re~e Agim Ismaili. КАКО Е ВО ТЕТОВО?

Branko Ristovski

„Mi se vrati slikata od `e{kata atmosfera. Od edna strana vodi{ pregovori, a od druga strana vojuva{“, re~e Asani.

Veli deka Ohridskiot ramkoven dogovor donese zna~itelni podobruvawa za site.

No, `itelite na Mala Re~ica nemaat edinstveno gledi{te za konfliktnata 2001-va i za Ramkovniot dogovor. Edni go falat, drugi go kudat, no re~isi site smetaat deka politi~kiot, a ne voeniot kraj na krizata od 2001 godina bilo vistinskoto re{enie, pa {to i da donel toj. Me|uetni~kata tolerancija treba{e da bide edna od lekciite koi treba{e da proizlezat, no tie velat oti politi~arite ne dozvolile toa vo celost da za`ivee. „So Makedoncite ubavo `iveeme.

Tie {to vojuvaa sega se vo Vladata.

Nie so lu|eto {to `iveevme i dendenes `iveeme. Ne me interesira ni toa {to e so znamiwata, ni so jazicite. Nitu prethodno me interesira{e, nitu pa sega”, re~e Bav~ar Ziberi od Mala Re~ica.

I negoviot kom{ija Agim Beri{a smeta deka so`ivotot bil ist i pred deset godini i sega. „Isto e kako {to be{e pred deset godini. Rabotev kako nastavnik.

Pote{ko be{e od 1981 do 1990 godina, a posle ne. Politi~arite doa|aat samo pred izbori. Narodot se gleda samo pred izbori i tolku”, veli Beri{a. [etaj}i niz seloto i razgovaraj}i so `itelite naidovme na edna picerija. Vlegovme tamu, no nema{e lu|e bidej}i e Ramazan, pa se posti.

Edinstveniot vo picerijata „Kurti{i” be{e kelnerot, koj ni ka`a deka e predvodnik na „balistite“, naviva~kata grupa na [kendija. Go

Po nekolku~asovnata pro{etka niz Mala Re~ica se upativme vo Tetovo.

Tuka okolu 70 procenti od naselenieto e albansko. Tetovci velat deka ima so`ivot.

Vo blizina na gradskiot pazar go

Sanda Srbinovska

sretnavme 64-godi{niot zemjodelec Branko Ristovski od selo Odri, koj `ivee vo Tetovo. Toj isprati edna poraka do site: „Pravi dobro, za da

Agim Beri{a

Agim Ismaili

najde{ dobro”. „Moe ubeduvawe e deka politi~arite generaliziraa nekoi raboti. Obi~nite gra|ani koi ne razbiraat ili koi se ekstremno nastroeni generaliziraat, Makedoncite vakvi, Albancite takvi. Me|utoa, moj stav e deka nema nitu eden narod generalno lo{. Vo Tetovo ima so`ivot. Im zabele`uvam na site onie koi se navreduvaat vo parlamentot, koga se re{ava nekoe pra{awe ili problem, treba da se setat deka toa se re{ava vo interes na gra|anite. Denes za razlika od 2001 godina se `ivee podobro. Najverojatno ima nekoe vlijanie Ohridskiot dogovor. Nastanite vo 2001 godina se nedefinirana rabota za mene. Vo Tetovo i Makedoncite i Albancite gi ostvaruvaat svoite prava. Postojat institucii kade {to problemite treba da se re{avaat”, re~e Ristovski.

Tetovkata Sanda Srbinovska, koja raboti kako novinar vo tetovska televija, veli deka vo Tetovo mirno se `ivee. „Vo izminative deset godini od konfliktot navamu nemalo pogolemi incidenti. Mladite, za `al, se podeleni po kafuliwata, kade {to ima Makedonci i Albanci, me|utoa pogolemi problemi nemalo.

Ramkovniot dogovor e implementiran vo Ustavot i ona {to e implementirano se po~ituva, me|utoa ima problemi so upotrebata na znamiwata, koi{to gi nemavme na poslednite praznuvawa, no kako {to velat od op{tinata, toa be{e incidentno i zaradi neznaewe na noviot direktor na javnoto komunalno pretprijatie. Iako Tetovo nema{e nekoi pogolemi problemi i pred 2001-va, sepak smetam deka ona {to se slu~i

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

17

ПО ДЕСЕТ ГОДИНИ БАДНИК И ЃУРЃОВДЕН ПРОСЛАВЕНИ ВО МАЛА РЕЧИЦА По десет години, повторно биеја камбаните во манастирскиот ком' плекс Св. Ѓорѓија, во тетовска Мала Речица. Се продолжи традици' јата на славење Бадник и Ѓурѓовден во ова древно црковно светилиште. Манастирскиот комплекс беше уништен за време на конфликтот во 2001'та. Уништени беа икони и фрески од непроценлива вредност. Неговата обнова започна пред половина година и се очекува да биде готова до крајот на годината. Од иницијативниот одбор велат дека на обновата на манастирот се радуваат и ја помагаат сите оти веруваат дека Св. Ѓорѓија има чудотворна моќ. Жителите на Мала Речица не прават проблем да се празнуваат православните празници. Локалните Албанци учествуваат во обновата. Велат црквата си има свое место и таа е тука одамна. vo 2001-ta e rezultat na edni po{iroki politi~ki zbidnuvawa vo Makedonija i regionot”, re~e Srbinovska. СОЖИВОТ?

I navistina Sanda e vo pravo. Vo Tetovo kafuliwata se podeleni.

Ima mesta kade {to izleguvaat samo Makedonci i mesta kade {to izleguvaat samo Albanci. No, toa ne e slu~aj samo so Tetovo. Takvite raz-

ПОПУСТ ОД

5.000

liki ima i vo Gostivar, Ki~evo, Debar. No, sepak, `ivotot e miren i re~isi site se so istata konstatacija, deka lu|eto ne se delat na Makedoci i Albanci, tuku na dobri i lo{i.

Vo poslednive desetina godini posledicite od konfliktot sepak ne se celosno sanirani. Sè u{te stotici raseleni lica od nekoga{nite krizni regioni `iveat vo kolektivni centri.

Politikolozite istaknuvaat deka vo

Makedonija ima relativno dobar so`ivot koj e pod direktno vlijanie na nedogovornoto odnesuvawe na politi~arite.

Politi~arite, pak, go ocenuvaat kako retko uspe{en model na funkcionalna multietni~ka demokratija, so koj se postaveni temelite na me|uetni~kiot so`ivot vo Makedonija i se zbogatuvaat evropskite vrednosti.

Me|unarodnata zaednica postojano insistira na celosno sproveduvawe na Ohridskiot dogovor, bidej}i toa e od golemo zna~ewe za evroatlantskata idnina na Makedonija.

Blgodarenie na Ohridskiot dogovor, Makedonija dobi kandidatski status za ~lenstvo vo EU. Problemi vo negovoto sproveduvawe ima.

Nekoi obvinuvaat deka se sproveduva premnogu bavno, drugi deka ja pretvori Makedonija vo binacionalna dr`ava, no vo vremeto koga evropskite ~elnici otvoreno ja proglasija multietni~nosta za propadnat koncept, Makedonija nema druga alternativa. So`ivotot go smeta za svoja silna strana. Potrebna e samo volja toa da ostane taka.

ДО

30.000

ЕВРА

УШТЕ ПОДОСТАПНИ ЦЕНИ НА СТАНОВИТЕ ВО СОРАВИА РЕСОРТ

Оваа сезона е неповторлива прилика да го одберете вашиот нов дом. Искористете ги промотивните цени на атрактивните станови во СОРАВИА Ресорт и инвестирајте за вашето семејство. Промотивните цени со ексклузивен попуст од 307.500 до 1.845.000 ДЕНАРИ важат до 30.08.2011. СТАНОВИ ОД 48м2 ДО 180м2

ЕДИНСТВЕНО ОВА ЛЕТО, ИНВЕСТИРАЈТЕ ВО ДОМ ШТО

тел. 02 32 90 167 • 075 484 610 www.soraviaresort.com.mk

ВРЕДИ ПОВЕЌЕ ОТКОЛУ ШТО ЧИНИ

Фото: Андреј Гиновски

РАЗГОВОР со Ирфан Асани # Дрени, член на ДУИ

Охридскиот договор донесе нов начин на мислење Ирфан Асани е шеф на кабинетот на лидерот на ДУИ, Али Ахмети. Тој е еден од учесниците во воениот конфликт од 2001#ва година, познат како командант Дрени. Вели дека со претставниците на меѓународната заедница и со претставниците на албанските политички партии, потписнички на Охридскиот договор, се воделе тешки преговори. „Тешки преговори, бидејќи имаш ситуација кога, од една страна, се водат преговори, а, од друга страна, се војува на терен“, се присетува Асани. Смета дека има уште работа за целосна имплементација на Охридскиот рамковен договор, но тој е оптимист дека со напорна работа ќе се постигне целта Разговара: Бојана Димитријевска Forum: Izminaa deset godini od potpi{uvaweto na Ohridskiot ramkoven dogovor. Ima li so`ivot me|u Makedoncite i Albancite?

Asani: Ohridskiot miroven dogovor, posle konfliktot, uspea da gi pomiri dvete pogolemi zaednici, albanskata i makedonskata, a isto taka i da vospostavi zaemno po~ituvawe. Ednata strana da ja po~ituva drugata strana, i obratno. Mislam deka Ramkovniot dogovor uspea da vmetne edna nova metoda na mislewe. Po~nuvaj}i od toa deka po~ituvaweto na razli~nostite {to go imaat zaednicite bi bila dobra osnova za gradewe na idninata. I sega me|u Makedoncite i Albancite ima druga postavenost na razmislu-

vawe. Slu~uvawata od 2001 godina vmetnaa novo razmisluvawe. Toa ne be{e slu~aj pred toa so sozdavawe pogolemi praznini vo nasoka na nacionalni razmisluvawa, deka sè {to imaat tie im go davame nie, ili sprotivno od toa. Zna~i, ne se raboti za davawe ili zemawe, tuku tie raboti treba site da gi po~ituvaat i da gi ~uvstvuvaat. Na krajot na krai{tata, osnovnite prava ne se prava {to nekoj ti gi dava ili nekoj ti gi zema, ili da napravi{ ne{to za nekoj da ti gi dade. Mislam deka toa e najgolemoto dostignuvawe so Ohridskiot ramkoven dogovor.

Kolku e smenet `ivotot od pred deset godini?

Ona {to se dobi so Ohridskiot ramkoven dogovor smetam deka ne se ~uvstvuva samo vo Mala Re~ica, tuku toa se ~uvstvuva niz celata zemja, kako vo Dolneni, Radovi{, Prilep i taka natamu. Ramkovniot dogovor donese zna~itelni podobruvawa ne samo za `ivotot na Albancite, tuku i za `ivotot na drugite zaednici vo Makedonija, vklu~uvaj}i gi i Makedoncite.

Dali Dogovorot ima svoi slabosti?

Videte, nema perfektni raboti.

Ramkovniot dogovor se sklu~i kako kompromis. I koga se slu~uvaat dogovori, sekoga{ stranite {to treba da go postignat toj dogovor razmisluvaat na drug na~in, so toa {to

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

19

ima popustlivost i od ednata i od drugata strana. No, za da se uvidi dali ima nekoi slabosti, treba vo celost da se implementira, osobeno duhot na Ohridskiot miroven dogovor. Sekako deka posle deset godini viduvawata se razli~ni, no kako baza mislam deka e pove}e od toa {to mo`e{e da se postigne vo 2001 godina.

Koga, spored Vas, celosno }e se implementira Ohridskiot dogovor? U{te kolku preostanuva da se ispolni?

Za da se implementira dogovor ne e lesna rabota. Ima te{kotii, ima obvrski, ima raboti {to duri i kolku da se trudite, ne mo`ete da gi postignete. Zboruvam za administrativni raboti, za raboti {to treba da se ~uvstvuvaat. Vo taa nasoka ima u{te da se raboti za da se postigne. Rabotime i nie kako politi~ka partija, imame poddr{ka i od Evropskata Unija, NATO i SAD. Se raboti intenzivno i mislam deka ima najdobar mo`en tek na rabotite.

Pokonkretno, {to treba da se doraboti?

Treba mnogu da se raboti vo nasoka na implementiraweto na duhot na Ramkovniot dogovor. Tie raboti koi{to nie kontinuirano gi ka`uvame, raboti za koi ednata strana misli deka ĂŹ popu{ta na drugata strana i obratno, toa se tie raboti koi treba da se otstranat na nekoj na~in, pa da se ostavi mo`nost na administrativnite i legislativnite raboti da se vklu~at. Nie imame zakon za jazici, za znamiwa, no tie zakoni }e treba da po~nat da se primenuvaat. I toa e rabota {to doprva po~nuva. I toa e implementacija.

Pri upotrebata na jazikot mislam deka se pojavuvaat i najgolemite te{kotii. Nedostig na administrativni kadri, za preveduvawe i sli~no. Na krajot na krai{tata, ne treba da se sfati deka albanskiot jazik e jazik koj se preveduva, tuku jazik koj e slu`ben jazik vo Makedonija. I tuka mislam deka se pojavuvaat najgolemite te{kotii.

Potencirate deka treba u{te da se raboti za celosna implementacija na Dogovorot. Koj e planot na DUI vo ovaa nasoka?

Za prvpat vo Makedonija e postignato stavawe na dve programi na dve politi~ki partii vo edna vladina programa. Ovie raboti koi nie gi planirame i koi mora da se napravat za celosna implementacija na Ohridskiot dogovor se ve}e staveni kako del od vladinata programa. Eve, proslavata na Ohridskiot ramkoven dogovor e vo organizacija na Vladata na RM zaedno so pretsedatelot \orge Ivanov. Ima niza drugi raboti koi se predvideni.

Deset godini po potpi{uvaweto na Dogovorot vo Ohrid. Toga{ smetavte deka toa e vistinskoto re{enie i osnova za gradewe so`ivot. Stoite li i denes cvrsto na toj stav i dali nekoga{ se pokolebavte za ne{to vo vrska so Dogovorot?

Ramkovniot dogovor kako politi~ki koncept za vremeto koga e potpi{an vo 2001 godina be{e mnogu ponapreden od toa vremensko razmisluvawe, od razmisluvawata pred deset godini. Smetam deka Ramkovniot dogovor e najdobrata mo`na baza za

idninata na Republika Makedonija.

Tuka, za `al, ka`uvame deka, da ima{e pove}e politi~ki formacii {to bi go sfatile na takov na~in, nie sega bi bile vo sesema porazli~na situacija.

Kako mislite porazli~na situacija?

Vo na~inot na razmisluvawe, vo na~inot na prifa}awe na rabotite. [to nemavme dovolno zreli politi~ari vo toa vreme da go sfatat.

Kakva e zrelosta sega? Go sfa}aat li sega politi~arite onaka kako {to trebalo toga{?

Ima mnogu politi~ari {to rabotat so strast, ~uvstva i so nekoi pominati politi~ki koncepti i `iveat vo nekoe minato vreme. Eve primer, pred 2001 godina ima{e mnogu otpor da im se dade na Albancite da u~at sredno i visoko obrazovanie na maj~in jazik. Sega imame zakon so koj se obvrzani site lu|e da zavr{at sredno obrazovanie i gi poddr`uva mladite da studiraat. Vo sporedba so drugite zemji, kade {to nivoto na obrazovanite lu|e e mnogu povisoko od Makedonija, nie vo taa situacija ne davaj}i im na lu|eto da steknat obrazovanie go namalivme procentot na obrazovani lu|e i sega toa se pi{uva kako zaedni~ko postignuvawe, i duri sega sfativme deka toa be{e gre{ka. Namesto toa da se sfate{e toga{ za sega da imame pogolem procent obrazovani lu|e, toa treba{e da se slu~i so vojnata vo 2001 godina i so postignuvawe miroven dogovor. Toa e, zna~i, rezultat na prevrten na~in na razmisluvawe i kreirawe politiki.

ПРАВА ЗА ПРИТВОРЕНИЦИТЕ

Нов куќен ред во Шутка По 36 години, во Истражниот затвор “Скопје“, во Шуто Оризари, од пред неколку дена е заменет стариот Правилник кој ги регулира обврските и правата на притворениците од Маја Јовановска „VO PRITVOR e mnogu polo{o od zatvor”. Vaka govori sekoj koj pominal barem edna no} zad re{etki vo pritvorskite oddelenija na zatvorite. „Eden den vo pritvor se ~ini kako cela ve~nost. Od dvaeset i ~etiri ~asa, dvaeset i dva si vo ~etiri yida so mal prozorec so re{etki. Uslovite se lo{i, higienata e katastrofa”, raska`uva za „Forum“ osudenik koj sedum meseci pominal vo pritvor vo istra`niot zatvor „Skopje“ vo [uto Orizari.

Pritvorot vo Makedonija go bie lo{ glas. I poradi uslovite i poradi vremetraeweto. Celi 36 godini pritvorenicite se odnesuvaa spored pravila napi{ani u{te vo komunizmot. Sè do pred deset dena za pritvor vladee{e Pravilnik donesen vo 1975 godina. Ottoga{ se smenija mnogu raboti, se smeni sistemot, no dolgove~en ostanal dokumentot vo koj se regulirani pravata i obvrskite na lu|eto koi se osomni~eni ili obvineti deka storile nekoe krivi~no delo, no sè u{te ne se proglaseni za vinovni. „Ima{e eden vakuum period od 26 godini. Sega, na sila e noviot akt vo koj se propi{ani standardi za obvrskite na pritvorenicite i nivnite prava. Vo nego se reguliraat site aktivnosti na pritvorenikot od doa|aweto, sè do osloboduvawe ili izrekuvawe merka kazna zatvor, veli za “Forum“ direktorkata na Upravata za izvr{uvawe sankcii, Lidija Gavrilovska.

Vo noviot Ku}en red za izvr{uvawe na merkata pritvor vo pritvorskite oddelenija na zatvorite, od po~etok do kraj, od vleguvaweto vo }elijata pa sè do napu{taweto na zatvorot, se navedeni site prava i obvrski na „stanarite”. Na po~etokot na Ku}niot red e naglaseno deka „sprema pritvorenite lica se po-

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

21

Vo [utka ima 270 pritvorenici

stapuva soglasno so ratifikuvanite me|unarodni konvencii, ustavnite i zakonskite odredbi koi go reguliraat pravniot status na pritvorenicite”. Dali novite pravila }e smenat ne{to vo odnos na uslovite vo pritvorot ili tie }e bidat samo paravan za da se zatskrie lo{ata slika na zatvorskiot sistem? „]elijata be{e predvidena za dvajca pritvorenici, a nie bevme ~etvorica. Dvajca spieja na krevet, dvajca na zemja. Prostorijata be{e mnogu mala, veceto e vo istata soba.

Ne mo`ete ni da zamislite kako mi pominuval eden den, a kamoli sedum

meseci”, veli na{iot sogovornik, porane{en pritvorenik. ОД ЛОШО ПОЛОШО I advokatite na pritvorenicite odblisku mo`at da vidat i da slu{nat kako e zad re{etki. Tie imaat pravo sekoj den da gi posetuvaat svoite klienti. No, nikoj ne slu{nal pofalni zborovi deka, ako ni{to drugo, barem ima osnovni ~ove~ki uslovi vo }eliite. „Prvo na {to se `alat e prenatrupanosta vo sobite. Doa|aat vo si-

tuacija, bukvalno da spijat vo hodnik. Isto taka, se `alat na hranata, iako onoj {to mo`e da si dozvoli, ima pravo sekoj den da dobiva hrana od doma. Ne se zadovolni ni od zdravstveniot tretman. Imalo slu~ai koga postoelo somnevawe za nekoj zdravstven problem, a mu pru`ile lekarska pomo{ duri posle deset dena”, veli za „Forum“ advokatot Zvonko Davidovi}.

Istra`niot zatvor vo [utka, vo pritvorskite oddelenija ima kapacitet od 310 lu|e. Vo momentov tamu ima 270. Direktorkata na site

Во Прирачникот за примена на мерката притвор издаден од Здружението на судии на Република Македонија во 2009 година, пишува дека еден ден во притвор за едно лице чини околу 1.000 денари. Во 2006 година за притвореници од Буџетот биле издвоени 950.000 евра, а во 2007 година сумата се зголемила на 1.135. 000 евра. Во Прирачникот, судии, универзитетски професори, правници сметаат дека притворот во најголем дел од случаите се изрекува неиздржано, без вистински причини.

Advokatskite poseti vo [utka se dozvoleni

22

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

zatvori Gavrilovska objasnuva deka prenatrupanosta se slu~uva koga vo pritvor se nao|aat pogolemi grupi oso- mni~eni lica vo ist slu~aj i tie ne smeat da bidat vo kontakt eden so drug.

Taa tvrdi deka so noviot Pravilnik osobeno vnimanie }e se posveti na zdravstvenata sostojba na pritvorenicite. „Za sekoj pritvorenik }e se vodi posebna evidencija za nivnoto zdravje. U{te pri samoto vleguvawe vo zatvorot }e mora da pomine niz zadol`itelen lekarski pregled. A }e se sledi nivnata sostojba vo tekot na celiot prestoj”, objasnuva Gavrilovska. „ДА” ЗА ТЕЛЕВИЗОР И РАДИО Novite pravila nema da smenat ni{to vo odnos na dol`inata na pritvorot, no so niv se menuvaat i se voveduvaat novi pravila, sosema razli~ni od onie vo 1975 godina.

Stariot Pravilnik za noviot Ku}en red e demode. Koga pred 36 godini se pi{uval Pravilnikot za odnesuvawe na pritvorenicite, sigurno bilo nezamislivo vo }elija da ima televizor. Pa taka, tri i pol decenii malite ekrani bea zabraneti vo }eliite. Ne znaeja {to se slu~uva nadvor od kapijata. No, otsega pritvorenicite }e mo`at da imaat radio i televizor vo sobata.

Po sudeweto, ve~erta }e mo`e da gi gledaat vestite i izve{taite za niv.

Vo sekoja prostorija pritvorenite lica mo`e da imaat eden radiopriemnik i eden TV-priemnik so golemina na ekranot najmnogu 51 santimetar. Televizor ili radio mo`e da obezbedi Upravata ili pritvorenikot.

Dosega pritvorenicite so nadvore{niot svet komuniciraa preku nivnite advokati ili, pak, so nivnite rodnini koi imaat pravo na poseta dvapati vo mesecot.

Pritvorenicite imaat pravo najmalku dva ~asa vo denot da izlezat od }eliite na sve` vozduh. No, nikako ne smeat vo isto vreme da se sretnat obvineti vo ist slu~aj, ma`i so `eni ili polnoletni so maloletni pritvorenici.

Televizor mo`ebi bilo neizvodlivo da se vnese v zatvor, no zatoa mobilnite se na cena. Se pla}alo i po 1.000, 2.000 evra za mobilen telefon. No, otsega pritvorenicite }e mo`at da dobijat pravo i na telefonski razgovori. „Po odobrenie na nadle`niot sud, pritvorenite lica mo`e da ostvaruvaat telefonski razgovori na prethodno odobreni telefonski broevi”, pi{uva vo Ku}niot red.

Spored pravilata vo odnos na higienata, `enite se poprivilegirani od ma`ite. Tie mo`at da se kapat najmalku dvapati nedelno, a ma`ite edna{ nedelno iako, pak, tie mo`at da se bri~at sekoj raboten den. Postelninata im se menuva na sekoi 15 dena. Pritvorenicite

moraat da bidat i disciplinirani.

Pritvorenite lica ne treba da pravat vreva, glasno da raspravaat, da se karaat, da se dovikuvaat, da frlaat niz prozorec razni predmeti, da se tetoviraat i samopovreduvaat, da se kockaat, da pi{uvaat po mebelot.

Vo pritvor minale iljadnici lu|e.

Nekoi bile oslobodeni, pa kako slobodni lu|e izlegle od zatvorot, no so traumi i ko{mari koi ve~no }e gi sledat. Nekoi, pak, bile proglaseni za vinovni i osudeni na kazna zatvor. I za niv nema pogolema kazna od pritvor. Zatoa {to sekoj koj vlegol vo zatvorot vo [utka, se moli {to pobrgu da zavr{i agonijata.

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

23

ПРОМЕНА НА ПОЛ

Во туѓа кожа Наталија која речиси има женско тело, е маж кој до пред неколку години сте можеле да го сретнете облечен во машка кошула, со „каубојки“ на нозете и со сопругата под рака. Бојан беше жена која минатата година реши да се „смести“ во машко тело. За “Форум“ зборуваат мажот кој сонува да се буди во женско тело и една жена која низ животот сака да чекори во „машки чевли“ од Марија Илиќ

„MO@EBI ^UVSTVOTO i `elbata da bidam `ena se rodile u{te dodeka bev mala, koga se oblekuvav kako devoj~e, a roditelite mislea deka toa e samo detska igra. So godini `iveev kako ma`, no vistinskata `elba i presvrt se slu~ija pred tri godini.

Bev na psihijatar i mi ka`aa deka promenata na pol kaj nas e neizvodliva, po {to izrevoltirana vo prvata apteka si kupiv hormoni i po~nav da gi pijam na svoja raka”, raska`uva „Natalija” (vistinskiot identitet ì e poznat na redakcijata). Taa sebesi se deklarira kako heteroseksualna li~nost i do pred tri godini vodela bra~en `ivot vo koj se rodile dve deca. „Bojan”, kako {to ni raska`a, od najrana vozrast po~uvstvuval neskladnost me|u svojot pol i toa kako, vsu{nost, se ~uvstvuva. „Pred sè, nekoj za da bide sre}en mora da se ~uvstvuva dobro vo svoeto telo za da ima sila da napravi ne{to vo nadvore{niot svet. Taa neudobnost koja ja ~uvstvuvav ima{e posledici vrz mojot sevkupen `ivot. Osven vo vrskata so samiot sebe, vlijae{e i vo odnosite so drugite vo mojata okolina. Od toa proizleguvaat i te{ki emocionalni prepreki. Negativnoto ~uvstvo be{e postojano prisutno vo mene pred da se re{am na ovoj ~ekor. Pogolemiot broj na transseksualci vo odreden period od svojot `ivot pomisluvaat na samoubistvo. Ne krijam deka i jas pominav niz taa faza, no sobrav sila i prodol`iv ponatamu”, spodeli Bojan. Toj pred pet godini, na devetnaesetgodi{na vozrast, sobral hrabrost i na semejstvoto mu ja soop{til {okantnata odluka da si go smeni polot. Priznava deka toj moment bil te`ok i deka roditelite te{ko se soo~uvaat i go prifa}aat toj fakt, no deka

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

25

sepak na krajot go poddr`ale. Otkako razbral deka takva promena na polot kaj nas ne se pravi, minatata godina vo septemvri ~areto go pobaral vo Belgrad. Po konsultacija i odobruvawe od doktorite po~nal da zema hormonska terapija od koja po deset meseci, me|u drugoto, ve}e mu e smenet glasot.

Za Natalija koja `ivee vo malo grat~e, semejstvoto nema takvo razbirawe. Majka ì bila prvata koja gi zabele`ala promenite na nejzinoto telo, osobeno na gradniot ko{, kako posledica na hormonskata terapija. „Po moeto priznanie ima{e golemi tenzii i imav problemi so semejstvoto. Tatko mi ne mo`e{e toa da go sfati i imavme golemi kavgi pa duri i nasilno se odnesuva{e so mene. Tri godini postojano `iveev vo kavga bidej}i za sekoj roditel e te{ko da se prifati toa. Taka `iveam i sega, nekolku dena sè e vo red i potoa povtorno kavga”, raska`uva Natalija. Ona {to, kako {to veli taa, najmnogu ja boli e {to poradi `elbata da go smeni polot e razdelena od decata. „Moite deca ve}e eden mesec ne gi gledam bidej}i im vr{at pritisok da ne se gledaat so mene. Iako decata pred socijalnite slu`bi izjavuvaat deka kakva i da sum, sepak sum im roditel i me sakaat. Me revoltira toa {to od okolinata postojano im zboruvaat da ne doa|aat kaj mene i da me ignoriraat. Duri i socijalnite slu`bi me tretiraat kako nenormalna li~nost i imaat diskriminira~ki stav.

Mislam deka nikoj, nitu koja bilo institucija ima pravo da im nametnuva na moite deca omraza ili da gi spre~uvaat da bidat so mene. I vo zdravstvenite ustanovi bev diskriminirana, pa duri vo edna situacija ne mi dadoa da si go vidam deteto koe be{e bolno”, voznemireno raska`uva Natalija. Veli deka na ulica izleguva oble~ena kako `ena, {to me|u nejzinite sogra|ani budi lavina reakcii. Kako {to veli, sekojdnevno e izlo`ena na potsmev, is~uduvawe i sekakvi navredi. Slav~o Dimitrov od „Koalicijata za seksualni i zdravstveni prava na marginaliziranite zaednici” za „Forum“ veli deka licata koi sakaat da si go smenat polot se soo~uvaat nekoga{ so kompletno otfrlawe od op{testvoto i mo`e da ima seriozni konsekvencii po nivnata psiholo{ka stabilnost. „Tie se ~esto neprifateni od nivnoto semejstvo, prijatelite, rodninite. Kaj site slu~ai so koi nie sme rabotele imate serija

26

prekr{uvawa na ~ovekovite prava.

Po~nuvaj}i od semejno nasilstvo, diskriminacija vo dr`avni institucii. Se trudime da im obezbedime, pred sè, pravna pomo{ i drugi informacii, psihosocijalna poddr{ka i obezbeduvawe nekakva osnovica da se konsolidiraat”, veli toj. „Poedinci mi se zakanuvaat i gi ubeduvaat lu|eto od okolinata da ne se dru`at so mene. Zboruvaat za mene sekakvi gadosti. Odat do tamu {to na lu|eto im velat deka dokolku pominuvaat vreme so mene, }e go napravat istoto {to i jas”, raska`uva Natalija. ОД МАЖ ВО ЖЕНА И ОБРАТНО ВО СТРАНСТВО Iako vo re~isi site zemji od na{eto opkru`uvawe ve}e so godini na klinikite se obezbedeni uslovi za promena na polot, Makedonija ne e ni blisku nitu, pak, kaj nas ima seriozen interes da se registrira tim eksperti koi }e go tretiraat celiot proces. Vo sosedna Srbija, so predlog-zakonot za zdravstvena za{tita, od idnata godina transseksualcite }e mo`at da go smenat polot na tovar na dr`avata. Od tamo{noto Ministerstvo za zdravstvo velat deka na vakov ~ekor, me|u drugoto, se re{ile bidej}i Svetskata zdravstvena organizacija transseksualnosta ja deklarira kako poremetuvawe, pa kaj na{iot severen sosed polot }e se menuva besplatno so

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

stavka - od medicinski pri~ini. Vo Srbija momentalno okolu 200 transseksualci od zemjata ~ekaat na intervencija za da preminat vo sprotivniot pol od svojot. Najgolemiot del od pacientite od porane{na Jugoslavija go odbiraat tokmu Belgrad, poradi dostapnite ceni na intervenciite i doktorite so dolgogodi{no iskustvo vo ovaa oblast.

Doma{nite dr`avjani vo Srbija, promena na polot sega gi ~ini od 1.000 do 2.000 evra dodeka strancite za istoto pla}aat okolu 10.000 evra. Vakvata cena vo prestolninata na Srbija gi nosi i transseksualcite od cela Evropa pa duri i od Amerika kade istoto mo`e da ~ini i do 50.000 dolari. Kaj nas rabotite se poinakvi koga stanuva zbor za vozrasni. „Zakonot za zdravstveno osiguruvawe ne predviduva promena na pol kaj vozrasni lica na tovar na Fondot. Zakonot predviduva intervencii na polovite organi na tovar na Fondot samo kaj deca koga za toa postojat medicinski indikacii. Za taa namena decata so konzilijarno mislewe od soodvetnata klinika se ispra}aat na lekuvawe vo stranstvo”, odgovaraat za „Forum“ od Fondot za zdravstvo. Ottamu dodavaat deka do niv ne e pristignato nitu edno barawe za promena na polot.

Doktor Smiqa Tuxarova, {ef na oddelot za estetska hirurgija na Klinikata za plasti~na i rekonstruktivna hirurgija, za „Forum“ veli deka re~isi sekade vo svetot vakvite intervencii se pravat na

Vo Makedonija ne se vri{i hirur{ka promena na pol

Op{testvoto ja otfrla promenata na polot

sopstven tro{ok, kako i deka kaj nas se javuva samo po eden zainteresiran pacient na 3-4 godini. „Makedonija e zemja so samo dva miliona `iteli i mnogu e pova`no na{ite pacienti da dojdat i da bidat operirani od karcinom, vekot da im se prodol`i. Dokolku promenata na pol stane trend i dokolku se poka`e deka ima potreba, a brojkata na zainteresirani ne bide tolku mala, mo`e i da se po~ne so taa dejnost. Me|utoa, smetam deka imame poseriozni raboti na koi{to treba da im se posvetime”, veli Tuxarova.

Kako primer za frekventnost, Tuxarova ja poso~uva Belgija kade vakvite intervencii se pravat edna{ nedelno. Doktorkata objasnuva deka pacinetite koi se odlu~uvaat na promena na polot, treba najmalku tri godini da odat na endokrinolo{ki tretman, da dobivaat hormonalna terapija i da imaat kontinuiran psihijatriski tretman pred da „legnat pod no`”. Za onie koi }e bidat uporni do kraj i }e vlezat vo „novo telo”, ostanuva nejasno kako „}e vlezat” vo li~nite dokumenti kaj nas. Od nadle`nite institucii nemaat odgovor na pra{aweto dali promenata na polot so sebe nosi i promena na mati~niot broj. Nitu vo Ministerstvoto za vnatre{ni raboti ne mo`at da objasnat kakva e postapkata za promena na pol. Problem mo`e da nastapi koga, na primer, lice koe go smenilo polot }e saka da vleze vo dr`avata pri {to mati~niot broj }e poka`uva edna li~nost, a fizi~ki }e se pojavi drug lik. Vo Srbija za promena na polot

vo dokumentite e neophodna lekarska potvrda, promena na statusot vo izvodot od mati~no, a vrz osnova na toj dokument se izdavaat nova li~na karta, paso{, zdravstvena kni{ka i voza~ka dozvola. Srpskite nadle`ni priznavaat deka ova ne e zakonski regulirano, no procedurata e vostanovena niz praktika. Vo evropskite zemji, obi~no onie koi }e go smenat polot, ne go menuvaat i brojot na zdravstvenoto i socijalno osiguruvawe. ТРЕТ ПОЛ So ogled na religioznite i eti~kite uveruvawa, odlukata na Vrhovniot sud vo Pakistan vo maj godinava, da go priznae pravoto na tret pol, za hixra populacijata koja ne se izjasnuva nitu kako ma{ki, nitu kako `enski pol, predizvika golemo iznenaduvawe. Hixra populacijata ja so~inuvaat transvestiti, transseksualci i evnusi koi so godini se marginalizirani i primorani da rabotat nelegalno za da pre`iveat.

Pakistan im dade i li~ni dokumenti bez koi duri i uslugite vo internet-kafule na “tretiot pol” im se nedostapni. Duri i socijalisti~kata Kuba stana liberalna i od 2008 godina povtorno dozvoli da se pravat operacii za promena na polot. Prvata promena na pol e izvedena vo 1960 godina, a zasega najmladata transseksualna li~nost koja go smeni polot od ma` vo `ena vo svetot e germanskata tinejxerka Kim Petras. Iako vo Germanija promenata na polot e legalna nad

18 godini, Petras uspea na dvanaesetgodi{na vozrast da gi „ubedi “ lekarite deka ì e neophodna operacijata i na 14 godini oficijalno be{e registrirana kako devoj~e. So ogled na toa deka nejzinata sostojba be{e okarakterizirana kako bolest, skapata operacija ja plati tamo{niot Fond za zdravstvo. Svetot go pameti i Ungarecot Dobran Toma{ koj pred okolu desetina godini provali vo Muzejot za likovna umetnost so cel da ukrade skapoceni sliki za da si ja plati operacijata so cel da se spasi od nepodnoslivata situacija i da go smeni polot vo `enski. Toma{, faten po grabe`ot, na javnosta ì ka`a deka se ~uvstvuva kako da ima treta raka i vi{ok na teloto koj ne mo`e da izdr`i i mora da go otstrani. Toj i den-denes `ivee vo telo na ma` so nade` deka eden den }e uspee da za{tedi milion forinti (okolu 4.000 evra) za da mo`e `ivotot da go prodol`i kako `ena.

Pri~inata zo{to Bojan }e po~eka u{te malku za da “stane kompleten ma`” vo fizi~ka smisla se tokmu potrebnite 8.000 evra za da go ostvari svojot son vo edna belgradska klinika. Za razlika od Bojan koj veli deka promenata na polot kone~no go napravi vistinski sre}en i go o~ekuva period koga i na kolegite od rabota }e im ja ka`e celata vistina, prikaznata na Natalija odi vo drug pravec. I pokraj ogromnata `elba i sila da se izbori so okolinata i da istrae vo ona {to go naumila, podgotvena e da se otka`e od sè i namesto sebesi, da gi napravi svoite deca sre}ni. „Dokolku moite deca odlu~at da mi se vratat, mo`ebi i bi povlekla sè i bi se vratila nazad i povtorno bi bila ma`. No, ~uvstvoto i `elbata da bidam `ena verojatno }e tleat vo mene i mo`ebi nikoga{ nema da is~eznat. Podgotvena sum da napravam sè za moite sin i }erka povtorno da imaat normalen `ivot”, veli Natalija.

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

27

ФЕРИДЕМОКРАТСКИ БЕЛЕШКИ

Сатурирана свест Ферид Мухиќ - [to pravi{?

- E… kuliram!

- Ejakulira{?

- Ne, be! Eve kuliram, rekov!

Dijagnozata e stoprocentno sigurna: Saturirana svest!

Tipi~en slu~aj na najra{irenata bolest. Svetot denes `ivee vo epoha na saturirana svest. Ne e poznato od kade infekcijata dojde! No kako nastanuva, toa se znae! Prejaden ~ovek, ama liksur po tabiet! Saka da jade i koga ve}e ne mu bara stomakot. Toa e izvorot na gastronomijata: kako da go navede{ prezasiteniot ~ovek pak da mu se prijade!? I na erotikata i pornografijata. Umetnosta kako ve{tina na stimulacijata na prezasiteno telo i saturirana svest da baraat i otkako im e preku glava! Artificielno generirawe na apetitot.

Ni{to {to se podrazbira, {to e normalno i razumno, ednostavno ve}e ne pominuva. Ne vrvi. Ne pali! Taka, ako ~ovek po telefon ka`e deka samo kulira, ne e dovolno za da mu obrneme vnimanie. Mora i da ejakulira!

I kako {to gastronomijata sozdade vistinski remek-dela koi gi raduvaat site na{i setila, i so toa pottiknuvaat `elba za u{te, taka i umetnosta na stimulacija na saturiranata svest, sekoj den kreira novi biseri na fascinantna imaginativna kreativnost, oslobodena od robuvawe na logikata i pokornosta na sitni~arskoto povikuvawe na faktite! Eve nekolku primeri na brilijantni recepti za stimulacija na saturiranata svest na sovremeniot makedonski gra|anin. Vo International Encyclopedia, internet-izdanie, pod odrednicata “Aristotel”, to~kata “@ivotot”, pi{uva deka “...Aristotel bil roden vo Stagira, gr~ka kolonija, gradot koj denes ve}e ne postoi, a koj inaku se nao|al vo Trakija, i nekoga{ bil primorski grad”?? Da ne mo`e{ dovolno da se na~udi{! Sè e to~no osven {to Stagira vo koja bil roden Aristotel nikoga{ ne bila gr~ka kolonija: {to gradot i denes postoi i intenzivno `ivee; {to ne se nao|a vo Trakija, tuku na poluostrovot Halkidiki; {to nikoga{ ne bil na more, tuku dlaboko vo vnatre{nosta od kopnoto!

Saturiranata svest treba da se razbudi od letargija! Ako ne se ka`e ne{to novo, ne vredi ni da se zboruva!

Na berzata na informaciite nova laga kotira povisoko od stara vistina! Originalni nebulozi se nudat kako desert za svesta prezasitena od notorno poznati truizmi.

Eden na{ novinar istra`uva~, denovive vo TV-intervju, dade krunski argument vo prilog na negovata centralna teza, deka “Makedoncite se Sloveni, a Slovenite se Makedonci” so slednoto lingvisti~ko otkritie: Imeno na latinski, potsetuva gostinot vo TV-intervjuto, robovite se narekuvale “slavi”, ta otkako Rimjanite gi porobile site narodi na Balkanot, tie za niv site stanale “Slavi”, so vreme “Sloveni”. Se razbira toa zna~i deka prethodno, narodite, odnosno plemiwata na Balkanot ili nemale nikakvi imiwa, pa so du{a ~ekale Rimjanite da gi pokorat za i tie da se zdobijat so ime: ili deka imale imiwa, no ova na “robovite” im se bendisalo, pa go prifatile i go zadr`ale otkako po~nale da se preseluvaat otade Karpatite - no ne od Rusija (koja, sledstveno toga{ bila pusta i nenaselena) kon Balkanot, tuku od tuka tamu, vo Rusija! Toa {to rimskite hroniki nikade vo nitu eden edinstven spis ili tekst nitu eden narod ne go narekle “Slavi”, tuku vo sekoja prilika upotrebuvaat imiwa so koi sekoj narod ili pleme bile poznati; toa {to Rimjanite pokorile (porobile) i desetici drugi narodi, a ne samo narodite na Balkanot, a sepak nitu eden od niv ne go narekle “Sloveni” (odnosno “robovi”); toa {to, dokolku imeto “Sloveni” vo konotacija na “robovi/porobeni” se primenuvalo za site narodi na Balkanot koi vo toa vreme tuka `iveele, toga{ Keltite, Ilirite, Trakijcite, Dardanite, Gotite, Grcite, site bile isto {to i Makedoncite - bidej}i site bile pod rimska vlast - seto toa i u{te dolg spisok drugi implikacii, nelogi~nosti, protivre~nosti koi sledat od navedenata smelo formulirana originalna teza - seto toa ni najmalku ne go raskolebuva nejziniot zastapnik. Saturirana svest!

Treba ne{to osobeno, pa makar i totalno neprifatlivo! Samo neka ne nè davat so tie razbirlivi i obi~ni raboti!

Drug eden na{ istra`uva~, komu isto

taka serioznosta ne mu ja blokirala ingenioznosta, so dolgo istra`uva~ko iskustvo vo komparativna lingivistika i arheologija, na TV-ekranite izjavi deka vo “...edna pe{tera vo Ju`noafrikanskata Republika, kaj gradot Darben (Durban), bil pronajden artefakt star 73.000 godini (taka e, kolku i da e ~udno oti i treba da se ~udite: 73 iljadi, a ne sedum iljadi i trista, za sedumsto trieset godini ne vredi usta da se otvori!) na koj na makedonska kirilica pi{uvalo “Makedonija” - dodu{a od desno na levo i skrieno vo nekolku isprepleteni linii, no, kako {to u~eniot istra`uva~ go potseti auditoriumot 73 iljadi godini sepak se 73 iljadi godini! Kapa dolu, dami i gospoda! [to e anti~ka Grcija, ili Vavilon, {to se Hetitite, Persija, Indija ili Kina, {to e staroto kralstvo na Egipet so nivnite 3-4 iljadi godini pred na{ata era, vo sporedba so pove}e od 70 iljadi godini na{a pismenost!?

Vo red, no kako toj artefakt od kamen so natpisot “Makedonija” se na{ol duri vo tie pe{teri vo Ju`na Afrika - pra{uvate? Se pra{al i na{iot nau~nik, normalno deka se pra{al. I toj se ~udi u{te kolku se ~udi, no koj mo`e da odgovori, koj umee da odgatne edna takva enigma?

Nikoj, eptem nikoj! No otkritieto sepak ostanuva, ako misterijata i ne e re{ena. Saturiran um bara silni vozbudi za da se razbudi od svojata blazirana indignacija pred tiranijata na faktite!

Vo TV-kampawata za intenzivno me|unarodno promovirawe na Makedonija, edna dama, ekspert, za Kameniot most na Vardar veli deka e spomnat vo povelbata na car Du{an od 1376 godina! Car Du{an umrel 21 godina pred navedenata data, imeno 1355 godina, i tokmu toa e poentata na ovoj mentalen stimulans za logikata obzemena od dremkata: da najdeme objasnuvawe kako carot umren 1355 godina, sepak mo`el da izdava povelbi i da gradi mostovi 1376 godina!? Vistinski apetajzer za saturiranata svest.

Velat deka denes (petok, 12 avgust 2011 godina) }e bilo povtorno mnogu `e{ko. Mnogu `e{ko? Kolku to~no!?

39 Celziusovi stepeni!? Ne me gwavi.

Svesta mi e saturirana od tie 39/40 Celziusovi stepeni. Isto pa isto. Re~i barem 49/50 stepeni, da prajme muabet!

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

29

ГНОйаНната Đ˛ĐžŃ˜Đ˝Đ° прОтив дрОгата Đ&#x;рОпаднатата пОНитика на Đ˛ĐžŃ˜Đ˝Đ° прОтив дрОгито иПа Đ¸Ń Ń‚ĐžŃ€Đ¸Ń ĐşĐ¸ кОрони вО Đ˝Đ°Đ´Đ˛ĐžŃ€ĐľŃˆĐ˝Đž пО Нитичкито Đ¸Đ˝Ń‚ĐľŃ€ĐľŃ Đ¸ на ĐźĐžŃœĐ˝Đ¸Ń‚Đľ нации

JUNSKIOT IZVE[TAJ na presti`nata Globalna komisija za politika za drogata, na svetot mu go soop{ti ona {to toj ve}e go znae{e: deceniskata vojna protiv drogite e spektakularen neuspeh. „Globalnata vojna protiv drogite ne uspea, so razurnuva~ki posledici za poedincite i op{testvata {irum svetot. Itno se potrebni fundamentalni reformi vo globalnite i nacionalnite politiki za kontrola na drogata", se veli vo uvodnikot na izve{tajot.

Kako eden od pokazatelite za toa kolku lo{ poraz do`ivea vojnata protiv drogite, izve{tajot gi poso~uva podatocite na Obedinetite nacii, koi velat deka upotrebata na opiati porasnala za 34,5% od 1998 do 2008 godina, zaedno so porastot do 27% vo upotrebata na kokain i 8,5% vo upotrebata na kanabisot.

Vo izve{tajot natamu se istaknuvaat kontraproduktivnite aspekti na vojnata protiv drogata i se zabele`uva deka „represivnite akcii naso~eni kon konzumentite gi popre~uvaat zdravstvenite merki da se namalat HIV/SIDA, smrtnite slu~ai od predozirawe i drugite {tetni posledici od upotrebata na droga".

Vo izve{tajot, isto taka, se naveduva deka „dr`avnite tro{oci za zaludnite napori da se namali doturot na drogata i zatvorskite kazni gi prenaso~uvaat investiciite od mnogu poefektivnata, vo smisla na pari i bazirana na dokazi programa za namaluvawe na pobaruva~kata i {tetite od upotrebata na droga".

Vo komisijata ~lenuvaat porane{niot Generalen sekretar na ON, Kofi Anan, kako i porane{nite pretsedateli na Brazil, Kolumbija, Meksiko i [vajcarija, sega{niot premier na Grcija, porane{niot Dr`aven sekretar na SAD, Xorx P. [ulc i porane{niot {ef na Federalnite rezer-

30

vi na SAD, Pol Voker. Me|u drugite ~lenovi se poznatite pisateli Karlos Fuentes i Mario Vargas Qosa, kako i biznismenot Ri~ard Brenson.

Vo izve{tajot se prepora~uvaat ~etiri osnovni principi za nacionalnite me|unarodni politiki za drogata, so koi bi se zamenil sega{niot pristap na polnewe na zatvo-

Đ¤ĐžĐ ĐŁĐœ | 12 Đ°Đ˛ĐłŃƒŃ Ń‚ 2011 | forum.mk

rite: 1. Politikite za drogite mora da se baziraat na cvrsti empiriski i nau~ni dokazi. Primarnata merka za uspeh treba da bide namaluvaweto na {tetata po zdravjeto, bezbednosta i dobrobitta na poedincite i op{testvata.

2. Politikite za drogite mora da

bidat bazirani na ~ovekovite prava i principite na javnoto zdravje.

Mora da se stavi kraj na stigmatizacijata i marginalizacijata na lu|eto koi upotrebuvaat odredeni drogi i na onie koi u~estvuvaat vo poniskite nivoa na odgleduvawe, proizvodstvo i distribucija, a lu|eto koi se zavisni od droga da se tretiraat kako pacienti, ne kako kriminalci.

3. Razvojot i implementacijata na politikite za drogite treba da bide globalna odgovornost, no isto taka mora da gi zeme predvid razli~nite politi~ki, op{testveni i kul-

da gi vklu~uvaat semejstvata, u~ili{tata, specijalistite po javno zdravstvo, razvojnite prakti~ari i liderite na gra|anskite op{testva, vo partnerstvo so bezbednosnite agencii i drugite relevantni vladini tela. СОРАБОТУВААТ СО КАРТЕЛИТЕ?

Voop{to ne e za iznenaduvawe - ako se zeme ulogata koja{to Studenata vojna ja odigra vo promocijata na me|unarodnata trgovija so drogi -

Se procenuva deka profitot od proda`bata na nedozvolenite drogi e okolu 800 milijardi dolari godi{no

turolo{ki realnosti. Politikite treba da gi po~ituvaat pravata i potrebite na lu|eto koi se zasegnati so proizvodstvoto, {vercot i konsumacijata, kako {to e eksplicitno navedeno vo Konvencijata za {verc na droga od 1998 godina.

4. Politikite za drogata treba da se sproveduvaat na razbirliv na~in,

toa {to i Rusija i SAD bezobyirno go otfrlija izve{tajot. Vo izve{tajot, isto taka, se sovetuva strate{ki pristap kon spravuvaweto so kriminalnoto masivno nasilstvo kako kon poseben problem: da se fokusiraat represivnite akcii kon nasilnite kriminalni organizacii, no na na~in so koj }e se podrie nivnata

mo} i dofat, dodeka istovremeno da se prioritizira namaluvaweto na nasilstvata i zapla{uvawata. „Morame da sfatime deka tuka se soo~uvame so globalna propaganda na nedozvolenite drogi", veli na~alnikot na ruskiot Federal servis za kontrola na drogata, Viktor Ivanov, jasno ignoriraj}i ja vistinskata sodr`ina na izve{tajot. „Ovaa propagandna kampawa e povrzana so ogromni profiti od proda`bata na nedozvolenite drogi, za koi se procenuva deka iznesuvaat okolu 800 milijardi dolari godi{no", dodava toj.

SAD odvaj se vozdr`aa da ne ja obvinat Komisjata za sorabotka so narko-kartelite, no na mnogu sli~en na~in ja ignorira{e vistinskata sodr`ina na izve{tajot. „Zavisnosta od droga e bolest koja mo`e uspe{no da se spre~i i da se lekuva", veli Rafael Lemetr, portparol na Kancelarijata na Belata ku}a za Nacionalni politiki za kontrola na drogite. No, ovoj argument ignorira dve klu~ni poenti od izve{tajot: prvo, deka samo deset procenti od korisnicite se i zavisnici od drogata i vtoro, deka tekovniot fokus na bezbednosnite slu`bi zna~itelno ja ote`nuva uspe{nata prevencija i lekuvawe, za koi Lemetr zboruva kako da se ve}e utvrdena normativa.

Soop{toenieto do mediumite na Lemetr isto taka citira edna turlitava od staistiki, koja ostava silen vpe~atok na neprekinata niza od uspesi. No, se dobiva ~uvstvo deka statistikite se vnimatelno birani, kako {to potvrdi i Bil Pajper, direktor za doma{ni politiki pri Institutot za politiki za drogite. „Statistikite za upotrebata na drogite odat nagore - nadolu, tie fluktuiraat", veli Pajper. „Ona {to e navistina bitno ne se grani~nite stapki na upotreba na drogite, tuku mnogu pova`nite kriteriumi, kako {to se smrtnite slu~ai od predozirawe, {ireweto na HIV/SIDA, nasilstvoto, zavisnosta itn. A, ako gi pogledneme tie statistiki, gledame samo lo{i vesti".

I, navistina, ona {to najmnogu ja zagri`i Komisijata e vkupnata slika na rezultatite od vojnata protiv drogata: zaludno potro{enite pari i drugi resursi, nasilstvata i zaludno izgubenite `ivoti. Ako samite go pro~itate izve{tajot i gi ignorirate kritikite bazirani na pogre{no karakterizirawe na ona {to go veli izve{tajot, te{ko e da

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

31

se razbere kako i zo{to tekovnite politiki uporno opstojuvaat. Tuka bi pomognalo malku da i se obratime na istorijata. ВРСКАТА СО ЦИА Kako {to objasnuva istori~arot Alfred Mekoj vo svojot klasik od 1972 godina: „Politikite na heroinot vo Jugoisto~na Azija:

vme{anosta na CIA vo globalnata trgovija so droga", podocna revidirana i pro{irena vo deloto „Politikite na heroinot", globalnata trgovija so te{ki drogi bila prakti~no uni{tena od Vtorata svetska vojna. CIA pomognala taa povtorno da o`ivee, zapo~nuvaj}i so dogovorot postignat so korzikanskata mafija za da ja obezbedi nivnata pomo{ pri brkaweto na komunisti~ki-

Za deset godini upotrebata na kokain se zgolemila 27%

32

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

te sindikalni organizatori od pristani{tata na Marsej, so {to gi postavila temelite za tkn. „Francuska vrska".

Potoa sleduva dolga, dalekuse`na matrica na sorabotki so organizacii koi dilaat droga, {to pomogna pomra~nite tajni operacii da mo`at samite da se finansiraat, izoliraj}i gi od nesakanite kontroli.

Taka, Jugoisto~na Azija stana glaven snabduva~ so droga kako „izrastok" na Vietnamskata vojna, osobeno nejzinite potajni aspekti. Sli~no, avganistanskiot konflikt potpomognat od CIA ne samo {to pomogna da se sozdade Al Kaeda, tuku go isfrli lokalno proizvodstvo na afion na vrvot na globalnite mapi. Zgora na toa, cela niza tajni operacii {irum Latinska Amerika pomognaa da se sozdade „kokainskata eksplozija" vo 1970-te i 1980-te godini, vklu~uvaj}i go i pronajdokot na „krak" kokainot.

No, ova e samo ednata strana na prikaznata. Drugata zapo~nuva so Ri~ard Nikson, koj se kandidira{e za pretsedatel vo 1968 godina so mototo „zakon i poredok". Ova vo najgolema mera be{e samo {ifra da se stavat vo ist ko{ negovite najbezglasni politi~ki neprijateli - studentskite demonstranti i „samobendisanite" urbani Crnci - no i be{e dadena racionalna osnova so vetuvaweto deka }e se namali u~i~niot kriminal, ne{to so koe{to pretsedatelite vo toa vreme nemale nikakva vrska. [tom be{e izbran, Nikson trgna da go ispolni svoeto nevozmo`no vetuvawe - ili barem da izgleda „jako" so toa {to se bori protiv nevozmo`noto. Vojnata protiv drogite e odgovorot {to go smisli i se ottoga{ ovoj pristap pre`ivuva vrz ~udnata me{avina od nepotvrdeni politi~ki motivi, od edna strana, i nevozmo`nosta za vistinski uspeh, od druga. Politi~kata upotreblivost na vojnata e bazirana na faktot deka ova e vojna koja nikoga{ ne mo`e da bide dobiena. Sè {to ovaa vojna mo`e da stori e da gi natrupuva `rtvite, godina po godina.

Globalnata komisija za politiki za drogata toa go narekuva „neuspeh".

No, Nikson toa bi go narekol ogromen uspeh. A, Va{ington e grad na Nikson, sega mnogu pove}e od koga i da e.

(Avtorot Pol Rozenberg e glaven urednik na Random Length News, dvonedelen alternativen magazin)

Перчењето на Кина – знак за економско слабеење Кина се повеќе се наметнува со големи проекти, но самиот тој факт не е толку битен, ниту пак е битно што тие значат за Кина, колку што се битни мотивите кои ја движат Кина напред во овој натпревар

KINA POVTORNO e na rabot da go isprati na more svojot prv nosa~ na avioni. Vo posledniov period, kineskite mediumi na{iroko go komentiraa ka`anoto na pres konferencijata na Ministerstvoto za odbrana, na koja otvoreno be{e potvrdeno deka Kina go renovira „Varjag" (sovetski nosa~ na avioni, koj po raspadot na SSSR i pripadna na Ukraina i koj nikoga{ ne be{e dovr{en, a kako takov pred pove}e godini go kupi Kina) i deka saka da mu se priklu~i na maliot klub na nacii koi imaat nosa~i na avioni.

Renoviraweto od strana na Kina na nedovr{eniot „Varjag" be{e edna od najlo{o ~uvanite tajni vo voenata istorija. Da se sokrie ne{to tolku masivno kako {to e nosa~ na avioni e mnogu te{ka rabota vo ova vreme na kameri i satelitsko snimawe. A, kineskite internetxii bea duri i poaktivni od stranskite nabquduva~i vo obnovuvaweto na fotografite na „Varjag" vo razni fazi na negoviot razvoj, go pretpostavuvaa datumot koga }e bide staven vo upotreba, kako }e bide krsten i va`nosta na ovoj brod koj naskoro treba da bide najnovoto zasiluvawe na kineskata mornarica.

Iako kineskite oficijalni lica i natamu se prepravaat deka zemjata ne raboti na „Varjag" za da go stavi vo aktivna slu`ba, Peking znae{e deka nivniot odnos kon javnosta po ova pra{awe samo dodade kon misti~nosta na kineskiot pomorski razvoj. Vesnicite i magazinite posveteni na odbranata {irum Pacifisti~kiot pojas i po{iroko se prepolni so stranski {pekulacii za idnite aktivnosti na sè poaktivnata i poagresivna kineska mornarica na me|unaroden plan, a da ne zboruvame za potrezvenite diskusii za ograni~uvawata i pre~kite so koi }e se soo~at potencijalnite kineski

pomorski ambicii so samo eden nosa~ na avioni (za sega) i bez nikakva istorija ili kultura na operacii so nosa~i na avioni.

Peking ja spu{ta bitnosta na „Varjag" so tvrdewata deka duri i po prvite probi na otvoreno more, }e bidat potrebni od dve do pet godini za „Varjag" da bide celosno doopremen za aktivna slu`ba i deka nosa~ot pove}e }e bide namenet za obuka i za nau~ni istra`uvawa, otkolku za agresivna, pa duri i odbranbena voena upotreba. No, kolku pove}e se trudi Kina da go namali zna~eweto na nosa~ot, tolku pove}e stranski eksperti tvrdat deka Peking ja krie svojata vistinska agen-

da: da gi izbrka SAD nadvor od aziskite vodi i da dominira so regionot.

Vnimanieto koe go dobiva „Varjag" e, od mnogu aspekti, pogre{no naso~eno. Kina e istoriski kopnena sila. Nejzinite najgolemi bezbednosni predizvici i natamu se doma, {irum ogromnata teritorija koja }e prodol`i da iziskuva ogromni tro{oci za ~ove~ka sila, oprema i transport. Istoriski, kineskoto flertuvawe so mornarica koja bi mo`ela da plovi daleku zad neposrednoto sosedstvo sekoga{ bilo ograni~eno.

Duri i pro~uenoto patuvawe na @eng He mo`e da se nare~e frivolno, mnogu pove}e otkolku seriozen

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

33

obid da se dominira so moriwata {irum svetot, pa duri i so onie vo samiot region.

So navleguvaweto na evropskite mornarici vo Azija, Kina se najde vo situacija vo koja go sfati bolniot nedostig od kakov i da e vistinski odbranben pomorski kapacitet.

Za razlika od sosednata Japonija, obidite na Kina da izgradi mornarica koja bi mo`ela da im se sprotivstavi na evropskite se poka`aa mnogu neefektivni i raste~kata japonska mornarica ja porazi kineskata flota. Kako i da e, na dolgi pateki Japonija be{e osudena na propast vo momentot koga izvr{i invazija vrz Kina. Zaradi obemot na kineskoto naselenie i nejzinata golemina, be{e re~isi nevozmo`no koja i da bilo stranska pomorska sila navistina da ja osvoi ovaa zemja.

Ekstenzivnata kineska geografija i ogromnoto naselenie se nejzinata su{tinska mo} i najgolemata odbrana. Duri i invazijata od more da postigne po~eten uspeh, Kina ima ~ove~ki resursi na krajot ili da go apsorbira osvojuva~ot (edinstvenata kopnena sila koja izvr{i uspe{na invazija vrz Kina, Mongolite, na krajot bea v{mukani vo kineskata kultura) ili, pak, da izdr`i pove}e od osvojuva~ot niz edna dolga vojna na iscrpuvawe.

Stratfor pove}e pati naglasuva{e deka edna od glavnite pri~ini poradi koi Kina se ~ini re{ena da gi pro{iri svoite pomorski kapaciteti e povrzana so nejzinata ekonomska struktura koja se pomestuva.

Ekonomskoto otvorawe i reformite vospostaveni od Deng Ksiaoping dovede do toa Kina da bide mnogu pozavisna od sirovini koi se nao|aat vo stranski dr`avi, kako i od stranskite pazari. Sega{nite linii za snabduvawe na kineskoto stopanstvo se protegaat {irum celata planeta.

Kina gi sogleda potencijalite na edna dominantna pomorska sila, imeno SAD, da gi popre~i ovie linii, ili duri i da gi blokira kineskite pristani{ta vo slu~aj na sudir.

Vo takov slu~aj, kineskoto pomorsko pro{iruvawe ne e del od strategijata da se anga`ira vo pomorska trka vo vooru`uvawe so SAD, duri ni da ja predizvika pomorskata dominacija na SAD. Poverojatno e deka Peking saka da izgradi odbranben pojas okolu kineskata pomorska periferija. Ova konceptualno bi mu ja dalo na Peking sposobnosta, vo slu~aj na sudir so SAD, da mo`e

34

da prodol`i so trgovijata, barem so zemjite koi se grani~at so Ju`noto kinesko more. Ova delumno ja objasnuva i tkn. Kineska strategija povrzani ostrovi i nejziniot sè pogolem interes za spornite krajbre`ni teritorii, kako {to se ostrovite Spratli.

No, vnimanieto naso~eno kon noviot nosa~ na avioni na Kina, kon podmornicata za dlaboko istra`uvawe, nejzinite istra`uvawa na vselenata i sli~nite aktivnosti, isto taka, mu pomagaat na Peking da go ottrgne vnimanieto na doma{nata i svetskata javnost od vistinskite problemi vnatre vo zemjata. Sposobnosta na Kina da obnovi da go napravi ploven nosa~ot na avioni izgraden koga sè u{te postoe{e Sovetskiot sojuz i vrz osnova na tehnologija od minatata generacija e sli~no na nejzinoto prvo ispra}awe na ~ove~ki ekipa` vo vselenata pred nekolku godini. Ovie proekti se mnogu ska-

potrebi na zemjata. Kako {to poka`a i poslednata `elezni~ka, vakvite sokovi vo kineskata tehnologija za poka`uvawe ne se sekoga{ dousovr{eni vo brzaweto da se istakne napredokot. Mo`ebi vnimanieto treba da se svrti od ona {to ovie tehnologii zna~at za Kina, kon toa {to go tera Peking da pokrenuva tolku mnogu od niv. Glavnata gri`a na Peking e da izbegne ekonomska i op{testvena kriza, a kineskite lideri znaat deka e samo pra{awe na vreme koga kineskoto stopanstvo }e se soo~i so istite strukturalni ograni~uvawa so koi nejzinite isto~noaziski uspe{ni sosedi ve}e se soo~ija.

Krizata ve}e, mo`ebi, po~nuva da se razviva vo Kina, vo momentot koga trite decenii na visok rast mu otstapuvaat mesto na poumereniot rast i koga neefikasnosta na ekonomijata stanuva se poo~igledna. Ploveweto so nosa~ na avioni vo moriwata

Peking saka da go ottrgne vnimanieto od vistinskite problemi vnatre vo zemjata

pi i se odnesuvaat na perifernite strate{ki potrebi na Kina, no privlekuvaat mnogu vnimanie. Tie vo prekumorskite zemji nekako uspevaat da ja zasilat percepcijata na Kina vo podem - a Kina vo podem ne mo`e da bide na rabot na ogromna op{testvena i ekonomska kriza. Na doma{en teren, nivnata namena e da go inspiriraat naselenieto - so sozdavawe na ~uvstvo na zaedni{tvo, `rtvuvawe i nacionalizam - da zastane zad nadoa|a~kata globalna sila.

Kako i branata „Trite klisuri" ovoj pokaz na kineskata sposobnost e impresiven vo momentot, no ne gi zasega na vistinski na~in su{tinskite

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

okolu Kina mo`e da e prekrasna prilika za televiziski snimki i za voodu{evuvawe od nadoa|a~kata kineska mo} od koja se odzema zdivot.

No , vistinskata pretstava se igra doma. Stresovite koi gi zafa}aat malite biznisi i migrantskite rabotnici, pome|u stopanskite potrebi na centralnite planeri i onie na lokalnite i regionalnite vlasti, go nametnuvaat pra{aweto koe sè pote{ko se odbegnuva: {to }e se slu~i ako kineskoto ekonomsko ~udo se so~i so ona so koe, na krajot, se soo~uvaat site ekonomski ~uda - realnosta deka ne postoi takvo ne{to kako neograni~en, linearen, pove}ecifren ekonomski rast.

ЕКОНОМИЈА

Партал туризам Дојран се уште сонува за дамнешните времиња, кога беше една од најпосетуваните туристички дестинации во земјава. Локалната власт е немоќна сама да ги реши сите недостатоци и да го врати некогашниот сјај. Фали подршка од државата, пари и многу инвеститори ekonomija@forum.com.mk

За прв пат во историјата намелен рејтингот на САД Не можат да се сетат кога добиле покачување И новата шефица на ММФ под истрага НБМ со позитивни проекции за економскиот раст

„ФОРУМ“ ВО ДОЈРАН

Партал туризам Дојран се уште сонува за дамнешните времиња, кога беше една од најпосетуваните туристички дестинации во земјава. Локалната власт е немоќна сама да ги реши сите недостатоци и да го врати некогашниот сјај. Фали подршка од државата, пари и многу инвеститори

STRUMI^ANECOT Aleksandar godi{niot odmor poslednive nekolku godini go pominuva rabotno vo Dojran. Toj e eden od tezgaxiite koi prodavaat pokraj ezeroto. „Cel den sum pred ezeroto, ama nemam vreme koga da vlezam vo nego. A i taka vodata e kako bara, pa ne mi e krivo. Ovde ne sum za da odmaram, tuku da rabotam. Po~nuvam vo 7-8 sabajle, zavr{uvam na polno}”, raska`uva Aleksandar.

Za Ilinden, praznik koj op{tinata Dojran go ima za „slava” na gradot dojdoa i negovata `ena i dvete deca. Za da za{tedat site ~etvorica nekolku dena spiea vo improviziraniot {ator pozadi tezgata. Isto go pravat site negovi „kolegi”, na koi ne im se ispla}a sekoj den da ja redat tezgata. I ne samo tie. Najgolem broj od turistite koi doa|aat vo Dojran prestojuvaat vo {ator (postaveni bukvalno nasekade), a nekoi i vo kombiwa ili vo svoite avtomobili. Eden problem e {to ovoj turisti~ki centar nema dovolno kapacitet da gi primi site (hotelite i kamp prikolkite na golemite dr`avni firmi, denes del od niv ve}e privatni ili so nedefinirani imotni odnosi, gi izel zabot na vremeto, a privatnite kapaciteti se nedovolni), a drug e {to golem broj od niv (najmnogu od isto~na Makedonija) nemaat buxet da si dozvolat ~ista soba i tu{.

Prete`no siroma{nite turisti ne samo {to ne tro{at pari za smestuvawe, tuku so sebe na golemo si nosat i hrana. Pa od sabajle ili nave~er dodeka se {etate po kej imate mo`nost da vidite kako vo improvizirani uslovi se podgotvuvaat mekici, se vrti skara, se pr`at jajca i piperki... \ubreto koe e rasfrlano nasekade i nesredenite pla`i se druga prikazna...

36

Фото: Ивана Кузмановска

oд Петре Димитров

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

Namesto so pesok, pla`i na treva

\ubre po pla`ite kolku saka{

Se sreduva i vo {pic na sezonata

Glavna atrakcija lekovitata kal

Objekite napu{teni, kejot vo izgradba

СКОПЈАНИ ГИ ОКУПИРАА ПЛАЖИТЕ Godinava nekolku koncesioneri po simboli~na cena od edno evro po kvadrat vo dogovor so Ministerstvoto za trasport i vrski iznajmija nekolku pla`i. No osven postavenite {ankovi, tie ne se potrudija da ja potsredat i is~istat okolinata i da gi uredat pla`ite. Gradona~alnikot na Dojran, Gligor ^abuliev e revoltiran od nivnoto odnesuvawe i nepo~ituvawe na dogovorot za koncesija. Planiral od prvi juli koga op{tinite dobija zgolemeni nadle`nosti da gi raskine dgovo rite, no vo interes na turizmot odlu~il toa da go odlo`i do septemvri. „Skopjani gi okupiraa {ankovite.

Toa se lu|e, koi samo so postavuvawe {ankovi, sakaat da pe~alat pari, a ne i da gi uredat pla`ite. Pla`ite se ureduvaat 12 meseci, a ne 15 dena. Ne mo`e celiot tovar za turisti~koto za`ivuvawe na Dojran da go nosi lokalnata vlast bez

poddr{ka od koncesionerite na pla`ite”, veli ^abuliev.

Svesen e deka vo Dojran letuvaat turisti so poplitok xeb, no kako {to veli, toa ne zna~i deka i tie gosti ne zaslu`uvaat podobar tretman.

Градот остана со едно казино Една од причините зошто Дојран често беше посетуван од грчките туристи беа двете казина. „Хит“ казино се уште функционира во комплексот „Мрдаја“, но популарното казино „Ројал“ (поранешно „Атланитик“) зад кое сега стои Австриец со хрватско потекло во центарот на градот моментално е затворено. Дојранчани објаснуваат дека проблемот е што државата се уште не му дала лиценца за работа, поради долговите на старите газди.

„Toa ti e „partal” turizam.

Problemot le`i vo parite. Na{ata op{tina nema dovolno finansiska kondicija sama da gi re{ava site problemi i da nosi investitori.

Nemo`e dr`avata da investira i da gi promovira samo Ohrid i Skopje.

Provincijata e zapostavena”, veli toj.

Za nehigienata na pla`ite i okolinata gi obvinuva koncesionerite i turistite za koi veli deka im fali ekolo{ka edukacija. „Nie go sobirame |ubreto, no turistite kone~no treba da sfatat deka plasti~nite {i{iwa ne se ostavaat na pla`a”, veli ^abuliev.

Veli deka i pokraj toa {to kako op{tina nemaat dovolno pari, sepak razmisluvaat i promoviraat kaj zainteresirani investitori nekolku proekti, koi treba da go za`iveat Dojran. Omilen mu e muzejot na kolci vo koj vo nekolku mandri }e ima muzej na lokalnata flora i fauna i alati na ribarite. „Ni{to ne mo`eme sami. Eve i neodamne{noto renovirawe na krovot na crkvata Sv. Ilija, zna~aen kultu-

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

37

Skara nasekade, duri i na `urka

rno-istoriski spomenik nema{e da bide izvodlivo bez pomo{ta od Ministerstvoto za kultura”, veli gradona~alnikot.

Eden od proektite koj treba da zavr{i godinava e i poplo~uvaweto na kejot do gr~kata granica, za ~ie zavr{uvawe falat u{te 1,5 ki-

Tezgaxiite glavni

lometri. Proektot go realiziraat zaedno so Ministerstvoto za transport i vrski.

Spored oficijalnite podatoci

Vaqon Sara}ini, minister za ekonomija

Infrastrukturata ni e prioritet Vo svoeto prvo intervju noviot minister za ekonomija Sara}ini najavuva investiciski ciklus za vlo`uvawe vo infrastruktura i turisti~ka signalizacija Forum: Turizmot go najavivte kako eden od va{ite prioriteti. Pokonkretno na {to }e rabotite za da se razvie turizmot? Imate li va{i idei ili samo }e rabotite na proektite od prethodniot minister?

Sara}ini: So doa|aweto na ~elnata pozicija na Ministerstvoto za ekonomija razvojot na turizmot go smestiv vo mojata lista na prioriteti.

Toa podrazbira finalizirawe na ve}e zapo~natite aktivnosti i proekti, soglasno Programata za razvoj na turizmot za 2011 godina, no i zapo~nuvawe na novi, {to }e zna~at podigawe na turizmot na edno povisoko nivo, kako sektor koj igra aktivna uloga vo kreiraweto na procesot na sozdavawe na nacionalnite pridobivki, vo procesot na zgolemuvawe na sevkupnata vrabotenost i vo zgolemuvaweto na devizniot priliv. Ne slu~ajno e izbran turizmot vo moite prioriteti. Toj e dvigatel na razvojot na drugite ekonomski granki koi se pove}e ili pomalku povrzani so nego, kako i vo potiknuvaweto na razvojot na malite i srednite pretprijatija. ]e se prodol`i so rabota na kapitalniot proekt „Makedonsko

38

selo”,so koj e predvidena izgradba na 12 avtenti~ni ku}i od razni regioni od dr`avata so tradicionalna arhitektura i so niza drugi propratni selski stopanstva, tradicionalni zanaeti i drugi sodr`ini.

Se o~ekuva usvojuvawe i implementacija na revidiranata Nacionalna strategija za razvoj na turizmot, a }e rabotime i na podobruvawe na uslugite koi se davaat vo ugostitelstvoto i turizmot, po pat na podignuvawe na kvalitetot i kvantitetot vo kategorizacijata na ugostitelskite objekti, preku revidirawe na podzakonskite akti vo delot na minimalno-tehni~kite uslovi i kategorizacijata na istite. Vo naredniot period }e sledi i investiciski ciklus vo delot na infrastrukturata i turisti~kata signalizacija.

Eden od novitetite }e bide i voveduvawe na takanare~enata „Turisti~ka satelitska smetka”, kade vo partnerstvo so najgolemite turisti~ki institucii kako Svetskata turisti~ka organizacija, }e izrabotime sistem na pravilno sledewe na podatocite za to~niot broj na turisti, devizniot priliv, kako i karakterot na posetite, potro{u-

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

va~kite potrebi i dr. Sekako, }e se naso~ime i kon drugite vidovi turizam preku izrabotka na studija so analiza za razvoj na planinskiot, lovniot i ribolovniot turizam i nacionalnite parkovi. Bi sakal da spomenam deka }e sledi reorganizacija na Agencijata za promocija i podr{ka na turizmot vo Makedonska nacionalna turisti~ka organizacija, po sistemot na javnoprivatno partnerstvo, kade }e se realiziraat golem broj na aktivnosti i proekti od oblasta na marketingot i turisti~kiot proizvod.

Kako Vlada, pak, }e prodol`ime so konceptot na zaedni~ko brendirawe na Makedonija kako turisti~ka destinacija so raznite promotivni spotovi i kampawi „MacedoniaTimeless”, “Istra`i ja Makedonija” i dr., {to vrodi so plod vo izminatite dve godini i so proglasuvawe na Republika Makedonija i na{ata turisti~ka destinacija Ohrid, vo svetskite mediumi kako ’Observer’ i ’Gardijan’, kako predlozi za atraktivni destinacii koi treba da se posetat. Sekako, }e se prodol`i i so merkata za subvencioniraweto na organiziraniot stranski

minatata godina vo Dojran se ostvareni 100 iljadi no}evawa. Za godinava o~ekuvawata se pogolemi. ХИГИЕНА И ИНФРАСТРУКТУРА Pretsedatelot na Agencijata za promocija i podr{ka na turizmot, Ohri|anecot Zoran Strezovski posleden pat vo Dojran bil pred edna godina. Naskoro planira da odi pak. Veli deka blagodarenie na gradona~alnikot gradot ~ekori napred, no ne se soglasuva so nego deka se promovira samo Ohrid.

“Vo na{ata promocija na zemjata za leten turizam gi promovirame i Ohrid i Dojran i Prespa. Izborot na tur operatorite e druga rabota. Da, naj~esto go izbiraat Ohrid, poradi

aerodromot, dobrata infrastruktura i hotelskite kapaciteti. Tokmu toa mu fali na Dojran za da stane poatraktiven”, veli Strezovski.

Negoviot sogra|anin Don~o Tanevski od zdru`enieto na hotelieri HOTAM vo Dojran bil pred eden mesec. „Lokalnata samouprava navistina napravi mnogu za za`ivuvawe na turizmot. A za |ubreto mo`e da vi ka`am deka ne postoi komunalno pretprijatije koe mo`e da go is~isti seto |ubre {to go pravat na{ite turisti. Istiot problem go imavme i go imame i vo Ohrid. Definitivno e potrebna edukacija na doma{nite turisti”, veli Tanevski.

Bitol~anecot Mile Spirovski od asocijacijata na turisti~ki agencii ATAM, veli deka postojat dve osnovni raboti za razvoj na turizmot: infrastruktura i higiena. Toa spored

promet vo turizmot vo dr`avata, a so cel direktna podr{ka na razvojot na turizmot, merka za koja godinava se predvideni 48,8 milioni denari. Vrz osnova na ovie subvencii zgolemen e broj na ~arter letovi od Holandija, Finska i Izrael i promotivnite letovi od ^e{ka i Rusija. Me|u novovovedenite merki e i namaluvawe na stapkata na DDV od 18 na 5% za ugostitelskite uslugi vo komercijalnite ugostitelski objekti, koja treba da ima pozitiven efekt vrz turizmot, so {to makedonskiot turisti~ki proizvod }e bide u{te pokonkurenten na svetskite pazari.

Koi spored Vas se glavnite nedostatoci na makedonskiot turizam?

Ne bi sakal da ka`am nedostatoci, no slabosti sekako deka ima, koi kako Vlada, vo sorabotka so lokalnite samoupravi i so privatniot sektor popatno }e gi re{avame i otstranuvame. Zatoa i se naso~ivme kon podobruvawe na infrastrukturata - patnata, soobra}ajnata i turisti~kata, odnosno smestuva~kata, so privlekuvawe na novi investicii vo hotelierstvoto i doa|awe na poznati svetski brendovi kaj nas.

Mora cvrsto da rabotime na zaedni~ki proekti so privatniot sektor na baza na javno- privatno partnerstvo vo delot na kreirawe na novi turisti~ki proizvodi, kade na{ite turisti~ki organizacii }e treba pove}e da se osvrnat na razvoj na

doma{niot turizam, odo{to nadvore{niot. ]e se raboti i na podobruvawe na uslugite koi se davaat vo ugostitelstvoto i turizmot, po pat na podignuvawe na kvalitetot i kvantitetot vo kategorizacijata na ugostitelskite objekti, a vo delot na promocijata, isto taka planirano e zaedni~ki da nastapime na svetskiot pazar, kako dr`ava, lokalna samouprava zaedno so hotelierite i turisti~kite agencii, so {to pokvalitetna i pobogata ponuda.

nego se i dvata osnovni problemi na koi treba da rabotime za da go razvivame turizmot. Vo Dojran bil minatata godina i videl progres. „Ne deka sum lokal patriot, no ne samo Dojran, tuku i Bitola ima dosta neiskoristen potencijal.

Pred izvesno vreme na Pelister prestojuva{e dve godi{no dete od SAD. Ima{e asma, a po negoviot dvogodi{en prestoj na Pelister se izle~i. Zna~i mestoto ima nekakva mo}, no nie nemame sertifikat za toa. Kako toga{ da go prodavame kako takva destinacija? Ista e prikaznata i so bawite... Gospod dal, ~ovek treba da dade raka. Navistina e greota. Turizmot stanuva osnovna granka za na{ata ekonomija. Treba i taka da se odnesuvame so nego”, veli Spirovski.

Dali ramnomerno se vlo`uva vo turizmot ili se forsiraat samo Skopje i Ohrid?

Skopje i Ohrid se ve}e profilirani kako glavni destinacii za turistite, posebno za stranskite, za {to postojat objektivni pri~ini. So ogled na mestopolo`bata, solidnata infrastruktura, postoe~kite kapaciteti i pove}egodi{nata prepoznatlivost na ovie dve destinacii, prvata kako glaven grad na dr`avata, vtorata kako turisti~ka meka na Balkanot.

No, fakt e deka Makedonija ima mnogu atraktivni mesta, koi pretstavuvaat potencijal za razvoj na turizmot, kako {to se Struga, Tetovo, Bitola, Berovo, Dojran, Prespa, Mavrovo, Popova [apka, Ko`uf, Kokino, Kuklica, Tikve{ijata, Heraklea, Stobi ... Zatoa i edna od opredelbite e vo idniot period da rabotime na disperzija na ponudata niz dr`avata. Na zimskiot turizam pred se’, kako i ruralniot, vinskiot i posebno na kulturniot turizam vo.

Vo toa najmnogu }e pomogne planiranata Studija so analiza za razvoj na planinskiot, lovniot i ribolovniot turizam i nacionalnite parkovi i sekako, revidiranata Nacionalna strategija za razvoj na turizmot, kako strate{ka ramka so pokazateli, aktivnosti, rokovi i zasegnati strani, so cel planski i odr`liv razvoj na turizmot.

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

39

ПЛАТИ

Не можат да се сетат кога добиле покачување Иако статистиката покажува забележителни поместувања во висината на просечната плата во Ма) кедонија, најголем дел од работниците можат само да сонуваат за плата од 20.000 денари oд Владимир Николоски

VRABOTENITE VO dr`avnata administracija so netrpenie ja o~ekuvaat slednata godina, koga spored vladinite najavi treba da po~ne postepenoto zgolemuvawe na platite. Vo 2012 g. administrativcite treba da go dobijat prvoto poka~uvawe od 5% od vkupno 21,3%, za kolku {to treba da im se zgolemat platite vo narednite tri godini. So ogled na toa {to ova e vtor pat vo poslednite pet godini Vladata da gi zgolemuva platite na dr`avnata administracija, neizbe`no e pra{aweto kakvo vlijanie ima vakvata merka vrz porastot na platite vo privatniot sektor i voop{to vrz porastot na prose~nata plata vo zemjava?

Statistikata poka`uva zabele`itelni pomestuvawa vo visinata na prose~nata plata vo Makedonija. Imeno, spored poslednite podatoci na Dr`avniot zavod za statistika (DZS) prose~nata mese~na isplatena bruto-plata po vraboten vo maj 2011g. iznesuvala 30.736 denari, {to e za re~isi 9.500 denari pove}e otkolku vo maj, 2005 g., koga prose~nata bruto plata bila 21.335 denari. Ako se zeme predvid deka vo me|uvreme nema porast na visinata na pridonesite, toa zna~i deka platite za pet godini porasnale za nad 150 evra.

Me|utoa, stanuva zbor za zgolemuvawe samo na hartija i samo vo odredeni sektori, bidej}i vo realnosta mnogu malku od vrabotenite lica vo zemjava gi osetile vakvite statisti~ki brojki vrz svoja ko`a.

Taka, spored DZS prose~nata neto plata vo maj, godinava iznesuvala 20.954 denari, {to e za 435 denari pove}e otkolku vo april, 2011 g.

Sepak, golem del od rabotnicite mo`at samo da sonuvaat za plata od 20.000 denari ili za zgolemuvawe

40

na platata vo iznos od 150 evra. “^ekajte da se setam. Pred pet ili {est meseci mi ja zgolemija platata za 1.000 denari, a tuka rabotam ve}e tri i pol godini”, veli Biljana K.,vrabotena kako arhitekt vo proektantsko studio.

“Otkako sum tuka, voop{to ne mi ja zgolemile platata”, veli Z. ., vraboten vo farmacevtska kompanija.

Vo {est od deset javuvawa po slu~aen izbor, rabotnici vo limarska rabotilnica, vo proizvodstvo na drvna gra|a, vo salon za elektri~na oprema i vo pove}e dejnosti velat deka platata ne im ja zgolemile nitu za eden denar. Platata na rabotnicite so koi kontaktiravme ostanala zamrznata iako na rabotnoto mesto rabotat pove}e od tri godini. Od druga strana, rabotnici {to dobile zgolemuvawe velat deka toa se slu~uva vo zavisnost od raspolo`enieto na sopstvenicite, no

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

i od ekonomskite rezultati na firmite. Spored nivnite vpe~atoci, toa nema nikakva direktna vrska so zgolemuvawata na platite vo administracijata. АДМИНИСТРАТИВЦИТЕ МЕЃУ ПЕТТЕ НАЈГОЛЕМИ Spored poslednite podatoci na DZS vo maj, godinava pogolemi plati vo odnos na april zele rabotnicite vo 14 od vkupno 19 dejnosti, po koi se kategorizirani doma{nite kompanii i institucii. Zgolemuvaweto na platite se dvi`i od 8 denari vo sektorot zdravstvena i socijalna za{tita do re~isi 5.000 denari vo sektorot informacii i komunikacii.

Iako DZS objavi deka prose~nata mese~na isplatena neto-plata po vraboten vo maj, godinava porasnala za 435 denari vo sporedba so april, matematikata poka`uva deka

za najgolem del od vrabotenite prose~nata plata e nedosti`na. Imeno, analizata na platite {to bile isplateni vo maj poka`uva deka najniski plati ima vo dejnostite {to vrabotuvaat najgolem del od rabotnicite. Taka, vo prerabotuva~kata industrija i vo zemjodelskiot sektor, kade {to rabotat okolu 245.000 od vkupno 649.000 vraboteni lica, platite se dvi`at pod ili okolu 15.000 denari, {to e za pribli`no 100 evra pomalku otkolku makedonskiot prosek. Isklu~ok se vrabotenite vo stoiljadnata administracija, kade {to platite se povisoki od prose~nata makedonska plata ili se na pribli`no isto nivo.

Plata {to e nekolku iljadi denari pod prosekot vo Makedonija zele i vrabotenite vo grade`ni{tvoto, vo trgovskiot sektor i vo u{te nekolku drugi dejnosti. Na listata, pak, na najvisoki plati, za razlika od porano, koga na prvo mesto postojano se rangiraa vrabotenite vo dejnosta finansisko posreduvawe (banki, {tedilnici i drugi finansiski institucii), sega se najdoa vrabotenite vo sektorot informacii i komunikacii, koi vo maj zele prose~na plata od nad 38.000 denari.

Indikativno e {to me|u pette dejnosti so najvisoka prose~na plata vo maj se i javnata uprava i odbranata kade {to vrabotenite zele prose~na plata od 24.886 denari.

Iako nivnite plati se me|u najvisokite vo dr`vata, vraboteni vo administracijata velat deka poka~uvaweto na platite ne im stignuva da gi pokrijat zgolemuvaweto na cenite na strujata, parnoto, kako i na hranata, na benzinot i na drugite osnovni proizvodi. „So poslednoto poka~uvawe na platite pred dve godini mojata plata porasna za okolu 1.800 denari. Se Просечни плати во државите од поранешна СФРЈ Држава

Просечна плата

Словенија

975 евра

Хрватска

742 евра

Црна Гора

479 евра

БиХ

406 евра

Србија

345 евра

Македонија

340 евра

razbira deka vladinata odluka da gi zgolemi platite vo administracijata za mene i za moite kolegi be{e pozitiven ~ekor. Me|utoa, ottoga{ samo smetkata za parno porasna za nad iljada denari, a da ne zboruvame za strujata, benzinot i hranata. Taka {to ova zgolemuvawe ne pridonese mnogu za podobruvawe na sostojbata na na{iot semen buxet”, veli vrabotena vo dr`avnata administracija. ВО 13.000 ФИРМИ НАЈВИ СОКА ПЛАТА Е 12.000 ДЕНАРИ

raat delovnite subjekti vo koi najmalite plati se za dva ili tri pati poniski od najvisokite plati.

Inaku, pribli`no 45.000 vraboteni lica vo zemjava imaat zavr{eno samo osnovno obrazovanie, a nad 4.000 lica rabotat bez nikakva {kolska podgotovka ili so nezavr{eno osnovno obrazovanie. Vo strukturata na doma{nata rabotna sila dominiraat licata so sredno obrazovanie. Taka, nad 250.000 vraboteni lica imaat zavr{eno tri ili ~etiri godini sredno obrazovanie. Tokmu nekvalifikuvanosta na rabotnata sila vo zemjava, a pred se kaj povozrasnite gra|ani e eden od najgor~livite problemi na makedonskata ekonomija poradi koj i stapkata na nevrabotenost ve}e so decenii nanazad e nad granicata od 30%.

Polovina od vkupniot broj makedonski firmi imaat najvisoki netoplati od 200 evra ili pomalku. Dvanaeset iljadi denari e najvisoka plata vo nad 13.600 delovni subjekti vo zemjava, a re~isi poloПросечни плати во Македонија по сек vina od niv se тори во мај, 2011 година/во денари zanimavaat so trgovija. Vo Земјоделство, лов и шумарство 14.966 okolu 7.500 firmi najviРударство и вадење камен 22.817 sokata plata se dvi`i od Преработувачка индустрија 15.320 3.000 do 10.000 denaСнабдување со електрична енергија, гас 35.715 ri, a plati nad granicata Снабдување со вода 18.755 od 35.000 denari zemaat Градежништво 16.643 vrabotenite vo Трговија на големо и трговија на мало 18.680 3.207 delovni subjekti.

Interesno e Транспорт и складирање 21.763 {to vo zemjava ima firmi Објекти за сместување и 15.280 vo koi razliсервисни дејности со храна kata me|u najniskata i najИнформации и комуникации 38.190 visokata plata na vraboteФинансиски дејности и осигурување 37.224 nite mo`e da bide od dva Дејности во врска со недвижен имот 23.862 do devet i pove}e pati. Стручни научни и технички дејности 24.617 Taka, vo zemАдминистративни и помошни 14.876 java ima 385 услужни дејности firmi vo koi najgolemata plata e za 9 i Јавна управа и одбрана 24.886 pove}e pati Образование 21.286 pogolema otkolku najniЗдравствена и социјална заштита 21.884 skata plata.

Sepak, podatoУметност, забава и рекреација 19.168 cite na DZS poka`uvaat Други услужни дејности 23.011 deka domini-

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

41

ЌЕ РАСТЕ ЛИ ЦЕНАТА НА ЛЕБОТ

Новата реколта донесе стари кавги Можна ли е постигнување на идеално решение, со кое што и земјоделците и мелнича) рите би биле задоволни од откупната цена на пченицата, без притоа таквата состојба да се одрази врз цената на крајниот производ)лебот од Александар Поповски

VO EKOT NA @E[KITE letni denovi vo Makedonija, koga e vreme za `etva na p~enicata, dopolnitelno temperatura ja podgrevaat proizvoditelite i melni~arite so nivnite ve~ni kavgi okolu visinata na otkupnata cena na p~enicata. I ednite i drugite uveruvaat deka tie se vo pravo, deka nivniot glas treba da se slu{ne, vo sprotivno im se zakanuva celosna propast. Istovremeno se obvinuva sprotivniot tabor deka ja diktira cenata za da zaraboti dopolnitelno, {to vpro~em i ne e nevoobi~aena praktika vo uslovi na pazarna ekonomija. Cenata {to godinava ja baraat zemjodelcite za kilogram p~enica e taa da bide najmalku 15 denari po kilogram, vo sprotivno se zakanuvaat deka nema da ja prodavaat rekoltata. Pritoa obvinuvaat deka melni~arite im nudat i po 11 denari za kilogram, {to za niv e krajno neprifatlivo, a odreden broj na proizvoditeli duri smeta i deka cenata od 15 denari po kilogram ne e dovolna za zadovoluvawe na nivnite minimalni potrebi.

Nasproti niv, del od melni~arite {to gi kontaktira{e „Forum", velat deka vo javnosta se iznesuvaa razni {pekulacii i nevistini, a deka tie se podgotveni za kvalitetna p~enica da platat 15 denari, dodeka za pomalku kvalitetna 13 denari. ДРЖАВАТА ПРИКЛЕШТЕНА ОД ДВЕ СТРАНИ Pod silen pritisok od dvete strani, resornoto Ministerstvoto za zemjodelstvo, {umarstvo i vodostopanstvo nastojuva da zazeme kolku {to e mo`no pove}e neutralnost, vodej}i pritoa gri`a, kolku {to e vo negov domen, da ne dojde do nedostig na

42

p~enica i da ne poskapi cenata na krajniot proizvod, lebot.

Edna od merkite, koi poslednite godini ja voveduva ministerstvoto e ograni~en, odnosno usloven uvoz na p~enica i na bra{no. Sekoj, koj {to }e saka vo letnite meseci da uveze kilogram p~enica ili bra{no, mora prethodno da otkupi ~etiri kilogrami doma{na p~enica. Na ovoj na~in dr`avata nastojuva da gi prinudi melni~arite da go otkupat doma{noto proizvodstvo na p~enica, bez razlika dali e taa poskapa od p~enicata vo sosednite dr`avi.

Istovremeno se zabranuva i izvozot na p~enica za da se zadovolat doma{nite potrebi i da se napolnat dr`avnite stokovi rezervi so ovoj vitalen proizvod. Pokraj ova, Vladata donese odluka za dr`avnite rezervi da otkupi 40.000 toni p~enica.

Resorniot minister Qup~o Dimovski denovive postojano e na teren, so cel odblizu da vidi kako novite merki vlijaat. „Raduva faktot {to po denesuvaweto na setot merki, na teren evidentni se prvite rezultati. Otkupnata cena na p~enicata sega se dvi`i od 13 do 15 denari za kilogram", istakna Dimovski po edna sredba so zemjodelskite proizvoditeli od pelagoniskiot kraj.

Makedonija vo minatoto ne uspeva{e celosno da gi zadovoli potrebite za p~enica od doma{no proizvodstvo, poradi {to otkako }e zavr{e{e otkupot, del od potrebite se zadovoluvaa so uvoz. Spored procenkite, godinava }e ima uspe{na rekolta i se o~ekuva da se proizvedat nad 320.000 toni p~enica, nasproti 200.000 toni proizvedeni lani. Sepak, del od ova proizvodstvo e za dobito~na hrana, poradi {to se o~ekuva deka Makedonija blizu 30% od potrebite na p~enica }e treba

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

da gi zadovoli so uvoz. МЕЛНИЧАРИТЕ БАРААТ УВОЗ СЕГА Nezadovolstvo i negoduvawe pora-

di interventnata merka na vladata za ograni~uvaweto na uvozot na p~enicata, iska`uvaat melni~arite.

Tie obvinuvaat deka so ovie merki }e se nametne situacija, vo koja zemjodelecot }e gi diktira cenite na otkupot i predupreduvaat deka so toa mo`e da bide zagrozen opstanokot na melni~ko-prerabotuva~kata industrija. „Nie ne sme protiv toa dozvolata za uvoz na p~enica da mora da se „vrze" so kupuvawe doma{no `ito, no predlagame taa merka da bide mnogu poblaga i toj soodnos da bide eden sprema eden, {to zna~i ako sakame da uvezeme eden ton p~enica da mora da kupime samo eden ton doma{na", veli Nikola

otkupen i posledniot ton na doma{na p~enica, bidej}i toga{ cenata ovoj proizvod bi mo`ela da porasne. „P~enicata vo Bugarija ~ini okolu 11 denari za eden kilogram, a srpskata od 12 do 13 denari, {to se mnogu poniski ceni od tie {to se nudat doma", argumentira \or|iev. „Smetam deka cenata na p~enicata vo Makedonija treba da ja odreduva pazarot. Nie bez problem pla}ame 15 denari za kilogram kvalitetna p~enica", dodava \or|iev. Spored nego, dokolku navistina se dojde vo situacija zemjodelcite da ja diktiraat otkupnata cena, toa mo`e da se po~uvstvuva i vrz cenata na krajniot proizvod. Na po~etokot na godinata, poradi golemata su{a vo Avstralija, poskape cenata na p~enicata na svetskite berzi, {to rezultira{e so poskapuvawe na cenata na lebot vo Makedonija za tri denari, a potoa poskapea i ostanatite pe~iva. Dr`avata vedna{ reagira{e so pu{tawe vo promet na p~enicata od stokovite rezervi, no vakvata situacija ne ja vrati starata cena na lebot, tuku samo spre~i natamo{no poskapuvawe. Vladata sega e ohrabrena od uspe{nata rekolta i smeta deka godinava cenata na lebot nema da bide diktirana od slu~uvawata na svetskite pazari, tuku deka Makedonija re~isi celosno }e gi zadovoli potrebite so doma{no proizvodstvo, a dokolku se pojavi pomal nedostig, se planira toj da bide nadminat preku rezervite. ФАРМЕРИТЕ СО КОНТРА АРГУМЕНТИ

\or|iev, sopstvenik na „Makmlin" od ^e{inovo. Toj uka`uva deka poradi niski ceni na p~enicata na stranskite pazari, osobeno vo sosedstvoto, potrebno e sega da se dozvoli uvozot, a ne otkako }e bide

Zdru`enijata na zemjodelcite, pak, obvinuvaat deka melni~arite bile tie koi {to vo izminatite godini dobivale povlastena sostojba.

Pretsedatelot na Federacijata na farmeri na Makedonija (FFRM) Andrija Sekulovski vo razgovor za „Forum" veli deka melni~arite se u{te se tretiraat kako povlasteni vo sinxirot na proizvodstvo, dodeka site ostanati treba da gi pokrivaat nivnite zagubi. „Kako e mo`no zemjodelecot, koj dopolnitelno e pritisnat od klimatskite uslovi, da bide poprofitabilen i da ima mo`nosti za novi investicii, vo situacija koga melni~arite postojano baraat evtina, a kvalitetna p~enica, dinamika na isporakata, koga sekoga{ p~enicata ja zemaat po najniski ceni, isplatata znae da se vr{i i vo natura, a ponekoga{ docni duri i cela godina", pra{uva

Sekulovski. Toj ne stravuva deka godine{nata rekolta }e ostane neotkupena, tuku naveduva deka najgolem problem e otkupnata cena.„Za `al i pokraj toa {to Federacija nastojuva{e seto ova {to ni se slu~uva da se izbegne, i ponatamu sme soo~eni so neorganiziran otkup, odnosno so stihijno otkupuvawe, so pritisok kon zemjodelcite deka cenata }e pa|a, pa ajde daj te go `itoto. Seto toa se slu~uva vo uslovi koga otkupnata cena ne e definirana i nema potpi{ano dogovori za otkup na `itoto. Otkupnata cena zasega varira od 11 do 13 denari za kilogram", veli Sekulovski.

Farmerite gi pozdravija vladinite merki za vrzuvaweto na uvozot so kupuvawe na doma{na p~enica, no krajno se nezadovolno poradi nepo~ituvaweto na postojnata zakonska obvrska, spored koja 45 dena pred otkupot na p~enica treba da se sklu~at dogovorite za otkup pome|u proizvoditelite i otkupuva~ite i 10 dena pred po~etok na `etvata cenata da bide istaknata na otkupnite punktovi. Tie baraat i po~ituvawe na pravilnicite vrzani so otkupot na p~enicata, pokratok rok za isplata na otkupenata p~enica, najdocna do po~etokot na esenskata seidba. „Samo ja potsetuvame vladata deka e dol`na da gi kontrolira donesenite zakoni, ili pak dokolku se vo kolizija so realnosta da gi promeni", istaknuva Sekulovski.

Vo sostojba koga proizvoditelite i melni~arite sporat okolu visinata na p~enicata, se pojavi za~esteni {pekulacii, deka makedonskoto lebno `ito se otkupuva na divo, bez dogovor i evidencija, so isplata vo ke{. Ova samo gi pottiknuva somnevawe deka vaka otkupenata p~enica zaminuva za nekoja od sosednite dr`avi i pokraj zabranata za izvoz.

Na vakov ~ekor navodno se odlu~ile onie zemjodelci, koi ne bile podgotveni da ja prodadat p~enicata pod 15 denari za kilogram na doma{nite otkupuva~i, no se zadovoluvale so proda`bata na crno, bidej}i na raka im se ispla}ale po 13 denari za kilogram, a bez pritoa da platat danok. Od zemjodelskiot inspektorat velat deka vakvata sostojba ja ispituvaat, a ve}e na edno lice mu bile izre~ena pari~na kazna od pet iljadi evra za otkup na `ito na niva bez soodvetni uslovi i potpi{an dogovor.

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

43

БИЗНИС ВЕСТИ

Намалување на бројот фиксни телефонски линии Namaluvawe na brojot fiksni telefonski linii, zgolemuvawe na post-pejd korisnicite na mobilna telefonija, zgolemuvawe na ispratenite SMS poraki i namaluvawe na vkupniot brojot na pretplatnici na pristap na internet so tesen opseg, poka`uvaat podatocite na Agencijata za elektronski komunikacii za prviot kvartal od 2011 godina.

Трговски дефицит од 1,2 милијарди долари за половина година

Нови модели за оцена на работата на администрацијата

Izvozot na stoki od Makedonija vo periodot od januari do juni 2011 g. iznesuva 2,09 milijardi dolari, a na uvozot 3,39 milijardi dolari, poka`uvaat podatocite na Dr`avniot zavod za statistika. Pokrienosta na uvozot so izvoz e 61,8, a trgovskiot deficit za prvite {est meseci od godinava iznesuva 1,29 milijardi dolari.

Izmena na modelite za ocenuvawe na rabotata na administracijata, poradi iska`anoto nezadovolstvo na gra|anite od rabotata na javnite slu`benici, najai Vladata. Dosega{nite na~ini na ocenuvawe, poka`ale deka najgolem del od vrabotenite se istaknuvaat vo svojata rabota, no oti gra|anite sepak velat deka se nezadovolni od raboteweto na administracijata.

Охридските хотели полни и по Илинден Ovogodine{nata turisti~ka sezona mo`e da bide edna od najdobrite vo poslednive godini, barem za hotelierite i restoranite, velat turisti~kite rabotnici. „Momentalno hotelite vo Ohrid imaat ispolnetost od 90%, {to e odli~no, a duri 70% od gostite se stranci, prete`no od zemjite na Beneluks„, veli Don~o Tanevski od zdru`enieto na hotelieri HOTAM.

НБМ со нагорни корекции за македонската економија

Бизнисмените бараат субвенции за извоз на Косово Makedonskata vlada da se proiznese so merki za subvencionirawe na proizvodi koi {to bi se izvezuvale na kosovskiot pazar. So vakvo barawe izlegoa pretstavnici na komorata na Severozapadna Makedonija. Stopanstvenicite pojasnuvaat deka ova barawe e nu`no da se usvoi za da makedonskite proizvoditeli dobijat pokonkurentni ceni na kosovskiot pazar, kade {to Srbija ve}e nastapuva{e so subvencii za plasmanot na svoite proizvodi.

44

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

Narodnata banka na Makedonija izleze so nagorna korekcija za rast na makedonskata ekonomija vo 2011 g. od 3 na 3,5%, dodeka inflacijata se o~ekuva da ne nadmine 4,5%. Spored prethodnata proekcija na NBM, inflacijata za ovaa godina se o~ekuva{e da dostigne do 5%.

Spored prvi~nite procenki na NBM, rastot na BDP vo vtoroto trimese~je iznesuva 4,3%, {to e za cel procent pove}e od predviduvawata.

САД ги сруши берзите Изминатите две недели светските берзи се вратија во времето на почетокот на светската криза. Неизвесноста околу американскиот долг и намалувањето на кредтниот рејтинг на САД ги срушија светските берзи, па падовите се движеа и до 10%! Нафтата поевтини, златото ги сруши рекордите и достигна 1.700 долари за унца. Стравот од повторна рецесија ги направи инвеститорите на сите светски берзи колебливи, со што повторно “заигра мечката” tati: BELEX15 padna za 7,95%, a BELEXLINE padna za 6,68%. Zagrebskite indeksi: CROBEX porasna za 1,76%, a CROBEX 10 padna za 2,79%.

Indeksot na Qubqanskata berza SBITOP poslednive dve nedeli padna za 3,84%. Sofiskiot indeks SOFIX zabele`aa pad od 5,15%, dodeka indeksot BG40 zabele`a pad od 4,02%.

Indeksot na Saraevskata berza SASX-10 porasna za 1,67%. Indeksite od Bawalu~kata berza bea {arenoliki, taka BIRS porasna za 1,42%, dodeka FIRS padna za 5,76%. Indeksot na Crnogorskata berza MONEX20 porasna za 0,64%.

Indeksite na Makedonskata berza od po~etokot na godinata do denes porasnaa, MBI10 za 7,61, MBID za 2,83, a indeksot na obvrznici OMB ima rast od 1,46%. Vo tekot na prethodnive dve nedeli akciskite indeksi od Makedonskata berza bea vo pad.

Taka MBI 10 padna za 2,10, dodeka MBID padna za 1,40%. Obvrzni~kiot indeks - OMB, zabele`a pad od 0,16%.

CENITE NA AKCIITE na amerikanskite berzi poka`aa pad, poto~no indeksot S&P500 za poslednite dve nedela padna za 10,83%, dodeka od po~etokot na godinata e zabele`an pad od 4,63%.

Sledstveno i evropskite berzi padnaa. EUROSTOCK 50 zabele`a pad od 14,33%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima pad od 14,96%.

Evropskiot indeks IND STXE 600 Pr IND STXE 600 € ovie dve nedeli zabele`a pad od 12,18%, dodeka od po~etokot na godinata padot iznesuva 13,39%.

I Japonskata berza zabele`a pad.

Indeksot NIKKEY 500 za poslednite dve nedeli padna za 7,90%, dodeka padot od po~etokot na godinata iznesuva 8,11%.

Kineskite berzi ovie dve nedeli

isto bea vo pad, taka indeksot CSI 300 padna za 5,56%, dodeka od po~etokot na godinata ima pad od 7,38%.

Istoto se slu~uva{e i so indiskite berzi. Indeksot BOMBAY STOCKEX 500 IDX zabele`a pad od 7,07%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima pad od 14,73%.

Ni{to razli~no i so brazilskite berzi. Izminative dve nedeli i tie bea vo pad, pa indeksot BRAZIL BOVESPA INDEX padna za 12,15%, dodeka od po~etokot na godinata ima pad od 23,60%.

Isto i so ruskite berzi. Indeksot RTS STANDARD INDEX padna za 7,99%, dodeka od po~etokot na godinata ima pad od 5,66%.

I berzite od regionot bea vo negativa. Indeksite na Belgradskata berza gi zabele`aa slednite rezul-

Mia Stefanovska Zografska, glaven izvr{en direktor, „Inovo status" Blagoj Mitrov, izvr{en direktor, „Fond menaxer"

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

45

СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА

САД на колена Светот и Американците се исплашени од неспособноста на суперсилата да го контро% лира долгот Подготвил: Петре Димитров

ODLUKATA NA KREDITNATA agencija „Standard i Purs"(SiP) da ja otstrani svetskata ekonomska supersila od listata zajmuva~i bez rizik e na nekoj na~in klimaks na `alnoto poglavje {to ja obelodeni paralizata na Va{ington za da ja vidat site, pi{uvaat svetskite mediumi po namaluvaweto na kreditniot rejting na SAD (od AAA vo AA+).

Agencijata se soglasi so administracijata na pretsedatelot Barak Obama deka e potrebno da se za{tedat ~etiri bilioni dolari od dolgot od 14,3 bilioni vo slednite deset godini.

No, dogovorot postignat po 11 ~asa za zgolemuvawe na limitot za zajmuvawe i za namaluvawe na deficitot {to gi dovede SAD do rabot na prvoto neispolnuvawe na obvrskite, obezbedi za{teda od samo 2,1 bilioni

46

dolari.

Debatata vo SAD vo izminatite nekolku nedeli be{e mnogu nervozna, bidej}i Amerikancite se ispla{eni.

Partijata ^ajanka e prepla{ena deka potro{uva~kata }e ja donese zemjata do uni{tuvawe. Demokratite stravuvaat deka nivnite ceneti beneficii za postarite i siroma{nite }e bide raspar~eni. Site tie se pla{at deka vremeto na SAD kako broj eden sila vo svetot e zavr{eno i deka na postojaniot trend na razvoj {to ja transformira{e zemjata od krajot na 19 vek, pa dosega mu e dojden krajot. АМЕРИКАНЦИТЕ ПРЕЖИВУВААТ СО СУБВЕНЦИИ Denes re~isi sekoj {esti Amerika-

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

nec pre`ivuva so vladinite subvencii za hrana, koi vo prosek iznesuvaa 282 dolari mese~no po semejstvo. Oficijalnata stapka za nevrabotenost e 9,1%, no e mnogu povisoka ako se vklu~at i onie {to se bez rabota podolgo vreme. Cenite na ku}ite opadnaa za 33% od koga be{e dostignat vrvot, pove}e od padot zabele`an za vreme na golemata depresija. I pokraj najdobrite nameri na Obama za stimulirawe na tro{eweto, na amerikanskata infrastruktura i be{e dodelena ocenka „D" od Amerikanskoto zdru`enie na grade`ni in`eneri, kade {to re~isi sekoj peti most be{e klasificiran kako „strukturno nesoodveten".

Platite na lu|eto od srednata klasa stagniraat ve}e 15 godini i bumot vo domuvaweto i kreditiraweto {to

vnese malku energija vo `ivotot na obi~nite lu|e presu{i. Pretpriema{tvoto e vo dolgoro~en pad - teorijata e deka liberaliziraniot i pro{iren Volstrit apsorbira{e premnogu biznis-talenti. Zemjite od BRIK Brazil, Rusija, Indija i Kina - se pojavija kako zakana za dominacijata na SAD, koja be{e izgradena na proizvodstvena baza, koja postojano se preseluva preku moreto.

Zemjata treba da napravi i odredeni golemi mentalni prisposobuvawa. ]e treba da prifati poslaba armija - takva koja nema da tro{i tolku kolku ostatokot od svetot zaedno. Amerikancite }e treba da prifatat deka niz svetot ima polovina milijarda lu|e {to i pripa|aat na srednata klasa i {to mo`at da izvr{uvaat mnogu od rabotite {to i tie mo`at i da smislat novi. SAD denes se sporeduva so Britanija vo 1914 g. ili Rim vo vrvot na svojata mo}, pred nivniot brz pad od nadmo}ta. Nasproti involviranosta vo sekoe pra{awe na nadvore{nata politika, povlekuvaweto i od Irak i od Avganistan za nekolku godini }e bide od korist. Sepak, zemjata vodi vo industriite vitalni za 21 vek i ponatamu ostanuva privrzana kon te`neeweto za podobro. Se u{te nikoj vo svetot ne mo`e da se sporedi so kreativnosta, eksperimentacijata i pottikot na SAD. Odlukata na SiP be{e {ok {to mu be{e potreben na Kongresot. Otkako }e ja prodol`at bitkata po letniot raspust, demokratite i republikancite treba da se potsetat na zborovite na Bil Klinton, koj re~e: „Nema ni{to lo{o vo SAD, {to ne mo`e da bide izle~eno od ona {to e dobro so SAD".

na jazot me|u politi~kite partii" okolu uverliv plan za redukcija na deficitot. Cenata na finansiskata kriza i recesijata, kako i na vojnite vo Irak i Avganistan, poodelno pridonesoa za zgolemuvawe na dolgot na SAD vo poslednata decenija i gi zbri{a vi{ocite {to zemjata gi ima{e za vreme na Bil Klinton. No, tokmu proektiranite idni tro{oci za golem broj golemi planovi za zdravstvena za{tita i penzii, vklu~uvaj}i gi „Mediker" i socijalnoto osiguruvawe se tie {to go stavija dolgot na zemjata na pat za koj mnogumina, vklu~uvaj}i gi i SiP, veruvaat deka e neodr`liv bez dopolnitelni namaluvawa i zgolemuvawa na danocite.

Namaluvaweto na kreditniot rejting na SAD mo`e da otvori nov svet na bolka za dolarot. Ve}e razni{an od niskite kamatni stapki, bavniot ekonomski rast i stranski investitori al~ni za vnesuvawe razli~nost poinakva od amerikanskiot kapital, zagubata na AAA statusot mo`e da go zacementira stavot deka dolarot pove}e ne e najbezbednoto zasolni{te vo nemirniot svet. КИНА ГИ УКОРИ САД Kina gi ukori SAD za nivnata „zavisnost" od dolgovi i predupredi na dopolnitelni previrawa na finansiskite pazari.

Kina e najgolemiot kreditor na SAD, i tamo{nite vlasti velat deka imaat pravo da barat od SAD da gi re{i strukturalnite dol`ni~ki problemi i da osigura bezbednost na 1,2

bilioni dolari od amerikanskiot dolg koj taa go dr`i. U{te predupreduvaat deka namaluvaweto na rejtingot bi bil prosleden so mnogu „destruktivni namaluvawa na kreditniot rejting" i globalni finansiski turbulencii ako SAD ne uspeat da nau~at da „`iveat vo ramkite na nivnite mo`nosti". „Amerikanskite vlasti treba da go prifatat bolniot fakt deka starite dobri denovi koga mo`ea samo da zajmuvaat za da se izvle~at od sopstvenite problemi kone~no se zavr{eni", soop{ti Kina vo komentarot objaven od novinskata agencija Ksinhua.

Dolgot na amerikanskata vlada e kamen temelnik na svetskiot finansiski sistem, se dr`i od golem broj na stranski kreditori kako Kina i Japonija i se koristi kako sporedna na dnevna osnova od strana na bankite i investitorite.

Vins Kejbl, britanskiot sekretar za ekonomija, izjavi deka degradiraweto e „vo celost predvidliva posledica na zbrkata {to Kongresot ja kreira{e pred nekolku nedeli koga ne mo`ea da se soglasat za zgolemuvawe na limitot za zadol`uvawe".

Francoa Baro, francuskiot minister za finansii, izjavi deka negovata zemja ima celosna doverba vo amerikanskata ekonomija, dodeka pak Indija re~e deka „situacijata e seriozna", a Rusija navede deka }e go zadr`i nivoto na investicii vo dolari vo nejzinite nacionalni rezervni fondovi, dodavaj}i: „Nema golema razlika me|u rejtingot AAA i AA+".

МОЖНО НОВО НАМАЛУВАЊЕ НА РЕЈТИНГОТ Ova e za prvpat vo istorijata na SAD da im bide namalen kreditniot rejting. Degradiraweto na dolgot e seriozna rabota i ja doveduva vo pra{awe ulogata na amerikanskiot dolar kako vode~ka svetska rezervna valuta. Isto taka, toa e i golema politi~ka neprijatnost po nesoglasuvawata me|u republikancite, demokratite i Belata ku}a, {to gi isturkaa SAD na rabot na neispolnuvawe na obvrskite. SiP signaliziraa deka e vozmo`no u{te edno namaluvawe na rejtingot vo slednite 12 do 18 meseci. Vo soop{tenieto SiP navedoa deka go promenile svojot stav „za pote{kotiite za premostuvawe

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

47

БИЗНИС СВЕТ

Покрената истрага против Кристин Лагард Novata {efica na Me|unarodniot monetaren fond, Kristin Lagard se najde pod istraga za zloupotreba vo vreme koga bila minister za finansii na Francija. Francuskiot sud odlu~i deka }e se istra`uva dali Lagard gi prekora~ila ovlastuvawata, koga intervenirala vo pravniot proces, pome|u dr`avnata banka i eden francuski tajkun.

Lagard tvrdi deka ne napravila ni{to pogre{no.

Италија не може да одбегне банкрот

Италија покрена истрага против агенциите за кредитен рејтинг

Poradi rastot na dolgovite, Italija najverojatno }e bankrotira dodeka [panija bi mo`ela da ja odbegne ovaa sudbina, dokolku ostvari posilen stopanski rast, soop{ti Centarot za ekonomski i delovni istra`uvawa vo London. Centarot izraboti modeli na dobro i lo{o scenario za dvete zemji i zaklu~i deka na Italija i e neophoden golem stopanski porast.

Italijanskoto obvinitelstvo objavi deka go ispituva raboteweto na dvete vode~ki svetski agencii za procenka na kreditniot rejting „Mudis" i „Standard i Purs". Istragata e pokrenata, otkako edna organizacija za za{tita na potro{uva~ite se po`alila deka izve{taite na dvete agencii predizvikale vozbuda na finansiskite pazari, se naveduva vo soop{tenieto na italijanskite vlasti.

Путин: САД се паразити на глобалната економија

ЦГ за шест месеци заработи 124 милиони евра од туризам

SAD `iveat nad svoite mo`nosti, kako paraziti na globalnata ekonomija, izjavi ruskiot premier Vladimir Putin, predupreduvaj}i deka dominacijata na dolarot pretstavuva zakana za finansiskite pazari. „@iveat preku svoite mo`nosti i prefrlaat del od te`inata na svoite problemi na svetskata ekonomija", izjavi Putin.

Crna Gora za {est meseci ja posetile 119.000 turisti, {to e za 5% pove}e od istiot period minatata godina, soop{ti Nacionalnata turisti~ka organizacija. Od vkupniot broj gosti, 92% se stranski turisti. Vkupniot prihod od turizmot za prvite {est mesec od ovaa godina se procenuva na 124,3 milioni evra, {to e za 6,6% pove}e vo odnos na istiot period lani.

Кипар нареден кандидат за банкрот Kipar bi mo`el da bide sledniot kandidat za dr`aven bankrot vo evrozonata, po eksplozijata koja ja uni{ti glavnata kiparska elektrana, no i poradi tesnata povrzanost so Grcija. Mediumite pi{uvaat deka kolektivnata ostavka na vladata nema ni{to posebno da promeni. Obnovata na dr`avata od eksplozijata }e ~ini pove}e milijardi evra.

48

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

КУЛТУРА

Според реформите на Римскиот календар, Октавиjан Август му одзел два дена на февруари и ги додал на масеците јули и август. Август е возвишениот месец, коловоз или жетвар, месецот на Јустинијан Први, месецот на Колумбо, месец илинденец. Кај нас, август е и месец на културни и свадбени свечености. kultura@forum.com.mk

Тема: Архео туризам Влатко и Дуке во Антички Урбани легенди: Зи Зи Топ Финеса: Време на свадби и...

АРХЕОЛОГИЈА

Zaliv na koskite

Културен туризам Македонија полека но сигурно го развива културниот туризам. Странците од година во година ги има во сe поголем број и нивниот интерес во најголема мера се македонските археолошки локалитети. Само во 2010 година на пример од посета на туристи на „Музејот на вода кај Градиште“ е собран приход од продажба на билети во висина од речиси 50 илјади евра од Игор Ивковиќ ARHEOLO[KITE lokaliteti vo Makedonija po~naa da nosat pari za dr`avnata kasa. Vlogot {to go dade dr`avata vo arheolo{kite istra`uvawa od 2006 godina pa navamu, spored nau~nata, no i turisti~kata javnost vo zemjava po sè izgleda se isplate{e. Prviot ~ovek na Upravata za za{tita na kulturnoto nasledstvo, Pasko Kuzman, veli deka kako nikoga{ do sega, arheolo{kite lokaliteti stanaa mesto koe sekojdnevno go posetuvaat makedonskite, no i stranskite turisti, ne samo od qubopitnost, tuku i za nau~no-istra`uva~ki dejnosti. Kuzman niz primeri objasnuva deka od lokalitetite za koi se

50

pla}a vlez dosega se sobrani golemi prihodi: „Ubedlivo najgolema posetenost bele`ime na ohridskite lokaliteti: Na Muzejot na voda kaj Gradi{te na Ohridskoto Ezero (nakolnata naselba vo Zalivot na koskite blizu Pe{tani), vo 2010 godina se prodadeni 26.766 vleznici so prihod od 2.725.000 denari, a ovaa godina, 2011-ta, samo do 31 juli se prodadeni 26.415 vleznici so prihod od 2.544.750 denari. Na Samuilovata tvrdina vo 2010 godina se prodadeni 52.035 vleznici so prihod od 1.491.420 denari (cenata na vleznicite e simboli~na), dodeka do 31 juli

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

vo ovaa 2011 godina se prodadeni 34.085 vleznici so prihod od 816.330 denari. Natamu, Herakleja Linkestis kaj Bitola vo 2010 godina ja posetile 15.000 stranski turisti, 5.000 doma{ni turisti i 5.500 deca i u~enici, a do krajot na juli ovaa 2011 godina ovoj lokalitet go posetile okolu 10.000 stranski turisti, 4.000 doma{ni i okolu 4.500 deca i u~enici. Stobi vo 2010 godina go posetile 11.860 doma{ni i stranski turisti, a do krajot na juli vo ovaa 2011 godina go posetile 6.670 turisti (ova se podatoci samo od prodadeni vleznici - ne se zemeni predvid posetiteli so IKOMOS karti~ki

i posetiteli so drug vid privilegii).

Poslednive godini e zgolemen interesot i za drugite makedonski arheolo{ki lokaliteti, posebno za Bargala ([tipsko), Vini~ko Kale, Vardarski Rid (Gevgelija), Isarot kaj Marvinci (Valandovo), Carevi Kuli (Strumica), Stibera (Prilep), arheolo{ko-manastirskiot kompleks Zrze”, objasnuva Pasko Kuzman, direktor na Upravata za za{tita na kulturnoto nasledstvo. И ТУРИСТИЧКИТЕ АГЕНЦИИ „ТРИЈАТ РАЦЕ“ ОД АРХЕОЛОГИЈАТА Plao{nik

Ovie podatoci ni gi potvrdija i od nekolku turisti~ki agencii koi so godini rabotat na nosewe stranski turisti vo Makedonija. Od agencijata „Falkon” ni izjavija deka francuskite i holandskite grupi koi tie gi nosat vo Makedonija, najmnogu {to sakaat da posetuvaat se kulturno-istoriskite spomenici. Tie doa|ale vo Makedonija tokmu poradi toa i nikoga{ ne im pre~elo da pla}aat vleznica od po 10, 15 ili 20 evra za da vidat nekoj arheolo{ki lokalitet. „Vo poslednite dve godini se ~uvstvuva zgolemena brojka na stranski posetiteli, pred sè od Holandija i Francija. Holan|anite pove}e se zainteresirani i za ruralniot turizam, dodeka Francuzite sakaat da go imaat kulturniot turizam koj go nudi Makedonija. Definitivno arheologijata im e najprivle~na i ne{to {to najmnogu sakaat da go vidat, kako na primer: Skopskata ~ar{ija, Matka, Ohrid so site lokaliteti, [arenata xamija i Te}eto vo Tetovo, Bargala vo [tip. Za ovie stranski turisti, vo cenata na aran`manot ne se vklu~eni vleznicite za poseta na muzeite i arheolo{kite lokaliteti, tuku toa e fakultativno i za niv nikoga{ ne bilo problem da platat po 15 ili 20 evra bilet za da posetat eden takov spomenik na kulturata.

Vsu{nost, od na{eto iskustvo, tie najmnogu da|aat tokmu poradi toa i za~uduva faktot kolku stranskite turisti se zapoznaeni za arheologijata vo Makedonija. Znaat mnogu pove}e od koj bilo obi~en makedonski posetitel”, objasnuva Jasmina Arsova od turisti~kata agencija „Falkon”.

Deka stranskite turisti sakaat da ja posetuvaat Makedonija i nejzinite arheolo{ki lokaliteti, potvrduvaat i od turisti~kata agencija „Savana”.

I kaj niv e zgolemena brojkata na stranski turisti vo poslednite go-

Samoilova tvrdina

dini. No, ona {to gi ma~i se infrastrukturnite problemi vo Makedonija, koi se pre~ka za razvojot na kulturniot turizam. „Najgolem problem definitivno se avtopati{tata vo Makedonija i nedovolno razvienata infrastruktura.

Strancite sakaat da imaat ubavi pati{ta za da stignat do nekoj lokalitet i mnogu popatni prestojuvali{ta. Toa se nivnite maniri, koi, za `al, ovde, vo Makedonija, ne mo`eme da im gi ovozmo`ime. Vtor problem se previsokite ceni za hotelsko smestuvawe. Makedonija generalno e mnogu skapa zemja. Ima nekonkurentni ceni za hotelsko smestuvawe, na primer vo glavniot grad. Mo`ebi toa se dol`i na deficitot na hoteli, no sepak toa e pre~ka. Isto taka, smetame deka vo najskoro vreme treba da se vovede i turisti~ka policija, koja }e ima na uvid koj sè }e mo`e da bide turisti~ki vodi~, kustos itn., zatoa

{to sekoj po~na da se zanimava so toa, od pri~ina {to gleda interesen biznis”, veli Ana Krstevska od „Savana”. РЕВИТАЛИЗАЦИЈА НА СКОПСКОТО КАЛЕ Sumiraj}i gi pozitivnite rezultati od izminatite dve godini za golemata posetenost na arheolo{kite lokaliteti, prviot arheolog vo zemjava Pasko Kuzman veli deka nivnata nau~no-istra`uva~ka dejnost ne zastanuva so rabota. Naskoro treba da otpo~ne proektot za revitalizacija na „Skopskata tvrdina”, koj predviduva rekonstrukcija na crkvata od 14 vek, koja e pronajdena so arheolo{kite istra`uvawa, restavracija na edna od kulite, praistorisko `iveali{te i eden od bedemite. „Na Skopskata tvrdina - Kale treba da se realiziraat u{te tri proekti:

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

51

Skopsko Kale

1) Konzervacija, restavracija, rekonstrukcija i prezentacija na arheolo{ko-arhitektonskite ostatoci vo ~ii ramki bi bile i rekonstrukciite na otkrienite objekti: praistoriska ku}a so kombinirana prezentacija na stari ostatoci i novi muzejski vitrini vo koi bi bile izlo`eni praistoriskite artefakti otkrieni so najnovite istra`uvawa na Kaleto; rekonstrukcija na crkvata od 14 vek na temelite od taa crkva otkrieni so arheolo{kite istra`uvawa vo 2007-2009 godina koja bi bila prezentirana kako muzejski prostor za dvi`nite arheolo{ki predmeti od srednovekovniot vizantiski period; i rekonstrukcija na kula od otomanski period so nejzino pro{iruvawe zaradi muzejski prostor vo koj bi bile smesteni dvi`nite arheolo{ki naodi od otomanskiot period otkrieni so arheolo{kite istra`uvawa poslednite godini; 2) Konzervacija, restavracija, rekonstrukcija i prezentacija na atraktivniot ‘kiklopski‘ bedem od Gorniot grad vo severoisto~niot del od Kaleto, i 3) Revitalizacija (o`ivuvawe) na ovoj vo su{tina profan monument so vklopuvawe na adekvatni arhitektonski objekti vo celokupniot ambient (edukativni i informativni centri, mali teatarski objekti za kamerni sobiri, suvenirnici, kafe-barovi, mali zanaet~iski rabotilnici, parkovski prostori i vidikovci).

Smetame deka seto ova go zaslu`uva ovoj monumentalen kulturno-istoriski prostor pokraj Vardar, vo srceto na glavniot grad na Republika Makedonija. Kon seto ova treba da dodademe deka `itelite na Skopje i na

cela Makedonija ve}e se naviknaa na neodamna konzerviraniot, restavriran, rekonstruiran i prezentiran jugozapaden bedem so kulite koj taka impozantno deluva, osobeno no}e so iluminacijata koja ovozmo`uva vozbudliva gletka ([to mislite, zo{to ovaa investicija ne be{e napa|ana od opozicijata, duri ni za vreme na predizbornata kampawa?)“, objasnuva Pasko Kuzman.

Celta na arheolo{kite istra`uvawa vo Makedonija ne se samo za razvoj na turizmot, tuku i za zajaknuvawe na nau~nata misla vo Makedonija. Arheolo{kite istra`uvawa koi se pravea vo izminatite godini i koi sè u{te traat, imaat i za cel da gi zajaknat nau~nite soznanija za minatoto na ovie prstori i zajaknuvawe na arehologijata kako nauka, koja vo minatoto be{e podzabravena. „Arheolo{kite istra`uvawa vo Makedonija koi poslednive godini gi izveduvavme so zasileni aktivnosti i so pogolemi finansiski sredstva, ne gi realiziravme samo zaradi ‘posetiteli i qubiteli na starini‘ ili samo zaradi turisti~ka ponuda, tuku i zaradi nau~ni soznanija koi ni nedostasuvaat i podignuvawe na arheolo{kata nauka vo Makedonija na povisoko nivo vo ramkite na balkanskite i evropskite nau~ni sferi, kako i zaradi zbogatuvawe na muzejskite vitrini i unapreduvawe na muzeologijata vo Makedonija. [to se odnesuva do turisti~kite efekti, ubedlivo se daleku pogolemi vo odnos na prethodnite periodi i toa e normalno, imaj}i gi predvid zgolemenite aktivnosti na arheolozite i konzervatorite, imaj}i gi

predvid redovnite godi{ni izve{tajni izlo`bi {to se organiziraat vo Muzejot na Makedonija i imaj}i gi predvid mo`nostite koi gi ovozmo`uvaat elektronskite mediumi i internetskite komunikacii”, objasnuva Pasko Kuzman.

No, ne na site arheolo{ki lokaliteti se naplatuva bilet za vlez. Eden od niv e Plao{nik vo Ohrid, koj e sloboden za posetitelite, a takov e i lokalitetot „Skopska tvrdina”. Tie sè u{te se vo rabotna faza i zaradi toa e nevozmo`no da se naplatuva bilet za poseta, veli Pasko Kuzman. „Na Plao{nik ne se naplatuva zatoa {to sè u{te se raboti, a osven toa, tamu e i Svetiklimentovata crkva ‘Sv. Pantelejmon‘ vo koja bi bilo grev da ne mo`e sekoj posetitel i vernik da ne vleze slobodno. Koga celosno }e bidat zavr{eni konzervatorsko-restavratorskite raboti i koga pristojno }e bide prezentiran arheolo{kiot del od kompleksot, }e se najde na~in toj da mo`e da bide posetuvan i razgleduvan od turisti so naplatena vleznica, a istovremeno da se vleguva i vo crkvata Svetiklimentova slobodno i kako {to dolikuva da se vleguva vo eden svet hram”, veli Pasko Kuzman.

Kako i da e, prvite plodovi od arheolo{kite istra`uvawa vo Makedonija, poleka no sigurno gi ~uvstvuvame.

Mo`ebi otkako poglem del od niv i celosno }e bidat zavr{eni so site potrebni revitalizacii i konzervacii }e bidat vistinska meta za svetskata nau~na javnost, no i za turistite, za koi ve}e se znae deka se mnogu zainteresirani za kulturniot turizam {to go nudi Makedonija.

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

53

ОХРИДСКО ЛЕТО

Антички театар звучеше светски Два концерта за паметење. Концертите на Влатко Стефановски и Стефан Миленковиќ на први август и Дуке Бојаџиев на втори август се музички случувања кои ќе бидат едни од главната обележја на годинешното издание на Охридско лето од Силвана Жежова

MAKEDONSKIOT nacionalen praznik Ilinden be{e pre~ekan i ispraten na svetsko muzi~ko nivo vo Anti~kiot teatar vo Ohrid. U{te edna potvrda na ona, kade i da si, za Ilinden vo Anti~ki da si. Dva spektakularni koncerta, koi, iako bea sosema razli~ni, edno im be{e zaedni~ko, nivnata magi~nost i maestralnost vo izvedbata na muzi~arite. Energijata {to izvira{e od nastapite na Stefanovski i Milenkovi} i koja mo`e{e da se „prese~e so no`”, mo`e{e slobodno da leta na zvucite na Duke Bojaxiev i Kamerniot orkestar na Makedonskata filharmonija. Muzi~arite i na dva-

54

ta koncerta predizvikaa emocii koi se po~uvstvuvaa do bolka. Sekoja nota i otsviren zvuk, dlaboko ja doprea publikata koja napati so neveruvawe go prosleduva{e ona {to se slu~uva na scenata. ИСПРЕПЛЕТУВАЊЕ НА СВЕТОВИТЕ Za koncertot na Vlatko Stefanovski i Stefan Milenkovi} se bara{e karta pove}e, a Anti~ki teatar be{e ispolnet do poslednoto mesto. Po tri prepolni sali vo Sava centar vo Belgrad, nivniot koncert a vo-

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

edno i sorabotka be{e proglasen za muzi~ki nastan na decenijata vo Srbija. A, imalo i zo{to. Nastapot vo Ohrid izgleda{e kako muzi~ki virtuozen natrpevar vo koj sekoj se obiduva{e da go dade najdobroto od sebe, pa i pove}e od toa. Ka`ano so zborovite na publikata, tie „rasturija” na scena. Nivnata energija go obzema{e sekoj atom, a so sekoja otsvirena nota, publikata do`ivuva{e dilirium. Vo idejata da se spojat svetot na klasi~nata i rok-muzikata, tie zvu~ea kako edno. I be{e te{ko da se razgrani~i koj pove}e navlegol vo svetot na drugiot. Otkako na scenata im se pridru`i i

Vasil Haximanov, nivniot nastap najdobro mo`e{e da se protolkuva kako, ona {to i samiot Vlatko go ka`a, sredba na duhovi na scenata.

Sekoj so svojot duh, energija, muzi~ka virtuoznost napravi koncertot da bide edno nepovtorlivo muzi~ko iskustvo, koe dolgo vreme }e se pameti. Imeno, vo istoimenata pesna „Meeting spirits“ na Xon Meklaflin i Xeri Gudman, Vlatko za prvpat go slu{nal toj spoj na gitara i violina. Od aspekt na gleda~, sovr{en spoj. Teren na koj i dvajcata muzi~ari se ~uvstvuvaa komforno ispolnuvaj}i temi od balkanskata, makedonskata, klasi~nata, fju`n muzikata.

Sorabotkata navistina im dejstvuva inspirativno, a na publikata intrigantno. Prisutnite ne pomalku bea voodu{eveni i od solo-delnicite na \oko Maksimovski na bas-gitara i Dino Milosavlevi} na tapani.

Programata be{e bazirana na temite od makedonskata, balkanskata i tradicionalnata muzika, no i delata od Sati, Debisi, Mocart, Dvor`ak, Mahavi{nu orkestra.

Momentite na scenata vo Anti~kiot teatar, Vlatko gi ovekove~i so negoviot fotoaparat pred koj so zadovolstvo pozira{e Milenkovi}. Ovoj virtuoz na violina koj nekoga{ go narekuvaa „~udo od dete” sviri so orkestri od svojata petta godina.

Prvata nagrada ja dobil na sedumgodi{na vozrast, a na 16 godini vo negovata biografija e vpi{an iljaditiot koncert. Svirel so najdobrite orkestri predvodeni od najistaknati dirigenti vo svetot. So zadovolstvo go slu{ale porane{niot amerikanski pretsedatel Ronald Regan, sovetskiot lider Mihail Gorba~ov, papata Jovan Pavle Vtori.

Pokraj drugite zna~ajni koncerti, se izdvojuvaat negovite nastapi zaedno so Plasido Domingo, Jehuda Mewuhin, kako i drugi istaknati muzi~ari na gala-koncertite pod pokrovitelstvo na UNESKO. Stefan e profesor po violina na Univerzitetot vo Ilinois, SAD. „Vo Anti~kiot teatar prostorot e fenomenalen i inspirativen. Ohrid e sveto mesto. Ima posebna svetlina {to ja dava ezeroto, a koja{to ja nema na drugo mesto. Ovde se ~uvstvuva vibracijata na vekovite, ednostavno se ~uvstvuva{ bezvremenski. Jas otsekoga{ sum imal interes za poinakov vid muzika. Po eden dolg den, posledna `elba bi mi bila da slu{am povtorno klasi~na muzika. Zna~i sekoga{ sum sakal da sviram xez. Sega koga se pojavi ovaa prilika, bev mnogu zainteresiran, bidej}i toa e ne{to {to sum sakal da go izvle~am od sebe. Za mene toa e predizvik, bidej}i sakam

da nau~am novi raboti koi dosega ne sum gi rabotel, normalno, ako ~uvstvuvam deka toa mo`am dobro da go pravam. Klasi~ar poprvo }e nau~i da sviri iljada noti napamet otkolku da improvizira edna kompozicija. I toga{ vletav vaka so najgolemi ludaci koi ne svirat ni{to simetri~no tuku sè e ne{to sedum osmini, devet, edinaeset..., no toa mi e fascinantno”, istakna Milenkovi}, koj dosega sedumpati nastapuval vo ramkite na Ohridsko leto, no sekoga{ vo crkvata Sv. Sofija i sega za prvpat vo Anti~kiot teatar.

Prvite probi, pred koncertite vo Sava centar, Vlatko i Stefan gi imaa vo studioto na Stefanovski vo Skopje minatata godina, koga i go dogovorile repertoarot za nivnite zaedni~ki koncerti.

Po Ohrid, dvajcata muzi~ki virtuozi odr`aa koncert vo Opatija, a od septemvri najavuvaat turneja niz Hrvatska. ПОЕЗИЈА И МУЗИКА ЗА ДУША Duke Bojaxiev zaedno so Kamerniot orkestar na Makedonskata filharmonija i solistite od zemjata i od stranstvo pred makedonskata publika muzi~ki go prika`a negoviot na~in na gledawe na qubovta i

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

55

Композиција на Бојаџиев зачинета со звук на потпетици Впечатокот за еден концерт не би бил комплетен доколку во тоа нема удел и публиката. Она што овојпат остави впечаток за присут! ните во Античкиот театар е што за концертот на Влатко и Стефан имаше и такви кои повеќе беа дојдени да бидат видени отколку да видат. Тоа и не беше толку страшно во споредба со односот на една наша позната манекенка (Е.П.) на концертот на Дуке Бојаџиев. Ај што доцнеше, па приближувајќи се до нејзиното место во парте! рот во првите редови, со 20!сантиметарските потпетици ги „ораше“ камчињата и ги „силуваше“ бекатонските плочки. Нејзи! ното движење беше „оперирано“ од чувството за тишина во тие моменти на концертирање. Таман се преживеа нејзиното влегу! вање, за апсурдот да биде уште поголем, повторно стана и се про! шета на најтивката композиција која беше во изведба на пијано и кларинет. Аранжерски непланирано, оваа мелодија беше „брутално нападната“ со звукот на нејзините потпетици. Поради тивката ат! мосфера, силниот од го слушавме дури до црквата Св. Софија. А во однос на искачувањето со потпетици по високите камења во Ан! тички театар, би можела да и позавиди и најподготвената дивокоза за стрмни терени.

poka`a kako izvornata makedonska muzika mo`e da zvu~i na svetski na~in. Ovoj na{ muzi~ar koj desetina godini `ivee vo Wujork go promovira{e proektot „Love is the Way“, a osven muzikata od ova albumsko izdanie bea prezentirani i temi od filmovite „Senki” i „Vojnata zavr{i”.

Koncertot zapo~na so „Biljana platno bele{e”, prvata pesna {to Duke nau~il da ja sviri na pijano. Gi evocira{e negovite spomeni od detstvoto pominati vo Ohrid, a pred publikata go odr`a ona {to go veti, deka toa }e bide koncert za pametewe.

Muzi~koto patuvawe be{e zbogateno so poezijata interpretirana od Jan Buhenan i akterkata Verica Nedeska. Buhenan izvonredno ja interpretira{e poezijata od Xelaldin Mevqana-Rumi. Nedeska u{te edna{ potseti na ta`nata i ubava „T’ga za jug” kako i na stihovite „ni{to ne e poprisutno i povidlivo od tvoeto otsustvo” od pesnata „Prvo pismo” na Petre M. Andreevski.

Vredi da se spomene i maestralnoto svirewe na dvajcata klarinetisti Ismail Lumanovski i Vasil Dukovski, na{i muzi~ari koi imaat zavr{eno na „Xulijard” vo Wujork, edna od najpresti`nite {koli za klasi~na muzika vo svetot. Matijas Kunzil

56

i Aleksandar Petrov na udarni instrumenti ja odu{evija publikata koja ne gi {tede{e aplauzite za ovie profesionalci na scenata.

Ovoj spektakulren koncert be{e izveden i vo Karnegi hol vo Wujork, no magijata {to ja ima Anti~kiot teatar im dade eden poseben {arm na „Si zaqubiv edno mome”, „Jovano”, „Kale{ An|a”, maestralno preraboteni od Duke. Iako `ivee vo Wujork, inspiracijata sè u{te ja crpi od Makedonija. „So izvorna muzika i obrabotki rabotam od 1995/96 godina pred da zaminam, no mo}ta na na{ata muzika ja sfativ tamu, pa duri i ubavinata na Makedonija mnogu pove}e ja po~uvstvuvav tamu otkolku koga bev tuka. Napraviv eden zum-aut, bidej}i koga }e se distancirame od voobi~aenata dinamika na `ivotot, poinaku gledame na nego. Mo`am da ka`am deka vo Makedonija ima stra{na progresija vo poslednite godini, koja lu|eto koi `iveat ovde, mo`ebi ne ja zabele`uvaat. Raste nivoto na na{ata kulturna manifestacija, bidej}i ako so ne{to mo`eme da se prezentirame, toa se kulturata i umetnosta. Sè ona {to go pravam go rabotam so `elba del od taa makedonska muzika da ja prezentiram vo svetot za{to ima silna vrednost posebno ako se prezentira na na~in koj mo`e da dopre do sekogo”, izjavi Duke.

Ve~nata inspiracija - qubovta, se protkajuva{e i niz kompoziciite „Ova e qubov”, „Ogledalo”, „Qubovta e na~in”, „Sonuvawe”. Boja-

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

xiev i ostanatite muzi~ari na scena na najubav mo`en na~in, niz muzikata, nè potsetija na nejzinoto izvonredno `ivotno zna~ewe. „Sakam da go neguvam duhot na orkestarska, izvorna, narodna muzika vo moderna verzija. Generalno ja sakam izvornata tradicionalna muzika na svetot. A, so vlijanieto na drugite muziki, na makedonskata ì davam edno bogatstvo i dobiva multikulturna vrednost. Repertoarot za koncertot be{e kombinacija na ona {to go rabotam ve}e 20 godini.

Vlijanie na izvornata pome{ana so klasi~nata, filmskata, xez, odnosno muzikata so koja rastev. Vozbudlivo be{e seto ova da se podgotvi vo kombinacija so svetski muzi~ari koi `iveat i rabotat vo Wujork so koi sorabotuvam poslednite deset godini. Na{ata muzika prezentirana vo edno vakvo muzi~ko pakuvawe e prifatena kako magi~na, vonvremenska i ~udna. Glavnata cel mi e muzikata preku poezijata i izvornite motivi da ja prezentiram sekade. Pojdovna to~ka be{e Karnegi hol, od tamu trgnavme kon Anti~ki teatar, pa }e sleduvaat drugi festivali i kulturni manifestacii”, istakna Bojaxiev po povod koncertot so koj dirigira{e Sa{a Nikolovski-\umar, a pokraj gostite od stranstvo, nastapija Blerim Grubi na viola, Milena Arsova, sopran, Verica Nedeska, vokal/poezija, Verica Andreevska Spasovi}, vokal, Aleksandar Petrov, udarni instrumenti.

ФИЛМ

Подемот на планетата на мајмуните (Rise of the Planet of the Apes) Влатко Галевски

Режија: Руперт Вајат Улоги: Џејмс Франко, Енди Серкис и Фрида Пинто REDNO E, neli, da se vidi kade se po~etocite. Vo 1968 godina re`iserot Frenklin [efner go snimi filmot "Planetata na majmunite" so ^arlston Heston vo glavnata uloga. Trieset i tri godini podocna Tim Barton snimi film so ist naslov i Mark Valberg vo glavnata rolja.

Originalnata verzija ostana kako reper za prikaznata za "majmunskata civilizacija" vrz koja mo`at da se nadgraduvaat novi verzii i varijacii, pa ottamu i obidot na re`iserot Rupert Vajat da go "osve`i" ovoj svoeviden `anr na novo kompjuterizirano ramni{te i shodno na "potrebite" na novite kino generacii, da raska`e, bo`em sovremena, prikazna za stepenot na inteligen-

cijata na majmunite vo 21 vek.

Ne se dovolni nitu toni ironija koga se raboti za novata holivudska blokbaster produkcija. Eve nekolku primeri.

Vrven nau~nik od oblasta na genetskiot in`enering (Xejms Franko) eksperimentira vrz {impanza so nov vid droga (ALZ -112) od sebi~ni pobudi za da go lekuva svojot tatko od Alchajmerovata bolest. Pritoa tro{i golemi dr`avni pari za eksperimentiraweto, gi zagrozuva i majmunite i institucijata, predizvikuva vistinska vojna pome|u lu|eto i majmunite, za na kraj da bide svoeviden heroj i filmot da zavr{i so hepiend. Nebulozi od po~etok do kraj. Prikaznata bezuspe{no se obiduva da nè vnese vo svetot na moralnite pra{awa i dilemi, za opravdanosta na genetskiot in`enering, za ve{ta~koto sozdavawe "podobri lu|e" (ili majmuni), za eti~kiot ko-

deks koj permutiral vo finansiska zakonitost... Duri i Gospod e vme{an vo ovaa valkana igra na ~ovekot, koj, eve, im dava {ansa na primatite, ama pusta glupava vojska i administracija, ova svoevidno Spartakovo vostanie go zadu{uva vo koren. Niz istorijata, osobeno amerikanskata, odamna e poznato deka nasilnosta i smrtta se dol`at na naklonetosta kon vojna. Protiv Indijancite, fokite, Japoncite ili majmunite, seedno. Poznato e deka zapadnata civilizacija postojano imala problem okolu pra{awata na relacija individualna i kolektivna svest, okolu li~niot heroizam i nacionalniot interes!

Vtoriot primer se odnesuva na produkcijata. Li~no smetam deka so edna cela plejada novi holivudski re`iseri zadol`itelno treba da se eksperimentira so ALZ -112 za da im se poka~i koeficientot na inteligencijata. Bi gi podvrgnal na nivniot na~in na eksperimentirawe, pa da vidime kolku laga a kolku vistina ima vo ona za {to tie zboruvaat (i snimaat). Eden od najprimenuvanite trikovi vo filmskata industrija vo slu~aj koga nemate prikazna ili, pak, ne znaete da ja raska`ete, e da napravite monta`en haos.

Kolku pove}e sliki~ki vo edna minuta, tolku pomalku {ansa da se vidat gre{kite i da se preskoknat nelogi~nostite. Toa {to kako kinematografer na ovoj film e potpi{an Endrju Lesni, snimatelot na "Gospodarot na prstenite", voop{to ne ja poprava situacijata. @anrovski, "Podemot na planetata na majmunite" so ~ista sovest }e go smestam me|u poatraktivnite SF-komedii na godinata so akcioni elementi i akteri vo maski i kostimi so humanoidni pogledi.

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

57

ВОДИЧ

50 години од филмот “Мирно лето”

Охридско лето

12 и 13 август

Од 14 до 20 август

Filmot “Mirno leto“ go prodol`uva svojot `ivot i 50 godini po premierata.

Filmot }e bide prika`an ova leto na dva zna~ajni kulturni nastana vo Makedonija: Bitfest (12.08 vo galerijata MAGAZA - NU Zavod i muzej - Bitola vo 21.00 ~asot) i Ohridsko leto (13.08 vo NU Centar za kultura „Grigor Prli~ev” Ohrid vo 21.00 ~asot). Na toj na~in Kinotekata na Makedonija }e go odbele`i ovoj jubilej na najsoodveten na~in, so filmski proekcii vo rodniot grad na re`iserot na filmot Dimitrie Osmanli i vo Ohrid, gradot koj e tema i inspiracija na samiot film.

Kinotekata na Makedonija blagodarenie na sorabotkata i poddr{kata od Vardar film, Festivalot Ohridsko leto i Bitfest so ova odbele`uvawe na 50godi{niot jubilej na filmot “Mirno leto“ ja prodol`uva svojata uloga na za{tita i prezentacija na makedonskoto filmsko kulturno nasledstvo i negovo dobli`uvawe do publikata, odnosno trajnite vrednosti na prvata makedonska filmska komedija da se plasiraat na pomladite, a postarite da se potsetat na nea.

Трио „В.А.М.“ (Македонија) Trioto e formirano vo 2009 godina i nastapuva izveduvaj}i kapitalni dela za vakov sostav promoviraj}i prefineto kamerno muzicirawe. „V.A.M.” go so~inu-

Два романа

“Рио Бар“ од Ивана Сајко Во издание на “Блесок“

Vo tekot na ovoj mesec vo pretproda`ba e najnoviot roman na hrvatskata romansierka Ivana Sajko so naslov “Rio Bar“.

58

Fakt e deka Ivana Sajko so svoite tekstovi, kako retko koj, mu replicira na momentot. I toa ne edna{.

(Radio 101) Nejziniot tekst e vsu{nost dolg vnatre{en monolog, treskavi~no istresena struja na svesta. (Frankfurter Rund{au) Taa se zanimava so temninite na ~ove~kata priroda i vo toa vlo`uva `estoka inteligencija i strast.

A pritoa e i vo vrvot na svojot zanaet. (Australien) Nejziniot rakopis e kompleksen i pove}esloen, fokusiran na vrtoglavi premini pome|u samata avtorka i nejziniot lik. (Ejx) Cini~en gest protiv „moderniot, ima{liv i kalori~en” mentalitet.

I seto toa so bu~en komentar. (Vjesnik) Smetame deka ovie komentari na relevantni evropski recenzenti }e ve isprovociraat da ja pro~itate knigata na Ivana Sajko.

Prevod od hrvatski: Igor Isakovski.

и “Гец и Маер“ од Давид Албахари Romanot na David Albahari „Gec i

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

vaat: Marija \o{evska, pijano; Vladimir Kostov, violina; i Aleksandar Kotevski, violon~elo. (14 avgust, Sv. Sofija)

Квинтет „Алијаж“ Koncert na kvintetot „Alija`” od Germanija, eden od najatraktivnite ansambli na saksofon vo Maer” e potresno kni`evno delo koe se zanimava so stradaweto na Evreite vo logorot na Belgradskiot saem za vreme na okupacijata vo Vtorata svetska vojna. Albahari raska`uva silna istoriska saga, ne zaboravaj}i deka istorijata ne mo`e da se raska`e bez golem somne`...

Prevodot od srpski e na Elizabeta Lindner.

Evropa, so golema stilska raznovidnost, no i tendencija za stilski miksovi, kako na epohite taka i na izveduva~kite maniri.

(17 avgust, Sv. Sofija)

muzi~ari. \or|i od 2008 godina e nazna~en za koncert-majstor na

Медеја Narodniot teatar od Bitola na sve~enoto zatvorawe na godine{novo Ohridsko leto }e se pretstavi so „Medeja” spored Evridip i Hajner Miler. Re`iser na ovaa pretstava e Nada Kokotovi}, a vo vode~kite ulogi nastapuvaat Julijana Mir~evska, Zdravko Stojmirov, Sowa Mihajlova i dr. (20 avgust, Dolni Saraj)

„Натура морта“

Izlo`ba na fotografii na Robert Jankulovski i Monika Moteska. (18 avgust, CK „Grigor Prli~ev”)

Ѓорѓи и Весна Димчевски Bratot i sestrata Dim~evski (violina i pijano) se edni od najvpe~atlivite pretstavnici na mladata generacija makedonski Кино Милениум

Во август “Хана“ и “Свештеник“

Na repertoar e amerikanskiot film “Hana“, akcionen horor so Sojrs Ronan, Kejt Blan{et i Erik Bana vo glavnite ulogi. Re`iser e Xo Vrajt.

Hana (Ronan) e tinejxerka. Nevoobi~aeno za nea e {to taa ima sila, izdr`livost i inteligencija na vojnik; osobini na koi ja vospital nejziniot tatko (Bana) porane{en agent na CIA, vo divinite na Finska. @iveej}i `ivot

prviot zaedni~ki nosa~ na zvuk.

(19 avgust, Sv. Sofija)

orkestarot „Kralica Sofija” vo Valensija i rabotel so poznatite Lorin Mazel, Zubin Mehta, Simon Trp~eski, Kaori Jamagami i dr.

Vesna Dim~evska se usovr{uva na Nacionalniot konzervatorium vo Tuluz, a so bratot \or|i nastapuva kako kamerno duo i go izdavaat

koj ne e tipi~en za ostanatite tinejxeri, nejzinoto vospituvawe i trening se posveteni na edna edinstvena cel - da sozdadat od nea sovr{en atentator.

Presvrtnata to~ka vo nejzinata adolescencija e misijata na koja ja ispra}a nejziniot tatko. Hana bes{umno patuva vo Evropa, brzo re{avaj}i se od agentite isprateni po nea od strana na nemilosrdniot inteligenten operativec so svoi tajni ( Blan{et). Kako taa se nabli`uva kon svojata krajna cel, Hana se soo~uva so iznenaduva~ki otkritija za nea i nejzinoto postoewe kako i so neo~ekuvani pra{awa vo vrska so nejzinoto poteklo.

natata “Vojna so vampirite“ koj sega `ivee povle~eno vo eden od malite gradovi so visoki yidini, kontrolirani od crkvata. Koga negovata vnuka }e bide kidnapirana od edna banda vampiri, Sve{tenikot go prekinuva svojot svet zavet i trgnuva vo potraga po nea pred tie da ja pretvorat vo edna od niv. Mu se pridru`uvaat mom~eto na vnuka mu (Kam Gigandet), mlad lokalen {erif-pi{tolxija i porane{nata Sve{teni~ka (Megi Kju) koja poseduva natprirodni borbeni ve{tini

„Sve{tenik” e amerikanski akcionen triler vo re`ija na Skot ^arls Stjuart i so Pol Betani vo glavnata uloga.

Postapokalipti~en nau~no-fantasti~en triler smesten vo eden drug svet, svet vo koj so vekovi trae krvava vojna pome|u lu|eto i vampirite. Prikaznata se odviva okolu legendarniot Voin Sve{tenik (Pol Betani) od mi-

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

59

ЖИВОТ И СТИЛ

Рајски места за вегетаријанци Dokolku ne ste „meso`der”, idealni mesta za va{iot odmor mo`e da bidat stepite na Centralna Azija ili vnatre{nosta na Ju`noamerikanskiot kontinent. Sepak, nekoi zemji spa|aat vo „raj za vegetarijanci”. Otkrijte kade da patuvate ako preferirate vakov tip ishrana.

London Centarot na vegetarijanskata kujna vo Evropa e London, a spored istra`uvawata na amerikanskata organizacija za prava i za{tita na `ivotni PETA, na vrvot se i Wujork, Melburn, Mumbaj, kako i San Francisko koj so godini e doma}in na Svetskiot vegetarijanski festival.

Singapur Vegetarijancite se „krstat” vo Singapur. Vo golem broj restorani, singapurskata kujna glavno e bazirana na zelen~uk.

Indija Zemja so najgolem broj lu|e koi ne jadat meso. Se istaknuva osobeno ju`niot del kade {to „mesojadcite” se smetaat za izrodi.

60

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

Italija Tatkovinata na picite i testeninite. Lokalnata kujna obiluva so maslinki, su{en i sve` domat, arti~ok i piperki. Obrokot e nezamisliv bez sirewe.

Maroko Ova e edna od najraznovidnite kujni vo Sredozemjeto. Posebno {to se odnesuva do za~inite, no i {irokiot spektar plodovi, od mediteranski do tropski.

Tajland I Tajland ima vegetarijanski festival. Sekoja godina se odr`uva vo Puket pod imeto „Kin Xej” i trae deset dena. Vegetarijancite koi ja posetuvaat ovaa dr`ava mo`e da u`ivaat vo rasko{nite obroci od zelen~uk oblagoroden so razni mirudii kako {to se kari, papaja, kokosovo mleko i agrum.

Подготвила: Патриција Костовска

Мажи во живописни бои

Svetlite boi na ma{kata modna kolekcijata za prolet/leto 2011 na modnite revii vo Pariz ostavija silen vpe~atok ne samo kaj publikata, tuku i kaj modnite kriti~ari. Ma{kite kostumi glavno se vo klasi~en kroj: tesni pantaloni, palto {to se zakop~uva na edno kop~e i dva patenta na grbot. ^evlite

se malku glomazni, a sandalite se sli~ni na `enskite modeli.

Pantalonite so {iroki nogavici gi pretstavi modnata ku}a „Viktor i Rolf”, no paltata i ponatamu se mnogu tesni, osobeno vo ramenata. Za slednata kolekcija za prolet/leto 2012 godina vo moda }e bidat bermudi i

palto i toa od razli~ni materijali kako len i pamuk. Site modni kriti~ari zaklu~ija deka `ivopisnite boi gi obele`ija pove}eto kolekcii prika`ani na modnata nedela za ma`i vo Pariz. „Ise Mijaki”, „Iv Sen Loren”, „Galijano” i drugi modni ku}i, sekoja na svoj na~in gi oblekoa ma`ite vo sina, rozova, crvena, `olta i svetlozelena boja. No, ne pla{ete se! Za onie koi ne sakaat da nosat veseli boi, kako i damite na koi ne im se privle~ni ma`i vo `ivopisni boi, vo Pariz mo`ea da se vidat i teget, crni, sivi i kafeavi kostumi. Mo`ebi, momentalno najubava ma{ka klasi~na kolekcija e onaa na „Luj Viton”.

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

61

СПОРТСКИ ЛЕГЕНДИ, РАЈАН ЛОХТЕ

По стапките на Шпиц, Торп, Фелпс... Останатите 11.263 жители на малото гратче Канандијагва, во државата Њујорк, и областа Онтарио имаат со што да им се пофалат на случајните патници кои поминуваат низ него. Таму во 1984 година е роден Рајан Лохте, сега веќе најдобриот пливач на денешницата на светот. Дали за тоа е заслужно големото езеро вo близината, или, пак, неговиот татко пливачки тренер, или генот на Лохте, сепак овој пливач денес е ненадминлив во пливачките базени Подготвува: Мирослав Николовски

RAJAN E dete vo ~ija krv ima primesi od majkata Kubanka i tatkoto polovina Germanec, a polovina Angli~anec. Takva retka kombinacija na nasledeni geni napravi vistinski delfin vo bazenite. Na poslednoto svetsko prvenstvo vo [angaj, Rajan Lohte ne samo {to osvoi pet zlatni i eden bronzen medal, tuku pritoa ja pobiva{e naukata spored koja novi svetski rekordi mo`e da se napravat samo so specijalnite

62

pliva~ki kombinezoni so koi se dobiva vo brzina. Lohte ostvari nov svetski rekord na 200 metri me{ano pobeduvaj}i go golemiot rival vo svojata reprezentacija Majkl Felps plivaj}i vo obi~ni pliva~ki ga}i~ki. Koga pliva Lohte, kombinezonite ne igraat uloga. Glaven e toj, negovata tehnika, negoviot zamav so rakata. Kineskata publika, posebno `enskiot del, ne mo`e{e a da ne mu se voshituva.

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

Poslednoto Svetsko prvenstvo vo [angaj navesti era na dominacija na Lohte, kako {to porano ja imaa eden Mark [pic, Jan Torp, pa i sè u{te aktivniot Majkl Felps. [pic ostana zapameten po devette zlatni medali osvoeni na olimpijadite od koi sedum gi osvoi samo na Olimpiskite igri vo 1972 godina vo Minhen. Jan Torp, pak, na svetskite {ampionati zaraboti 13 zlata, a beri}etna mu be{e 2001 godina,

koga na SP vo Fukuoka pri osvojuvaweto {est zlata postavi i 4 svetski rekordi.

So Felps koj sè e u{te aktiven Lohte zaedno pliva vo {tafetite. Felps ima ve}e 35 zlata od Olimpiski igri i od svetski prvenstva. Za nego najplodna be{e Olimpijadata vo Peking 2008 godina, koga na SAD im donese 8 zlatni medali.

Rajan Lohte so tri olimpiski zlata i so 12 od svetskite prvenstva sè u{te ne gi dostignal spored brojot na medalite nitu Mark [pic, nitu Jan „torpedo” Torp, nitu, pak, negoviot rival vo reprezentacijata na SAD,

legendarniot Majkl Felps.

No [pic odamna go nema na golemite pliva~ki priredbi, identi~na e situacijata i so Torp, iako najavuva deka }e se obide da se vrati vo bazenite za Olimpijadata vo London. A Felps od trka vo trka

mora da mu gi ~estita pobedite vo direktnite dueli na pobrziot Lohte, pa taka rekordite vo broj na osvoeni zlata na svetski prvenstva i olimpijadi na ovie trojca pliva~ki legendi „visat”, a visat i nivnite svetski rekordi koi poleka eden po eden gi gi uriva najnoviot pliva~ki delfin, Rajan Lohte, za koj se o~ekuva da bide glavna faca na pretstojnata Letna olimpijada vo London.

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

63

фотомонтажа: Ивана Кузмановска

УРБАНИ ЛЕГЕНДИ

ЗиЗи (топ) Место каде што илјадници луѓе, тринаесет години ја дочекуваа зората, секоја можна ноќ. Журки, Б-52-ки, текили... Место каде што не мораше да бидеш договорен со некого за да си најдеш добро друштво. Скопски топоним со харизма, и ден-денес, кога веќе го нема од Васко Марковски

PRED NAS e golema prikazna, a prostorot e tolku. Zatoa, ve zamoluvame, po~ituvani ~itateli, prostete ni {to ovojpat }e bideme pragmati~ni, bez standardniot streme` za dramska struktura, bez voved so subjektiven odnos kon prikaznata.

1990-ta. Vreme na Ante Markovi}. Se otvoraat privatni firmi, du}ani, butici - polni so stoki {to prethodno ne ni bile kojznae kolku dostapni. Novi mesta za izleguvawe. Ima{ pari… I, kaj da e, }e ima vojni vo sosedstvoto. Mo`ebi i kaj nas, koj znae…?

Naskoro se pojavi „ZiZi”. Ottoga{, kolku li samo roditeli, i kojznae kolku pati, niz doma nekoga{ izustile: „Aman ve}e so toa ‘ZiZi‘! [to tolku najdovte vo nego?”

64

No, pra{ajte gi tie {to odea tamu.

Duri i denes }e vi go opi{at so istite zborovi! Za nepolni dva ~asa otkako im ja pu{tivme provokacijata - fotografija od mestoto, na Fejsbuk - pred „ZiZi” ve}e bea naredeni - tagnati - stotina lu|e, kako nekoga{ pred „ZiZi”, vo prvite ~asdva otkako }e otvorat. Sfativme deka imame nastan. „Zlatni vremiwa… do~ekani utra… pribirawe doma vo {est nautro, koga roditelite se podgotvuvaat za na rabota… ubavite devedesetti… ako saka{ da se vidi{ so nekogo, i~ ne treba da se dogovara{… na pauza od no}no u~ewe, {to redovno se otegnuva{e do rano nautro… kelnerite Goce (Lo{iot) i Zoki (Dobriot)…“,

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

~itame vo komentarite.

Posakavme da ~ueme ne{to i od prva raka, od ~ovekot koj be{e svedok re~isi na sekoja no} pominata tamu, Zoran Bajo Jankovi}, koj so dolgogodi{nata `ivotna sopatni~ka, dixej Vera Jankovi}, bea tamu, vo „ZiZi”, od prviot den, vo 1990 godina, do posledniot, vo 2003-ta, koga ve}e mu bilo jasno, no nikoj od prijatelitegosti ne sakal da veruva, deka toj den }e ja zaklu~i vratata na „ZiZi” zasekoga{. „Po~navme kako kafi~ so masa za bilijard. Se dogovorivme so sopstvenikot na mestoto i po~navme da go rabotime, so svoja muzika. Prvite gosti bea na{ite prijateli, drugari.

Nabrgu po~na da se {iri glasot i -

поддржано од

‘ZiZi‘ po~na da raste”, ni re~e Bajo dodeka pievme ‘staropramen‘ vo edno od mestata vo koi denes pu{ta muzika.

Bevme qubopitni za imeto. Od kade „ZZ Top“? ^uvme ne{to {to dotoga{ ne sme go znaele i zagado~no-duhovit komentar: „Piqarska rabota”. „Sopstvenikot na mestoto ima dva sina, Zoran i Zafir. Do nas ve}e be{e otvoren ‘MF‘. E, sega, ‘MF‘ bilo spored sinovite na gazdata, Marin i Filip, pa i ‘na{iov‘ gazda, sakal takvo ne{to. I, mi tekna! Toga{ epten bev vo film ‘ZZ Top‘, a i bea aktuelni - samo {to se pojavija na filmot ‘Back to The Future‘. I, taka, mu se dopadna - se dogovorivme”, se se}ava Bajo.

Ni otkri u{te nekolku interesni podatoci. Na primer, vremenskiot raspon, koj sè pote{ko mo`eme da go locirame koga }e se najdeme vo muabet za „ZiZi”: otvoreno na 3 septemvri 1990, oficijalno zatvoreno na 19 avgust 2003, vo 02.23! Poslednata pesna {to svirela: „Killing In The Name“ od Rage Against the Machine. I den-denes niz gradot se vrti kompilacisko cede so najgolemite hitovi od muzikite {to se pu{taa vo „ZiZi”. Nekoga{ ste se pra{ale kolku pari ste ostavile vo „ZiZi” vo site tie godini, kolku piva ste ispile? Eve pomo{. Spored presmetkite na Bajo, vo tie 13 godini, sme ispile pove}e od MILION piva.

Gi listame spomenite - komentarite.

Za Marjan Stojanovski - Matz, skopjanec iselen vo Ju`na Anglija, prvoto ne{to {to mu se pojavuva pred o~i koga }e se spomne „ZiZi” e Goce, ednata polovina od legendarnoto duo kelneri. „Mislam deka toj ~ovek nema{e ni eden den odmor zemeno od ‘ZiZi‘, za site tie godini dodeka rabote{e. I, {to gi prave{e prepoznatlivi kako mesto - kelnerite vo ‘ZiZi‘ nikoga{ ne te kradea”, se se}ava Mac. Kakva be{e atmosferata vo „ZiZi”, `ivopisno ni dolovi Makedonka Dimitrova, kole{ka od „ZiZi” i poznajni~ka od studii. Pardon - obratno! „Tutma, ama opu{tena. Ima{e mesto za site vo turkanicite pred vratata, na skalite duri i na okolnite ‘gelenderi i `ardinieri‘. Poznati i nepoznati, site bea tamu. Ima{e i mom~iwa {to znaeja da po~estat i devojki koi vozvra}aa so ubava nasmevka i prijaten muabet. Ako ni be{e strav da si odime doma, }e si posedevme da nè osamne i so burek da go po~neme denot. E, {to bezgri`ni vremiwa bea toa! Tamu na vrata pu{taa i nesredeni, i izgu`vani, i

Zoran Bajo Jankovi}

polupijani - nekade do 11 ~asot, a potoa site bea dobredojdeni, ako nekoj zaskital od drugo mesto. Iako poinakvi, lu|eto tamu zboruvaa za knigite do nivnite pernici, za muzikata, za umetnosta - i site tie mi nedostigaat vo modernite kafuliwa!”

Marjan Stojanovski - Mac

Edno od ne{tata {to go prave{e „ZiZi” prepoznatlivo, be{e muzikata, u{te od vremeto koga go otkrivme, koga vo dixejskata kabina - na }o{eto pred veceto - sè u{te se vrtea kaseti. [to zna~e{e toa, se

Bojan Perin

obide da ni dolovi Tina Ivanova, novinar i muzi~ki kriti~ar, soborec od „ZiZi”. „Dobrata muzika, sekako, go prave{e ‘ZiZi‘ poseben. Tamu se u~e{e, vsu{nost, za novite stvari, ama tamu se ode{e najmnogu zaradi lu|eto.

Ima{e sinergija - iako go mrazam ovoj zbor - ama tie {to odea tamu bea stvarno bliski so ideite, sfa}awata, vkusovite. Zatoa, i sam da otide{, pa i da si `ena (devojka) - ne samo {to ne be{e stra{no, tuku be{e i dobro, za{to mo`e{e da se priklu~i{ vo sekoe dru{tvo i da ti bide super. Re~isi se znaevme.

Mo`e{e da otide{ i bez skr{en dinar - sigurno }e se najde{e nekoj da te ~asti pivo. Toga{ ne be{e ni skapo”, se se}ava Tina.

Krajot na prikaznata mu go prepu{tame na Bojan Perin, teatarski i radio producent, ~ovekot {to go ispil poslednoto pivo vo „ZiZi”. Zaradi avtenti~nost i za~uvuvawe na izrazot i od po~it kon oficijalniot jazik na „ZiZi”, go zamoluvame lektorot da ni dopu{ti ovaa slu~ka da bide prenesena izvorno, na skopski, nelektorirano. „Edno sabajle, okolu 12 na pladne, se pojaviv po nekoja si rabota vo TC Beverli. Pojma nemav deka istiot den ‘ZiZi‘ se zatvora, za stalno. Ja zavr{iv rabotata {to ja zavr{iv, i si rekov - aj na taksi stanica pred ‘Apolon‘. Po pat pominav pred ‘ZiZi‘ - zabele`av deka e otvoreno, neobi~no vo toa vreme na denot.

Koa, ete ti go, iska~a Bajo.

- Zdravo! - (Ja) - Zdravo! - (Bajo) - [to pravi{, be? - vikam.

- Eve, se selam! - vika Bajo.

- Kaj se seli{, be, nesre}o? - (Ja) - Si odam. Ni zabranija da rabotime posle 00 ~asot. - (Bajo) - I {to sea? Nema vi{e ‘ZiZi‘? - (Ja) Bajo, ko {to go dal Gospod - bogat na vokabular - veli kratko i otse~no: NE! Vo toj moment ja izvadi poslednata gajba, vo koja ima{e samo dve ostanati piva, topli, nikakvi!

- Eve, ova se poslednite dve piva u ‘ZiZi‘! Saka{ da pieme po edno? - (Bajo) - Normalno! - (Ja) Vo momentot ne ni pomisluvav deka TOA e navistina poslednoto pivo vo ‘ZiZi‘! Ne mu veruvav. Mislev deka }e se sredi nekako rabotata. Ne mi be{e ni za veruvawe deka institucija od tipot na ‘ZiZi‘ mo`e da se zatvori. Ispadna navistina posledno. Za `al.

Mnogu mi e drago {to bev del od ‘ZiZi‘. Toa e del od istorijata na ovoj grad i iskreno se nadevam deka eden den povtorno }e go dostigneme nivoto na no}en `ivot koe go imavme toga{. So site svoi gluposti koi gi nose{e, ‘ZiZi‘ mu nose{e sre}a na ovoj grad!”

forum.mk | 12 август 2011 | ФОРУМ

65

ФИНЕСА

Време на свадби и... од Влатко Галевски

ZA SVADBI sekoe vreme e dobro.

Prvo, za svadba godi{noto vreme mo`e da se bira, iako letoto e najdobro. Ima ~esto i takvi svadbi za koi vremeto na odr`uvawe go prepora~uva ginekolog. Potoa, kako gastarbajterska zemja pretpo~itame letni svadbi, da se iskoristi odmorot kako vreme za svadba. Dojdencite od stranstvo vo tekot na esenta i zimata ve}e gi napravile site podgotvitelni operacii: izbrale nevesta ili zet, kum i starosvatica, rezervirale restoran, gi izbroile gostite, nara~ale dekoracija na svadbeniot avtomobil, anga`irale pirotehni~ari za ognomet, a mnogumina se snabdile i so vitinska, boeva municija... sè vo ime na veselbata.

Od kelnerot vo kultnata pazarska birtija “Maiva” vo Struga kade {to se slu`i najubavata {pricer ~orba (~kembe/tele{ka), go slu{nav Mark [agal sledniov zdrav naroden vic: Ma{kata strana odi kaj semejstvoto na idnata nevesta vo oficijalna vizita. Atmosferata za po~etok, onaka, malku vozdr`ana, a idniot svekor gledaj}i ja sna{kata veli: „Fino e devoj~evo, se gleda doma}inka i vredna, ama... malku mi e slabi~ka, }e mo`e li da ra|a? „Majkata na nevestata ni malu voznemirena od vakviot komentar vedna{ se stava vo odbrana na }erka si: „Auuu. Bez gajle, taa nema`ena tri gi rodi... pa

66

so ma`!?“ Vo slu~ajov do svadba sekako do{lo, se razbira otkako `enskata strana se raspra{ala dali zetot e sposoben da obezbedi potomstvo.

Denovite za svadba se planirani mnogu precizno od profesionalni ceremonijal-majstori, agendata i mar{rutata na nastanite se strogo kontrolirani, od redosledot na

vozilata vo svadbenata povorka, mestoto na fotografirawe na mladite, anga`irawe profi studio so videokameri (vo cenata e presmetana i monta`ata na materijalot)... pa sè do mati~arot koj, eve, vo modernive vremiwa odi i besedi zakon na povik, vo restoran.

Biten element na doma{nava svadbena ikonografija sekako se znamiwata, vo zavisnost od etnosot na svatovite, koi so vrevata na avtomo-

ФОРУМ | 12 август 2011 | forum.mk

bilskite sireni gordo se mavtaat od otvorenite prozorci. Muzikata, najzna~ajniot segment na svadbenata veselba e najdelikatniot del od koj zavisi kontinuiranoto raspolo`enie. Hranata mo`e i da bide prose~na, no muzikata se izbira po mnogu strogi kriteriumi, od koi najva`na e glasnosta. Taka, koga vo pregovaraweto so muzikantite doma}inot }e pra{a kolku vatna e muzikata, {efot na orkestarot odgovara: „[to be vatna, neverovatna e“.

U{te eden moment e zna~aen za dobriot glas na konkretnata svadba (kako imix i kako finansiski moment), lepeweto banknoti na ~elata na muzikantite, iako posofisticiranata varijanta e evrata da se stavaat na klarinetot, harmonikata ili gitarata. Vo damne{ni vremiwa vo optek bea i dinarite i doj~ markite. Od toj period pametam eden pionerski poteg na mladite koi za svojata svadba anga`iraa dixej, a eden od svatovite, vidno zadovolen od izborot na muzikata, se otepa od lepewe marki na zvu~nicite... ...Za toa vo koe vreme se odr`uva svadbata nikoj ne komentira, za{to re{enieto e prethodno doneseno.

Zatoa, pak, pogrebite nikoga{ ne mo`at da se planiraat, ne retko se na plus 39 ili minus 15 Celziusi.

Ili na poroen do`d. No, i onaka „slavenikot” toa voop{to ne go zasega.

É‹É¤É¨ÉŠĘ É&#x; É­ÉĽ ɆɚɤÉ&#x;ÉžÉ¨É§É˘Ę Éš www.hugoboss.com