279_20110218

ГОДИНА VII | БРОЈ 279| 18.2.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

ГОДИНА VII | БРОЈ 279| 18.2.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

СОДРЖИНА 18 ЖИВОТОТ

број 279 | 18 февруари | 2011

КАКО ПОДАРОК

ПОЛИТИКА 11 ПОГУБНА СИМУЛТАНКА 12 КРВАВИ ГЛАВИ ЗА ИЗБОРИ!

30 РАЗБИВАЊЕ НА

ЛЕГЕНДАРНАТА ...

15 ИНТЕРВЈУ СО ВЕНКО АНДОНОВСКИ, ПИСАТЕЛ: ТАТО, И ТИ СИ ПРОФЕСОР?

18 КОЦЕ ВО НАЈСКАП МЕРЦЕДЕС!

22 МИСЛАТА НА СУД 24 ПЕКОЛНА НОЌ НА ЕДНО ДЕТЕ

46 СТАНЕТЕ

ОВЧАРИ!

27 НЕПОДОБНОСТ И ЗООЛОГИЈА СВЕТ 28 СЛЕДЕЈЌИ ЈА ТРАГАТА НА ХАКЕРИТЕ ДО КИНА

Redakcija Vlatko Galevski Petre Dimitrov Emil Zafirovski Kristina Ma~ki} Igor Ivkovi} Silvana @e`ova Toni Dimkov Kristina Ozimec Maja Trajkovska Bojana Dimitrijevska Marija Ili} Frosina Fakova Serjo`a Nedelkoski Vasko Markovski Simeon Serafimovski Miroslav Nikolovski

40 ДЕНАРОТ ПОАТРАКТИВЕН ОД ЕВРОТО

Nadvore{ni sorabotnici Sne`ana Lupevska Bobi Hristov Maja Jovanovska Meri Jordanovska

42 НЕМА ВЕЌЕ ЕВТИНА СТРУЈА ЗА СОЦИЈАЛЕН МИР 45 ПОЗИТИВНИ СИГНАЛИ КУЛТУРА 50 ИНТЕРВЈУ: РУБИН ЗЕМОН, ЕТНОЛОГ И ПРОФЕСОР ПО ХУМАНИСТИЧКИ НАУКИ: МАКЕДОНИЈА НЕ ГРАДИ МУЛТИКУЛТУРНО ОПШТЕСТВО 57 ГОВОРОТ НА КРАЛОТ 62 ДРАГУТИН ШУРБЕК

53 ДОБРЕ ДОЈДОВТЕ ВО...

Zamenik glaven i odgovoren urednik Marija Divitarova

38 ИНТЕРВЈУ: СТОЈАН ТРАЈАНОВСКИ, МИНИСТЕР ЗА ЕКОНОМИЈА ВО ПРВАТА ВЛАДА НА РМ: ПАРИТЕ СЕ КАЈ МАЛИТЕ ФИРМИ

ЕКОНОМИЈА 34 ТЕШКО НИ Е ДА ИЗГРАДИМЕ ПРУГА ОД 16 КМ

Glaven i odgovoren urednik Atanas Kirovski

64 УРБАНИ ЛЕГЕНДИ: СОЊА АНДЕРГРАУНД 66 НЕДЕЛА – ДЕН ЗА БАЊАЊЕ

Dopisnici Emil Krsteski (SAD) Ilinka Iqoska (Kosovo) Milena Georgievska (Hrvatska) Art direktor Kire Galevski Dizajn Jasmina A. ^a{ule Zoran Gulevski Fotografija Ivana Kuzmanovska Andrej Ginovski Lektor Meri Kondoska Izdava~ Forum plus DOOEL „11 Oktomvri“ 33A, 1000 Skopje Republika Makedonija tel: 02/ 32 30 940; 32 30 941 faks: 02/ 32 30 942 e-mail: info@forum.com.mk Marketing Aleksandra R. Evtimova marketing@forum.com.mk Administracija/finansii Julija Petrovska Pretplata: 2.700,00 denari godi{na 1.500,00 denari {estmese~na pretplata na smetka: Forum plus - DOOEL. Skopje, Republika Makedonija Tutunska banka AD Skopje, smetka br. 210060041050180 Za pretplata vo stranstvo i dopolnitelni informacii na tel: +389 2 / 32 30 940 ili na e-mail: pretplata@forum.com.mk Pe~ati Datapons Skopje ISSN 1409-6706

ТВИТОВИ

Груби суспендиран од Холандската амбасада Artan Grubi e suspendiran od rabotnoto mesto vo Ambasadata na Holandija vo Skopje, poradi u~estvoto i organizirawe protestite na skopskoto Kale protiv izgradbata na muzejot-crkva ~ii u~esnici bea involvirani vo incidentot vo koj ima{e {est povredeni civili i dvajca policajci. Ovaa odluka e donesena zaradi toa {to Grubi kako pretsedatel na nevladinata „Razbudi se“ dejstvuval sprotivno na pravilata i zada~ite {to toj gi ima kako vrabtoen vo holandskata ambasada.

Sekako, aktivnosta vo nevladina organziacija ne e isklu~ivo za lice koe e anga`irano na koj i da e na~in vo stransko diplomatsko pretstavni{tvo. Me|utoa intrigira toa {to dosega e tolerirana „Razbudi se“ od skopskiot pandan vo obid na Albin Kurti i negovoto kosovsko „Samoopredeluvawe“ koj postojano vo potpisot na svoite soop{tenija kako potsetnik ja potklava relacijata Skopje-Tirana-Pri{tina. Neli be{e jasno na {to implicira direktno ova.

I, zamislete, kakva }e be{e sudbinata vo obratnata situacija. Imeno nekoj Makedonec anga`iran vo stranska ambasada da osnova{e nevladina organizacija i redovno da gi potpi{uva{e nejzinite soop{tenija, da re~eme so Skopje- Solun - Blagoevgrad.

Пак проблеми со пописот Makedonija e, sudej}i spored sè, edinstvenata zemja koja nikako ne mo`e da napravi popis kako {to treba. Od 1990-te koga be{e bojkotiran i nikoj za toa ne be{e zakonski sankcioniran, pa preku najblago re~eno somnitelniot vonreden popis na naselenieto vo 1994-ta koga imavme silen pritisok i zakani, pod golemo izmestuvawe na demografskata karta na zemjata, pa onoj vo 2002 g. koj ostana so konstatirani brojki no nepotpi{an {to zna~i i nezavr{en. Imeno, toga{ se javi eden stra{en disparitet vo novite brojki spored koj od 1994 do 2002 g. vo Makedonija ima 68 iljadi pove}e Albanci, a brojkata Makedonci se zgolemila za samo dve iljadi.

Sega povtorno se javija problemi, otkako ~lenovi na Dr`avnata popisna komisija, Albanci i Turci, ja napu{tija sednicata bidej}i smetaat deka e prekr{en Zakonot za popis. Vsu{nost, stanuva zbor za sostavot na etni~kiot popi{uva~kite komiisii vo me{anite etni~ki sredini, i sekako razli~noto tolkuvawe na odredbite. Na dvete etni~ki zaednici im bode o~i toa {to vo eden popisen krug }e ima dvajca popi{uva~i, so po~ituvawe na principot na pravi~na zastapenost na etni~kite zaednici. Imeno Makedoncite }e bidat 47, a Albacite }e bidat 22,9 otsto od popi{uva~ite.

Ostanuva nejasno zo{to se insistira na samo ednonacinalen sostav na popi{uva~ite na terenot, koga i standardite na EUROSTAT predviduvaat sporeduvawe na izjavite na dvajcata popi{uva~i i vo zavisnost od nivnoto sovpa|awe, ocena za validnosta na zapisnikot.

Mo`e da se pretpostavi deka voobi~aeno, opasnoto pra{awe e brojkata Albanci koi `iveat vo Makedonija. A vsu{nost stanuva zbor za pazareweto, brojkata od minatiot popis vo 2002 g. da ostane ista, odnosno - 64,18 otsto Makedonci i 25,17 otsto Albanci so {to i Ramkovniot dogovor bi bil odr`liv, so {pekulacija deka vistinskata brojka od popisot iznesuva 18 otsto za albanskata zaednica. Sepak, treba da bide jasno deka ona {to e zacrtano vo Ramkovniot dogovor nema da se promeni, no vistinskoto prebrojuvawe }e bide mnogu polezno za palnirawe na ekonomskata strategija i osobeno za dimenzionirawe na dr`avnata administracija za koja site sme soglasni deka treba da se namali.

6

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

Торбешите сакаат да си останат Македонци Ona na {to „Forum“ naspomna minatiot mesec, denovive go potvrdi i pretsedatelot na Sojuzot na Makedonci so islamska veroispoved, Ismail Bojda koj govore{e na tribinata „Makedoncite so islamska veroispoved me|u religioznata i nacionalnata pripadnost. Toa be{e vsu{nost reakcija na prethodno projavenata tendencija za problematiziraweto na etni~kata prinadle`nost na ovoj del od makedonskata nacija.

Od ovie stranici, predupredivme deka ne e {ega ona {to go bara partijata na Fijat Canoski PEI i zdru`enieto „Rumelija“ (inaku turski termin za balkanskite prostori pod Otomanskata imperija) odnosno govoreweto za ova naselenie kako za zaseben torbe{ki etnikum, i baraweto toj da bil vnesen vo Preambulata od Ustavot.

Isto taka, ne e nitu naivna poddr{kata {to vo promocija na vakvite idei }e ja dobie Canoski od negoviot svat privremen potstanar na zatvorot „[utka“ inaku sopstvenik na edno ~udo firmi i mediui na „Pero Nakov“, vo koincidencii so bombardiraweto so tv-serii so jasna tendencija i obid za povtoruvawe na politi~kata konstrukcija od vremeto na SFRJ so nacijata „Muslimani“ vo Bosna i Hercegovina, podocna zamenet so etnikumot Bo{waci kako zaseben etni~ki entitet, {to od poodamna e predmet na interes za aspiracii na prostorive.

од Серјожа Неделкоски

Гинат наместо да ораат

Iako mo`e da se pomisli deka vakviot zaklu~ok od kamapwata „Pravilno koristewe i upravuvawe na zemjodelskata mehanizacija“ nè vra}a vo ubavite vremiwa na petoletkite ili deka se odnesuva na toa deka dr`avata poanga`irano }e se svrti kon zemjodelstvoto, povodot za nea voop{to ne e takov. Naprotiv, stanuva zbor za potreba od organizirawe edukativni obuki za traktoristite, no i izgradba na soodvetna patna infrastruktura, so cel da se namalat soobra}ajnite nesre}i, predizvikani od upravuva~i na zemjodelska mehanizacija.

Vo kampawata koja{to ja vode{e farmerskata organziacija so poddr{ka na norve{kata ambasada, e uvideno deka postojat mnogu propusti vo samiot Zakon za vozila okolu registracijata na traktori koi nemaat soodvetna doku- mentacija.

A, u{te pozagri`uva~ki, poto~no alarmantni se podatocite {to gi dava evidencijata na MVR. Spored nea, od 2003 do septemvri 2010 g. duri 431 soobra}ajni nezgodi se predizvikani od voza~i na traktori, vo koi nastradale 311 voza~i na traktor od koi 37 po~inale, a 274 bile seriozno povredeni.

Vo istiot period, soobra}ajni nesre}i vo koi u~esnik bil i voza~ na traktor, se 221 nastradan patnik, od koi 22 se zaginati, a 199 se povredeni.

Не тепајте, и ние сме А1 Toa da ti bile „novite vetri{ta“ - sekoj {to ne misli kako tebe e tvoj smrten neprijatel. Taka, proizleze otkako po barawe na Javnoto obvinitelstvo za nov slu~aj e povtorno blokirana smetkata na A1 televizija i studioto, pak, be{e preseleno pred vladinata zgrada, a kolegite od „Kurir“ se obidele da napravat prilog za toa. Toga{ triesetina tkn. poddr`uva~i na A1 televizija grubo ja napadnale ekipata na portalot pri {to prvo im bila odzemena kamerata, a otkoga gi izvadile i skr{ile memoriskite karti~ki so snimeniot materijal, ja vratija kamerata i pritoa so pcovki i pogrdni zborovi gi spre~ile vo natamo{no izvr{uvawe na profesionalnite obvrski.

Na ova, so ograduvawe reagira{e uredni{tvoto na televizijata, a so osuda se izjasni Zdru`enieto na novinarite.

Ama za sekoj slu~aj, koga na vrata }e vi zayvonat poddr`uva~i (ili ubeduva~i) na „bastionot na slobodnoto informirawe“, bez razmisluvawe potpi{ete, iako mo`ebi ne mislite taka. Ne vredi so modrinki da mu pre~ite na slobodno iska`aniot zbor.

Тепачките на тинејџерите треба да се спречат Dvete grupi {to se kamenuvaa na skopskoto Kale minatiot vikend, kako {to postojat najavi, so morni~avite sliki }e nè potresuvaat i slednite denovi. Ve}e na socijalnite mre`i, spored terkot na ona {to se slu~uva vo stranstvo, se formirat grupi od dvete strani koi si zaka`uvaat povtorna me|usebna presmetka, najverojatno mnogu povandalska, i nedaj bo`e, pokrvava. Tepa~kata me|u dvete grupi, bez razlika {to za direkten povod ja ima{e izgradbata na muzej, za `al doa|a samo kako kulminacija na nevidenata agresija iska`ana vo srednite u~ili{tata.

Ne znaeme dali baraweto na MVR od Fejsbuk za zatvoraweto na ovie stranici od koi se pottiknuva omrazata, mo`e da dade nekoj pozitiven rezultat. Ama se ~ini mnogu podobro }e be{e i odnosnoto Ministerstvo, pa i celata zaednica, prevenira~ki da dejstvuva{e za da se izbegnat vakvite sceni. Ne mo`e nikoj da ne znae i non{alantno da se odnesuva kon toa {to decata vo u~ili{nite ~anti nosat no`evi i boksira~i i deka edinstvenoto svoe doka`uvawe vo okolinata go gledaat preku nasilstvoto. Ova masa mladi lu|e vaka ostanuva lesno podatliva za zadkulisni igri i ideolo{ki regrutirawa, {to mo`e da e intencija na partiite koi sekako }e se ograduvaat, no mora da e predmet na `estoka kritika i barawe sankcii od strana na javnosta.

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

7

ПОЛИТИКА Конечно ќе се донесе закон за пресадување органи. Медицината отиде толку напред што со трансплантацијата на органи успешно се справува со најтешките болести. За жал, ум се ` уште не пресадуваат. Ниту може да се пресади политичка демократија. Тоа се ` уште ќе треба да го учиме.

Во развиените демократии, премиери, министри, градоначалници, па и членови на кралските семејства одат на работа со велосипед. Кај нас се возат во скапи „мечки“. Градоначалникот на Скопје ќе ја има најскапата. Да се знае кој е Коце ! Во оваа држава за среќа имаме и врвни лекари и врвни професори. Некој се обидува да ги стигматизира овие благородни професии. Пресметката со интелектуалците нема да излезе на добро, вели во интервјуто за „Форум“ Венко Андоновски. Тој смета дека во Македонија нема политика, туку само политиканство. politika@forum.com.mk

Погубна симултанка Крвави глави за избори! Тато, и ти си професор? Аздисани политичари Коце во најскап мерцедес!

ЕДИТОРИЈАЛ

Погубна симултанка Атанас Кировски VODEWETO borba na pove}e frontovi, sekoga{ zavr{uva so katastrofalen poraz, nezavisno od momentalnata sila. Toa niz istorijata se poka`a mnogu pati. Duri i Hitler, vo migovite na svoite najgolemi uspesi koga go ima{e pot~ineto bukvalno celiot evropski kontinent, ubeden vo sovr{enosta na negoviot Vermaht i doktrinata na Blickrigot – be{e porazen onoj moment koga otvori dva fronta – isto~en i zapaden. Go napadna toga{niot Sovetski Sojuz, bez prethodno da zavr{i so Velika Britanija. Otkako se sozdade Golemata Alijansa (Va{ington-London –Moskva), voenata propast na nacisti~ka Germanija stana samo pra{awe na vreme.

Ona {to se slu~uva vo politikata na globalno nivo i vo ogromni razmeri, se preslikuva i vo lokalnite politi~ki situacii, zatoa {to pravilata na politikata i strategijata se edni i isti, nezavisno od dimenziite na politi~kiot prostor.

Od ovoj aspekt, krizata me|u VMRODPMNE i DUI koja kulminira{e so poslednite nastani na skopskoto Kale e sosema neo~ekuvana, nadvor od sekakva politi~ka logika.

Vo situacija koga premierot Nikola Gruevski ne uspeva da go pridobie svetskoto mnenie za da se izvr{i presuden politi~ki pritisok vrz Atina da se otka`e od ucenuva~kata politika na veto {to rezultira so blokada na evroatlantskite integracii, koga doma ima `estok pritisok od opozicijata koja go napu{ti parlamentot i institucionalniot politi~ki dijalog i vo uslovi na stravotnata vreva i pritisok okolu akcijata Paja`ina, i prozivkite za stepenot na demokratijata i slobodata na mediumite, edinstveniot veren sojuznik koj go ima{e Gruevski be{e Ali Ahmeti. DUI poka`uva

celosno razbirawe za delikatnosta na problemot so imeto i ne uslovuva, i vtoro ovozmo`uva kakva-takva normalna rabota na parlamentot i vladata, vo situacija koga opozicijata go napu{ti parlamentot. Ako vo takva delikatna situacija gi rizikuvate odnosite so va{iot strategiski partner kaj Albancite i vo vladata, toga{ stanuva zbor za nerazumna i krajno opasna politika.

Daleku od toa deka Gruevski e dol`en zatoa {to e pritisnat do yid, da mu povladuva na hirovite na Ahmeti, takvo ne{to nema, edinstveno {to treba{e e da ja stavi vo miruvawe izgradbata na crkvata na Kaleto. Vo ova op{testvo sè mo`e da se postigne i realizira, niz dijalog, razbirawe, politi~ki pregovori i birawe soodveten tajming.

Edinstvenoto racionalno objasnuvawe za konfliktot me|u VMRODPMNE i DUI, koj za `al, mnogu brzo se prenesuva kako konflikt me|u Makedoncite i Albancite vo Skopje e nekakvo si fingirano krizno predizborno scenario, za obete partii da dobijat prostor da posegnat po te{ka nacionalisti~ka retorika koja }e im obezbedi pove}e glasovi.

No ova e prosto neverojatno scenario, bidej}i rizicite se mnogukratno povisoki od o~ekuvaniot politi~ki benefit.

Poverojatno e deka stanuva zbor za lo{i politi~ki procenki i nerealni o~ekuvawa deka vmrovskiot del od vlasta mo`e da postigne sè {to saka i koga saka, bez nikakvi posledici. Namerno napi{av vmrovskiot del od vlasta, zatoa {to zamenikministerot za vnatre{ni raboti Bu~i drsko ì pora~a na javnosta deka odgovara samo pred Ali Ahmeti, i deka }e podnese ostavka samo ako toj pobara. Zna~i de fakto imame dvajca premieri vo ovaa dr`ava, i dve vladi koi prividno funkcioniraat kako edna.

Partiskite obvinuvawa deka Branko Crvenkovski i opozicijata se vinovni za poslednata kriza na Kaleto se besmisleni i pateti~ni.

Ne znam dali onaa tolpa na Kaleto

bea istite lu|e {to go uni{tija protestot na studentite od Arhibrigada i najdivja~ki gi ispotepaa srede skopskiot plo{tad, ama redno e da se razbere deka golata primena na sila ne vodi nikade, za{to koga-toga{, na silata }e vi vozvratat so sila, i potoa vleguvame vo spirala na nasilstvo, koja te{ko se zapira.

Kako i da e, VMRO-DPMNE vo momentov vodi mnogu bitki na razni frontovi. Toa ne vodi nikade, odnosno vodi vo propast. Frontovite mora da po~nat da se zatvoraat. Najprvin onoj so DUI, koj }e ja vrati doverbata me|u koaliciskite partneri i }e gi relaksira me|uetni~kite odnosi vo zemjata. Potoa –treba da se dovedat odnosite so opozicijata na nekoe pristojno nivo na dijalog.

Daleku od toa deka SDSM i Crvenkovski se cve}iwa ! Pa doboga, toj komotno si vladee{e celi 4 godini vo parlament bez opozicija, ( 19941998) i si go isturka ladno celiot mandat bez voop{to da se nasekira za zastojot na demokratijata. Nitu, pak se se}avam deka imalo slu~aj vo makedonskata istorija na vlast da se SDSM i Branko, a da raspi{at predvremeni izbori na barawe na opozicijata zaradi dobroto na dr`avata. No, toa ne zna~i deka ne treba da se vospostavi normalna komunikacija so politi~kite oponenti, a ako e mo`no i konsenzus za vrvnite nacionalni pra{awa, bidej}i blokadite na Grcija se primarniot izvor na frustracii i glavniot dvigatel na politi~kata kriza.

Ako, pak ima nekakov |avolski plan so politi~kata kriza i zaostruvaweto na me|unacionalnite odnosi da se svrti vnimanieto na me|unarodnata zaednica kon Makedonija, i so toa da se pritisne Grcija za politikata na Atina okolu imeto, mislam deka stanuva zbor za pogre{na procenka. Jasno e deka vo edna takva neposakuvana prikazna, gubitnik }e bide onoj {to ja predizvikuva krizata i {to se obiduva da pobedi na pove}e frontovi ednovremeno.

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

11

КРИЗА ВО ВЛАДИНАТА КОАЛИЦИЈА

Крвави глави за избори! Некако се добива впечаток дека барајќи решение за тензиите на Калето, владините партнери бараат модел за предвремени избори. Но останува прашањето со колку раскрвавени глави ќе го преживееме следниот споменик Боби Христов

BUDNO DA SE sledi internet-stranicata na Biroto za javni nabavki.

Tamu mo`e da se pojavi prviot signal za mo`niot obid za smiruvawe na strastite {to se krenaa nad skopskoto Kale. Taka barem navestuva portparolkata na DUI, Ermira Mehmeti-Devaja. Da se stopiraat site aktivnosti na Skopskoto kale e pojdovnata to~ka {to Ahmeti ja bara za potoa da se realizira koaliciskata zalo`ba, problemite

12

„da se re{avaat niz dijalog, javna debata i komunikacija me|u koaliciskite partneri“.

Nema javno priznanie, no neformalno potvrdeno e deka toa soop{tenie bilo napi{ano nadvor od kancelariite na dvete vladeja~ki partii i oti tie samo go pe~atirale kako zaedni~ko soop{tenie na slo`ni vladini partneri. A bidej}i taa sloga funkcionira samo po pazarxiska logika, pazarot najvero-

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

jano }e se preto~i vo oglas za poni{tuvawe na ve}e objavenite tenderi vtoriot za restavracija na skopskoto Kale i prviot za izgradba na muzej-crkva ili kako {to oficijalno stoi vo tenderot pokrivna konstrukcija za sakralen objekt. Vpro~em, prviot poteg e ve}e napraven. Za samo nekolku dena od objavuvaweto na vtoriot tender toj e izmenet i vo nego ja nema nara~kata idejnoto re{enie „da proizleguva od pronaj-

denite arheolo{ko-arhitektonski ostatoci od srednovekovna sakralna gradba so krstoobrazna osnova“.

Za del od ekspertite nema dilemi deka posakuvanata razre{nica bi trebalo da bide vo sosema drug pravec, bidej}i sè {to se slu~i na skopskoto Kale vo nedelata i toa {to mu prethode{e vo ~etvrtokot, govori za krajno izmesteni uslovi i distorzija na instituciite. „O~igledno vo dr`avata nemame sistem na rano predupreduvawe. Policijata e ve}e definitivno podelena po koalicisko-etni~ki klu~.

Slikata na zamenik-minister koj dejstvuva „takti~ki“ nebare e uniformiran policiski zapovednik e ilustracija deka ve}e ne se ni znae koj e politi~ki funkcioner, a koj policaec. Toa {to Bu~i go povtori, ona {to svoevremeno Agron Buxaku go ka`a, deka odgovara samo pred svojot partiski {ef, a ne i pred Premierot, poka`uva postoewe na dve vladi vo edna, na koi koga im ~ini paradiraat zaedno, a koga ne fingiraat mali vojni“, veli profesorkata Biljana Vankovska.

Za nea nema dilemi koja bi trebala da bide institucionalnata razvrska. „Vo pravna dr`ava bi odgovarale site storiteli na kaznivi dela, a vo

demokratija, zamenikot-minister, pa i ministerkata, ili samo bi si dale ostavki ili bi bile smeneti.

Za `al, duri i g. Fuere se pomakedon~il koga zboruva deka vina ne trebala da se bara kaj poedinci vo slu~ajot Grubi, tuku da se barale korenite na sostojbite. Vakva politi~ka arbitrarnost i nefunkcioniraweto na pravnata dr`ava e pokana za site onie koi so v`e{tena glava bi ja branele Makedonija ili svojot etnicitet na Kaleto“, objasnuva Vankovska.

Koaliciskite partneri, za `al, razvrskata povtorno ja teraat vodeni isklu~ivo od matematikite za sopstveniot rejting i pozicii. Dodeka od VMRO-DPMNE, vinata ja baraat vo nekoj od nadovr, vo DUI bez mnogu samokriti~nost, celata odgovornost za tenziite okolu Kaleto ja prefrlaat vrz VMRO-DPMNE. Duri i toa {to cela prateni~ka grupa izleze na Kaleto da bara stopirawe na gradbite, a bezmalku site visoki funkcioneri so nemoto posmatrawe mu dadoda poddr{ka na ru{eweto na niknatiot objekt, go objasnuvaat kako iznudena reakcija na nemo} pred politikite na nivniot partner.

Ottuka, licemerstvoto vo nivnoto

Ермира Мехмети Деваја, портпарол на ДУИ

ВМРО ДПМНЕ да одлучи дали е за соживот Ако политичките елити не успеат да се договорат, тогаш, како да очекуваме да се договорат масите!

soop{tenie za dijalog {to doprva }e go po~nuvaat, e ve}e pro~itano.

Iako vlogot za `al e naj~uvstvitelniot temel na makedonskoto op{testvo, odnesuvaweto na koaliciskite partneri uka`uva deka bo`em baraj}i re{enie na tenziite, tie samo podgotvuvaat teren za novi izbori.

No, klu~nata dilema e {to potoa?

Profesorkata Vankovska nudi zagado~en odgovor: „Ako sakaat dijalog, tie ja imaat najdobrata mo`nost vo samata vlada i koalicija. No, koga }e go vidime polovina rakovodstvo na DUI kako svedok na vandalski ~in, koj u{te i se opravduva zo{to bile „isprovocirani“, toga{ e jasno deka tie se vo situacija vo koja nitu mo`at zaedno, nitu mo`at eden so drug. Da bide ironijata pogolema, sosema lesno mo`e da se slu~i da ima izbori na koi povtorno ovie dve partii bi trebale da so~inat vlada.

Toa nè isprava pred dilema: dali vakvoto voninstitucionalno deluvawe na vladini funkcioneri }e ni bide sudbina?

Da. Toa e dilemata. Ako pod pritisok napi{aa zaedni{ko soop{tenie, nema sosmenie deka DUI i VMRO-DPMNE }e ispazarat i nekoe re{enie. Pa makar toa bile i izbori.

Kolku kako del od Vladata, odnosno kako koaliciski partneri snosite odgovornost za nastanatite tenzii okolu Kaleto, so molkot za sodr`inite {to tamu se gradat vo sklop na ovoj formalno vladin proekt?

Toa {to se slu~i minatata nedela e za `al samo posledica na toa {to nie mu go uka`uvame postojano na na{iot partner deka so vakvi monoetni~ki proekti ne mo`eme da gradime multietni~ka dr`ava. Za `al nema podgotvenost da se sfatat i razberat onie na{i poraki.

Vo taa nasoka i cel be{e i na{ata poseta na Kaleto, koga ne sakavme da prejudicirame {to i kako }e se gradi, no pora~avme deka toa mora da se stopira bidej}i ne e vo soglasnost so naporite za izgradba na multietni~ko op{testvo. Politi~ki diletantski i provokativno e toa {to, nekoj, ne sakam da prejudiciram koj - dali Pasko Kuzman ili nekoj drug - odlu~i da prodol`i da gradi i pokraj vetuvaweto deka toa }e se stopira za da mu se dade {ansa na dijalogot i razbiraweto i odlu~i taka polarizira-

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

13

nite odnosi da gi donese do to~ka na eksplozija. Odgovornosta e kategorija koja, sepak, treba da se postavi vo odnos na toa, koj ja inspirira ovaa sostojba. Posledicite se sekundarna kategorija. Odgovornosta za posledicite mora da se bara.

vidiraat nivinite viduvawa kako treba da se gradi multietni~ka dr`ava.

Ne docnite li so „dijalogot, javnite debati i komunikacija me|u koaliciskite partii“ kako {to napi{avte vo zaedni~koto soop{tenie?

Ne sakam da veruvam deka docnime. Sakam da veruvam deka sè u{te ne se iscrpeni site {asni za obnovuvawe na dijalogot i za iznao|aweto re{enija koi }e vodat kon po~ituvawe i gradewe me|usebna doverba i elementite koi }e ovozmo`at funkcionirawe na edno moderno multietni~ko op{testvo. Vo situacija, koga na test e funkcionalnosta na multietni~koto op{testvo i dr`ava, vreme e site da poka`eme kolku sme spremni da vlo`ime vo uspehot na toj koncept.

Nie sme podgotveni da go gradime, neguvame i odr`uvame.

Vreme e drugite toa da go demonstriraat.

Od kogo?

Sega rabotime na smiruvawe na tenziite, za odgovornosta ponatamu }e razmisluvame. No, to~no se znae, koj kako se postavi vo odnos na Kaleto. Vo ovoj moment, direktnoto poso~uvawe na odgovornite ne pomaga vo smiruvaweto na strastite, a toa treba da bide glavniot interes na site.

Ne e li zadocneto i pomalku licemerno zaedni~koto soop{tenie na DUI i VMRO-DPMNE vo koe se apostrofira „dijalog“ kako na~in na re{avawe na problemite, imaj}i ja predvid celata hronologija: prvo vicepremierot Ademi izjavi deka za nego ne e problem objektot, bidej}i toa }e bide muzej, den potoa potpretsedatelot Mexiti so pratenici me|u koi bevte i Vie izleze na Kaleto da bara stopirawe na gradbite, a potoa funkcioneri na DUI mirno go sledea ru{eweto na objektot, odnosno prakti~no go odobruvaa?

DUI e partijata koja postojano povikuva na dijalog i nie sme postojano lin~uvani deka sme pretolerantni kon politikite na VMRODPMNE. No, nikoga{ ne e docna za dobri poraki i pozitivni poraki.

Nie sakame da se nadevame deka na{iot partner iskreno go misli toa {to go pi{uva vo zaedni~koto soop{tenie, deka e iskreno posveten na zacrvrstuvawe na me|uetni-

14

~kiot i kako {to sè pove}e se projavuva i me|uverskiot dijalog. No za toj dijalog, sepak se potrebni dve strani. Nie sme podgotveni da rabotime na taa prikazna, da ja gradime, da go razvivame toj koncept na multietni~ka dr`ava, no posvetenosta mora da bide zaemna.

No ako Vie vaka se somnevate vo Va{iot partner, {to da mislat gra|anite, Va{ite izbira~i, kako tie da Vi veruvaat? Vreme e VMRO - DPMNE da po~ne toa da go poka`uva na delo, da ja demonstrira taa posvetenost na konceptot na multietni~ka dr`ava za da mo`at lu|eto da ja vratat doverbata. Sega koga situacijata se zakanuva seriozno da eskalira, vreme e da se re-

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

Koi bi bile pojdovnite ~ekori vo toj pravec?

Prv ~ekor e zatvorawe na Kaleto, konzervacija na Kaleto. Da prekinat gradbite i rabotite, da se smirat tenziite, da se vospostavi dijalog me|u vladinite partneri za politiki koi se odnesuvaat na so`ivotot. Mora da sedneme da ras~istime za kakvi koncepti za dr`avata se zalagame i dali mo`e da najdeme zaedni~ki to~ki po koi se slo`u-vame ili toa ne e vozmo`no. Sepak, mora da postoi nekoj na~in za da uspeeme.

Ako ne uspee?

Bi trebalo da uspee. Ne sakame da razmisluvame za neuspeh. Ako elitite ne uspeat da se dogovorat, kako mo`eme da o~ekuvame masite da se dogovorat.

ИНТЕРВЈУ

Fotografii: Andrej Ginovski

Венко Андоновски, писател

Тато, и ти си професор? Да се разговара со проф. Венко Андоновски е исклучителен предизвик. Треба само дa ги наместите новинарските нишански справи и бидете сигурни дека ќе добиете темел& ни, често луцидни и неретко неочекувани одговори на поставените прашања. На крајот останува чувството дека или премалку сте прашале или премалку сте слушнале од она што Венко го кажал од Влатко Галевски

Forum: Pokraj va{eto kni`evno tvore{tvo imate zaviden publicisti~ki opus so svoite kolumni. Eden period rekovte deka ste zasiteni od ovaa „dijagnosti~ka literatura“, no, nekoi „novi“ sostojbi vo op{testvovo povtorno go naostrija va{eto kriti~ko pero. Tolku li se vlo{ija rabotite vo Makedonija?

Andonovski: Se obiduvav podolgo vreme da se zanimavam so kolumnata kako polubeletristi~ki i polueseisti~ki `anr, me|utoa, o~igledno e deka `iveeme vo vreme koe toa ne go dozvoluva. Ne mo`ete da si pi{uvate kolumni kako Umberto Eko za {tetnosta na internetot, zatoa {to toj vo Makluanovska smisla vi gi prodol`uval racete i sè vi stanuvalo dostapno ili, pak, za makite kako da se so~uva ~aden losos vo fri`iderot na hotelskata soba, zatoa {to sè {to }e izvadite od fri`iderot }e vi se presmeta kako ispieno i }e vi bide staveno na smetkata od ho-

telskata soba. Ne mo`ete da si dozvolite takva eseisti~ko-beletristi~ka poslastica od kolumna, vo dr`ava vo koja postojano ne{to gori -ili vo vrska so crnoto pod nokti, ili vo vrska so nacionalnite, verskite i kulturnite identiteti. Mo`ete vie da moralizirate i da filozofirate kolku sakate, vo vreme koe ne saka vistini i moral, mo`ete da se kolnete deka nema da „~epkate“ vo politi~ki temi, deka }e mu se posvetite na „maliot ~ovek“ i na negovite problemi, ama ako vie ne se zanimavate so politikata, taa }e se pozanimava so vas. Politikata ve}e podolgo vreme, a osobeno poslednive meseci, kako da izgubi kompas i po~na da prisvojuva subjekti i mislewa, `igosuvaj}i gi kako da se niven partiski sto~en fond -mislam tuka i na vlasta i na opozicijata.

Mo`no li e da pravime nepoliti~ko intervju?

Ne postoi nepoliti~ko intervju, posebno ne denes, kako {to ne mo`e da postoi nitu umetni~ko delo bez nekakva ideologija, makar taa bila i metafizika, teologija, psihijatrija, duri ni perverzija, oti i taa e ideologija. Nema tekst bez svoe politi~ko (ne)svesno. No, ne e problemot vo toa {to nu`no ja dopirame politikata vo sekoj razgovor -problemot e vo toa kakva politika dopirame koga razgovarame. Dopirame politika vo koja nema nitu minimum fer-plej pravila na igra, pa zatoa se izlo`uvame na opasnost, kako komentatori na taa politika da bideme etiketirani za pristrasni naviva~i na nekoja strana. Zna~i, mene bi me raduvalo da pro~itam nekade zdravo politi~ko intervju so nekoj politi~ar, pa duri i so intelektualec, umetnik.

Problemot e {to naj~esto se sveduvame na politikantstvo, a ne na politika. Svesen dum deka i nad ovoj razgovor visi taa opasnost, ili barem

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

15

podgotvena etiketa od nekoja strana {to budno sledi koj {to zboruva vo op{testvoto i od kakva subjektnogovorna pozicija go ka`uva toa.

So va{ite tri prodol`enija na kolumni upateni do ministerot za obrazovanie, vo „Nova Makedonija“ i so javnite nastapi vo mediumite bevte eden od najglasnite govornici vo odbrana na integritetot na Univerzitetot i va{ite kolegi, profesori. ?

Koga po tri kolumni vo koi go kritikuvav zakonot, dadov edna izjava deka protestite na profesorite nema da bidat efikasni, mnogumina pomislija deka sum se povlekol od ona {to sum go ka`al. Duri, nekoi partiski poslu{nici od opozicijata vo docni ~asovi mi pra}aa SMS poraki za nekakvo moe licemerstvo, zatoa {to sum pi{uval protiv ministerot, a ne sum izlegol na protestite. Pogre{no me razbraa, zatoa {to jas samo sakav da ka`am deka vo vakva pozicioniranost na vlasta i opozicijata -protestite nemaat nikakov efekt, kako {to i antibiotik ne deluva vrz virus. I dosega vlasta si poka`a deka si raboti uporno i tvrdoglavo po svoe, pri {to pravi seriozna zamena na terminite „tvrdoglavo“ so „nepokoleblivo“. Za nea, protestite ne se ni{to drugo tuku -monta`a od opozicijata. Od toj strav deka i ovoj univerzitetski otpor }e bide protolkuvan kako opoziciski -proizleze i mojot stav deka protestite nema da vrodat so plod.

Toa izleze to~no. [to se slu~i? I pokraj protestite, zakonot si se donese preku no}. Zna~i, zakonot e donesen ednostrano, bez da gi zeme predvid mislewata na onie na koi se odnesuva.

Na nekolkupati go upotrebivte zborot stigmatizacija, pa potoa pravevte so~ni aluzii za obrazovanieto kako ugostitelska dejnost, padot na vrednostite...

Jas govorev za stigmatizacija vo edna op{testvena smisla, i toa na opredeleni profesii. Interesno e deka prvi na udar se najdoa -profesorite i lekarite. Zna~i, vo politi~ki korumpirano op{testvo, vo koe najsilnata „somnitelna“ vrska za pravewe pari ja so~inuvaat politikata i biznisot, politi~arite re{ija da go defokusiraat vnimanieto od sebe i svoite sponzori, prenesuvaj}i go vrz drugi „somnitelni“.

U{te ja pomnam bilbord-kampawata vo koja pokraj carinicite, na bil-

16

bordite osamnaa, nebare so `olta lenta na rakavot -tokmu profesorite. Na bilbordite ima{e i ~ovek vo univerzitetska toga. Koga najmalata }erka me pra{a koj e toj ~i~ko, ì odgovoriv deka e profesor. Me pra{a zo{to go slikale i {to pi{uva na slikata. Ì odgovoriv deka pi{uva oti im baral pari na u~enicite za da im pi{e oceni. Po nekolku minuti mol~ewe, taa samo me pra{a: „Tato, i ti si profesor?“ Ne smeete od isklu~oci da pravite generalizacii -toa e stravotniot pat na sozdavawe stereotipi. A stereotipite se pogubni za normalno op{testvo. Aktot na stigmatizacija podrazbira tokmu toa -osobinite na isklu~okot (profesorot koj zema mito) da se prenesat na rodot (site profesori). So toa, sekoj ima pravo potoa, koga nema da se soglasi so va-

Vo pra{awe se mnogu pove}e strukturnite problemi. Univerzitetot za koj ministerot i go prave{e zakonot, a toa e UKIM (javna tajna e deka toj ima dobri odnosi so privatnite univerziteti), ne e vo najdobra kondicija, i toa ve}e dolgi godini. Jas na nekolku TV nastapi go navlekov gnevot i na moite kolegi, koga govorev deka imame univerzitet so mnogu „slepi to~ki“, odnosno so mnogu mesta zazemeni od neprikosnoveni avtoriteti, a vsu{nost -anonimusi vo svojata oblast. Znam za lu|e koi samo gi stavaat racete vo xeb i za ni{to drugo ne im e gri`a. No, niv ovoj zakon nema da gi dopre. ]e gi sankcionira mladite, vrednite i onie koi vodat borba so vakvite „diktatori“, a taa borba nikoj ne im ja priznava, a i ministerot, za `al, od svojata visoka pozicija, ne

{eto mislewe, da vi ka`e: „A be, najde koj da mi ka`e. Vie profesorite li?“ Ili vaka: „A be mol~i ti, lekari{te edno“. Takvata presmetka so intelektualcite najavi deka ovaa vlast odi po lo{, samoubistven pat.

Ne pominal dobro nikoj koj stigmatiziral nacii, veri, a eve, vo na{iov posleden makedonski slu~aj -i zanaeti, odnosno gildovi.

mo`e da ja vidi. @alno e toa {to zakonot }e predizvika masoven odliv na studenti i (osobeno) postdiplomci vo stranstvo, zatoa {to zakonot namesto da gi lekuva ovie sostojbi, samo gi zasiluva.

Imate li, sepak vpe~atok deka vo izminative 20 godini nitu Univerzitetot odnatre ne stori ba{ mnogu za da go podigne ramni{teto na sopstveniot integritet, da go podigne stepenot na kvalitet i da ja spre~i makar i incidentnata korupcija vo visokoto obrazovanie?

Ne e samo korupcijata vo pra{awe.

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

I vo profesorskata gilda kako da nema edinstvo?

Nema. Jas sum stra{no razo~aran od profesorskata gilda, kako {to velite. Toa se lu|e koi glavno ozboruvaat po kabineti, kritikuvaat, frlaat drvja i kamewa, no retko koj od niv ima dovolno hrabrost da izleze i mediumski da go ka`e ona {to go ka`uva po kabinetite. ^est na isklu~ocite, ama tie se prepoznatlivi brendovi na svoite fakulteti i glavno se javno eksponirani (za `al,

mnogu ~esto i partiski potro{eni).

Ona drugoto e te{ka malogra|an{tina, bez razlika {to nekoi od niv se i dekani, i {efovi... Iskreno, mnogupati se pra{uvam dali voop{to ima ANGA@IRANA univerzitetska inteligencija vo ovaa zemja. Naj`alno e {to golem del od profesorite znaat denes pomalku od onie na koi im predavaat. Zatoa i parceliziraat „supspecijalisti~ki“ podra~ja na koi se sigurni i na koi -„gi pa|aat“ studentite. I toa najdobrite! ^udna e situacijata koga studentite vo eden sitem se poddr`uva~i na vlasta, a nivnite profesori buntovnici! Zboruvate li so va{ite studenti otvoreno za ovie i drugi gorlivi temi od sekojdnevjeto?

Ne. So moite studenti nikoga{ ne zboruvam direktno za politika. Ne sakam da gi zagaduvam. Me|utoa, da ne zaboravime deka ne mo`ete da predavate ni kni`evnost ni kulturologija bez da govorite, vo najmala raka za politi~koto nesvesno, a mnogu po~esto i za politi~koto svesno vo nekoj kni`even tekst ili kultura. Osven toa, ne bi se soglasil so va{ata konstatacija deka generalno, studentite bea poddr`uva~i na vlasta pri donesuvaweto na Zakonot za visoko obrazovanie. Ako mislite na onie koi izlegoa na re~isi paralelen protest so profesorite, toga{ -vo red. No, tie bea desetina i odbija da se svrtat kon kamerite i da go ka`at svojot stav. Jas moite studenti gi u~am tokmu na sprotivnoto -neka bidat i kako Sokrat, neka ja ispijat svojata ~a{a otrov, no neka ka`at {to mislat i vo {to veruvaat. Mnogupati mislat poinaku od mene, no jas ne gi sopiram. Samo, baram argumenti. Taka, tie mene mi pomagaat da vidam kade sum i {to sum i kolku sum. Koga nemaat argumenti, mi olesnuva. Koga imaat, me prinuduvaat da se izmenam i da ostanam mlad po duh, da im bidam sovremenik. Toa e doblesta na mojata profesija.

Inaku, ima i dobar del studenti koi ne se partiski totemisti i koi mislat so svoja glava. Jas se raduvam {to del od niv nè pottiknaa duri i nas profesorite, da se zdru`ime vo eden vid neformalna grupa na studenti i profesori, nare~ena „Sokratovci“. Samite tie pokrenaa odbrana na profesorite od onaa op{testvena satanizacija na profesijata, a potoa izrazija, najotvoreno, masa-zabele{ki za nas, profesorite. Toa ne mo`e da ne se ceni: odbra-

od pot. Nekoj pogolem od nas go smislil toa. Sramot e samo pokazatel na bogobojazlivost, a denes kaj nas nikoj ne se pla{i ni od vlasta, a kamoli od Boga! Prv }e proslavam koga }e vidam crveni obrazi kaj nekoj politi~ar.

na i napad vo isto vreme. Tie mladi lu|e se idninata na ovaa zemja, a ne onie mladi partiski poltroni {to se natprevaruvaat na sekoj partiski pres da se slikaat so liderot, da gi fati kadarot na kamerata! Ili {to izleguvaat na paralelen protest, si gi krijat licata, molat za {estka, a molat i za partiska funkcija!

Ima li {ansi da go vratime sramot na na{ite lica, crveniloto na na{ite obrazi, kako {to zapi{avte nekade, da go tolkuvame kako doblest, a ne kako slabost?

Nema. Onaa tepa~ka na Kale od pred nekoj den poka`a deka pove}eto mladi lu|e se tepaa ne za crkva ili za xamija, tuku za partiskite totemi, za partiskite bogovi. Jasno e zo{to e toa taka: partiskite religii vetuvaat bla`en `ivot ovde, na zemjata, a crkvite i xamiite vetuvaat ve~en i bla`en `ivot na neboto. Site denes sakaat raj na zemjata, ne na neboto. Sakaat raj sega, ne potoa. Zatoa, ~uvstvoto na sram ne postoi: nema sram kaj onoj koj e vospitan vo partiska disciplina, zatoa {to vo toj partiski kodeks, celta go opravduva sredstvoto. Osven toa, sram se javuva samo pod strogo moralno vospitanie: iako poimot za toa {to e sramno varira od epoha do epoha, sramot od toa deka si ~ovek i deka mo`e{ da zgre{i{ se javuva samo kaj vistinski religiozno vospitani lu|e! Ne mislam na „zatol~eno“ religiozno vospitani lu|e, tuku na onie koi celo vreme imaat svest deka postoi univerzalen um koj se gri`i za sè - od pro'rtuvaweto na zrnoto naprolet, do klepkite na ~ovekot koi go {titat

Kolku sevo ova vlijae vrz va{eto tvore{tvo, vi pre~i li ili, pak, ve stimulira da pi{uvate za nekoi novi ve{tici?

Sevo ova e plodna po~va za moeto tvore{tvo. Nikoga{, nieden pisatel ne bil golem so sitni kalkulacii. Nema estetika bez etika: barem jas taka veruvam, iako mo`ebi ne sekoga{ mo`am da postapuvam spored toa na~elo. Site nie sme, imeno, deca na novoto vreme, koe nalaga kompromisi. Kompromisot e magi~niot zapaden, demokratski zbor so koj vsu{nost se gubi identitetot i se suspendira li~nosta. Toa go baraat od nas novite vremiwa. I site toa go znaat, ama nikoj ne ka`uva deka carot e gol. Se boram kolku mo`am vo dramite i romanite, delumno vo kolumnite. Vo javniot, op{testven soobra}aj sum osuden na kompromis i na zamol~uvawe. Zatoa i pi{uvam -pi{uvaj}i sum najglasen.

Op{testvoto vo koe `iveeme, a koe e partiski totemizirano, e nemilosrdno: kaznata za sopstveno mislewe e op{testvenata ekskomunikacija. Prevedeno na obi~en jazik, toa ednostavno zna~i -pomalku leb za tvoite najbliski, za semejstvoto. A nedostigot od leb ne e digestivna, tuku du{evna bolka. Taa, pak, ra|a potreba od umetnost. I taka krugot se zatvora.

Zatoa, da najavam. Za site koi me po~ituvaat, na 28 fevruari, neka povelat na premierata na edna mo{ne neobi~na pretstava vo Dramski teatar. Se vika „Olovo na pernica“.

Toa e op{testveno-psihijatriska studija za na{eto vreme, dolovena preku dvajca nepodvi`ni lu|e, otpi{ani od semejstvata, vo eden dom od tipot na „Sju rajder“. Edniot e bogat biznismen, a drugiot beznade`no siromav umetnik. Me|u niv se ra|a vistinska drama na tesna, sudbinska povrzanost. Pretstavata mu e posvetena na mojot pokoen prijatel, re`iserot Dimitar Stankoski, ~ovek koj `ivee{e taka {to zboruva{e {to misli, a prave{e {to zboruva.

Toa mu ja simna glavata od ramenici, ama zatoa -doka`a deka Sokrat e `iv i deka ne umrel nikoga{. Vo negova ~est i slava e i pretstavata vo Dramski.

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

17

ЗАКОН ЗА ТРАНСПЛАНТАЦИЈА НА ОРГАНИ

Животот како подарок Владата го прифати Предлог#законот за пресадување човечки органи и ткива. Ќе го промени ли законот, здравјето и животот на пациентите или ќе остане уште една добра рамка на хартија? oд Кристина Озимец

SMRTTA NA MAJKATA na novinarot Borjan Jovanovski za nekolku lu|e zna~e{e `ivot. Kolku i da zvu~i ~udno ovaa re~enica, taa ja otslikuva surovata realnost otkako po nejzinata nenadejna smrt vo Brisel, lekarskiot konzilium konstatiral deka nejzinite dva bubrega kako i srceto se vo sosema zdrava sostojba i kako takvi, dokolku se doniraat, najverojatno }e spasat ne~ii drugi `ivoti. „Be{e konstatirana mozo~na smrt pri {to lekarite ocenija deka odlukata treba{e da se nosi re~isi vo istiot moment koga doznavme za smrtta na mojata majka. Ne mo`am da se setam na detali, ~uvstvata bea izme{ani.Samo znam deka nitu jas nitu, pak sestra mi vo koj bilo moment imavme dilema za toa dali treba da se soglasime so predlogot na doktorite. Dali od ovaa vremenska distanca vo koj bilo moment sme se pokajale jas, ili sestra mi? Ne sigurno!“, raska`a Jovanovski za „Forum“.

Vo Makedonija za `al lu|eto koi nemaat pari da se le~at vo stranstvo, ~esto pati umiraat ~ekaj}i organi koi bi mo`ele da gi spasat. Najpogodeni se decata, za{to vo zemjava nema detski transplantacii na organi. Brojot na bolnite od hroni~na bubre`na insuficiencija se zgolemuva sekoja godina so okolu 250 novi slu~ai. Pri toa, na dr`avno nivo, godi{no na dijaliza odat okolu 1.300 pacienti. Za transplantacija na koskena srcevina ~ekaat 50 pacienti godi{no (40 vozrasni i 10 deca), a za niv potrebni se sredstva vo vkupen iznos od 232 milioni denari. Ako istive pacienti bi se lekuvale vo stranstvo, nivnoto lekuvawe bi ~inelo najmalku dvojno poskapo.

18

Transplantacijata na bubreg vo Moskva od po~inat daritel ~ini od 40 do 50.000 evra, dodeka so ovie sredstva bi se pokrile tro{ocite za 4 ili 5 kadaveri~ni transplantacii vo na{ata dr`ava. Doktorite vetuvaat deka intenzivno se raboti na podobruvawe na uslovite za transplantacija na organi vo Makedonija.

D-r Vladimir ^adikovski, pretsedatel na Nacionalnata fondacija za transplantacija, veruva deka novodoneseniot zakon za presaduvawe na organi, }e promeni mnogu. „Principot na transplantacija e pravewe na Nacionalna mre`a za transplantacija, nema da ima moe i tvoe. ]e postoi mre`a, koordinirana od Nacionalen koordinator koj }e bide glaven vo celata prikazna, i privatnite i dr`avnite bolnici koi }e gi ispolnuvaat strogite kriteriumi za transplantacija, }e imaat isti prava za rabota“, veli ^adikovski za „Forum“.

Spored nego, se raboti za edna eks-

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

tremno ~uvstvitelna rabota, vo koja nikako ne bi mo`ela da se skrie nekoja malverzacija. „Ako se napravi nekakva zloupotreba, za toa }e se razbere. Se raboti za nekolku organi vo godinata, i dokolku se slu~i nekoja manipulacija nema da odgovara samo doktorot, personalot i

klinikata, tuku direktno }e odgovara i dr`avata“, re~e toj, dodavaj}i deka tokmu poradi serioznosta na problematikata, re~isi tretina od zakonot otpa|a na krivi~nite odredbi i kaznite. Mnogu sme rigorozni i sakame da poka`eme deka so ova pole vo Makedonija nema igrawe. Spored negovite informacii, duri 20 otsto od lu|eto vo zemjava bi potpi{ale soglasnost za donirawe na svoite organi, {to e ogromna brojka. Sociologot \or|i Tonovski veli deka veruva oti narodot }e ja pozdravi inicijativata za donesuvawe na vakviot zakon. „Za ova pra{awe u{te edna{ navistina }e se potvrdi humanizmot na na{iot

narod. Jas gi sledam situaciite vo op{testvoto, ~itam, analiziram, i navistina po ova pra{awe ne naletav na nikakvi rigorozni odbivawa na ovoj predlog“, re~e toj.

ПАЦИЕНТИТЕ САКААТ ЗДРАВЈЕ, А НЕ САМО ДОБРИ ЗАКОНИ Pokraj optimisti~kite izgledi koi gi dava zakonot za podobruvawe na kvalitetot na zdravjeto i `ivotot na pacientite koi ~ekaat organi, bolnite se skeptici deka noviot zakon }e donese zna~ajni promeni. ]e veruvaat, koga }e vidat dela. „Kako i sekoj zakon, i ovoj nosi samo ramki, i bubre`no bolnite }e nemaat nikakov benefit od nego. I dosega imavme zakoni, i tie ne se upotrebuvaa. Ako vo 1998 godina za СОГЛАСНОСТА ЗА ДОНИРАЊЕ ЌЕ СЕ ДАВА КАЈ МАТИЧЕН За дарувањето делови од чо$ вечкото тело ќе биде забране$ то да се прима пари или каква било друга корист. Органите од умрено лице ќе можат да се земаат заради пресадување откако со сигурност, врз осно$ ва на медицински критериуми е утврдено дека настапила смрт кај тоа лице. Мозочната смрт на лицето од кое може да се земаат органи заради пре$ садување ја утврдува комиси$ ја, составена од најмалку трој$ ца лекари, формирана од ми$ нистерот за здравство, која со сигурност ќе утврди престанок на работа на мозокот. Лекар кој учествувал во лекувањето пред да настапи мозочна смрт, или во утврдувањето на смрт$ та на тоа лице, не може да зе$ ма и пресадува органи и ткива од умрено лице, стои во пред$ лог$законот. Делови од телото од умрено лице ќе може да се земаат доколку лицето додека било живо, писмено се изјасни$ ло дека органи и ткива од неговото тело сака да бидат користени за пресадување, на образец кај неговиот матичен лекар. Органите од живи доно$ ри не смеат да се земаат ако постои ризик по животот или здравјето на дарителот. Министерството за здравство ќе води Национална листа на чекање според возраста на примателите и видот на орга$ нот и ткивото. Органите и тки$ вата ќе се доделуваат само на пациентите од Националната листа на чекање.

samo edna godina se napravija nad 20 kadaver (~ovek so mozo~na smrt) transplantacii na bubrezi, duri dadovme bubrezi i vo Rieka i na drugi mesta kade vo regionot bea potrebni, ottoga{-dosega, Makedonija ima napraveno samo dve transplantacii od kadaver. Moe mislewe e deka problemot ne e samo vo zakonot, tuku vo `elbata na sistemot, pred sè na Vladata i na instituciite da vlo`at dopolnitelni napori za da profunkcioniraat transplantaciite. Vo Makedonija, poslednive godini dominiraa transplantaciite od `ivi donori, no i tie transplantacii za `al ne odat kako {to treba (samo 6 minatata godina). Nikoj ne smee da misli deka zakonot }e pravi transplantacii, transplantacii pravat doktori“, re~e d-r Qup~o Trpenovski od Zdru`enieto na bubre`no bolni „Nefron“. Spored nego, predlo`eniot zakon pravi i konfuzii, so baraweto na `ivotna soglasnost, a potoa davaweto na mo`nost da se spre~i doniraweto na organ, ako koj bilo ~len od familijata ne se soglasi so voljata na samiot donor koj ve}e ne e me|u `ivite. „Ako jas sum dal soglasnost da se dadat organite koga sum bil `iv, kako potoa za mene }e re{ava sestra mi? Toa e konfuzno. Nedoverbata vo sistemot i tradicionalnite vrednosti kaj lu|eto kaj nas koi ~esto veruvaat deka ~ovekot koga }e po~ine toj pripa|a na semejstvoto isto taka imaat vlijanija“, veli Trpenovski za „Forum“ i dodava deka se potrebni ogromni kampawi za informirawe na gra|anite za donirawe na organite. ^adikovski priznava deka ovaa odredba predizvikuva reakcii, no veli deka vo praktika ovie situacii se te{ki za familiite, i nivniot zbor mora da bide posleden. „Lesno e da ka`uvate mislewa, no koga pred vas }e zastane familijata koja {to go izgubila svojot najdrag, i vie da re~ete jas }e vi gi zemam organite za{to toj potpi{a, nema vie {to da ka`uvate...

Toa e pritisok koj ne mo`e da go izdr`ite, sekoj {to se na{ol vo takva sostojba znae. Mora da se dobie soglasnost od familijata“, smeta toj. ^adikovski e optimist deka ovaa godina }e se napravi prvata crnodrobna transplantacija na dete. „]e bideme prvi vo regionot, nikoj vo regionot nema napraveno transplantacija na crn drob na dete, i veruvam deka toa }e bide najgolemata nagrada na krajot na denot“, veli toj.

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

19

АЗДИСАНИ ПОЛИТИЧАРИ

Коце во најскап мерцедес! Градоначалникот на Скопје, Коце Трајановски купува скап „мерцедес“, со што ќе го поседува најскапото службено возило меѓу сите наши функционери, а веројатно и меѓу повеќето градоначалници во Европа, од кои дел одат на работа пеш, со градски превоз или со велосипед. Како капак на ова безобразно луксузирање е демагошката изјава на Коце дека всушност, тој со оваа набавка ги штеди буџетските пари на граѓаните?! од Катарина Стојанова

GRADONA^ALNIKOT NA SKOPJE, Koce Trajanovski naskoro }e dobie slu`ben „mercedes S klasa“ koj ~ini duri 80 000 evra, so {to }e go ima najskapoto slu`beno vozilo vo Makedonija. Rasipni~koto odnesuvawe so buxetskite pari, skopskiot gradona~alnik go pravda so toa {to negoviot „mercedes“ navodno }e bil „skromni~ok“. Mercedesot voop{to ne e luksuzen, bidej}i nema da ima vgradeni masa`eri, nitu televizori, specijalno ambientalno osve-

20

tluvawe i specijalni klimatizeri, tvrdi gradona~alnikot Koce Trajanovski. Toj duri veli deka „za{teduval“ od parite na gra|anite zatoa {to vistinskata cena na voziloto vo maloproda`ba bila duri 105 iljadi evra, a gradot go kupuva na popust. МОРА ДА БИДЕ „МЕРЦЕДЕС“ Visokata cena od kancelarijata na Trajanovski ja opravduvaat so toa

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

{to avtomobilot }e ima kompletna tehni~ka opremenost koja ne treba da go luksuzira vozeweto, tuku da za{tedi pari vo narednite 4 do 8 godini za servisirawe, odr`uvawe i ekonomi~na potro{uva~ka na gorivo, bidej}i gradot dosega tro{el godi{no okolu 20. 000 evra za popravka i odr`uvawe na dvata slu`beni mercedesa, koi gradot gi ima sega. Gradskata vlast veli deka voziloto vo koe se vozi gradona~alnikot Koce Trajanovski mnogu ~esto se

rasipuva i deka benzinskiot agregat na edniot „mercedes“ e vo mnogu lo{a sostojba, a potrebnite popravki bi ~inele pove}e od 8.000 evra. Ona {to ne objasnuva gradskata vlast e zo{to slu`benoto vozilo mora da bide skap „mercedes“!

Odlukata da se kupi nov avtomobil za gradona~alnikot ja donese Sovetot na gradot za {to odobri 100.000 evra sredstva od buxetot. Sovetnicite od opozicijata, ostanuvaat na stavot deka sumata od 80.000 evra e ekstremna. Spored niv, so parite koi se dadeni za „mercedesot“, Gradot mo`el da kupi duri deset slu`beni avtomobili za gradskata administracija, koi poradi nedostig od vozila, svoite rabotni obvrski gi vr{at vozej}i se besplatno vo avtobus. „Vo ovie krizni vremiwa nerazumno e da se tro{at tolku pari na avtomobil. Nie go komentiravme ova u{te koga odlu~uva{e sovetot. U{te toga{ smetavme deka za 30.000 evra bi mo`elo da se kupi isto taka dobar avtomobil za potrebite na gradona~alnikot, ako e opravdano deka se zastareni sega{nite avtomobili

i deka treba da se zamenat so novi.

Nie sme na stavot deka so tie pari treba da se podobri rabotata na administracijata i na inspekciskite slu`bi koi svojata rabota ja izvr{uvaat od avtobusi na Javnoto soobra}ajno pretprijatie. So tie pari, mo`ea da se kupat u{te deset avtomobili za rabota na administracijata izjavi za „Forum“ Sofija Kunovska od sovetni~kata grupa na SDSM. РЕВОЛТ КАЈ ГРАЃАНИТЕ „Koce }e go kr{i ‘mercedesot’ po skopskite ulici“, be{e naj~estiot komentar na blogerite koi ovie denovi na internet na golemo ja komentiraa ovaa vest.

Vo grad kade {to ne se re{eni osnovnite komunalni problemi, so ulici polni so dupki i otvoreni ili propadnati {ahti i ne mo`e{e da se o~ekuva poinakva reakcija od gra|anite. „Alergi~en sum na pra{awa koga se raboti za tro{ewe pari za nepotrebni raboti, osobeno ako toa se pari na gra|anite“ - veli 37 godi{ni-

ot Aleksandar. „Ne me iznenaduva nitu izborot na avtomobilot, nitu cenata, samo {to mislam deka lu|eto stanaa imuni na vakvi raboti, zatoa {to premnogu gi ima vo dr`avava“ - veli Nata{a. „80.000 evra pove}e im trebaat na bolnicite otkolku na gradona~alnikot. Politi~arite vo svetot odbegnuvaat vakvi nabavki i se zalagaat za zelena politika, pove}e velosipedi, gradski prevoz...“ - veli 41godi{niot Dejan „Skromniot“ Trajanovski }e go poseduva najskapoto slu`beno vozilo me|u site na{i funkcioneri, a verojatno i me|u pove}eto gradona~alnici vo Evropa, od koi del odat na rabota pe{, so gradski prevoz ili so velosiped.

Negoviot nov avtomobil treba da bide ispora~an ovaa prolet. Trajanovski neodamna najavi deka tokmu naprolet planira da odi na rabota so iznajmen gradski velosiped, a dotoga{ povremeno }e se vozi i vo gradski avtobus. No, ako e taka, toga{ zo{to kupuva najskapo slu`beno vozilo vo Makedonija?!

СЛОБОДА НА ИЗРАЗУВАЊЕ

Мислата на суд Адвокат од Скопје пред Уставен суд поднел барање да му се заштити слободата на уверувањето, совеста и јавното изразување на мислата, која слобода е регулирана со Законот за адвокатура, и јавно прашува дали судиите и обвинителите кога ќе изгубат предмет пред суд, треба да одговaрaат за кривично дело клевета, за кое адвокатот бил осуден поради наводи во тужбата за поништување шетен договор од Кристина Мачкиќ

POSTOJAT TRI STRANI vo sekoja prikazna: mojata, tvojata i vistinata.

No koga }e se progovori vistinata, opasnosta e golema. Vistinata boli, no i ~ini. Za javnata misla i sloboden govor, za iska`anata vistina se zavr{uva na sud. Se odgovara za krivi~no delo-kleveta. Se osuduva na golemi pari~ni kazni.

Sostojbata so privatnite tu`bi vo Makedonija e alarmantna. Sekoj sudija vo prosek dnevno raboti po dve privatni krivi~ni tu`bi za kleveta.

Se tu`i sekoj so sekogo. Politi~ar so politi~ar, novinar so novinar, politi~ar so novinar, pa duri i kafeanxii so novinari. Na ovie tu`beni relacii, javnosta ve}e se navikna kako na ne{to voobi~aeno,

22

no sega se pojavuva nova grupa. Advokati se tu`at me|u sebe za kleveta!

Baraat pravda vo Ustaven sud! АДВОКАТ БАРА ПРАВДА Gra|aninot Lefko Tanevski, advokat od Skopje podnel barawe do Ustavniot sud da mu se za{titi slobodata na uveruvaweto, sovesta, mislata i javnoto izrazuvawe na mislata, koja sloboda, ja {titi Ustavniot sud na Republika Makedonija vrz osnova na ~len 110 alinea 3 od Ustavot.

Spored nego, povredata na negovata sloboda se sostoi vo slednovo: Pretprijatieto „Jaka tabak“ imalo rakovodstvo koe vo period pred da zamine, anga`iralo advokat za

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

pru`awe pravni uslugi. Bilo dogovoreno so toj advokatot za advokatski uslugi pretprijatieto da plati 600.000 denari. Parite bile isplateni za kratko vreme po sklu~uvawe na dogovorot. Po zaminuvaweto na toa rakovodstvo, do{lo novo koe go anga`iralo advokatot Lefko Tanevski, za da go ospori toj dogovor, a toj toa i go napravil. Vo postapkata, Tanevski uspeal da doka`e deka prezemenite dejstva na drugiot advokat, spored advokatskata tarifa, ~inat 6.000 denari.

Napadot od Tanevski bil deka imalo nesrazmernost vo davawe usluga i cenata na takvata usluga, taa nesrazmernost, e pri~ina za poni{tuvawe na dogovorot.

No, vo taa postapka na poni{tuvawe na dogovorot, Tanevski upotrebil i svoja kvalifikacija. Osven {to gi iznesuval argumentite, dal svoja ocenka deka takviot dogovor zasnovan na takvi fakti sodr`i NE^ESNOST. СУДСКИ АПСУРДИ Ovoj zbor koj e naveden vo del od dokumentacijata so koja se doka`uva {tetnosta na dogovorot, dovel do apsurdna situacija. Privatnite tu`iteli ne uspeale da go naplatat svoeto pobaruvawe od firmata, no uspeale da naplatat {teta od Tanevski kako nivni zastapnik za ona {to bilo i to~no i vistinito. „Su{tinata na taa izjava, be{e osnova, sega privatnite tu`iteli da ne naplatat pari~no pobaruvawe.

Fokus na toj dogovor e advokatskiot tim da naplati desetici iljadi evra za advokatski uslugi koi vredat stotina evra“, pojasnuva Tanevski i se pra{uva kako bila opredelena nadle`nosta na sudot so ogled deka advokatite se od Skopje, firmata e od Radovi{, i toj od Skopje, a mesna nadel`nost bila odredena vo [tip.

Bila podnesena privatna krivi~na tu`ba protiv Tanevski za delot deka dogovorot bil ne~esen i so toa mu se naru{eni ~esta i ugledot na advokatot koj go napravil toj dogovor. [tipskite sudovi donesuvaat presdui so koi se utvrduva osuda na pari~na kazna. Pa taka, advokatite koi ne gi zele parite, spored {tetniot dogovor sega gi naplatile od Tanevski preku tu`bata za kleveta.

Vo vr{eweto na advokatskata dol`nost, advokatot e okvalifikuvan za kleveta. Se postavuva pra{aweto dali sekoe mislewe zna~i kleveta i dali so toa ne se doveduva vo pra{awe advokatskata dejnost? „Toa se segmenti na edna re~enica, vo koja toga{ veruvav, vo taa izjava i nejzinata vistinitost kako {to veruvam i sega oti i gi prilo`iv site dokazi vo taa postapka deka taa izjava e vistinita. Duri i tie fakti da ne bea, jas ne mo`am da bidam privatno tu`en za krivi~no delo kleveta za davawe nevistiniti fakti“, Veli Tanevski.

Toj javno pra{uva dali ako trgneme od taa postavka, zna~i li toa deka sekoj advokat vo postapka koja ja gubi, sekoj sudija ~ija presuda }e bide ukinata, sekoj obvinitel koj }e izgubi predmet treba da odgovara za kleveta? Imalo vakvi postapki, no dosega site bile otfrleni od nadle`nite sudovi.

СЕ ЧИТААТ ЛИ ЗАКОНИТЕ? „Sekoj ima pravo na sloboda na izrazuvawe. Ve}e i sudot vo Strazbur ima doneseno nekolku presudi za vakvi predmeti i ima napi{ano deka slobodata na izrazuvawe e osnova na demokratijata na edna dr`ava i osnova za pravilen razvoj na individuata. Dr`avite mo`e da go opravdaat sekoj vid ograni~uvawe na izrazuvaweto, no vo isklu~itelni slu~ai i so silni argumenti od dr`avata“, velat od Helsin{kiot komitet koj najmnogu se zanimava so ovaa problematika. Tie dopolnuvaat deka vakvo kaznuvawe pretsta-

Advokatot Lefko Tanevski

vuva povreda na slobodite na izrazuvawe na advokatot i povreda na ~lenot 10 od Konvencijata. Kaznuvaweto ne e proporcionalno na celta koja trebalo da ja postigne. Treba da se ima predvid i Zakonot za advokatura koj gi ureduva pra{awata za povreda na advokatskata dol`nost. Postoele i drugi mo`nosti da se pobara odgovornost od advokat, no ne i krivi~na prijava. Sudot ne zel predvid deka se raboti za informacija vo pismen podnesok, koj ne e dostapen za javnosta. Isto taka, sudot ne go pro~ital Zakonot za advokatura za da gi uvidi na~inite na koi advokat odgovara za svoite postapki. УСТАВЕН НА ПОТЕГ

okolnosti treba da se odmeruvaat posebno i zaedno za da se utvrdi od kakvi vlijanie se za prifa}awe na ednata ili drugata alternativa vo odlu~uvaweto. Kako na primer, statusot na podnositelot na baraweto kako advokat go otvora pra{aweto dali toa ja nagolemuva ili smaluva granicata na tolerantnosta kon negovoto izrazuvawe. [tipskite sudovi ve}e zazele eden stav, no ako se zazeme stav, treba da se obrazlo`i zo{to. Isto taka treba da se utvrduva i za zakonskite odredbi za imunitetot na advokatot. Ako imaat nekakvo zna~ewe, da se obrazlo`i zo{to, ako nemaat, zo{to nemaat.

Ovde treba da se analizira poedine~no, konkretno, sekoj faktor od fakti~kata sostojba za da se dojde do realnata sostojba.

Zada~a na Ustavniot sud vo ovie predmeti e da se zanimava so toa dali ograni~uvawata koi doa|aat od ovie presudi ja zasegaat su{tinata vo slobodata na izrazuvawe. Sudot ne smee da bide kontrolor na odlukite na redovnite sudii vo krivi~no praven kontekst. Ovde sudot }e se zanimava so edno drugo nivo na procena.

Od Ustavniot sud velat deka davaweto mislewe pri prezentirawe na faktite, proizleguva od Zakonot za advokatura. Sudot koj go proglasil Tanevski za vinoven, navel deka ima sloboda na misla, no sè dodeka istata ne bi navlegla vo kvalifikacija povrzana so li~nosta na dugite subjekti, vo smisla dali e ~esno ili ne~esno. Vo Ustavniot sud se otvori pionerska diskusija i pionerski predmet, i go otvora pra{aweto za advokaturata kako profesija. Ustavniot sud gi pokani na javna rasprava za ovoj predmet, pretstavnicite od sudovite vo [tip i narodniot pravobranitel koj, pa gi {titi povredenite prava na gra|anite od instituciite, pa i od sudot. Nikoj ne se pojavi. Pretsedatelot na sudot re~e: „Koga gi kanime na legitimni debati po konkretni predmeti ne se pojavuvaat, a posle na televizija prvi se da se pretstavat kako eksperti i da ja kritikuvaat rabotata i na sudot i na instituciite“.

Debatata e otvorena i institucionalno. No, dali inaetot za doka`uvawe na navodna povreda na ~est i ugled }e ostane moda za terawe sudski postapki ili kone~no tu`itelite }e se svestat deka ~esta i ugledot ne se dobivaat so edna sudska presuda.

Ustavniot sud sega }e odlu~uva za Tanevski i negoviot predmet. Site

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

23

СЕМЕЈНО НАСИЛСТВО

Пеколна ноќ на едно дете Последниот извештај на првата детска амбасада „Меѓаши“ покажа дека децата се ` уште молчат и трпат насилство и многу мал процент од нив се осмелува да пријави сексуално насилство, родосквернавење или педофилија. За децата кои пријавуват, во Македонија не постои прифатилиште од Марија Илиќ

„MA[KO DETE SILUVANO vo manastir“, „Majka ovozmo`ila polov napad na }erkata“... {okantni naslovi vo makedonskite mediumi. No, sè se zavr{uva na tekst od bilten na MVR ili edna minuta prilog na vesti.

Ednostavno, politikata ja poklopi stra{nata storija na deteto koe namesto vo topol dom, `ivee vo pekol od koj te{ko }e go najde spasot.

Alarmantno – vistinito – {okantno.

Minatata godina ja obele`a porast na seksualna zloupotreba vrz decata i pedofilija. Slu~aite za vele{kiot Fricl koj so godini seksualno gi zloupotrebuval svoite maloletni }erki i pedofilijata vo manastirot „Treskavec“ koga trinaesetgodi{no mom~e bilo so nedeli seksualno zlostavuvano od dvajca sosedi se onie za koi razbra javnosta. Instituciite na sistemot se prvite roditeli na zlostavuvanoto dete. No nivnoto funkcionirawe kaj nas sè u{te e vo po~etna faza.

24

Podatocite na „Me|a{i“, Prvata detska ambasada poka`uvaat deka decata sè u{te ne se osmeluvaat da progovorat za nasilstvoto. Od vkupno 239 prijavi, minatata godina, samo 30 deca sobrale hrabrost da se javat i da progovorat. Naj~esta vozrast na `rtvite na pedofilija e od 7 do 13 godini, a zlostornikot vo pove}eto slu~ai e poznanik ili blizok prijatel na deteto ili na negovoto semejstvo.

Decata koi pominuvaat niz pekol, po prijavuvaweto, ~ekaat da im se najde zgri`uva~ko semejstvo. No ovde e ve}e prvata pre~ka. Od Prvata detska ambasada za „Forum“ velat deka nema dovolno takvi semejstva niz pove}e gradovi vo dr`avata.

72 ЧАСА ЗА СПАС Decata i pokraj internet-revolucijata i site vidovi komunikacija, go

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

nemaat osnovnoto ne{to. Vo Makedonija ne postoi 24 ~asovna SOS linija na koja decata `rtvi bi mo`ele da go prijavat nasilstvoto i po 20 ~asot, nitu postoi prifatili{te kade `rtvite bi mo`ele vedna{ da bidat smesteni i da prestojuvaat dodeka ne im se najde postojano re{enie. Zna~i, decata ne mo`at nitu da prijavat i moraat da pominat pekolna no} do slednoto utro za da pobaraat pomo{.

Dragi Zmijanac od „Me|a{i“ veli deka tokmu prvite 72 ~asa po prijavuvaweto se klu~ni za da se zasolni `rtvata i da se po~ne so nadminuvaweto na traumata. „Se slu~uva da ima otsustvo na zgri`uva~ki semejstva vo odredeni gradovi i deteto da se vrati vo semejstvoto, i da se stavi nasilnikot vo pritvor, a sepak da se pogre{i vo ponatamo{nata rehabilitacija.

Prvo ne e pod strog nadzor na Centrite za socijalna rabota, vtoro najbliskite mnogu ~esto vr{at pritisok za deteto da ja smeni izjavata za edinstveniot hranitel na semejstvoto da bide osloboden od ova te{ko krivi~no delo“, objasnuva za „Forum“ direktorot na „Me|a{i“ , Zmijanac.

Dr`avnata institucija koja prva treba da im pomogne na `rtvite e Ministerstvoto za trud i socijalna politika. Ottamu velat deka vo takvi slu~ai, Centrite za socijalna rabota baraat soodvetno zgri`uva~ko semejstvo za interventno smestuvawe nadvor od mestoto na `iveewe na deteto- `rtva. Praktikata na Socijalnite centri, ponekoga{ e na roditelite da ne im bide ka`ano vo koe zgri`uva~ko semejstvo se nao|a deteto, se do momentot koga stru~niot tim ne odlu~i deka e toa potrebno.

So decata-`rtvi na semejno nasilstvo prvi koi razgovaraat i im po-

magaat da ja prebrodat psihi~kata trauma se lekarite. Psihijatarot Meri Bo{kovska od Zavodot za mentalno zdravje na deca i mladinci smeta deka e najva`no da se prekine zloupotrebata, no i deka ne zna~i deka deteto treba da se izloira od primarnoto semejstvo. Bo{kovska za „Forum“ veli deka socijalnite intervencii se planiraat i sproveduvaat multidisciplinarno i mora da se vodime od prinicipite {to e najdobro za deteto. „Toa mo`e da opfati poddr{ka na nezloupotrebuva~kiot roditel, a se razbira i razdeluvawe na deteto od zloupotrebuva~kiot roditel, poto~no negovo sankcionirawe. Va`na e bezbednosta na deteto, no i izbegnuvaweto na avtomatizam vo donesuvawe na merkite koi nekoga{ se primenuvaat i mo`at da bidat kontraproduktivni. Toa mo`e da dovede do dodatno emocionalno stradawe na deteto“, veli Bo{kovska. Doktor Bo{kovska dodava deka, dokolku deteto ostane vo semejstvoto, va`na e i poddr{kata i sovetuvawe so nezloupotrebuva~kiot roditel.

Godi{niot oficijalen izve{taj od Prvata detska ambasada poka`a deka fizi~koto i psihi~koto nasilstvo, kako i negri`ata na roditelite za svoite deca, sekoja godina se nao|a na vrvot na prijaveni slu~ai na SOS-telefonot. Minatata godina bile prijaveni 43 slu~ai od koi duri 25 se odnesuvaat na fizi~ko nasilstvo vrz decata. НЕМА ПАРИ ЗА ПРИФАТИЛИШТЕ Od Prvata detska ambasada „Me|a{i“ odamna se zalagaat za otvorawe prifatili{te, i velat deka dostavile barawe do Komitetot za pravata na deteto u{te vo fevruari minatata godina, no sè u{te se ~eka odgovor od vladata. Dodeka kaj nas sè u{te ne postojat centri za zgri`uvawe, vo regionot prakti~no nema dr`ava koja nema vakvi prifatili{ta. Na primer, vo sosednata Srbija, toa pra{awe e odamna re{eno vo pove}e gradovi, a vo tamo{nata prestolnina, vakov tip zasolni{te funkcionira ve}e 53 godini poddr`ano od vlasta i so donacii od razni institucii.

Od Ministerstvoto za trud i socijalna politika za „Forum“ velat deka se svesni za potrebata od otvorawe prifatili{te za seksualno zlostavuvawe, rodoskvernavewe i pedofilija, no deka nemaat pari da

otvorat. „So ogled na finansiskite te{kotii so koi se sre}avame vo ovoj period (svetskata ekonomsko-finansiska kriza), zasega ne sme vo situacija da izdvoime sredstva za ovaa namena. Vo 2009 godina, po donesuvaweto na Akcioniot plan za prevencija i spravuvawe so seksualna zloupotreba na deca i pedofilija 2009-2012 godina, se vodea pregovorite so NVO „Me|a{i“ za otvorawe SOS-linija i sklu~uvawe na me-morandum za sorabotka, se razgovara{e i za otvorawe na prifatili{te vo prostoriite na NVO „Me|a{i“, koja raspolaga{e so odredena prostorija, koja mo`e{e da se upotrebi za ovaa namena“, velat od Ministerstvoto za „Forum“, no so ogled na te`inata na problemot so ovie deca i potrebata od 24 ~asovno funkcionirawe na prifatili{teto, od „Me|a{i“ smetale deka nema kapacitet za negovo otvorawe vo nivnite prostorii. [to se odnesuva do 24 ~asovnata SOS-linija od Ministerstvoto, informiraat deka se vo pregovori so telekomunikaciski ku}i za dobivawe na besplatna linija i deka se nadevaat deka toa pra{awe }e bide re{eno vo najkus mo`en rok.

Toa {to samo 7, 95 otsto od slu~aite gi prijauvaat deca, a ostanatiot procent vozrasni lica, pokraj stravot da zboruvaat za kr{ewata na nivnite prava, upatenite velat deka poka`uva i nedoverba kaj mladite vo sistemot i samite institucii koi se zanimavaat so ovaa problematika.

Zasega, decata-`rtvi mo`at da se javat na SOS- telefonot na koj mo`at da dobijat informacii, stru~en sovet ili da razgovaraat za problemot, no kako {to velat operatorite, tie ne mo`at da im ponudat gotovi re{enija za problemot. „Se nudat mo`ni alternativi za re{avawe na istiot, so cel javuva~ot da uspee sam da dojde do re{enieto na problemot“, se veli vo ive{tajot na „Me|a{i“ pod mototo „Za nasilstvoto ne treba da se mol~i“.

Besplatni se i uslugite na pravnata slu`ba koja postapuva so pismeni obra}awa do dr`avnite i socijalnite institucii. „Stru~nite slu`bi na centrite za socijalna rabota, rabotat na teren, po prijava za postoewe na deca koi se zloupotrebuvani ili zlostavuvani. Me|utoa, potrebno e da se raboti na podigawe na javnata svest kaj gra|anite za da go sfatat zna~eweto na ovoj problem i potrebata od prijavuvawe na vakvi slu~ai do centrite za socijalna rabota, velat od Ministerstvoto.

Se ~ini deka sè se sveduva na razli~ni kampawi i akcii so cel da se ohrabrat decata i mladite da go prijavat zlostorstvoto i da ne mol~at, no najosnovnoto vo procesot zasega ne mo`e da im bide ponudeno.

Da se vratime na po~etokot. [okantni naslovi vo mediumite so sigurnost povtorno }e ima, no instituciite se dol`ni da vodat re{itelna borba protiv pekolot na sekoe zlostavuvano dete i osnovata na agendata da bide - NIKOGA[ DA NE SE POVTORI.

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

25

КОЛУМНА

Неподобност и зоологија Ристо Солунчев ^OVE^KITE su{testva vo osnovata se paradoksalni sistemi na dejstvuvawe, tie se skoro sekoga{ vo kolizija so samite sebesi. Na primer, va`ite za bezskrupulozen borec za ~ovekovi prava, se zalagate za slobodoumnosta, a ste ~len na odborot na fondacijata „Soros“ vo Makedonija, ili ste bile toa, a sega ste ne{to drugo sprotivno na toa: sovetnik i kreator na programite na VMRO. Postmodernist koj smeta deka ni{to po na~elo ne mo`e da bide vistinito osven toa {to toj go tvrdi. Sosem isto nivo kako onie mal milion lu|e vo Makedonija, koi potvrduvaat deka se prosta inertna materija, recidiv na minatiot sistem. Onie {to na primer Crkvata i nejzinoto u~ewe, bez nikakvi argumenti, poim, znaewe, op{ta kultura, go smetaat za zaostanatost, neu~enost, prostakluk, sme{ka, laga, i nea ja sveduvaat na primitivnosta na mno{tvoto od popovite, vodej}i se od ravenkata crkva=popovi, a vo isto vreme istite tie lu|e gi nosat sopstvenite deca na baja~ki i gata~ki pri bolest i problemi, ne pominuvaat koga pred niv }e mine crna ma~ka, se vodat od astrologija pri biznis- zdelki, veruvaat vo uroci, ne pominuvaat pod banderi vo forma na bukvata l, i sli~ni sueverija i pagan{tini. Tie lu|e se sme{ni vo sopstvenata nekonzistentnost i so takvi ne mo`ete da napravite eden kontinuiran muabet. Dali politi~kata nekonzistentnost e pagan{tina, ~ove~luk vo majmunski oblik?

Tvrdite jas ne sum platenik, a sepak ve pla}aat da promovirate edna ideja i ideologija, oti inaku ne bi bile voop{to ~len na ne~ij odbor.

Da bidam ~len na odborot koj me pla}a, a sepak da mislam slobodno?

Problemot na intelektualcite i odborite na ideolo{kite organizacii kako onaa na „Soros“. No, ako ste mislovno nastroen ~ovek, i onaka, kantovski, go branite umot kako najvisoka instanca vo rasuduvaweto, a

sepak ste vo ne~ij odbor, treba da poka`ete deka ili toj odbor nema ideologija, politi~ka programa, cel na dejstvuvawe kako teleologija na promena na edna op{testvena svest, tuku pretstavuva nekakva transcedentna ambasada na umot koj misli nadvor od politi~ite ideologii, ili treba barem ~esno da doka`ete deka {tom intelektualec zastapuva konkretna politi~ka ideologija, a pritoa ne e del od partija, mora taa da e vistinita, odnosno, argumentirano da poka`ete deka vistinitoto i vistinskoto ~ovekovo `iveewe e mo`no samo vo op{testvoto koe ishodi od va{ata politi~ka ideologija ili programa. Dali voop{to mo`e ~ovek da se oddeli mislovno od majmunskiot oblik, bez da se povika na negovoto apsolutno pertinentno svojstvo: da ja bara vistinata. Dali mo`ete da ja barate vistina sluguvaj}i ì na edna politi~ka ideologija? Da smetate deka slobodoumnosta se sostoi samo vo zamenata na edna ideologija so druga, na edna vlast so druga, na edno politi~ko ugnetuvawe so drugo. Ako postojat bolesti na umot, ne na mozokot, toga{ verojatno toa se ideite, da polzuvam edna feridovsko-kantovska metafora. Da smetate deka zdravjeto se sostoi vo toa edna bolest da ja zamenime so druga, pa duri i pomalku {tetna. Imeno, ne mo`ete zdravjeto da go izveduvate od pomalku-{tetnosta na edna bolest.

Zdravje nemate ako imate kakva bilo bolest, slobodoumnost nemate ako sakate mno{tvoto lu|e da gi inficirate so edna ideologija, bez razlika na toa dali se raboti za fa{izam ili liberal-kapitalizam.

Nikako toa da se razbere. Komunizmot go zamenivme so kapitalizam, ni se redat ideologii kako {to na `rtva na siluvawe ì se redat kup pervertirani goveda. Ako ste filozof ili barem sakate da dejstvuvate transcendiraj}i go majmunskiot oblik, vie mora da ste vo potraga po vistinata nezavisno od gotovite politi~ki ideologii i programi, vo sprotivno prodavate veter i magla, vo sprotivno ste samo obi~en platenik, ili od VMRO ili od drugata strana. Postojanoto uka`uvawe deka

liberalniot kapitalizam i demokratijata koja proizleguva od negoviot skut se najvisokiot dostrel na op{testvenoto ureduvawe e arbitrarna floskula, ideolo{ka propaganda, marketing-programa, potpolno ista kako marketing-programite na vladata, od ekonomija znaeme samo marketing. Imeno, vo filozofijata i vo oblasta na vistinata, nemate nulta pozicija, onaka sfateno kantovski, nemate izbor na arbitrarno prifateni aksiomi. Vo politikata toa go pravite i toa vo najbednata smisla na zborot, imate arbitrarnosti koi se povikuvaat na evtinata plauzibilnost, nemate nikakva apodikti~na samoizvesnost zasnovana na vnatre{na intuicija.

Za sveta da ja proglasuvam onaa op{testvena svest za koja svetosta vrz koja se bazira samoto ureduvawe e privatnata sopstvenost, mo`nosta da se legalizira: kra`bata. Imeno samo onoj koj smeta deka privatnata sopstvenost e svetiwa, mo`e da go legitimira ugnetuvaweto i eksploatacijata na drugi ~ove~ki su{testva. No „majmunite“ vo Makedonija uporno insistiraat na samodostatnosta na liberalnata demokratija, nebare govorat za neprikosnovena transcendentalna sfera. ]e me obvinat za navreda, sum gi poistovetil so `ivotni, a istite paradoksalno go branat pravoto za sloboda na govor. Sloboda zna~i sloboda na sekakov govor, pa i na govor na omraza, belkim i toa e strast, i toa e ~uvstvo, koe, ete, na nivo na govor sakam da go izrazam. Na nivo na govor, vie nemate instanca koja {to bi sudela kako nekakva meta-instanca, imeno, dali ne~ij govor bi predizvikuval kauzalni posledici.

Na kom{ijata mo`ete da mu ka`ete govedo, no legitimnite borci za ~ovekovi prava ne smeete da gi pomiluvate so termin od zoologijata. Za ednoto ne odgovarate, za drugoto odgovarate za politi~ka nekorektnost i nepodobnost, ve tu`at duri i na sud. Nemo`nosta vo SAD da funkcionira komunisti~ka partija. No, {to da se pravi, Vistinata nikoga{ ne e politi~ki korektna, no metafori~no, |avolot e takov sekoga{.

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

27

Следејќи ја трагата на хакерите до Кина Компанијата за изработка на компјутерски антивирусни програми „Мекафи“ објави „Бела книга“ со анализа на хакерски обиди против пет мултинационални корпорации од енергетскиот сектор. И додека многу малку информации се обелоденети во врска со нападнатите компании, виновникот е многу јасно посочен. Извештајот ја следи трагата на сите хакерски обиди до сервери во кинеската провинција Шандонг и до канцелариите во Пекинг, каде што хакерите користат софтвер од кинеско производство за да дојдат до индустриските тајни

STUDIJATA OBJAVENA od „Mekafi“ na 10-ti fevruari opi{uva organizirana hakerska akcija, koja poteknala (spored site indikacii) od Kina i ~ija specifi~na cel bile pet multinacionalni korporacii (MNK) od energetskiot sektor. Operacijata, koja „Mekafi“ ja nare~e „No}en zmej“, odli~no se vklopuva vo kineskite metodi i sposobnosti za sobirawe razuznava~ki informacii.

Istovremeno dodeka se obiduva da ja spre~i industriskata {piona`a od stranskite delovni subjekti, Kina e aktivno anga`irana vo svoi sopstveni aktivnosti na industriska {piona`a. Ovie aktivnosti tradicionalno se izveduvaat so upotreba na kineskiot razuznava~ki sistem, takanare~en „mozaik“, spored koj se postavuvaat nisko rangirani agenti vnatre vo korporaciite i ~ija zada~a e da kradat industriski tajni, no ovoj sistem vo poslednive dve decenii e zna~itelno pro{iren i sega gi vklu~uva i kineskite kibernetski dostignuvawa. „Mekafi“ odbiva da gi otkrie nazivite na napadnatite kompanii bidej}i nekoi od niv se nivni klienti (del od hakerskite napadi mo`no e da bile naso~eni protiv „Eksonmobil“,„Konokofilips“ i „Maraton oil“, koi za vesnikot „Kris~n sajens monitor“ vo januari 2010 godina priznaa deka bile cel na hakerski napadi, zaedno so u{te 30-ina drugi kompanii). Site kompanii vklu~eni vo studijata, koja se navra}a duri do 2007 godina, se soo~ile so pene-

28

Crnite dupki na internetot

tracija vo nivnite kompjuterski mre`i, preku koristewe merki kako {to se koristewe na bezbednosnite dupki vo operativnite sistemi na „Majkrosoft“ i lo{o konfigurirani veb-serveri, pri {to kradele i „krakuvale“ {ifri i instalirale „zadni vrati“ i dale~inski administrativni alatki. Hakerite vo tekot na toj proces uspeale da dojdat do gigabajti od ~uvstvitelni informacii, koi vklu~uvale i dokumenti za naddavawe, zapisi za tekovni operativni zafati na nafteni i gasni poliwa i podatoci za

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

finansiraweto na proektite i za industriskite kontrolni sistemi.

Site programi bile koristeni za izvlekuvawe informacii – kibernetsko {pionirawe – a nikoga{ za kibernetski sabota`i. Kako i da e, ako tie se zdobile so pristap do podatoci za industriskite kontrolni sistemi SKADA, hakerite sega mo`at da gi upotrebat tie podatoci i za kibernetski sabota`i i da gi iskoristat na na~in sle~en kako {to be{e upotreben kompjuterskiot crv „Staksnet“.

Iako vo „Mekafi“ ne se apsolutno

sigurni koi se hakerite spored delot na studijata kade {to se opi{uvaat doa|awata, taa „ne nudi direktni dokazi spored koi bi se imenuvale mestata od kade {to poteknale napadite, tuku pove}e nudi slu~ajni dokazi“ - sepak, site raspolo`livi dokazi poso~uvaat kon Kina. Kako prvo, site hakerski alatki bile dizajnirani vo Kina i ve}e se dostapni na kineskite internet-stranici za hakeri, vklu~uvaj}i gi i „Hukmsgina“ (Hookmsgina) i„Vinlogonhak“ (WinlogonHack).

Iako alatkite se dovolno sofisticirani i prikrieni za da mo`at da odbegnat otkrivawe vo period od nekolku godini, hakerite ne prezele ~ekori da gi pokrijat svoite tragi.

O~igledno, Peking veruval deka postoi dovolna odvoenost pome|u samoto delo i sponzorot za da obezbedi izdr`ano negirawe, a nemalo ni potreba, delata da bidat celosno prikrieni.

Vtoro, site IP - adresi (Internet Protocol) bea sledeni do pekin{kiot adresar, a hakerskite napadi se slu~ile me|u devet ~asot pretpladne i pet ~asot popladne, spored pekin{ko vreme. Ova poso~uva na organizacija sprovedena od profesionalci, a ne od amateri ili honorarni hakeri. Treto, hakerite iznajmile serveri vo sopstvenost na ~ovekot so ime Song @ijue od gradot Heze, vo provincijata [andong (iako sevo ova poso~uva na organizirana akcija so sedi{te vo Kina, postoi i mala, no realna {ansa seto ova da bilo mnogu sofisticirana operacija na prefrlawe na vinata).

Kako {to se razviva{e tehnologijata, kineskite razuznava~ki slu`bi otkrija deka kibernetskata {piona`a }e da bide zna~aen zasiluva~ na tradicionalniot na~in na sobirawe razuznava~ki informacii, „mozaikot“. Sedmata uprava na Oddelot za voeno razuznavawe na Narodnata osloboditelna armija na Kina, koj e dogovoren za kibernetskoto razuznavawe, otsekoga{ bil smesten vo provincijata [andong, kade {to vrabotuva ogromen broj hakeri ~ija

zada~a e da pristapat do neprijatelskite sistemi. Faktot deka serverite poso~eni vo studijata na „Mekafi“ se operirani tokmu od taa provincija, najverojatno ne e slu~ajnost: tragite na hakerskiot napad vrz „Gugl“ isto taka vodea do [andong.

I dodeka Kina i natamu ostanuva dlaboko zagri`ena poradi stranskite dr`avjani, rodeni vo Kina, koi gi {pioniraat nejzinite korporacii, se ~ini deka i samata Kina uporno i uspe{no izveduva hakerski napadi vrz kompjuterskite sistemi na stranskite korporacii.

Takvata kibernetska {piona`a i vo idnina }e bide otkrivana, {to i ne

mora da pretstavuva nekoj golem problem za Peking.

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

29

Разбивање на легендарната допинг#империја Подземната фирма „Интернешенел фармацеутикалс“, со години ги снабдуваше атлетичарите ширум светот, со најновите дроги за подобрување на перформансите, што `и овозможи да се здобие со култен статус на допинг#сцената и да заработи милиони. Неодамна, истражителите упаднаа во седиштето на фирмата во едно германско село. Како што изгледа на списокот на клиенти биле и имињата на голем број врвни атлетичари, чиј идентитет сега би можел да излезе во јавноста

DENOT KOGA VI[IOT carinski inspektor Peter S. go napravi otkritieto na svojot `ivot zapo~na so „patuvawe kaj neprijatelot“. Taka pripadnicite na Carinskata istra`na edinica vo Kajzerslautern go narekuvaat trgnuvaweto vo racija.

Ovie lu|e go brkaa fantomot so godini, no ovojpat bea sigurni deka se na vistinskata traga.

Okolu eden ~asot popladne, istra`i-

30

telite, pridru`eni od pripadnicite na Grupata za poddr{ka na Centralnata carina, stignaa vo Nida-Valernhausen, selo so naselenie od okolu 1.100 lu|e, vo germanskata sojuzna dr`ava Hese, na okolu 30 kilometri jugoisto~no od gradot Gajzen.

Nivnite navigaciski sistemi gi upatija kon ulicata nare~ena „Fusgase“.

Tie gi soprea vozilata pred magacinskata zgrada so bela boja i dolg

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

pokriv, oble~eni vo obi~na obleka, za da ne privlekuvaat vnimanie.

Na specijalnata edinica ì be{e potrebno pove}e vreme za da ja otvori vratata na magacinot, no koga taa kone~no vleze vo zgradata ne mo`ea da im poveruvaat na svoite o~i.

Prostorijata be{e ispolneta so kafeni kartonski kutii, kako i so `olti i beli kesi za |ubre, site polni so tableti, kapsuli i ampuli. Maga-

cinot be{e ispolnet so zalihi od ilegalni anaboli~ni steroidi, mali {i{enca koi go sodr`ea sredstvoto za prihranuvawe teliwa „klenbuterol“ i kartonski kutii, na koi pi{uva{e imiwa na proizvodi kako {to se „Tableti za ekstremna mo}“ i „Specijalen proizvod broj 25222“.

Kratenkata „IF“ isto taka se pojavuva{e na pove}eto kartonski kutii. Bukvite go ozna~uvaat nazivot „Interne{enel farmaceutikals“ fantomskata firma po koja tragaa istra`itelite. ОГРОМНА ЗАПЛЕНА НА ДРОГА Nida-Valernhausen, koe dosega be{e poznato po kukleniot teatar vo gostilnicata „Urn{tub“ i po sve`ite organski jajca, sega }e vleze vo istorijata na carinskite istragi.

Vo tekot na racijata na 29-ti septemvri 2010 godina, agentite zaplenija ilegalni lekovi vo vrednost od okolu 10 milioni evra. Bile potrebni 19 paleti za da se transportiraat pette milioni, piluli, kapsuli i ampuli.

Ova e edna od najgolemite zapleni na droga vo Evropa do dene{en den i biten udar vrz me|unarodnata trgovija so lekovi za podobruvawe na performansite. Slu~ajot naskoro }e go privle~e i vnimanieto na funkcionerite od svetot na profesionalniot sport, zatoa {to se ~ini deka me|u klientite na „IF“ se nao|aat i imiwata na pove}e vrvni atleti~ari. „Interne{enel farmaceutikals“ se legendi vo svetot na bodibilderite, koi se poznati po masovnata upotreba na lekovi za podobruvawe na performansite. Podzemnata laboratorija gi prodavala svoite proizvodi na crniot pazar pove}e od 20 godini. „IF“ se smeta{e za vrven brend, koj sekoga{ gi obezbeduva{e najnovite i najbaranite lekovi. Na nivnite internet-forumi, klientite {irum svetot „odlepuvaa“ na vrvnite me{avini od steroidi, za koi se vele{e deka na atleti~arite im davaat „ekstra pogon“. „IF“ be{e ikona - i crna kutija.

Nikoj ne znae{e kade se nao|a magacinot i laboratorijata. I nikoj ne znae{e koj stoi zad „Interne{enel faramaceutikals“.

Sega tajnata izleze na videlina.

Sedi{teto na podzemnata imperija se nao|alo vo vnatre{nosta na Germanija. Eden od sopstvenicite, Germanecot po ime Lotar H., e porane-

{en prodava~ na kozmeti~ki proizvodi. Negoviot deloven parter, Avstriecot Paul R, e porane{en policaec, koj bil otpu{ten poradi ne~esnost. „ГЛОБАЛЕН БРЕНД“ Pred devet godini, SAD bea potreseni od skandalot so doping povrzan so „BALKO“, laboratorija smestena vo Kalifornija. Vo 2006 godina, vlasta vo Evropa otkri mre`a predvodena od {panskiot ekspert za doping preku krvta, Eufemiano Fuentes, me|u ~ii klienti be{e i porane{niot pobednik na „Tur d’ Frans“, Jan Ulrih. Sega u{te eden skandal }e go potrese svetot, ovojpat vo Germanija. „IP“ be{e globalen brend. Lekovite bea proizveduvani so evtina rabotna sila vo Indija, potoa pakuvani i prenesuvani so avioni do Danska i Anglija. Klientite bea od Germanija, od drugite delovi na Evropa i od SAD. Linijata od proizvodi varira{e od „Vinstrol“, evtin anaboli~en steroid, koj se prodava{e za 2,75 evra za edna ampula, do „Specijalniot proizvod“, specijalno os-

mislen lek za podobruvawe na performansite, so cena od 950 evra za 10 mililitri od supstancata. So profit od okolu 400 procenti, dilerite zarabotuvaa milioni. Za sporedba, profitot vo trgovijata so drogi retko nadminuva 89 procenti.

Lotar H. ja osnoval „Interne{enel farmaceutikals“ vo 1980-te godini, a Paul R. mu se priklu~il podocna. „IP“ po~na da se {iri i Paul navodno se vklu~il i vo samiot proces na proizvodstvo na agensite. Istovremeno, toj razvil vxa{uva~ki marketing-nastap. „ЦРНАТА КНИГА“ Pred sedum godini na pazarot se pojavi kniga so naslov „Anaboli~ni steroidi: crnata kniga“, {to predizvika senzacija i kaj korisnicite na steroidi i kaj vlasta. Knigata, vsu{nost, be{e prira~nik za korisnicite lekovi za podobruvawe na performansite i bea prodadeni okolu 60.000 primeroci. Tekovnata verzija na prira~nikot na 1.057 stranici, ilustriran so kolor fotografii, nudi detalni opisi za toa

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

31

koi lekovi nudat najdobri rezultati, kako da gi izmamite antidoping testovite i, sekako, kade da gi kupite lekovite. Celo edno poglavje e posveteno na „Interne{enel farmaceutikals“.

Avtorot na knigata se krie{e zad psevdonimot D. Siner. Se vrtea golem broj {pekulacii za toa koj bi mo`el da se krie zad toa ime.

Sega i taa misterija e re{ena. Paul R., eden od partnerite vo „IP“, navodno im priznal na avstriskite istra`iteli deka toj e avtorot na trudot, so pomo{ na eksperti: doktori i hemi~ari. Toa be{e brilijanten deloven model.

Slu~ajot so „IP“ pokrena mnogu pra{awa. Kako mo`e edna ilegalna kompanija da go vodi biznisot od Germanija, i toa so decenii? Lotar H. registriral kompanija za uvoz izvoz. Zo{to nikoj ne zabele`al {to navistina se slu~uva vo NidaValernhausen?

Dilerite si ja brkaa rabotata so ogromna doza drskost. Duri i dadoa anonimno intervju za eden magazin za bilderi od Florida, kade {to gi veli~aa injekciite na „IP“, tvrdej}i deka tie se osobeno blagopri-

32

jatni, deka korisnicite „prakti~no ne ~uvstvuvaat nikakva bol- ka“ i deka „masloto ne`no minuva niz iglata“.

Dvajcata partneri o~igledno ne bile zagri`eni deka }e bidat fateni. „Vlasta vo Evropa glavno ne e zainteresirana za anaboli~nite steroidi“, rekoa tie vo intervjuto.

I tokmu, taka, provalata na „IP“ be{e ~ista slu~ajnost. Vlasta se somneva{e vo Lotar H. u{te od 2006 godina, koga vo eden pretres be{e pronajdena somnitelna korespondencija i ~udni recepti. Lotar H. se spasi samo so naredba da plati 55.000 evra za zaostanati danoci. „СЕ СЛУЧИ“ No, istra`itelite ne se otka`aa od istragata. Vo dekemvri 2007 godina, vlasta vo edna ispostava za podigawe paketi vo severna Germanija otkrija paket so ampuli od lek za podobruvawe na performansite, koj poteknuva{e od Pakistan. Eden od otpe~atocite na Lotar H. bil pronajden na samoleplivata lenta. Koga negovoto ime vo 2009 godina se pojavi i vo vrska so sudski proces vo

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

Keln, be{e pokrenata tajna istraga.

Po~naa da ja nadgleduvaat elektronskata komunikacija na Lotar, a agentite montiraa i kameri vo sobata na eden hotel vo Frankfurt. Videoto go prika`a Lotar kako prima koverti, a za vozvrat dava paketi.

Vo tekot na prislu{uvaweto na negovite telefoni, istragata kone~no ja otkri adresata na magacinot vo Nida-Valernhausen, kade {to, „slu~ajno“ `ivee i Lotar H. Carinicite go uapsija vo negoviot dom, od kade {to zaplenija i ~etiri „mercedesi“ i oprema vredna polovina milion evra. Eden od ~lenovite na negovoto semejstvo se obidel da go predupredi Paul R., partnerot od Avstrija, komu mu se javil po telefon i kuso mu rekol: „se slu~i“. Paul nabrzina kupil avionska karta za Dubai, no avstriskata vlast go uapsi na pat kon aerodromot. НЕРВОЗНИ АТЛЕТИЧАРИ Sega zapo~na lovot na klientite koi pora~uvale od „IP“. Vo intervjuto od 2006 godina, dilerite na „IP“ zboruvaa za posebno dizajniraniot lek, koj bil „mnogu popularen me|u evropskite atleti~ari“. „Im pomogna na mnogu atleti~ari za steroidite da gi zemaat duri i na samiot den na antidoping testot i nikoga{ ne se otkrieni“, tvrdea toga{ tie.

Pokraj lekovite za podobruvawe na performansite, istra`itelite vo magacinot pronajdoa i tri mobilni telefona, aktovka so pismeni dosieja i cenovnik, koi gi sodr`ea prvite imiwa na golem broj klienti. Tie, isto taka, zaplenija 500.000 etiketi i eden laptop kompjuter.

Istragata e vo poln zamav i vo Avstrija. Kako del od ogromnata racija so naziv „Чekan“, otkrieni se nekolku ilegalni laboratorii i uapseni pove}e lica osomni~eni za sorabotka so „IP“.

Edna traga ve}e ja dovede istragata do sportovite so visoki performansi. Se ~ini deka postoela delovna vrska pome|u nekogo od „IP“ i poznat avstriski sportski menaxer.

Pri ispra{uvaweto, istra`itelite doznale deka menaxerot poseduva lista so imiwa na mnogu me|unarodni profesionalni atleti~ari, koi od nego pora~uvale lekovi za podobruvawe na performansite.

Listata ne e pronajdena pri prvi~niot pretres. Agentite se somnevaat deka dokumentot bil uni{ten. No, sepak se uvereni deka }e uspeat da ja rekonstruiraat listata.

ЕКОНОМИЈА Тешко ни е да изградиме пруга од 16 км Поради нефункционалноста на железничката пруга до Грција, долга само 16 километри, патот на стоката од Битола до Солун е подолг за околу 200 километри, бидејќи стоката патува преку Велес. Неинвестирањето во инфраструктурата на Пелагонискиот регион сериозно влијае врз бизнисот во најголемиот регион на земјава ekonomija@forum.com.mk

Расте довербата во денарот Нема веќе евтина струја за социјален мир Штетите во Тунис неколку милијарди долари Градежниците договориле зделки за повеќе од 60 милиони евра

ПОТЕНЦИЈАЛИТЕ НА ПЕЛАГОНИЈА НЕИСКОРИСТЕНИ

Najevtiniot transport-utopija za pelagoniskite biznismeni

Bitola, prva op{tina koja se zdobi so sertifikatot ISO 9001: 2008, a Svetska banka ja proglasi za najperspektivna vo Jugoisto~na Evropa

Тешко ни е да изградиме пруга од 16 км Поради нефункционалноста на железничката пруга до Грција, долга само 16 километри, патот на стоката од Битола до Солун е подолг за околу 200 километри, бидејќи стоката патува преку Велес. Неинвестирањето во инфраструктурата во Пелaгонискиот регион сериозно влијае врз бизнисот во најголемиот регион во земјава oд Петре Димитров

SKOPJE I VTORIOT po golemina grad vo zemjava, Bitola, se na oddale~enost od okolu 180 kilometri. Za da se stigne so avtobus do Bitola se potrebni od tri i pol do ~etiri ~asa, a so voz, patuvaweto e podolgo za eden ~as.

Minatata godina, Kinezite, ja zavr{ija `elezni~kata pruga pome|u gradovite Wuhan i Guangzhou, dolga 1.100 kilometri, a brziot voz nare~en Harmoni ekspres (Harmony Express), go pominuva rastojanieto, nekolku pati pogolemo od realacijata Skopje-Bitola, za neverojatni, za nas, tri ~asa. Kina, osven {to sekojdnevno ru{i svetski rekordi vo ekonomijata, sistematski i planski svojot primat go stava i vo transportot i vo infrastrukturata, bazata za razvoj na edna ekonomija.

Sega }e gradi supermoderna i brza `elezni~ka pruga Peking-London.

Patuvaweto }e trae samo dva dena

34

za rastojanie od 8.160 km, a vozot }e pominuva niz 17 zemji vo Azija, Bliskiot Istok i Evropa. [to e u{te pointeresno, Kinezite planiraat ovoj proekt da go izgradat so sopstveni sredstva, a naplatata za izgradenata pruga }e ja vr{i vo natura, odnosno so naplata na prirodnite resursi od zemjite kade {to pominuva prugata.

Brzite vozovi koi vo prosek se dvi`at so brzina od 350 kilometri na ~as i vo 21 vek se sè u{te nau~na fantastika za „Makedonski `eleznici“(M@), ~ii vozovi dostignuvaat prose~na maksimalna brzina od 50 do 100 kilometri na ~as, a se dvi`at po prugi od tursko vreme. ДО СОЛУН ОД БИТОЛА ПРЕКУ ВЕЛЕС Za da uka`at na ovoj seriozen problem, biznismenite od Stopanskata

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

komora na Makedonija (SKM), minatata nedela namesto so novi koli kako {to biznismenite od Sojuzot na stopanski komori dojdoa na doru~ek so premierot Gruevski, re{ija na sednica na Komorata vo Bitola da dopatuvaat so voz. „Vo Bitola dojdovme so voz za da upatime jasna poraka deka mora po tolku godini neinvestirawe da se vlo`i vo `elezni~kata infrastruktura i taa da se modernizira. Pove}e od potrebno e povrzuvawe na Bitola so Grcija preku grani~niot `elezni~ki premin Kremenica so {to }e se ovozmo`i protok na stoki do Solunskoto pristani{te. Nerazbirlivo e pruga dolga 16 kilometri da ne funkcionira 20 godini. Barame Makedonija kone~no da se svrti kon regionalniot razvoj, so {to }e se podobri ekonomijata na Pelagoniskiot region, kade {to se nao|aat najgolemite energetski ka-

Posledna golema investicija vo Pelagonisko, fabrika za maslo od 10 milioni evra

paciteti i najgolemite izvozni i zemjodelski objekti“, veli Branko Azeski, pretsedatel na Stopanskata komora na Makedonija.

Poradi nefunkcioniraweto na `elezni~kata pruga do Grcija (od gr~ka strana, prugata e modernizirana pred ~etiri godini) patot na stokata od Bitola do Solun e podolg za okolu 200 kilometri, bidej}i stokata patuva preku Veles. Moderniziraweto na `elezni~kata pruga Veles-Bitola-Kremenica (krakot D od Koridorot 10) }e gi povrze Prilep, Bitola i Veles i so drugi gradovi vo Grcija, kako Lerin i Voden, kako i so Atina po magistralata Via Egnacija, a na sever so zapadna i severna Evropa. Momentalnata sostojba na prugata Veles-Bitola se karakterizira so najniska komercijalna brzina, so {to vremeto na patuvawe na stoki i patnici e najdolgo vo odnos na dol`ina na prugata na celiot Koridor 10, koj po~nuva od Grcija, a preku Srbija i Hrvatska odi do Slovenija. Solunskoto pristani{te e prozorecot kon svetot na makedonskata ekonomija. Najgolemiot del od izvozot i uvozot se ostvaruva preku nego. „Edinstveno {to im preostanuva na stopanstvenicite e da koristat kamionski prevoz, koj e daleku poskap od `elezni~kiot. Na{ite tro{oci na proizvodstvo samo se zgolemuvaat, {to seriozno vlijae na visinata na finalnata cena na gotoviot proizvod. A site se borime za pokonkurentna cena, pa bitkata te{ko ni odi“, veli Blagoja Stoj~ev, pretsedatel na regionalnata komora Bitola-Demir Hisar-Resen, koja e del od Stopanskata komora na Makedonija.

Obrabotlivoto zemji{te na Pelagonija zjae prazno

Stoj~ev dvaeset godini e vo biznisot so proizvodstvo na bra{no, a od pred izvesno vreme otvori i fabrika za proizvodstvo razli~ni tipovi maslo vo koja vlo`i pove}e od 10 milioni evra. Fabrikata raboti po HASAP sistemot i koristi najnova tehnologija. „Za vodeweto biznis ne mi e problem samo infrastrukturata. Na{ite transportni vagoni se nesoodvetni za prevoz na maslo i p~enica, pa moram da koristam germanski ili ukrainski“, veli Stoj~ev.

I za porane{niot direktor na Bitolskata mlekarnica IMB, @ivko Radeski, infrastrukturata i za`ivuvaweto na industrijata se klu~nite raboti za za`ivuvawe na ekonomijata vo Pelagoniskiot region. „Nemam nikakva dilema deka e potrebno seriozno investirawe vo infrastrukturata. Poradi neinvestiraweto ni propa|a stopanstvoto i industrijata. Obrabotlivoto zemji{te stoi neiskoristeno. Da gi vratime {e}ernata repka, son~ogledot…“, veli Radeski.

Biznismenite gi poddr`uvaat i brojkite, koi zboruvaat za ogromnite potencijali na Pelagonija. Ovoj region, najgolem vo zemjava (19% od povr{inata na zemjata), so 12% e vtor po golemina vo zemjava vo u~estvo na bruto-doma{niot proizvod.

U~estvuva so najgolem procent, 45%, od kapacitetite za proizvodstvo na elektri~na energija, a e i najgolem proizvoditel na p~enica, mleko i mle~ni proizvodi, tutun, jabolko i vtor po golemina vo proizvodstvo na vi{ni i kajsii. Ovde se nao|a duri 23% od vkupno obrabotlivata zemjodelska povr{ina i 28% od pasi{tata vo zemjava. Golem e i poten-

cijalot za razvoj na leten, zimski i kulturen turizam (Perspansko Ezero, nacionalniot park Pelister, zimskiot turisti~ki centar Kru{evo).

I pokraj ogromniot potencijal, ovoj region e petti vo trgovskata razmena, iako e eden od retkite koj ima uramnote`ena trgovska razmena, so 5-7% u~estvo vo izvozot i 3-4% u~estvo vo vkupniot uvoz na zemjava. МАКЕДОНСКИ ФИРМИ ГРАДАТ КИНЕСКИ ЖЕЛЕЗНИЦИ Za da bide apsurdot u{te pogolem vo prilepskoto selo Aldani ve}e nekolku godini funkcionira fabrikata „Europrofil“, koja me|u drugoto proizveduva i fajberglas, materijal koj se koristi za gradewe na prugi (ekolo{ki materijal-zamena za drvoto koe se postavuva vo prugite).„Ovoj proizvod osven vo Srbija, Bugarija i Ungarija, fabrikata od pred izvesno vreme probno go izvezuva i vo Kina i Indija“, veli [irkoski Aleksandar od „Europrofil“.

Vo Makedonija, nekolku kompanii, me|u koi i fabrikata za kabli od Negotino i prilepskata „Eurokompoziti“ proizveduvaat materijali koi se koristat za izgradba na prugi. No, i toa ne e dovolno za Vladata i menaxmentot na M@ da se zainteresira za investirawe vo `elezni~kiot soobra}aj. Prugata od Bitola do Kremenica, ~ie modernizirawe se procenuva na okolu 9 milioni evra, poradi nemaweto pari, }e po~eka u{te nekolku godini. ]e se ~eka na IPA-fondovite, pa izgradbata na prugata mo`e da bide realnost vo najoptimisti~ka opcija vo 2014g.,

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

35

a vo najpesimisti~ka duri vo 2016g.. „Priznavam deka rabotite odat bavno, no nie ne raspolagame so sopstveni sredstva za investirawe vo `elezni~kiot soobra}aj“, veli Oliver Derkoski, prviot ~ovek na M@ Transport.

Petar Spasovski, pomo{nik-direktor za komunikacii vo M@ Infrastruktura veli deka Vladata razmisluva za podobruvawe na `elezni~kiot soobra}aj kon Grcija, no toa ne e momentalen prioritet. „Momentalno rabotime na Koridorot 8. Treba da se izgradi 90 kilometarska pruga od Kumanovo do Deve Bair, Bugarija i 70 kilometri od Ki~evo do Albanija. Koga ovoj proekt }e bide gotov, toga{ }e mo`eme da aplicirame i za drugi proekti kako {to e prugata Bitola-Kremenica. Sega sme vo faza na izrabotka na fizibiliti studija za rekonstrukcija na ovaa pruga. Ve}e aplicirame za da gi dobieme potrebnite 9 milioni evra“, veli Spasovski.

banisti~ki plan e gotov, a zavr{eni se i administrativnite proceduri. „Izgradena e i vodovodna mre`a, a donesena e tehni~ka voda. Zonata ima i telefonija, odvodna kanalizacija, a vo finalna faza e i nejzinata elektrifikacija, vo koja Vla-

REK Bitola gi ~eka „^ebren“ i „Gali{te“

КИНЕЗИ ВО ЖАБЕНИ Nemaweto infrastruktura ne e problem samo za lokalnoto stopanstvo. „Najgolemiot problem za zaintersiranite stranski investitori e infrastrukturata. Tie go poso~uvaat transportot kako najgolema pre~ka za investirawe. Ubeden sum deka Vladata }e ni pomogne poleka da gi ostvarime site na{i prioriteti. Bi bilo {teta koga se podobrija uslovite za investirawe i koga op{tinite dobivaat pogolemi ingerencii, da ne gi sobereme plodovite“, veli gradona~alnikot na Bitola, Vladimir Talevski.

Istoto go potvrduva i Traj~e Kotevski, porane{en direktor na industriskata zona „@abeni“. „Industriskata zona vo koja se krsti celoto bitolsko stopanstvo ja nudime so sovremena `eleznica i poseben `elezni~ki krak do nea. [to }e se slu~i ako toj krak ne se izgradi?“, veli Kotevski.

Spored Talevski, ve}e postoi golem interes za investirawe vo „@abeni“, ~ija izgradba e vo finalna faza. „Imame interes od destina doma{ni i stranski kompanii koi ovde sakaat da gradat klanica, mlekarnica i su{alnica i pogon za prerabotka na zelen~uk. I kineska kompanija najavi svoja poseta na zonata vo mart“, veli Talevski.

Industriskata zona „@abeni“ se protega na 86 hektari. Detalniot ur-

za pla}awe komunalii. Vo koe bilo vreme zainteresiranite koi vo slednive dve godini }e izgradat objekt i }e vrabotat pove}e od 300 lica }e dobijat isto taka 100% osloboduvawe od komunalii“, veli Talevski.

Гасификација, аеродром, бродски транспорт Сериозен проблем за бизнисот во Пелагонија е и процесот на гаси фикација, кој значително ќе ги намали трошоците, но кој е далеку од реалноста. Никој не знае кога гасот од Неготино ќе стигне во Бито ла и Прилеп. Според прилепскиот градоначалник Марјан Ристески, олеснување за стопанството во овој регион ќе донесе и изградба на карго аеродром, но тоа засега е само идеја. Пелагониските бизни смени полагаат надеж и во искористување на бродскиот транспорт (преку Вардар), но и тоа е само пуста желба.

data se vklu~i so 90 milioni denari. Ve}e funkcionira pomalata trafostanica za 20 hektari, a se raboti na postavuvawe i na golemata-glavna trafostanica“, informira bitolskiot gradona~alnik.

Za privlekuvawe na {to pogolem broj investitori, op{tinata Bitola, osven vladinata odluka za zakupuvawe na dr`avno zemji{te za 1 evro od metar kvadraten se re{i i za osloboduvawe od komunalii. „Zainteresiranite investitori koi }e se prijavat do 31 mart i koi do slednata godina }e go izgradat objektot i }e vrabotat pove}e od 20 vraboteni, }e dobijat 100% osloboduvawe od komunaliite. Tri meseca po ovoj rok, zainteresiranite pod istite uslovi }e dobijat 75%, a tie po {est meseci, 50% osloboduvawe

Ministerstvoto za transport i vrski pred nekolku dena raspi{a tender za javno naddavawe za grade`no zemji{te, vo „@abeni“. Stanuva zbor za 30 grade`ni parceli koi se nameneti za izgradba na objekti za lesna i nezagaduva~ka industrija, servisi, stovari{ta, kako i dve grade`ni parceli, nameneti za izgradba na objekti za malo stopanstvo.

Bitolskiot gradona~alnik polaga golema nade` i vo izgradba na energetskite proekti „Чebren“ i „Gali{te“, locirani vo mariovskiot kraj, koi treba da mu pravat dru{tvo na najgolemiot energetski kapacitet REK Bitola. Investicijata e vo vrednost od 700 milioni evra, a epilogot od ~etvrtiot tender za niv se o~ekuva vo juni godinava.

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

37

ИНТЕРВЈУ

Foto: Ivana Kuzmanovska

Стојан Трајановски, министер за економија во првата влада на РМ

Парите се кај малите фирми „Со затворањето на границите, еден месец по формирањето на првата експертска влада од осамостојувањето на Македонија во 1991 г., јас и уште еден министер, осум часа бевме заклучени во просторија каде немаше ни вода. Од нас Југословенската армија побара да ја дадеме нафтата од складиштето на една касарна која беше дел од сојузните резерви. Доколку настанеше недоразбирање и почнеше да се пука, од нафта# та би експлодирал половина град...“, раскажува во ексклузивното интервју за „Форум“, Стојан Трајановски, првиот министер за економија на Македонија во експертската влада на Никола Кљусев, кој ги споделува своите искуства за времето на осамостоју# вањето на Македонија, а ја анализира моменталната економска состојба во земјава од Маја Трајковска

Forum: Pominaa 20 godini od formiraweto na prvata makedonska vlada. Vo kakva sostojba be{e makedonskata ekonomija po osamostojuvaweto?

Trajanovski: Od mart 1991 do septemvri 1992g. koga mi prestana rabotniot odnos kako minister i po~na da se kreira politi~ka vlada be{e period na razdvojuvawe od eden sistem i preo|awe vo drug sistem. Od sojuz vo edna dr`ava so pazar od 16 milioni potro{uva~i nie dojdovme na pazar od dva miliona, so zatvoreni granici na site strani. Vo toa vreme se slu~ija mnogu

38

krizi: mle~nata, naftenata a inflacijata be{e ogromna. Podobro be{e da plati{ pred da vleze{ vo

Не мислам дека привати# зацијата беше криминална. Ако викаме криминална, тогаш произлегува дека сите учествувале во таа криминална приватизација kafeana, otkolku koga }e izleze{.

Kamatite bea visoki. Narodot ~eka-

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

{e po tri ~asa za mleko i leb. Do toa dojde poradi zatvorawe na granicite, so {to zapre i uvozot i izvozot. Vo moe vreme ne be{e zapo~nata privatizacijata, period vo koj se obezvrednuva{e kapitalot na dr`avnite firmi za da mo`e evtino da se prodavaat. Na{ata ideja za privatizacijata be{e da imame kontrola nad cenite vo telekom, cenite na lebot, mlekoto, strujata i cenata da ne bide pogolema od onaa za da se pokrijat tro{ocite.

Kako bi ja komentirale privatizacijata, dali mislite deka imavme

kriminalna tranzicija na kapitalot?

Ne mislam deka privatizacijata be{e kriminalna. Ako vikame kriminalna, toga{ proizleguva deka site u~estvuvale vo taa kriminalna privatizacija. Samite menaxeri gi kupija firmite i za 5% od vkupnata vrednost, stanaa nivni sopstvenici, pa poleka gi rasprodavaa. Procenkite vo dene{no vreme ka`uvaat deka celiot toga{en kapital na Makedonija e procenet na 250 milijardi dolari, a vo privatizacijata }arivme samo {est, sedum milijardi dolari. Problemot so ovie kompanii e deka u{te od moe vreme bea proglaseni za zagubari. A ako nekogo go proglasite za zagubar nikoj nema da go kupi. Privatizacijata drasti~no go namali brojot na vrabotenite. Posledicite u{te gi trpime i }e gi trpime. Ima u{te firmi koi ne se privatizirani. Najgolemite gre{ki od privatizacijata sami si gi napravivme, bidej}i se ograni~ivme na mal pazar na koj ne mo`e{ da opstane{ kolku i da saka{.

Koe e va{eto mislewe za momentalnata ekonomska sostojba vo zemjata?

Vladata probuva so nekoi stimulaciii da go popravi toa {to bilo.

Me|utoa na bolen ~ovek kolku i da mu davate lekarstva toj, pak }e bide bolen. Privatizacijata si go napravi svoeto. Sega privatnikot ne go interesira dali lu|eto }e stradaat ili ne. Mle~nata, tutunskata kriza, koi ni se slu~uvaat i denes, se ve}e politika, mnogu porazli~no otkolku pred 20 godini. Nemame konkurentni proizvodi, pa poevtino e da uveze{.

Ona {to e va`no za site politi~ari e da sfatat deka so zavr{uvaweto na parlamentarni izbori treba da se zaboravat na partijata, a toa kaj nas ne se slu~uva. Vo momentov samo se sozdava razdor me|u lu|eto i sme kako vo izrekata: „da mu umre kozata na kom{ijata“. [to treba da se napravi za da ni se podobri ekonomskata sostojba? Dali stranskite investicii bi ni pomognale vo namaluvawe na siroma{tijata i da postigneme pogolem rast na ekonomijata od 3%?

Jas ne mislam deka so stranski investicii vo zemjata }e `iveeme podobro. Mal e pazarot i malku pari mo`at da vlezat po toj osnov. Na Makedonija ne ì treba da privlekuva stranski investicii. Ì treba nekoja

firma kako {to be{e „Makedonija invest“, koja im pomoga{e na grade`nite firmi da najdat rabota nadvor. Taka }e se namali nevrabotenosta.

Kaj nas rastot e relativen. Mo`e da dostigneme rast od 5% ili 6%. Dokolku na kapitalnite objekti, kako „Feni“ ili rudnikot „Bu~im“ im se ovozmo`at site uslovi za rabota, tie }e ni donesat pogolem rast. Makedonija ima i sila i kapacitet da go dostigne toj rast, no treba da ì se dade {ansa na koja bilo vlada da go istera mandatot, da go zavr{i toa {to go zapo~nala. No postojanoto menuvawe na vlasta se stopira i sè po~nuva od nula. Od kafuliwa i trgovski centri ne se `ivee. Trgovijata denes ja ima utre ja nema. Ni{to

Проценките за привати зираните компании во де нешно време кажуваат дека целиот тогашен капи тал на Македонија е про ценет на 250 милијарди долари, а во приватизаци јата ќаривме само шест, седум милијарди долари

ne se menuva, a mladiot svet saka da dojde do nekoja zarabotka so polesna rabota.

Podelbata me|u partiite e tolku golema {to lu|eto po~na da se trgaat nastrana, a dr`avata ne trpi takvi raboti. Taa bara borci koi }e zastanat zad golemi proekti.

Denes vodite svoj biznis. Kako maloto stopanstvo se spravuva so aktuelnite problemi?

Spored mene, sè polo{o i polo{o e vo stopanstvoto. Kon Srbija i kon Kosovo ve}e ne mo`eme da odime, bidej}i i toj pazar }e si najde novi proizvodi za uvoz. Parite od me|unarodnite finansiski institucii namesto za isplata vo stopanstvoto se iskoristuvaat za ispalata na socijalnite dava~ki. Zadol`enosta vo stopanstvoto e ogromna. Vreme e da se prebijat zadol`uvawata na stopanstvoto kon dr`avata i obratno.

Dojde vremeto da se raduva onoj koj prodava, a onoj koj kupuva da pla~e.

Maloto stopanstvo edvaj opstojuva i ottamu ima golemo odlevawe na vraboteni, bidej}i krizata i globalizacijata si go napravija svoeto.

Kolku energetskite proekti kako aktuelnite „^ebren“ i „Gali{te“ }e ni pomognat vo za`ivuvawe na ekonomijata?

Aktuelen e pettiot tender za „^ebren“ i „Gali{te“. Toa poka`uva deka ne{to ne e vo red ili so dr`avata ili so zakonite. Tie se dobri proekti, no istite se od 80-tite godini, kako i proektot za „Vardarska dolina“, za koj vo moe vreme ima{e duri poseben minister, Ilija Andonov-^ento. Izgradbata na „Kozjak“ e edinstven proekt koj se izgradi vo ovie 20 godini, a se grade{e 12 godini. Eve i „Sveta Petka“, {esta godina po red kako ne e po~nata so rabota. Dobro ode{e dodeka pla}a{e Vladata, no sega, pak, zastana. Nieden proekt ne e zavr{en, nitu edna fabrika ne e izgradena. Kolku i da vikame deka sme ja pre`iveale ekonomskata kriza, postojanoto zatvorawe na du}anite nè negira. [to bi napravile dokolku povtorno bidete minister za ekonomija?

Mojata prva izjava za mediumite be{e deka „parite se kaj malite firmi, a site problemi se kaj golemite firmi“. Malite firmi ne mo`at da prodol`at da rabotat dokolku ne se napravi nekoj sistem kon koj }e se priklu~at. Tie treba da se pomogaat i forsiraat.

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

39

РАСТЕ ДОВЕРБАТА ВО ДОМАШНАТА ВАЛУТА

Денарот поатрактивен од еврото Довербата во денарот расте. Намалена е побарувачката за девизи. Ваквиот тренд покажува дека очекувањата на економските субјекти за стабилноста на домашната валута се значително стабилизирани. Експертите констатираат дека во вакви услови нема опасност од девалвација на денарот oд Даниела Михајловска!Василевска

VO OKTOMVRI LANI, devizniot kurs na denarot, presmetan spored indeksot na tro{oci za `ivot ja zgolemil svojata vrednost vo odnos na evroto za 1% na mese~na osnova.

Na godi{na i zbirna osnova, pak, denarot prodol`uva zabaveno da gubi od vrednosta vo odnos na evroto. Vo odnos na cenite na proizvoditelite na industriski proizvodi, kursot na denarot ja zgolemuva svojata vrednost vo odnos na evroto za 1,4%. Na godi{na i zbirna osnova, indeksot poka`uav rast od 1,6%, zaradi posilniot porast na cenite na doma{nite proizvoditeli od rastot na cenite na stranskite proizvoditeli na industriski proizvodi, stoi vo najnovite analizi na Narodna banka (NBM). Dali ovie podatoci najavuvaat sozdavawe uslovi za devalvacija?

{tedite vo devizi“, smeta Nenovski.

M-r Pavle Gacov, ekspert za bankarsko rabotewe poso~uva deka tren-

НЕМА ПОТРЕБА ОД ДЕВАЛВАЦИЈА Profesorot Tome Nenovski smeta deka za devalvacija, ovaa godina nema nitu potreba, nitu uslovi. „Ni{to strate{ko ne se slu~uva“, veli toj. No, smeta deka sè u{te treba da bideme pretpazlivi, na efektite od svetskata kriza. „A vo kriza ne se pravi devalvacija“, poso~uva Nenovski. „Godinava zavr{uva mandatot na aktuleniot guverenr na NBM i se bira nov mandat. Ottuka, devalvacijata kako ~in vo godina koga ima izbor za guvernerot na NBM ne e dobar poteg. Ako doverbata na denarot raste, idejata za devalvacija e deplasirana. Narodot ima mnogu pogolema doverba vo povisokite kamatni stapki za {tedni vlogovi vo denari, otkolku vo za-

40

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

dot na namalena pobaruva~ka na devizi se temeli na pazarni pravila. „Vo platniot promet, potrebata od otkup na devizi e namalena zaradi

stagnacija na uvozot i dobra i uslugi i voop{to namalenite finansiski obvrski kon stranstvo. Vo menuva~kiot promet, zaradi pomalata pobaruva~ka od gra|anite (namalenite patuvawa vo stranstvo, stagnacija na {tedeweto vo devizi i sl.).

Opasnost od devalvacija na denarot postoi samo vo {pekulativnite krugovi. Denarot e vo zadovolitelna kondicija i na kratok rok ne postoi potreba od negova devalvacija.

Privatnite transferi od stranstvo ne poka`uvaat trend na opa|awe i tie se eden do glavnite faktori na za{tita na vrednosta na denarot.

Izvozot isto taka ne poka`uva tendencija za devalvacija. Naprotiv, pokrienosta na uvozot so izvoz pomina 60%“, objasnuva Gacov. Spored nego, evroto ima svoi slabosti od sistemski karakter i na dolg rok ovaa valuta mo`e da ima seriozni premre`ja. „Kursot na denarot se formira pazarno. Ako istiot e pre-

cenet, pazarot }e izvr{i pritisok za negova devalvacija. Iako NBM ima obvrska da go brani kursot, sepak ponudata i pobaruva~kata }e ja korigiraat negovata vrednost.

Takvi najavi i potrebi nema. Kursot na denarot e pozicioniran blizu do negovata pazarna vrednost. NBM nema seriozni intervencii na devizniot pazar. Naprotiv. Inaku, doverbata vo denarot nitu jakne nitu slabee. Taa e ednakva na doverbata vo makedonskata ekonomija. Toj e reprezent na nacionalnata ekonomija“, objasnuva Gacov.

Marijan Nikolov od Centarot za ekonomski analizi (CEA) poso~uva deka klu~niot problem kaj nas e {to sekoga{ prvo se registriraat posledicite, a potoa se razgovara za problemot. „Bitno e da se utvrdi koi se determinantite za kamatnata pobaruva~ka (obi~no toa e poradi namalen obem na rabota). Ona {to e isto taka va`no e da se ka`e {to }e zna~at na kratok rok za Makedonija ovie brojki“, veli Nikolov.

Spored Nikolov, namalenata pobaruva~ka za devizi zna~i, rast za pobaruva~kata za denari, bidej}i ne postojat drugi likvidni sredstva. „Prvo: berzata e katastrofa. Vtoro: nedostigaat kvalitetni proekti na kratok rok i treto: dolgoro~ni infrastrukturni proekti nema, dotolku pove}e {to nikoj ne objasnuva zo{to e toa taka i kako mo`e aktuelnata sostojba da se promeni“, objasnuva Nikolov. ФИКСЕН ИЛИ ФЛЕКСИБИЛЕН КУРС НА ДЕНАРОТ Politikata na fiksen kurs na denarot ve}e dolgo vreme e predmet na polemiki me|u ekspertskata javnost.

Mnogu e pogolem brojot na onie {to smetaat deka monetarnata politika mora da go napu{ti terkot na fiksen devizen kurs i da primeni fleksibilen kurs na denarot. Da prodol`i da go sledi dvi`eweto na inflacijata. Profesorot Nenovski poso~uva, na primer, deka ako se proektira 3% inflacija, nejzinoto ostvaruvawe da bide prioritetno za monetarnata politika bez da ja interesira kursot na denarot.

I na kraj ostanuva i dilemata: dali e precenet kursot na denarot? Ekspertite komentiraat deka godinite nanazad mo`ebi i bil, no sega ne e.

Ponudata na devizi e pogolema od pobaruva~kata. Vo takvi uslovi mo`e kursot na denarot da revalvira, odnosno, da padne pod vrednosta od

Паѓа интересот за девизи Остварениот нето откуп на де визи во ноември лани, изнесу вал 76,2 милиона евра. Збирниот нето откуп во пери одот октомври ноември прет ставува 74,2% од проектира ното ниво за последното три месечје од годината и укажува на можно натфрлање на октом вриската проекција. Остварувањето на нето при ливите на менувачкиот пазар во ноември е повисоко за 9,2% на годишна основа, со што се прекина двомесечниот тренд на остварување нега тивни стапки на раст. Понудата на девизи од страна на населението, по четири ме сеци на годишно намалување според податоците од НБМ за бележа стабилизација во но ември, додека побарувачката за девизи и понатаму бележи годишно намалување, кое бе ше започнато од јуни 2009 го дина, и покажува дека посте пено се враќа довербата во домашната валута, а стравува њата за девалвација се надми нати. Според пресметките, во периодот јануари ноември ла ни, нето откупот на менува чкиот пазар достигна 886,1 милион евра и забележа годи шен раст од 29,9%.

61,5 denari za edno evro. Toa za stopanstvoto e lo{o (ako slobodno fluktuira ). Vo ovie uslovi koga ima pogolema ponuda za devizi od 61,5 i pod uslov kursot na denarot da se formira pazarno, mo`e da stasa i pod 61 deanar za edno evro.

Stopanstvoto toga{ gubi konkurentnost. ]e raboti za pomalku pari. ]e se orientira na doma{en pazar.

Takviot ~in }e bide dobar za uvoznicite. No, tuka i nastanuva opasnosta. Me|u drugoto mo`e da bide pri~ina za rast na trgovskiot deficit. Zatoa sega vo ovoj moment ne treba da se orientirame kon fluktuira~ki devizen kurs, koj spored ekspertite e i najbezbolen za monetranata vlast, bidej}i za da se kreira monetarna politika so fluktuira~ki devizen kurs treba mnogu znaewe i ve{tina.

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

41

ШТО НИ НОСИ НОВИОТ ЗАКОН ЗА ЕНЕРГЕТИКА

Нема веќе евтина струја за социјален мир Според предвидувањата до 2015 г., Регулаторната комисија за енергетика постепено ќе ја зголемува цената на струјата, а потоа нејзината цена самостојно ќе ја одредуваат производителите и трговците на струја

MAKEDONSKITE GRA|ANI i firmi naskoro }e mo`at da kupuvaat struja od pove}e kompanii i sli~no kako i na pazarot na telekomunikaciski uslugi }e mo`at da izbiraat razli~ni paketi za elektri~na energija.

Ova e samo edna od novinite {to ja nosi liberalizacijata na pazarot na struja koja }e sleduva otkako Sobranieto neodamna go usvoi noviot Zakon za energetika. Me|utoa, za razlika od liberalizacijata na telekomunikaciskiot pazar koja vo izminatiov period vo Makedonija donese poevtini razgovori vo fiksnata i mobilnata telefonija i poevtini internet-uslugi, otvoraweto na energetskiot pazar }e zna~i neminovno poka~uvawe na cenata na strujata, koja spored nekoi prognozi vo narednive pet godini }e se zgolemi i do 40%. Taka e bidej}i so usvojuvaweto na novoto zakonsko re{enie, dr`avata vo idnina nema da mo`e ve{ta~ki da ja odr`uva cenata na strujata na nisko nivo, a so cel da kupuva socijalen mir kako {to prave{e dosega, tuku cenata }e ja formira slobodniot pazar.

Imeno, spored predviduvawata do 2015 g. Regulatornata komisija za energetika postepeno }e ja zgolemuva cenata na strujata, a potoa nejzinata cena samostojno }e ja odreduvaat proizvoditelite i trgovcite na struja. ПОСКАПУВАЊЕТО Е НЕМИНОВНО Pri usvojuvaweto na novoto zakonsko re{enie, ministerot za ekonomija Fatmir Besimi re~e deka

42

Foto: Andrej Ginovski

oд Владимир Николоски

noviot Zakon za energetika sam posebe ne ja regulira cenata na strujata. Sepak, toj dodade deka vo site zemji kade {to cenata na elektri~nata energija e regulirana ima trend na poskapuvawe i deka makedonskite gra|ani pla}aat edna od najniskite ceni vo regionot. „Od zemjite od regionot poniska cena na strujata na malo od Makedonija ima edinstveno vo Srbija. So ovoj, so drug ili so koj bilo zakon za energetika, cenite }e se izedna~at ako odime na eden zaedni~ki pazar“, veli Besimi.

Inaku, vo noviot zakon, koj se nosi vo sklad so barawata na Evropskata unija (EU) se preto~eni 12 direktivi i 2 regulativi od zakonodavstvoto na Unijata. Taka, so nego se pred-

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

viduva postojanite energetski mre`i vo zemjava za odreden nadomest da mo`at da go koristat site zainteresirani licencirani firmi.

Toa }e zna~i celosno nova forma na trguvawe so energija i realna konkurencija na pazarot. So novoto zakonsko re{enie, Vladata, barem na hartija, gi ispolni i barawata na evropskata zaednica za zgolemuvawe na nezavisnosta i na ingerenciite na Regulatornata komisija za energetika (RKE). Vo idnina, RKE }e ima odvrzani race vo kontrolata i monitoringot na pazarot, uslovite za prekugrani~na razmena na energija, pristapot do mre`ite, sigurnosta vo snabduvaweto so energija, kontrolata vo rabotata na reguliranite kompanii, pravnoto razdvo-

juvawe na operatorite na prenosnite i operatorite na distributivnite sistemi od konkurentnite dejnosti, kako i voop{to vo sozdavaweto uslovi za celosno otvorawe na pazarot na elektri~na energija.

Voedno, so noviot Zakon se predviduva i liberalizacijata na pazarot na priroden gas, koja se predviduva vo 2012 g. i se pravi i razgrani~uvawe me|u mre`ata za priroden gas i distribucijata na gas. Nadle`nosta za razvoj na distributivnata mre`a }e bide kombinacija me|u centralno i lokalno nivo, a se predviduva da se davaat dve licenci - za prenos na priroden gas, i za distribucija na priroden gas. Cenata za prirodniot gas }e ja utvrduva RKE, isto kako i cenata za prenos na gasot. „ЕВН“ ЌЕ ДОБИЕ ОГРОМНА КОНКУРЕНЦИЈА Vo „EVN“ velat deka izmenite vo Zakonot za energetika se podgotvuvale pove}e od edna godina i deka site relevantni stejkholderi bea vklu~eni vo negovoto izgotvuvawe.

Ottamu velat deka site dale svoe viduvawe vo site oblasti koi gi opfa}a ovoj zakon, vo odnos na sektorot za gas, toplinska energija, obnovlivi izvori na energija, kako i elektri~na energija koja e samo e samo eden del od Zakonot.

„Najzna~ajnite promeni vo Zakonot za energetika se odnesuvaat na usoglasuvawe so evropskite direktivi, {to e obvrska soglasno Dogovorot so Energetskata zaednica, obvrska koja e prezemena vo momentot koga Makedonija stanala ~lenka na Zaednicata pred pove}e godini. Toa vsu{nost be{e i kritikata na Energetskata zaednica, minatata godina, no sega oficijalnite izjavi od Energetskata zaednica se deka noviot predlog Zakon e usoglasen so evropskite direktivi. Vo delot na elektri~nata energija, najgolemite izmeni se odnesuvaat na postepenoto otvorawe na energetskiot pazar i voved na konkurencija, taka {to korisnicite ~ekor po ~ekor }e mo`at da si izberat snabduva~ na elektri~na energija“, veli Len~e Karpuzovska, rakovoditel na sektorot za odnosi so javnosta na kompanijata.

Taa dodava deka tarifnite potro{uva~i postepeno }e izleguvaat samostojno na otvoreniot pazar i }e imaat pravo na izbor, a site kompanii-u~esnici }e imaat ednakvi {ansi, no i golemi rizici. „Toa vo slednite godini }e kreira ogromna konkurencija za „EVN“, no sekoe sprotistavuvawe na toa bi bilo besmisleno, bidej}i na toa nalagaat evropskite direktivi za neophodno zajaknuvawe na konkurencijata vo interes na korisnicite.

Osven ova, ulogata na Regulatornata

komisija se zajaknuva so cel da se ovozmo`i nediskriminiran pristap kon site u~esnici na pazarot.

Dokolku na primer, vo uslovi na liberaliziran pazar nekoj od gra|anite ne izbere koj da go snabduva so elektri~na energija, toga{ Regulatornata komisija }e bide prinudena da mu odredi snabduva~ na toj potro{uva~, za da ne se slu~i prekin vo isporakata. No, sekoga{ pravoto na izbor e prvo na korisnikot“, veli Karpuzovska.

Martin Doson, zamenik {ef na oddelot za Makedonija vo Direktoratot za pro{iruvawe na EU po neodamne{niot sostanok na potkomitetot za transport, energija, `ivotna sredina i regionalnata sorabotka go pozdravi progresot vo sektorot na energetikata i najavi deka dopolnitelno }e se sledi procesot na implementacija na novata regulativa.

Spored Brisel, usvoenite izmeni vo Zakonot za energetika }e pridonesat za natamo{na liberalizacija na sektorot, pogolema konkurentnost, a so toa i privle~nost za stranskite investitori {to }e bide od korist i za gra|anite. „]e go sledime razvojot vo ovoj sektor, osobeno implementacijata na noviot Zakon za energetika, bidej}i negovoto donesuvawe be{e prviot ~ekor, po koj treba da sledi, ona {to e u{te po`avno, negovata implementacija“, re~e Doson.

БИЗНИС ВЕСТИ

Владата со план за вработување на повеќе од 7.000 лица

Избегнување двојно оданочување со Косово Vo vtoriot kvartal od ovaa godina, kompaniite koi sorabotuvaat so Kosovo mo`e da o~ekuvaat potpi{uvawe dogovor za izbegnuvawe na dvojnoto odano~uvawe pome|u dvete zemji, soop{tija ministrite za finansii na Makedonija, Zoran Stavreski i na Kosovo, Ahmet [aqa. Kosovo e sedmi najzna~aen trgovski partner na Makedonija.

Za operativniot plan za vrabotuvawe vo 2011 g., so koj{to }e bidat opfateni 7.000 lica }e bidat odvoeni 500 milioni denari (okolu 8,13 milioni evra). ]e se po~ne so programata za samovrabotuvawe, so koja }e bidat opfateni 700 lica, a }e se odvojat 147,5 milioni denari.

Градежниците договориле зделки за повеќе од 60 милиони евра Makedonskata grade`na operativa postepeno se vra}a na stranskite pazari, imaj}i go predvid obemot na dogovoreni zdelki vo tekot na 2010 g., koi nadminale 60 milioni evra. Spored Сtatistika, vo 2010 g., vkupnata vrednost na dogovorenite grade`ni raboti vo stranstvo nadminala 3,7 milijardi denari {to e za 22,2% pove}e vo odnos so istiot period od 2009g.

Службените весници од 1945 достапни на интернет Site podatoci koi{to bile objavuvani vo slu`benite vesnici od 1945 g. se dostapni besplatno na internet za sekoj zainteresiran gra|anin ili institucija.

Za digitalizacija na slu`benite vesnici bile obraboteni blizu 200.000 stranici, a pri prebaruvaweto mo`e da se najdat brojni arhaizmi, koi denes se is~eznati.

„Агрокор“ почна да гради во Струмица

„Витаминка“ ќе гради нов погон за производство на чоколади Prilepskata kompanija „Vitaminka“ ovaa godina }e gradi nov pogon za proizvodstvo na ~okoladi. Investicijata }e ~ini 2,5 milioni evra, a noviot pogon bi trebalo da zapo~ne so rabota vo 2012 g., pri {to se o~ekuva proizvodstvoto na ~okoladi dvojno da se zgolemi od sega{nite 200 kilogrami na 500 kilogrami ~okoladi na ~as.

44

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

Hrvatskata kompanija „Agrokor“ po~na so izgradbata na otkupnodistributivniot centar za zemjodelski proizvodi vo Strumica. Vo realizacija na ovoj proekt }e bidat investirani okolu 20 milioni evra, a }e se gradi na povr{ina pogolema od 50.000 metri kvadratni. Distributivniot centar }e bide so kapacitet pogolem od 40.000 toni zelen~uk na godi{no nivo.

Позитивни сигнали Се чувствуваат позитивните сигнали за закрепнување на економијата во светот и окончување на рецесијата која уште зема голем замав во последниве четири години

CENITE NA AKCIITE na Vol strit, minatata nedela porasnaa za okolu 1%, pred sè poradi govorot na pretsedatelot na Federalnite rezervi na SAD, B. Bernanke, vo koj realno ja izrazi sostojbata na amerikanskata ekonomija. Istakna deka realnata potro{uva~ka vo ~etvrtiot kvartal e zgolemena za 4% (izrazeno na godi{no nivo) i deka proda`bata na avtomobili odi dobro. „Investiciite vo biznis-sektorot rapidno se zgolemeni, vo smisla na zamena na starata oprema i pro{iruvawe na kapacitetite. Grade`ni{tvoto za `al sè u{te ne e dobro. ^uvstvoto za sigurnost na gra|anite i firmite e podobreno, monetarnata politika e soodvetna na nastanite, bankite se podgotveni da go zgolemat kreditiraweto i sive ovie fakti }e pridonesat 2011g. da bide mnogu podobra od 2010 g.“, poso~i Bernanke. Spored nego, indikatorite za potro{uva~ka i proizvodstvo se dobri, no pazarot na rabotna sila bavno napreduva. „Vo periodot 2008-2009g. se zagubeni 8,75 milioni rabotni mesta, a vo 2010 g. se otvoreni milon rabotni mesta, {to ne e dovolno. Sè dodeka ne se kreiraat pogolem broj rabotni mesta ne mo`e da se soglasime deka vistinski, ekonomijata zakrepnala“, smeta Bernanke. Toj istakna deka inflacijata vo 2010g. se dr`ela na nisko nivo, a spored nego isto taka na nisko i stabilno nivo }e se odr`uva i vo 2011 g.. Vo pogled na vrabotuvaweto, Bernanke istakna deka soodvetni analizi poka`uvaat deka vo 2011g. }e se kreiraat 3 milioni rabotni mesta.

Berzite vo Azija, pak, minatata nedela osetija blag rast na cenite na akciite, iako kon sredinata na nedelata ima{e umeren pad na cenite na akciite otkako Centralnata banka na Kina objavi deka }e gi poka~i kamatnite stapki.

Ovaa nedela, najgolema novina be{e najavata deka Londonskata berza }e

ja prezeme Berzata vo Toronto, so cel sozdavawe najgolema berzanska grupacija vo sektorot na surovini na energija. Nadzornite odbori na dvete berzi ednoglasno ja potvrdija navedenata akvizicija. Navedenata transakcija za zaedni~kata berzanska grupacija iznesuva 3,2 milijardi dolari. Novosozdadenata berza }e stane najgolema berza spored kriteriumot kotirani kompanii, so vkupno 6.700 kotirani kompanii. Ovaa nedela be{e objaveno deka ima pregovori i za spojuvawe na Deutsche Boerse i NYSE Euronext, koi bi bile najgolemiot berzanski operator, pri {to Germanskata berza }e poseduva 60% od kapitalot.

I vo Makedonija vladee optimizam, se o~ekuva rast na BDP od okolu 3%.

Isto taka, vo najnoviot izve{taj na Narodna banka se veli deka stranskite direktni investicii zaklu~no so oktomvri 2010 g. iznesuvaat 132 milioni evra. Imeno, vo oktomvri 2010 g. vo Makedonija vlegle 21,5 milioni evra, od koi samo 5 milioni evra otpa|aat na akcionerski kapital i reinvestirana dobivka, dodeka pak ostatokot prestavuva obvrska i pobaruvawe od stranski kompanii. Vkupniot obem na sve`

kapital koj vlegol vo zemjata iznesuva 80 milioni evra. Ovie podatoci govorat deka vo poslednite dve godini, Makedonija ostvaruva lo{i rezultati na nivo od stranski investicii i pokraj golemite tro{oci za privlekuvawe stranski investitori.

Ovaa nedela, indeksot MBI 10 na Makedonskata berza ne fluktuira{e mnogu, zabele`a minimalen pad od okolu 2,5%. Nema{e golemi proda`ni nalozi, isto taka i kupuva~ite bea vozdr`ani. Prometot se dvi`e{e okolu 6 miloni denari dnevno. Najva`en nastan na Makedonska berza e Javnata ponuda na hartii od vrednost od 6-ta emisija na Komercijalna banka A.D. Skopje koja zavr{i uspe{no u{te vo prviot den.

Od po~etokot na ovaa godina, fondovskata industrija bele`i solidni rastovi na neto-vrednost po udel.

Na primer, Otvoreniot investiciski fond „Inovo Status Akcii“ ima prinos YTD od nad 10% (od po~etokot na godinata do denes).

Mia Stefanovska-Zografska, glaven i izvr{en direktor vo „Inovo status“ Blagoj Mitrov, izvr{en direktor na „Fond menaxer“

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

45

СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА

Станете овчари! Иако Хрватска според бројот на невработени е на второ место од десет земји на скалата, според податоците на Обединетите Нации, никој од Хрватите не сака да се фати за овчарскиот стап, па ниту за плата од илјада евра од Милена Георгиевска (од Хрватска)

koja lu|eto gi povikuva da najdat rabota vo sklad so nivnite kvalifikacii e sosema vo red.

Politikologot An|elko Milardovi} smeta deka {teta e {to premierkata so indirektno povikuvawe na lu|eto da rabotat kako ov~ari napravila neprostliv gaf, so koj ja potkopuva potrebnata op{testvena rasprava za potrebata od izmena na „op{testvenata svest“. „Ne mi e jasno poradi {to Jadranka Kosor bila taka nevnimatelna, bidej}i kako premierka ne smee da im ka`uva na lu|eto {to }e rabotat. No, moram da istaknam deka e potrebno da se smeni kolektivnata svest, spored koja dr`avata bi trebala da se gri`i za site preku socijalna pomo{ i da sozdava poinakva kultura vtemelena na individualnata svest za potreba na sopstven anga`man za li~no zadovolstvo. Sekako, toa bi zna~elo dr`avata da sozade uslovi vo koi so rabota i znaewe sekoj }e mo`e da se izbori za svoja egzistencija“, poso~uva Milardovi}.

HRVATSKIOT ANALITI^KI reflektor povtorno e naso~en kon premierkata Jadranka Kosor. Mediumskata eksplozija {to ja predizvika nejziniot retori~ki ognomet deka rabotno }e aktivira 150 iljadi nevraboteni ja digna javnosta na noze, a upatstvoto za nevrabotenite da se prekvalifikuvaat vo ov~ari pottikna nevideni branovi od ironizirawe i {egi. Nabquduva~ite smetaat deka ovaa neodmerena izjava namesto da raboti vo polza na premierkata, kako bumerang se svrte vo politi~ki lament protiv nea. Od druga strana, politikolozite smetaat deka uspeale da ja prepoznaat papo~nata vrska: ovoj vid mediumska trevoga samo go afirmira i osiguruva tolku potrebniot publicitet vo izbornata godina. A deka izborite se tuka, potvrduva i fascinant-

46

nata agenda na dvi`eweto na hrvatskata premierka koja sekojdnevno na razni lokacii i vo razni regioni polaga nekoj kamen-temelnik ili otvora ve}e otvoreni gradili{ta. Taa molskavi~na protokolarna frekvencija zboruva dovolno sama za sebe, pa tokmu vo tie koordinati, analiti~arite ja identifikuvale i locirale aktuelnata „ov~arska bomba“ na premierkata Kosor. Nejzinata najava deka so nacionalniot plan za pottiknuvawe na vrabotuvaweto vo 2011 godina }e vraboti 150 iljadi lica, ekonomskite stru~waci ja smetaat za nerealna, dodeka politikolozite i marketin{kite stru~waci smetaat deka indirektnoto povikuvawe na gra|anite da najdat rabota vo ov~arskata bran{a e marketin{ki gaf, no su{tinata na nejzinata poraka so

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

ХРВАТСКИ АПСУРДИ Sega na povr{ina isplivaa i hrvatskite apsurdi za plata od iljada evra nikoj ne saka da bide ov~ar vo Hrvatska. Ovaa pojava e prisutna ve}e nekolku godini, pa taka vo zemjata se „uvezuvaa“ ov~ari i toa najmnogu od Bugarija, Romanija, BiH, pa duri i od Makedonija. Dodeka cela armija nevraboteni Hrvati ~ekaat {ansa od Biroto za vrabotuvawe, nitu eden Hrvat ne se prijavil na konkursite za ~uvawe ovci. Po sè izgleda ov~arskiot stap nikako da im legne v raka na Hrvatite, pa taka, na primer samo vo eden kraj na Hrvatska, sedum iljadi ovci i nekolku iljadi jagniwa nema koj da gi ~uva.

Vo Istra, spored nekoi procenki, ima pove}e od 13. 000 ovci i preku godinata nedostigaat okolu pedese-

tina ov~ari. Sopstvenicite na stada ovci i kozi i pokraj toa {to nudat solidna plata, obezbeduvaat smestuvawe, mobilen telefon i kutija cigari dnevno, toa ne e dovolen motiv za nevrabotenite. Ovie uslovi se najprimamlivi za lu|e od Romanija koi poka`uvaat najgolem interes, a za niv plata od iljada evra ne e za potcenuvawe. Problemot so ov~arite osobeno e prisuten vo dalmatinskata vnatre{nost kade ovaa dejnost e najrazviena. Tamu vo prosek imaat po 300 ovci, a lani spored d-r Ivan Katalini}, direktor na Hrvatskata zemjodelska komora, od Zavodot za vrabotuvawe bile pobarani pet ov~ari. No samo eden e vraboten, dodeka ostanatite rabotodava~i se odlu~ile za poevtini ov~ari od BiH. I Milan Antunovi}, rakovoditel za poljodelstvo na `upanijata veli deka vo Istra naj~esto kako ov~ari rabotat lica od Kosovo, Makedonija i Romanija.

Sto~arot Mate Bali}, nemo`ej}i da najde ov~ar, odlu~il da otide duri do Romanija samiot da pobara soodvetna mo`nost i na toj na~in da si go re{i problemot. Iako ima mnogu samci vo Hrvatska, no i bra~ni parovi na koi prvo im e prifatliva idejata da stanat ov~ari, po kratko vreme se „oladuvaat“, pa se otka`uvaat pred da ja prifatat rabotata.

Toa be{e slu~aj so bra~en par od Dalmacija koj ostanal bez rabota.

Na krajot, nivniot komanter bil [to ako nekoj nè vidi kako ~uvame ovci?!

Vo taa naoska sè pove}e se slu{aat komentari deka na Hrvatite im e pod ~est da bidat ov~ari. „No, ako ~ovek nema rabota, podobro e da bide ov~ar i da im donese leb na decata, otkolku da sedi vo oblo`uvalnica ili da pie kafiwa“, veli edna penzionerka od Split. Vo hrvatskiot Zavod za vrabotuvawe na krajot na minatata godina bile registrirani 70.852 lica samo so osnovno obrazovanie i 18.068 nevraboteni bez nikakvo u~ili{te, no, na rabotodava~ite im e te{ko da najdat rabotnici koi }e rabotat kako pomo{nici sto~ari, zemjodelci, samara{i ili ov~ari. ОДЕТЕ Đ”Đ? ЧУВĐ?ТЕ ĐžĐ’ĐŚĐ˜!

Premierkata Kosor najavi deka Vladata vo idnina nema da dozvoli „uvoz“ na ov~ari od stranstvo i na drugite navedeni zanimawa, bidej}i tie }e se regrutiraat od doma{nite redovi na nevrabotenite, na

toj na~in bi se namalila nevrabotenosta i bi se re{il problemot.

Vladata gi odbila barawata za uvezuvawe rabotnici za poljodelstvo, bidej}i smeta deka taka }e gi natera doma{nite nevraboteni lica da se fatat za takva rabota. Merkite na premierkata Kosor za namaluvawe na nevrabotenosta naidoa na cini~ni i skepti~ni komentari, a del od gra|anite se po~uvstvuvale i navredeno. „Sramniot obraz na vlasta e nevrabotenosta. Namesto pravo na rabota imame na delo laga kako politi~ko re{enie“, smeta Danira Mi{ura, nevrabotena, inaku samohrana majka na dve deca. Taa dodava kako so godini slu{a politi~ki isti prikazni za podobar `ivot, odnosno zaklu~oci deka hrvatskiot narod dobro `ivee i deka sekoj den mu e se podobro. „Taa HDZ-ovska propaganda saka sè da razori okolu sebe“, veli Mi{ura.

Za ste~ajniot rabotnik Marko Gracin stra{no e da se slu{aat site tie lagi, vetuvawa i naduvuvawa. „Izlegovme od 20. vek i vlegovme vo 21. vek so isti problemi, a ne sme se ottrgnale od nevrabotenosta i bedata“, smeta toj. „Nevraboteni, odete da ~uvate ovci! Eureka! Ete go re{enieto, ni go ka`a Jadranka.

Samo neka ni ka`at koi se uslovite, penzisko, socijalno, plata, vaka mi izgleda kako da sakaat ov~ari za nekoja umira~ka, za mali pari da se raboti tolku te{ka rabota i toa preku cela godina na otvoreno, po stud i zima, dewe i no}e. Za takva rabota, edinstveno bi mo`ele da najdat lica vo Bosna i Hercegovina“, veli Domagoj Stojkovi}, nevraboteno lice.

Eden penzioner od Zagreb razmisluva vaka: „Vladata mo`e da ja re{i nevrabotenosta. Ednostavno neka se ograni~i ili ukine uvozot na artikli za koi mo`e da se utvrdi deka mo`at da se proizveduvaat vo Hrvatska, a potoa tie istite so razni stimulira~ki merki da se finansiraat. Nema da odgleduvame banani i ananas, bidej}i ne mo`eme, no da uvezuvame kompiri od Egipet i luk od Kina, toa e ednostavno, na nekoj da mu se trgne stol~eto vo Vladata.

Zamislete postavuvawe veternici za elektri~na energija, proizvodstvo na brodovi koi se deficitarni i momentalno barani vo svetot, proizvodstvo na bio-gorivo, sadewe repa, proizvodstvo na aluminiumski proizvodi za aluminiumska stolarija, PVC industrija itn. koja

â€žĐŁĐ˛ĐľĐˇĐľĐ˝Đ¸Ń‚Đľâ€œ райОтници Ń Đľ пОдОйри Đ&#x;ĐžĐşŃ€Đ°Ń˜ ĐžĐ˛Ń‡Đ°Ń€Ń ĐşĐ°Ń‚Đ°, и ĐˇĐľĐźŃ˜ĐžĐ´ĐľĐť Ń ĐşĐ°Ń‚Đ° Đ´ĐľŃ˜Đ˝ĐžŃ Ń‚ вО ĐĽŃ€Đ˛Đ°Ń‚Ń ĐşĐ° Ń Đľ Ń ĐźĐľŃ‚Đ° какО ноатрактивна. Đ?Đ° йорйа на ĐžĐ˛ĐžŃˆĐşĐ¸ вО Ń ĐľĐˇĐžĐ˝Đ°, Ń‚ĐľŃˆĐşĐž Đľ Đ´Đ° Ń Đľ Đ˝Đ°Ń˜Đ´Đ°Ń‚ ĐťŃƒŃ“Đľ кОи ŃœĐľ райОтат, Đ° Ń ĐľĐťĐ°Đ˝Đ¸Ń‚Đľ ноПаат ĐźĐžĐśĐ˝ĐžŃ Ń‚ какО фирПа Од ЗавО дОт Са Đ˛Ń€Đ°ĐąĐžŃ‚ŃƒĐ˛Đ°ŃšĐľ Đ´Đ° дОйива Đ°Ń‚ Ń Ń‚Đ¸ĐźŃƒĐťĐ°Đ˝Ń Đ¸ Са Đ˛Ń€Đ°ĐąĐžŃ‚ŃƒĐ˛Đ°ŃšĐľ на райОтници Од йорСата на Ń‚Ń€ŃƒĐ´ĐžŃ‚. â€žĐ˘ĐľŃˆĐşĐž Đľ Đ´Đ° Ń Đľ Đ˝Đ°Ń˜Đ´Đ°Ń‚ Đ´ĐžĐźĐ°ŃˆĐ˝Đ¸ райОтници вО Ń ĐľĐˇĐž ната. УвоСонито райОтници Ń Đľ пОдОйри СатОа ŃˆŃ‚Đž Ń Đľ пОдгОт вони Đ´Đ° райОтат цоН дон, па Đ´ŃƒŃ€Đ¸ и Са виконд. Đ?Đž, ĐźĐ˝ĐžĐłŃƒ Ń‚ĐľŃˆĐşĐž Đľ ĐˇĐ°ĐşĐžĐ˝Ń ĐşĐ¸ Đ´Đ° Ń Đľ Ń€ĐľĐłŃƒĐťĐ¸ ра нивниОт ĐżŃ€ĐľŃ Ń‚ĐžŃ˜ и НогаНна райОта. ЗатОа Ń Đ¸Ń‚Đľ ĐżŃ€Đ°ĐşŃ‚Đ¸ĐşŃƒ ваат райОта на Ń†Ń€Đ˝Đžâ€œ, воНи Франо Đ˜Đ˛ĐşĐžĐ˛Đ¸Ńœ, Ń ĐžĐżŃ Ń‚Đ˛ĐľĐ˝Đ¸Đş на ĐžĐ˛ĐžŃˆŃ‚Đ°Ń€Đ˝Đ¸Ń†Đ¸. ХпОрод дироктОр ката на ĐşĐžĐ˝Ń ŃƒĐťŃ‚Đ°Đ˝Ń‚Ń ĐşĐ°Ń‚Đ° фир Па Đ‘Đ˜Đ˘ ĐĽŃ€Đ˛Đ°Ń‚Ń ĐşĐ°, Хања Ќрн ĐşĐžĐ˛Đ¸Ńœ Đ&#x;ĐžĐˇĐ°Đ˝Đ¸Ńœ, цоната на ра йОтата Đľ ĐżŃ€ĐľŃ ŃƒĐ´Đ˝Đ°, и пОради ноа ĐżĐžŃ Ń‚ĐžĐ¸ пОтройа Са ОддоНни СаниПања, иакО на йорСата на Ń‚Ń€ŃƒĐ´ĐžŃ‚ иПа гОНоП ĐąŃ€ĐžŃ˜ новра йОтони. â€žĐĄĐľĐşĐžŃ˜ Од Đ˝Đ°Ń Đľ Ń ĐťĐžĐąĐž дон чОвок, Đ° ĐťŃƒŃ“ĐľŃ‚Đž ĐżŃ€ĐžŃ†ĐľĐ˝ŃƒĐ˛Đ° Đ°Ń‚ дока Са Одродона райОта но иП Ń Đľ Đ¸Ń ĐżĐťĐ°Ń‚Đ¸ Đ´Đ° райОтат. ĐœĐ˝ĐžĐłŃƒ Од нив дОйиваат нокакОв Đ˝Đ°Đ´ĐžĐźĐľŃ Ń‚ĐžĐş Од дрМавата иНи райОтат на црнО, пОради ŃˆŃ‚Đž Ń Đľ ĐżĐžŃ˜Đ°Đ˛ŃƒĐ˛Đ°Đ°Ń‚ вакви ĐąĐ°Ń€Đ°ŃšĐ°â€œ, Đ´Đž дава Ń‚Đ°Đ°. ĐĽŃ€Đ˛Đ°Ń‚Ń ĐşĐ°Ń‚Đ° ĐžĐżĐžĐˇĐ¸Ń†Đ¸Ń˜Đ° Ń Đž кОнтра ŃƒĐ´Đ°Ń€ Са проПиорката. Đ&#x;ратоникОт Од родОвито на ĐžĐżĐžĐˇĐ¸Ń†Đ¸Ń ĐşĐ¸ĐžŃ‚ ĐĄĐ”Đ&#x;, Đ?Ń€Ń ĐľĐ˝ Đ‘Đ°ŃƒĐş пОрача дока но Đľ Ń Ń€Đ°ĐźĐžŃ‚Đ° кОга Đ˝ĐľĐşĐžŃ˜ Đľ пО СаниПањо Овчар, нО Ń Ń€Đ°ĐźĐžŃ‚Đ° Đľ кОга Đ˝ĐľĐşĐžŃ˜ Đľ пОНити чар, Đ° кОн нарОдОт Ń Đľ ĐžĐ´Đ˝ĐľŃ ŃƒĐ˛Đ° какО кОн Овци. ШофОт на ĐĄĐ”Đ&#x;, ЗОран ĐœĐ¸ĐťĐ°Đ˝ĐžĐ˛Đ¸Ńœ, пак, воНи акО ноПа Овчари вО ĐĽŃ€Đ˛Đ°Ń‚Ń ĐşĐ° ноПа Đ´Đ° ги тораПо Ń…Ń€Đ˛Đ°Ń‚Ń ĐşĐ¸Ń‚Đľ граѓани Đ´Đ° йидат Овчари, ŃœĐľ ги â€žŃƒĐ˛ĐľĐˇĐľĐźĐľâ€œ, Đ˝ĐľĐşĐžŃ˜ Ń Đ°ĐşĐ° Đ´Đ° Ń˜Đ° ра йОти Ń‚Đ°Đ° райОта. ja uni{tivme, a denes sè e od plastika. Ovde se misli deka dr`avata e lo{ stopanstvenik i deka sè samo od sebe }e se pridvi`i. Ka`ete mi koja ku}a sama od sebe se napravila“?

forum.mk | 18 Ń„ĐľĐ˛Ń€ŃƒĐ°Ń€Đ¸ 2011 | Đ¤ĐžĐ ĐŁĐœ

47

БИЗНИС СВЕТ

ХП го претстави својот прв таблет компјутер

Штетите во Тунис неколку милијарди долари

Amerikanskiot kompjuterski gigant „Hjulit-Pakard“ go pretstavi svojot prv tablet kompjuter „Ta~ ped“, so {to napravi is~ekor na raste~kiot pazar, na koj{to dominira „Epl“ so svojot „Aj ped“. Noviot „Ta~ ped“, po goleminata i te`inata e identi~en na „Aj pedot“. Te`i okolu 700 grama i ima displej od 9,7 in~i. Na evropskiot pazar }e se najde kon sredinata na godinata.

Premierot na Tunis, Mohamed Ganu{i istakna deka {tetite od nemirite so koi be{e simnat od vlast dolgogodi{niot pretsedatel Ben Ali, iznesuvaat nekolku milijardi dolari. „Ekonomijata na Tunis za vreme na antivladinite protesti pretrpe {teta pome|u pet i osum milijardi dolari“, izjavi Ganu{i.

Билети за Лондон и Cтокхолм за шест евра Kompanijata „Rajner“ po~na so proda`ba na milion bileti za dva golemi evropski grada, London i Stokholm, po cena od samo {est evra. Za patnicite od regionot edinstvena prepreka e {to kompanijata leta edinstveno od aerodromot vo Rieka. ]e se leta dvapati nedelno, vo ponedelnik i vo petok.

Prviot avion }e poleta na 15 april.

„Икеа“ нема да гради погон во Србија

Растат акциите и паѓа цената на нафтата

[vedskata kompanija za proizvodstvo na mebel se otka`a od gradeweto proizvodstven pogon vo Srbija i gradewe golem trgovski centar - stokovna ku}a „Ikea“, planirana za godinava. Vakvata odluka sledi po negativniot odgovor od srpskata vlast da ì go dodelat zemji{teto na „Ikea“ besplatno.

Pregovorite me|u „Ikea“ i Srbija startuvaa vo 2007g..

Globalnite pazari po~naa da rastat, a cenata na naftata padna otkako Hosni Mubarak se povle~e od funkcijata pretsedatel na Egipet. Vo tekot na protestite, investitorite bea zagri`eni deka nemirite od Egipet mo`e da se pro{irat i na okolnite zemji {to se proizvoditeli nafta, i da go popre~at normalnoto snabduvawe.

Владата ќе им ја плаќа каматата за станбен кредит Hrvatskata vlada so cel da ja pottikne proda`bata na stanovi vo novi zgradi }e pla}a duri 2/3 od kamatata na stanbenite krediti {to }e gi podignat hrvatskite gra|ani. Vladata go menuva Zakonot za pottiknuvawe na proda`bata na stanovi, bidej}i stariot ne poka`al re~isi nikakvi rezultati.

48

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

КУЛТУРА Ако планирањето и градежните работи се одвиваа со неопходната транспарентност и во договор со коалициониот партнер можеше без тензии и тепачки да се реализира еден ваков верски коалиционен објект. Без и малку иронија, но во светот каде има мултиетничко население познато е градење на објекти во кои Алах и Исус и нивните верници се под ист покрив kultura@forum.com.mk

Интервју: Рубин Земон Берлинале: Добредојдовте во третата димензија Спортски легенди: Миодраг Шурбек Урбани легенди: Соња Андерграунд

ИНТЕРВЈУ

Fotografija: Andrej Ginovski

Рубин Земон, етнолог и професор по хуманистички науки

Македонија не гради мултикултурно општество Рубин Земон, професор по хуманистички науки на Универзитетот за информатички науки и технологии и генерален секретар на Сојузот на Балкански Египќани за „Форум“ говори за состојбата во Египет по почетокот на протестите, како и состојбите во Маке' донија на планот на мултикултурализмот, гледано низ призмата на помалите заедници од Александар Чочевски Forum: Od krajot na januari svedoci sme na brojni opoziciski i provladini protesti vo Egipet, {to zemjata ja dovedoa na rabot od gra|anska vojna, a rezultiraa so povlekuvawe na pretsedatelot Hosni Mubarak.

Kako zaednicata na Egip}anite vo Makedonija gleda na tamo{nite slu~uvawa?

Zemon: Vo sekoj slu~aj, stanuva zbor za poglobalni procesi. Vidovme {to se slu~uva{e vo Tunis, gledame {to se slu~uva vo drugite zemji od arapskiot svet. Ima{e protesti vo Liban, vo Jemen, i sega se pojavija i vo Al`ir. Egipet vo ovoj arapski svet ja ima centralnata pozicija. Mojot priod kon problemite e i multikulturalisti~ki i pove}e vo kontekst na „borba na civilizaciite“. Jasno e deka toa {to se slu~uva{e na Tahrir plo{tadot vo Kairo, e produkt

50

na nezadovolno naselenie koe{to ima sobrano pove}e gnev od vladeeweto na partijata na Hosni Mubarak i negovoto 30-godi{no vladeewe.

Negovoto vladeewe, vo sekoj slu~aj, e tesno povrzano so Soedinetite Amerikanski Dr`avi i so interesite {to gi imaat i SAD i Velika Britanija, povrzani so Sueckiot kanal, kako i strate{kite interesi vo toj del na Bliskiot Istok. Me|utoa, od druga strana se pojavuvaat sè pove}e islamisti~ki struewa koi se prili~no silni. Stanuva{e zbor za dobro organizizrani protesti, bidej}i da se dr`at dve nedeli, lu|eto tuka na plo{tadot Tahrir bara golema logistika. Pretsedatelot Mubarak e zaslu`en za Egipet, pokraj toa {to go kritikuvaat, mnogu e zaslu`en za mirot i stabilnosta vo Egipet i Bliskiot Istok. Sepak, Egipet

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

ako se sporedi so drugite arapski zemji, osven Emiratite odnosno Dubai, e edna od poliberalnite arapski zemji. Od druga strana, Egipet e edno op{testvo {to ima golem jaz me|u bogatite i siroma{nite. Mora da se ka`e deka za vremeto na Mubarak, demokratskite procesi vo Egipet bea stagnirani. Lu|eto se ~uvstvuvaa poliberalno, me|utoa, demokratskite procesi bea zadu{eni. [to zna~i za Egipet zaminuvaweto na Mubarak?

Te{ko da se previdi sega situacijata {to }e se slu~uva ponatamu. Vojskata u`iva golema doverba kaj narodot, no mislam deka brgu taa doverba }e zapo~ne da se namaluva, bidej}i vo momentot vo Egipet imame nekoj vid blag voen udar. Generalite koi ja komanduvaat vojskata, glavno

imaat dobri relacii so SAD, i verojatno }e gi {titat nivnite interesi.

Sepak ne treba da se zanemari deka islamistite isto taka u`ivaat sè pogolemi simpatii, osobeno kaj siroma{nite sloevi na naselenieto.

Vo posledno vreme gledame deka i Rusija ima svoe vlijanie vo Egipet, i za razlika od SAD, tie se postavija sosema korektno vo javnosta kon krizata vo Egipet, vo smisla da ne treba nikoj da se me{a vo vnatre{nite raboti na edna suverena dr`ava, a od druga strana ogromni ruski investicii vlegoa vo Egipet vo posledno vreme. Partijata na Mubarak be{e edna od liderite na Bliskiot Istok za da se vospostavi mir vo Bliskiot Istok, misija {to Egipet ja prezede u{te za vreme na negoviot prethodnik Sadat. Mubarak odr`uva{e dobri odnosi so Izreal, a vo isto vreme dava{e golema poddr{ka za Palestincite osobeno za vremeto na Jaser Arafat. Vo zavisnost od toa koj }e pobedi na narednite izbori vo Egipet, vo golema merka }e zavisi i bezbednosnata situacija vo Bliskiot Istok.

Ne treba da se zanemari toa {to vo masata {to protestira{e gledavme deka ima mnozinstvo od poddr`uva~ite na „Muslimanskoto bratstvo“, i pokraj toa {to mladinskoto dvi`ewe „6-ti april“ go inicira{e sevo ova preku socijalnite mre`i, ne{to sli~no {to se slu~uva{e mo`ebi vo Belgrad so mladinskoto dvi`ewe „Otpor“. Doa|aweto na nobelovecot Mohamed el Baradej, edna svetska markantna li~nost, na nekoj na~in poka`uva deka ne se raboti za ~ist islamski radikalizam, tuku deka navistina imame konglomerat, sublimat na nasobran gnev, od pove}e sloevi od grupite. Ako El Baradej mo`e da napravi edinstvo i da dobie doverba, mo`ebi bi bilo najdobroto re{enie za Egipet vo momentov.

Zabele`livo e deka so protestite vo Egipet izlegoa na povr{ina najrazli~ni dvi`ewa od liberalni do radikalni. [to dokolku se ostvari scenarioto vo bliska idnina, islamistite da bidat del od vlasta vo zemjata?

Netanjahu dade edna dobra izjava, {to treba da se ceni. Re~e deka toj se pla{i deka ima mnogu sli~nosti so toa {to se slu~uva{e vo Iran vo 1979 godina. Znaeme deka tamu tri~etiri meseci traea tie procesi, za na kraj da dojde edna li~nost koja{to od Pariz ja koordinira{e rabo-

tata. Zna~i Homeini dojde na vlast i za `al vo Iran se unazadija ~ovekovite prava, osobeno pravata na `enata. „Muslimanskite bra}a“ se vodat spored Kuranot i {erijatot.

Za niv toa se zakonite koi{to treba da se vospostavat vo Egipet. Mislam deka, barem za Egipet, spored mene, toa bi bil retrograden proces, no mo`ebi lu|eto tamu razmisluvaat na poinakov na~in. Bi bilo lo{o za svetskata civilizacija ako se dozvoli ne{to takvo. Samiot fakt {to islamistite za vreme na protestite vleguvaa vo muzejot vo Kairo i uni{tija nekolku mumii e lo{o, a nivnata ideologija veli deka ne treba da postoi ni{to {to e nadvor od Kuranot i islamot. Ne{to sli~no se slu~i vo Iran. Persiskata civilizacija do`ivea udar, mnogu tragi se uni{tija. Se pla{am deka takvo ne{to bi se slu~ilo vo Egipet. Navistina, bi bilo `alosno toa bogatstvo da se uni{ti i da se razgrabuva. Toa }e bide negativno i za svetskata civilizacija.

da i vo Avstralija. Evropskite zemji, i pokraj toa {to zboruvaat za diverzitetno op{testvo, za po~ituvawe na pravata na razli~nostite, imaat golemi problemi so diverzitetot i kako toa da se menaxira.

Fakt e deka Evropa e prili~no diverzitetna, kako {to se i SAD i Kanada. Pred dve godini i francuskata vlada otvori debata za toa {to zna~i da se bide Francuzin, bidej}i imaat identiteski problem. Eden Zinedin Zidan, koj{to ne e etni~ki Francuzin, e nacionalen heroj vo Francija, {to se sudira so nivniot koncept na zamislenost na francuskata nacija! Toa {to go re~e Kameron, imav mo`nost avtenti~no da go slu{nam negoviot govor, o~igledno gi ima izme{ano multikulturalizmot so ekstremizmot. Toj govore{e za ekstremnite slu~ai vo Velika Britanija. Kaj nekoi muslimani vo Britanija e pojak religiozniot identitet ili onoj na potekloto, otkolku {to e britanskiot. Me|utoa, golem del od muslimanite vo preden plan go imaat

Tokmu ekstremizmot be{e pri~ina britanskiot premier Dejvid Kameron da povika na jaknewe na nacionalniot identitet i da konstatira deka multikulturalizmot vo negovata zemja ne uspeal. Sli~na izjava prethode{e i od germanskiot kancelar, Angela Merkel. Kako ~ovek ~ij potesen nau~en i profesionalen interes e multikulturalizmot, kako gledate na ovaa tendencija vo Evropa?

Evropa, iako govori za multikulturalizam, ne sproveduva multikulturalizam. Multikulturalizmot poteknuva od Soedinetite Dr`avi, najdobro se implementira vo Kana-

britanskiot identitet. Verojatno ova {to go ka`a Ka- meron e t.n. pristap na topewe, koj i samato britansko op{testvo ne go prifa}a. Toa {to go slu{navme kako objasnuvawe, se odnesuva{e na ekstremistite. Toj ne zboruva{e za ogromnoto mnozinstvo lojalni gra|ani koi {to sakaat da se integriraat, a toa e 95 otsto od ne-Britancite. Isto taka, koga Britancite zboruvaat za multikulturalizam, tie ne zboruvaat za avtohtonite malcinstva. Toj ne zboruva{e za Ircite, za [kotite ili Vel{anite, koi{to se isto taka multikulturalisti~ki problemi, tuku toj zboruva{e za migrantite. Multikultura-

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

51

listi~kiot problem e i problem na tie malcinstva {to se avtohtoni.

Toa e vistinskiot problem na Evropa. I vo Germanija toa e problem.

Zna~i voop{to ne se gri`at za Lu`i~kite Srbi, za Frizite, za Alzascite itn. Tie zboruvaat samo za migrantite, koi{to se isto taka golem problem, no i tradicionalnite etni~ki malcinstva se problem. Po definicija, multikulturalizmot e po~ituvawe na diverzitetot, na kulturite i menaxirawe so diverzitetot. Ako imame samo eden ~ovek {to e nositel na edna kultura, taa treba da se za{titi. Toa e esencijata, a ne se brojkite. Ako vo Germanija imame tendencija Lu`i~kite Srbi da gi snemuva, toa e prili~no golem problem na Germanija {to treba da go re{i. Zo{to da gi snema niv, ili Poljacite, ili Ircite da ne bidat dovolno integrirani vo britanskoto op{testvo? Zo{to vo Belfast sè u{te da imame tenkovi!? Toa se vistinskite multikulturalisti~ki problemi, a ne migrantite. Migrantite se problem na integracija vo op{testvoto. Poradi toa mislam deka premierot Kameron mislel na sosema drug problem, koj ne e mnogu povrzan so multikulturalizmot. Vo taa nasoka bea i nekoi mislewa na ekspertite vo Britanija, koi imaa kriti~ki osvrt na izjavata na Kameron.

Kako ja ocenuvate sostojbata na toj plan vo Makedonija?

Makedonija, vo ime na multikulturalizmot, gradi bikulturno op{testvo. Nie, za `al, u{te od nezavisnosta, albanskoto pra{awe ni se nametna kako glaven problem vo Makedonija i, na kraj se slu~ija nastanite od 2001-va godina. Albancite, i toga{ i sega ne prifa}aa status na nacionalno malcinstvo. Sleden problem e, kako e konstruirana makedonskata nacija? Dali makedonskata nacija proizleguva od makednoskiot etnos ili od gra|anite?

Kako ja zamisluvame makedonskata nacija? Ako vo makedonskata nacija ne se opfa}aat site gra|ani vo Makedonija, toga{ Makedonija gradi nacija po principot na isklu~uvawe! Toj problem vo realnosta postoi.

Gospodinot Tito Petkovski pred desetina dena vo intervju ka`a deka makedonskoto op{testvo se bazira na Makedonskata Pravoslavna Crkva, na univerzitetot i na mediumite! Toga{ {to pravime so Makedoncite-muslimani? Zna~i gi isklu~ivme Makedoncite so islamska reli-

52

gija od zamislenosta na makedonskata nacija i na makedonskiot etnos.

Ne gi ~uvstvuvame Torbe{ite za svoi, tuku za tu|i! Toa vo javnost se ka`uva od vrvni intelektualci. A da ne govorime za drugite zaednici. Dali eden Tur~in, Rom, Egip}anec, Albanec e na{ ili tu| vo na{eto op{testvo? Ako utre dobieme pretsedatel Vlav ili Ermenec, }e bide na{ ili }e bide tu| pretsedatel? Za `al, nie go prifativme gr~kiot, bugarskiot i srpskiot koncept na konstrukcija na nacijata, na zamislata na nacijata. I Grcija i Bugarija i Srbija, samo pravoslavnite gi smetaat za esencijata koja {to ima pravo da gradi nacija! A {to so drugite {to ni dale vrednosti? Na primer Nezlo-

botite se gledaat niz prizmata na makedonsko-albanskite odnosi.

binski, eden Rusin, koj{to go napravil prviot muzej vo Makedonija. Toj ne dal li pridones vo izgradbata na makedonskata nacija? Nego }e go isklu~ime? Ili jas postojano gi pra{uvam moite studenti - dali znaete deka nie imame `iv nobelovec od Makedonija?. 99 otsto ne znaat koj e Ferid Murati vo Makedonija! Zo{to da ne znaat? Zatoa {to e Albanec? Vo sekoja zemja, dokolku nekoj dobie Nobelova nagrada, e pretsedatel na akademijata! Kaj nas e anonimus. Nie delime ist praven sistem, ist pazar i ista pari~na edinica. No {to pravime so interakcijata, interkulturata i simbiozata? Toa e problem vo makedonskoto op{testvo. Mislam deka Makedonija ne gradi multikulturno op{testvo i nema nitu intencija da go gradi. Samo go koristime kako termin {to sakame da go gradime, me|utoa i vo toa „multi“ se podrazbira kako „dve“. Isklu~ivo ra-

Kako gledate na idejata za zagarantirani prateni~ki mesta za pomalite etni~ki zaednici?

Toa mo`ebi e najdobar primer na koj na~in kaj nas se gleda na multikulturalizmot. Nekoj od xeb im dava na Turcite ~etiri, na Srbite dve mesta, na Romite edno itn. Toa ne se dava! Toa ne e pra{awe na dobra volja! Treba da gradime standardi i kriteriumi. Amandmanot {est od Ustavot, predviduva soodvetna i pravi~na zastapenost na site zaednici vo site dr`avni organi i javni institucii. Najvisok organ e parlamentot. Ako nie tuka ne obezbedime soodvetna i pravi~na zastapenost, kade }e obezbedime? Vo nekoja komisija za ekologija na op{tinsko nivo?

Treba da po~neme od parlamentot.

Poradi toa, smetam deka Makedonija ne go menaxira problemot so multikulturalizmot. Nemame standardi, kriteriumi i pravila na igra.

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

Kako pretstavnik na Sojuzot na Balkanski Egip}ani, zaedno so organizaciite na pomalite etni~ki zaednici podnesovte inicijativa do Ustavniot sud za preispituvawe na sostavot na popisnata komisija? Koe e va{eto barawe?

Nie sme vo mre`a za multikulturno op{testvo. Vo nea, pokraj Egip}anite, se Hrvatite, Crnogorcite, Poljacite, Ermencite, Slovencite, Rusite i Ukraincite {to `iveat vo Makedonija. Spored Ustavot i spored Zakonot za popis, site zaednici treba da imaat svoi pretstavnici vo site organi za sproveduvawe na popisot, vklu~uvaj}i ja i popisnata komisija.

Vo Makedonija, spored posledniot popis, imame i edna kategorija gra|ani koi se zavedeni kako „ostanati“. Prvo toa e diskriminatorski, site drugi da gi stavime vo „ostanati“! Ne znam po koj zakon i po koja konvencija toa e napraveno?! Vtoro, nitu tie „ostanati“ nemaat svoj pretstavnik! Zo{to tie „ostanati“, dokolku so~inuvaat 1 otsto od celoto naselenie vo Makedonija, da nemaat svoj pretstavnik vo popisnata komisija, ako toa go dava i zakonot i Ustavot. Poradi toa re{ivme da podneseme inicijativa do Ustaven sud za ocenuvawe na zakonitosta na taa odluka. Mo`ebi ovaa inicijativa e test za Makedonija – da vidime dali navistina funkcionira pravniot sistem onaka kako {to pi{uva na hartija za zaednicite ili ne!

БЕРЛИНАЛЕ

Добре дојдовте во третата димензија На 10 февруари во Берлин беше означен стартот на трката за престижната награда Златна мечка. Берлиналето, еден од трите најзначајни филмски фестивали во светот, оваа година има само 16 филмови во официјалната конкуренција. Македонија се претставува во секцијата Панорама, на филмскиот маркет, но има и свој претставник во презентацијата на младите актери со голем потенцијал во Европската кинематографија Текст и фотографии: Игор Војновски (ексклузивно за „Форум” од Берлин) DVATA ^ASA POMINATI na crveniot tepih na glavnata festivalska sala „Berlinale palas“ vo o~ekuvaweto na yvezdite {to }e prisustvuvaat na sve~enoto otvorawe bea svoevidno de`a vu za mene. Istite onie germanski „selebriti“ {to minatata godina bea cel na fotoreporterite, prodefiliraa re~isi po istiot redosled kako i lani, no vidlivo poskromni vo oblekuvaweto, i za mnogumina od niv sè u{te ne znam ni koj se ni {to se. Od yvezdite so me|unarodno renome, osven ~lenovite na `irito i ekipata na filmot {to be{e izbran za sve~enoto otvorawe, ne zabele`av nitu edna. I samiot direktor na festivalot, Diter Koslik, izjavi deka festivalot ovaa godina }e bide „pomal, no mnogu pohrabar“.

A, ~esta da go otvori 61-to Berlinale ja ima{e rimejkot na vestern klasikata od {eesettite: „^ovekot nare~en hrabrost“ (True Grit), koj ja prika`uva odlu~nosta na edno devoj~e (odli~nata Hejli Stejfild) za da ja odmazdi smrtta na svojot tatko. Vo filmot od bra}ata Xoel i Itan Koen, koj e nominiran za 10 Oskari, igraat i Xef Brixis, Mat Dejmon i Xo{ Brolin, a posleden pat tie imaa film vo Berlin pred 13 godini ( „Golemiot Lebovski“). Od oficijalnata programa (Wettbewerb) 16 filmovi se vo natprevar za nagradite, najmal broj filmovi otkako pametam za festivalot. Mo`ebi najdobriot od onie {to gi vidovme dosega be{e prviot - Margin Call triler za finansiskata kriza od esenta 2008 g. so izvonrednata akterska ekipa, Kevin Spejsi, Xeremi Ajrons, Pol Betani, Zahari Kvinto i

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

53

@irito okolu prazniot stol na Xafar Panahi

Man~evski vo muabet so yvezdata na negoviot prv film Rade [erbexija

Ekipata na “^ovekot nare~en hrabrost”

54

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

Demi Mur. Scenaristot i re`iserdebitant Xej Si ^andler, precizno i inteligentno ni go otslikuva 36-~asovniot period na edna investiciska firma od Vol strit, vo koja se prezemaat drasti~ni merki za kontrola na {tetata, poso~uvaj}i gi posledicite {to gi predizvikuva nekontroliranata al~nost. Avtobiografskoto debi na argentinskata re`iserka Paula Markovi~ „Nagradata“ (El Premio) e smesteno vo Argentina vo 1976 g., na po~etokot od voenata diktatura.

Berlinaleto vo poslednive deset godini, otkoga direktoruva Koslik, stana najdobro mesto kade {to mo`e da se napravi presek na germanskata kinematografija. Toj rakovodi i so glavniot nacionalen filmski fond i mnogu pomogna vo za`ivuvaweto na germanskata filmska industrija, no mnogumina ja kritikuvaat pristrastnata selekcija na oficijalnata programa. Od 22 filmovi tamu, 11 imaat germanski u~inok; „Bolest na spiewe“ (Schlafkrankheit) od Ulrih Kohler ja otslikuva fatalnata opsesija na beliot ~ovek so teksturata na `ivotot vo rekite i xunglite na Kamerun, so nadrealisti~ki kraj. Najgolemiot del od filmot e snimen no}e, no ne se napravil nikakov napor da se poka`e {to e pri~inata na taa opsesija.

Kako {to se nabli`uva 25-godi{ninata od nuklearnata katastrofa vo ^ernobil, vreme be{e nastanite od tragi~niot 26 april 1986 g. da dobijat i filmsko tolkuvawe kako nadovrzuvawe na nekolkute odli~ni dokumentarci napraveni na taa tema. „Nevina sabota“ od Aleksandar Mindadze po~nuva tenzi~no i ~ove~no, mnogu vetuva, no krajniot rezultat e porazitelen.

3-De manijata {to ja lansira „Avatar“, minatata godina ne go odmina ni Berlinaleto. Nedelata be{e denot na tretata dimenzija, a zapo~na so odli~niot francuski animiran film „No}ni prikazni“ (Les contes de la nuit) na eden od najuspe{nite svetski animatori Mi{el Oselot. Tuka toj go kombinira klasi~niot film na silueti so modernata 3-De tehnologija. Vim Venders i koreografot Pina Bau{ dolgo vreme planirale da napravat tanc-film. Po nejzinata nenadejna smrt, toj re{ava da go napravi filmot zaedno so ansamblot na Vupertal tanc-teatarot. Sto`er na filmot „Pina“ se koreografiite {to Vim i Pina ve}e zaedno gi odbrale. Mo`nostite na 3-De tehnologijata na Venders mu dale estet-

ski sredstva da gi prenese silnite emotivni izrazi na inovativniot tanc-teatar na Pina Bau{ na filmskoto platno. Na ovoj na~in, sega, Pina ja vodi publikata niz senzualno otkriva~ko patuvawe.

Vo 1994 g., nau~nicite vo pe{terite vo Ju`na Francija gi otkrija crte`ite {to se smetaat za najstari na svetot. Verner Hercog, koj poslednava decenija glavno se zanimava so dokumentaristikata, be{e eden od retkite na koi mu be{e dozvoleno da vleze vo pe{terata. So cel da im gi dobli`i crte`ite na po{irokata publika, toj go snimi svojot prvi, nè uveruva, posleden 3-De film. Rezultatot e odli~no preslikuvawe na umetnosta vo filmski lik.

Politi~kata konotacija otsekoga{ bila za{titen znak na Berlinaleto, pa taka godinava mu se oddava po~it na iranskiot re`iser Xafar Panahi, koj oficijano e eden od sedumte ~lenovi na me|unarodno `iri {to go predvodi akterkata Izabela Roselini. Panahi, minatata godina be{e osuden na 6 godini zatvorska kazna poradi dejstvija protiv vladea~kiot sistem vo Iran. Nemu mu e

Makedonskata starleta Nata{a Petrovi}

i zabraneto da ja napu{ta zemjata, da snima filmovi i da pi{uva scenaria vo slednite 20 godini. Vo negova ~est, tuka se prika`uvaat pet

negovi filmovi, me|u koi i „Ofsajd“, za devoj~iwata {to se presoblekuvaat vo mom~iwa za da mo`at da se iskradat na fudbalski me~. Filmot be{e prika`an na 11 fevruari, za vreme na godi{nina na Islamisti~kata revolucija vo 1979 g..

Makedonija godinava go ima{e i svojot vtor pretstavnik vo najtesniot izbor za najnade`en evropski mlad akter. Po Labina Mitevska, edna od desette najdobri na selekcijata (Shooting stars) e i Nata{a Petrovi}, koja vrz sebe go privle~e vnimanieto so ulogata vo irskiot film „Kako da ne sum tuka“. Nata{a, koja e sè u{te student, nagradata ja primi li~no od godine{niot patron na manifestacijata „Ralf Fajns“.

Makedonskiot filmski fond, pak, na marketot gi pretstavi dvata {totuku zavr{eni filmovi: „Ova ne e amerikanski film“ od Sa{o Pavlovski i „Pankot ne e mrtov“ od Vladimir Bla`evski, a „Majki“ od Mil~o Man~evski e del od sekcijata Panorama. Za negovoto pretstavuvawe vo Berlin, kako i za nagradenite, }e pi{uvame vo sledniot broj na „Forum“.

ФИЛМ

Говорот на кралот Влатко Галевски ANGLISKATA filmska {kola po kojznae koj pat se legitimira kako sofisticirana, estetizirana i ekskluzivna neformalna institucija. Se raboti za filmot „Govorot na kralot“ vo re`ija na Tom Huper („Xon Adams“). I prvo {to po gledaweto sme podgotveni da go ka`eme e deka ova e, pred sè, zabaven, na momenti i vozbudliv film na edna ne tolku vesela prikazna za govornata mana (pelte~eweto) na kralot Xorx VI, inaku tatko na kralicata Elizabeta II. Za pomladata generacija filmofili „Govorot na kralot“ verojatno e premnogu baven spored nivnite kriteriumi, no za publikata koja svoite osnovni poznavawa gi temeli na starite dobri dramatur{ki recepti od sredinata na minatiot vek, ovoj film pretstavuva vistinska {kolska matrica za toa kako treba da se raska`e edna prikazna, so seta odmerenost, nepretencioznost i smisla za duhovitost.

Filmot e kompleksna umetnost, a sepak, naj~esto osvrtot kon oddelen filmski naslov se sveduva na separatno vrednuvawe na negovite elementi, re`ija, gluma, scenario, muzika... se ~ini, sepak poinaku i ne mo`e. Vakvata metodologija e re~isi neizbe`na.

Zo{to „Govorot na kralot“ e dobar film?

Pred sè, zaradi ve}e spomnatiot narativen element, odnosno scenarioto na Dejvid Sejdler. Za nego stoi i podatokot deka osobeno bil motiviran za prikaznata poradi toa {to kako mal isto taka imal problemi so pelte~eweto. Potoa, zaradi re`ijata na Tom Huper. Toj e po~ituvan televiziski re`iser vo angliskata mediumska imperija i majstor za biografii, odli~en poznava~ na kralskoto semejstvo, qubimec na staromodnata televiziska publika, pred sè vo Anglija. Odoleal na mnogu pokani da re`ira poinakvi `anrovi,

trileri, akcii, detektivski filfilmot „Samec“). Negovata kreacimovi, no toj uporno se dr`i do bija e vistinsko bogatstvo od emocii, ografskite filmovi. „Govorot na raspolo`enija i reakcii, fascikralot“ e vrvot na negovoto mizannanti mali transformacii i faciscensko umeewe, re~isi teatarski jalna gestikulacija. Xefri Ra{ i precizno i do perfekcija kadriraHelena Bonam Karter se tolku vpe~ano. tlivi {to ednostavno kako da ne poZa po{irokata publika, yvezdi vo stojat drugi akteri koi podobro bi filmot se akterite gi odigrale ovie dva na ~elo so Kolin Креацијата на Колин lika.

Firt kako Kralot Edna od rabotite koi Фирт е вистинско Xorx VI, Xefri Ra{ Angli~anite, bez konkako negov logoped i богатство од емоции, kurencija ja pravat Helena Bonam Karter najdobro e scenograрасположенија и ре fijata. Na nivnata kako kralicata Elizabeta. Faktot {to pedantnost mo`e saакции, фасцинанти site trojca akteri, mo da im se zaviduva мали трансформа minatata nedela gi i voshituva, od bojaosvoija nagradite ции и фацијална ге ta na mebelot, izbododeleni od BAFTA rot na perdiwata i стикулација vo svoite kategorii tepihot, senkite i os(glavna ma{ka, spovetluvaweto... besredna ma{ka i sporedna `enska) prekoren dizajn. samo e potvrda za visokoto akter„Govorot na kralot“ ima edna intestvo na spomnatite. Inaku filmot, resna dimenzija, tolku tipi~na za se zakiti u{te so 4 nagradi vo drubritanskata liberalno-konzervagi kategorii. Pedesetgodi{niot Kotivna filozofija. Kralskoto semejlin Firt e eden od retkite akteri stvo da e pod postojana „kontrola koi dve godini po red ja dobiva nana javnosta“, bi rekle, tradicionagradata za najdobar akter od Brilen monitoring na sekoj od ~lenotanskata akademija za film, TV i vite bliski do krunata. Vsu{nost, teatar (vo 2010 godina za ulogata vo toa e mo{ne originalen na~in kralskoto semejstvo da se zadr`i vo `i`ata na interesirawe na doma{nata i svetskata javnost, odli~no razraboten sistem za potsetuvawe na mo}ta na monarhijata koja sè u{te kontrolira ogromna dominionska teritorija na planetava. Dobar del od filmskata produkcija vo Anglija se zaninmava so ovie temi, u{te od vremeto na [ekspir, pa se do lejdi Dijana i nejzinite sinovi. Ako nekoj e kriti~ki raspolo`en kon tretiraweto na monarsite na Anglija, toa se samite Angli~ani, no fakt e i toa deka filmskata umetnost na Ostrovot e odli~no balansira vo nivnoto filmsko tretirawe, vnimavaj}i na dignitetot na semejstvoto, gordosta na podanicite i vekovnata tradicija. „Govorot na kralot“ e eden od onie dobro presmetani na~ini kako nedostatocite da se transformiraat vo doblesti.

Dokolku barame ocenka za ovoj film, blisku sme do cvrsta osumka.

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

57

ВОДИЧ

„Балади и распади“ од Георги Господинов

Кинотека 17.02.2011 до 01.03.2011

Ново издание од Блесок

“Осум и 1/2”

Vo izdanie na „Blesok“ neodamna izleze od pe~at knigata poezija na bugarskiot avtor Georgi Gospodinov. Prevodot od bugarski na makedonski jazik e na Nikola Maxirov. Stanuv zbor za isklu~itelna poezija na Gospodinov, koja se zanimava so `ivotot, ranlivoto, minlivoto koi se i glavni temi vo ovie pesni. Ovie ~udni pesni nè vodat sè podlaboko i sè ponavnatre vo plastovite na jazikot i smislata, veli kritikata za poezijata na Gospodinov. Ovaa kniga e objavena so poddr{ka na TRADUKI, mre`a za kni`evnost vo koja ~lenuvaat Ministerstvoto za evropski i me|unarodni raboti na Republika Avstrija, Ministerstvoto za nadvore{ni raboti na Federativna Republika Germanija, Fondacijata za kultura „Pro Helvecija“ od [vajcarija, „KulturKontakt“ od Avstrija, Gete institut, Slovene~kata agencija za kniga i Fondacijata „S. Fi{er“. Knigata e vo pretproda`ba vo „Blesok“ i }e trae do 25 fevruari.

igran film, Italija/Francija 1963, 138 min., crno/bel, 16mm Re`ija: Federiko Felini (Federico Fellini) Scenario: (Enio Flajano, Tulio Piweli, Federiko Felini, Brunelo Rondi Ulogi: Mar~elo Mastrojani, Anuk Ame, Klaudija Kardinale Po~etok: 20:00 ~asot Kultno delo vo filmskata umetnost, film za koj so respekt zboruvaat i filmskite rabot-

МКЦ

Stuttgard online повторно Na 22 fevruari vo MKC, grupata Stuttgard online, povtorno }e odr`i koncert. Grupata postoi od 2006 godina. Vebmagazinot „Pop boks“ gi proglasuva za najdobar debitantski bend za 2007 g. Nivnite singlovi pove}e pati se nao|aa na vrvot na relevantnite listi vo regionot.

Pokraj koncertot vo Skopje, tie }e nastapat i vo Kumanovo, Bitola, [tip i Prilep. Koncertot e del od nivnata promoicija na debi albumot „Radost na sekoe doma}instvo“. Koncertot e zaka`an vo MKC so po~etok od 21 ~asot.

58

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

nici i filmskata kritika.

Eden od najli~nite filmovi na Felini, „8 i 1/2“ e prikazna za agonijata na sozdavawe filmsko delo. Mastrojani e filmski re`iser optovaren so obemnata produkcija so koja se zafatil i so agresivnosta na porane{nite sorabotnici koi uporno baraat anga`mani od nego. Toa mu ja namaluva kreativnosta, pa za da dojde do novi idei po~nuva da razmisluva za najzna~ajnite momenti od svojot `ivot i na `enite {to nekoga{ gi qubel.

Кафе Ли 17.02.2011 дo 03.2011

Scream Music Festival 18 ти февруари, Метрополис арена

“Црно на бело” „Crno na belo“ - Otvorawe na izlo`ba na Igor Jov~evski!

Igor Jov~evski e makedonski stripavtor i ilustrator koj crta, otkako pameti za sebe, a profesionalno od 2004 godina.

Ima objaveno golem broj stripovi vo site strip-revii vo Makedonija („Strip Art“, „Kreator, Sindrom“,...), Hrvatska (magazin „Re“), Slovenija („Apokalipsa“).

Raboti isto taka kako postojan nadvore{en ilustrator na izdanijata na Detska Radost („Rosica“, „Drugar~e“, „Razvigor“, „Na{ svet“).

Pokraj na{ite makedonski sorabotnici sorabotuva so eminentni scenaristi od Srbija i Hrvatska i e del od crta~kiot tim na strip- serijalite Vekovnici i Jack Seaborn.

No, del od svoite sorabotki gi ima i so germanskiot izdava~ Arcane Codex Nackter Stahl. Za nego ima izraboteno nekolku knigi so ilustracii.

Voedno e dobitnik na pove}e nagradi za strip i ilustracija na festivali kaj nas i vo sosedstvoto.

Pretpo~ita klasi~en pristap vo rabotata i go saka kontrastot na crno i belo. Tokmu i zatoa i ovaa izlo`ba e naslovena taka, „Crno na belo“.

Сараевски тетратки 18 февруари во 19 часот

Чифте Амам Vo ramkite na proektot, “Dvaeset godini potoa” vo petok 18.02. vo galerijata ^ifte amam pri Nacionalnata galerija na Makedonija }e se odr`i trkalezna masa na tema {to se slu~uva vo zemjite od regionot otkako vojnata zavr{i i site seriozno se podgotvuvame za vlez vo EU. U~esnici se: Dr. Elizabeta [eleva, Bogomil \uzel, Senad Musabegovi}, Sa{a Ili}, Da~a Drndi}, Basri Kapri~i i drugi. Moderator: Robert Ala|ozovski. Potoa }e se promovira posledniot broj na Saraevski tetratki posveten na nostalgijata i melanholijata, kako i veb stranicata i CD-to na spisanieto. Voveden zbor }e ima Vojka Smiqani} \iki}.

U~estvuvaat: Liljana Dirjan, Mirjana Stefanovi}, Sinan Gu|evi}, Ilina Jakimovska.

Produkciite „Plan B“ i „Jovanov rekords“ gi zdru`ija silite i za 18-ti fevruari 2011-ta vo Metropolis arena vo Skopje najavuvaat golem muzi~ki spektakl Scream Music Festival, koj godinava se odr`uva prv pat, a ima ambicija da stane tradicionalen!

Imeno, spektaklot koj startuva vo 20.30 ~asot, a }e trae pove}e od {est ~asa na edno mesto, gi obedinuva golemite balkanski bendovi: Prqavo kazali{te, Van Gog, Divqe jagode, Negativ i Bej d‘ fi{.

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

59

ЖИВОТ И СТИЛ/ФИЛМСКИ МЕГА ПРОЕКТИ

„Хобит“ Piter Xekson najavi po~etok na snimaweto na prviot del od filmot „Hobit“ na krajot na mesec mart. Bidej}i paralelno }e go raboti i materijalot za „Hobit 2“, premierite se o~ekuvaat duri kon krajot na 2012 godina.

Filmot }e se snima na Nov Zeland, a akterskata ekipa ostanuva ista so priklu~uvawe na nekoi novi likovi i karakteri. Likot na Bilbo Bagins go tolkuva Martin Frimen, a povtorno }e gi vidime i Elaja Vud, Kejt Blan{et, Orlando Blum, Kristofer Li, Jan Mekelen... Muzikata, povtorno, kako i vo „Gospodar na prstenite“, mu e doverena na Hauard [or. Najaveno e deka filmot }e se snima so nova generacija kameri nare~eni Red Epic koi se o~ekuva da bidat tehni~ki usovr{eni do krajot na mesec april, ovaa godina.

„Тор“ Kenet Brana snima film za hrabriot no aroganten voin Tor. Prikaznata e rabotena spored popularniot strip, a glavnite ulogi im se dovereni na top-akterkata Natali Portman („Crniot lebed“) i Kris Hemsvort („Yvezdeni pateki“). Premierata e najavena za {esti maj. Inaku, Paramaunt dolgo traga{e po vistinskiot lik na Tor, pa vo igra bea, Bred Pit, bora~ot Pol Levesk, Daniel Greg, pa Aleksandar Skarskard i Liam Hemsvort... Voop{to, nemalo kolebawa okolu `enskiot glaven lik.

„Брзи“ по петти пат Za krajot na mesec april, najavena e premierata na filmot „Brzi 5“. So povremeni uspesi i padovi, sepak ovoj serijal si najde svoja verna publika koja i ponatamu go o~ekuva svojot heroj Vi Dizel, vo akcija. Negov partner-oponent vo „petkata“ e crnomurestiot Dvejn Xonson, a glavna `enska i ponatamu ostanuva J(X)ordana Brevster. Vo me|uvreme, producentite go podgotvuvaat prvoto prodol`enie na „Brzi i besni“ za IMAX kinosali.

60

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

ОТКАЧЕНА АРХИТЕКТУРА

Container City Se raboti za ednostavna no inventivna ideja i realizacija,

prakti~na i pove}enamenska. Dokaz kako starite raboti e dovolno da se osve`at so nova boja i da koristat ili kako

kancelarii ili kako `iveali{ta.

Objektot mu pripa|a na angliski arhitekt i se nao|a vo London.

Музеј на Рипли Vo Ontario, Kanada, na samite Nijagarini vo-

dopadi izgraden e muzejot na Ripli, poznat po sloganot „Veruvale ili ne“. Ovaa zgra-

da, i pokraj golemite o{tetuvawa od zemjotres, sepak ostanala ubava i „zdrava“.

Francija i po principot na son~eva pe~ka da distribuira elektri~na energija.

Isklu~itelno originalen dizajn i prakti~nost vo isto vreme.

upotrebnata vrednost na ovaa prevrtena ku}a.

Nejzinoto ime Wonderworks, mo`ebi }e vi ka`e ne{to.

Malku e da se ka`e deka ovaa gradba vo Tenesi e otka~ena.

Taa e i bukvalno prevrtena.

Куќи напаѓаат Avtor na ovaa gradba e Irvin Vurm od Avstrija.

Objektot se nao|a vo Viena, a e poznat po imeto „Ku}ite napa|aat“.

Inaku, zgradata e Muzej na sovremena umetnost

Поинаков Дизни Koncertnata sala na centarot Volt Dizni vo Los

Anxeles, Kalifornija. Mo`ebi pove}e ste naviknati na klasi~nite Dizni zamoci od negovite animi-

Solar Furnace Objektot e vo centralna

rani bajki. No, svetot odi ponatamu. Granicite se pomestuvaat, doa|aat nekoi novi klinci.

Чудна работа So sigurnost ne mo`eme da ja konstatirame

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

61

СПОРТСКИ ЛЕГЕНДИ

Драгутин Шурбек Во неговиот дом во Загреб, стотици пехари и медали ги красат витрините на најголе) мата пингпонгарска легенда на Балканот, Драгутин Шурбек. Таму има злата од светски и европски првенства, неброени титули Првак на Југославија, но ниту едно од овие злата не го зема почесното место. Најистакнат меѓу сите е обичниот пехар од лим што Шурбек го освоил како пионер на 12 години. Тоа му бил прв пехар, згора на тоа бил наполнет со пингпонг топчиња кога му го врачиле. Овој пехар му го одредил натамошниот животен пат Подговтува: Мирослав Николовски

[URBA-KAKO [TO go vikaa u{te od dete e roden vo 1946 godina vo Zagreb. Na evropskata i svetskata scena se pojavi na 18 godi{na vozrast i ottoga{ negovata kariera kako profesionalen sportist trae{e celi 22 godini. [urbek se natprevaruva{e vo vre-

me koga na kineskite majstori na celuloidnoto top~e, kako Jiang Jia Liang, Hsie Saike, dominacijata im ja naru{uvaa evropski teniseri, Francuzinot @ak Sekreten, ungarskata trojka Jower, Klampar i Gergeli, pa Karlson, Bengston i Johanson od [vedska, Milan Orlovski od Чe-

hoslova~ka. Da se osvoi evropska kruna, be{e re~isi isto tolku te{ko kako i svetskata. Da se gleda edna{ me~ me|u [urbek i Sekreten, ili me|u [urbek i Orlovski be{e vonserisko do`ivuvawe, ne{to za pametewe so decenii. [urbek e eden od retkite pingpon-

[urbek dobitnik na plaketa za `ivotno delo 2009 godina

62

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

Pres konferencija vo Skopje 2000 godina

[urbek 1973 godina

gari koj ne priznava{e poraz. Za nego nema{e zagubena topka bez ogled vo kakva pozicija se nao|a{e. [urba znae{e od defanziva so neverojatni top-spin kontraudari oddale~en 3-4 metri od stolot da pomine vo napad i da go dobie zagubeniot poen. Efektno i na zadovolstvo na publikata. [urba za celiot period aktivno igrawe znae{e da trenira po 12 ~asovi dnevno, da smeni duzina sparing partneri koi iscrpeni ne mo`ea da go izdr`at negovoto tempo. [urbek ednostavno ne znae{e za zamor. Ovaa negova posvetenost gi dade i rezultatite koi{to ne mo`ea da izostanat. Vo Lion vo 1968 godina za prv pat na 22 godini, stana evropski prvak. Prvak na Evropa be{e u{te ~etiri pati. Edna{ ekipno so jugoslovenskata reprezentacija, i tri pati vo dvojki, od koi posledniot pat vo Moskva 1984 godina koga ve}e ima{e 38 godini.

Na dvapati [urbek stana i svetski prvak. Prvoto finale vo 1975 godina vo Kalkuta, [urbek i negoviot partner, supertalentot-levu~arot Anton Stipan~i}, go zagubija od I{tvan Jower i Gavbor Gergeqi od Ungarija. [ansata za revan{ na Ungarcite ja imaa vo 1979 godina na

SP vo Pjongjang. Toga{ vo finaleto gi porazija Jower i negoviot nov partner Tibor Klampar i ja donesoa na Jugoslavija prvata svetska ping-

Двете големи легенди на југословенскиот и хрват скиот спорт Драгутин Шурбек и тенисерот Ни кола Пилиќ, покрај со тренерската работа се бават и со угостителски бизнис. Затоа доколку отидете во Загреб посе тете ги кафулината на Шурбек „21“ и на Пилиќ „Меч бол“ со прекрасен амбиент во стилот на нивните спортови pongarska titula. Uspehot be{e povtoren ~etiri godini podocna vo Tokio. Toga{ [urbek zaedno so Zoran Kalini} gi iznenadija favoritite, Kinezite Jialiang i Hsie Saike i povtorno se iska~ija na piedestalot.

[urbek ne broej}i gi deseticite osvoeni prvenstva na Jugoslavija, vo svojata riznica ima dve zlata, dve srebra i osum bronzi od svetskite prvenstva, pet zlata, ~etiri srebra i deset bronzi od evropskite {ampionati, sè vo periodot od 1968 do 1986 godina. Posledniot bronzen medal go osvoi na EP vo Prag 1986 godina vo me{oviti dvojki so Branka Batini} koga ve}e ima{e polni 40 godini.

Po osamostojuvaweto na Hrvatska, zaedno so Zoran Primorac, na 46 godi{na vozrast igra{e za svojata zemja na Letnite olimpiski igri vo 1992 godina vo Barselona.

Denes [urbek (65 g.) go raboti istoto {to i vo poslednite pedeset i „kusur“ godini. Drugaruva so zeleniot stol, no kako trener na mladite generacii pingpongari vo Zagreb vo STK Industrogradwa. Vo organizacija na Makedonskiot olimpiski komitet, dr`e{e prakti~ni ~asovi i za makedonskite pingpongari vo Skopje, vo gradot kade {to go slu`e{e voeniot rok vo toga{nata JNA, i koj{to mu ostana vo spomenite po mnogu prijatni raboti i po edna golema qubov so koja povtorno se sretna po pove}e od 30 godini.

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

63

УРБАНИ ЛЕГЕНДИ

Соња Андерграунд Низ нејзините раце поминале многу славни и не!баш!славни коси, од времето на ре! волуционерната фризерница „Кљок“ до двете инкарнации на „Андерграунд“ ! до Руска амбасада и во Капиштец. Иако денес веќе не постои „Андерграунд“ ќе остане мечта за илјадници скопјани ! место каде што оделе по фризура и навраќале на муабет со инте! ресни луѓе од Васко Марковски NEJZINIOT LIK ni be{e odnekade poznat, u{te pred da go otvori „Andergraund“, frizerskiot salon prv sosed na Ruskata ambasada, koj denes, re~isi dvaeset godina podocna, mnogumina go narekuvaat „kulten“. Se obidovme da se setime i - ni tekna: rabote{e vo nekoi kafuliwa, vo nekoj klub. Da, vo „Skorpion“, u{te edno kultno mesto od ranite devedesetti, totalno crniot prostor {to toga{ go dr`ea Karter i nekolkute negovi ortaci, vo blokot od Gradski yid, kaj park~eto me|u Soborna crkva, „Paleta“ i Dom na grade`nici.

Devojkata so imix kako Ximi Hen-

64

driks, so afro-frizura i so yvonarki, so koja sekoga{ imavme ubav muabet i super „pre~eklo“. Podocna razbravme deka e frizerka, so svoja klientela, rabotela kaj Kqok, famozniot svetlo-majstor na „Leb i sol“, koj go nasledil frizerskiot zanaet od pokojniot tatko. Napravil salon, so interesen koncept - se pu{tale plo~i, videokaseti so snimena programa od toga{ te{ko dostapnoto EM-TI-VI - no mu nedostigalo najva`noto, nekoj {to }e bide frizerskiot avtoritet. Nekoj od zaedni~kite prijateli se setil - nemu mu nedostiga nekoj kako Sowa, a Sowa }e si naj-

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

de mesto da go poka`e retkiot talent, {to dotoga{ go znaele samo prijatelite i mu{teriite od lokalnite frizernici vo koi dotoga{ rabotela. Duri neodamna, koga ja sretnavme po mnogu godini neviduvawe, dojde red da ja pra{ame kako po~nal nejziniot pat do toa {to e denes - frizer koj zad sebe ima kultna frizernica - ve}e arhivirana vo nepi{anata istorija - koja e viziting-frizer vo drugi frizernici, kade {to odi na povik na mu{terii na koi ve}e im potstri`ila metri i metri kosa.

Frizerskiot zanaet go u~ela vo u~ili{te, vo gimnazijata „Dimitar Vla-

поддржано од

hov“, no, ve{tinata izlegla na videlina niz rabotata. Najprvin pominala nekolku frizernici na razni krai{ta niz gradot, pa vo neizbe`nata institucija za praktika - dr`avnite frizernici „Higiena“, na plo{tad Makedonija, kaj dene{en „EU-infocentar“. Patot kon originalnosta po~nuva vo du}anot na Qup~o Bogdanovski - Kqok, nekoga{niot svetlomajstor na „Leb i sol“ - frizerskiot salon „Kqok“, vo skopski Mi~urin.

Raboteweto vo „Kqok“ za Sowa e spomen na edno ubavo vreme. Mesto kade {to imala mo`nost da zapoznae mnogu od toga{nite faci, glavno avtoriteti od skopskata rok-scena i mesto koe bilo razli~no od drugite prvata frizernica koja pove}e nalikuvala na nekakov klub.

Eden od lu|eto {to ja poznavaat Sowa u{te od vremeto na „Kqok“ e Dean [kartov - Deko, eden od {tedrite kreativni izvori na kultnite bendovi „Badmingtons“ i „Kler`o“, golemiot vqubenik vo „kam~iwata“, koj go otkri i prv izre`a makedonski rubin. „Prvata asocijacija za nea mi e deka e najrokenrol frizerka vo Skopje.

Zna~i, ne {minka, da bara stil vo rokenrolot, tuku 'ba{ rokenrol', prvo zatoa {to poteknuva od 'Kqok'.

Tamu odevme ne samo da se potstri`uvame, tuku i da ti pu{tat nova plo~a, da ti napravat muabet, Kqok da ti raska`uva za 'Leb i sol'. Dobro e {to ne brka komercijala, tuku e stalno istiot standard, so mnogu privle~ni ceni. Kaj nea doa|aa da se potstri`uvaat razni lu|e. Nekoi od niv deneska se golemi menaxeri.

Najzabele`itelno, najsuper kaj Sowa e toa {to dodeka ti pravi frizura ima{ ~uvstvo kako da te lekuva so bioenergija“, ni re~e Deko.

Atmosferata {to vladeela tamu i porivot za nezavisnost, za mesto kade {to }e mo`e najubavo da se pretstavi sebesi, kako frizer i kako li~nost, }e bidat pottik da po~ne ne{to svoe. Taka se slu~i „Andergraund“, mestoto kade {to pominavme mnogu godini, sre}avaj}i interesni lu|e, razmenuvaj}i idei, muzika i ubav muabet - mesto koe {to be{e ne{to nevideno dotoga{ - podrum pretvoren vo slo`eno umetni~ko delo, so topli boi, unikaten inventar od masivno drvo i `elezo - dizajn na „ekscentri~niot“ umetnik Qubi{a Ivanovski - Lepi. Originalnosta na konceptot i na dizajnot na prostorot }e napravat „Andergraund“ da do`ivee dve inkarnacii, vo dva razli~ni prostora, i da izrasne vo mesto koe godini podocna mnogumina go do`i-

Jane Bojaxievski

Aleksandar @antevski

vuvaat kako „scena“ - mesto {to vle~elo napred eden zna~aen del od skopskata andergraund umetnost.

Za Jane Bojaxievski, skopjanec na nekolkugodi{na 'privremena' rabota vo Va{ington, novinar vo „Glasot na Amerika“, „Andergraund“ bilo svratili{te kade {to zapoznal i se dru`el so mnogu lu|e {to toga{ bile ikona na progresivnoto, a Sowa e temelot na toa. „'Andergraund' be{e sobirali{te na mnogu poznati i nepoznati ‘faci’ {to toga{ pravea ne{to ili se nao|aa sebesi vo andergraundot - od 'Kismet' i Goran Tanevski, do novinari, nade`ni muzi~ari i profesori. Koj sè ne se potstri`uva{e kaj Sowa?! Nejziniot urban duh go dvi`e{e mestoto. Ne doa|avme samo da se potstri`uvame, tuku toa be{e i svratili{te, onaka, da se napie{ kafe-~aj, da si napravi{ muabet so nekogo. Sè u{te ja pametam slu`benata 'buba', vo teget boja, na koja be{e zalepena nalepnica so logoto na 'Andergraund' - so znak kako od londonsko metro - reklama vo dvi`ewe u{te vo toa vreme! Duri, ima{e i tetratka, pa mo`e{e da se potstri`uva{ na rabu{, a ednovremeno i prave{e akcii, na primer, 'pet {i{awa - edno gratis' avangarda vo toa vreme! I, da ne zbo-

ruvam za dizajnot na enterierot, od ra~no rezbano drvo - stolici za potstri`uvawe i {ank od drvo i `elezo; se slu{a{e '103-jka' non-stop - najumetni~ki du}an vo toa vreme!“.

Za Aleksandar @antevski - @anto, prijatel i eden od naj~estite mu{terii na Sowa, bilo re~isi nezamislivo rabotniot den da mu zavr{i bez da pomine vo „Andergraund“ - po dnevnata doza muabet, ili, kako {to samiot veli: „bez dnevniot apdejt, bez dnevniot apgrejd“. „Sowa e brend. Koga }e se spomne Sowa, prvata asocijacija za mene e isklu~ivo 'Andergraund'. Za mene 'Andergraund' e lokacija koja{to ne e samo frizernica, tuku mesto kade {to prikaznite ne sme gi raska`uvale ili sme gi slu{ale, tuku sme gi sozdavale, sme gi `iveele. Toa e mesto kade {to `ivotot ni se pretvora{e vo prikazna - od dru`ewe, sredbi, dogovarawe, komunikacija - mesto {to najmalku sme go prepoznavale kako frizernica, mesto kade {to mo`ebi i sme se prona{le sebesi.

Odeweto vo 'Andergraund' za mene be{e kako obvrska. Sekoj den posle rabota mora{e da se pomine od tamu - da se napravi eden 'apdejt' i eden 'apgrejd' - da ~ue{ i da prenese{ od toa {to si go soznal vo denot - vo `ivotot, na rabota. Toa e mesto kade {to sme gi sre}avale na{ite qubovi niz `ivotot, mesto {to napravilo denes da bideme toa {to sme, mesto koe, definitivno, vlijaelo na toa kako nie sme se oformile kako karakter, kako li~nosti, za ponatamu da go pretstavuvame Skopje na eden ubav na~in koga }e otideme nekade nadvor.

'Andergraund' be{e mo`ebi edinstvenoto mesto kade {to ne mora{ da ka`e{ kako saka{ da te potstri`at, tuku da ka`e{: 'pravi {to saka{'. Sowa znae da proceni komu {to }e mu stoi, {to e mnogu va`no, za{to mnogu ~esto se slu~uva da otide{ na frizer i da napravi{ budala od sebe. Toa nema da vi se slu~i kaj Sowa“, se se}ava @anto.

Za nego „Andergraund“ bil kako socijalna mre`a, mesto kade {to mnogu mladi se dru`ele i se informirale za ne{tata {to im gi oblikuvale `ivotite. Negoviot odgovor nè potseti na eden interesen detaq od neodamne{niot razgovor so Sowa. Ja pra{avme zo{to nema „Fejsbuk“. Ni odgovori duhovito, vo nejzin stil: „[to }e mi e 'Fejsbuk'? Jas si imam 'Fejsbuk' na rabota, u{te pred site da imate. ]e sednat da se {i{aat, sè }e doznaam - kaj ste, {to pravite, kako ste!“. Dobra ideja, neli?

forum.mk | 18 февруари 2011 | ФОРУМ

65

ФИНЕСА

Недела – ден за бањање од Игор Ивковиќ JOZEF K. NE znae{e zo{to go obvinuvaat, nitu pak znae{e zo{to }e go osudat. Sivilo go obvi siot prostor vo koj toj bitisuva{e. Sivilo koe ne mo`e{e da bide ottrgnato nitu od mno{tvoto son~evi zraci...

Vaka naj~esto go do`ivuvam romanot „Proces“ na Franc Kafka, koj sekoga{ koga go ~itam mi predizvikuva ~udna monotonija, za~ineta so izvesna doza na depresivnost, a bojata koja me obzema e siva.

E tokmu taa siva boja, kafkanijanskata, e obele`je na sekoj sedmi den od nedelata. Najdosadniot, najdrepesivniot, najmonotoniot. Na po~etokot koga po~nav da razmisluvam za pri~inite koi doveduvaat do ova moe ~uvstvo, vinata ja barav vo samiot sebe. No, se poka`a sprotivnoto. Zatoa {to mnogu od moite prijateli maka ma~at so ovoj sedmi den nedela. Den koga pravime sè, no i ni{to. Den koj pominuva vo „bezdelni~ewe“ i dosada.

Stanuvam i sednuvam pred kompjuterot. Kako i sekoj normalen Makedonec, gordelivo i so nasmevka na liceto go vklu~uvam Fejsbukot, so nade` deka toj }e mi pomogne da izlezam od monotonijata. I tamu nema ni{to interesno. Zastareni statusi, ve}e videni poraki, gi nema ni prijatelite za ~et... I od nego se otka`uvam. Siviloto se iska~uva na {estiot stepen od skalata.

Poglednuvam niz prozorecot sonceto puka so celata energija. „Prekrasno vreme“ - si velam sebesi. Re{avam da izlezam nadvor.

Vleguvam vo voziloto (marka „{evrolet“... ama „spark“) i po~nuvam so vozewe. Se raduvam na praznite ulici i si pomisluvam: „Uh, {to e ubavo vakvoto vozewe vo koe nema mete`!“ Nema nikoj nitu po trotoarite, po parkovite, po kafuliwata.

Radosta na praznite ulici naedna{ mi se sma~uva. „Do semejniot ru~ek ima vreme“, si velam sebesi.

*** Vo nedela, si dozvoluvam da spijam malku pove}e od voobi~aenoto, potoa go pijam „utrinskoto“ kafe so semejstvoto. Vo kujnata se gotvat ru~eci, deserti, se pazarat pijalaci... za golemiot semeen ru~ek.

Vtora faza. Go vklu~uvam TV priemnikot, i {to da vidam. Emisii od tipot na nekoga{nata „Znaweimawe“. No, ovie od 21 vek podeleni vo nekolku sektori: za farmeri (da ne re~am zemjodelci), za majki i za nivnite bebiwa, za hrana i za mebel... Dosadno!

Prodol`uvam so menuvaweto kanali i naiduvam na eden fudbalski me~... odam potamu - op u{te eden fudbalski me~, eve go tretiot, ~etvrtiot... „Ima li kraj na fudbalskite me~evi“? (se pra{uvam sebesi). I po nekolku vrtewa po kanalite, sfa}am deka nema. Nema nitu pristojna filmska ponuda...

Samo sport, doma}inski i farmerski emisii, se obele`jeto vo nedela. Vo nitu edna od ponudite ne se pronao|am. Sivilo go obzema moeto bitie.

66

ФОРУМ | 18 февруари 2011 | forum.mk

]e se javam kaj Kole da odime na kafe. Mu yvonam na mobilniot i mu velam „Aj na kafe?“ Toj mi vozvra}a: „Drugar, deneska ama i~ ne mi se izleguva. Nedela e i mnogu e tapa. ]e ostanam doma, }e letarguvam, a posle treba da se bawam, da se~am nokti, da se podgotvam za na rabota i da si legnam porano, za da mo`am da stanam navreme!“ Mu vozvra}am: „OK“.

I vo toj moment me fati panika. Zaboraviv da go vklu~am boljerot za bawawe. Bez razlika dali sum se iskapil, vo sabotata, petokot, ~etvrtokot... vo nedela bawaweto e zadol`itelno. Rikverc na voziloto i itam kon doma. Vleguvam zadi{an.

Me pre~ekuva majka mi: „[to ti e sine?“ - me pra{uva. „Mamo boljerot“ - zadi{ano odgovaram. Taa so nasmevka na liceto mi poka`uva deka ve}e e vklu~en. Mi olesna.

No, nedelnoto sivilo ne is~ezna.

Naprotiv se zgolemi. Dojde popladne, najlo{iot period od denot.

Ru~av. Zastanav pred policata so knigi. Slu~ajno ili ne, prvata koja mi „padna vo o~i“ be{e „Proces“ od Franc Kafka.

Toga{ se pra{av: koj vodi proces protiv mene, Kole, Miki, Petar, Aco, Vlatko, Ana, Jana, Sawa... i protiv iljadnici lu|e sekoja nedela??? Kakov e toj proces, vo koj site nie sme daun, deprimrani, letargi~ni i pesimizirani? Dali nedelnoto sivilo nekoga{ }e bide oboeno od son~evite zraci? Dali }e mo`e barem edna{ vo nedela da se raduvame na uspe{no zavr{enite obvrski, da imame dovolno energija za razgovor, ~itawe, gledawe TV... ili i natamu sè }e bide sivo i letargi~no? Dali }e prestane PROCESOT? NE. No, treba da bideme hrabri za da go izdr`ime procesot vo NEDELA. p.s. Da ne zaboravime i da se izbawame. Toga{ ima evtina struja.