280_20110225

ГОДИНА VII | БРОЈ 280| 25.02.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

ГОДИНА VII | БРОЈ 280| 25.02.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

СОДРЖИНА број 280 | 25 февруари | 2011 Glaven i odgovoren urednik Atanas Kirovski

24 ДЕЦА

– ФАНТОМИ ПОЛИТИКА 11 [ALL IN] 12 МАЈСТОРИ НА БЛЕФОТ 14 ТУРЛИ ТАВА ОД БАРАЊА 28 БЛИСКИ ИСТОК: ДИКТАТОРИТЕ ВО...

17 ДЕБЕЛА СЕНКА ЗА АЛТЕРНАТИВНА ВЛАДА 19 ДАКТИЛОГРАФКИ ЌЕ ОЦЕНУВААТ СУДИИ 22 ДЕЖУРНИ ВИНОВНИЦИ 27 СЛЕПЦИТЕ ДОКЕТИСТИ ЕКОНОМИЈА

37 МАКЕДОНСКАТА

ВЕРЗИЈА...

56 НОВА

ФИЛМСКА ЖЕТВА

НА РАБОТОДАВАЧИ НА МАКЕДОНИЈА: СИВАТА ЕКОНОМИЈА Е ПОГУБНА ЗА СТОПАНСТВОТО 45 ИНДЕКСИТЕ НА СВЕТСКИТЕ БЕРЗИ ПРОДОЛЖУВААТ ДА РАСТАТ 46 МУБАРАК ПОБОГАТ ОД БИЛ ГЕЈТС КУЛТУРА 50 СТРАСТ ЗА ИЗРАЗУВАЊЕ НА СЛОБОДАТА 53 КРИЗАТА ЗАВРШИ, ИЛИ ...?

34 НА БАНКИТЕ ИМ ДОЛЖИМЕ 564 ЕВРА ПО ЖИТЕЛ

55 ТРИУМФ НА ИРАНСКАТА КИНЕМАТО ГРАФИЈА

40 ЈАСМИН РЕВОЛУЦИЈАТА ШАНСА ЗА ТЕКСТИЛЦИТЕ

62 БРБЛИВКОТО ОД ЛУИСВИЛ, ПЕПЕРУТКА СО ОСИЛО

42 ИНТЕРВЈУ: МИЛЕ БОШКОВ ПРЕТСЕДАТЕЛ НА КОНФЕДЕРАЦИЈАТА

64 УРБАНИ ЛЕГЕНДИ: ДЕКО 66 ПЕСИМИСТИЧКА

Zamenik glaven i odgovoren urednik Marija Divitarova Redakcija Vlatko Galevski Petre Dimitrov Kristina Ma~ki} Igor Ivkovi} Silvana @e`ova Toni Dimkov Kristina Ozimec Maja Trajkovska Aleksandar ^o~evski Bojana Dimitrijevska Marija Ili} Frosina Fakova Serjo`a Nedelkoski Vasko Markovski Simeon Serafimovski Miroslav Nikolovski Nadvore{ni sorabotnici Sne`ana Lupevska Bobi Hristov Maja Jovanovska Meri Jordanovska Dopisnici Ilinka Iqoska (Kosovo) Milena Georgievska (Hrvatska) Art direktor Kire Galevski Dizajn Jasmina A. ^a{ule Zoran Gulevski Fotografija Ivana Kuzmanovska Andrej Ginovski Lektor Meri Kondoska Izdava~ Forum plus DOOEL „11 Oktomvri“ 33A, 1000 Skopje Republika Makedonija tel: 02/ 32 30 940; 32 30 941 faks: 02/ 32 30 942 e-mail: info@forum.com.mk Marketing Aleksandra R. Evtimova marketing@forum.com.mk Administracija/finansii Julija Petrovska Pretplata: 2.700,00 denari godi{na 1.500,00 denari {estmese~na pretplata na smetka: Forum plus - DOOEL. Skopje, Republika Makedonija Tutunska banka AD Skopje, smetka br. 210060041050180 Za pretplata vo stranstvo i dopolnitelni informacii na tel: +389 2 / 32 30 940 ili na e-mail: pretplata@forum.com.mk Pe~ati Datapons Skopje ISSN 1409-6706

ТВИТОВИ

Ќе се попишеме ли?

Пишман аџија

I Crnogorcite, Hrvatite, Slovencite, Rusite, Ukraincite, Ermencite, Egip}anite i Poljacite od zednicata Mre`a za multikulturno op{testvo, pobaraa i nivni pretstavnici da u~estvuvaat vo popisnite komisii. Tie obvinija za diskriminacija, bidej}i im bilo odzemeno pravoto da konkuriraat za popi{uva~i na pretstojniot popis i pobaraa za{tita od Komisijata za spre~uvawe na diskriminacijata. Iako za nekoi etni~ki zaednici nejasno e dali spored nivnata brojnost }e najdat dovolno pop{i{uva~i-svoi sonarodnici.

Edno zdru`enie na Vlasite, pak, se pobuni deka isto taka bilo diskirminirano so decenii nanazad pa nivniot broj postojano se smaluval namesto da se zgolemuva. Taka prefrluvaj}i go problemot vrz popi{uva~ite, vsu{nost obvinuvaat deka vo Makedonija se vodela diskriminatorska demografska politika za nasilno menuvawe na etni~kata pripadnost.

No, odamna popisot vo Makedonija prestana da bide va`na statisti~ka operacija spored koja }e se definira idniot razvoj, tuku stana megdan za politi~ka licitacija so brojnost na populacijata. Sepak, sè poizvesnite predvremeni parlamentarni izbori, mo`ebi }e go odlo`at popisot, pa }e ima dovolno vreme za me|useben dogovor.

Otkako liderot na opozicijata dobi „ton~“ i premierot Gruevski defintivno ponudi predvremeni izbori, Branko Crvenkovski prifati ama nekako, kako {to veli narodot „so polovina usta“. Toj se izjasni deka samo toj i nikoj drug mora da re{i dali }e ima izbori ili ne. Za{to ako Gruevski ne mu gi ispolnel `elbite, toj i negovata partija }e gi bojkotirale, za{to }e bile falsifikuvani, nenarodni i nedemokratski.

6

Пензионерите на бања, па на избори Vtora godina po red Ministerstvoto za socijalna politika i kompaniite koi nudat uslugi za bawsko-klimatsko lekuvawe se dogovorija da bide subvencionirana rekreacijata na penzionerite i vo 2011 g. so {to po vtorpat }e se realizira vladiniot proekt „Bawsko-klimatska rekreacija na korisnici na penzija za 2011 godina“, vo koj ovaa godina }e u`ivaat okolu sedum iljadi penzioneri, a za toa se prijavile duri 17 iljadi. Paketot opfa}a {est no}evawa, so tri obroci dnevno i zadol`itelen kontrolen medicinski pregled pred poa|awe i prelged otkako }e se vratat i vo tekot na koristeweto na uslugata, dokolku ima potreba.

Prvata grupa }e odi na bawa okolu 20-ti mart, a potoa taka relaksirana i osve`ena }e mo`e da bide podlo`ena na predizbornata tortura i spokojno da slu{a novi (prazni)vetuvawa od politi~arite za svetlata idnina na nivnite pokolenija koi }e mo`e da si dozvolat da odat na bawa koga }e stanat penzioneri.

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

од Серјожа Неделкоски

Crvenkovski verojatno zaboravil deka vo 1994-ta ne mu trepna oko {to celata opozicija zaradi svoi dokazi za kra`ba na izbornite rezultati ne se pojavi vo vtoriot izboren krug, pa negoviot toga{en „Sojuz za Makedonija“ celosno go zavladea parlamentot i ~etriri godini si nose{e zakoni.

No, problemot e, sudej}i spored sè, sepak poinakov i najverojatno le`i vo „pro~itaniot“ blef i iluzijata {to Crvenkovski im ja sozdade na svoite sopartijci deka brzo }e gi vrati na vlast.

Мирно Кале Spolaj mu na Gospoda, kako i na polcijata, vikendov mina bez tepa~ki i tenzii na skopskoto Kale.

Najavenite maalski silewa preku socijalnite mre`i, ne se ispolnija, a kako {to be{e podignata tenzija, verojatno se slu~i presedan gra|anite da se izraduvaat na tolkavata brojnost na policajcite.

Sega na Kaleto nema nitu „Komiti“, nitu „[verceri“, nitu voinstveni NVO-a, a bogami nema ni rabotnici koi }e go zavr{at sporniot objekt.

Me|utoa, ostanuva otvoreno pra{aweto dali policijata ne mo`e{e, ili podobro re~eno - mora{e preventivno da dejstvuva prethodniot vikend koga sudirot na „protivnicite“ i „poddr`uva~ite“ na izgradbata na muzejot-crkva na Kaleto rascepi desetina usviteni glavi i gi zovre me|uetni~kite odnosi.

Sepak, kolku i da se poka`a uspe{nosta vo „menaxiraweto“ na vakvite tenzii, stanuva zbor za odewe po tenkiot rab, situacija ~ij{to epilog ne mo`e da se predvidi, pa kolku i, (od ~ija i da e strana) da e fingirana prethodnata situacija. Za{to prstite se podgoruvaat sekoga{ koga se igra so ogan, pa makar toa bilo i vo podgotovka na ambient ili demonstracija na uspe{nost pred eventualni izbori.

Кој ќе ги заштити велешките работнички?

Dve rabotni~ki od vele{kata fabrika za medicinska plastika „Vemed“ sopstvenost na gr~ki gazda dobija otkazi otkako za mediumite progovorija deka se fizi~ki i psihi~ki maltretirani na rabotnoto mesto. Drugite 200 koi pred televiziskite kameri gi poddr`aa svoite kole{ki, velat se vratile na rabotnite mesta stravuvaj}i za svojata plata od stotina evra.

Gazdite se pravdaat deka turkaweto na glavata na rabotni~kata pod ma{inata bilo „pokazna ve`ba“ za da ne dojde do povreda, ama kako ne mu dojde na um so svoja glava da go poka`e toa.

E sega, vo trudovata inspekcija vo Veles se branat deka nemaat prijava, a toa {to rabotni~kite go ka`aa vo kamerite ne bilo dovolno za da pobaraat obajsnuvawa. Belkim ne ~ekaat ma{inata da otse~e ne~ija glava, pa rabotata da im ja prezeme policijata.

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

7

ПОЛИТИКА

Bодењето на омилениот тим често завршува крваво, со хулигански настап на вжештените навивачки глави. Крв и тепачки има најчесто кога играат два тима од различни етнички заедници. „Форум“ истражуваше каде е коренот на девијантното однесување politika@forum.com.mk

Мајстори за блеф Портири ќе оценуваат судии Дебела сенка за алтернативна влада Деца – фантоми

É‹É¤É¨ÉŠĘ É&#x; É­ÉĽ ɆɚɤÉ&#x;ÉžÉ¨É§É˘Ę Éš www.hugoboss.com

ЕДИТОРИЈАЛ

(All in) Атанас Кировски ZA VREME NA EDEN avionski let, me~kata i papagalot sedele eden do drug. Koga do{la stjuardesata da gi ponudi so pijalak, papagalot pobaral {ampaw „dom periwon“ berba 1995-ta. Stjuardesata zadovolna rekla deka raspolagaat so „dom periwon“ od berbata {to ja pobaral klientot, so evidentno sofisticiran vkus, i zadovolno go donela {ampawskoto na ogromna vxa{enost na me~kata. Po dolgotrajna degustacija na pijalakot, papagalot go isplukal {ampawot, ja obvinil stjuardesata deka mu podmetnala poslaba berba od 98-ma godina i insistiral da bide poslu`en so toa {to go pobaral. Me~kata osokolena pobarala sko~ „singl malt“. Otkako ì donele, taa go isplukala sko~ot, i se razvikala po stjuardesata deka stanuva zbor za sko~ „blended“, a ne za „singl malt“.

Stjuardesata se nalutila, go povikala obezbeduvaweto, ja fatile me~kata pod mi{ki i trgnale da ja frlaat od avion. Vo toj moment papagalot lakonski ja pra{al me~kata: Se izvinuvam ti ima{ krila? Me~kata ispla{eno odgovorila. Ne! A papagalot dopra{al, e pa koga nema{ krilja {to se ~alami{ !?

Ova e edna od onie {egi, so naravou~enie, koe e bespotrebno da se objasnuva. Isto taka, jasno e koja e me~kata vo na{ava makedonska politi~ka prikazna. Bezdrugo stanuva zbor za Branko Crvenkovski i negovoto politi~ko samoubistvo so premisla. Toj so meseci mo{ne bu~no insistira{e so site sredstva i metodi koi mu se na raspolagawe da dobie predvremeni izbori, a otkako mu gi ponudija, sega e izvaden od pamet i ne znae kako da gi eskivira i da se spasi od celata me{anica {to ja sozdade, a toa da ne rezultira so katastrofalen ishod po negovata politi~ka kariera.

Crvenkovski otkako se vrati na

liderskata pozicija na SDSM, o~ajni~ki se obiduva da go promeni raspolo`enieto vo javnosta koe izminative 5 godini e postojano vo polza na VMRO-DPMNE, i koe rezultira{e so ubedlivi pobedi na Gruevski vo dva ciklusa parlamentarni izbori, plus na pretsedatelskite i na lokalnite izbori. Posledniov period nastapot na SDSM stana mo{ne agresiven, so masovni demonstracii i barawe za predvremeni izbori, so mai~ki vo parlamentot Gotov e i barame predvremeni izbori, pa sè do napu{tawe na sobranieto i barawe politi~kata kriza da dobie razvrska na predvremeni izbori. Vo seto toa Branko ima{e i li~no obra}awe do premierot: „Nikola - ajde da izlezeme i da se soo~ime na izbori“, {to nedelava mu be{e vrateno od premierot tokmu so istite zborovi i intonacija.

Politikata e sfera na racionalnoto, presmetkite i interesot, sekako ne na emotivnoto i voluntarizmot.

Od toj aspekt, koi se motivite na Crvenkovski za vakvo politi~ko odnesuvawe? Edinstvenoto racionalno objasnuvawe e deka stanuva zbor za presmetan politi~ki blef deka poradi popisot zaka`an vo april, i vremeto koe ì e potrebno na administracijata da go pre~isiti izbira~kiot spisok soglasno preporakite na OBSE, nevozmo`no e da se zaka`at izbori vo tekot na ovaa godina.

Toa, nesomneno ì dava na opozicijata jasna inicijativa vo odnos na politi~kiot oponent i {irok prostor za agresivno politi~ko dejstvuvawe, za koe Crvenkovski ima{e nade` deka }e go namali jazot vo popularnosta me|u VMRO-DPMNE i SDSM, zaedno so zamorot kaj gra|anite od vladeeweto na ista politi~ka garnitura i prirodnoto te`neewe kon promeni. No vo me|uvreme, Nikola Gruevski re{i da go demaskira politi~kiot blef, da go pro~isti izbira~kiot spisok, i ekspresno da gi prifati barawata na opozicijata vrzani za izborno soo~uvawe, so {to celosno go skusi manevarskiot prostor na Crvenkovski i go isturka na ~istina, kade {to nema da se fati nikakva busija.

Vtorata mo`nost e Crvenkovski da ima i realna nade` za pobeda nasproti rezultatite na istra`uvawata na javnoto mislewe, potpiraj}i se vrz faktot deka najgolemiot broj gra|ani so pravo na glas vo Makedonija se vsu{nost neopredeleni. No, za iskusen politi~ar, koj zad sebe ima desetici izborni kampawi i soo~uvawa, prosto e neverojatno da prifati takov visok rizik deka }e uspee da napravi dramati~en presvrt kaj elektoratot za kus period dodeka trae predizbornata kampawa, kakva i genijalna kampawa da ima smisleno. Posebno {to Crvenkovski realno nema{e dovolno vreme celosno da gi konsolidira op{tinskite organizacii nadvor od Skopje koi gi zatekna vo stravi~no lo{a situacija, nasproti solidnata rabota na teren koja ja vr{i negoviot politi~ki oponent, i toa od pozicija na vlast, {to vo pomalite gradovi vo Makedonija naj~esto e klu~na prednost.

Za Crvenkovski, vra}awe nazad nema. Mu frli v lice rakavica na politi~kiot oponent, go predizvika na dvoboj, i na toj dvoboj mora da se pojavi. Ne go pere nikakvo opravduvawe, nitu preduslovi. Kone~no, site preduslovi od sferata na izvr{nata vlast, Gruevski i mu gi ispolnuva. Predvremeni izbori, }e ima, toa e bezmalku sigurna rabota.

Eventualen bojkot na SDSM na izborite vo ovaa situacija, javnosta bezdrugo }e go protolkuva kako strav od poraz, {to }e bide mnogu po{tetno i za Crvenkovski, a posebno za SDSM od samiot poraz na parlamentarni izbori. Verojatno lisecot Crvenkovski }e bara na~in kako da go ubla`i izborniot poraz pred sopstvenite poddr`uva~i, i nekako da ja spasi politi~kata kariera, i liderskoto mesto vo SDSM ako gi izgubi izborite, no toa }e bide |avolski te{ko.

Vo pokerski `argon Branko odigra „ all inn“. Sega }e mora da gi otvori kartite i da vidime dali navistina imal silni karti, ili stanuva zbor za te`ok blef.

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

11

ПРЕДВРЕМЕНИ ИЗБОРИ

Мајстори на блефот Оние што играат покер велат дека убавината не е во са# мата игра туку во блефот. Кога станува збор за полити# ката, блефот не е забранет, но ризикот треба да биде пресметан од Марија Дивитарова VLOGOT E GOLEM. Ne, ne se toa 100 iljadi evra, nitu pola milion, ne e toa vlog nitu od osum milijardi evra. Vlogot e Makedonija. Poto~no nejzinite glasa~i.

Zatoa Nikola Gruevski i Branko Crvenkovski o~ajno se trudat da go ubedat narodot koj blefira vo ovaa

12

dolga partija poker {to vo makedonskata politika se igra ve}e ~etiri godini, a treba da zavr{i naskoro, odnosno vo onoj moment koga }e se znae rezultatot od predvremenite parlamentarni izbori, ~ie odr`uvawe e samo pra{awe na vreme. „Od dekemvri navamu, Branko Cr-

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

venkovski kontinuirano blefira povikuvaj}i na izbori. Ona {to sakam da mu go pora~am e deka sekoj ~ovek {to blefira treba da bide podgotven vo eden moment da se soo~i so sopstveniot blef“, re~e Gruevski povikuvaj}i go Crvenkovski da gi izmerat silite na izbori sega i vedna{.

No, opozicionerot gi otfrli obvinuvawata velej}i deka baraweto za izbori ne e blef, deka negovata partija e za izbori, no bitno e tie da bidat fer i demokratski, a za da bide taka mora da se ispolnat ~etirite barawa {to SDSM gi postavi kako uslov za odr`uvawe na izborite.

Samo pred dva meseca, na naroden mar{ koj go organizira{e SDSM, Crvenkovski od centarot na Skopje go povika Gruevski na izbori. „Gruevski, bidi barem edna{ odgovoren politi~ar i ajde da odime na izbori“, re~e toga{ Crvenkovski.

Toga{ i VMRO-DPMNE i DUI go odbija baraweto za izbori bidej}i smetaa deka godinata }e bide „mnogu zna~ajna za da se sprovedat evropskite reformi“.

Sega, koga Gruevski prifati soo~uvawe na izbori, Crvenkovski se povlekuva. [to se krie{e zad negoviot dekemvriski povik za izbori?

Kolku realno saka predvremeni izbori?

Vo politikata blefiraweto ne se smeta za grev. Gruevski i Crvenkovski go znaat toa. Tie imaat dovolno politi~ko iskustvo i znaat da ja igraat politi~kata igra. Vo vrela atmosfera ni{to ne e propu{teno na slu~ajnosta. Tie ne se naivni politi~ari i odamna ja usovr{ile ume{nosta na blefiraweto. No, koj navistina blefira? „Blefiraweto }e bide naso~eno kon elektoratot“, veli novinarot od A1 Aleksandar ^omovski koj ima dovolno godini da go pameti prvite ~ekori vo politikata i na Crvenkovski i na Gruevski.

Veli deka izvesnosta na izborite i pra{aweto na politi~kiot blef go premestuva te`i{teto od toa koj i koga saka vonredni izbori vrz analiza na toa so kakov koncept }e se startuva vo predizbornata kampawa. ИЗБОРНИ ПРОГРАМИ I bidej}i pretstavata nare~ena izbori po~na, ve}e se otvoreni oblozite za toa koj i kolku glasovi }e zeme na vonrednite izbori. Ne e mal brojot na onie {to tvrdat deka ova }e bidat u{te edeni izbori vo

Od mar{ot na SDSM

koi }e se potro{at mnogu pari za partiska promocija, a koi su{tinski nema da izmenat mnogu bidej}i ne bi trebalo da se o~ekuva zamena na mestata na sega{nite vlastopozicija. Zna~i, golema e verojatnosta sè da si ostane po staro, bidej}i, kako {to superiorno izjavuvaat od vladeja~kata partija, ve}e imaat po~etna prednost so toa {to ja kontroliraat re~isi celata lokalna vlast.

Klu~na e konstatacijata, kako {to veli ^omovski, deka nitu eden od glavnite rivali nema {to novo da ponudi. „Vladeja~kata partija nema nitu eden realen ekonomski pozitiven indikator, nitu pak namaluvawe na siroma{tijata i nevrabotenosta.

Nasproti niv stoi SDSM so vokabular koj zasega ne nudi re{enie tuku politi~ka diskvalifikacija na protivnicite“, objasnuva ^omovski.

I bidej}i, veli ^omovski, elektoratot }e gi pro~ita ovie blefovi ima dve solucii. Prvo, da apstinira i

ova da bidat izbori so dosega najmal odyiv osobeno kaj Albancite i potencirano kaj Makedoncite vo urbanite sredini. I, vtoro, izborniot blef da bide so ponudi koi ne }e imaat realna osnova. „Dr`avotvorniot SDSM }e go odbegnuva sporot za imeto {to mu odgovara na VMRO-DPMNE. Golemite patrioti od vladeja~kata partija }e treba da objasnat zo{to 300 milioni evra za spomenici i neproduktivni gradbi, a nitu eden kilometar pat i samo 100 milioni evra stranski investicii minatata godina”, analizira ^omovski za „Forum“. КАМПАЊА I u{te nepo~nata ve}e se znae vo koi nasoki }e se dvi`i predizbornata kampawa. Mnogu malku }e se slu{ne odgovor na neodgovorenite pra{awa i re{enija za izlez od naplastenite problemi. Celata energija povtorno }e bide naso~ena kon

napad na porotivnikot.

Dopolnitelno na ova, izborite }e go odlo`at popisot koj e zaka`an za april, a za reformite koi gi bara Evropskata unija i onaka se diskutira samo na denot koga se objavuva godi{niot izve{taj za napredokot na Makedonija kon EU. Izborniot zakonik najverojatno }e pretrpi izmeni i vo nego }e bidat ispi{ani i preporakite na OBSE/ODIHR, koi se uslov {to go postavi i opozicijata. Toa mo`e da bide garancija za fer i demokratski izbori, no ne i za miren izboren proces.

Odgovornosta za toa ja snosat site politi~ki partii, koi kako {to poka`uva iskustvoto imaat pogolema mo} od instituciite. Poto~no nivnite lideri koi celosno go kontaminiraa vozduhot so me|usebnata patolo{ka omraza. No, treba da se bide podgotven za u{te edna serija verbalni napadi na ovie majstori na blefot, bidej}i partijata poker sè u{te ne e zavr{ena.

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

13

ИЗБОРНО ЗАКОНОДАВСТВО

Турли тава од барања Македонија мора да биде подготвена за фер избори. Тоа го бараат политичарите, тоа е постојана забелешка на меѓународната заедница, но пред се тоа го заслужуваат гра ѓаните од Бојана Димитријеска

FER IZBORI ZNA^AT dobar zakon i negovo sproveduvawe. Izborniot proces, vsu{nost zavisi od Izborniot zakonik. Politi~kite subjekti se svesni deka se potrebni negovi izmeni, no site imaat razli~na ideja za novata krojka.

Vo izminatiot period se sprovede reforma na izborniot sistem koj rezultira{e so donesuvawe na nov Izboren zakonik vo 2006 godina vo koj se obedinija site predhodni zakoni so koi se ureduvaa izborite.

Dve godini podocna, ovoj dokument pretrpe izmeni i dopolnuvawa vo koi bea vklu~eni del od preporakite dadeni od OBSE/ODIHR po vonrednite parlamentarni izbori istata godina, kako i del od prepo-

14

rakite dadeni od Venecijanskata komisija na Sovetot na Evropa.

Vo 2009 godina, po pretsedatelskite i lokalnite izbori, ODIHR povtorno zabale`a. Tie pobaraa a`urirawe na izbira~kata lista, eliminirawe na nepravilnostite od minatite izborni ciklusi i zacvrstuvawe na kapacitetite na administracijata nadle`na za organizirawe na izborite. Pa Vladata izgotvi predlog-tekst, koj stigna pred parlamentarcite. Minatata godina vo parlamentot odnovo be{e otvorena raspravata za izbornite pravila, pra{awe koe voobi~aeno ja v`e{tuva politi~kata scena. Site politi~ki partii se za fer izbori i znaat deka toa im go garantira

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

Izborniot zakonik, no nikako da najdat konsenzus za da go usvojat.

A od dosega{noto izborno ikustvo, belkim politi~arite nau~ija {to se regularni, fer i demokratski izbori. Toa {to me|unaordniot faktor postojano insistira na ovie parametri ne e poradi neznaewe {to e {to, tuku zatoa {to vo site dosega{ni izborni procesi imaa po nekoja dupka.

No, za regularnosta e zadol`ena i odogovorna vlasta kako organizator. Taa e dol`na da gi prezeme i sprovede site zakonski merki, so koristewe na sè {to ì stoi na raspolagawe (za obezbeduvawe na glasa~kite mesta od incidenti, spre~uvawe na fizi~ki i oru`eni na-

padi, zapla{uvawa na glasa~i, semejno glasawe, polnewe ili kr{ewe na glasa~ki kutii), a obvrskata i odgovornosta za fer i demokratski izbori e podednakva za site partii, a toa e strogo po~ituvawe na odredbite od Izborniot zakonik. „ОВА НЕ Е ЖЕЛБОТЕКА“ Za fer izbori, pokraj toa {to e nu`na precizna i jasna pravna ramka vo koja }e nema praznini ili re{enija koi }e produciraat neregularnosti, potrebna e i politi~ka volja na site u~esnici vo izborite.

No, partiite, site so svoi barawa, vo javnosta sozdadoa vpe~atok deka ne im e gri`a deka Izborniot zakonik mora da bide donesen so konsenzus.

Deset zagarantirani prateni~ki mesta za pripadnicite na pomalite etni~ki zaednici, finansiraweto na izbornata kampawa i glasaweto na dijasporata. Ovie tri pra{awa zaedno so pre~istuvaweto na izbira~kiot spisok se osnoven preduslov {to go postavuva opozicijata za odr`uvawe na fer izbori.

„So ovie izmeni, Makedonija }e dobie osnova za fer i demokratski izbori. Usoglasuvaweto na zakonodavstvoto so evropskoto zakono-

davstvo, pred sè }e dobie legitimna vlast“, izjavi Cvetanka Ivanova od SDSM za „Forum“, koja se somneva vo namerata na vlasta za ispolnuvawe na kriteriumite.

Od vladeja~kata partija velat deka stojat zad barawata za zagarantiranite prateni~ki mesta za etni~kite zaednici i za glasaweto na dijasporata, no spored niv nelogi~no e baraweto za finansirawe na izbornata kampawa. „Predlogot da ima deset zagarantirani mesta e predlog na VMRO-DPMNE koj ovaa partija prodol`uva da go poddr`uva. No, izbornite pravila ne se nametnuvaat tuku se dogovaraat i mora da postoi minimum konsenzus pome|u site ~initeli.

Zna~i, Izboren zakonik ne se pravi po `elbata na eden ili na drug, tuku so dogovor me|u site politi~ki partii.

Dokolku sekoj od nas si gi ka`uva `elbite, }e se najdeme na mnogu strani. No, treba da napravime Izboren zakonik koj{to }e bide prifatliv za site politi~ki partii“, izjavi za „Forum“ Zoran Petreski od VMRO-DPMNE.

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

15

Vladeja~kata DUI po pra{aweto za pro{iruvawe na Sobranieto so mesta za pomalite etni~ki zaednici smeta deka desette garantirani mesta treba da imaat pravo da glasaat so Badinter. „Ne sme protiv zagarantirani mandati, no pritoa da ne se naru{i principot na Badinter“, izjavi Rafiz Aliti od DUI. LDP, pak, predlaga Makedonija da bide edna izborna edinica, a parlamentot da broi 90 pratenici.

Nivniot argument e deka stanuva zbor za mala zemja, a narodnite izbranici „i taka ni{to ne rabotat“.

DPA bara redefinirawe na granicite na izbornite edinici, izmeni vo izbira~kite odbori i komisii, pristap i u~estvo vo procesot na pre~istuvawe na izbira~kite spisoci od fiktivnite glasa~i, kako i zasilen me|unaroden monitoring. „Ovie barawa se vo funkcija na fer i regularni izbori. Ako se prifatat, DPA e podgotvena da se vrati vo Sobranieto i da glasa za negovo raspu{tawe, odnosno za proglasuvawe predvremeni izbori“, re~e portparolot na partijata Luan Tresi.

ДИК Е ПОДГОТВЕНА Dr`avnata izborna komisija (DIK), spored Aleksandar Novakovski, e podgotvena za eventualni predvremeni izbori, no spored stariot Izboren zakonik. Novakovski veli deka za da se sprovedat izbori kako {to ì dolikuva na edna zemja-kandidat za vlez vo EU izbori bi trebalo da se sprovedat so implementacijata na izmenite na Izborniot zakonik. „DIK o~ekuva izmenite vo Izborniot zakonik, koi ve}e se zavr{eni od Koordinativnoto telo, da bidat vo vladina i parlamentarna procedura. Dokolku se izmenat odredeni odredbi {to ostavaat prostor za nedore~enosti, osobeno vo vrska so glasaweto na dijasporata, izbori mo`e da se sprovedat so postojniot Izboren zakonik“, re~e Novakovski za „Forum“ dva dena pred da podnese ostavka na funkcijata pretsedatel na DIK. Toj smeta deka bi bilo neodgovorno i neseriozno ako ne se najde sila i politi~ka volja da se donesat izmenite na Izborniot zakonik, a sè so edna edinstvena cel sozdavawe uslovi za organizirawe

fer i demokratski izbori so {to }e bidat eliminirani site zabele{ki koi bea dadeni vo Izve{tajot po poslednite pretsedatelski i lokalni izbori vo 2009 godina.

Portparolot na ODIHR, Jens E{enbaher smeta deka treba da se iskoristi vremeto do slednite izbori za prifa}awe na site glavni preporaki so cel da se osigura deka tie }e bidat odr`ani vo celosna soglasnost so anga`manite na OBSE i drugi me|unarodni standardi.

Iako pretstavnikot na OBSE vo zemjava, Hoze Luis Herero edna{ gi ute{i deka nitu eden Izboren zakonik vo svetot ne bil sovr{en, politi~arite treba da donesat Izboren zakonik koj }e bide garant za fer izboren proces.

A, ve}e se `ivee predizborniot film, iako zasega nema odluka za raspu{tawe na parlamentot. Ako opozicijata re{i da se vrati vo sobranieto pobrzo, i dokolku bi se raspi{ale predvremeni izbori, tie }e se sprovedat spored stariot Izboren zakon i so Izbira~ki spisok pro~isten od samo 8.600 mrtvi glasa~i.

ОПОЗИЦИСКО ДЕЛУВАЊЕ

Дебела сенка за алтернативна влада Формирањето влада во сенка останува речиси непознат концепт за опозициско делување во Македонија. Концентрацијата на моќ околу партиските лидери, слабо изразената партиска демократија, но и практиката на формирање коалициони влади, според дел од познавачите се некои од причините поради кои граѓаните речиси и немаат можност да видат алтернативни кадровски решенија на владејачката гарнитура од Александар Чочевски

Britanija: Vlada vo senka - dolga tradicija

DAVAWETO ALTERNATIVI na vladinite politiki e osnovnata funcija na vladata vo senka vo Velika Britanija. Dolgata politi~ka tradicija na ostrovot ovozmo`i opozicijata da ima celosen uvid vo rabotata na vladata i preku instituciite da nudi svoi re{enija kako odgovor na politikite na vlasta. Vo praktika, toa zna~i glavnata opoziciska partija, po izborite i po formiraweto na vladata, da formira alternativen kabinet, koj pokraj toa {to }e ja sledi rabotata na vlasta, }e dava i svoi predlozi za odredeni merki.

Tradicionalno, glavni pretendenti za vlasta se konzervativcite i laburistite, dodeka liberalite se „ve~no treti“. Koga edna od partiite ja osvojuva vlasta, drugata e glavna opoziciska partija. Po izborite, glavnata opoziciska partija naj~esto izbira nov lider, koj potoa objavuva vlada vo senka. Toj kabinet gi ima site ili re~isi site resori kako i vladata. Rasprava za site zakonski predlozi i inicijativi od „vladata na sonce“, a svoite stavovi gi pretstavuva na parlamentarnite sednici i na brojnite debati vo mediumite. Za toa da bide mo`no, vladata ima obvrska redovno i brzo da ja dostavuva potrebnata dokumentacija do opozicijata, za da mo`e da izgradi svoj stav okolu predlozite. „Vladata vo senka vo Velika Britanija se najavuva od parlamentarniot spiker, so ime i prezime na ~lenovite, so partiska afilijacija, i toj ponatamu toa go raboti. Britanija, neli, ja ima taa sre}a da ima dve glavni partii, a tretata e sekoga{ treta. Spored nivniot delovnik za rabota, vladata vo senka, odnosno premierot i ministrite vo senka,

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

17

imaat pravo da gi dobivaat dnevnite redovi i materijalite od „vladata na sonce“. Zna~i na vreme im gi davaat i se podgotvuvaat“, veli univerzitetskiot profesor Stevo Pendarovski za „Forum“.

Kako {to se slu~ilo vo nekolku navrati, mo`no e opozicijata da prifati nekoi predlozi od vlasta.

Vladata na Toni Bler, na primer, be{e poddr`ana od konzervativcite za vojnata vo Irak. Isto taka, del od zakonskite predlozi ne mo`ea da pominat bez poddr{kata na opozicijata. „Ministerot za zdravstvo vo senka na primer, mora da gi dobie site materijali od ministerstvoto.

Zna~i, mu gi dostavuvaat i bez da gi pobara, za da mo`e da bide ramnopraven vo obidite da ja kritikuva taa politika“, veli Pendarovski.

Kako na~in da gi podobri poziciite za slednite izbori, opozicijata mnogu ~esto predlaga i svoi zakonski predlozi.

Spored politi~kata tradicija, dokolku nekoj bide promoviran za minister vo senka, toj treba da go prezeme soodvetniot resor ili sli~en na nego otkako negovata partija ja prezeme vlasta. Vo sprotivno, toa se smeta za izmama kon izbira~ite, iako nikade zakonski ne postoi vakva obvrska.

rovski re{enija, opozicijata misli da gi re{ava problemite ili predizvicite pred koi stoi dr`avata. Sekoj pat e dobro da se znae deka, osven liderot vo taa partija, prethodno ima napravena nekoja podelba na resori, so koi se vr{i specijalizacija na lu|eto. Zna~i, nekoj se specijalizira za dve-tri oblasti, a ne kako vo nekoi na{i primeri – deneska }e bide minister za lokalna samouprava, a utre }e bide minister za odbrana“, veli Pendarovski. ЛИДЕРИТЕ СЕ ГЛАВНИ Koncentracijata na mo} vo liderot na partijata, slabo izrazenata par-

ВЛАДА ВО СЕНКА НЕШТО НЕПОЗНАТО Ponuduvaweto na vladin kabinet kako alternativa za postoe~kata garnitura na vlast, ostanuva nepoznat na~in na opozicisko deluvawe vo Makedonija. Koncept za koj mnogu se zboruva vo izminatite 20 godini, no ne za`ivuva vo praktika.

Nekoi poznava~i velat, dobro e gra|anite da znaat koj bi bil alternativen minister na odredena pozicija i {to mo`e toj da ponudi vo slu~aj koga opozicijata bi do{la na vlast. „Dobro e da se ima, zatoa {to gra|anite }e mo`at da sporedat aktuelen minister so potencijalen minister od opoziciska partija. Natprevarot me|u partiite treba da se odviva i na toj plan, odnosno da se sporeduva ministerot vo senka so aktuelniot minister {to e od vlasta.

Pokonkretna stanuva politikata i politi~kata ponuda“, komentira za „Forum“ univerzitetskiot profesor Branislav Sarkawac. „Ne mora da bide institucionalizirano, no potrebno e da se znae od momentalnata pozicija so koi kad-

18

me|utoa toj ne e majstor. Majstor e samo prviot ~ovek“, veli Pendarovski.

Sogovornicite na „Forum“ vo vozdr`anosta od „isfrlaweto“ na konkretni imiwa prepoznavaat i strav od etiketiraweto na alternativniot minister i negovo ocrnuvawe vo javnosta, no i strav od sozdavawe na vnatrepartiski razdor. „Koga konkretno }e poso~ite ~ovek, imate opasnost toj da se konkretizira so site svoi slabosti. Koga }e ka`ete deka eve, ova e ministerot vo senka, sekoja negova izjava }e se meri, proveruva, }e bide izlo`en na barawe od javnosta, od mediumite da nastapuva so svoj stav. Ne mo`e{ da bide{ minister vo senka ako sedi{ madro i ni{to ne ka`uva{. Mislam deka toj strav postoi“, veli Sarkawac. „Liderite vo princip ne sakaat da gi objavuvaat prethodno imiwata, za da ne si napravat pogolem problem vo partiite. Vnatre{no partiskata demokratija prakti~no e vo zarodi{, vo inicijalni fazi. Ako vie ka`ete deka nekoj sigurno }e bide minister dokolku pobedite, toj ima mnogu pogolem integritet, otkolku potoa liderot da gi sobere i im ka`e koj na koja pozicija }e bide. Dokolku javnosta odnapred zapoznae odreden potencijalen minister vo nekoj resor, negoviot ugled vo javnosta raste, a so toa i samata odgovornost“, veli Pendarovski. НСДП ВО ОБИД

Zasega, samo vlada na sonce

tiska demokratija, no i faktot {to vo Makedonija naj~esto se pravat koalicioni vladi se del od pri~inite poradi koi na politi~kata scena otsustvuva ponuda vo forma na vlada vo senka. „Kaj nas liderot e napred, drugite se nazad. Prakti~no, drugite i vo partijata i vo vladata se logistika na liderot. Iako se vikaat ministri, tie se logistika na liderot. Tie se fakti~ki ~iraci vo du}anot. Nekoj od niv doa|a do statusot na kalfa,

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

Eden od retkite primeri za formirawe vlada vo senka e onoj na NSDP na Tito Petkovski. „Dokolku site partii bi napravile vlada vo senka, bi se videlo so kakov potencijal sekoja od partiite raspolaga. So toa }e ima kvalitetna konkurencija“, veli Petkovski za „Forum“.

Na kritikite deka NSDP ne e najpovikanata partija da formira vlada vo senka, tuku toa e SDSM, Petkovski veli: „Nie sakame da promovirame princip. Toj princip treba da se poddr`i, a ne da se kritikuva“.

Iako sogovornicite na „Forum“ ja poso~uvaat potrebata od formirawe na vlada vo senka koja realno bi mo`ela da se nare~e alternativa na vlasta, osobeno od glavnata opoziciska partija, vo momentov ne prepoznavaat konkretna mo`nost takvo ne{to da se slu~i. Taka, alternativnata vlada vo makedonski uslovi i natamu }e bide pod debela senka.

СИСТЕМ НА КАРИЕРА

Дактилографки ќе оценуваат судии За да може еден судија да оди на повисоко место во судската хиерархија, покрај други' те услови, ќе мора да има позитивни резултати и од анонимната анкета која ќе се спро' ведува меѓу вработените во судот. Се отвора дилемата дали одговорите се сведуваат на нечии впечатоци, конкретни сознанија или сознанија добиени од кафе'паузите? од Кристина Мачкиќ

„IZJAVUVAM DEKA vo vr{eweto na sudiskata funkcija }e se pridr`uvam na Ustavot, zakonite i me|unarodnite dogovori ratifikuvani vo soglasnost so Ustavot, deka }e sudam zakonito, ~esno, sovesno, nezavisno i odgovorno, i deka }e gi za{tituvam slobodite i pravata na ~ovekot i gra|aninot“- vakva izjava dava sekoj izbran sudija vo Republika Makedonija.

Sega ovaa izjava e stavena na test. ]e ja analiziraat sudii, sudska policija, no i daktilografki i higieni~ari. ANONIMNO. Ozboruvaweto, odmazdata na poedinci kon sudii mo`e da po~nat. Vo makedonskite sudovi startuva noviot kriterium za ostvaruvawe na sudiska kariera. Od anonimna anketa }e

zavisi dali kandidatot mo`e da bide izbran za povisok sud. Sekako deka ima i drugi kriteriumi, no vo kone~noto boduvawe, anketata mo`e da pridonese kandidatot, ako imal dobri rezultati vo ocenuvaweto na kvalitetot i kvantitetot na negovata rabota poradi nekoj bod pomalku, da ja izgubi trkata.

Koja e celta na anonimnata anketa?

Koj gi sostavuva pra{awata ? „Forum“ pobara pojasnuvawe od Sudskiot sovet i od Zdru`enieto na sudii. Od nepoznati pri~ini ne bea raspolo`eni da ì pojasnat na javnosta {to }e se postigne so vakva anonimna anketa. Edinstveno Sudskiot sovet na veb stranicata go objavi pravilnikot spored koj }e se sprovede anketata.

No, „Forum“ dojde do desette pra{awa koi }e go odreduvaat patot na karierata na eden sudija.

Prviot vpe~atok koga }e se vidat pra{awata na anonimnata anketa e za~uduva~ki. Anketata bara odgovori za ~esnosta, trudoqubivosta i moralniot integritet na poedinecot. КОДЕКСОТ СОБИРА ПРАШИНА Nezavisno sudstvo e neophodno dokolku sudovite treba da ja ispolnat svojata uloga kako ~uvari na vladeeweto na pravoto i so toa da obezbedat pravno ureduvawe. Vistinskiot izvor na sudskata mo} e javno prifa}awe na moralniot avtoritet i integritet ili ~esnost na sudiite.

Vo soglasnost so Osnovnite princi-

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

19

pi za nezavisnosta na sudstvoto na Obedinetite nacii, su{tinski e nu`no sudiite, individualno i kolektivno, da gi po~ituvaat sudiskite funkcii i doverba i da te`neat kon toa da ja zajaknat i odr`uvaat doverbata. Za toa postojat principi i pravila so koi se vospostavuvaat standardite za eti~ko odnesuvawe na sudiite.Tie se napi{ani za da im obezbedat na sudiite pomo{ vo naso~uvaweto i da sozdadat struktura za regulirawe na nivno odnesuvawe. Isto taka, tie treba da se tolkuvaat kako nadopolnuvawe, a ne omalova`uvawe na postoe~kite zakonski pravila i odnesuvawa koi{to go obvrzuvaat sudijata. Seto toa e napi{ano vo Kodeksot na sudiite koj re~isi vo sekoja sudiska kancelarija mo`e da se vidi vo staklena ramka. No, mo`ebi ve}e Kodeksot nekade samo sobira pra{ina. Vrednostite koi{to gi poddr`uva Kodeksot se: pristojnost, nezavisnost, integritet, nepristrasnost, ednakvost, stru~nost, trudoqubivost i odgovornost. Tokmu za ovie odgovornosti, Sudskiot sovet vodi kontrol po dobieni soznanija od pretstavki na pretsedateli na sudovi ili stranki vo postapka. No, sega tokmu Sudskiot sovet sproveduva kontroverzna anketa, za koja sudiite velat deka e nepravedna, degradira~ka i podlo`na na manipulacii. АНАЛИЗА Anonimnata anketa ja sproveduva tri~lena komisija od dvajca sudii i eden sudski rabotnik. Sudiite }e gi stavat anketnite listovi so odgovorite vo kutija. Onie koi }e ja popolnat anketata imaat pet odgovori - alternativi na sekoe pra{we. Gradacijata po~nuva so mnogu zadovolen, potoa zadovolen, pa sleduva delumno zadovolen, nezadovolen, mnogu nezadovolen. Vedna{ se postavuva dilemata dali odgovorite se sveduvaat na ne~ii vpe~atoci, konkretni soznanija ili soznanija dobieni od kafe-pauzite. Pra{awata na anketata se formulirani kako konstatacii. „Forum“ gi konsultira{e sudiite vo pove}e sudovi i go ~ita{e Kodeksot na sudiite. Kako i Sudskiot sovet sprovede anonimna anketa.

Eve gi rezultatite.

Prvoto pra{awe e: „Odnosot na sudijata kon rabotata (rabotata ja izvr{uva efikasno i navremeno)“.

Za da se dojde do vistinskiot odgovor na pra{aweto, Ministerstvoto za pravda vovede elektronsko sle-

20

Pra{aweto na koe }e odgovaraat anonimno vrabotenite vo sudovite

dewe na dvi`eweto na predmetite.

Ovoj sistem e najmerodaven da gi prezentira podatocite za efikasnosta i navremenoto srabotuvawe na predmetite. Kolku daktilografka ili kolega na sudija so koj nikoga{ ne rabotele vo sudnica }e mo`e da dade soodveten relevanten odgovor koga vo nitu eden moment ne e vklu~en vo uvidot na rabotata na kolegata?

Vtoroto pra{awe e: „Urednost vo vodeweto na spisite - predmetite koi se vo rabota kaj sudijata“.

Istite dilemi kako i na prvoto pra{awe. Urednosta na sudijata mo`e da ja znae slu`benikot so koj raboti. Nikoj vo sudot ne smee da gi gleda predmetite na sudijata dali se uredno zalepeni. Tuka vedna{ sudiite se vo dilema kako vrabotenite vo celiot sud }e znaat dali sudijata e ureden ili ne?

Tretoto pra{awe e: „Podgotvenost za dopolnitelna rabota vo vr{eweto na sudiskata funkcija“.

Vo zavisnost od pravilnoto vr{ewe na sudiskata funkcija, sudijata mo`e da se vklu~i vo slednive aktivnosti: da pi{uva, predava, pou~uva i da u~estvuva vo dejnosti povrzani so zakonot, pravniot sistem, sproveduvawe na pravdata i sli~ni raboti. Toa se zadol`enija koi gi odobruva Sudskiot sovet ili, pak gi nalo`uva da gi izvr{uvaat vo Akademijata za sudii i obviniteli.

Vrabotenite vo sudot ne znaat nitu, pak, im e dol`nost da gi znaat aktivnostite na sudijata. ^etvrtoto pra{awe e:„Odnosot na sudijata kon vrabotenite vo sudot“.

Sudijata postojano mora da odr`uva red i pristojnost vo site postapki vo koi e vklu~en. Mora da bide trpeliv, dostoinstven i u~tiv vo od-

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

nosot so parni~arite, porotnicite, svedocite i drugi lica so koi raboti po slu`bena dol`nost. Ova e edinstvenoto pra{awe na koe vrabotenite mo`e da dadat validen odgovor.

Pettoto pra{awe e: „Komunikacija so stranki i drugi organi“.

Vo sudnicata osven daktilografot, porotnicite i strankite, nitu eden vraboten ne prisustvuva na sudskiot proces. Taka, ednostavno se postavuva dilemata kolku relevantni odgovori }e dadat vrabotenite i kolegite koga nikoga{ ne slu{nale nitu videle kako sudijata raboti vo sudnica. [estoto pra{awe e: „^uvawe na ugledot i dostoinstvoto na sudijata i sudot“. Sudijata mora da odbegnuva nepristojnost i sè {to mo`e da izgleda nepristojno vo site svoi aktivnosti kako sudija. Sudijata mora da izbegnuva koristewe na svojot dom za poseti na ~lenovi od pravnata profesija, za primawe na klienti ili drugi ~lenovi na pravnata profesija vo okolnosti koi mo`at opravdano da predizvikaat somnevawe kako sudijata pristojno se odnesuva. Kako }e odgovorat na ova pra{awe vrabotenite koi nitu znaat nitu mo`e da znaat koj odi doma kaj sudijata, osobeno poradi okolnosta deka na mnogu sudii roditelot i najbliskiot rodnina (brat, sin...) se advokati ili sudii vo drugi sudovi.

Sedmoto pra{awe e: „^uvawe na nezavisnosta, nepristrasnosta i doverlivosta na sudstvoto“.

Sudijata mora da odbegnuva blisko li~no povrzuvawe so drugi ~lenovi na pravnata profesija, osobeno so onie koi{to rabotat vo sudot na toj sudija, kade {to takvoto povrzuvawe mo`e da pottikne somnevawe ili

vpe~atok deka se raboti za favorizirawe ili pristrasnost.

Osmoto pra{awe e: „Odnesuvaweto na sudijata nadvor od sudot“.

Pristojnosta i kulturnoto odnesuvawe se bitni za vr{ewe na site dejnosti na sudijata. Sudijata mora da odbegnuva nepristojnost i sè {to mo`e da izgleda nepristojno vo site svoi aktivnosti kako sudija.

Bidej}i e izlo`en na postojano kriti~ko javno ispituvawe, sudijata mora da prifati li~ni ograni~uvawa koi{to mo`ebi se te{ki za obi~en gra|anin, i treba da go stori toa slobodno i dobrovolno.

Osobeno, sudijata mora da se odnesuva na na~in koj{to e vo sklad so dostoinstvoto na sudiskata funkcija. No, vrabotenite vo sudot ne se onie koi se vo postojna pridru`ba na sudijata za da znaat kakvo e negovoto odnesuvawe.

Devettoto pra{awe e: „Po~ituvawe na kodeksot na sudskata etika“.

Eti~kiot Kodeks i negovite na~ela treba da se razberat kako izraz na svojata visoka svest za zna~eweto i ulogata na ovaa institucija vo obezbeduvaweto na nezavisnosta i samostojnosta na sudstvoto vo Makedonija. Ovoj Kodeks e li~na i profesionalna zalo`ba na sudiite da se odnesuvaat spored principite nave-

deni vo Kodeksot. Nepo~ituvaweto na Kodeksot vodi kon sankcii za sudijata regulirani so Zakon.

Desettoto pra{awe e: „Poznavawe i po~ituvawe na sudskiot delovnik“.

Delovnikot na sudot, sepak, e najva`en za pretsedatelot na sudot. No, kolku go poznavaat sudiite, nitu eden od vrabotenite ne mo`e da znae. Toa e li~na rabota na sudijata koja na sosema drug na~in mo`e da se proveri.

Na krajot sudiite potenciraat dve najbitni poenti. Kandidatot koj na koe bilo pra{awe }e dobie lo{ odgovor, nema na~in kako da go doka`e sprotivnoto. Kandidatot prvo i osnovno nema uvid vo rezultatite od anketata, nitu, pak, mo`e da mu se garantira to~en rezultat. Manipulacii se mo`ni bidej}i anketniot list nikoj ne go potpi{uva, pa taka nema evidencija kolku liv~iwa }e bidat ufrleni vo kutijata, a kolku mo`ebi }e bidat dodadeni. Sudiite stravuvaat deka sudskite slu`benici koi dosega organizirale nekolku {trajkovi sporeduvaj}i gi platite so sudiite, tendenciozno da zaokru`uvaat negativni odgovori. ВРЕМЕ Е ЗА ЧИСТКА Kolku Sudskiot sovet }e mo`e da ima verba na ovaa anketa, }e poka`e is-

kustvoto od nejzinoto sproveduvawe. Sudiite, sepak, najbitno e da se borat so svojata rabota. Kvantitetot, a osobeno kvalitetot na sekoja sudska odluka spored site svetski standardi e osnovniot kriterium za sudijata da napreduva vo karierata.

Ot~et za svojata rabota dava samo pred Sudskiot sovet, no ne i pred vrabotenite osobeno ne pred onie na poniska pozicija. So ovaa anketa pravoto na sudijata da se brani, da ja osporuva verodostojnosta, da debatira za odredeni pra{awa e svedeno na nula. Sudiite se voznemireni oti so vakviot na~in na nivna evaluacija, poradi lo{i me|u~ove~ki odnosi vo sudot ili odmazdqubivi nagoni kvalitetot na nivnata makotrpna rabotata mo`e da bide miniran. Sè poglasno sudiite zboruvaat deka na sudstvoto mu treba remont. Iako Ministerstvoto za pravda e najaktivno vo sproveduvawe na sudskite reformi so donesuvawe novi zakoni i pravila i so napi{ani iljadnici stranici propisi, so voveduvawe na informati~kata tehnologija i izgradbata na novite sudski kapaciteti, sepak kodot na sudiite sè u{te ne e sment.

Mo`ebi e vreme e za ~istka, odnosno za generalen reizbor - ne{to za {to se slo`ni sudiite.

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

21

НАВИВАЧКИ ГРУПИ

Дежурни виновници Навивачките групи често се вмешани во инциденти кои влијаат на меѓуетничките односи во земјата. Македонците учествуваат во инциденти, бидејќи тоа го прават останатите членови на групата, а Албанците кога тоа од нив го барал нивниот лидер од Фросина Факова „JAS SUM SAMO tip na kogo mu e dosadno na 30 godini, so rabota bez perspektiva koj `ivee za vikendite.

Slu~aen seks, piewe i te{ki drogi i ponekoga{ tepawe nekogo“. Ova e `ivotot na Tomi Xonson, naviva~ na ^elzi od filmot „Fudbal fektori“ koj va`i za eden od filmovite koj najdobro gi opi{uva angliskite naviva~i.

Namesto dosadna sabota, is~ekuvawe na istoriski natprevar so naj`estokiot rival na svojot tim. A pred natprevarot `estoka tepa~ka so naviva~ite od sprotivniot tim, Milvol, koja zavr{uva so krvavo lice na strastniot naviva~ i tragi~en kraj za eden od negovite drugari. „I najsme{no od sè e {to sevo ova mo`ev da go predvidam. No, toa e toa {to go pravi tolku vozbudlivo“, veli glavniot lik vo filmot.

Za „Komitite“ edni od najstrastnite naviva~i na skopskiot klub „Vardar“, ova e lo{a slika za naviva~ite. „Koga }e se ka`e naviva~, vedna{ asocira na tepawe, na huliganstvo. Se zaborava deka nas nè povrzuva strasta kon klubot, nie sme kako eden vid semejstvo i taka i dejstvuvame. Tie etiketi deka sme nasilnici ili huligani, toa nema vrska. Konkretno vo na{ata naviva~ka grupa ima lu|e {to se so fakulteti, obrazovani lu|e. Zna~i ne mo`e da se pretstavuva deka naviva~ite se huligani, pijanici, deka imame strast kon tepawe“, veli za „Forum“, Aleksandar, eden od naviva~ite na „Vardar“.

Ovaa naviva~ka grupa, kako i pove}eto drugi vo Makedonija, se finansira sama, nemaat poddr{ka od klubot „Vardar“. Velat deka ima lu|e koi tro{at mnogu vreme i energija za klubot i seto toa go rabotat bez pari, samo za qubov kon klubot.

No, bodreweto na omileniot tim ~esto zavr{uva krvavo, so huliganski nastap na v`e{tenite naviva~ki

22

glavi. So tupanici, kloci, frlawe stol~iwa, navredi i pcosti na etni~ka osnova, policija, pendreci i uapseni. Krv i tepa~ki ima naj~esto koga igraat dva tima od razli~ni etni~ki zaednici.

Toga{ namesto da se natprevaruvaat timovite, se tepaat naviva~ite i se presmetuvaat Makedoncite i Albancite. I tuka se postavuva pra{awe dali toa e qubov kon klubot ili nacionalizam i `elba za tepawe? Aleksandar veli deka qubovta kon zemjata ne e nacionalizam i deka omrazata kon drugata etni~ka grupa se preuveli~uva. „Kaj nas postoi ~uvstvo za Makedonija, toa e osnovna ideja i zatoa imeto na grupata ni e „Komiti“. Nacionalizam ne e qubovta kon zemjata. Na prvo mesto ni e Vardar, na vtoro mesto e Makedonija, toa ni e moto.

Omrazata kon drugata etni~ka grupa e preuveli~uvawe“, veli Aleksandar koj 14 godini e naviva~ na „Vardar“. МАКЕДОНЦИТЕ ЈА СЛЕДАТ ТОЛПАТА, АЛБАНЦИТЕ СВОЈОТ ЛИДЕР Naviva~kite grupi vo Makedonija se pojavuvaat vo 80-tite godini, no najgolema ekspanzija se slu~uva so osamostojuvaweto na Makedonija, na po~etokot na 90-tite godini. „Toga{ mladite po~nuvaat da se identifikuvaat so odredeni klubovi, prete`no toa se fudbalski timovi, pri {to gradat svoj imix preku toa, gradat svoi simboli, svoe obele`je i pretstavuvaat nekoja lokalna subkultura“, veli Ivan

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

Anastasovski, profesor na Fakultetot za fizi~ka kultura koj go istra`uva deluvaweto na naviva~kite grupi vo Makedonija.

Za da gi otkrie pri~inite za devijantnoto odnesuvawe na naviva~ite, koe neretko ja pretstavuva Makedonija vo lo{o svetlo na me|unaroden plan, Anastasovski napravil istra`uvawe koe opfa}a del od naviva~kite grupi. Istra`uvaweto poka`alo deka odnosite vo semejstvoto i sredinata na `iveewe vlijaat vrz pripadnicite na naviva~kite grupi, koi naj~esto se mladi lica. No, osven ovie faktori, eden od najbitnite faktori vo zemja kako Makedonija e etni~ka pripadnost.

Makedoncite u~estvuvaat vo incidenti, bidej}i toa go pravat ostanatite ~lenovi od grupata, a Alban-

cite u~estvuvale vo incidenti koga toa od niv go baral nivniot lider, poka`alo istra`uvaweto. „Se poka`a deka 56 procenti od naviva~ite koi pripa|aat na makedonskite naviva~ki grupi rekle deka u~estvuvaat vo odredeni incidenti, odnosno deka pravat odredeni incidenti vrz baza na toa {to celata grupa go pravi toa. I vrz baza na toa se motiviraat. Za razlika od niv, 43 procenti od pripadnicite na albanskite naviva~ki grupi, se opredelile za incidenti i rekle deka toa go baral od niv liderot,

odnosno mo`e da ka`ame deka se podlo`ni na vlijanie na poedinec lider koj e glaven simbol na taa grupa, prepoznatliv za taa grupa“ veli Anastasovski. ПОЛИТИЧКИ МАНИПУЛАЦИИ Raspadot na porane{niot sistem, raspadot na Jugoslavija zapo~na tokmu so fudbalski natprevar. Na 13 maj 1990 godina, klubot Crvena yvezda od Belgrad gostuva{e vo Zagreb za da igra protiv Dinamo na stadionot „Maksimir“. So Crvena yvezda dojdoa pove}e od 3.000 fanovi, zaedno, so sega pokojniot @eqko Ra`natovi} - Arkan, nejzin istaknat ~len, voda~ na srpskata paravojska.

Pred po~etokot izbuvnaa nekolku mali tepa~ki. Policiskite zasilu-

vawa pristignaa vooru`eni so oklopni vozila i vodeni topovi. Huliganite ja demoliraa hrvatskata prestolnina i go zapalija stadionot „Maksimir“. Ostana zapametena reakcijata na fudbalerot na Dinamo, Zvonimir Boban koga go udri policaecot, branej}i fan na Dinamo, pretepan od policijata.

Posledniot incident na skopskoto Kale povtorno gi otvori somne`ite deka naviva~kite grupi lesno se manipuliraat i se koristat za ostavruvawe na politi~ki celi. Po prvata vest deka nastanal incident na Kale me|u grupite „za“ i „protiv“ izgradba na objektot, vtorata informacija be{e deka vo masovnata tepa~ka se vklu~eni Komitite od edna strana i [vercerite od druga strana. „Tie mladi lu|e brzo vleguvaat vo rizik, im vrie krvta, adrenalinot kaj niv e dominantna kategorija vo takva situacija i tie ne razmisluvaat mnogu. Tuka sekoga{ politi~kite eliti nao|aat pogodno tlo za da realiziraat odredeni svoi celi.

Ako se vratime kaj nas, zna~i mnogu e lesno edna odredena parola, odredeno nezadovolstvo kako vlijatelna politi~ka grupa ili poedinec da go iska`ete preku ovaa grupa mladi lu|e. Tie se podvodlivi, lesno se manipuliraat. Interesot na naviva~kite grupi preku takvoto odnesuvawe koe sekoga{ e pod za{tita na centri na politi~ka mo} gi le~i nivnite frustracoii vo dadeno op{testvo“, analizira Anastasovski.

Po masovnata tepa~ka na Kale, koja se zakanuva{e povtorno da gi zovrie me|uetni~kite odnosi vo Makedonija, sleduva{e u{te eden tenzi~en vikend, po najavite za povtoren sobir na grupite na Kale. No, vikendot pomina mirno, a mirno be{e i na rakometniot natprevar „Vardar Pro - Kopnehagen“. Tokmu od ovoj natprevar Komitite im ispratija poraka na politi~arite da gi trgnat racete od niv so paroli: „Dodeka vie (DPMNE SDSM) prodavate demagogija, ‘drugite’ ja ostvaruvaat svojata ideologija“. Ako gi pra{ate Komitite za politi~kite vlijanija i za slikata vo javnosta za niv i za drugite naviva~ki grupi, }e vi odgovorat: „Nie sme de`urni vinovnici za sè“. „Ve}e preku glava ni e od sekakvo etiketirawe. Za koj bilo problem {to }e se slu~i, nas nè poso~uvaat, bilo da e vo Kale, Nerezi, \or~e, Dra~evo, vedna{ toa se naviva~i, vedna{ tie se onie koi krevaat ten-

zija, a tie zaboravaat deka nie kako grupa sme formirani pred da bidat formirani tie politi~ki partii“, veli Aleksandar.

Toj veli deka odgovornosta na naviva~ite e na stadionite, nadvor od stadionite, tie se obi~ni gra|ani i sekoj razmisluva so svoja glava.

Anastasovski, pak, veli deka rabotite sè po~esto se generaliziraat i povikuva na vozdr`anost sè dodeka ne se utvrdi deka naviva~kite grupi u~estvuvale vo incidentot. „Ako vidite nekoj incident vo koj u~estvuvaat pogolema grupa lu|e se slu~uva vedna{ da ka`eme da, toa se pripadnici na naviva~ki grupi i tie go predizvikale toj incident, a pri toa nemame oficijalen dokaz deka toa e taka“, veli Anastasovski.

Etni~kata netprpelivost ne se pojavuava samo me|u naviva~kite grupi, tuku i na sportskite tereni me|u fudbalerite, me|u sportistite.

Nacionalnata pripadnost gi podeli i dvajcata najdobri drugari Vlade Divac i Dra`en Petrovi}, dvajca odli~ni ko{arkari - reprezentativci koi ja odnesoa Jugoslavija na vrvot, edniot Srbin, a drugiot Hrvat. No, zaostrenite odnosi me|u Hrvatska i Srbija pred raspadot na Jugoslavija, go skr{ija i nivnoto prijatelstvo. Koga Jugoslavija go osvoi zlatniot medal na Svetskoto prvenstvo protiv Amerika vo 1990 godina, naviva~ite istr~aa na terenot. Petrovi} toga{ go dr`e{e znameto na Hrvatska, edna od {este republiki koi ja so~inuvaa Jugoslavija, a koja saka{e da se oddeli od federacijata. Divac go zede znameto i go frli na zemja. Po natprevarot, Divac tvrde{e deka ne go napravil kako ~in protiv Hrvatska i deka istoto }e go napravel so srpskoto zname. Kaj Srbite stana heroj, a negativec kaj Hrvatite. Ova go ottu|i od negoviot najdobar prijatel Hrvat, Dra`en Petrovi}, so kogo nikoga{ ne gi ras~istija nedorazbirawata. Petrovi} go izgubi svojot `ivot vo soobra}ajka vo Germanija. „Za da se izgradi prijatelstvo potrebni se godini, no samo edna sekunda treba za da se sru{i. Sekoga{ veruvav deka }e ima den koga so Dra`en }e sedneme i }e porazgovarame, no toj den, za `al, nikoga{ ne dojde“, veli Divac vo filmot snimen za nivnoto prijatelstvo „Edna{ bra}a“. Divac se prosti so Petrovi} na negoviot grob.

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

23

ЖИВОТ БЕЗ МАТИЧЕН БРОЈ

Деца – фантоми Повеќе од илјада ромски семејства не ги регистрирале своите деца во матичната книга на родените. Сега, децата немаат здравствено осигурување, ниту одат во училиште. Правно, не постојат никаде од Мери Јордановска

PETGODI[NO DEVOJ^E od romska nacionalnost ja preminuva{e ulicata vo naselbata Topaansko Pole vo Skopje. Se dvi`e{e nakaj svojot dom, premoreno, bidej}i cel den prose{e na edna od skopskite krstosnici.

Ne go zabele`a voziloto koe so golema brzina se dvi`e{e po bulevarot. Se slu{na silen udar. Pred golem broj o~evidci, le`e{e bez`ivotnoto telo na devoj~eto.

Petgodi{noto devoj~e vedna{ be{e preneseno vo Urgentniot centar vo Skopje, no zaludni bea site napori da se spasi nejziniot `ivot. Re~isi pet godini podocna, slu~ajot sè u{te

24

nema epilog, a voza~ot ne odgovara{e za odzemeniot `ivot. Zo{to? Zatoa {to devoj~eto ne postoi vo mati~nata evidencija na Makedonija.

Toa e ~ovek – fantom. Isto kako {to be{e i devetgodi{noto mom~e od Tetovo, pred mnogu godini pregazeno od vozilo {to se dvi`elo so golema brzina. I pokraj otvorenata sudska postapka, voza~ot ja izbegnal odgovornosta, zatoa {to ne mo`elo da se doka`e deka mom~eto navistina postoelo.

Dva izgubeni `ivota, a vo mati~nata evidencija – isto kako nieden.

Ovie deca nemale izvodi od mati-

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

~nata evidencija, a so toa, ne se tretiraat nitu kako postoe~ki makedonski gra|ani. Vo zapisnicite na nadle`nite }e ostanat zapi{ani samo kako udreni deca. Bez ime i prezime, bez mati~en broj. Niv gi spojuva nacionalnosta – i dvete deca se Romi. Po~inati se, a spored evidencijata, ne bile ni rodeni. Pominati se mnogu godini od nivnata smrt.

No, i po tolku vreme, sudbinata na neregistriranite Romi ja `iveat pove}e od iljada semejstva vo zemjava. Vo tekot na proektot sproveden od Prvata detska ambasada vo svetot

„Me|a{i“, identifikuvani se 840 deca – fantomi, koi ne poseduvaat izvodi od mati~nata evidencija. Od niv, 338 voop{to ne se registrirani ili duri ne se nitu prijaveni. „Pri~ini za nastanuvawe na vakvata situacija ima bezbroj. Od nemaweto dokumentacija od strana na roditelite, nemaweto finansii, dokolku roditelite `iveat vo vonbra~na zaednica bez to~no navedena pri~ina, ako majkata nema otpusna lista od bolnica, strav od kazna, neznaewe, nezainteresiranost na roditelite, deca rodeni vo doma{ni uslovi, nemawe dokaz za tatkovstvo, nemawe regulirano mesto na `iveewe, neinformiranost...“, veli Dragan Zmijanac izvr{en direktor na prvata detska ambasada vo svetot „Me|a{i“.

U{te pogolem e problemot da se identifikuvaat ovie deca. No, dovolno e samo da pro{etate niz improviziranite `iveali{ta na Romite vo naselbata [uto Orizari.

Re~isi i da nema semejstvo kade site `iteli se prijaveni vo makedonskata mati~na evidencija. РЕАЛНО 7, ЗАКОНСКИ 5 Vo ku}a vo naselbata [uto Orizari, `iveat sedummina. No, pred zakonot, samo petmina. Trite deca na Sejfula \usefai nemaat izvodi, nemaat dr`javanstva, a so samoto toa i nikakvi prava kako gra|ani na Makedonija. Decata ne odat vo u~ili{te, zatoa {to nemaat dokumenti, ne mo`at da dobijat zdravstveno osiguruvawe, socijalna ili druga dr`avna pomo{. „Nemaat dokumenti, nemame pari za da im izvadime. Sakam da mi u~at decata vo u~ili{te, da mo`at da se snajdat vo `ivotot, da ne bidat kako mene da odat po kontejneri“, veli \usefai.

Taa svoite deca gi rodila doma.

Koga po~nale porodilnite bolki, gi povikala najbliskite za da ì pomognat da se porodi. Veli deka toa go storila poradi strav, deka dokolku otide vo bolnica, toa }e ja ~ini skapo. Ne znaela deka poroduvaweto vo dr`avnite bolnici e besplatno.

Podocna, sakala da gi registrira, no ne go zapazila zakonskiot rok.

I [e}erija Rustemi ja deli istata sudbina. Nejzinite dve deca ne postojat pred makedonskite zakoni. Se porodila vo bolnica, no vo toa vreme ni samata nemala dokumenti.

Potoa uspeala da izvadi za sebe, no ne i za svoite deca.

Iljada Rom~iwa "ne postojat" za dr`avata „Ne mo`ev, ne uspeav da izvadam izvodi za moite deca. Ednostavno, ni{to ne mo`am da storam za niv. @alno e, no toa e vistinata“, veli Rustemi.

Ja pra{avme dali barem gi pameti rodendenite na svoite deca. Kratko ni odgovori: „Odamna be{e. Eve ima kolku godini...ne mo`am da zapametam, ne znam koga se rodija“.

Od nevladinata organizacija „Ambrela“ velat deka ovie problemi vo najgolem del se javuvaat poradi nedostig od edukacija kaj romskata populacija. Pa taka, majkite koi se poroduvaat doma se pla{at deka poradi toa mo`at da imaat problemi so zakonot, dokolku zadocnat so prijavuvaweto po~nuva stravot da

ne bidat krivi~no goneti ili, pak, voop{to ne znaat kade da gi prijavat svoite deca. „Koga nema navreme da go prijavat deteto, toga{ semejstvata se pla{at od krivi~ni postapki, od kazni.

Drugi pri~ini se i neukosta i nepoznavaweto na postapkata za vadewe izvodi kaj pogolemiot broj semejstva. A podocna, koga }e posakaat da gi registriraat decata se javuvaat problemi so administracijata. Tie te{ko se snao|aat vo siot toj administrativen lavirint, a od druga strana se soo~uvaat i so diskriminatorski tretman od strana na slu`benicite“, veli Qatife [ikovska od zdru`enieto na gra|ani „Ambrela“.

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

25

Taa raska`uva deka pristapot kon Romite e mnogu porazli~en otkolku kon ostanatite gra|ani. Koga slu`benicite }e zabele`at deka nekoj dokument nedostiga, ednostavno ne im davaat informacija i ne gi upatuvaat tamu kade {to e potrebno.

Tuka naj~esto i zavr{uva potragata po dokumenti. A nivnite deca ostanuvaat `ivi vo realnosta, a nitu `ivi nitu mrtvi vo statitistikata.

Tokmu i zatoa gi narekuvaat lu|efantomi.

Postojat i slu~ai koga od ovaa nevladina organizacija uspevale da gi evidentiraat vo Mati~nata kniga

stracija i da formira pomo{ni slu`bi vo op{tinite za pomo{ pri registracija. Osven toa, velat od nevladinite organizacii, dokolku dr`avata se stremi kon toa da ima realna evidencija za gra|anite, treba da inicira zakonski promeni vo nasoka na olesnuvawe na prijavuvaweto i da odredi ednokratni stimulativni paketi za prvo prijavuvawe dete.

Spored ~lenot 15 od Univerzalnata deklaracija za ~ovekovi prava od 1948 godina, sekoj ima pravo na dr`avjanstvo i na nitu edno lice ne smee proizvolno da mu se odzeme

Neophodna e poednostavna regulativa za prijavuvawe na decata na rodenite i da im pomognat na semejstvata. ШТО ДА СЕ НАПРАВИ?

Od nevladinite organizacii velat deka pogolemiot broj deca koi ne se registrirani vo Makedonija se Romi. Tie ne se zdravstveno osigurani i ne se vklu~eni vo obrazovniot sistem, iako zakonite velat deka ne smee da ima gra|anin bez zdravstveno osiguruvawe. Zakonite za obrazovanie, pak, velat ne smee dete na vozrast pogodna za obrazovanie da e nadvor od obrazovniot sistem. „Nema pogolema diskriminacija od toa dr`avata da ne najde na~in da go re{i ova pra{awe nekolku godini nanazad, a za toa sekoja godina da predupreduvaat gra|anskite organizacii, Evropskata komisija i drugi me|unarodni organizacii vo Makedonija“, veli Zmijanac.

Od nevladinite organizacii apeliraat deka pove}e od potrebno e da se vospostavi elektronsko sobirawe na potrebnite podatoci za regi-

26

dr`avjanstvoto. Pravoto na dr`avjanstvo e osnovno ~ovekovo pravo.

I pokraj ova, me|unarodnata zaednica vo momentov se soo~uva so brojni situacii na bezdr`avjanstvo. Od Ministerstvoto za trud i socijalna politika priznavaat deka nedostigot od izvodi za ra|awe, dr`avjanstvo, li~ni karti, paso{i, voza~ki dozvoli, povlekuva so sebe spre~enost na Romite da se zdobijat so zdravstvena za{tita, socijalna za{tita i sigurnost, socijalno osiguruvawe, obrazovanie, vrabotuvawe, domuvawe... eden dolg spisok na primenlivi ~ovekovi prava, koi ne pretstavuvaat ideal, tuku neophodnost za eden dostoinstven ~ove~ki `ivot, realnost bez koja ne se mo`e.

Mnogu izve{tai uka`uvaat deka pripadnicite na Romskata etni~ka zaednica se soo~uvaat so te{kotii pri dobivaweto na li~ni dokumenti ili so nedostig od istite. Sepak, ne postojat precizni podatoci za to~na brojka na lica koi se soo~uvaat so vakov problem vo Makedonija i po{iroko vo regionot.

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

„Problemot na pristapot na Romite do dokumenti za li~na identifikacija e utvrden od Vladata. Za nadminuvawe na ovoj problem se formira{e me|uresorska rabotna grupa sostavena od pretstavnici od Ministerstvoto za trud i socijalna politika, Ministerstvoto za vnatre{ni raboti, Kabinetot na ministerot bez resor, Upravata za mati~na evidencija, UNHCR, UNICEF, Informativniot centar za gra|ansko op{testvo, romski NVO i eksperti koi rabotaat na ovoj problem zaedni~ki da podgotvat preporaki do Vladata za nadminuvawe na ovoj problem. Imaj}i predvid deka problemite povrzani so neposeduvawe na dokumenti za li~na identifikacija od strana na pripadnicite na zaednicite na Romite, osobeno vo zemjite od porane{na Jugoslavija, gi onevozmo`uvaat ovie lica da gi ostvarat svoite osnovni ~ovekovi prava, dr`avnite avtoriteti, gra|anskite organizacii i me|unarodnite organizacii smetaat deka ova pra{awe bara itni re{enija za spre~uvawe i iskorenuvawe na bezdr`avjanstvoto i za{tita na licata bez dr`avjanstvo ili licata koi se izlo`eni na rizik na bezdr`avjanstvo“, velat od Ministerstvoto za trud i socijalna politika.

Rabotna grupa koordinirana od ova ministerstvo podgotvilo merki za identifikacija na lica koi nemaat li~na dokumentacija. Ovie merki treba da se implementiraat do krajot na 2012 godina.

Dali i koga navistina }e se slu~i toa, ostanuva neizvesno. A dotoga{, decata na [e}erija i na Sejfula nema da si gi znaat svoite rodendeni, a lica koi odzele ne~ij `ivot, nema da odgovaraat pred sudot, samo zatoa {to ne se evidentirani vo Upravata za mati~na evidencija.

(Istra`uvaweto e poddr`ano od Danskata asocijacija za istra`uva~ko novinarstvo i od proektot SKUP)

ФЕРИДЕМОКРАТСКИ БЕЛЕШКИ

Слепците Докетисти Ферид Мухиќ SABATO VELI: „So svetot vladeat slepcite. Ne metafori~ki - tuku navistina vladeat, tie se tajni gospodari na celiot svet!“ I vo pravo e. Edinstveno pojasnuvawe koe jas bi go dal, se odnesuva na zborot „tajni“. Mislam deka gospodarite na svetot ne se voop{to tajni, skrieni, tuku vo 99 otsto slu~ai sosema javni, dobro poznati individui.

Nivnite lica ve gledaat od naslovnite stranici na site svetski dnevni vesnici i nedelni magazini; so svoite notorno prazni verizmi tie vi se obra}aat od TV ekranite i radiostanicite. Se razbira, i vie i jas, znaeme deka eden sosema mal procent gospodari na svetot izbrale da skapuvaat vo svoite luksuzni duvla anonimni; tie sekako imaat svoi motivi za vakvata konspirativnost! Spored mene, ona {to navistina e „tajno“ vo vrska so site vladeteli, bez ogled dali stanuva zbor za kralevi, premieri, pretsedateli na dr`avi ili na golemi svetski organizacii i multinacionalni korporacii, ne e nivniot identitet, tuku ona kon {to poso~uva Sabato: nivnoto slepilo! Ne e tajna deka tie se gospodari na svetot; tajnata e deka tie se slepci! Ovaa tajna ne ja znaat nitu tie so koi se vladee, bez ogled dali se vikaat podanici, privrzanici, sledbenici ili gra|ani, nitu za nea se svesni samite gospodari na svetot!

Onoj koj vladee, nu`no oslepuva!

Sekoja vlast e sostojba na vistinsko slepilo. Otkako stanal kral, Edip (Ojdip) moral samiot da si gi izvadi o~ite. Deka pred toa, za da stane kral, Edip storil golemi zlodela, poznato e. Otsekoga{ mi izgleda{e indikativno {to eksplicitnata simbolika na tie zlodela bila ignorirana! Da potsetam: na patot kon kralskata kruna, Edip go ubil svojot tatko i potoa legnal so svojata majka. Toa zna~i deka go ubil slobodniot duh na svojot narod (na koj i samiot mu e sin), i ja oskvernavil ~esta na svojata zemja (koja i nemu, kako i na site so`iteli) mu e majka! Go storil toa bez namera, popravo, bez da vidi koj mu e tatko i

koja mu e majka! Ve}e samata `elba da se vladee, oslepuva! Zatoa sekoj vladetel na svojot narod i na svojata zemja im go pravi istoto {to i Edip!

Pravewe zlodela spa|a vo rutinska cena na sekoja vlast. Nema lek protiv slepiloto predizvikano od strasta za vladeewe. Koga samo }e pomislam kolku beskrupulozno go sokrile svoeto slepilo!? Ja proglasile za slepa, ni pomalku ni pove}e, ne vlasta, tuku qubovta!? Qubovta e slepa?? Ete vi ja najgolemata laga vo celata istorija!

Kobno podmetnuvawe so koe, onie koi ne znaat {to e qubov, tie koi ve}e ne qubat, i koi nikoga{ ne qubele, stanaa najpovikani sudii i vrven kriterium za vqubenite. Tie koi ne gledaat, svoeto slepilo im go nametnale kako vistina na tie koi najjasno gledaat!? Gi ubedile da ne im veruvaat na svoite o~i, da mi`at, ili duri da si gi izvadat o~ite, za da poveruvaat vo mrakot na ona slepcite!

A qubovta e sostojba vo koja o~ite se otvoraat, vo koja se gleda ona {to ne se gleda ni so najsilen teleskop; pod vlijanie na qubovta duri i slepite progleduvaat! Vqubenite go gledaat ona {to samite ne mo`ele da go vidat pred da se vqubat! Ubavinata koja vqubenite ja gledaat, im se otkriva samo na tie {to qubat. Koga }e prestanat da qubat, samite se ~udat: [to li vidov vo nea/nego? Kaj mi bea o~ite? Ne sfa}aat deka povtorno oslepele otkako prestanale da qubat. Koj da im objasni deka ve}e gi nema tie o~i koi mo`ele da vidat?!

Koj vladee - ne qubi; koj qubi - ne vladee! Zatoa {to ne qubat, vladetelite se slepci! Nitu eden vladetel ne qubi nikogo! Vladetelot ne gleda, zatoa {to e oslepen (inficiran) od vlasta.

Sekoja vlast oslepuva; apsolutnata vlast apsolutno oslepuva! Zatoa {to qubat, vqubenite jasno gledaat! Sekoja qubov prosvetluva; apsolutnata qubov apsolutno prosvetluva!

Vlasta nema identitet. Vlasta ne e nekoj. Vlasta e ne{to. Taa obezli~uva, samata bezli~na. Nikoga{ ne sum prona{ol ni traga od koja bilo vlast koja ne depersonalizira. Videte ja vojskata, kade {to poedinecot e samo brojka i apstrakcija, i kade {to vlasta i subordinacijata, naredbata i poslu{nosta, se prisutni vo naj~ista forma, i vedna{ }e vi bide jasno de-

ka nitu edna vlast ne e mo`na bez totalno anonimizirawe na konkretniot ~ovek! Nasproti toa, qubovta e afirmacija na identitet! Taa e naso~ena kon sosema konkretna li~nost, li~nost so svojot duhoven i emotiven realitet, fizionomija, ime i prezime! Qubovta e ~uvstvo naso~eno kon `iv ~ovek, ne kon brojka, nitu kon socijalna pozicija i apstrakcija! Kolku pati treba da se potsetime na esencijalnite filozofski ekspertizi na Maks [eler koj jasno razgrani~i me|u ~uvstvata na lojalnost, pripadnost, predadenost, simpatija, kako emocii koi se odnesuvaat kon apstraktnni i anonimni kolektiviteti i qubovta, koja sekoga{ se realizira kako afektiven odnos kon konkreten, poedine~en `iv ~ovek!? Koj ne se uveril deka qubovta zna~i intenziven i kompleten ~in na afirmacija na drugiot, na zbli`uvawe izrazeno kako potreba od spodeluvawe na dopirot, mirizbata, glasot, mislite, janyite, nade`ite, soni{tata so sakanata li~nost!?

Vladetelot vospostavuva apstrakten i pragmati~en odnos kon anonimno mno`estvo koe za nego se „podanici“, „sledbenici“, „gra|ani“, {to zna~i deka ostanuva i bukvalno slep kon nivnite konkretni problemi, aspiracii, ~uvstva, bez tro{ka qubov, koja i taka ne mo`e da se po~uvstvuva kon apstraktni socijalni kolektiviteti. Zatoa gospodarite na svetot poka`uvaat tolkava lesnotija vo `rtvuvawe iljadnici, duri i miloni „svoi“ lu|e. Zatoa demonstriraat tolkava brutalnost i bes~uvstvitelnost: za niv bolkata, stradaweto, kako i likot ili glasot, izgledot ili dopirot na lu|eto so koi vladeat, pretstavuvaat samo prazni zborovi bez kakvo i da e konkretno zna~ewe. Kolku pove}e razmisluvam, pove}e se uveruvam deka slepite gospodari na svetot se sledbenici na u~eweto na doketistite, so edna razlika: Religioznite doketisti tolku go qubele Isus Hristos {to smetale deka i negovite maki i negovata smrt, bile samo eden vid namerna iluzija („Gospod ne mo`e da strada!“), dodeka ramnodu{nite vladeteli smetaat deka site maki na narodot se samo eden vid iluzija! Slepi od vlasta, nesposobni da qubat, gospodarite na svetot postapno go pretvoraat ovoj svet vo dolina na mrakot i sramot.

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

27

Блиски Исток: Диктаторите во неврат Снимките од самоповредувањата во Алжир, судирите помеѓу полицијата и демонстрантите во Јемен и Бахреин, смени на владата во Јордан и разбиени протести во Иран: сето тоа дава впечаток за домино ефект на Блискиот Исток, во кој подостарените автократи се на работат да бидат соборени од револуционерниот жар инспириран од немирите во Тунис. Една внимателна анализа на немирите на Блискиот Исток, сепак, даваат една многу поинаква слика

MNOGU OD PROTESTITE koi izbuvnaa vo ovie zemji imaat zaedni~ka ni{ka, i toa e dovolno da predizvika zagri`enost kaj pove}eto regionalni re`imi. Visokata nevrabotenost kaj mladite, nedostigot od politi~ko pretstavuvawe, represivni policiski dr`avi, rastot na cenite, se zaedni~kite barawa istaknati od demonstrantite {irum regionot. Poop{irno re~eno, regionot se soo~uva so {iroka, javna reakcija na naplastenata korupcija

28

koja se vkoreni kaj ovie re`imi vo izminative nekolku decenii.

Reakciite na re`imite bea, isto taka, sli~ni: od razni subvencii, promeni na vladite (vo pove}eto slu~ai kozmeti~ki) vetuvawa za pove}e rabotni mesta i izborni reformi i, vo slu~ajot na Egipet, Jemen i Al`ir, javno otfrlawe na nelegitimnite planovi za sukcesija na vlasta. Antire`imskite demonstranti vo pove}eto od ovie zemji glavno se sudrija so nasilnici naj-

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

meni od re`imite, a kowicata na kamili vo Egipet e najslikovit primer za ovaa taktika.

Iako, na prv pogled, situacijata se ~ini mra~na za ovie re`imi, sekoja od ovie dr`avi ima svoi, zasebni specifiki. Ona {to e zaedni~ko za site e deka pretpostavenata neprobojnost na bezbednosnite aparati i poddr{kata od armiite ostanuvaat re{ava~ki faktori za toa vo koj pravec }e trgnat sega{nite nemiri.

ЈЕМЕН: НЕМА ОДМОР ЗА САНАА Duri i pred izblikot na nemirite organizirani od opozicijata, Jemen ve}e se soo~uva{e so ogromni predizvici, vo smisla na sozdavawe rabotni mesta (nevrabotenosta kaj mladite se dvi`i okolu 35 procenti, a sevkupnata stapka okolu 16 procenti), na razvoj na ekonomijata bez „perni~eto“ od nafteni dolari vo koe u`ivaat negovite sosedi, suzbivawe na secesionisti~koto dvi`ewe na jugot i buntot na Al-Huti na severot, dodeka istovremeno se bori i protiv Al kaeda na Arapskiot poluostrov, zakana koja e u{te pove}e vlo{ena od faktot deka simpatizeri na xihadistite ve}e se imaat infiltrirano vo jemenskite razuznava~ki i bezbednosni slu`bi.

Otkako rizikuva{e poslednive nekolku meseci, so toa {to napravi ograni~eni otstapki kon glavnata opoziciska koalicija „Partija na zaedni~ki sredbi“ (PZS), predvodena od islamisti~kata partija „Isla“, jemenskiot pretsedatel Ali Abdula Saleh, sega se soo~uva so sekojdnevni protesti vo prestolninata Sanaa i vo gradot Aden. Vo obidot da ì go odzeme zaletot na politi~kata opozicija, Saleh objavi deka nema da se kandidira za reizbor vo 2013 godina i }e se otka`e od amandmanite so koi se ukinuva ograni~uvaweto za brojot pretsedatelski mandati. Ovie pote-

ЈОРДАН: ПРИЛАГОДЛИВ ПРИСТАП Jordanskata opozicija, predvodena od jordanskoto Muslimansko bratstvo, brgu uspea da gi iskoristi nemirite vo Tunis i vo Egipet i da organizira mirni demonstracii, vo ramkite na nivnite tekovni napori za obezbeduvawe izborni reformi i novi parlamentarni izbori. Ha{emitskata monarhija, sepak, ima mnogu pove}e iskustvo vo prilagoduvaweto kon islamisti~kata opozicija. Na politi~kiot ogranok na Muslimanskoto bratstvo, Islamskiot front za akcija (IAF) mu e dozvoleno politi~ko pretstavuvawe, iako ne na nivo koe

zi pomognaa da se namali nezadovolstvoto od toa deka Saleh }e se obide pretsedatelskata fotelja da mu ja otstapi na negoviot najstar sin Ahmed Saleh, koj komanduva so elitnata Republikanska garda, poslednata linija na odbrana na pretsedatelot. Saleh isto taka gi povika pogolemite opoziciski partii da oformat vlada na nacionalno edinstvo, istovremeno „pod raka“ nudej}i im golem broj otstapki.

Ovie otstapki, iako na prv pogled go prika`uvaat Saleh kako slab i politi~ki ranliv, vrodija so plod

koga PZS na 14-ti fevruari objavi deka se povlekuva od demonstraciite i }e prodol`i so pregovorite so vladata. Podocna PZS se otka`a i od toa, bidej}i ocenija deka sega e najdobriot moment da se izvr{i silen pritisok vrz aktuelniot pretsedatel.

Golemiot broj zakani so koi se soo~uva re`imot na Saleh go stavaat Jemen vo mnogu porizi~na situacija od ostanatite dr`avi koi se soo~uvaat so narodni nemiri. Sposobnosta na Saleh da pre`ivee }e zavisi od dva klu~ni faktora: plemiwata i armijata. Saleh dolgo vreme be{e mnogu efikasen vo integriraweto na glavnite plemiwa vo zemjata i vo odr`uvaweto na lojalnosta na armiskata elita. Armijata sè u{te stoi zad pretsedatelot, no izvorite na STRATFOR vo Jemen poso~uvaat deka re`imot stanuva se ponervozen vo vrska so lojalnosta na plemiwata.

Iako protestite vo Jemen sè u{te se ograni~eni, dinamikata bi mo`ela da se smeni ako situacijata dodatno se vlo{i i lu|eto po~nat da gi preocenuvaat svoite procenki na sposobnosta na Saleh da pre`ivee.

Ako Saleh stane premnogu golem tovar, ve}e postoi rezerven plan potpretsedatelot Abd Rabo Mansur al-Hadi, koj be{e glaven posrednik pome|u re`imot i opozicijata, da ja prezeme vlasta. Saleh, zasega, sè u{te ima nekakva mo}, no negovata stega vrz vlasta poka`uva seriozni znaci na slabeewe.

tie bi go smetale za zadovolitelno. Kralot Abdula Vtori brgu dejstvuva{e pri spre~uvaweto pogolemi narodni nemiri vo zemjata, so toa {to podeli subvencii vo vrednost od pove}e milioni dolari i so formirawe nova vlada.

I dodeka im pravi otstapki na islamistite, kralot Abdula Vtori vnimava da ne im popu{ti premnogu na nivnite barawa, so {to jasno stava na znaewe deka postojat granici na ona za koe{to ima volja da popu{ti. Porane{niot general, a sega premier na Jordan, Maruf alBakit e na ~elo na novata vlada. Negoviot kabinet, koj dade zakletva na 9-ti fevruari, vklu~uva i nekoi politi~ki figuri so islamisti~ka zadnina. Iako IAF soop{ti deka

nema da u~estvuva vo novata vlada i povika na novi izbori, sepak izjavi i deka }e pri~ekaat pred da dadat ocenka za iskrenosta na novata vlada za planovite za reformi, no i deka }e prodol`i so mirnite demonstracii. So drugi zborovi, IAF e svesen za svoite ograni~uvawa i ne se obiduva da go sobori re`imot, {to zna~i deka situacijata e glavno pod kontrola. Vo me|uvreme, oportunisti~kite voda~i na nekolku jordanski plemiwa, koi tradicionalno go poddr`uvaat re`imot vo Jordan, neodamna odlu~ija da go krenat glasot protiv korumpiranosta na re`imot, so cel da iznudat nekoi otstapki dodeka situacijata e tenzi~na. Jordanskata vlada brzo se spravi so ovaa situacija, preku tivki otstapki za voda~ite na glavnite plemiwa.

Jemen: Stanuva se pote{ko za pretsedatelot Saleh da ja pre`ivee momentalnata kriza

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

29

ТУНИС: СЕ УШТЕ НЕ Е ГОТОВО Tunis mina niz edna od najorganskite „revolucii“ vo regionot. Godinite na frustracii od korupcijata i politi~kiot i deloven monopol na re`imot na porane{niot pretsedatel Zine El Abidin Ben Ali, visokata nevrabotenost na mladite (proceneta na okolu 30 procenti kaj onie na vozrast pome|u 15 i 30 godini) i raste~kite re`iski tro{oci gi pottiknaa nemirite.

Samozapaluvaweto na eden obrazovan mlad ~ovek, koj se obiduval da prodava ovo{je i zelen~uk za da pre`ivee, go ozna~ija po~etokot na nemirite i pomogna da se razbie stravot koj aparatot na vnatre{nata bezbednost go odr`uva{e so decenii.

Soboruvaweto na Ben Ali i na negovoto semejstvo i prestruktuiraweto na vladata zasega go smirija pogolemiot del od onie koi gi predvodea nemirite. ^uvstvoto na normalen `ivot poleka se vra}a, dodeka Tuni{anite gi o~ekuvaat sè u{te nezaka`anite iz-

bori, koi treba da se odr`at vo tekot na 2011 godina. Otkako Tunis se izbori za svojata nezavisnost od Francija vo 1956 godina, partijata Ustaven demokratski sobir (RCD), koja slu`e{e kako glaven politi~ki dvigatel na Ben Ali, dominira so zemjata. Ottamu, opoziciskite grupi se so malo ili nikakvo iskustvo vo menaxiraweto na politi~kite, a u{te pomalku na delovnite pra{awa. Politi~arite od RCD vedna{ reagiraa so distancirawe od imeto na Ben Ali, vo nade` deka }e go zadr`at sopstvenoto bogatstvo i stisokot vrz politikata, dodeka opozicijata i

natamu ostanuva neorganizirana i podelena. Za razlika od Egipet, islamisti~kata opozicija, predvodena od prethodno proteranoto rakovodstvo na partijata „Enahda“, vo najgolem del ostanuva na marginite. Po sè izgleda deka Tunis na krajot povtorno }e zavr{i so u{te edna vlada dominirana od pove}eto porane{ni sojuznici na Ben Ali, no sega so demokratsko lice.

Ova sozdava prostor za nov bran od protesti, so {to se otvora i pra{aweto za motivite na tuniskata armija. Vojskata se otka`a od poddr{kata na Ben Ali, necel mesec otkako zapo~naa protestite i samo tri dena otkako toj ja povika da go vrati redot na ulicite na prestolninata.

Tuniskata armija, najverojatno, }e se ugleda na primerot na egipetskite kolegi, koi sega go dr`at kormiloto i kako rezultat na toa, profitiraat od masovnoto politi~ko i delovno budewe na nacijata.

Situacijata vo Tunis i ponatamu }e ostane neizvesna, a intervencijata na armijata vo podocne`nite fazi ne Tunis: Tunis }e si ostane so starite politi~ari treba da se isklu~uva.

САУДИСКА АРАБИЈА: КУЌАТА НА САУД Е БЕЗБЕДНА, ЗАСЕГА Re~isi sekakva iskra od nemiri na Bliskiot Istok gi vrti pogledite kon Saudiska Arabija, zatoa {to globalnata cena na naftata vo ogromna mera zavisi od stabilnosta na Ku}ata na Saud. Iako nekolku slabi~ki opoziciski grupi povikaa na pogolemi politi~ki slobodi i sloboda na mediumite, vo naftenoto kralstvo ne se organizira nitu edna demonstracija. Saudiskite nafteni dolari dlaboko se navlezeni vo procesot na pacifikacija na naselenieto, a osobeno re`imot na kralot Abdula se istakna po anga`manot vo razni op{testveni reformi vo izminative nekolku godini koi, iako ograni~eni, se mnogu nevoobi~aeni za konzervativnoto i religiozno saudisko op{testvo.

Najklu~na za vakvata sostojba e sposobnosta na Ku}ata na Saud

30

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

po napadite od 11-ti septemvri, a osobeno po 2004 godina, da go integrira religiozniot establi{ment vo zemjata, {to mu ovozmo`i na re`imot da go zadu{i nezadovolstvoto, dodeka istovremeno gi dr`i na oko aktivnostite na AKAP (Al Kaeda na Arapskiot poluostrov), koi sè pove}e se zasiluvaat vo soseden Jemen.

Najgolemata pri~ina za zagri`enost vo Saudiska Arabija e vo vrska so pra{aweto za nasledstvo na prestolot, kako {to sè postaroto rakovodstvo na kralstvoto sè pove}e se dobli`uva do momentot koga }e mora vlasta da im ja prepu{ti na pomladite i mnogu pofrakcionirani ~lenovi na kralskoto semejstvo.

Saudiska Arabija }e ponudi pomo{ za suzbivawe na nemirite sekade kade {to mo`e, osobeno kaj klu~nite sosedi kako Bahrein i Jemen, no zasega e vo golema mera imuna Saudiska Arabija: na problemite koi go zasegaat Ostareniot kral pogolemiot del od regionot.

Abdula naskoro }e mora da se povle~e

БАХРЕИН: БОРБА СО ПОЛИТИЧКИ ИМПЛИКАЦИИ Dolgotrajniot i `estok sekta{ki konflikt pome|u {iitskoto mnozinstvo vo Bahrein i vladeja~kata sunitska monarhija al-Kalifa e dvi`e~kata sila zad gra|anskite nemiri vo Bahrein. Bahrein be{e prvata od zemjite na Persiskiot zaliv koja{to se soo~i so pogolemi demonstracii, a demonstrantite se sudrija so policijata u{te na samiot po~etok na nemirite. Po dvodnevnite demonstracii, predvodeni od {iitskite opoziciski grupi, na 16-ti fevruari be{e izvr{en `estok napad vrz demonstrantite na plo{tadot „Perl“ vo prestolninata Manama, koi prethodniot den podignaa kamp za da preno}at.

Barawata na pogolemiot del od demonstrantite prvi~no bea naso~eni kon politi~kite reformi, no nekoi (iako ne site) postepeno po~naa da baraat i smena na premierot, pa potoa duri i na kralot. Plo{tadot be{e ras~isten i se rasporedija silite za bezbednost (preku 90% od pripadnicite na ovie sili se suniti). No, nabrgu kralskoto semejstvo popu{ti, na demonstrantite im be{e dozvoleno da se vratat na plo{tadot i zapo~naa pregovori so pretstavnicite na {iitskata opozicija.

Iako vladeja~koto sunitsko semejstvo e malcinstvo vo zemjata kade {to mnozinskoto naselenie e {iitsko, sepak 54% od naselenieto go so~inuvaat stranski rabotnici koi zabele`itelno gi ignoriraat gra|anskite nemiri. Samoto semejstvo al-Kalifa ne e bez iskustvo so narodnite nemiri i se ~ini deka ima kapacitet da se spravi so niv, no nastanite od posledniot period zna~itelno }e go ote`nat menaxiraweto na demografskiot disbalans vo ovaa male~ka zemja.

Sekta{kite tenzii vo Bahrein privlekoa golemo me|unarodno vnimanie, bidej}i zemjata e bitna strate{ka to~ka

Bahrein: Sedi{teto na Pettata flota na SAD im dava me|unarodna implikacija na nemirite

vo po{irokiot konflikt pome|u Saudiska Arabija i SAD od edna i Iran od druga strana. Bahrein e doma}in na amerikanskata Petta flota, dodeka Saudiska Arabija, od svoja strana, stravuva deka smenata na re`imot vo korist na {iitite }e go pottikne {iitskoto malcinstvo vo saudiskata isto~na provincija da go sledi primerot na sosedite. Se ~ini deka iranskite mediumi i diplomatskite izvori na STRATFOR, vo zemjata pravat koncertirani napori za da gi pro{irat prikaznite deka saudiski specijalni sili se isprateni vo Bahrein za da pomognat vo suzbivaweto na revoltot na {iitite. Takvite prikazni se so cel Iran da dobie opravduvawe da im pomogne na bahreinskite {iiti, osobeno na Al Vefak, glavnata {iitska opoziciska grupa, so {to bi ja pretvorile zemjata vo otvoreno bojno pole vo bitkata pome|u Saudiska Arabija i Iran.

Iran, mo`ebi, se obiduva da go zasili sunitsko-{iitskiot konflikt vo moment koga SAD se premnogu rastrgnati vo regionot, so cel da si gi zasili pregovara~kite pozicii, no i Iran se soo~uva so svoi problemi doma.

СИРИЈА: ЗАДРЖУВАЊЕ НА „ЖЕЛЕЗНАТА ТУПАНИЦА“ Nabrgu po izbivaweto na nemirite vo Egipet, mladinskite aktivisti na siriskata opozicija (od koi pove}eto se nao|aat nadvor od zemjata), se obidoa da organiziraat svoj „Den na gnevot“ preku socijalnite mre`i i da go predizvikaat re`imot na Al Asad. Kako i vo Bahrein, siriskata vladeja~ka elita se soo~uva so demografska dilema: elitata e sostavena od alaviti, vo zemja vo koja sunitite se mnozinstvo. Za sre}a na re`imot, demonstraciite, zaka`ani za 4-ti i 5-ti fevruari vo gradovite Damask, Homs, Alepo i Al-]ami{li nabrgu samite izdi{aa. Za demonstraciite nema{e nitu dovolen broj lu|e, nitu pak nekoj osoben interes. Duri i siriskoto Muslimansko bratstvo, najverojatno se}avaj}i se na

Sirija: Pretsedatelot Al Asad ima golemo iskustvo i kapacitet da spre~i pogolemi nemiri

nasilnite posledici od vostanieto vo Hama vo 1982 godina, si ostana na objavuvawe soop{tenija so svoite barawa, namesto da rizikuva so u~estvoto vo demonstracii.

Siriskite policajci vo civilna obleka nabrgu gi razbija onie nekolkumina koi se pojavija na zaka`anite demonstracii.

Kako i da e, se ~ini deka siriskiot re`im seriozno gi sfati regionalnite nemiri i ne gube{e vreme vo „pumpaweto” na prisutnosta na bezbednosnite slu`bi i vo dodeluvaweto na razni vidovi subvencii,

so cel da gi zadr`i pod kontrola eventualnite idni obidi za nemiri. Vo edno od retkite intervjua, pretsedatelot Ba{ar al Asad za vesnikot „Vol strit `urnal“ istakna deka i toj }e pokrene reformi vo politikata i vo mediumite, so cel ovaa godina da se odr`at i lokalni izbori. Iako socijalnite mediumi, kako Fejsbuk nagolemo se slavea kako katalizatori na revoluciite, siriskiot primer poka`uva kako tie alatki funkcioni- raat i vo korist na re`imot. Sigurni vo svojata sposobnost da gi zadu{at protestite, siriskata vlada vo fevruari ja ukina petgodi{nata zabrana za koristewe Fejsbuk i Ju tjub i so toa si gi zasili kapacitetite za sledewe na planovite na opozicijata u{te dodeka tie gi sozdavaat.

Iako i Sirija digna uzbuna na po~etokot na branot od nemiri na Bliskiot Istok, se ~ini deka zemjata gi ima site alatki i kapacitet da ja odr`i stegata na re`imot vrz vlasta na dr`avata.

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

31

АЛЖИР: ЗАД ПРОТЕСТИТЕ, БОРБА ЗА МОЌ Mnogu od socio-ekonomskite faktori koi gi zasegnaa nejzinite severnoafrikanski sosedi, kako Tunis i Egipet, gi pottiknaa i nemirite vo Al`ir (nevrabotenosta kaj mladite se dvi`i okolu 20 procenti, a raste~kite ceni na hranata predizvikaa protesti u{te pred da po~nat regionalnite nemiri).

Zasega, glavnite protesti se ograni~uvaat na prose~no nekolku stotici demonstranti, bidej}i bezbednosniot aparat primenuva sè po`estoki nasilni merki za suzbivawe na demonstraciite vo prestolninata Al`ir i na istok vo regionot Bexaia.

I dodeka gra|anskite nemiri }e prodol`at da go privlekuvaat vnimanieto na kamerite, vistinskata borba vo Al`ir ne se odviva na ulicite. Borbata za mo} pome|u sè poizoliraniot pretsedatel Abdel Azis Buteflika i na~alnikot na voeniot direktorat za razuznavawe i bezbednost (DRS), general Mohamed „Tufik“ Medien zapo~na u{te mnogu poodamna. Po zavr{uvaweto na krvavata vojna so islamistite vo zemjata, koi bea predvodeni od „Islamskiot front za spas“ (FIS), Buteflika dojde na vlast vo 1999 godina kako civilen lider. Toj odbra pristap koj be{e me{avina od povolnosti za gra|anite i upotreba na sila i ja stabilizira{e zemjata. Op{to priznaen kako „glavna siva eminencija“ vo al`irskata politika, Medien e na sega{nata funkcija od 1990 godina i, ottamu, ima „staveno {epa“ vrz {irokata mre`a od politi~ki, bezbednosni, delovni i sindikalni organizacii. Buteflika vo golema mera se potpira{e na Medien i pri suzbivaweto na islamistite i pri namaluvaweto na armiskoto vlijanie vo al`irskata policija. Pretsedatelot naide na problemi duri koga se obide da go pro{iri svoeto vlijanie na smetka na Medien i negovite sojuznici.

Buteflika, koj ima 73 godini, go osvoi tretiot mandat vo 2009 godina, otkako go ukina ograni~uvaweto od

dva mandata. Negoviot tekoven mandat treba da iste~e vo 2014 godina, a ve}e se {irat {pekulacii deka ostareniot pretsedatel toga{ }e mu ja prepu{ti vlasta ili na svojot pomlad brat ili na aktuelniot premier, na {to Medien `estoko se protivi. Ottamu, ne e slu~ajnost {to eden od glavnite organizatori na demonstraciite, Saaed Saidi (etni~ki Berber) e poznat po odli~nite odnosi so Medien (isto taka Berber).

Povikot za pogolemi prava za Berberite, koi so~inuvaat okolu edna tretina od naselenieto na Al`ir, be{e eden od glavnite dvigateli na demonstraciite.

Sepak, ostanuva da se ubedi i mnozinskoto arapsko naselenie da se vklu~i vo demonstraciite.

Sindikatite, koi imaat ogromna mo} vo zemjata i dosega vo nekolku navrati mu ja vitkale rakata na Buteflika so paralizira~ki {trajkovi, so koi baraa pogolemi ograni~uvawa na stranskite investicii i podobri plati, isto taka se klu~en element za uspehot na demonstraciite.

Sè na sè, iako korenite na gra|anskite nemiri vo Al`ir se sli~ni na onie vo Tunis i Egipet, mladite demonstranti ne se re{ava~kiot faktor koj }e go odredi kursot na nastanite vo ovaa zemja. Se ~ini deka e dojdeno vremeto Medien da izvr{i pritisok vrz Buteflika da gi prifati negovite barawa za pretstoe~kata sukcesija na vlasta. Isto taka, treba da se sledi i al`irskata armija. Buteflika ima mnogu bliski sojuznici, so koi mo`e da mu se sprotivstavi na Medien, no postojat i golem broj oficeri so ponizok ~in, koi smetaat deka ugledot na armijata e opadnat so doa|aweto na vlast na Buteflika.

Pretsedatelot se obide da gi smiri nemirite so subvencii (potpomognati od visokite ceni na naftata) i so vetuvawa za ograni~eni politi~ki reformi. No toj najverojatno }e mora sè pove}e da se potpira na silata vo borbata so demonstrantite i na tivki otstapki za sindikatite, dodeka istovremeno }e se obide da se spravi so pogolemata zakana koja doa|a od {efot na al`irskoto razuznavawe.

ЕГИПЕТ: „РЕВОЛУЦИЈАТА“ НА АРМИЈАТА Vo izminative nekolku dena, Egipet ne se soo~i so narodna revolucija, tuku so vnimatelno izmenaxirano prezemawe na vlasta od strana na vojskata. Demonstraciite, koi vo zenitot sobraa pome|u 200 i 300 iljadi lu|e, vo osnova bea inspirirani od smenata na re`imot vo Tunis, nasobranite socio-ekonomski frustracii (nevrabotenosta kaj mladite vo Egipet se dvi`i okolu 25 procenti) i ekstremnoto razo~aruvawe od re`imot na porane{niot pretsedatel Hosni Mubarak.

Mora da se ima predvid deka krizata so sukcesijata na vlasta vo

32

Egipet: Jazot pome|u vojskata i narodot }e se zgolemuva

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

Egipet pome|u Hosni Mubarak i armiskata elita se odviva{e mnogu pred da zapo~nat protestite na 25-ti januari. Demonstrantite, ohrabreni i od vnatre{nite i od nadvore{nite prodemokratski grupi bea, vsu{nost, klu~nata alatka koja armijata ja upotrebi za da go izigra Mubarak, a pritoa da go so~uva poredokot. Zasega, vojskata ja zadr`uva pozata kako da e otvorena za barawata na opozicijata. Sepak, so tekot na vremeto, jazot pome|u opozicijata i armiskata elita }e se {iri, kako {to vtorite }e storat sè za da go zadr`at stisokot vrz politi~kite pra{awa na zemjata, dodeka istovremeno ja dr`at pod kontrola op{toprifatenata zakana od islamistite.

ЕКОНОМИЈА

Македонската верзија на Инџија Општина Василево се ` повеќе заличува на војводинската Инџија, една од најперспективните и најразвиените во Европа. Мултинационалните компании можеби не чуле за Василево, но оваа рурална општина која е единствена со две индустриски зони во земјава станува се ` поинтересна за регионот ekonomija@forum.com.mk

На банките им должиме 564 евра по жител Мубарак побогат од Бил Гејтс Реконструкцијата на охридскиот аеродром привршува Грција останува во рецесија трета година по ред

ДОЛГОВИ

На банките им должиме 564 евра по жител На крајот на минатата година кредитната задолженост на физичките лица пораснала за 34 евра во споредба со декември 2009 година. Сепак, дел од населението должи многу повеќе од просекот од 564 евра, додека останатиот дел воопшти не должи, туку штеди oд Владимир Николоски

SEKOJ GRA\ANIN na Makedonija na krajot od minatata godina na bankite im dol`el po 564 evra. Zaklu~no so dekemvri, 2010 g. bankite na fizi~kite lica im izdale krediti vo vkupna vrednost od nad 1,1 milijarda evra, {to e za okolu 70 milioni evra pove}e vo sporedba so istiot period od 2009 g. Matematikata poka`uva deka kreditnata zadol`enost po `itel za period od edna godina porasnala za 34 evra.

Dolgovite na gra|anite se zgolemile, iako bankite izdavale krediti na naselenieto so mnogu pobavno tempo za razlika od prethodniot period. Pove}eto makedonski gra|ani zemaat novi nenamenski potro{uva~ki krediti za da gi vratat dolgovite na kreditnite karti~ki i zemenite krediti za avtomobili. Sepak, golem del od niv se zadol`uvaat kaj bankite za da mo`at da gi platat zaostanatite smetki za komunalii.

Spored poslednite raspolo`livi podatoci, vo Srbija zadol`enosta po `itel iznesuva 650 evra, zadol`enosta po `itel vo Grcija iznesuva nad 8.100 evra, vo Hrvatska 4.000 evra, a vo Slovenija 3.570 evra.

Iako, kreditnata zadol`enost na fizi~kite lica vo Makedonija e najniska vo regionot, zabele`itelno e deka vo period od nekolku godini ima drasti~en porast na zadol`uvaweto. Imeno, vo 2007 g. zadol`enosta po `itel vo Makedonija iznesuvala 358 evra. КРЕДИТНИТЕ КАРТИЧКИ НЕ ИЗЕДОА Koga stanuva zbor za fizi~kite lica, brojkite poka`uvaat deka bankite lani go seknale kreditiraweto preku kreditni karti~ki, a namaluvawe ima i kaj avtomobilskite kre-

34

diti. Od druga strana, blag porast ima kaj nenamenskite potro{uva~ki krediti i kaj stanbenite krediti.

Poradi visokite kamati na kreditnite karti~ki i niskiot standard

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

vo zemjava, gra|anite ne se vo mo`nost da gi vratat dolgovite na karti~kite. Marjan Trajanovski, referent za uvoz vo skopska trgovska firma veli deka bil prinuden da

zeme potro{uva~ki kredit za da gi zatvori dolgovite na kreditnite karti~ki. „Imav kreditni karti~ki ‘Viza’ vo dve banki i toa so limit od pod iljada evra. Parite od niv gi potro{iv na tekovni raboti kako pla}awe smetki, kupuvawe obleka i nekoi sitnici za po doma. Celi dve godini potoa gi pla}av samo minimalnite mese~ni rati koi za dvete karti~ki iznesuvaa vkupno 100 evra.

Samo 1.500 denari od ovoj iznos pla}av za kamati. Za da gi pokrijam mese~nite tro{oci potoa ja vadev sumata {to ja stavav i taka do beskraj. Nikako ne mo`ev da go isplatam celiot dolg na karti~kite i

no moram da kratam na tro{oci za hrana i drugi izdatoci za da mi ostanat pari za komunalii“, veli Trajanovski.

poradi toa re{iv da zemam potro{uva~ki kredit so koj celosno gi zatvoriv karti~kite, me|utoa zatoa sega od plata mi odbivaat po okolu 8.000 denari mese~na rata i iskre-

va~kata preku namaluvaweto na za{tedite kumulirani vo periodot na turbulencii i neizvesnosti e o~ekuvan rezultat vo ovaa postkrizna faza od ekonomskiot ciklus“,

НЕКОИ ДОЛЖАТ, НЕКОИ ШТЕДАТ Vo Narodna banka (NBM) potvrduvaat deka bankite vo vtorata polovina od minatata godina izdavale krediti so zabavena dinamika. Tamu istaknuvaat i deka eden od glavnite faktori {to delumno pridonel za nepromeneta kreditna pobaruva~ka vo tretiot kvartal od minatata godina bile za{tedite na naselenieto. „Finansiraweto na del od potro{u-

velat vo NBM. Ovie podatoci na NBM poka`uvaat deka del od makedonskite gra|ani i pokraj poskapuvawata i zgolemuvaweto na tro{ocite za `ivotot uspevaat da za{tedat pari.

Najdobar dokaz za toa e {to vo Makedonija vo izminative godini ima kontinuiran dvocifren porast na {tednite vlogovi. Imeno, zaklu~no so minatata godina makedonskite gra|ani vo bankite imaa nad 2,2 milijardi evra {tedni vlogovi. Godi{niot porast na depozitite ({tednite vlogovi) iznesuva{e 18%. U~estvoto na depozitite na naselenieto vo vkupnoto depozitno jadro na bankite vo prvoto polugodie na 2010 g. se zgolemi na 67,6%, {to poka`uva deka gra|anite ~uvale pove}e pari vo bankite otkolku firmite. Voedno, site banki bele`at zgolemuvawe na {tednite vlogovi na naselenieto, a najgolem del od depozitniot kola~ zavr{uva kaj trite golemi banki (Stopanska, Tutunska i Komercijalna banka).

No, golem del gra|ani vo zemjava sè u{te ~uvaat pari i pod pernica, a najdobar dokaz za toa e neodamne{niot slu~aj koga od stan na penzionerka vo Bitola bea ukradeni nad 400.000 evra. Vo bankarskite krugovi se procenuva deka gra|anite vo svoite domovi denes ~uvaat nad polovina milijarda evra. Ne postoi mehanizam za precizna presmetka na sumata pari {to se ~uva nadvor od bankite.

Petar Go{ev, guverner na Narodna banka, veli deka vo izminatiov period vo Makedonija sekoja godina ima dvocifren porast na {tednite vlogovi. Sepak, toj veli deka makedonskite gra|ani definitivno ~uvaat pari nadvor od bankite, no i deka nikoj ne raspolaga so to~ni podatoci za kolkava suma stanuva zbor. „Ima pari {to se ~uvaat vo doma}instvata, no mnogu pomalku za razlika od nekoga{. Vo izminative sedum godini vo Makedonija ima prose~en godi{en porast na {tednite vlogovi od 19 otsto. Stravot na naselenieto vo odnos na bankarskiot sektor ne e ist kako porano, a doverbata e mnogu pogolema“, veli Go{ev.

Ogromnite za{tedi {to se ~uvaat vo bankite, no i pod pernicite poka`uvaat deka vo Makedonija postojat ogromni razliki vo odnos na standardot na `iveewe kaj oddelni grupi gra|ani. Imeno, del od naselenieto dol`i mnogu pove}e od prosekot od 564 evra, dodeka ostanatiot del voop{ti ne dol`i, tuku {tedi.

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

35

БИЗНИС ВЕСТИ

Шверцот на цигари не ` оштетува за 65 милиони евра Za ~etiri godini preku {vercot na cigari Buxetot na zemjata e o{teten za 65 milioni evra, poka`uvaat podatocite na Ministerstvoto za vnatre{ni raboti i Carinskata uprava. Vo periodot od 2006 do 2010 g., {vercot na cigari i tutunski proizvodi e namalen za ~etiri pati i iznesuva okolu 6% od vkupnata proda`ba.

Македонија до 2013 со раст од 5,5% Makedonija do 2013 g. o~ekuva da dostigne ekonomski rast od 5,5%, inflacijata bi se dvi`ela do 3%, buxetskiot deficit bi se namalil na 1,9%, a deficitot na tekovnata smetka bi padnal pod 6%, a javniot dolg bi se zadr`al pod 25% od BDP, stoi vo Pretpristapnata ekonomska programa 2011-2013g., koja ja prezentira{e Vladata.

„Алкалоид“ го имплементираше проектот BC/DR „Alkaloid“ izvr{i implementacija na strate{kiot proekt BC/DR (Business Continuity/Disaster Recovery) vo IT-segmentot. Proektot BC/DR zna~i za{tita na podatocite (arhivirawe i restavrirawe) za nepre~eno funkcionirawe na biznis-procesite vo slu~aj na katastrofa, o{tetuvawe, uni{tuvawe na del ili kompletnata IT- oprema od primarnata lokacija.

Реконструкцијата на охридскиот аеродром привршува

Инфлацијата во јануари 3,2% Indeksot na tro{ocite za `ivot, koj e klu~niot pokazatel za dvi`eweto na inflacijata, vo Makedonija vo januari bele`i porast od 3,2% na godi{no nivo. Indeksot na cenite na malo vo januari porasnal za 3,4% vo odnos na istiot mesec lani. Dvata indeksi vo sporedba so prethodniot mesec bele`at porast od 0,9%, soop{ti Dr`avniot zavod za statistika.

Prviot ~ovek na „TAV aerodromi“, Murat Ornekol soop{ti deka operativnite raboti na ohridskiot aerodrom „Sv. Apostol Pavle“ }e bidat zavr{eni do krajot na mesecov. Rekonstrukcijata, pak, na skopskiot aerodrom „Aleksandar Veliki“ }e zavr{i vo planiraniot rok-oktomvri 2011 g..

Скопје)Лондон за 34,99 евра Najgolemata niskobuxetna aviokompanija vo Jugoisto~na Evropa, „Viz Er“ od 20 juni tripati vo nedelata (ponedelnik, sreda, petok) }e leta od Skopje do London za samo 34,99 evra vo eden pravec. Vo cenata se vklu~eni site tro{oci i taksi. Karti mo`e da se rezerviraat na veb stranicata na kompanijata www.wizzair.com.

36

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

„ФОРУМ“ ВО ВАСИЛЕВО

Македонската верзија на Инџија Општина Василево се ` повеќе заличува на војводинската Инџија, една од најперспек" тивните и најразвиените во Европа. Мултинационалните компании можеби не чуле за Василево, но оваа рурална општина која е единствена со две индустриски зони во зем" јава станува се ` поинтересна за регионот oд Петре Димитров

davaweto na nivata go obezbediv i postariot sin. Blagodarenie na industriskata zona postignav dobra cena i go re{iv i toa pra{awe. Za drugoto sami neka si stvorat“, veli \or|iev.

Gr~ka „Helena“ e samo edna od 24-te firmi koi se smesteni vo industriskata zona „Vasilevo“, koja se protega na 17 hektari na dvete strani od magistralniot pat Radovi{-Strumica. Pogolem broj od kapacitetite se ve}e izgradeni, a nivnata dejnost e razli~na, od drvna i tekstilna industrija do proizvodstvo na kislorod, bojleri i se~ewe na mermerni plo~i. Tuka nikna i prviot hotel vo op{tinata, „Miston“.

Zonata gi ima site potrebni infrastrukturni ni{ani, od struja i tehni~ka voda do telefonija. ИТАЛИЈАНЦИ ЌЕ ПРАВАТ КАФЕ ВО ВАСИЛЕВО Denovive vo strumi~ko e sezona na sadewe rana zelka i domati. Zemjodelstvoto e glavnata dejnost na pogolemiot del od `itelite vo ovoj kraj. Nikoj ne e sre}en so toa. „Zemjodelstvoto e te{ka rabota a neisplatliva“, komentiraat vasilevci.

Industriskata zona „Vasilevo“ stana odli~na mo`nost za zamena na zemjodelstvoto vo op{tinata vo koja vleguvaat 18 naseleni mesta vo Foto: Andrej Ginovski

VASILI^ANECOT BRANKO \or|iev dolgo vreme rabotel vo Vetirinarnata stanica vo strumi~kata op{tina Vasilevo. Od pred nekolku godini, smetkite na ovaa institucija se blokirani i toj e bez rabota. Sre}en e {to barem na mora da se gri`i za idninata na dvete deca koi ve}e imaat svoi familii. Pomaliot sin ja ima semejnata ku}a, a za postariot izgradi nova blagodarenie na placot koj go prodade pred nekolku godini na koj denes se nao|a gr~kata tekstilna kompanija „Helena“, vo koja rabotat pove}e od 400 lica od Vasilevo i okolinata. „Blokiran sum kako ‘A1’. No, ne moram da se gri`am za decata. So pro-

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

37

Novata industriska zona vo op{tina Vasilevo e locirana vo seloto Grada{orci

Gradona~alnikot na Vasilevo: „Investitorite se najva`ni“

Otkako ja dobi na vladeewe, Op{tinata re{i da ja renovira lokalnata bolnica

Patot Radovi{-Strumica treba da bide zavr{en vo septemvri godinava. Na teren ma{inite stojat, a rabotnicite se bez plata

koi spored posledniot popis `iveat 12.122 `iteli.

Za nekolku nedeli, Ministerstvoto za transport i vrski, na proda`ba }e ponudi novi devet grade`ni parceli, po edno evro za kvadrat, koi se protegaat na 12 hektari i se del od novata industriska zona vo ovaa op{tina, koja e krstena kako seloto vo ~ij atar }e bide, „Grada{orci“.

Novata industriska zona }e im dade u{te edna {ansa na zemjodelcite da ja promenat profesijata. Interesot e ve}e golem. „Site baraat pogolemi parceli, {to zna~i deka se zainteresirani za gradewe pogolemi objekti so pove}e vraboteni. Magistralniot pat M-6 ima idealna polo`ba i za vlez i izlez. Toa {to posebno me raduva e {to ima i golem interes za kapaciteti za otkup i prerabotka na zelen~uk, so {to }e se re{i najgolemata maka na zemjodelcite-otkupot na zemjodelskite proizvodi“, veli Van~o Stojanov, gradona~alnikot na op{tina Vasilevo.

Posebno e vozbuden {to duri i Italijanci sakaat da gradat vo novata industriska zona. „Proektot na italijanskata firma

38

za prerabotka na kafe La mesi kala e odli~en“, veli toj.

Svoja melnica za otkup na `ito i proizvodstvo na bra{no, vo novata zona, planira da gradi „Koda trejd“, edna od najuspe{nite strumi~ki firmi od taa oblast, bojaxilnica za tekstil saka da gradi gr~ka „Helena“ koja e ve}e tuka, interes ima i od turskata firma „Almak“ za proizvodstvo na maslo, a mlekarnica planira da gradi „Zdravje Radovo“. „Najgolemite strumi~ki firmi sakaat da gradat ovde. Toa posebno mi e }eif. Za da im poka`eme na investitorite deka se dobredojdeni, ve}e po~navme so izgradba na ulica za koja se planirani okolu 300 iljadi denari, a za izgradbata na infrastruktura dosega se investirani 850.000 denari. Celta e privlekuvawe {to pogolem broj investitori“, veli Stojanov. ВО ШТО Е ТАЈНАТА НА УСПЕХОТ Golemiot interes i za dvete zoni e rezultat na a`urnata i brza lokalna administracija, mestoplo`bata

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

na zonite i nivnata infrastrukturna povrzanost, kako i beneficiite koi gi dava op{tinata od tipot na 30% popust za komunalii. „Se re{iv da investiram ovde poradi povolnite beneficii i dobrata lokacija na zonata. Lokacijata e idealna za povrzuvawe so isto~na Makedonija i e blizu do Strumica“, veli Aco Kostadinovski, koj vo industriskata zona „Vasilevo“ ima salon i servis za vozila na prostor od 1.500 metri kvadratni.

Vo zonata, raboti i eden od najuspe{nite trgovci-biznismeni vo strumi~ko, Mite Qo~ev. Na 1.200 metri kvadratni se protega negoviot trgovski kapacitet „MT promet 1“. Toj planira da gradi i vtor, koj }e bide pogolem i samo objektot }e se protega na 2.200 metri kvadratni. „Presudno da vodam biznis ovde bea povolnostite i dobrata sorabotka so op{tinata“, veli Qo~ev, koj edinstveno se `ali na „EVN Makedonija“ I „Makedonija pat“, koi pri izvedbata na patot mu go zatvorile pristapot do vlezot na negoviot objekt. „^etiri godini se tu`am so ‘Makedonija pat’, no zasega nema re{enie

Proektot na fabrikata za kafe na italijanskata firma La mesi kala

Del od firmite vo industriskata zona „Vasilevo“

Investitorite sakaat brza i a`urna administracija. Zgradata na op{tina Vasilevo

Op{tinata ima i nova sportska sala, za ~ie odr`uvawe se gri`i sama preku izdavawe za sportski natprevari

na mojot problem. Imav i proceduralni problemi so ‘EVN Makedonija’“, veli Qo~ev.

Kako rezultat na svojata ekonomska politika, op{tinata Vasilevo od Ministerstvoto za finansii e rangirana na prvo mesto, zaedno so Gevgelija, kako najperspektivna. Vo rangiraweto se zemeni predvid nivoto na investicii, fiskalniot kapacitet, realiziranosta na buxetot… „Vo 2006g. procentot na naplata na

danok na imot se dvi`e{e samo okolu 10%. Sekoja godina negovata naplata se zgolemuva. Vo 2009 g. imavme naplata na danok na imot od okolu 30%, kako i ovaa godina, me|utoa dokolku naplatata ja gledame kumulativno, imame podobruvawe od 100%. Naplatata na ovoj danok minatata godina ja nadmina brojkata od 3 miliona denari“, veli gradona~alnikot.

Op{tinata ne zaostanuva i vo transparentnosta, pa spored proektot

Како Василево го доби името? Една постара легенда вели дека ова населено место името го доби ло по византискиот император Василиј Втори. Се претпоставува дека во близина на денешно Василево, тој ги поставил војничките шатори пред да тргне да го изврши накажувањето на војниците на Самоил кај селото Милино (Водоча) во 1014г.. Со топонимот Васи лица селото е спомнато во повелбата на цар Душан во периодот од 1332 до 1334г.. За време, пак, на османлиското ропство на место то на денешно Василево имало шест чифликсајбии. Преданието вели дека селскиот кметот Васил (за време на Таасим бег) го из мамил неписмениот бег, подметнувајќи му да потпише документ според кој имотот ќе му припадне нему. Така итриот кмет му го одезел имотот на бегот и по името на новиот сопственик, чифликот и населбата била наречена Василево.

na USAID, za transparentno vladeewe na op{tinite, e na 13 mesto. „Ne sum ba{ zadovolen od ova rangirawe, zo{to smetam deka zaslu`uvame povisoko mesto. Op{tina Vasilevo e edna od retkite op{tini so veb-stranica koja se a`urira na sekoi tri dena, a izdava i svoj bilten, {to e vistinska retkost“, veli Stojanov.

Vo op{tinata osven na ekonomskiot razvoj, vnimanie posvetuvaat i na lokalnite potrebi. So pomo{ na Ministerstvoto za obrazovanie i Agencijata za mladi i sport vo nekolku naseleni mesta od op{tinata se renoviraat u~ili{tata, izgradeni se sportski sali, se planiraat teniski igrali{ta... „Od juni, op{tinite sami }e rakovodime so grade`noto zemji{te, {to u{te pove}e }e ni pomogne vo ekonomskiot razvoj i e odluka za pozdravuvawe. Od dr`avata barame isto da va`i i za zemjodelskoto zemji{te. Preku ZELS sega barame koncesii za 80% od zemjodelskoto zemji{te, {to za op{tina kako na{ata e mnogu va`no. Nie nemame rudnik, tuku zemjodelsko zemji{te“, veli Stojanov.

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

39

ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА

Јасмин револуцијата шанса за текстилците Дали македонските текстилци ќе ја искористат кризната политичка и економска состојба во Азија и Африка, која се пренесува и во Кина за да понудат квалитетен домашен готов производ со поголем нето ефект за себе и за земјата, наместо евтин лон производ oд Даниела Михајловска"Василевска

DURI 93% OD izvozot na tekstilnata industrija e lon, a samo 7% e gotov proizvod. Taka so decenii funkcionira tekstilot vo Makedonija. Firmi od Germanija, Holandija, Belgija, Italija dogovaraat makedonskite tekstilni firmi samo da gi dorabotat nivnite proizvodi i da rabotat za minimalna provizija. ]arot od brendot ostanuva kaj Germancite ili kaj Italijancite. Izminatite godini ovaa slika stanuva{e samo polo{a. Zemjite od Bliskiot Istok, Azija, Afrika, Kina, ponudija u{te poevtina rabotna sila. Zedoa golem del od biznisot.

Nivnite op{testva sega se na kolosek. Momentot na politi~ka nestabilnost vo Azija i Afrika, (kade zapadno-evropskite zemji vo najgolem del vo izminatiot period go preselija svoeto lon-proizvodstvo) e vistinskoto vreme za na{ite tekstilci da zadadat povraten udar. ИМА УСЛОВИ ЗА БРЕНДИРАНО ПРОИЗВОДСТВО Tekstilnite menaxeri, koi dobro go poznavaat ovoj biznis velat deka postoi na~in Makedonija na dolg rok da stane prepoznatliva po svoj sopstven tekstilen brend. Dotolku pove}e {to sega treba da se iskoristi momentot na politi~kata kriza vo Azija i Afrika. Direktorot na „Moda Sveti Nikole“ i pretsedatel na odborot na rabotodava~i za tekstil, Angel Dimitrov za „Forum“ konstatira: „Vo ovoj period koga sè u{te imame mo`nosti mora da go po~neme procesot na kompletna usluga. Taka nare~en celosen paket.

40

Toa zna~i da im se ponudi na stranpred 4 godini“, objasnuva Dimitrov. cite samo da go za~uvaat brendot, a Inaku, sistem na kompletna usluga uslugata da bide kompletno na{a. vo Makedonija ve}e nudat italijanKako kompanija po~nuvame nekoi ski, holandski, belgiski kompanii, mali serii sega“, veli Dimitrov. preku agencii koi go organiziraat Stranskite firmi ve}e poka`uvaat Od poslednata revija na “Astibo” interes. No vakviot nov model na rabota }e zna~i i prezemawe na rizikot od nekvalitetni surovini, no i pogolemi tro{oci za nabavka na surovini i materijali. „E tuka vo ovoj del se baraat subvencii od dr`avata preku subvencionirawe na kamatite.

Na ovoj na~in za 10 do 15 godini mo`e da se ponudi sopstven makedonski brend. Toa e vsu{nost i celta na strategijata za tekstil donesena

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

proizvodstvoto za poznati brendovi. „Nie sme zainteresirani, no bidej}i imame stranski dominanten partner vo kompanijata, te{ko mo`eme istoto da go realizirame. No zatoa kako {ansa im ostanuva na doma{nite makedonski tekstilni firmi“, veli Dimitrov. СОРАБОТКАТА СО ВЛАДАТА НЕМИНОВНА Zdru`enieto za tekstil pri Stopanskata komora na Makedonija pred dve nedeli isprati pismo do resornoto Ministerstvo za ekonomija, so koe bara da se obnovi dijalogot i razgovorite. Tekstilcite ostanuvaat na stavot deka mora da se namalat tro{ocite za pridonesi za penzisko i zdravstveno osiguruvawe za vrabotenite vo ovoj sektor, poso~uva Sa{o Despotoski od Zdru`enieto na tekstilna industrija i konfekcija pri Stopanskata komora na

Се бара работник повеќе Дека има најави за позитивни движења во текстилот говори и фактот што компании од Штип веќе објавиле оглас за вработување на 400 нови ра# ботници. Шнајдерки и кројачки се бараат и во други градови во источна Македонија: Кочани, Кратово, Пробиштип. И додека до пред само неколку месеци од овој сектор се отпуштаа ра# ботници, сега се бара човек повеќе. Ваквите позитивни движења се резултат на поли# тичките потреси во земјите од Северна Африка и Блискиот Исток, каде што берзите беле# жат драматичен пад. Актуелната политичка ситуација во Египет, Тунис, Мароко, Ал# жир ги принудува странските компании да се повлекуваат од овие земји. Тие сега се обиду# ваат да преселат дел од своето производство. Се повлекуваат и некои од компаниите што беа присутни во Кина. „Во следниот период очекува# ме зголемен обем на работа и доаѓање на извесен број ком# пании во Македонија. Уште сега добиваме барања од нови странски компании за сорабо# тка и искористување на наши# те капацитети“, вели Владо Нетков, стопанственик и член на управниот одбор на класте# рот за текстил. Тој смета дека може да се јави и проблем со недостиг од работна сила, би# дејќи во пикот на сезоната има потреба и од 1.000 нови рабо# тници.

Makedonija. Sega prostor za pogolema sorabotka ostava i novata strategijata za izvoz.

Stimul pove}e za dopolnitelno anga`irawe vo tekstilnata granka treba da se bara i vo pogolemite nara~ki za rabota od Germanija, Belgija, Holandija, ve}e od oktomvri minatata godina, {to se dol`i na faktot {to del od rabotata od Kina, kade ima zgolemena doma{na pobaruva~ka, nalozite od Germanija i zapadnoevropskite zemji da se prefrlaat kaj nas. БРОЈКИ Od vkupniot broj vraboteni vo industrijata, okolu 9 -10% otpa|aat na tekstilnata industrija, {to od aspekt na vrabotuvaweto ja ~ini posebno va`na dejnost vo vkupnata makedonska ekonomija. Krizata vo 2009 g., rezultira so namaluvawe na vrabotenite za pove}e od 3.000 lica.

Poradi trudointenzivnosta na dejnosta, zafa}awata od bruto-platite na vrabotenite se zna~itelni i vo golem stepen se povisoki od pove}eto zemji vo opkru`uvaweto. Na pr. zafa}aweto od bruto-platata na prerabotuva~kata industrija vo Hrvatska iznesuva 27,4 %, vo Srbija 27,8%, a kaj nas 32% pri {to vo tekstilnata industrija e 34% , kako rezultat na povisokata osnovica za presmetka na pridonesite za zadol`itelno socijalno osiguruvawe (50% od prose~nata plata vo zemjaa vo prethodniot mesec), vo sporedba so realno isplatenata plata.

U~estvoto na investiciite za osnovni sredstva na tekstilnata industrija spored namenata na sredstvata i tehni~kata struktura iznesuva okolu 2% od vkupnite investicii za osnovni sredstva vo zemjata.

Makedonija. Tekstilcite baraat i dr`avata da pomogne vo ukinuvawe na bankarskite garancii, nelojalnata konkurencija, evtino finansirawe, stranski direktni investicii.

Sredstvata za poddr{ka na tekstilnata industrija {to se dvojat preku resornoto ministerstvo se minimalni. Se zabele`uva deka promotorite treba da ostvarat pogolema sorabotka so tekstilnite kompanii da se zapoznaat so nivnite potrebi, no i da go zapoznaat raboteweto za da znaat koi se prednostite na tekstilot koga }e go afirmiraat vo zemjite kade {to }e ja promoviraat

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

41

ИНТЕРВЈУ

Foto: Andrej Ginovski

Миле Бошков претседател на Конфедерацијата на работодавачи на Македонија

Сивата економија е погубна за стопанството Не може некој во гаража да произведува и истото да го продава неоданочено, а максималната казна со која што може евентуално да се соочи да изнесува 250 евра. Потребно е да се понесе и политички ризик за надминување на ваквата ситуација, вели Бошков во интервју за „Форум“ разговарал Александар Поповски

Forum: Neodamna zapo~navte so proekt za merewe na delovnata klima vo dr`avata. Mo`ete li da ni ka`ete do kakvi soznanija dojdovte?

Bo{kov: Celta ni e da dojdeme do soznanie za percepciite i za odnosot. Brojkite ne nè interesiraat, nitu kolku }e ni odi nagore BDP-to, nitu kolku procenti }e odi inflacijata. Ne mo`e da se izostavi ~uvstvoto deka za da imame povolna biznis-klima treba da se nosat infrastrukturni, delovni i politi~ki odluki. Toa sekoga{ e vrzano.

Politi~kite odluki sekoga{ deluvaat na ~uvstvoto za pravewe biznis. Tuka stanuva zbor na koja strana }e razmisluvame kako dr`ava, vlada i biznis-zaednica. Na koja strana }e go naso~ime transportot i fluktuacijata na biznisot. Dali }e birame alternativni pati{ta, dali pokraj Koridorot 10, koj ve}e ne go

42

pravime so godini, }e investirame vo Koridorot 8. Dali brzo }e rabotime na izvoz na ranogradinarski kulturi vo zemjodelstvoto, dali brzo }e reagirame na standardite koi gi nametnuva Evropskata unija, dali }e po~nuvame da ja namaluvame bavnosta na birokratijata i dali na seto toa }e gledame {to pove}e da bideme transparenti, so cel da ja namalime korupcijata i da gi namalime apetitite na biznisot da ja korumpira javnata administracija.

Ima li optimizam pome|u biznismenite vo Makedonija i kako mo`e tie da se izborat za podobri uslovi za rabotewe?

Sekoga{ ima nade` i optimizam i toa ne smee da ne napu{ti nikoga{ i pokraj zadovolstvata i nezadovolstvata. Vo eden moment imame, biznisi, koi poradi nivnata

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

postavenost napreduvaat, no ima i nezadovolni. Nema da navleguvam vo toa komu kako mu odi biznisot.

Biznis-zaednicata namesto da bide dekorativna i da bide sme{na mora da bide lojalna i konkurentna. Taa ne smee da bide dekor na biznissredbi i da organizira doru~eci, ve~eri i ne znam kakvi delovni u`inki, tuku da prezeme inicijativi, da poka`e mo} i nezavisnost, zastapuvaj}i gi vistinskite interesi. Potrebni se hrabri i nezavisni lu|e, koi ne treba da se tepaat za da poka`at hrabrost, tuku da razgovaraat otvoreno, koncipirano i da bidat razbrani. Nema potreba da bidat ne~ii protivnici. Biznisot ne e protivnik na vladata, na dr`avata na sindikatite i na gra|anskoto op{testvo, tuku e nositel na egzistencijata. Danocite se nositeli na egzistencijata, bilo na

javnata administracija i na proektite {to se pravat.

Koi se glavnite problemi za vodewe biznis vo Makedonija?

Ona {to najmnogu nè ma~i e nelojalnata konkurencija, odnosno selektivniot pristap. Imame zemjodelci koi baraat socijalna pomo{ i vo isto vreme proizveduvaat zemjodelski proizvodi i neodano~eni gi prodavaat po pazarite i otkupnite stanici. Tie ne mo`at da bidat na isto nivo, spored zakonite, so onie koi se vo realniot biznis vo zemjodelstvoto. Ajde da zboruvame za drugite industrii. Imame lu|e koi rabotat vo edna dejnost, a potoa na taa ista dejnost ì se konkurencija, so toa {to proizveduvaat vo gara`a.

Izlegovte li so nekoj konkreten predlog za namaluvawe na sivata ekonomija?

Dadovme predlog. Uli~nite prodava~i, neregistriranite zemjodelci ili koja bilo dejnost treba da dobie registracija, formalnost, fiskalizacija i kaznite za niv da bidat isti kako vo Zakonot za rabotni odnosi. Da ne mo`e nekoj, koj }e napravi komoda ili kujna vredna 4.000 evra i da ja naplati vo ke{, a pritoa dokolku go fatat da plati samo 250 evra. Vakvata trgovija od mal obem, e stimulativna za siv biznis. Potrebna e integrirana akcija na dr`avniot pazaren inspektorat, trudoviot inspektorat i policijata. Ne mo`e pred prodavnica na „T mobile“ na Bit-pazar nekoj na kutija da prodava mobilni telefoni. Mora da se ponese i politi~kiot rizik ova da se stavi pod kontrola za da imame rezultat.

Kako mo`e da se namali nevrabotenosta i kako gledate na vladinite merki za otvorawe na novi rabotni mesta preku grantovi za samovrabotuvawe?

Nie va`ime za lideri vo donesuvaweto na reformite i toa e za pozdravuvawe, no nie ne sme lideri vo sproveduvawe na reformite.

Kreativnite merki za kreirawe na rabotni mesta se za pozdravuvawe, no ne mo`e so edna merka da se podobri sostojbata. Potrebna e sorabotka na relacijata vladata, nauka, biznis-zaednica so cel da gi ispolzuvame fondovite za vrabotuvawe.

Postoi evropski socijalen fond koj pottiknuva vrabotuvawe, a ima idei koi mo`e da bidat subvencionirani. Ajde da ne zboruvam samo pro-

tiv vladata, }e gi potsetam site biznismeni koi {to uvezuvaat mleko, ~ips, tekstil ko`ni proizvodi, zo{to ne razmislat deka mnogu e podobro da investiraat tuka. Neka kupat licenca i neka go prepakuvaat proizvodot. Toa se slu~uva vo Turcija, Grcija, Srbija. Dolgotrajni politiki vo biznisot vo Makedonija, nema.

Vo posledno vreme rabotnicite za~esteno se `alat na mobing od strana na rabotodava~ite. Kolku vakvata pojava mo`e da bide {tetna za samite kompanii?

Potrebno e tie {to ja vodat i upravuvaat kompanijata, bez razlika dali e dr`avna ili privatna, da imaat jasna vizija kade se gledaat ponatamu so ~ove~kiot kapital {to go imaat vo kompanijata. Ne mo`e da se gradi imixot na kompanijata dokolku se maltretiraat vrabotenite. Toa nosi negativni efekti, slaba produktivnost, slaba uslu`livost, a toa zna~i slab kontinuitet i e opasno za razvoj na kompanijata. Rabotodava~ bez delovna etika, bez nadminuvawe na egoisti~kite ili individualnite hirovi i potrebi, nad interesite na kompanijata, dava lo{ rezultat. Zatoa se slu~uva mobing.

No potrebno e da se istakne deka vo Makedonija imame dvonaso~en mobing. Nie velime kolku i da e mala platata, za toa treba rabotnikot da se dogovori pri samoto vleguvawe na rabota. Ne mo`e da bide nezadovolen otkako }e go potpi{e dogovorot. ]e pominat ~etiri meseci, pa stanuva nezadovolen, a prethodno baral rabota po sekoja cena.

Kon {to se naso~eni va{ite aktivnosti?

Za `al vo Makedonija se izgotvuvaat pravilnici i zakoni koi {to treba da gi po~ituvaat rabotodava~ite, me|utoa tie mnogu retko se pra{ani. Isklu~ok se ministerstvata za finansii, ekonomija i trud i socijalna politika. Sepak, uspeavme preku pregovori da izdejstvuvame promena na zakonot za bezbednost i za{tita pri rabota. Ja odlo`ivme primenata na zakonot za upravuvawe so otpad, kako i ubla`uvawe na kaznenata politika za primena na ovoj zakon. Kreiravme i del od preporakite za zakonot za rabotni odnosi, a pobaravme i {to pove}e vklu~uvawe vo obrazovanieto.

Na koj na~in mo`e obrazovanieto da mu pomogne na biznisot?

Neodamna potpi{avme protokol za sorabotka so centarot za stru~no obrazovanie, vo koj se vklu~eni i Ministerstvoto za obrazovanie, trud i socijalna politika, bizniszaednicata i sindikatite. Neophodno e site ovie institucii da imaat komunikacija so biznisot, vo interes na iznajduvawe informacii, za toa kakva rabotna sila i {to mu e potrebno na biznisot. Ne mo`eme da educirame astronauti, a da nemame pekari. Nemame obu~eni kasapi, a zboruvame deka sakame da izvezuvame jagne{ko, pile{ko ili govedsko meso. Nemame lu|e koi }e go obrabotat mesoto, ne zboruvam za mesar vo prodavnici {to }e prodade 6 kg meleno meso, zboruvam za toa {to }e go istran`ira i }e go podgotvi za transport. Nemame programa za ekologijata, a imame zakon za selektrirawe otpad. Poradi vakvi primeri va`no e da se meri potrebata od rabotnata sila.

Kakov odnos ima konfederacijata na rabotodava~i so vladata i sindikatite?

Generalno imame dobar odnos. Na golemo zadovolstvo vicepremierot za ekonomski odnosi Vladimir Pe{evski ni predlo`i da formirame rabotna zaedni~ka grupa, kako bi rabotele na su{tinsko podobruvawe na sostojbite. So sindikatite ve}e vlegovme vo nekolku zaedni~ki proekti na evropsko nivo. Edinstveniot na~in za gradewe na partnerstvo i doverba e koga }e go primenime evropskiot na~in na komunikacija pome|u sindikatite i rabotodava~ite.

Sepak, smetam deka generalno socijalniot dijalog e na samiot po~etok.

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

43

Индексите на светските берзи продолжуваат да растат Индексите на берзите на глобално ниво напредуваа и минатата недела. Позитивниот тренд се должи на добрите резултати во светските економии, како и на оптимизмот на инвеститорите за конечен излез од економско финансиската криза и очекуваните идни растови

CENITE NA AKCIITE na amerikanskite berzi minatata nedela poka`aa rast, poto~no indeksot S&P500 porasna za 0,85%, dodeka od po~etokot na godinata rastot e 5,53%.

Evropskite berzi isto taka dobro napreduvaa. Eurostok 50 zabele`a rast od nad 1,32%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima rast pogolem od 9,73%.

Japonskata berza isto zabele`a rast. Indeksot Nikkey 500 porasna za 2,48%, dodeka rastot od po~etokot na godinata iznesuva 5,25%.

Kineskata berza napreduva so opredeleni fluktuacii, taka {to minatata nedela, indeksot CSI 300 porasna za 4%, dodeka od po~etokot na godinata ima rast od 2,12%.

Indiskite berzi isto fluktuiraat, a indeksot BOMBAY STOCKEX 500 IDX minatata nedela zabele`a rast od 4,64%, a od po~etokot na godinata do denes ima pad od 10,45%.

Brazilskite berzi minatata nedela isto taka napreduvaa, pa indeksot BRAZIL BOVESPA INDEX porasna za 2,95%, a od po~etokot na godinata imaa pad od 3,74%.

Ruskite berzi isto fluktuiraa, pa minatata nedela indeksot RTS STANDARD INDEX zagubi od svojata vrednost 1,52%, dodeka od po~etokot na godinata ima rast od 1,64%.

Od po~etokot na godinata do denes berzite od na{ata bliska okolina gi imaa slednite rezultati: indeksite na Belgradskata berza od po~etokot na godinata do denes porasnaa, Belex15 za 17,72% i Belexline za 11,33%. Zagrepskite indeksi

porasnaa, CROBEX za 7,16% i CROBEX10 za 7,65%. Indeksot na Qubqanskata berza SBITOP od po~etokot na godinata do denes izgubi 1,15%, a sofiskite indeksi bele`at rast, SOFIX od 24,62% i BG40 od 17,22%. Saraevskata berza SASX10 porasna za 16,67%, a indeksite od Bawalu~kata berza isto bele`at rast, BIRS za 5,28% i FIRS za 3,38 %.

Indeksot na Crnogorskata berza MONEX20 od po~etokot na godinata do denes porasna za 1,33%.

Indeksite na Makedonskata berza od po~etokot na godinata do denes isto porasnaa, MBI-10 za 19,91%, MBID za 19,34% i indeksot na obvrznici OMB za 0,45%. Vo tekot na minatata nedela indeksot MBI-10

porasna za 1,03%, MBID izgubi 1,23% i OMB zabele`a rast od 0,73%.

Kako {to se zabele`uva od indeksite na berzite vo bliskata okolina, vo svetot, taka i kaj nas, ima globalen rast. Ova mo`eme da go protolkuvame kako predvesnik na rastot na ekonomijata za ovaa godina, bidej}i obi~no o~ekuvawata na investitorite se vgradeni vo indeksite. Rastot na berzite e sleden i od investiciskite fondovi.

Mia Stefanovska -Zografska, glaven izvr{en direktor na „Inovo Status“ Blagoj Mitrov, izvr{en direktor na „Fond Menaxer“

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

45

СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА

Мубарак побогат од Бил Гејтс Имотот на бившиот претседател на Египет и на неговото семејство вреди меѓу 40 и 70 милијарди долари, што е повеќе од она што го има Бил Гејтс или Карлос Слим Подготвил: Петре Димитров

IAKO NA LISTATA NA najbogatite na „Forbs“ go nema Hosni Mubarak, nesporno e deka biv{iot pretsedatel na Egipet bi trebalo da se najde na nea. Izlo`en na sè pogolem pritisok, po 18 dena istoriski demonstracii, Mubarak po trieset godini vladeewe so cvrsta raka, kone~no, se simna od vlasta. Vo tekot na toj period toj ima sobrano bogatstvo dovolno da si obezbedi udoben penzionerski `ivot.

Povikuvaj}i se na izvori od Bliskiot Istok, britanskiot vesnik „Gardijan“ naveduva deka imotot na biv{iot pretsedatel i negovoto semejstvo vredi me|u 40 i 70 milijardi dolari, {to e pove}e od ona {to go imaat Bil Gejts - osnova~ot na „Majkrosoft“, ili Karlos Slim, meksikanskiot tajkun.

Spored procenite na CIA, smenetiot lider i negovoto semejstvo vo stranskite banki imaat bogatstvo od edna do pet milijardi dolari.

Eden visok amerikanski slu`benik tvrdi deka „ne mu e jasno“ zo{to vo mediumite vo poslednite nekolku nedeli se {pekulira so mnogu pogolemi sumi.

Me|utoa, nikoj ne go osporuva faktot deka Mubarak i negovoto semejstvo imale golema korist od dolgotrajnoto vladeewe i deka toj, negovata sopruga i sinovite `iveele vo rasko{ so poddr{ka na amerikanskata vlada.

Ku}a vo London, rasko{na pretsedatelska palata, flota avioni i letna rezidencija na Crvenoto More - se zadovolstvata vo koi u`ivale. „Tie navistina `iveat kako kralevi“, veli Adel Iskender, profesor so egipetsko poteklo i ekspert za Bliskiot Istok na univerzitetot „Xorxtaun“. „Mislam deka toa e jasno i mo`e da se zaklu~i spored toa kako se odnesuvaat i kako izgledaat“, veli toj.

46

НА ПОМОШ АМЕРИКАНЦИТЕ Amerikanskata vlada so pari na dano~nite obvrznici (okolu 335 milioni dolari) delumno ja finansirala izgradbata na devette luksuzni avioni „galfstrim“, {to ja so~inuvale flotata na egipetskiot pretsedatel. Mubarak, isto taka, ima vila vo [arm el [eik na Crvenoto More i ku}a vredna pove}e milioni dolari vo londonskiot kvart Najtsbrix, koja e registrirana na imeto na negoviot sin Gamal, prenesuvaat svetskite mediumi. „Tie sosema ja imaat izgubeno vrskata so obi~nite lu|e, od koi

Добри односи со ЕУ Секој трет Египќанец работи во земјоделството, одгледува житарки, памук или шеќерна трска. Аграрниот сектор учествува со 16% во БДП. Меѓу големите економски фактори е и туризмот, кој остварува приходи од 9 милијарди евра годишно. Најголем надворешно3 трговски партнер на Египет е Европската унија. Извозот во 2009 г. достигна вредност од 3,4 милијарди и во најголем дел се состои од нафта, земен гас, минерали и метали, но Египет во Европа извезува и машини и возила. Истата година неговиот увоз од ЕУ изнесуваше 10,2 милијарди евра. Во наредните пет години Египет треба да се приклучи кон европскиот стопански простор и веќе сега се укинати многу трговски бариери.

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

pogolemiot broj `iveat pod granicata na svetskata siroma{tija“, veli Iskender.

Lu|eto {to se obiduvaat da vlezat vo tragata na bogatstvoto na Mubarak, tvrdat deka toj po~nal da se zbogatuva u{te dodeka bil pripadnik na avijacijata za vreme na vladeeweto na pretsedatelot Anvar el Sadat, koga eden negov blizok sorabotnik e osuden poradi zemawe provizija pri sklu~uvaweto spogodba za voena pomo{ so SAD. Otkako pred 30 godini stana pretsedatel, Mubarak se pogri`i negoviot sin Gamal da bide li~nosta na koja }e ì se obra}aat kompaniite {to sakaat da otvorat biznis vo Egipet.

Grupa egipetski advokati i biv{iot zamenik na ministerot za nadvore{ni raboti pobarale protiv Mubarak i negovoto semejstvo da se povede sudska postapka poradi kra`ba na dr`aven imot. Me|utoa, navodno, ve}e se odr`ani razgovori za negovo prefrlawe vo Dubai, vo koi u~estvuvale Saudiska Arabija, SAD i Obedinetite Arapski Emirati.

Edno od va`nite pra{awa e i imunitetot vo slu~aj na sudsko gonewe, so koe bi mo`el da

bide soo~en pod obvinenie za zlostorstvo protiv ~ove~nosta, imaj}i gi predvid dokazite za pove}e od 300 `rtvi i zloupotreba na silite na bezbednosta. Soprugata na Mubarak, poluvel{ankata Suzan i nivnite sinovi Gamal i Ala, uspeale da se zbogatat so posredstvo na partnerstva so stranski investitori i kompanii, od koi nekoi se sklu~eni u{te vo vremeto koga Mubarak bil vo vojskata, i vo pozicija da izvle~e korist od stopanski kriminal.

Огромно богатство најдено во скривници Дијаманти, злато и пари биле најдени во скривници на неодамна соборениот претседател на Тунис, Бен Али. Али го криел богатството во специјално направени скривници во библиотеката на неговата претседателска палата. Точната вредност на најдените скапоцености не е позната, но според државната телевизија на Тунис, станува збор за „милиони долари и евра, дијаманти и златни огрлици“.Се очекува ова богатсво да биде искористено за потребите на државата и на народот во Тунис. Семејството на Бен Али, кој ја напушти својата земја веднаш откако почнаа демонстрациите за неговата оставка, во Канада поседува имот вреден околу 20 милиони американски долари.

ЗДЕЛКИТЕ НА ФАМИЛИЈАТА Duri i nelegalnite zdelki se dobro maskirani. Sinot na pretsedatelot kupuval egipetski dr`avni obvrznici, izdadeni za otplata na dr`avnite dolgovi, koga nivnata vrednost padnala na samo 35% od nominalnata, pi{uva „Doj~e vele“.

No, nemu mu bilo garantirano deka dr`avata }e mu ja isplati nominalnata vrednost. Osven na ovoj na~in, spored

pretpostavkite na Ahmed el Nagar od Centarot za politi~ki i strategiski studii „Al Ahram“, semejstvoto Mubarak trupalo bogatstvo i so proda`ba na dr`avno grade`no zemji{te, kako i so pro-

gramite za privatizacija. Golem del od parite, spored mediumite, se nao|a vo stranstvo. Sigurno e deka golemi sumi se nao|aat vo {vajcarski banki. Od {vajcarskata Nacionalna banka e potvrdeno samo deka na krajot od 2009 g. site egipetski vlogovi iznesuvale 3,6 milijardi {vajcarski franci. No, poedine~nite golemi banki ne sakaat da iznesat kakvi bilo podrobnosti za eventualniot imot na semejstvoto Mubarak.Toj imot zasega e nezagrozen. Imotot oficijalno mo`e da bide zaplenet samo ako nekoja naredna vlada otvori krivi~na postapka i podnese dokazi deka semejstvoto Mubarak do{lo do parite na ilegalen na~in, objasnuva za „Doj~e vele“, Daniel Telesklaf od {vajcarskiot „Transparensi interne{enel“. Eksperti smetaat deka se minimalni {ansite ilegalno steknatiot imot da mu se vrati na egipetskiot narod, oti vladetelite po pravilo imaat golem {tab od sovetnici, koi ve{to mo`at da go skrijat potekloto na parite. Sepak, vo idnina na diktatorite }e im bide pote{ko da dojdat do parite {to gi stavile vo {vajcarski banki. Imeno, od po~etokot na ovoj mesec vo [vajcarija stapi vo sila nov zakon „za vra}awe na ilegalno steknatiot imot na politi~ki eksponirani lica“. Spored negovite odredbi, pri osnovano somnenie, smetkite mo`at da bidat blokirani i parite da im bidat vrateni na zemjite od kade {to poteknuvaat. Zna~i, ako Mubarak nekoj den re{i da si gi povle~e milijardite, prvo bi moral da doka`e deka tie navistina legalno gi zarabotil. [vajcarskata vlast ve}e gi zamrzna site bankarski smetki vo ovaa zemja, koi se doveduvaat vo vrska so Mubarak, negovite sinovi, soprugata, zetovite, kako i nekolkute visoki vladini i partiski funkcioneri od negovoto najblisko opkru`uvawe.

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

47

БИЗНИС СВЕТ

„Агрокор“ и ЕБРД планираат преземање на „Меркатор“ Hrvatskiot „Agrokor“ sprema neprijatelsko prezemawe na „Merkator“ otkako }e se javi na povikot za sobirawe na zadol`itelnite ponudi na „Pivara La{ko“ za proda`ba na 23,3% od „Merkator“… „Agrokor“ saka da dobie barem 50% u~estvo vo „Merkator“. Za prezemaweto se dogovara i so Evropskata banka za obnova i razvoj, koja e sopstvenik na 8,3% od „Merkator“.

Стив Џобс има уште 6 недели живот?!

„Форд“ и „Солерс“ формираат заедничка компанија

Osnova~ot na Apple, Stiv Xobs (56) koj boleduva od rak na pankreasot i vo januari ovaa godina zede boleduvawe za da se „fokusira na svoeto zdravje“ spored amerikanskite tabloidi izgleda mnogu pobolen otkolku {to se pretpostavuvalo.

Mnogu e oslaben (pove}e od 20 kilogrami), kosata mu e proret~ena od lekuvaweto, a oblekata mu visi i izgledal kako kostur.

Amerikanskata kompanija „Ford Motor“ }e se zdru`i so ruskiot proizvoditel na avtomobili „Solers“ vo proizvodstvoto i proda`bata na vozila vo Rusija. „Ford“ i „Solers“ vo zaedni~koto soop{tenie velat deka }e imaat isti udeli vo zaedni~kata ruska kompanija koja }e se vika „Ford-Solers“ i koja }e po~ne da raboti do krajot na godinata.

Грција останува во рецесија трета година по ред

ЕУ со дефицит од над 143 милијарди долари

Gr~kata ekonomija ovaa godina }e zabele`i pad od 3%, {to zna~i deka recesijata prodol`uva treta godina posledovatelno, {to se dol`i vo golema merka na silnata dol`ni~ka kriza. Ekonomskite aktivnosti vo Grcija vo 2009 g. se namalija za 2,3%, dodeka vo 2010 g. spored prvi~nite procenki, padot iznesuva okolu 4%.

^lenkite na Evropskata unija vo nadvore{no-trgovskata razmena so svetot vo 2010 g. ostvarile deficit od 143,3 milijardi evra, objavi „Evrostat“. Dr`avite koi{to ja so~uvuvaat evrozonata, lani ostvarile deficit od okolu 700 milioni evra. Najgolemo zgolemuvawe na izvozot na proizvodi od EU vo izminatata godina ima vo Brazil (48%).

Јапонија и Индија со договор за слободна трговија Supersilite Japonija i Indija potpi{aa dogovor za slobodna trgovija so koj za 94% od proizvodite vo period od deset godini }e se ukinat danocite i carinskite dava~ki. Dogovorot e sklu~en vo moment koga trgovijata me|u dvete zemji bele`i pad i toj e fokusiran na trgovskata razmena vo domenot na tekstilnata, avtomobilskata i farmacevtskata industrija.

48

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

КУЛТУРА За култура се потребни големи пространства. Воздушни, водени, копнени. Сето тоа не ни недостига. Некако бродот како да ни е мал, и онака... кревок.

Фото: Чесловас Чеснакевициус, Литванија

kultura@forum.com.mk

Интервју со Сибила Петлевски Берлинале, втор дел Ова не е американски филм Урбани легенди: Деко

ИНТЕРВЈУ

фото: Андреј Гиновски

Сибила Петлевски писателка, универзитетска професорка и ПЕН активистка

Страст за изразување на слободата Промоцијата на делата од Сибила Петлевски, преведени на македонски јазик, овозможи, покрај нејзината книжевност, одблиску да се запознаеме и со нејзината личност од Тони Димков

HRVATSKATA PISATELKA so makedonsko poteklo, Sibila Petlevski, nekolku dena prestojuva{e vo Skopje.

Direkten povod za prisustvoto vo Makedonija be{e promocijata na dve novi knigi prevedeni na makedonski jazik. Po „No}en trening“ i izborot poezija „Spoeni lica“, kulturnata ustanova „Blesok“ gi objavi i romanite „Mojot Antonio Diavolo“ i „Vreme na lagi“, kako prv del od trilogijata „Tabu“. So multimedijalniot performans „Ôd vo prazno“, Sibila Petlevski pretstavi izbor stihovi od svojata poezija prosleden so muzikata na svojot soprug David Gazarov. Toa {to dosega go znaevme za Sibila e deka e }erka na makedonskiot slikar Ordan Petlevski, deka ednovremeno e pisatelka, univerzitetska profesorka, preveduva~ka i PEN-aktivistka. Po sredbata so nea, dopolnitelno otkrivme deka sekoga{ e podgotvena otvoreno i kriti~ki da gleda na sostojbite vo

50

op{testvoto, slobodno i iskreno da gi izrazuva svoite stavovi i deka ima dovolno energija da ne dozvoli zloto da pomine preku pragot na nejzinata du{a. Razgovorot so Sibila Petlevski, sepak, go zapo~navme so nijansite na povodot za nejzinoto doa|awe vo Makedonija: Petlevski: Moram da ka`am deka toa e isklu~itelna retkost, ~est i sre}a za sekoj pisatel, odedna{ da mu bidat promovirani dve knigi, vo prevod koj voop{to ne docni po pojavata na originalot. Kako preveduva~, Igor Isakovski navistina brzo i kvalitetno prevede dve knigi koi se raznorodni. Sekoj pisatel ima svoj prepoznatliv stil, no sepak, sekoja od knigite ima svoi barawa za prevod. Mojata fascinacija od prevodot be{e edna od pri~inite da dojdam na promocijata vo Skopje.

Pritoa sakav da sporedam kakva e reakcijata za dve isti knigi vo dve

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

kulturni sredini koi nekoga{ mu pripa|aa na zaedni~ki prostor.

Zatoa mi se ~ini deka ovoj povod e isklu~itelen, bidej}i mo`am da gi sogledam reakciite vo dvete sredini bez golemo zaostanuvawe.

Nie tuka imame ~uvstvo deka vie ì pripa|ate na ovaa kulturna sredina, iako celiot `ivot ste go pominale vo Hrvatska i vo Germanija.

Kako se ~uvstvuvate vie?

I jas se ~uvstvuvam kako da ì pripa|am na ovaa sredina, i sè pove}e se ~uvstvuvam taka. Sekako, tuka pripa|am po moite semejni koreni, po mojot tatko Ordan Petlevski, no sega ~uvstvuvam deka ì pripa|am i po koli~inata na moite dela od razli~ni `anrovi prevedeni ovde, i prozata i poezijata, i deka dobro sum prifatena. Mislam deka duri i po stilot na pi{uvaweto, osobeno vo dramskite tekstovi, nekoe nadrealno nasledstvo me vrzuva za

makedonskoto dramsko pismo. Zvu~i sme{no, no vistinito, bidej}i so dramskite tekstovi sum pobliska do makedonskite otkolku do hrvatskite sovremeni drami.

Od dramskiot se vra}ame na kni`evniot moment. Kako pisatelka kako se ~uvstvuvate vo opkru`uvaweto vo Zagreb, vo Hrvatska, bidej}i i temite na koi pi{uvate vo va{ata nova trilogija dopiraat nastani koi se slu~uvale vo Sredna Evropa?

Trilogijata „Tabu“ se zanimava tokmu so Sredna Evropa vo dvaesettiot vek. Bi ka`ala deka toa e psihoanaliza na edno vreme, vreme na lagi, vreme na izmami i zabludi, i voop{to, mojata teza e deka mnogu lekcii, koi mo`evme da gi nau~ime na preminot od 19 vo 20 vek, ili vo prvite dve dekadi na dvaesettiot vek, ednostavno ne gi usvoivme. Mo`evme da prepoznaeme kako }e se razvivaat rabotite, i vo politikata i vo op{testvoto. ]e go poso~am primerot so problemot na Romite, koj{to pred izvesen period be{e top-tema vo Evropskata unija, a pritoa, vo toj moment koga se zboruva{e za toj problem, kako da be{e zaboraveno koga prv pat istiot problem se poja-

vil vo sredi{teto na polemikite.

Toa se slu~ilo nekade vo devedesettite godini na 19 vek, koga avstriskiot kriminolog Gros razmisluval deka na Golo Otok, istiot toj Goli Otok {to vo Titovoto vreme be{e komunisti~ki gulag, bi mo`elo da se odnesat site koi bile nepo`elni za re`imot, site koi ne bi se vklopuvale vo svetoto trojstvo na toga{noto vreme: carot, patrijarhalnoto op{testvo i hipokrizijata na politikata, kade politikata e taa koja gi uni{tuva ~ove~kite sudbini. Taka {to mnogu lekcii ednostavno ne se apsolvirani.

[to poto~no raska`uva romanot „Vreme na lagi“, kako prv del od trilogijata „Tabu“?

Mnogumina }e ka`at deka prviot del od trilogijata se zanimava so eden lik, so sudbinata na Viktor Tausk, pripadnik na prvata generacija psihoanaliti~ari okolu Frojd.

No, „Vreme na lagi“ ne e biografski roman, bidej}i ne sum biograf, tuku sum pisatel koj se zanimava so fikcija. Zatoa zemav edna paradigmati~na sudbina i ja staviv vo ramki na problematikite na dvaesettiot vek, odnosno na site politi~ki temi koi mi se ~ini deka do denes ostanaa aktuelni. Sekako, so tekot na vremeto nekoi od niv duri i se zaostrija. Vo mojot roman Tausk e intelektualec, koj e roden vo @ilina, a `iveel vo Zagreb, no i vo golemite evropski metropoli, kako Viena, Berlin, Belgrad. Na po~etokot na dvaesettiot vek tie intelektualni migracii bile ne{to {to se podrazbiralo samoto po sebe. Pred Prvata Svetska vojna mnogumina mislele deka Evropa e bojnoto pole na zaedni~kiot duh koj se razviva vo pozitivna smisla, bidej}i vo prvite dvaesetina godini na dvaesettiot vek imalo progres vo sekoja smisla. Imalo razvoj vo naukata, entuzijazam okolu sorabotkata i razbiraweto za toa {to nekoj bi sakal da postigne vo odreden medium. So takov entuzijazam odedna{ se slu~uva Prvata svetska vojna. Se slu~uva pad

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

51

na iluziite, {to dovelo do kriza na duhot i vo sekoj drug pogled. Zatoa velam deka dosega treba{e da gi nau~ime lekciite i da prodol`ime ponatamu.

Dali so trilogijata pravite obid da se izvle~at poukite od toa {to se slu~uvalo da ne se povtori vo 21 vek? Kako denes ja ~uvstvuvate Evropa?

Mislam deka seto toa za {to pi{uvam e duri mnogu poaktuelno otkolku {to samata bi sakala da bide. Istra`uvaj}i gi materijalite za romanot naiduvav na mnogu podatoci koi vo najmala raka mi deluvaa dramati~no. I samata napraviv golema istra`uva~ka rabota.

Sekako, seto toa ne go vgradiv vo trilogijata, tuku napraviv izbor i napraviv edna polnokrvna proza.

Vo najgolemiot del e fikcija. No, mi se ~ini deka brojni simptomi vo modernata se poka`aa kako neapsolvirani i deka nie denes gi `iveeme svoite sopstveni gre{ki.

Mislevme deka sme sovladale mnogu problemi na razli~ni nivoa, a se soo~uvame i so vra}aweto na patrijarhalniot pristap, {to zna~i deka nitu `enskite prava do kraj se izboreni, nitu na{iot odnos kon verata e ednostaven i zadovoluva~ki kako {to mislime. Vo su{tina, svedoci sme na sè pogolema opasnost od globalna svetska vojna koja }e bide verska vojna. Vo tretiot del od mojata trilogija „Tabu“ e vgradena idejata deka nie ve}e `iveeme vo Tretata svetska vojna, a toa sè u{te ne go znaeme.

Se zanimavate so kni`evnost, no vo Zagreb rabotite i na Fakultetot za dramski umetnosti. Kako uspevate da napravite balans me|u rabotata so studentite na akademijata i kni`evnata rabota?

Rabotata so studentite ima sè pogolemi pobaruvawa otkako ja vovedovme takanare~enata Bolowska reforma. Gi usoglasivme i gi standardiziravme nastavnite planovi so evropskite. Na po~etokot toa zvu~e{e ubavo, bidej}i }e mo`e da se postigne pogolema mobilnost na studentite. No, se slu~i ne{to {to e vidlivo vo site sferi na javnosta, a toa e simnuvaweto na op{toto nivo na profesionalizmot. Za `al, Bolowskata reforma ne dade tolku dobri rezultati kako {to o~ekuvavme, i mesto da bide pozitivna, taa dade mnogu negativni efekti.

Inaku, moram da priznaam deka

52

Sibila Petlevski i Igor Isakovski

te{ko pravam balans vo vremenska smisla i so rabotata i so svojata `elba da bidam pisatel. Vo eden period bev sloboden pisatel, `iveev samo od svojata kni`evna rabota, no verojatno vi e jasno deka taka ve}e nikoj ne mo`e da `ivee. Site nie morame da bideme ili profesori, ili novinari. Mislam deka tie dve „Ми се чини дека бројни симптоми во Mодерната се покажаа како неапсолвирани и дека ние денес ги живееме своите сопствени грешки“

profesii se onie {to mu davaat sigurnost na pisatelot. Od knigite ne se `ivee. Ne se `ivee nitu od postavenite drami. Zatoa mnogu energija i vreme im posvetuvam na svoite studenti. Prednosta vo mojata rabota na akademijata e {to rabotam so kreativni mladi lu|e i toa mnogu me raduva.

Aktivno dejstvuvate vo ramkite na svetskata pisatelska organizacija PEN. Kolku PEN-ot uspeva da promeni nekoi raboti vo globalni ramki?

PEN-ot be{e isklu~itelno silna organizacija koga se pobuni protiv nacizmot, a toa be{e vo triesettite godini na 20-iot vek. Toga{ prv pat, javniot zbor na intelektualecot

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

be{e ne{to {to ozna~uva{e korektura, ispravka i povik da se sledi, ne samo zdraviot razum, tuku i so sopstvenata hrabrost da se doka`e deka mo`e i poinaku da se razmisluva. PEN-ot ima{e svoi fazi i mislam deka sega e vo faza na kriza. Nezavisno od faktot {to se transformira{e i se modernizira{e, nekako ne postoi onaa silna kni`evna osnova, koja na aktivizmot bi mu davala protivte`a i so koja silnite kni`evni li~nosti bi go krenale svojot glas i so toa bi se dovele vo opasnost branej}i nekoja ideja koja e za dobroto na ~ove{tvoto. Takviot vid idealisti~ki aktivizam e mrtov. A onie koi sè u{te se obiduvaat da ja sprovedat vo delo, sega }e bidam i cini~na, se mrtvi.

Toa glavno bea moi prijateli, istra`uva~kite novinari, no i pisatelite koi vo poslednive nekolku godini aktivno deluvaa vo ramkite na PEN-ot, a me|u niv be{e i novinarkata Ana Politovskaja. Bi mo`ela da nabrojam cel spisok lu|e koi li~no gi poznavav i koi bukvalno go izgubija `ivotot poradi svojot aktivizam, pred sè vo ramkite na PENot. Zatoa mislam deka vo dene{no vreme isklu~itelno e te{ko da se bide istra`uva~ki novinar.

Isklu~itelno e te{ko so li~en primer da se poka`e deka e mo`no i poinaku da se razmisluva bidej}i rabotite ve}e ne se tolku ednostavni.

Ima li nekakov izlez od takvata sostojba?

Vo dene{no vreme ve}e ne mo`ete ednostavno da povle~ete linija me|u dobroto i zloto i zatoa se pojavuva strav kaj intelektualcite da ne bidat zloupotrebeni, vo odreden moment da ne bidat iskoristeni vo nekoja cel vo koja ne mo`at da go predvidat sledniot zaplet. Bi sakala silata na poedine~nata, individualnata odgovornost, niz primeri na silni i hrabri intelektualci, koi ednovremeno se pisateli so obemen opus, da se vrati vo PEN-ot.

Mojot son e vo ramkite na PEN-ot, vo negovata vnatre{na organizacija, da se aktiviraat onie sili koi vo nego ve}e postojat. Tuka ima zna~ajni imiwa koi nominalno se ~lenovi na PEN, no kako site nas da nè zafatila malodu{nost, kako site sega da sakaat da se zanimavaat samo so svoite mali raboti, ili samo so svojata profesija, no, vsu{nost, samo se zatskrivaat zad idejata deka ve}e nikoj ni{to ne mo`e da promeni.

СТАВ

Кризата заврши, или ...? Златко Теодосиевски IAKO SPORED mnogu parametri golemata (svetska) ekonomska kriza, navodno, zavr{i vo 2010ta godina, ili barem taka velat ekonomskite eksperti, evropskite demokratii ne se odnesuvaat ba{ taka. Barem ne vo kulturata! Poto~no, golemite, duri radikalnite buxetski se~ewa tokmu vo kulturata vo pove}eto evropski dr`avi poslednive godina-dve uka`uvaat na toa deka krizita mo`ebi ne zavr{ila, ili, pak, dr`avite sakaat preku kulturata da „zakrpat“ drugi golemi dupki vo buxetite! Oficijalnite evropski izve{tai za vlijanieto na ekonomskata kriza vrz kulturata velat deka vo 13 od 21 zemja bile sprovedeni celosni (kratkoro~ni ili srednoro~ni) radikalni namaluvawa na kulturniot buxet; vo 11 zemji bile sprovedeni namaluvawa na buxetite na najgolemite kulturni institucii, a vo 9 bile re~isi ukinati sredstvata za slobodnite umetnici i kulturnite organizacii. Vo 12 zemji radikalno bile namaleni tro{ocite za infrastrukturni proekti. Samo vo 5 zemji mo`ele da se vidat zgolemuvawa na investiciite vo kreativnite industrii so cel da se zgolemat mo`nostite za novi vrabotuvawa. No, ednovremeno, evropskite izve{tai uka`uvaat deka oddelni namaluvawa na kulturnite buxeti, na primer vo ^e{ka i Portugalija, zapo~nale u{te pred da se znae za ekonomskata kriza!

Sepak, velat Evropejcite, ima(lo) i zemji {to ne posegnale po kulturniot buxet, tuku, sosema sprotivno, kako na primer Finska, Francija, Slova~ka i Luksemburg, vsu{nost planirale finansiski da go stabiliziraat kulturniot sektor. I sekako Norve{ka, edna od najbogatite zemji vo svetot, koja{to nasproti krizata se obiduva da ja odr`i proklamiranata cel za kulturata da od-

vojuva 1% od dr`avniot buxet!

Globalnata ekonomska kriza gi vrati i starite raspravi za finansiskoto u~estvo / pridones na dr`avata vo razvojot na kulturata i zadovoluvaweto na kulturnite potrebi na gra|anite. I, vpro~em, povtorno gi razgore polemi~kite tonovi me|u dvata sprotivstaveni tabora – onie „za“ i onie „protiv“. Poto~no, poddr`uva~ite na politikata na pogolemo finansisko u~estvo na dr`avata vo kulturata se povikuvaat na mnogu teorii i dokumenti, a posledniot od niv e UNESKO-vata Konvencija za za{tita i promocija na razli~nosta vo kulturnoto izrazuvawe od pred nekolku godini. Taa bespogovorno zastanuva na stranata na kulturata, odnosno veli deka dr`avite imaat „suvereno pravo da formuliraat i implementiraat kulturni politiki“, {to osobeno vklu~uvaat „merki naso~eni kon obezbeduvawe javna finansiska pomo{“ i „vostanovuvawe i poddr{ka na javnite institucii“. Na drugata strana na barikadata se nao|a Svetskata trgovska organizacija i, sekako, nejzini poddr`uva~i, koi smetaat deka sè treba da funkcionira na sistemot na sloboden pazar, odnosno pazarna ekonomija, bez kakvo i da e me{awe na dr`avata! Za sre}a, ovaa opozicija e pomalubrojna, iako pokazatelite od po~etokot na tekstot, kako i oddelni prodlabo~eni evropski finansiski i kulturolo{ki analizi velat deka duri i evropskite demokratii {to porano „se krstea“ vo kulturata i kulturnite slobodi, vle~at „somnitelni“ potezi vo finansiraweto na kulturata!

Kade sme nie vo sive ovie procesi?

Prvo, kaj nas nikoj ne diskutira za toa, najmalku kulturata - vladina, provladina, nevladina ... Kako da ne gi zasega ni krizata ni procesite okolu krizata. Bidej}i Ministerstvoto za kultura odamna prestana so praktikata da objavuva godi{ni finansiski (i drugi) izve{tai, te{ko e da se fatat „site konci“ i da se utvrdat generalnite trendovi.

Spored malkute, glavno skudni informacii, no i od praktikata, kulturata ne be{e posebno zasegnata od krizata. Duri, be{e ka`ano, vo udarniot period, sredstvata bea zgolemeni! Edinstven izvor na informacii e dr`avniot Buxet, no toa se samo proektirani brojki, so mnogu rebalansi, so mnogu usoglasuvawa, bez komentari i sli~no. Ne deka toa ne se validni podatoci - niz niv se otslikuvaat godi{nite dvi`ewa koi {to, vsu{nost, balansiraat vo odnos na prethodnite godini - no nam ni trebaat detalni analizi, sporedbeni brojki, realizirani (za {to, kako, kade?) sredstva itn. A toa kako da e „{pansko selo“, kako nikoj da ne e zainteresiran / zagri`en za doma{nite pravci vo kulturata, pa potoa regionalnite i kone~no evropskite komparativni sogleduvawa! Koi „dejnosti“ (ne se oslobodivme od ovoj „stupiden“ socijalrealisti~ki termin!) opa|aat, koi, pak, se favorizirani (osven kapitalnite rashodi), dali se ispolnuva proektiranata kulturna „politika“ ili se pravat otstapki i zo{to, dali vo narednite buxeti se balansiraat propustite od prethodnite, ili ne ...!? Toa se mo`ebi „samo brojki“, no tie brojki bi ni obezbedile poseriozen tretman vo ramkite na evropskite kulturni bilansi!

Kone~no, ako evropskite demokratii treba, kako {to veli „Budimpe{tanskata opservatorija” (edna od najserioznite nevladini kulturni akteri na nivo na Evropa), da se zapra{aat „... dali krizata e dokaz za krucijalen, re{ava~ki period vo `ivotot na zapadnata civilizacija, kraj na edna era? Ako e toa taka, toga{ pra{aweto ne e samo kako kulturata }e go pre`ivee ovoj tranziciski period, tuku pove}e dali kulturata e akter vo ovie istoriski transformacii“.

Imame li nie vrska so ovie procesi, nè dopiraat li nekako, ne treba li i nie da se zapra{ame do kade sme so situacijata vo kulturata, doma i vo po{irok kontekst?

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

53

БЕРЛИНАЛЕ (2)

Триумф на иранската кинематографија Очекувана победа на иранскиот филм „Надер и Симин, развод“ – три главни награди и уште грст други. Манчевски во Панорамата, а Рефет Абази со главна улога во наградениот „Крвно проштевање“. Текст и фотографии: Игор Војновски (ексклузивно за „Форум“ од Берлин)

Sareh Bajat i Sarina Farhadi

BERLINSKIOT FILMSKI festival godinava ne donese osobeni iznenaduvawa. Najgolemoto festivalsko priznanie, Zlatnata me~ka, otide kaj „Nader i Simin, razvod“ (Jodaeiye Nader az Simin) u{te edna semejna drama od re`iserot Azgar Farhadi.

Iako so ednostavna naracija, se raboti za edna slo`ena moralna, psiholo{ka i socijalna prikazna, koja {to go prika`uva iranskoto op{testvo na na~in {to mnogu malku filmovi go napravile. Kako i prethodniot film „Za Eli“ ({to mu ja donese nagradata za re`ija vo Berlin pred dve godini) i koj be{e prika`uvan niz celiot svet (makedonskata publika ima{e mo`nost da go vidi na festivalot „Bra}a Manaki“ vo Bitola), i ovoj ima potencijal da predizvika interes kaj zapadnata publika. Mnogumina smetaat deka odlukata na `irito e politi~ki mo-

54

tivirana od sostojbata vo Iran. No sepak, „Nader i Simin“ be{e najdobriot film {to go vidovme vo slabata konkurencija na 61-to Berlinale.

Gran pri-Srebrena me~ka od `irito, ja odnese mra~nata i vizuelno prekrasna drama na ungarskiot re`iser Bela Tar. „Torinskiot kow“ (A Torinói ló) otslikuva {est denovi od `ivotot na eden starec i na negovata vozrasna }erka, koi{to `iveat vo surova monotonija vo bedna koliba na vetrovita ramnica. Pri krajot na filmot kako da go gubat interesot za `ivot, i ne samo tie.

Mnogumina ja napu{taa salata vo tekot na proekcijata. Montonata i repetitivna produkcija dolga celi 146 minuti, vo koja gi gledame sekojdnevnite rutini proprateni so mo}en saundtrak, izgleda nemilosrdno kako i silnite vetri{ta {to duvaat nadvor. Fanovite na Tar znaat {to

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

Azgar Farhadi

gi o~ekuva i nesomneno }e go cenat vremeto odvoeno za filmot. Tar, koj izjavi deka ova e negov posleden film, re~e i deka filmot e mra~en, zatoa {to i svetot vo koj `iveeme e takov, a nedostigot od dijalog vo filmot e rezultat na toa {to toj, kako filmaxija najdobro se izrazuva preku sliki.

Najgolemoto iznenaduvawe be{e Srebrenata me~ka za re`ija od Germanecot Ulrih Koler za mra~nata i konfuzna prikazna za evropskite doktori vo Afrika, „Bolest na spiewe“. Argentinskiot film „Nagradata“ dobi dve specijalni nagradi za kinematografija i za produkciski dizajn.

Makedonskite akteri sè po~esto tolkuvaat ulogi vo me|unarodni koprodukcii. Eden od niv e i Refet Abazi, koj go vidovme vo glavnata uloga vo „Krvno po{tevawe“ (The

Man~evski

Forgiveness of Blood). Abazi e odli~en vo portretiraweto na tatkoto na semejstvoto ~ii{to ubeduvawa za semejnata ~est se vo kolizija so dinami~niot `ivot na svoite deca.

Re`iserot Xo{ua Marston, koj sedum godini po odli~noto debi so „Marija, polna so milosrdie“ se vra}a so u{te edna mo}na drama, ovojpat fokusiraj}i se na albansko semejstvo zarobeno vo kanxite na krvnata odmazda. Filmot e `ivopisen portret na op{testvoto vo 2011 g., sè u{te obvrzano na vekovistarite tradicii. Filmot be{e eden od najdobrite vo konkurencijata i so pravo mu pripadna Me~kata za scenarioto.

U{te eden germanski film me|u nagradenite „Ako ne nie, koj?“ (Wer wenn nicht wir) od Andres Veiel ja

Refet Abazi

dobi nagradata „Alfred Bauer“ kako film {to gi pro{iruva horizontite na filmskata umetnost.

Filmot u{te edna{ go istra`uva sozdavaweto na germanskoto radikalno dvi`ewe od {eesettite. Ova e prv igran film na re`iserot Veiel, koj ve}e ja obraboti ovaa tema vo dokumentarecot „Crna kutija“ (2001). Portretot na militantot od Baader-Majnhof, grupata Gudrun Enslin i nejziniot qubovnik ja pokriva teritorijata od u{te po{irokata panorama na ovoj period {to ja vidovme vo „Baader-Majnhof kompleksot“.

Najo~ekuvaniot film vo Berlin be{e i najgolemoto razo~aruvawe.

Vo re`iserskoto debi „Koriolan“ (Coriolanus), Ralf Fajns go prenesuva dejstvoto na [ekspirovata drama

Ekipata na „Koriolan“, zaedno so direktorot na Berlinaleto, Diter Koslik i Franko Nero, soprugot na Vanesa Redgrejv

vo dene{en Rim, koj{to nema nikakva sli~nost so ve~niot grad, tuku nalikuva na balkanska dr`ava raspar~ena od vojna (filmot e sniman na lokacii vo Srbija i Crna Gora).

Osovremenuvaweto na bardot na angliskata i svetska literatura ne e ni{to novo. No, viduvaweto na Fajns, ne i ni malku dobro kako „Ri~ard Treti“ na Lonkrejn ili, pak, na „Romeo i Julija“ na Lurman i deluva mnogu de`a vu. „Mil~o Man~evski dava suptilna slika na makedonskoto op{testvo vo ‘Majki’, kontemplativno istra`uvaj}i trilogija na storii od sega{nosta i minatoto. Filmot e za majkite, pravdata, egzistencijalnata zaguba, i nad sè, za dokumentiranata perverzija na skore{nata istorija“, se veli vo festivalskata bro{ura.

Svojata premiera ja ima{e vo sekcijata Panorama, vo prepolnata sala na kinoto „Sinemaks 7“, po {to sleduvaa u{te tri poekcii.

Publikata odli~no go primi filmot, i ja nagradi ekipata na filmot so silen aplauz. Vo kratkiot razgovor so gleda~ite, Mil~o re~e deka „Majki“ e film za vistinata i lagata, a majkite se onie {to prvi nè u~at da ja ka`uvame vistinata, no i da la`eme.

Iako {eeset i prvoto Berlinale ne donese mnogu dobri filmovi, nie }e go pametime kako godina vo koja site segmenti na makedonskata kinematografija imaa dostojni reprezenti vo svoite oblasti. Na filmaxiite im posakuvame mnogu poplodna godina i da nè iznenadat so dobra produkcija vo 2011 g..

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

55

ДОМАШЕН ФИЛМ

Нова филмска жетва По сушата во македонската кинематографија, наскоро почнува плодната година со нови македонски филмски наслови во 2011 година. Мразот ќе го скрши Сашо Павловски, режисер на „Ова не е американски филм“, чија премиера е закажана за 25 февруари, во киното Милениум во Скопје од Игор Ивковиќ

„OVA NE E AMERIKANSKI film“ se mot Sa{o Pavlovski. golem grabe`. Nivniot plan e da se snima{e re~isi dve godini na loka- „Ova ne e amerikanski film“ e kaprepravaat deka se snima film so cii niz Makedonija. Stanuva zbor za ko {to veli producentot, gangstercel da se dobie pristap do Ameriprikazna koja se bazira na istoimeska komedija. kanskata ambasada vo Skopje. I koniot tekst na Sa{o Milenkovski, ne~no, koga stignuvaat do tajnata koj pretrpe zna~itelni izmeni od ГАНГСТЕРСКА КОМЕДИЈА prostorija vo Ambasadata, koja e sestrana na re`iserot Pavlovski, vo dum kata pod zemja, gi ~eka neprisorabotka so ~e{kiot scenarist PaPrikaznata e sledna. Golemiot {ef jatno iznenaduvawe. vel Jeh. Filmot ima prili~no sloe sredove~en ~ovek, voda~ na banda Iako ova scenario e napi{ano pred `ena `anrovska struktura, no genekriminalci, koi{to `iveat od sire~isi 9 godini, toa vo celost koreralno toj pripa|a vo klasata na doten kriminal. Dodeka toj i negovata spondira so aktuelnata realnost vo brite komedii. Ova e film koj potbanda sonuvaat za glamur, nivniot koja `ivee dene{niot Makedonec. setuva na onie od Gaj Ri~i ili Ta`ivot e ispolnet so beda, piewe besNa primer, vo scenarioto, kako i vo rantino, izjavuva{e re`iserot Pav- kone~no mnogu kafiwa i prikazni filmot se spomenuva deka Amerilovski vo prokanskata ambasacesot na snimada vo Skopje ima we. sedum kata pod „Jas ne gi delam zemja i deka tamu filmovite na se sedi{tata na urbani ili ruCIA i na FBI. ralni. Za mene „Ova ne e ameima samo dobri i rikanski film“ lo{i filmovi. e zamislen kako Kade se snima film vo film vo filmot i {to se film, a tretiot snima, zavisi od film e onoj {to konceptot koj go go snima bandata crpam od matriza nivniot `icata vkotvena vo vot. Toj e zamiscenarioto. Filslen kako blaga mot mora da diparodija, kako {e so gradite na prikazna za edno scenarioto. A dru{tvo „luzemojot film di{e ri“, kako prikazpo skopskite ulina koja na zabaSenko Velinov i Kaj Evans vo scena od „Ova ne e amerikanski film“ ven na~in go slici, pokrivite, napu{tenite ka op{testvoto skladi{ta...Urban da, no ne zatoa za amerikanskite filmovi. [efot vo koe `iveeme. {to jas trgnav da pravam urban kako i ostanatite ~lenovi na banda- Od timot na ovoj film, veruvaat defilm, tuku zatoa {to imav odli~no ta imaat posebni filmski mo}i, so ka imaat odli~en proizvod koj }e gi scenario koe bara{e urbana poezikoi mo`at da vlijaat vrz filmot. zadovoli vkusovite i na najprebirja na slikata. I mislam, {to e isklu- No, {efot e na umirawe. Sepak, spalivite. ~itelno va`no, imame pred sè dositelot naskoro pristignuva od Ame- „Ne pravevme ‘festivalski film’ bra, no i urbana prikazna, polna so rika: edna mlada `ena, Maja, koja se tuku se trudevme da napravime doemocii, solzi, smea i malku akcija, vra}a vo svojata tatkovina. Podgobar film. Od dosega{nite reakcii, no na makedonski na~in. A ako netvena i {koluvana za pravewe filod zatvorenite proekcii, znaeme i {to ne e onaka kako {to o~ekuvavte, movi vo Amerika, taa im gi nudi toa nè raduva deka na{iot film ne ne zaboravajte, ova ne e amerikansvoite uslugi na {efot i negovata e ‘tipi~en’ makedonski film“, veli ski film“, veli re`iserot na filskepti~na banda zaedno so plan za producentot na filmot, Dejan Iliev.

56

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

Scena od „Ova ne e amerikanski film“

„Zaslugata ne e samo moja, imav potkrepa od iskusna i prekrasna ekipa, Pavel Jeh na scenarioto, Nikolas Gaster vo monta`a i, normalno, prekrasnite akteri. No, rabota na re`iserite ne e da zboruvaat tuku da pravat filmovi, a koj kolku e dobar, se gleda, merlivo e kolku koj uspeal“, dodava re`iserot Pavlovski.

Filmot ~ini okolu 700 iljadi evra, a od Filmskiot fond na Makedonija e poddr`an so 500 iljadi evra. Vo nego igra, kako {to veli re`iserot

Pavlovski, odli~na akterska ekipa predvodena od Senko Velinov, Igor Angelkov, Igor Stoj~evski, Slavi{a Kaevski, Zlatko, Tawa, \or|i, Biljana...a zna~itelni epizodi vo filmot imaat i Dan~o ^evreski, Petar Arsovski, Vlado Jovanovski i Nikola Ristanovski. Kinematografer e Dejan Dimeski, scenograf Igor To{evski, kostimograf e Rade Vasilev, a {minkata e na Martin Pavlovski.

Po peto~nata premiera na 25 fevruari, filmot }e bide del od redovni-

Zlatko Mitrevski, Igor Stoj~evski, Igor Angelkov, Slavi{a Kajevski (od levo kon desno)

ot repertoar na kinoto „Milenium“, no izvesni se i gostuvawa niz vnatre{nosta. БОГАТА ФИЛМСКА ПРОЛЕТ Vedna{ po redovnoto prika`uvawe na „Ova ne e amerikanski film“ vo kinoto „Milenium“, premiera }e do`ivee i omnibusot „Nekoi drugi prikazni“, koj e sostaven od pet kratkometra`ni filmovi koi gi rabotat mladi avtorki od porane{nite jugoslovenski republiki. Temata na ovoj film e bremenosta, sfatena kako metafora za problemite so koi se soo~uvaat lu|eto od prostorite na porane{na Jugoslavija.

Ovaa prolet premiera }e do`ivee i filmot na Vladimir Bla`evski, „Pankot ne e mrtov“, a kino-distribucija niz makedonskite kino-sali }e ima i filmot „[iva~ki“ na Biljana Garvanlieva.

Pokraj premierite i kino-distribucijata na ovie filmski naslovi, vo mesec mart so snimawe }e zapo~nat sestrite Labina i Teona Mitevski, na filmot „@enata {to si gi izbri{ala solzite ili ^ovek na asfaltot“. Pokraj niv do polovinata od 2011 godina so snimawe }e zapo~nat i Stole Popov i Darko Mitrevski, na nivnite najnovi filmovi koi dobija poddr{ka od Filmskiot fond na Makedonija.

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

57

ВОДИЧ

4 и 5 март

„Вагинални монолози“ театарска претстава сала „Даре Џамбаз“ – Скопје Na 4 i 5 mart vo salata „Dare Xambaz“ vo Skopje, }e se odr`i teatarskata pretstava „Vaginalni monolozi“, po povod manifestacijata V den, koj pretstavuva mobilizacija na site `eni od svetot za prestanok na nasilstvoto vrz `enite. Pokraj pretstavata, }e bide promoviran i filmot „Dodeka nasilstvoto ne prestane“. Toa e dokumentaren film koj dava pregled na celoto VDay dvi`ewe vo svetot. Ova e inspirativno pretstavuvawe na rabotata na V-Day. Vo ovoj film, Iv Ensler, poka`uva kako „Vaginalnite monolozi“ porasnaa vo svetsko dvi`ewe za zapirawe na nasilstvoto vrz `eni i devojki. Ovoj film, gi pretstavuva `enite od Harlem, Wujork, kako i `enite od Kalifornija, Kenija, Filipini, koi gi otkrivaat nivnite najdlaboki i bolni iskustva na zlostavuvawe!

Inaku „Vaginalni monolozi“, e teatarska prestava, bazirana na intervjuata na Iv Ensler so pove}e od 200 `eni. So humor i po~it, ovaa pretstava gi slavi `enskata seksualnost i sila. Preku ovaa teatarska pretstava, bezbroj `eni od celiot svet, povtorno po~naa da u`ivaat vo svoeto telo i svojot `ivot. Pove}e od 12 godini, „Vaginalni monolozi“, go kreva glasot na iskustvata i ~uvstvata koi prethodno ne bile izneseni vo javnosta. Vleznicite za dvata nastana ~inat po 100 denari. Site dobieni prihodi }e bidat donirani vo centarot za zgri`uvawe na `rtvi od nasilstvoto.

Кино Рамстор и Кино Милениум

„Долина на волците – Палестина “ игран филм Vo kinoto Milenium i vo kino-salite na Ramstor, se prika`uva filmot „Dolina na volcite – Palestina“.

Ovoj film vo prvite nekolku dena od prika`uvaweto predizvika ogromna zainteresiranost na makedonskata publika.

Za site proekcii se bara bilet pove}e. Inaku filmot ja raska`uva prikaznata za krvaviot napad na brodot koj nose{e humanitarna pomo{ za Gaza. Polat Alemar i negovite drugari odat vo Palestina. Nivnata misija e jasna: da go fatat izraelskiot komandant koj go planiral napadot.

Polat vospostavuva kontakti so Palestincite i se obiduva da se dobli`i do negovata cel ~ekor po ~ekor. No, nego go o~ekuvaat nekoi iznenaduvawa. Toj e o~evidec na mnogu ubistva koi Mo{e gi pravi vrz nevinovnoto naselenie vo Palestina. Voenata tehnologija i krvavoto vladeewe na Mo{e, sepak na kraj nema da pomognat za Mo{e da ostane `iv. Cenata na biletot e 150 denari.

58

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

26 февруари

“Волшебникот” на Џон Фаулс Или – или

Na tadicionalnoto SABOTNO MENI na izdava~kiot centar „Ili ili“ e izvonredniot roman „Vol{ebnikot“ na Xon FAULS, koj predizvika ogromen interes kaj ~itatelite. Spored kritikata, ovoj roman nesomneno e edno od golemite remek - dela na britanskata kni`evnost. Romanot ja raska`uva slednata prikazna: Na eden zafrlen gr~ki ostrov, mladiot Angli~anec Nikolas Erf se sprijateluva so eden misteriozen ~ovek i toa prijatelstvo poleka se pretvora vo ko{mar so neo~ekuvani dimenzii. Realnosta, fantazijata, mitologijata i umetnosta odedna{ se prepletuvaat vo niza {okantni i tainstveni epizodi i mladiot Erf se pretvora vo ~ovek koj o~ajno se bori da go so~uva zdraviot razum, no i svojot `ivot. Prepoln so simboli, lavirintska naracija i {okantni iznenaduvawa, „Vol{ebnikot“ e tenzi~en, provokativen, pove}esloen i isklu~itelno slo`en roman.

Zatoa, spored misleweto na mnogumina, tokmu „Vol{ebnikot“ e edno od najdobrite ostvaruvawa vo sovremenata literatura.

Sabotnata cena na ovoj roman e 490 denari.

28 февруари

25 февруари

„Врати“ модерен балет

„Буре барут“ театарска претстава

МОБ Na malata scena na MOB na 28 fevruari }e bide izvedena pretstavata „Vrati“ - baletska pretstava, ispolneta so mnogu peewe i „svirka vo `ivo“. „Vrati“ e vtor avtorski proekt na Olga Pango. Prikaznata e za edna mlada devojka koja se vseluva vo novo qubopitno sosedstvo, a pritoa se vqubuva vo o`enet ma`. Re`ijata i libretoto se na re`iserkata Nata{a Poplavska, a muzikata na Xengiz Ibrahim.

Spored kritikata, ova e pretstava koja e mo{ne bliska do narodot i koja go dopira gleda~ot, koj mo`e da se poistoveti so nekoj od likovite ili so odredenite situacii vo pretstavata. Vo ovaa pretstava igraat: Nata{a Nikolova, Dragan Ko~ovski, Biljana Pa{arikovska, Maja Mitrovska, Lile Milenkovska, Marina Georgievska, Stefan Ko~evski i Agim Baftii.

3 март , 20 часот Домот на АРМ

Слушајте филм со Македонската филхармонија Ova e tretiot koncert od ciklusot „Slu{ajte film“ ovojpat so naslov „Golemite avanturi“. Za ovoj koncert, specijalno od London doa|a maestro Timoti Redmond glaven dirigent od Kembrixiskata filharmonija i ~est gostin na najrenomiranite muzi~ki centri vo svetot. Izborot na muzikata i filmovite e na Vlatko Galevski, a }e bidat izvedeni temi od „Vojni na yvezdite“, „Indijana Xons“, „Hari Poter“, „Robin Hud“, „Forest Gamp“, „Hronikite na Narnija“, „Supermen“, „Spajdermen“, „Egzodus“ i „Gladijator“. Koncertot }e ovozmo`i publikata da se zapoznae so del od tvore{tvoto na golemite filmski kompozitori: Xon Vilijams, Alan Silvestri, Majkl Kejmen, Ernest Gold, Heri Gregson Vilijams, Deni Elfman... Muzikata }e bide prosledena so specijalno montirani inserti od spomnatite filmski naslovi.

МНТ

Kultnata pretstava „Bure barut“ ovoj petok e del od redovniot repertoar na Makedonskiot nacionalen teatar. Ovaa `estoka, urbana drama ja otslikuva balkanskata realnost soo~uvaj}i nè so site na{ite vistini i iluzii.

Balkanot kako „bure barut”, Dejan Dukovski go otslikuva na momenti ironi~no, sarkasti~no, no i realno. Ova e pretstava koja e del od repertoarot na MNT dolgi godini i sè u{te predizvikuva interes.

Akterskata ekipa ja so~inuvaat: Vladimir Svetiev, Nikola Ristanovski, Emil Ruben, Oliver Mitkovski, Magdalena Rizova ^ernih, Traj~e Georgiev, Jasmina Popovska, Gorast Cvetskovski, Danica Georgieva, Kiril Pop Hristov, Nino Levi, Vladimir Ja~ev, Vladimir Endrovski, Jordan Simonov, Aleksandar Miki}.

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

59

ЖИВОТ И СТИЛ

Фетишот наречен чевли Givenchy

Yves Saint Laurent

Najgolemata opsesija na `enite, veruvale ili ne, ne se ma`ite! Ma`ite doa|aat na vtoroto mesto, vedna{ po feti{ot nare~en ~evli. ^evlite mo`at da bidat elegantni ili sportski, strogi ili razigrani, visoki ili niski, so tenka ili debela {tikla (topuk, po na{e) ili, pak, na platforma, mo`at da ve napravat da se ~uvstvuvate ubavi, po`elni i seksi.

Luksuznite (ili

Manolo blahnik

60

dizajnerski) ~evli mo`at da ~inat i celo bogatstvo, no toa na `enite ne im pretstavuva seriozna pre~ka, pa re~isi sekoja `ena barem edna{ vo `ivotot se re{ava da odvoi zna~itelna suma pari za samo eden ~ift ~evli! Poznatite li~nosti, osobeno akterkite i peja~kite, imaat svoi omileni dizajnerski brendovi, bez razlika dali se toa pootmeni modeli kako Alaya, Jimmy Choo, Manolo Blahnik, Hermes, Caovilla, Laboutin.., poklasi~ni kako Burberry, Gucci, Ferragamo ili Todds, ili kompletno otka~eni modeli koi go sledat stilot na dizajnerot, kako na primer YSL, Givenchy, Alexander McQueen, Marc by Marc Jacobs, Prada… @enskiot feti{ kon ~evlite otsekoga{ bil otslikuvan na filmskoto platno, no vrvot go dostigna so serijata Sex & The City (Seksot i gradot), kade {to glavnata protagonistka Keri ima osobena slabost kon ~evlite, a bogami i kon ma`ite. No pokraj toa {to likot vo serijata, Keri, ima slabost za ~evlite (osobeno onie na Manolo Blanik), akterkata Sara

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

Xesika Parker koja ja glumi Keri ima izjaveno „Moeto ime e Sara Xesika Parker i jas poseduvam pove}e od 100 para ~evli ‘manolo blanik’“. Vo druga prilika, akterkata Meril Strip izjavi: „Poseduvam eden par ~evli „prada“. Vo niv me bolat nozete... No toa ne e do ~evlite, tie se sovr{eno napraveni. Moite stapala se vinovni. Jas gi naslediv stapalata od majka mi“. Na ova, prili~no postarata i poiskusna kole{ka na Meril Strip,

Alexander-mcqueen

Jimmy shoo

fenomenalnata Odri Hepbern, bi odgovorila: Sekoga{ kupuvaj ~evli koi se barem polovina broj pogolemi, bidej}i komforot e pova`en od elegancijata!

ЗАБАВНО КОРИСНО

„Обратен часовник“ Bez razlika dali ste na rabota ili, pak na u~ili{te, site ste se fatile vo moment kako gledate vo ~asovnikot, gi odbrojuvate poslednite minuti.

Naj~esto toga{ e momentot koga sè vi se ~ini deka ~asovnikot odbrojuva nanazad namesto nanapred. Ovoj ~asovnik delumno }e vi gi re{i problemite.

Samo so eden pogled mo`ebi nema da mo`ete da ja otkriete tajnata na ovoj ~asovnik, no momentot koga }e se obidete da ka`ete kolku e ~asot, }e sfatite deka brojkite na ovoj ~asovnik se rasporedeni vo obraten pravec od brojkite kaj obi~nite ~asovnici.

Ova ne e genijalno no e unikatno delo, koe za razlika od drugite ne tolku obi~ni ~asovnici, mo`e da se koristi i samo zaradi zapo~nuvawe interesna diskusija.

Помалиот брат за чистење ^ista~ite na ulici se naj~esto neopeani heroi za ranobudnite koi sakaat da gi gledaat vozilata koi sobiraat smet i go svetnuvaat asfaltot. So ist efekt rabotat i ovie male~ki ~ista~i na biroa (Roadsweeper Desk Vac).

Ovoj mini ~ista~ gi ima istite karakteristiki kako negoviot golem brat.

Rotira~kata ~etka i silen vakumov{mukuva~ ja sobira nesakanata ne~istotija koja e nasobrana na va{eto biro.

Bidej}i mini ~ista~ot nema volan so koj se upravuva negovoto dvi`ewe, }e mora samite da go „vozite“- ra~no.

Mini-~ista~ot raboti na baterii i gi skladira i najmalite ~esti~ki vo svojata vnatre{nost koja mnogu lesno se ~isti. Rotira~kite ~etki~ki ja sobiraat ne~istotijata i od nedosti`nite povr{ini.

Nekoi velat deka ~isto biro e znak za uredna li~nost! So ovoj ured vie ste tokmu takvi.

Електричен шок рулет \avolski ednostavna ideja koja ednostavno dobro funkcionira. Sekoj igra~ go stava svojot prst vo edna od ~etirite elektri~ni komori. Eden igra~ (ili nabquduva~) stiska start....i igrata zavr{uva sè dodeka eden od igra~ite ne dobie blag elektro {ok. Sekako deka ova ne e fatalnata igra „Ruski rulet“, no {okot e specijalno dizajniran da ostava neprijatno ~uvstvo. Koga }e go slu{nete poslednoto biip, dali }e bidete prviot koj }e pu{ti solzi?

Тегла соларна ламба Ovaa „naprava“ e pred sè bezbedna i korisna. Ako ja ostavite teglata na direktna svetlina, po nekoe vreme taa }e akumulira dovolno svetlina za da mo`e da sveti koga e temno. Teglite se vodootporni {to zna~i deka tie mo`e da se koristat nadvor kako i vnatre (iako se prepora~uva da se ~uvaat doma ako ne se koristat). „Podmrznatoto“ staklo proizveduva magi~en efekt, i ja krie opremata koja se nao|a vnatre vo teglata i pritoa dozvoluva da sjae portokalovo svetlo (kako sve}a), i da ni go simulira sonceto vnatre. Ovie lambi se odli~ni za no}ni zabavi i sobiranki bidej}i pravat dobar svetlosen efekt. Idealni se i za vo detska soba bidej}i se bezbedni.

Bidete sigurni deka na decata }e im se dopadnat.

Хексбаг нано Iako od samata pomisla na buba~ki nè lazat mornici, pa duri i ne teraat da pravime gluposti, ka~uvaj}i se na najbliskata stolica, novata izmislicaigra~ka ja napa|a na{ata qubopitnost so nanosite Heksbag. Ovie mali roboti koi se vo forma na „lebarki“ se izvonredno interesni za gledawe bidej}i samite, na neobjasniv na~in se prevrtuvaat, iska~uvaat i se trkaat.

Iako nemaat vgradeno senzori, tie samite si go nao|aat patot. Kako i pove}eto insekti, Heksbags se najsre}ni koga se site na kup kako edno golemo semejstvo. Ovie robot~iwa mo`e da vi go zadr`at vnimanieto so ~asovi.

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

61

СПОРТСКИ ЛЕГЕНДИ: КАСИУС КЛЕЈ, АЛИЈАС МОХАМЕД АЛИ

Брбливкото од Луисвил, пеперутка со осило Летам како пеперутка боцкам како оса, викаше големиот дрдорко Касиус Клеј пред мечот за светската титула во тешка категорија со актуелниот владетел Сони Листон. Шампионот Листон имаше убиствен удар, но едноставно не ни можеше да го допре танчерот на рингот, кој го погодувуваше со молскавични удари со кои му ги затвори очите. Клеј во боксот беше спој на техника, брзина и мудрост, што овој боречки спорт го издигна на ранг на уметност Подготвува: Мирослав Николовски

KASIUS KLEJ JUNIOR go dobi imeto po svojot tatko, senior na 17 januari 1942 godina vo rodniot Luisvil. Na 12 godi{na vozrast, policaecot i bokserski trener Xo Martin go odvede vo bokserskata sala da udira po vre}i.

Mom~eto od crne~kiot kvart ima{e doverba vo beliot policaec. [est godini podocna Kasius Klej pobedi na Olimpiskite igri vo Rim 1960 godina i za nego {irum se otvori vratata na profesionalniot boks. ^etiri godini treba{e da ni`e pobedi i nokauti za da mu se pru`i mo`nost da zastane nasproti aktuelniot {ampion Soni Liston.

Silen udira~ koj so eden udar gi kr{e{e rebrata na protivnicite. No Klej poznat kako golem brborko mu pora~uva{e, „ne mo`e{ da go udri{ onoj {to ne mo`e{ da go vidi{“ aludirajki na brzinata na svoite noze. Klej pobedi i stana svetski {ampion na 22 godini, vo vremeto koga profesionalniot boks mo`e{e da ima samo eden vladetel. Klej po ova ja odbrani titulata povtorno protiv Liston, pa ima{e istoriski me~ so Flojd Paterson, Xorx ^uvalo... protivnicite pa|aa kako kru{i.

No iako tatko mu be{e baptist, Klej ne ja prifati religijata na roditelite. Se priklu~i na islamot i go smeni imeto vo Mohamed Ali.

62

Podocna od religiozni pri~ini odbi da odi vo vojna vo Vietnam. Be{e osuden na kazna zatvor i ja zagubi svetskata titula bez borba. Od 1967 godina do 1970 nema{e pravo da

stapi vo ringot. Vo 1970 godina licencata mu e vratena, a zatvorskata kazna ukinata od povisok sud.

Ali se vrati na ringot i nabrzo vo 1971 godina dobi {ansa za vra}awe

Роки снимен според мечот Али – Вепнер Анонимниот боксер Чак Вепнер во 1975 година, беше прежален пред мечот со големиот шампион, но успеа да ги избоксува сите 15 рунди со легендарниот Мохамед Али. Овој меч беше инспирација за снимање на големиот филмски хит РОКИ. Силвестер Сталоне во улога на РОКИ беше олицетворение на противникот на Али, Вепнер, а Аполо Крид го претставуваше шампионот Али.

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

na titulata, koja ja dr`e{e golemiot „xepxija“ Xo Frejzer. Ovoj me~ be{e nare~en „Me~ na stoletieto“.

Ali ja nema{e istata brzina i podvi`nost od pred pauzata, no vo me~ot tolku pati go pogoduva{e Frejzer vo glavata {to mu ja ote~e kako na bumbar. Sepak, eden zaskitan udar na Frejzer vo fini{ot na me~ot go frli Ali na podot prvpat vo karierata. Ali go dovr{i me~ot no go zabele`a prviot poraz. Tri godini podocna Ali mu se revan{ira, a go pobedi i vo tretiot duel, koj Frejzer go predade po 14-ta runda.

Ali ja vrati svetskata titula vo 1974 godina vo Kin{asa koga go pobedi Xorx Formen, a me~ot be{e nare~en „Grmotevica vo xungla“.

Ali {est pati ja odbrani titulata, pred da ja zagubi od mladiot Leon Spinks, no vo istata godina mu se revan{ira i ja vrati. So ovaa pobeda Ali vleze vo istorijata kako edinstven bokser koj tripati uspeval da se vrati na tronot. Vo 1979 godina se povle~e od ringot. Vo 1982 godina, lekarite konstatiraa parkinsonova bolest kaj Mohamed Ali, za koja se

pretpostavuva deka e i posledica od baveweto so ovoj sport celi 25 godini.

Ali ima 9 sinovi i }erki. No Lajla Ali odlu~i da ja prodol`i negovata bokserska kariera, namesto nekoj od sinovite. I toa pove}e od uspe{no. Taa osvoi titula svetski prvak vo tri verzii vo sredna kategorija, pobeduvaj}i vo site 24 profesionalni me~evi, od koi vo 21 so nokaut.

Na ringot se sretna i so }erkata na Xo Frejzer, Xeki Frejzer Hajd i ja pobedi. Me~ot be{e nasloven kako Ali - Frejzer IV. Vo ~est na Muhamed Ali koj bez la`na skromnost sebesi se narekuva „Najveli~estveniot“ postavena e voso~na figura vo Bokserskata ku}a na slavnite, a edna ulica vo negoviot roden Luisvil e imenuvana kako „Muhamed Ali Bulevar“.

Vo 1991 godina, Mohamed Ali ode{e vo misija vo Irak so cel da dogovori so Sadam Husein osloboduvawe na amerikanski zarobenici.

Podocna dobi „Pretsedatelski Medal na slobodata“ i nagrada „Duhot na Amerika“, koja se dodeluva na najpoznatiot Amerikanec vo svetot.

Nagradite se izlo`eni vo muzejot „Muhamed Ali Centar“ vo Luisvil.

Ali ja dobi ~esta da go zapali ognot i na Letnite olimpiski igri vo 1996 godina vo Atlanta. Sekoja godina tradicionalno pred startot gi blagoslovuva u~esnicite na Maratonot na Los Anxeles.

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

63

Foto: Ivana Kuzmanovska

УРБАНИ ЛЕГЕНДИ

Деко Kлавијатурист, гитарист и еден од штедрите креативни извори на 'Бадмингтонс', 'Александар Македонски' и 'Клержо'. Македонскиот Реј Манзарек, Џон Лорд и Дејв Гринфилд. Големиот вљубеник во „камчињата“, човекот кој го откри и прв го изрежа македонскиот рубин од Васко Марковски

TE[KO E DA SE NAPI[E prikazna za ~ovek koj tolku silno znae da ja pottikne kreativnosta, a pritoa da vi bide ograni~en prostorot za da se iska`ete. Onie {to go poznavaat poodamna, znaat kako e. Da se raska`uva za Deko - Dejan [kartov, }e vi bide potrebno mnogu vreme i mnogu prostor. Od kade da po~nete i za {to pove}e, a za {to pomalku da ka`ete. Za bendovite? Za muzi~koto iskustvo od osmooddelenskite ili od vojni~kite denovi? Za iznenaduva~kite muzi~ki proekti koga kako nekoj alhemi~ar go sostavuval nevozmo`noto, pravej}i od razni karakteri, od razni muzi~ki iskustva da

64

izleze magi~na muzika? Ili, za zaminuvaweto vo Italija, so voz, natovaren so 'sajzer', 'to~ak' i ranec? Za sredbata so skapocenite kamewa, kon koi slu~ajno - slu~ajno li? - go odvel patot, baraj}i na~in da zamine vo Brazil, da raboti po struka, kako visokoobrazovan ovo{tar, tropaj}i na vratata kaj po~esniot konzul na Brazil vo Trst, strasten kolekcioner na kam~iwa? Ili, da ja po~neme prikaznata za makedonskiot rubin, na{iot nacionalen skapocen kamen, koj tokmu toj - prv go otkri, prv go izre`a i napravi da se pro{iri glasot za nego; otkako re{i da se vrati doma, po deset go-

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

dini pominati vo Italija? Rock & Roll, vo sekoja smisla na izrazot!

Sè po~nalo vo osnovnoto u~ili{te toga{ 'Vladimir Nazor', denes 'Bla`e Koneski', vo dneven prestoj, so u~itelkata Milka Zafirova, „legenda na menaxment vo osnovnite u~ili{ta“, koja znaela od sekoe dete da ja izvadi i najmalata tro{ka kreativnost. Tri u~eni~iwa - tri harmoniki, na edna od niv - Deko.

Po~nale da ve`baat pesni~ki, po~nale turnei po skopskite u~ili{ta. Nabrgu, so eden od drugarite od „Trite harmoniki“ }e re{at da po~nat nova {ema - Deko na doma{niot klavir, a drugiot, Stanko, na

поддржано од

gitara. Koga zavr{ile osnovno, ve}e gi imale organata na Deko, Made in Japan od Dip Parpl, i nivniot prv bend, „Kocka led“, 1977/78 godina - film {to gi dr`el do krajot na sredno{kolskite denovi.

Vojska. Kasarnata vo Ni{, edna od najgolemite kasarni vo porane{na Jugoslavija. Kasarna so presti` vo toga{nata JNA. Takov trebalo da bide i orkestarot na vojni~kiot klub - vrven. Se pogodilo tokmu takvi muzi~ari toga{ da slu`at vojska vo Ni{ i da bidat ~lenovi na vojni~kiot bend - ~lenovi na „Bijelo Dugme“, „Kod“, „Vatreni poqubac“, „Generacija 5“, „Leva patika“. Ne mu se veruvalo, koga go pokanile da sviri so niv. Meseci koga ubavo iskristaliziralo i se nadgradilo dotoga{noto negovo iskustvo, steknato so „Kocka led“, koe }e dostigne vrv koga vo kasarnata }e dojde da slu`i vojska Qup~o Trajkovski - Fis, od kogo Deko mnogu nau~il za toa kako se komponira, kako se aran`iraat kompozicii; „ogromno iskustvo“.

Vra}aweto od vojska }e go odvede vo drug pravec. Ve}e bil zasiten od svirewe – so „trite harmoniki“ vo osnovno, celo sredno, cel voen rok.

Re{il da pravi ne{to drugo. Se zapi{al na studii po ovo{tarstvo.

Inspiriran od noviot film, re~isi spokojno preminal preku nekolkute pokani od maalskiot prijatel i muzi~ki mentor, Boris Georgiev - But, da im se pridru`i na probite {to gi pravele so Vlado Karter, pankeri{teto {to go gledal niz grad. „No, srce juna~ko..“, eden den re{il da dojde. „Koga po~nuvavme so 'Badmingtons', bevme prvo jas i Karter - edna luda energija. Jas toga{ vlegov vo pankot i bev u~eni~e vo pankot. Karter ne{to 'drma' rifovi, ja' - OK, 'cepam'. Ni nedostiga{e i tret ~ovek, bar u{te eden. Podogo vreme mu vikav na Deko da dojde, da ni se pridru`i, toj - ne, fakultetot. Eden den, se podotvori vratata dodeka svirevme. Vleguva Deko, so poja~aloto i so organata. Gi vklu~i i - po~nuvame! Nema dogovor - POЧNUVAME! I, vo istata sekunda - EJ! NIE SVIRIME!?“, se se}ava But. Svireweto so „Badmingtons“ im doneslo mnogu radosti i kreativno ispolnuvawe. Za But, Deko e redok muzi~ar, retka, dragocena li~nost. „Deko e magioni~ar. Toj ne e muzi~ar, vo klasi~na smisla na zborot.

Neverojatno inspirativen ~ovek.

Nie }e dojdeme na proba najnervozni,

Vladimir Dimovski - ^av~e

Vencislav Sma}oski - Cine

Boris Georgiev - But

toj doa|a so taa negova prirodna, ubava du{i~ka i vedna{ ì dava magija na situacijata. Vedna{ tie negativni energii gi apsorbira i po~nuva da vladee so negovoto, pitomoto.

Koga }e ja spoi{ taa agresija i pitomoto - letaat iskri i - izleguva ne{to interesno kako muzika. Zatoa e interesen. Toj e magija, duhovnik.

Te{ko se definira. Ne mo`e{ da mu gi fati{ koncite i da go stavi{ vo nekakov kalap. Retki se takvite lu|e“, veli But. Za Vlatko Dimovski - ^av~e, tapanar vo „Kocka led“, „Aleksandar Makedonski“ i vo prvata postava na „Kler`o“, Deko otsekoga{ bil toa

svrzno tkivo i muzi~kiot avtoritet na bendovite vo koi svirele zaedno. „Sekoj ima{e po ne{to da dade, kako muzi~ko iskustvo, kako energija, no, Deko sekoga{ be{e toj {to ima{e ume{nost seto toa da go povrze i seto toa da prozvu~i kako harmoni~na muzika. No, Deko ne e samo golem muzi~ar, tuku i golem drugar.

Tie dve ne{ta pravat svireweto so nego da bide prijatno i ubavo. Vo bendovite {to gi imavme so nego, pred sè, vladee{e drugarstvoto“, se se}ava ^av~e, koj i den-denes raboti so Deko, vo rabotilnicata za brusewe dragoceni kamewa.

Obiduvaj}i se da doznaete {to pove}e za Deko, vo razgovorite so negovite prijateli, so lu|eto so koi nekoga{ svirele, }e bidete iznenadeni {to re~isi sekoj ~ovek {to }e go pra{ate, }e vi ka`e na svoj unikaten, inspirativen na~in, zborovi na voshit od raboteweto so nego, od sredbite so negovata li~nost.

Za Vencislav Sma}oski - Cine, ~ovek koj nè plenil so negovata virtuoznost na pove}e instrumenti, Deko e ~ovek so koj koga svirite se slu~uvaat neverojatni ne{ta. „Od mnogute slu~uvawa bi izdvoil edna sredba kaj nego doma, vo negovata soba, prepolna so kristali i instrumenti. Ubav den. Son~ev den.

Dodeka gi razgleduvavme kam~iwata, {to novi, {to postari, ama ednakvo ubavi, odedna{ Deko mi re~e: 'Aj da svirneme malku'. Mi tutna vo race akusti~na gitara, toj ja zede drugata i po~na da sviri. Dodeka zbuneto go gledav mi dade znak da se pridru`am. Zapo~nav da igram po `icite… Ni pred, ni posle ovaa sredba, jas ne zasvirev gitara so tolku vladenie i ume{nost. A jas ne sum gitarist (se smee!). ^uden majstor e Dejan. Tainstveno u~itelstvuva Deko. Dek~o, na{eto kristal~e“, ni re~e Cine – „muzi~kiot genijalec“, kako {to }e vi go opi{at Deko i lu|eto {to nekoga{ so nego svirele - ~ovekot so kogo napravija nepovtorlivi kompozcii i aran`mani za „Kler`o“.

Mnogumina }e vi re~at deka toa {to Deko denes se zanimava so „kam~iwata“ ne e slu~ajno i oti otkako si se na{le eden so drug imate vpe~atok deka okolu vas se slu~uvaat ~uda koga ste pokraj nego. I, navistina.

Kako da si go opi{ete toa - vo Skopje ima samo 10 avtomobili, kako na Deko, „pe`o 404“, vo vozna sostojba. Vo nekolkute ~asovi {to gi pominavme so nego, slu~ajno ili ne, vidovme tri.

forum.mk | 25 февруари 2011 | ФОРУМ

65

ot

mp-

on-

en-

~i

~e

ФИНЕСА

Песимистичка од Влатко Галевски

VO POSLEDNO VREME sè po~esto me opsednuvaa po malku ~udni misli.

Ne mo`ev da si odgatnam na {to se dol`i takviot proces vo mojata glava. Vo migovite koga Toa ne be{e prisutno, se obiduvav da gi otkrijam negovite koreni, da yirnam od kade odnenade` nekakvi voznemiruva~ki misli za pra{awa koi porano nikoga{ ne sum si gi postavuval...

Koj go nau~il ~oveka da go potisnuva lo{oto, neprijatnite spomeni, se}avaweto za bolestite i mo`e li sekoj toa da go pravi? - razmisluvav.

Ima li takvi koi ne umeat ili ne sakaat da zaboravat na ne{tata od minatoto?

Poznavav edni dvajca, ma` i `ena, koi ve}e dvaeset godini sekojdnevno odat na grobot na svojot sin, redat cve}iwa i palat sve}i okolu mermernata bista na dvaesetgodi{no mom~e so xins jakna i racete vo xebovite od farmerkite. Obajcata se ve}e ostareni. Razlikata vo godinite me|u niv i bistata se zgolemila. Za{to li tie lu|e celi dvaeset godini ne mo`at da go potisnat spomenot za po~inatiot sin. Ne mo`at ili ne sakaat? Verojatno i dvete zaedno. Ili, ne mo`at za{to bolkata e golema barem onolku kolku i qubovta kon sinot. Kako i da e, tie ja prifatile bolkata kako na~in na `ivot. I kako da `iveat nekakov paralelen `ivot ili polu`ivot, ili polusmrt, no postojano blisku `iveali{teto za koe i tie se podgotvuvaat. Dali tie ja razbrale smrtta kako osloboditelka od stradawata i gri`ite? Koga gi pra{ale, kako ste, odgovorot bil: „Ako nau~i{ da `ivee{ so lo{oto, dobro e“. Blaze si im, na nekoi Sevi{niot navistina znae da im go poka`e patot.

Toa utro izlegov od liftot i go minav dolgiot hodnik do izleznata vrata od zgradata. Kaj staklarnikot me zablesna zimskoto utrinsko sonce. Go sre}avam sosedot od {estiot kat so leb i mleko vo kesata. Mnogu malku go poznavam, no od pristojnost, vo zgradata site se pozdravuvame. Toa e ~ovek so krupna stava,

66

kratko potstri`ana kosa, malku pro}elav. Znaev i toa deka sopruga mu e edna pedesetgodi{na bolnikava `ena so dobronameren i u~tiv pogled.

Mu velam „dobro utro“ so ton koj bi trebalo da odgovara na ova utrinsko raspolo`enie. Sosedot mi otpozdravuva od pristojnost, a jas go postavuvam nepotrebnoto pra{awe: „Dobar li si kom{ija?“. „Ako go trgnam lo{oto - veli - dobar sum“. Voop{to ne o~ekuvav vakov op{iren odgovor, pa postaviv i potpra{awe: „I toa ti funkcionira? Toa, ako go trgne{ lo{oto?“. „Vidi - veli sosedot - voop{to ne e te{ko, toa ti e rabota na utrinska volja, mala mentalna gimnastika, terapija. Probaj, }e vidi{, sekoga{ uspeva“.

ФОРУМ | 25 февруари 2011 | forum.mk

Se upativ kon bulevarskiot trotoar, a sosedot ostana zad zastaklenata vrata.

Dva dena podocna na stakloto od vlezot osamna nekrolog. Bolnikavata po~inala. Edna nedela potoa i sosedot si zamina, za navek. Policijata utvrdi deka se zastrelal vo ranite utrinski ~asovi so pi{tol od markata „bereta“. Dolgo se pra{uvav dali sosedot toa kobno utro ja propu{til svojata redovna mentalna gimnastika za trgawe na lo{oto?...

A {totuku po~nav da ja praktikuvam sovetuvanata utrinska terapija. Se dvoumev dali da prodol`am.