281_20110304

ГОДИНА VII | БРОЈ 281| 4.3.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

БОЈКОТ КОАЛИЦИЈА

ГОДИНА VII | БРОЈ 281| 4.3.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

СОДРЖИНА број 281 | 4 март | 2011

Glaven i odgovoren urednik Atanas Kirovski

11 ПАРТИЈАТА

НАД ДРЖАВАТА ПОЛИТИКА 9

ЛАКРДИЈАТА НА МРТВ

14 НАРЦИСИ НА ПОЛИТИЧКАТА СЦЕНА

28 ВО ПОТРАГА ПО АФРИКАНСКА,,,

17 УСТАВОТ САРДИСАН ОД ПАРТИСКИ ЖЕЛБИ 20 ИСКУШЕНИЕ НА СУДСКИТЕ ТОГИ 22 РОДИТЕЛИ – МАНИПУЛАНТИ 24 САКАТЕ ХЕРЦЕГОВСКО ИЛИ БОШЊАЧКО?

34 ИСЧЕЗНАА СОС

ПРОДАВНИЦИТЕ

27 41° 50’ Н 22° 00’ Е ЕКОНОМИЈА 36 ЕКОНОМИЈАТА НА „СТЕНД БАЈ“ 38 НЕМИРИТЕ ВО АРАПСКИОТ СВЕТ ЌЕ НЕ УДРАТ ПО ЏЕБ

50 И ГЛАМУРОТ

Е ВО КРИЗА

БОЈКОТ КОАЛИЦИЈА

42 ИНТЕРВЈУ: УРС ЈАКОБ, ФИНАНСИСКИ ДИРЕКТОР

НА „ЕФТ ГРУП“: ПОТРЕБНИ СЕ СЕРИОЗНИ ИНВЕСТИЦИИ ВО ЕНЕРГЕТИКАТА 45 РАСИПНИШТВОТО НА ФАМИЛИЈАТА ГАДАФИ КУЛТУРА 54 СРЕДБА СО ДАВИД ГАЗАРОВ, КОМПОЗИТОР И ПИЈАНИСТ: ИНСПИРАЦИЈАТА СЕ ПОЈАВУВА ОДНЕНАДЕЖ 56 РАЗЛИКA (ПО ВТОР ПАТ: ЗА ВИСОКОТО ОБРАЗОВАНИЕ) 57 „ОВА НЕ Е АМЕРИКАНСКИ ФИЛМ“ 62 УМЕТНОСТ НА ВОЗЕЊЕТО ОД СЛАВНИОТ ЕЛ МАЕСТРО 64 УРБАНИ ЛЕГЕНДИ: ПАНДЕ 66 БУШАВА АЗБУКА

Zamenik glaven i odgovoren urednik Marija Divitarova Redakcija Vlatko Galevski Petre Dimitrov Kristina Ma~ki} Igor Ivkovi} Silvana @e`ova Toni Dimkov Kristina Ozimec Maja Trajkovska Aleksandar ^o~evski Bojana Dimitrijevska Marija Ili} Frosina Fakova Serjo`a Nedelkoski Vasko Markovski Simeon Serafimovski Miroslav Nikolovski Nadvore{ni sorabotnici Sne`ana Lupevska Bobi Hristov Maja Jovanovska Meri Jordanovska Dopisnici Ilinka Iqoska (Kosovo) Milena Georgievska (Hrvatska) Art direktor Kire Galevski Dizajn Jasmina A. ^a{ule Zoran Gulevski Fotografija Ivana Kuzmanovska Andrej Ginovski Lektor Meri Kondoska Izdava~ Forum plus DOOEL „11 Oktomvri“ 33A, 1000 Skopje Republika Makedonija tel: 02/ 32 30 940; 32 30 941 faks: 02/ 32 30 942 e-mail: info@forum.com.mk Marketing Aleksandra R. Evtimova marketing@forum.com.mk Administracija/finansii Julija Petrovska Pretplata: 2.700,00 denari godi{na 1.500,00 denari {estmese~na pretplata na smetka: Forum plus - DOOEL. Skopje, Republika Makedonija Tutunska banka AD Skopje, smetka br. 210060041050180 Za pretplata vo stranstvo i dopolnitelni informacii na tel: +389 2 / 32 30 940 ili na e-mail: pretplata@forum.com.mk Pe~ati Datapons Skopje ISSN 1409-6706

ТВИТОВИ

Кој е поголем?!

Dali slu~ajno, pred sè poizvesnite predvremeni parlamentarni izbori, sporot za imeto so Grcija povtorno se vra}a na scenata na me|upartiskite prepukuvawa. Toa go predizvika, spored nekoi priznanieto, spored drugi - izjavata na premierot Gruevski deka, kako {to toj re~e, makedonskata strana pred samitot na NATO vo Bukure{t prifatila predlogot na posrednikot Metju Nimic-„Republika Makedonija (Skopje)“ da bide staven na referendum pred gra|anite. Ovaa izjava vedna{ be{e triumfalno do~ekana od odredeni mediumi i od opozicijata kako dokaz za „predavstvoto“ na Gruevski, ili kako {to u{te potriumfalno potpretsedatelot na SDSM, Gordan Georgiev mu posaka dobredojde, „vo klubot na predavnicite“ vo koi sekako ne se vbrojuva sebe tuku svojot paritiski „vo`d“ Crvenkovski, koj isto taka be{e vo Bukure{t, a spored negovite zalo`bi za preskoknuvawe na dvodeceniskata pre~ka za dr`avata, navjerojatno ima sli~no mislewe. I sega koj e pogolemiot vo predavstvoto?!

Sepak, treba da stane jasno deka ovoj problem na Republika Makedonija, koj o~igledno nekako mora da ima zavr{nica, treba kone~no da prestane da bide predizborno „kam~e za potturuvawe vo ~evelot“.

6

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

Почнаа да летаат тупаниците Se slu~i vo eden skopski restoran bliskata sredba, me|u pretstavnik na vlasta i opozicijata, dve skopski „deca“, po sopstveno priznanie, dolgogodi{ni poznanici, koja{to po upotreba na glagoli, spored svedoci, zavr{ila so tupanici. Spored istite izvori, glavna pri~ina za vakviot „muabet“ }e da e malku pogolemoto prisustvo na maligani. Spored u~esnicite vo prijatelskoto ubeduvawe, pratenikot na opoziciskiot LDP, Andrej @ernovski, od ednata i Marjan Jovanov, doskore{en direktor na Direkcijata za nafteni rezervi, pri~inata, spored vtoriot li~ni navredi, a spored prviot koj si go odnel podebeliot kraj pra{awata {to pratenikot @ernovski mu gi postavuval toj den na premierot vo Sobranieto.

Sega na sudot i dvajcata }e doka`uvaat {to se slu~ilo navistina, pa najverojatno }e se otkrie i vistinskata pri~ina.

Коце (не)сака „мечка“ Ba{-tatkoto na site skopjani, skopjanki i mali skopjan~iwa, Koce Trajanovski, otkako gi provoze premierot i ministrite so novite ukrainski avtobusi niz prestolninata, herojski objavi deka se otka`uva od drumskata „la|a“. Jali poradi piskotot na negovite sogra|ani, jali zaradi dobienite „packi” zad u{i od partiskoto rakovodstvo za predizborno rasipni{tvo, Koce se otka`a od nabavkata na slu`benoto vozilo „mercedes S klasa“ koe gradot }e go ~inelo odvaj 80-ina iljadi, za{to vo maloproda`ba ~inelo duri 105 iljadi evra.

од Серјожа Неделкоски

Чантите на преглед Detska raspravija bila pri~inata poradi koja nastanala tepa~kata vo koja eden u~enik na po~etokot od sedmicava be{e rase~en so no` kaj trgovskiot centar „^air~anka“. Dvete grupi u~enici bile Alban~iwa, a u~enicite vo tepa~kata na vozrast od 13 i 14 godini u~ele vo osnovnite u~ili{ta „Cvetan Dimov“ i „Lirija“.

I na site, kako da ni olesni, demek tepa~kata ne bila me|uetni~ka, kako refleksija na neodamne{nite takvi tepa~ki na skopsko Kale. Ama imaj}i predvid deka ova e ~etvrt incident vo skopskite u~ili{ta, minatiot mesec vo koj maloletnici se drznuvaat vo u~ili{tata da upotrebuvaat no`. I toa ve}e treba da bide krajno alarmantno i site treba da se zapra{ame od kade im se na u~enicite no`evi, koj im gi prodava. Krajno vreme e i roditelite i u~ili{nite rakovdstva da se organiziraat i da yirnat {to na{ite u~enici nosat po ~antite ili vo xebovite.

Pa, duri i da bidete obvineti za nedemokrati~nost, podobro toa otkolku decata da se se~at po u~ili{nite dvorovi.

Pokraj toa, skopskiot gradona~alnik veti i deka do krajot na negoviot mandat nema da kupuva slu`beno vozilo. Bez razlika, Trajanovski saka{e so nabavkata na „me~eto“ da ja po{tedi gradskata kasa od pove}e izdatoci, demek }e se za{tedelo.

Ama pra{awe e kako }e izgleda{e „mercedesot“ samo po edna godina trkalawe po skopskite xadiwa, koi sè pove}e nalikuvaat na onie od Saraevo po opsadata ili na „preoranite odgranati“ ulici na Bagdad. Trajanovski, sepak, dobi mandat - prvenstveno da gi sanira skopskite „krateri“ za skopjani da ne dobivaat morska bolest prevezuvaj}i se so javniot soobra}aj ili da gi kra{at svoite vozila. Potoa, i od niv }e mu bide aminuvano kupuvaweto na „mercedes“-ot.

СДСМ подготвува премиер?

Ako se znae, kako {to re~e Jani Makraduli, deka SDSM }e pobedi na narednite parlamentarni izbori, pa koga i da bidat, sè u{te e enigma koj }e bide na ~elo na taa vlada. Pove}epati prethodno, od razni socijaldemokratski sredini doa|aa informacii deka liderot Branko Crvenkovski bara li~nost {to }e ja izvr{uva va`nata funkcija. Se {pekulira{e deka za toa bil taksan ve}e Stev~o Jakimovski, koj navodno tokmu poradi toa napravil transfer od opoziciskata LDP, {to za izvori bliski na gradona~alnikot na Karpo{ ne e nevozmo`na, no i ne e o~ekuvana opcija. Spored edni krugovi vo SDSM, bila razgleduvana mo`nosta, premierskiot post, dokolku Crvenkovski go dobie mandatot za sostav na idnata vlada, da mu bide ponuden na uspe{en stopanstvenik. Imiwata zasega ne se otkrivaat, ama se navestuva deka me|u niv se spomenuvalo i imeto na skopski bankar.

No, ne stanuva zbor za Hari Kostov.

Iako zlobnicite velat deka Crvenkovski i porano ja poka`al svojata itro{tina so vakvi kalkulacii, se ~ini deka vo SDSM ve}e stanuvaat svesni deka mora da promoviraat nova politi~ka figura, koja nema da ja deli sudbinata na [e}erinska, Zaev, Bu~kovski.

Se razbira, dokolku i samiot lider iskreno se soglasi so toa.

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

7

ПОЛИТИКА Поддршката на граѓаните за влез во ЕУ останува висока. Во таа ЕУ која ја сакаат граѓаните владеат институциите, а не партиите, судството е независно и функционира граѓанскиот сектор. politika@forum.com.mk

ДА НЕ НЕ ЗНАМ Партијата над државата Уставот сардисан од партиски желби Етички кодекс: Искушение на судските тоги Родители – манипулатори forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

5

ЕДИТОРИЈАЛ

Лакрдијата на МРТВ Игор Ивковиќ RAKOVODSTVOTO na MRTV do kraj go devalvira{e ugledot na eden od najstarite muzi~ki festivali vo Makedonija, koj vo minatoto be{e reper za kvalitetna muzika. Festivalot koj vo minatoto zra~e{e so sjaj, odli~na organizacija i, {to e najva`no, odli~ni pesni, koi denes imaat antologiska vrednost. „Skopski festival“ ili Nacionalen izbor za pesna - pretstavnik na Evrovizija. [ou napraveno so parite od gra|anite.

Godinava, MRTV go dopre dnoto na organizaciski plan, no i po pra{aweto za kvalitetot na pesni i netransparentniot izbor. Imavme sè, no ne i festival so kvalitetni pesni. Nedozvolivo e na ovoj festival da ne se pojavat najgolemite peja~ki yvezdi od Makedonija. Za `al, vidovme samo revija na debitantski imiwa (so ~est na isklu~oci), no toa ne go pravi festivalot, ni malku dobar i kvaliteten.

No, nie gra|anite }e pominevme i preku ovaa lakrdija, dokolku na tie debitantski imiwa im bea ponudeni kvalitetni pesni. No, i od toa ni{to. Festivalot izobiluva{e so refreni koi ne se doslu{uvaat, pesni koi gi napa|aat site setila, scenski nastapi od koi ti se „e`i ko`ata“...

Znam deka }e re~ete oti problemot ne e vo pesnite, tuku vo kabelskite operatori, kako {to sekoja godina se pravda MRTV. E da.

Mnogu mi se interesni tie konspirativni teorii na MRTV, vo koi tie se `rtvite, a site drugi se lo{ite.

Kako e vozmo`no sekoga{ na „Skopje fest“, kabelskite operatori da ne go prenesuvaat tonot, onaka kako {to treba, a na site drugi manifestacii, programi vo produkcija na istiot medium sè da e sovr{eno?

Gre{kata ne e vo operatorite, tuku vo samiot radiodifuzer. MRTV kako najstar medium vo dr`avava, ne nau~i kako da napravi kvaliteten pre-

nos i sekoga{ vinata ja bara vo druZarem mora da ima postojano dekor gite. od izveduva~i, ako odnapred se znae Nedozvolivo be{e nie, gleda~ite od koj }e pobedi? Neka si re{i MRTV, pred malite ekrani, da ne gi slu{ne- koj peja~ saka da ja pretstavuva zeme prvite pesni od nacionalniot mjata i bez premnogu pompa neka si izbor za pesna na Evrovizija. No, izbere pesna. Barem nema mnogu paotkako gi nadminaa gre{kite, vleri da se potro{at. govme vo o~ajnite obidi na MRTV za E vakvite „lapsusi“ se nedozvolivi navodna transparentnost pri izboza MRTV, koj se finansira so buxetrot na pesnata za Evrovizija. Godiskite pari, odnosno parite od granava ima{e duri 15 ~leno `iri koe |anite. Vo ime na javnata dava~ka, gi ocenuva{e pesnite, izveduva~it.n. Radiodifuzna taksa, nie gra|ate, scenskiot nastap. Vo toa `iri, nite o~ekuvame i barame odli~no nedostiga{e u{te nekoj minister, televizisko {ou, so odli~ni pesni, kako pretstavnik od Vladata i od bez „pre~ki“ vo programata i {to e OBSE, kako relevanten nabquduva~. najva`no transparenten izbor.

Zo{to 15 ~lenovi vo `iri-komisiZa{to da ne zaboravime deka smetja? I koe e toa pravilo, po zavr{ukite za MRTV koi od minatata godivaweto na pesnata da se glasa? MRTV na site gi pla}ame redovno, (nekoi vele{e zaradi transparentnosta. E, duri predvremeno i trojno so koga sme kaj transparentnosta. Dali odvrzanite race na izvr{itelite) nekoj gi slu{na ne se za zanemaili vide ve~erta ruvawe i tie Дали некој ги слушна или treba racionalvo nedelata, poedine~nite glaso- виде вечерта во неделата no i kvalitetno vi na `iri-komida bidat iskoriпоединечните гласови на sijata? Mnogu me steni. Ako MRTV interesira kako жири#комисијата? Многу ne znae kako da go tie eksperti glaorganizira naме интересира како тие sale i dali site cionalniot izbor tie gi dale najvi- експерти гласале и дали za pesna na Evrosokite ocenki za vizija, da prestapobedni~kata pe- сите тие ги дале највисо# ne so ovaa lakrdisna? ja. Argument plus ките оценки за победни# Sè dodeka nema za ova e rejtingot чката песна? Сеќ додека odgovor na ova koj go postigna pra{awe, za jaнема одговор на ова пра# MRTV vo nedelavnosta, izborot e ta. Na teritorinamesten. Simpto- шање, за јавноста избо# jata na Makedomi za vakva dijanija, gledanosta рот е наместен gnoza ima bezbroj. bila zamislete Pobednikot na edvaj 4 procenti. festivalot, na dva dena pred „SkoMRTV o~igledno ne znae kako i na pje fest“ be{e specijalen gostin vo koj na~in da izbere pesna pretstaedna od emisiite na MRTV. O~evidvnik na Evrovizija. Vreme e da se ci, koi prisustvuvale na probite vo otka`eme od taa „bleskava“ ideja i Univerzalna sala, velat deka vrabo- da ne gi tro{ime zaludno parite na tenite vo MRTV, mu sugerirale na gra|anite, koi i taka sè pomalku gi pobednikot kako da ja izveduva peimaat. snata, sè so cel „podobro da go fa„Skopskiot festival“ da si se vratat so kamerite“. ti vo siot svoj sjaj kako nekoga{, so Ako MRTV ima dolg kon izveduva~ot, ubavi refreni koi }e ostanat vo sekoj minatata godina ili taa pred nea }avawe, interpretirani od yvezdite ne pobedil, zatoa {to „se mestelo“ na makedonskata muzika. Toa e soseza nekoj drug, zo{to pravi festival ma dovolno. Evrovizijata, i onaka i gi maltretira site tie debitanti? odamna go izgubi {armot.

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

9

ПАРТИЗИРАНО ОПШТЕСТВО

Партијата над државата Бројни анкети покажуваат дека граѓаните немаат доверба во државните институции. Не им се верува на Собранието, на судовите, на јавните институции. Зошто цели 20 години не се доволни Македонија да изгради силни институции? од Марија Дивитарова

„MAKEDONIJA NE USPEVA da izgradi silni institucii bidej}i ne saka“, ednostavno odgovara Slobodanka Jovanovska, novinar vo „Utrinski vesnik“, na pra{aweto zo{to zemjata dolgo ne uspeva da vospostavi cvrsti institucii vo koi gra|anite }e imaat doverba.

Del od karierata, Jovanovska pomina vo sedi{teto na Evropskata unija, vo Brisel kako specijalen izvestuva~ za nejziniot mati~en medium. I, koga se vo pra{awe evropskite standardi, sporedbata, EU-Makedonija, e nevozmo`na bidej}i site ovie izminati godini ovde funkcionira partijata, a ne dr`avata.

Najsve` primer za toa e izjavata na zamenik-ministerot za vnatre{ni raboti, Xevat Bu~i, ~len na vladeja~kata DUI, koj po incidentite na skopskoto Kale izjavi deka za svoeto rabotewe odgovara edinstveno pred negoviot partiski {ef! „Vo koja bilo demokratija vo svetot, vakvata izjava e nezamisliva“, veli dekanot na Pravniot fakultet vo Skopje, Bor~e Davitkovski. „I ne samo ova poslednovo {to go ka`a zamenik - ministerot deka odgovara na svojot lider, tuku nanazad site ministri, osobeno vo koaliciskite vladi, site si odgovaraat na svoite lideri namesto, klasi~na

politi~ka odgovornost, na parlamentot koj e edinstven nadle`en da gi kontrolira onie koi ja izvr{uvaat javnata funkcija“, analizira za „Forum“ Davitkovski.

Vakviot princip na praktikuvawe na vlasta, koj e konstanta za site politi~ki partii, vsu{nost go pretvori op{testvoto vo teren kade {to caruvaat partiite namesto instituciite.

Ako se baraat korenite na celosnata partizacija na op{testvoto, tie se vo ranite 90-ti vo vremeto koga se formiraa politi~kite partii. „Koga go vovedovme pluralizmot napravivme golema gre{ka koga gi

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

11

formiravme partiite koi{to bea matrica na porane{niot Sojuz na komunisti. Site partii {to se formiraa se sultan - partii kade {to liderot dominira, opredeluva koj, kade i {to }e bide. Kade vnatre{nodemokratskiot centralizam go sfatija kako osnovno na~elo i ne uspeavme vo ramkite na partiite da obezbedime partiska demokratija“, analizira Davitkovski dodavaj}i deka site mehanizmi za politi~ka kontrola {to se predvideni vo Ustavot, vo delovnikot na Sobranieto ne se primenuvaat.

Taka partizacijata na op{testvoto stana konstanta, a partiite - neprikosnoveni vladeteli. ВЏАШУВАЧКИ АНКЕТИ Partiite besramno navlegoa vo site sferi: vo dr`avnite institucii, vo

nite i sinite, {to na golemite partii im ovozmo`i sloboden prostor za kontrola na op{testvoto, po~nuvaj}i od sredno{kolskite i studentskite unii, pa sè do sindikatite i zdru`enijata na penzioneri. „Gra|anite se naviknaa da `iveat vo partizirani op{testva, a partiite uspeaja negativno da go etiketiraat sekoj obid za realen gra|anski aktivizam, koj e nadvor od nivna kontrola“, veli Zabr~anec za „Forum“.

No, zastra{uva~ki e faktot, veli Zabr~anec, deka novite generacii rastat i se razvivaat pri vakvi okolnosti, a pritoa se svesni za partiskite vlijanija, no i nemo}ni. „Partiite sozdadoa mladi koi se cini~ni, konfuzni i skepti~ni kon instituciite i ne veruvaat vo politi~arite“.

Rezultatite od anketite {to gi

Младите не веруваат во институциите 40.6% од средношколците воопшто не ` и веруваат на локалнaта власт, а 30.6% се изјасниле дека ` и веруваат само малку. Кога прашањето за довербата во локалната власт се однесува на личностите кои ги водат институциите, повеќе од две третини (68.4%) немаат доверба во функционерите. 77% сметаат дека државата е водена од малку# мина кои гледаат само за себе. Извор: Младински образовен форум

nivna rabota, tuku rabota za drugi i za politi~arite. „Korenite od ednopartiskiot sistem, navikite na netransparentnost i `elbata za apsolutna kontrola vrz sekoj segment od op{testvoto imaat ogromno vlijanie vrz partiziranosta. Onie koi se odgovorni za polarizacijata i za partizacijata nemaa te{ka zada~a da gi segregiraat gra|anite, koi do 1991 tradicionalno pripa|aa na „partijata“, veli Zabr~anec.

Verojatno zaradi ova mu e |avolski te{ko na profesor Davitkovski da im objasni na studentite zo{to ovde nema niedna interpelacija, zo{to niedna anketna komisija ne uspeala, zo{to niedno pra{awe na doverba na vlada ne uspealo.

Jovanovska, veli deka nitu edna vladeja~ka garnitura dosega ne saka{e da se otka`e od privilegijata na prakticirawe i na profitirawe od mo}ta.

Tokmu partiite go zagu{ija i nevladiniot sektor, onie gra|anski zdru`enija od kade vo su{tina, demokratijata ja crpi svojata sila. „Ona {to e gra|anskiot sektor, koj e pandan na politi~kiot, kade }e se artikuliraat interesite na gra|anite, politi~kite partii go zasenija. Jak civilen sektor e alternativa i ko~ni~ar na despotizmot na politi~kite partii“, objasnuva Davitkovski. Za `al, veli toj, toa go nemame i sè u{te }e se razvivame vo ovie pravci bidej}i taka po~navme. ЕВРОПСКИ ИСКУСТВА

Gra|anite ne im veruvaat na instituciite

administracijata, vo javniot sektor.

Ne gi po{tedija nitu mediumite, nitu mladite.

Marjan Zabr~anec e izvr{en direktor na Mladinskiot obrazoven forum (MOF) i re~isi cel `ivot `ivee vo tranzicija. Veli deka vo Makedonija ne se pojavi seriozna gra|anska politi~ka opcija koja mo`e da se ispravi pred naletot na crve-

12

sproveduva MOF se vxa{uva~ki. Re~isi polovina od sredno{kolcite vo Makedonija smetaat deka glasaweto na izbori ne e voop{to va`no.

Pove}e od 70% smetaat deka tie malku, odnosno voop{to ne mo`at da vlijaat vrz toa kako raboti vlasta, a 54% smetaat deka nemaat li~na odgovornost za podobruvaweto na op{testvoto, odnosno deka toa ne e

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

I navistina, Makedonija trgna od edna to~ka so `elba da se transformira sebesi so cel da se smesti vo demokratskiot svet. No, nesproveduvaweto na zakonite i prevlasta na partijata nad institucijata nemilosrdno go zema svojot danok.

Zakr`lavenite institucii isprepleteni so o~aen nedostig od demokratski kapacitet sozdavaat slaba dr`ava. Vo vakov slu~aj partiite se silni, no Evropa ne funkcionira taka. „Partizacijata e termin ve}e is~eznat vo evropskata demokratska praktika i gledano od Brisel, postojanite smeni vo javnata administracija se odraz na primitivizmot vo makedonskata politika, platen so pari na gra|anite“, veli Jovanovska. Najdobar primer za toa dvojstvo me|u partiite i dr`avata, veli Jovanovska, e Belgija, koja imala vlada ili ne, funkcionira bespre-

Забрчанец: Партиите владеат со студентите „Партиите владеат и со средно школските унии и со студент ските сојузи. Јавноста е повеќе од свесна за ситуацијата со мо нополскиот, нетранспарентен и партиски контролиран СПУКМ. Она што е помалку познато е дека ситуацијата е идентична и во средношколското организи рање. Дури 81.3% од среднош колците изја виле дека нико гаш не учествувале во избор на претставник за среднош колска унија, што говори за фактот дека нивните претста вници се избрани нетранспа рентно и недемократски“, вели Забрчанец. korno, iako ima najslo`ena politi~ka struktura na svetot, mnogu pokompleksna od na{iot Badenter. „Na sudovite nikoj ne im ja spori nezavisnosta, zakonot ne e selektiven, a site proceduri se po~ituvaat, duri i od tie koi baraat otcepuvawe. EU-diplomat, na ovaa tema vo edna prilika mi go prenese ovoj stav: Nezavisnosta na administracijata e stolb na demokratijata.

Koga ima znak na ednakvost me|u nea i partijata, toga{ nema demokratija tuku diktatura. Ednostavno, ova ne e temelot na koj po~iva evropskata demokratija, i ne e patot koj }e ja odvede Makedonija vo Evropskata unija“, objasnuva Jovanovska.

I dodeka za nea glavna pre~ka za mo}ta na partiite e vo slabata kontrola na nivnoto finansirawe, za Davitkovski problemot e sistemski i se nao|a vo faktot {to nikoj ovde ne razbral {to zna~i demokratija. „Voop{to ne sme ja razbrale demokratijata. Vo start po~navme lo{o da ja aplicirame i mora da se ka`e stop, bidej}i e pogubno za demokratijata“.

Partiite, ako sakaat da bidat politi~ki partii moraat da imaat vnatrepartiska demokratija, veli Davitkovski. Ako ja nema toa direktno se reflektira na dr`avata bidej}i istite mehanizmi {to se vo partijata gi apliciraat i vo vlasta.

Jovanovska e jasna: „Vo Evropa strogo se znae do kade odat prstite na partijata, a kade po~nuva dr`avata.

Politi~kite eliti i biznis-centri

vo dr`avata ne sakaat dr`ava po evropski standardi bidej}i toa go stesnuva prostorot za zloupotrebi, {to }e se slu~i neizbe`no ako ima silni institucii“.

A koga na osakatenite institucii }e se dodade i za{emetuva~kata nesposobnost na gra|anskiot sektor, na

mediumite, na studentskite i sredno{kolskite organizacii...Ako se dodade celosnata nemo} na gra|anite da ka`at zbogum na partijata, toga{ sekako deka stanuva zbor za op{testvo kade nema koj da ì posaka dobredojde na dr`avata.

Алумни асоцијацијата од Универзитет Американ Колеџ Скопје организира бизнис конференција со Д-р Исак Адижес, еден од водечките експерти во светот за подобрување на перформансите на бизнисот.

„КАКО ДА СЕ ПРЕДВИДИ УСПЕХ НА СЕКОЈА ОРГАНИЗАЦИЈА“ петок, 11 март, 2011 - Холидеј Ин (Милениумска сала 1) почеток: 13:45 јазик: Англиски (со симултан превод на македонски јазик) Бројот на учесници е ограничен! * 50% попуст за студентите на УАКС и 70% попуст за членови на Алумни асоцијацијата на УАКС За регистрација до 1-ви март, одобруваме специјален пакет попуст за компании За дополнителни информации и резервација на билети, обратете се на следната е-маил адреса: nikola.cuculeski@uacs.edu.mk најдоцна до понеделник, 7-ми март, 2011. ПОДДРЖАНО ОД:

Алумни асоцијација, Универзитет Американ Колеџ Скопје 3та Македонска бригада бб, Скопје · Телефон: +389 2 2463156 nikola.cuculeski@uacs.edu.mk | info@uacs.edu.mk | www.uacs.edu.mk

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

13

ИЗБОРИ

Нарциси на политичката сцена Имајќи предвид дека истите ликови кои со години ја играат лошата сапуница, се влезени во филмот што само гледаат како да го продадат или да го излажат оној што ќе им го купи, а потоа$измамениот гласач ќе мора да чека за да добие нова шанса да гласа за истите ликови, оти нема други од Снежана Лупевска

MAKEDONIJA IMA IZBORI na rati, no, za `al, bez pozitivna kamata, a i nevraten kredit. Dr`avnata kasa e banka koja se prazni na sekoi dve godini, zatoa {to i vlasta i opozicijata `iveat za izbori. Prvite - da si kupat vreme, da si go prodol`at mandatot, vtorite - da bidat barem prisutni so ne{to vo javnosta. Taka

14

Makedonija, `ivee vo virtuelen svet vo koj, ja turkaat isti akteri ve}e dve decenii. Nim i filmovite im se sli~ni bez rasplet i poenta, no bliski do sapunica koja nema kraj, a duri i govorot im e prepi{an od ske~. „Branko ajde na izbori, ajde na izbori Branko!“ Zvu~i poznato. No,

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

ovojpat ne be{e ske~. Gruevski go povika Crvenkovski da se soo~i so `elbata. Kakov povik, takov odgovor. Crvenkovski se soglasi, no so nekolku „ama...“ vo negov stil go uslovi premierot koj prodol`i da go vika na izbori. Skapa zabava za publikata, vo slu~ajot glasa~ite, koi ne im e nitu do blef, nitu do

komedija. Minatite vonredni parlamentarni izbori od 2008 godina, dr`avata ja ~inea okolu 3,3 milioni evra ili dvojno pove}e od onie dve godini prethodno. Na veb-strani~kata na Dr`avnata izborna komisija ne mo`e da se otvori delot za finansiski izve{tai za parlamentranite, no se otvara onaa za izborite vo 2009g.. Izborite za pretsedatel i lokalnite izbori u{te edna{ ja duplirale sumata od Buxetotpotro{eni se 6,6 milioni evra. Od druga strana oficijalnite, brojki {to gi prika`ale kako tro{ok za pretsedatelskite i lokalnite izbori SDSM i VMRO DPMNE se daleku od objektivnite tro{oci. No, nitu Gruevski nitu Crvenkovski sega ne

ПРАШАЊА БЕЗ ОДГОВОР Zapra{an kako bi go re{il problemot so imeto, Crvenkovski povtorno se navrati na Gruevski: „]e se soglasam so re{enie koe }e go ponudi Gruevski bez da zadira vo identitetot odnosno jazikot“.

No, Crvenkovski ne ka`a {to }e napravi toj konkretno. So istoto pra{awe se soo~i i Gruevski, kritikuvan deka sakal da go prodade imeto pred Samitot na NATO vo Bukure{t. Toj ne negira{e deka Makedonija prifatila promena na imeto, no toa ne bilo prfateno od Grcija. „La`niot patriotizam na Gruevski“ SDSM go pro~ita vo pismoto na ministerot Antonio Milo{oski do Ge-

Narodna partija, Qub~o Georgievski, smeta deka izborite bi imale smisla samo dokolku idnata vlada potpi{e deklaracija za re{avawe na problemot so imeto. Liderite na partiite na Albancite, pak, smetaat deka problemot treba da se re{i {to poskoro, no i da ne se koristi za predizborna kampawa koja nosi samo vetuvawa. Vtoroto klu~no pra{awe na koe o~igledno nemaat namera da dadat odgovor e kako }e ja izvadat Makedonija od gr~ot vo koj ja stavaat so me|uetni~kite incidenti. Vlasta ja ispu{ti kontrolata od race onaka kako {to policajcite neve{to se odnesuvaa na skopskoto Kale. Ne mo`ej}i da se dogovorat onamu kade {to zaedno sedat-vo

Polni plo{tadi za dobroto na egoto na politi~arit

zboruvaat za pari i programa - najbitno im e da se doka`at koj e pogolem junak, a koj blefer. Ne ka`aa kako vo nivniot mandat bi go re{ile imeto, {to }e storat za evrointegraciite, dali }e se podobri ekonomijata i koja im e vizijata. Ne ka`aa jasno i zo{to na Makedonija ì se potrebni izbori sega?

neralniot sekretar na ON, Ban Ki Mun kade ova go potvrduva, no ja izostavil naznakata koja Gruevski ja spomenuva celo vreme-deka odrednicata e prifatliva dokolku se izglasa na referendum. Navra}ajki se kon mintatoto ne ka`aa kako }e se soo~at so idninata.

Po~esniot pretsedatel na VMRO -

Vladata, DUI i VMRO-DPMNE dozvolija na Kaleto da se skr{at i glavite na Komitite, i na [vercerite i zakonite. Ednite go stavija pod prevezot na takanare~enite nevladini organizacii koi ako nemaa vrska so vladata nema{e da bidat tolku bitni, pa samiot zamenik-minister za vna-

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

15

tre{ni raboti Nazim Bu~i da gi vadi lisicite ili da ne gi priveduva organizatorite. Opozicijata, pak, namesto da dade seriozna kritika, no i poraka, po~na da likuva - so radost za u{te nekoj negativen poen na kontoto na vlasta. Liderot na DUI, Ali Ahmeti e ubeden deka negovite lu|e, ministri, gradona~alnici, funkcioneri...site prisutni na incidentot, postapile pravilno, a ministerkata za vnatre{ni raboti Gordana Jankulovska se vadi na sobraniska procedura na odnesuvaweto na kolegite od DUI. „Dokolku tie funkcioneri ne bea tamu, situacijata mo`e{e da eskalira“, veli Ahmeti opravduvaj}i go odnesuvaweto na negovite sopartijci.

Negoviot politi~ki oponent Menduh Ta~i e uveren deka ona {to „VMRODPMNE i DUI go rodija na Kaleto }e im gi skine glavite vo politi~kite karieri“. МЕЃУЕТНИЧКИ ТЕНЗИИ Bilansot od tepa~kata na Kale se dupnata glava, ubodi so no`, povredeni policajci i mnogu razgorena omraza me|u mladite Albanci i Makedonci koi poka`uvaat muskuli

16

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

bez da razmislat za posledicite.

Denovive, anketi od razli~ni centri za istra`uvawe go merat rejtingot i na partiite, i na politi~arite. No, nitu edna ne go postavi pra{aweto: Koja karakterna osobina ja zabele`uvate kaj politi~arite? Verojatno dokolku go ima, najgolemiot broj odogovori bi bile narcisoidnosta.

Bidej}i po definicija, narcisoidnite li~nosti se preokupirani so sebe, o~ekuvaat deka treba da dobijat priznanie za nivnite dostignuvawa, nemaat interes za ona {to go zboruvaat drugite, ne iska`uvaat kaewe za gre{kite koi gi napravile i nemaat po~it kon posledicite na svoite postapki.

Imaj}i predvid deka istite likovi koi so godini ja igraat lo{ata sapunica, tolku se vlezeni vo filmot, {to samo gledaat kako da go prodadat ili da go izla`at onoj {to }e im go kupi, a potoa izmameniot glasa~ }e mora da ~eka za da dobie nova {ansa za da glasa za istite likovi, oti nema drugi. No, edna ednostavna rabota sekoga{ mo`e da se napravi: da se isklu~i kanalot sè dodeka programata ne stane podobra, poseriozna i pokonkretna, a akterite novi i sposobni.

УСТАВНИ ИЗМЕНИ

Уставот сардисан од партиски желби Уставните измени се повторно под мраз. Така и ќе останат се ` додека партиите го сардисуваат Уставот со неостварени политички желби од Боби Христов

Koj }e go brani Ustavot od partiite?

IZOLIRAN, NO POLITI^KI mudar, be{e potegot na ministerskata trojka vo me{an etni~ki sostav, za da im se pridru`i minatata nedela na sredno{kolcite od ASUC „Boro Petru{evski“ na predavaweto za so`ivotot i me|uetni~kata tolerancija. No, te{ko deka na podmladokot na ovaa dr`ava }e mu ostane nekakva pozitivna poraka vo se}avaweto, ako denovive gi slu{a{e izjavite i nadmudruvawata okolu noviot propadnat obid za inicirawe ustavni izmeni, so koi povtorno deklarativnite zalo`bi za re{avawe na otvorenite me|uetni~ki pra{awa zavr{iја so nivno potturnuvawe pod tepih.

Ucenata, namesto dijalogot be{e receptot {to vladeja~kata DUI go primeni kon svojot pogolem partner uslovuvaj}i gi izmenite vo Ustavot za izzemawe na ministerot za pravda od ~lenstvoto vo Republi~kiot sudski sovet (RSS) predlo`eni od VMRO-DPMNE so voveduvawe na Badenteroviot princip pri izborot i razre{uvaweto na sudii i javni obviniteli, no i pri odlu~uvaweto na

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

17

Ustavnite izmeni instrument za koaliciski uceni

Ustavniot sud za zakoni koi eventualno bi bile osporeni pred ovaa najvisoka sudska instanca, a prethodno se doneseni so dvojno mnozinstvo.

Ustavnite izmeni sega se blokirani.

Cvrstiot stav na DUI deka nikoga{ nema da glasaat za nova promena na najviskiot praven akt ako ne bidat prifateni nivnite barawa, go stava pod mraz u{te za dolgo, no ne i samo poradi niviot inaet.

Đ&#x;Đ°Ń€Ń‚Đ¸Ń ĐşĐ° отничка ĐżĐžĐ´Đ˛ĐžĐľĐ˝ĐžŃ Ń‚ Đ•Đ´Đ¸Đ˝Ń Ń‚Đ˛ĐľĐ˝ начин Са Đ?Нйанцито Đ´Đ° Ń Đľ Ń‡ŃƒĐ˛Ń Ń‚Đ˛ŃƒĐ˛Đ°Đ°Ń‚ какО Ń ĐžŃ Ń‚Đ°Đ˛ĐľĐ˝ доН на Оваа дрМава и дока но Ń Đľ ĐźĐ°Ń˜ĐžŃ€Đ¸ĐˇĐ¸Ń€Đ°Đ˝Đ¸, ĐľĐ´Đ¸Đ˝Ń Ń‚Đ˛ĐľĐ˝ начин Са Đ´Đ° Ń Đľ ĐžŃ Ń‚Ń€Đ°Đ˝Đ°Ń‚ нокОи направони ĐżŃ€ĐžĐżŃƒŃ Ń‚Đ¸ Đľ ĐżŃ€Đ¸Ń„Đ°ŃœĐ°ŃšĐľŃ‚Đž на йарањата Са БадонторОвиОт принцип вО Ń ĐľĐłĐźĐľĐ˝Ń‚Đ¸ Од Ń ŃƒĐ´Ń Ń‚Đ˛ĐžŃ‚Đž – Đľ Ń€ĐľŃ‡Đ¸Ń Đ¸ однО ĐłĐťĐ°Ń ĐľĐ˝ Ń Ń‚Đ°Đ˛ на Đ”ĐŁĐ˜ и Đ?Ова Đ´ĐľĐźĐžĐşŃ€Đ°Ń‚Đ¸Ń˜Đ° (Đ?Đ”). Đ’Ń ŃƒŃˆĐ˝ĐžŃ Ń‚, Đ¸Đ´ĐľŃ˜Đ°Ń‚Đ° Са Бадонтор вО Ń ŃƒĐ´Ń Ń‚Đ˛ĐžŃ‚Đž прва Ń˜Đ° ĐżŃ€ĐžĐźĐžĐ˛Đ¸Ń€Đ°ŃˆĐľ Đ?Đ”, Нани на прОпадна Ń‚Đ°Ń‚Đ° ĐźĐ°Ń€Ń‚ĐžĐ˛Ń ĐşĐ° ĐťĐ¸Đ´ĐľŃ€Ń ĐşĐ° Ń Ń€ĐľĐ´ĐąĐ°, ĐżĐžĐ˛Đ¸ĐşŃƒĐ˛Đ°Ń˜ŃœĐ¸ Ń Đľ на Ń€ĐľŃˆĐľĐ˝Đ¸Ń˜Đ° на ĐľĐşŃ ĐżĐľŃ€Ń‚Ń ĐşĐ° ĐłŃ€ŃƒĐżĐ° фОрПирана Од ĐżĐ°Ń€Ń‚Đ¸Ń˜Đ°Ń‚Đ°. Đ”ĐŁĐ˜ пОтОа но ĐźĐžĐśĐľŃ˜ŃœĐ¸ Đ´Đ° гО СаноПари пОНитичкиОт Одок ŃˆŃ‚Đž гО Đ¸ĐźĐ°ŃˆĐľ вО Đ°ĐťĐąĐ°Đ˝Ń ĐşĐ°Ń‚Đ° Ń˜Đ°Đ˛Đ˝ĐžŃ Ń‚, Ń Đ°ĐźĐž ги проСодо Đ¸Ń Ń‚Đ¸Ń‚Đľ йарања вО Ń Đ˛ĐžŃ˜Đ°Ń‚Đ° агонда. ОдгОвОрОт Од Па ĐşĐľĐ´ĐžĐ˝Ń ĐşĐ¸ĐžŃ‚ йНОк Đľ ĐľĐ´Đ˝ĐžĐłĐťĐ°Ń Đ˝Đž прОтив. „Đ?кО Đ?Ова Đ´ĐľĐźĐžĐşŃ€Đ°Ń‚Đ¸Ń˜Đ° и Đ”ĐŁĐ˜ ĐžŃ Ń‚Đ°Đ˝Đ°Ń‚ на нивнито Ń†Đ˛Ń€Ń Ń‚Đ¸ йарања Са БадонторОвО ĐźĐ˝ĐžĐˇĐ¸Đ˝Ń Ń‚Đ˛Đž при ĐłĐťĐ°Ń Đ°ŃšĐľŃ‚Đž вО ĐŁŃ Ń‚Đ°Đ˛Đ˝Đ¸ĐžŃ‚ Ń ŃƒĐ´ и вО ĐĄŃƒĐ´ Ń ĐşĐ¸ĐžŃ‚ Ń ĐžĐ˛ĐľŃ‚ и при ĐłĐťĐ°Ń Đ°ŃšĐľŃ‚Đž на Đ‘ŃƒŃ&#x;отОт, и акО тио Ń Đľ ĐżĐžŃ Ń‚Đ°Đ˛Đ°Ń‚ какО ŃƒŃ ĐťĐžĐ˛ Са ĐżŃ€Đ¸Ń„Đ°ŃœĐ°ŃšĐľ на ŃƒŃ Ń‚Đ°Đ˛Đ˝Đ¸Ń‚Đľ прОПони Са рофОрПата вО ĐĄŃƒĐ´Ń ĐşĐ¸ От Ń ĐžĐ˛ĐľŃ‚, Ń‚ĐžĐłĐ°Ńˆ ŃƒŃ Ń‚Đ°Đ˛Đ˝Đ¸ иСПони ноПа Đ´Đ° Đ¸ĐźĐ°â€œ – Đ¸ĐˇŃ˜Đ°Đ˛Đ¸ проПиорОт Đ?икОНа Đ“Ń€ŃƒĐľĐ˛Ń ĐşĐ¸. ĐžĐ´ĐťŃƒŃ‡ŃƒĐ˛Đ°ŃšĐľŃ‚Đž вО ĐŁŃ Ń‚Đ°Đ˛Đ˝Đ¸ĐžŃ‚ Ń ŃƒĐ´ ПОМо Đ´Đ° йидо Ń Đ°ĐźĐž ĐľĐşŃ ĐżĐľŃ€Ń‚Ń ĐşĐž, Đ° но отничкО, но Đľ ваМнО Од ĐşĐžŃ˜Đ° Đ˝Đ°Ń†Đ¸ĐžĐ˝Đ°ĐťĐ˝ĐžŃ Ń‚ Ń Đľ ĐľĐşŃ ĐżĐľŃ€Ń‚Đ¸Ń‚Đľ. â€žĐ˜ĐťĐ¸ Đ˝ĐľĐşĐžŃ˜ СакОн Ń Đľ Ń ĐžĐłĐťĐ°Ń ŃƒĐ˛Đ° Ń Đž ĐŁŃ Ń‚Đ°Đ˛ĐžŃ‚ иНи но. Đ?оПа Ń‚Ń€ĐľŃ‚Đžâ€œ – ĐżŃ€ĐľŃ ĐľŃ‡Đľ Ќрвон ĐşĐžĐ˛Ń ĐşĐ¸.

18

Đ¤ĐžĐ ĐŁĐœ | 4 Парт 2011 | forum.mk

Imeno, denovive se navr{uva to~no edna godina otkako liderite na vode~kite partii se bea sobrale na liderska sredba inicirana od premierot Nikola Gruevski, za da debatiraat za ustavni izmeni vo delot na sudstvoto. I toga{ povodot be{e identi~en. No, sekoj od liderite izleze so svoi barawa, pa se formiraa rabotni grupi, koi se sostanuvaa okolu eden mesec, za potoa premierot da odlu~i da se otka`e. „Serioznata i dr`avni~ka rabota na pristapuvawe kon ustavni izmeni be{e pretvorena vo simulacija na prostor za emitirawe politi~ki stavovi, ~ija cel be{e obid za kratkoro~no podobruvawe na partiskite rejtinzi, me|u drugoto i preku otvorawe pra{awa {to zadiraat vo sferata na me|uetni~kite odnosi, a na interesot na dr`avata“ - im napi{a Gruevski lani vo april na ostanatite partiski lideri po dva meseca neuspe{no tapkawe vo mesto.

Sega imame repriza. Na edna strana DUI i Nova demokratija, koi se razlikuvaat samo vo baraweto plus {to go ima partijata na Imer Selmani, so Badenteroviot princip da se nosi i Buxetot. Na druga strana e SDSM

ĐžĐĄĐœĐ?Đ? ĐšĐ?Đ”Đ Đ˜ĐŁ, ĐŁĐ?Đ˜Đ’Đ•Đ Đ—Đ˜Đ˘Đ•Đ˘ĐĄĐšĐ˜ Đ&#x;РОФЕХОĐ

Барањата Đ´Đ° но Ń Đľ ОтфрНаат Đ°Đ´ хОк Đ&#x;Ń€ĐžŃ„ĐľŃ ĐžŃ€ĐžŃ‚ пО ŃƒŃ Ń‚Đ°Đ˛Đ˝Đž правО на УниворСитотОт ФОĐ?, ĐžŃ ĐźĐ°Đ˝ ĐšĐ°Đ´Ń€Đ¸Ńƒ Đľ вниПатоНон вО Ń‚ĐžĐťĐşŃƒĐ˛Đ°ŃšĐľŃ‚Đž на йарањата на партиито Од Đ°ĐťĐąĐ°Đ˝Ń ĐşĐ¸ĐžŃ‚ йНОк ОкО ĐťŃƒ Đ´Đ˛ĐžŃ˜Đ˝ĐžŃ‚Đž ĐźĐ˝ĐžĐˇĐ¸Đ˝Ń Ń‚Đ˛Đž вО Ń ŃƒĐ´Ń Ń‚Đ˛ĐžŃ‚Đž. ВоНи дока йарањата но тройа Đ´Đ° Ń Đľ ОтфрНат и тройа Đ´Đ° Ń Đľ раС гНодаат пОодиночнО. â€žĐ˘ĐžŃ˜ продНОг иПа Одродона Ń ĐžĐ´Ń€ĐśĐ¸Đ˝Đ° и Đ°Ń€ĐłŃƒĐźĐľĐ˝Ń‚Đ¸, Ń Đľ ĐżĐžĐ˛Đ¸ĐşŃƒĐ˛Đ° на ваМни правнО роНовантни ОкОНнО Ń Ń‚Đ¸ кОи тройа Đ´Đ° йидат цоноти Са Ń ĐľĐşĐžŃ˜ Ń ĐťŃƒŃ‡Đ°Ń˜ Од вОонО, ĐżĐžŃ ĐľĐąĐ˝Đž. ХПотаП дока иПа ĐźĐľŃ Ń‚Đž Đ´Đ° Ń Đľ инторвонира вО ĐŁŃ Ń‚Đ°Đ˛ĐžŃ‚, Đ° пОтОа и вО ЗакОнОт Са Ń ŃƒĐ´Ń ĐşĐ¸ĐžŃ‚ Ń ĐžĐ˛ĐľŃ‚ и доНОт кОга Ń Ń‚Đ°Đ˝ŃƒĐ˛Đ° СйОр Са раС Ń€ĐľŃˆŃƒĐ˛Đ°ŃšĐľ на Ń ŃƒĐ´Đ¸Đ¸Ń‚Đľ Од Ń Ń‚Ń€Đ°Đ˝Đ° на ĐĄŃƒĐ´Ń ĐşĐ¸ĐžŃ‚ Ń ĐžĐ˛ĐľŃ‚, Đ° Đ¸Ń Ń‚ĐžŃ‚Đž йи тройаНО Đ´Đ° ваМи Са Đ¸ĐźĐľĐ˝ŃƒĐ˛Đ°ŃšĐľŃ‚Đž и Ń€Đ°ĐˇŃ€ĐľŃˆŃƒĐ˛Đ°ŃšĐľŃ‚Đž на ĐžĐąĐ˛Đ¸Đ˝Đ¸Ń‚ĐľĐťĐ¸Ń‚Đľâ€œ – воНи ĐšĐ°Đ´Ń€Đ¸Ńƒ. Đ˘ĐžŃ˜ Ń ĐźĐľŃ‚Đ° дока тройа Đ´Đ° Ń Đľ Ń€Đ°ĐˇĐłĐťĐľĐ´ŃƒĐ˛Đ° и йарањотО Ń Đž БадонторОв принцип Đ´Đ° Ń Đľ Đ˝ĐžŃ Đ¸ и Đ‘ŃƒŃ&#x;отОт. Đ—Đ° йарањотО Ń ĐżĐžŃ€ĐľĐ´ БадонторОвиОт принцип Đ´Đ° ĐžĐ´ĐťŃƒ Ń‡ŃƒĐ˛Đ°Đ°Ń‚ ŃƒŃ Ń‚Đ°Đ˛Đ˝Đ¸Ń‚Đľ Ń ŃƒĐ´Đ¸Đ¸ иПа Đ˝ĐľĐşĐžĐťĐşŃƒ Ń ŃƒĐłĐľŃ Ń‚Đ¸Đ¸. „За ĐŁŃ Ń‚Đ°Đ˛Đ˝Đ¸ĐžŃ‚ Ń ŃƒĐ´ и ногОвито ĐžĐ´ĐťŃƒĐşĐ¸ иПаП однО Đ´Ń€ŃƒĐłĐž Ń€Đ°ĐˇĐźĐ¸Ń ĐťŃƒĐ˛Đ°ŃšĐľ. Đ&#x;рвО –продНОгОт но тройа Đ°Đ´ хОк и Đ°Đ˝ – йНОк Đ´Đ° Ń Đľ ОтфрНи. Тройа дОйрО Đ´Đ° koja poradi bojkotot ne go povtori svojot uslov – krivi~nite dela od privatizacijata da ne zastaruvaat, {to, pak, be{e neprifatlivo za VMRO – DPMNE, no vo osnova ima identi~en stav so VMRO – DPMNE protiv vgraduvaweto na Badenterovoto mnozinstvo vo sudskite mehanizmi na odlu~uvawe. Koga sè }e se izbroi, kako i lani, se povtoruva tezata deka sekoe otvorawe na Ustavot, koe mora da bide so dvotretinsko mnozinstvo, ja otvora Pandorinata kutija na sè u{te otvoreni pra{awa od me|uetni~kite odnosi. Barawata na albankiot blok-partii mo`e da stane seriozna pre~ka za ustavnite izmeni okolu ulogata na ministerot za pravda vo sudskite tela. Poradi faktot {to tie se del i od sugestiite vo izve{taite na EU, DUI i Nova demokratija nema da ja propu{tat mo`nosta da gi ostvarat svoite politki~ki zalo`bi, uslovuvaj}i ja poddr{kata tokmu za ovoj paket. Toa DUI jasno go poka`a koga isto taka denovive bez problem ja dade svojata poddr{ka za izmenite na Ustavot vo delot na ekstradicijata. Pritoa, najgolemata opasnost ne e vo faktot {to Badenteroviot princip e eden od temelite na Ramkovniot dogovor, tuku vo razli~nite politi~ki interpretacii so koi na sudstvoto mo`e da mu se stavi opasna ne samo politi~ka jamka, tuku i etni~ka.

Za pravnicite „Badenter e princip koj go regulira politi~kiot proces“, instrument so koj se usoglasuva politi~kata volja i se otstranuva mo`nosta za etni~ka majorizacija pri noseweto na zakonite. „Ustavniot sud e institucija koja go spre~uva politi~kiot proces. Ako se prefrlat pravilata koi go reguliraat politi~kiot proces vo sudskoto rabotewe, toga{ nema ograni~uvawe na politi~kiot proces i }e se izgubi smislata na postoeweto na tretata sudska vlast, nema da ima potreba od sud“- velat del od ekspertite. No, vo ustavnata `elboteka, kako nova politi~ka disciplina na del od vode~kite partii, toj rakurs e najmalku prisuten.

Ń Đľ анаНиСира. Đ?Đž, Ń ĐźĐľŃ‚Đ°Đź дока протхОднО тройа Đ´Đ° Ń Đľ Đ´ĐžĐ˝ĐľŃ Đľ СакОн Са ĐŁŃ Ń‚Đ°Đ˛Đ˝Đ¸ĐžŃ‚ Ń ŃƒĐ´. Đ˜ ОткакО ŃœĐľ Ń Đľ Đ´ĐžĐ˝ĐľŃ Đľ СакОн, Ń‚ĐžĐłĐ°Ńˆ тройа Đ´Đ° Ń€Đ°ĐˇĐźĐ¸Ń ĐťĐ¸ĐźĐľ и Са на чинОт на ĐžĐ´ĐťŃƒŃ‡ŃƒĐ˛Đ°ŃšĐľ и пО Овио ĐżŃ€Đ°ŃˆĐ°ŃšĐ° Са кОи Ń Ń‚Đ°Đ˝ŃƒĐ˛Đ° СйОр вО продНОгОт на Đ°ĐťĐąĐ°Đ˝Ń ĐşĐ¸ĐžŃ‚ йНОк. Đ˜ĐźĐ°Đź Ń‚ŃƒĐşĐ° однО Đ´Ń€ŃƒĐłĐž ПОдифициранО ĐźĐ¸Ń ĐťĐľŃšĐľ, но Đ´Đ° Ń Đľ ОтфрНи продНОгОт вО цоНина, Ń‚ŃƒĐşŃƒ ПОдифи ĐşĐ°Ń†Đ¸Ń˜Đ°Ń‚Đ° на продНОгОт Đľ Đ˝ŃƒĐśĐ˝Đ°: Đ´Đ° но Ń Đľ Đ˝Đ°ĐłĐťĐ°Ń Đ¸ БадонторОвОтО ĐźĐ˝ĐžĐˇĐ¸Đ˝Ń Ń‚Đ˛Đž, Ń‚ŃƒĐşŃƒ Đ´Đ° Ń Đľ продвиди Đ´Ń€ŃƒĐłĐ° ĐżĐžŃ Ń‚ĐżĐ°ĐşĐ° Са таквито ĐžĐ´ĐťŃƒĐşĐ¸. Đ‘Đ¸Đ´ĐľŃ˜ŃœĐ¸ Ń Ń‚Đ°Đ˝ŃƒĐ˛Đ° СйОр Ń Đ°ĐźĐž Са СакОнито кОи Ń Đľ Đ´ĐžĐ˝ĐľŃ ŃƒĐ˛Đ°Đ°Ń‚ Ń Đž двО Ń‚Ń€ĐľŃ‚Đ¸Đ˝Ń ĐşĐž ĐźĐ˝ĐžĐˇĐ¸Đ˝Ń Ń‚Đ˛Đž, иНи Ń Đž БадонторОвОтО ПнО ĐˇĐ¸Đ˝Ń Ń‚Đ˛Đž и Ń Đľ Ń ĐźĐľŃ‚Đ° дока тОа Ń Đľ, Ń ĐľĐżĐ°Đş ĐˇĐ˝Đ°Ń‡Đ°Ń˜Đ˝Đ¸ Са кОни и дока Са нив Đ˝Đ°Đ˛Đ¸Ń Ń‚Đ¸Đ˝Đ° тройа Đ´Đ° иПа пОинаква ĐżŃ€ĐžŃ†ĐľĐ´ŃƒŃ€Đ°, Đ´Đ° Ń Đľ Đ˝Đ°Ń˜Đ´Đľ Đ˝ĐľĐşĐžŃ˜ Đ´Ń€ŃƒĐł ПотОд. ЌоНта Đľ Đ´Đ° но Ń Đľ дОСвОНи Ń Đ°ĐźĐž Ń Đž ĐźĐ˝ĐžĐˇĐ¸Đ˝Ń Ń‚Đ˛Đž Од ŃˆĐľŃ Ń‚ чНо нОви на ĐŁŃ Ń‚Đ°Đ˛Đ˝Đ¸ĐžŃ‚ Ń ŃƒĐ´ Đ´Đ° Ń Đľ ŃƒĐşĐ¸Đ˝Đľ иНи ĐżĐžĐ˝Đ¸ŃˆŃ‚Đ¸ СакОн ĐşĐžŃ˜ Đľ ŃƒŃ Đ˛ĐžĐľĐ˝ Ń Đž 2/3 иНи Ń Đž Đ´Đ˛ĐžŃ˜Đ˝Đž ПнОСин Ń Ń‚Đ˛Đž ĐˇĐžŃˆŃ‚Đž Ń ĐľĐżĐ°Đş Ń Ń‚Đ°Đ˝ŃƒĐ˛Đ° СйОр Са одни ĐˇĐ˝Đ°Ń‡Đ°Ń˜Đ˝Đ¸ СакОни Ń Đž кОи Ń Đľ ŃƒŃ€ĐľĐ´ŃƒĐ˛Đ°Đ°Ń‚ ĐˇĐ˝Đ°Ń‡Đ°Ń˜Đ˝Đ¸ ĐżŃ€Đ°ŃˆĐ°ŃšĐ° вО ĐžĐżŃˆŃ‚ĐľŃ Ń‚Đ˛ĐľĐ˝Đ¸ĐžŃ‚ ĐśĐ¸Đ˛ĐžŃ‚â€œ ĐžĐąŃ˜Đ°Ń Đ˝ŃƒĐ˛Đ° ĐżŃ€ĐžŃ„ĐľŃ ĐžŃ€ĐžŃ‚ ĐžŃ ĐźĐ°Đ˝Đ¸.

ЕТИЧКИ КОДЕКС

Искушение на судските тоги Етиката е подзаборавена категорија на македонска почва, а истото важи и за судиите. Постојат етички правила на однесување, но има судии кои како да се скарани со етиката oд Кристина Мачкиќ

SUDIITE VO HOLANDIJA od 1827 godina do denes se verni na kralot, go branat i po~ituvaat Ustavot. Vo [vedska mora da go po~ituvaat zakonot i da ne manipuliraat so nego, a vo Francija od sudiite se bara da sudat duri i koga zakonot mol~i.

Pod zakana da ne go prekr{uvaat zakonot, vo Luksemburg nema posebni zakoni i pravila.

Vo Makedonija ima sè - zakoni, zakletvi, Sudski sovet, Zdru`enie na sudii. Sudiite tvrdat deka se ni~ii, no sekojdnevjeto svedo~i deka se se~ii. Na tate, na bate, na ministerot, na politikata.

20

Sudiite vo Makedonija imaat visoki plati, dobri privilegii, vlast, mo}. „[to e ova vakvi reakcii? Ako ste nervozni zemete si sedativ!“- im se obrati sudijka na novinari i stranki koi sledat seriozen sudski proces za ubistvo. Neredot vo sudnicata go predizvika sudijkata koja so obvinetiot se skara dali bila ili ne pod politi~ko vlijanie. „E, aj ka`i de da vidime so kogo sum politi~ki povrzana“, bea zborovite na sudijkata.

Od prikaznata od sudnicata i od mnogute drugi prikazni koi sekojdnevno mo`e da se pro~itaat vo ves-

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

nicite ili da se ~ue na tv, deka sudii u~estvuvale vo organiziran kriminal, ednostavno se dobiva vpe~atok deka nekoi sudii nemaat etika.

Interesno, sudiite sekoga{ se povikuvaat na nepi{anoto pravilo deka nivnite postapki i presudi javno ne se komentiraat, no koga dojde redot tie sami za sebe tajno da progovorat ka`aa sè. Priznaa deka se korumpirani i deka se pod vlijanie na politikata. Anonimno bea hrabri da ka`at deka pravdata vo ku}ata na pravdata i ne se dobiva taka lesno.

Anketata koja ja napravi OBSE ja

ГРАЃАНИТЕ ДА БИДАТ ПОАЖУРНИ

izvle~e vistinatnata od pod crnite togi. СУДСКА ЕТИКА?

Sudskata etika pretstavuva zbir od pravila na odnesuvawe, {to sudiite treba da gi po~ituvaat vo vr{eweto na sudiskata funkcija. Sudijata ima moralna i ~esna dol`nost da gi preminuva, razviva i zbogatuva sudskite eti~ki na~ela. Preku svoj li~en primer gi upatuva i drugite da gi po~ituvaat i primenuvaat ovie pravila na odnesuvawe. Negovata uloga vo op{testvoto nalaga moralna i zakonska odgovornost, svojata profesija da ja obavuva na najdostoinstven na~in.

Sudijata ima poseben socijalen status. Toj so svojata rabota vlijae vrz misleweto na javnosta kon sudskiot sistem, kako i na odnosot na sudot so javnosta. Za ~uvawe na ugledot na sudot sudijata se gri`i i nadvor od sudot so odr`uvawe na visok stepen na li~en, profesionalen i moralen odnos. Vo vr{eweto na sudiskata funkcija, sudijata se zalaga kontaktite so strankite da gi vr{i taka {to nastojuva da ja minimizira mo`nosta od konflikti pome|u sudiskata funkcija i svoite vonsudski aktivnosti. Sudijata treba da poka`e soodvetna po~it i kon ~lenovite na pravnata zaednica, advokatite, pravnicite, javnite obviniteli, sudskata administracija, javnite pravobraniteli, porotnicite i ostanatite vraboteni vo sudot.

No, i pokraj ova, aferite, disciplinskite postapki, razre{uvawata, pa i javniot govor, nekoi od sudiite zboruvaat deka sudiskata funkcija ne e na nekoe zadovolitelno nivo, pa sekoj gra|anin bi mo`el da se zapra{a kakov e ~ovekot vo togata?

Advokatsko-sudiskite rodninski vrski, poznatite manipulacii se samo del od sekojdnevjeto poradi koe gra|anite ja gubat doverbata vo sudstvoto. Sudija duri javno zboruva{e deka se somneva oti poradi kavga so politi~ar mo`e ne{to lo{o da mu se slu~i vozej}i avtomobil. Koga sudiite i politi~arite }e po~nat kavga, toga{ sigurno pravdata i etikata izleguva niz vrata. СУДСКИОТ СОВЕТ СЕКОГАШ ЗАДОВОЛЕН Onoj koj se gri`i za renometo na sudiite e i Sudskiot sovet. Novata pretsedatelka, Aleksandra Zafirov-

A. Zafirovska

ska, kako i nejziniot prethodnik, e optimist i zadovolna e od op{tite sostojbi vo sudstvoto. Znae za pritisocite, no veli deka samo hrabrite i vistinski ~esnite mo`at da im odoleat. „Sudskiot sovet, spored nale`nostite, ja sproveduva i garantira samostojnosta na sudstvoto. Za nezavisnosta i samostojnosta nè napa|aat podolgo vreme. Ne se soglasuvam so ona {to be{e konstatirano vo anketata na OSBE. Sudskiot sovet ima{e svoe mislewe za vakvata anketa. Ostanuvam na toa deka pritisoci ima i }e ima i na Sudskiot sovet, no toa mnogu ne me zagri`uva“, veli pretsedatelkata Zafirovska i dodava: „Me zagri`uva faktot {to onoj del od sudstvoto, sudiite koi se podlo`ni na vakvi pritisoci, kako tie }e mo`at da opstanat i da ja vr{at funkcijata, onaka kako {to nalaga Zakonot i Ustavot i me|unarodnite dogovori. Kolku i da trpime pritisoci smetam deka edna{ treba da se ka`e deka sudstvoto e edna vlast, od trite, i deka sudiite treba da se ~uvstvuvaat kako vlast, no i da se odnesuvaat na toj na~in vo vr{eweto na sudskata funkcija. Sekoga{ Sudskiot sovet }e dade poddr{a na onie sudii koi ~esno i odgovorno rabotat. Smetam deka ne e mal brojot na sudii koi si ja obavuvaat sudskata funkcija korektno, no ima i takvi koi se podlo`ni na odredeni raboti, pa da re~eme i na korupcija.

Da re~eme deka go poddr`uvam stavot deka imame mnogu kvaliteten kadar vo sudstvoto, bez razlika koj saka da go negira toj fakt“, veli Zafirovska.

Sudiite na anketata na OBSE ka`aa deka trpat vljanie i od izvr{nata i od zakonodavnata vlast. I od Sudskiot sovet priznavaat deka vlijanija ima od site strani, politi~ko, od samoto sudstvo, od mediumite.

Ubedeni se deka i ponatamu }e gi ima. No, apeliraat site sudii koi }e imaat kakov bilo pritisok javno da ka`at, da go alarmiraat Sudskiot sovet za Sovetot da prezeme soodvetni aktivnosti. Onie, sudiite koi kritikuvaat i ka`uvaat deka imaat pritisoci, a ne ka`uvaat javno, Sovetot nema da gi za{titi i poddr`i.

Osnovna novina vo izmenite na Zakonot za sudskiot sovet e dadenata obvrska na Sovetot, poplakite i pretstavkite na gra|anite za rabotata na sudiite da se razgleduvaat na sednica. Ve}e se pominati nekolku poplaki. Vo dosega{nioto rabotewe, Sovetot nastojuva da ja zgolemi doverbata na gra|anite vo sudstvoto i tvrdi deka vo kontinuitet se namaluva brojot na pretstavkite i poplakite. No, pretstavkite do Narodniot pravobranitel se zgolemuvaat.

Vo Sudskiot sovet pristignuvaat i pretstavki koi ne se negova nadle`nost. Sovetot, veli Zafirovska, sekoga{ site gi razgleduva, odi na lice mesto vo sudovite i mnogu seriozno ispituva {to sè gra|aninot navel vo `albata.

Vo pravilata za odnesuvawe na strankite vo sudnica koi se del od eti~kiot kodeks se veli: „Koga mu se obra}ate na sudijata treba da ste ispraveni i da bidete formalni i kulturni. Pri obra}aweto kon sudijata, najdobro e da ja koristite formulacijata: „po~ituvan sudija: ......“. Po~ittata, sepak treba da se zaslu`i!

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

21

РАЗВОД

Родители – манипуланти Бројот на разводи расте, а разделувањето на партнерите често значи кршење на пра! вата на децата кои родителскиот развод го доживуваат како пекол од Марија Илиќ

„OD MAL SLU[AV od tatko mi najpogrdni zborovi za majka mi. Sekoj den bev svedok na nivnite me|usebni kavgi, vikotnici. Koga re{ija da se razvedat, pomnam, mi ka`uva{e da la`am koga }e me pra{aat za nea na sud. Sudot na krajot odlu~i da `iveam so tatko mi koj be{e pobogat, i spored sudot, psihi~ki postabilen.

So nego, bukvalno imav sè {to }e posakam, no psihi~kata tortura me izluduva{e. Prave{e sceni, sekoga{ koga treba{e da ja vidam majka mi.

Saka{e da bide siguren deka nikoga{ nema da se premislam i da se otselam kaj nea“, raska`uva za „Forum“ dvaeset i dvegodi{niot Goce.

Toj veli deka po nekolku godini,

22

tatko mu se pre`enil i rabotite, ednostavno, stivnale.

Ovoj mlad ~ovek e dete na razvedeni roditeli, ~ii detski prava ne bile po~ituvani i koj detstvoto go pominal baraj}i samo podednakvo da gi „ima“ dvajcata roditeli. Patot koj go izodel, bil dolg i traumati~en.

Psihologot Mirjana Jovanovska-Stojanovska za „Forum“ veli deka naj~esta gre{ka koja roditelite ja pravat po razvodot, e obidot preku decata da se ras~istat nezavr{enite raboti me|u niv i deka decata gi koristat za da mu se odmazdat na partnerot.

Stojanovska objasnuva deka roditelot ~esto znae da manipulira so uceni i so ocrnuvawe na drugiot roditel.

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

„Ne pomalku ~esto e i nevodeweto gri`a za emocionalnata sostojba na deteto, pa e ~est primer ‘ste planirale da igrate fudbal so tatko ti, ama denes nema da odi{ kaj nego bidej}i zadocni so pla}awe na alimentacija“, veli Stojanovska.

Taa dodava deka deteto, nikako ne smee da se koristi za me|usebni presmetki i deka traba da e jasno deka roditelite ne se razveduvaat od svoite deca. Poradi toa najdobro e gri`ata za decata i ponatamu da bide zaedni~ka i na dvajcata roditeli. ДЕЦАТА НАЈГОЛЕМИ ЖРТВИ Spored podatocite od Zavodot za

statistika, minatata godina, brakot so razvod go zavr{ile 1.747 dvojki za razlika od 2009 godina koga brojkata na razvedeni bila 1.287. Detskata ambasada „Me|a{i“ vo svojot godi{en izve{taj, alarmira{e deka najgolem del od upatenite povici na nivniot SOS telefon bile tokmu poradi nepo~ituvaweto na pravata na deteto. Duri 46 prijavi se odnesuvale na problemi povrzani so dodeluvawe staratelstvo vrz decata, bez pritoa da bide zemeno predvid misleweto na deteto so koj roditel saka da `ivee, problemi povrzani so pravoto na viduvawe na roditelite so decata, ostvaruvawe na pravoto na alimentacija i naru{ena komunikacija me|u roditelite. „Najgolemiot broj poplaki koi gi dobivame, glavno se od eden od roditelite komu mu e onevozmo`eno da se gleda ili da kontaktira so deteto“, veli za „Forum“ Nevenka Kru{arovska, zamenik-naroden pravobranitel.

Vo posledniot izve{taj koj ottamu go prezentiraa, se veli deka, iako vo Zakonot se predvideni merki kon roditelot koj go popre~uva viduvaweto na deteto so roditelot so kogo ne `ivee, Centrite so namera da gi za{titat decata od traumi i negativni posledici, naj~esto se vozdr`uvaat da primenat nekoja od zakonski predvidenite merki.

Od kabinetot na Narodniot pravobranitel smetaat deka so toa {to deteto podolg period nema kontakti so eden od roditelite, se zgolemuva i verojatnosta za pojava na otpor kaj deteto kon toj roditel, poradi {to vo sekojdnevnoto postapuvawe, Narodniot pravobranitel se soo~uval i so slu~ai koga ne mo`elo da se izvr{i sudska presuda so koja deteto treba da se vrati kaj roditelot koj, spored presudata, go ima pravoto da se gri`i i da go vospituva, pri {to deteto ostanuvalo da `ivee so roditelot od kogo e odzemeno. „Navedenoto ja potvrdi potrebata za kontinuirano sovetuvali{no i stru~no rabotewe so deteto, no i so semejstvoto vo celina, kako i blagovremeno prezemawe merki koi pred sè }e bidat vo soglasnost so najdobriot interes na decata, za {to, Narodniot pravobranitel kontinuirano se zalaga“, velat ottamu.

Psihologot Stojanovska veli deka za deteto e najdobro zaedni~ko staratelstvo na dvata roditela bez ogled kaj koj od dvata roditela }e bide dodeleno deteto ili }e odbere

da `ivee.

Vo ramkite na nacionalnata studija za razvoj na decata, britanskite nau~nici utvrdile deka postoi ne pravilo, no tendencija, decata od razvedenite brakovi da postignuvaat poslab uspeh vo {koluvaweto, da gradat karieri koi pomalku vetuvaat. Ova istra`uvawe poka`a i deka kaj decata koi doa|aat od rastureni semejstva e voo~eno deka nekoga{ stradaat od depresija i gi rasturaat i sopstvenite vrski.

Stojanovska sovetuva so cel da se odbegnat nesakanite posledici od razvodot, deteto da se informira so zborovi i na~in koi se soodvetni za negovite intelektualni mo`nosti za da bide razbirlivo za deteto.

Od Ministerstvoto za trud i socijalna politika velat deka stru~ni timovi rabotat na toa kako }e se realiziraat li~nite odnosi i neposrednite konteksti na deteto so roditelite, vodej}i pritoa smetka za najdobriot interes na deteto. ПОЗИТИВНИ ПРИМЕРИ No, ne sekoja prikazna na dete ~ii roditeli re{ile da se razdelat bila ispratena so zloupotreba na decata i nivnata emotivna sostojba.

Dvaeset i sedumgodi{nata Maja raska`a za „Forum“ deka nejzinite roditeli se razvele koga imala pet godini, po {to taa ostanala da `ivee so majka ì. „Vo po~etokot mi be{e te{ko da raz-

beram i mislev deka nikoga{ nema da ja nadminam bolkata za koja znaat decata na razvedenite roditeli.

Koga moite se razdelija, jas ostanav so majka mi, no moite roditeli ostanaa vo dobri odnosi. Ne znam dali imalo lo{i zborovi i negativni emocii koi gi kriele, no se pogri`ija da razberam deka toa {to ve}e ne `iveeme zaedno ne zna~i deka tatko mi ne me saka“, veli Maja.

Goce, pak, veli deka bile potrebni godini za da vospostavi normalna komunikacija so svojata majka i da otkrie deka sekoja prikazna ima „dve strani“. Toj veli deka i koga eden den }e re{i da formira svoe semejstvo }e dade sè od sebe za istoto da opstane, no i deka razvodot e nekoga{ najdobro re{enie za dvajcata roditeli.

Psihologot Stojanovska veli deka lu|eto treba dobro da razmislat koga stapuvaat vo brak i da bidat svesni za posledicite od takvata nivna odluka. Taa veli i deka treba da se informiraat {to gi ~eka, glavno, koga }e re{at da imaat deca. „Prestanuvaweto“ na brakot ne zna~i prestanuvawe na roditelskata odgovornost kon decata, nitu brakovite treba da postojat po sekoja cena. Nekoga{ sre}en razvod e mnogu

podobar od nesre}en brak. Dvajca nesre}ni sopru`nici ne mo`at da sozdadat sre}na atmosfera za vospituvawe na zdravi deca“, sovetuva Stojanovska.

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

23

ЗАПИС ОД МОСТАР

Сакате херцеговско или бошњачко? Петнаесет години по завршувањето на војната се добива впечаток дека Мостар полека ги надминува последиците од војната која заврши во 1995 година со потпишувањето на Дејтонскиот мировен договор. Изгорените згради изрешетани со куршуми, се уште сведочат за стравотиите што ги преживеа БиХ во 90*тите од Фросина Факова

MOSTAR 1993-TA: Stariot most na Neretva koj gi povrzuva dvata dela na gradot e uni{ten. So ru{eweto na mostot se uni{ti vrskata koja gi spojuva{e dvata dela na gradot, muslimanskiot i hrvatskiot. Armijata na bosansko – hercegovskite Hrvati so artileriski ogan go urna mostot, no i so`ivotot vo Mostar.

Vo 2004 godina, mostot be{e povtorno otvoren, rekonstruiran. Na nego sega prisutni se turistite koi sakaat da go posetat mostot, da go vidat, da slu{nat za negovata isto-

24

rija. Atrakcija na ovoj most se i skoka~ite vo Neretva. Ima duri i zdru`enie na skoka~i od Stariot most na Neretva.

Mostar 2011-ta. Stariot grad vo golem del e restavriran, a drugiot del intenzivno se gradi. Sega, koga povtorno se spoeni, dvata dela na gradot se ~ini deka na mostarci, kako da im e sma~eno da gi pra{uva{ kakov e so`ivotot tamu, kako se spravuvaat so posledicite od vojnata, {to za niv zna~i Stariot most?

Kako da sakaat seto ova da go osta-

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

vat zad sebe i da prodol`at napred, da ja razvivaat ekonomijata i da imaat pristoen `ivot. Velat deka `iveat site slo`no, i muslimani i Hrvati i Srbi. Edinstven problem im e ekonomijata. „Site gradovi od porane{na Jugoslavija se vo krizna situacija. Golem e prilivot na selskoto naselenie vo gradot, a ekonomija nema, ni{to podobro ne e i vo Skopje. Ne mo`e nikoj da se pofali so `ivotot vo Mostar. Nie gra|anite od Mostar i mulsimani i Hrvati i Srbi, se dru-

`ime, `iveeme slo`no. Nema problem {to se odnesuva na komunikacijata. Jas sum roden mostarec, jas sum Hrvat, `iveam na ovaa strana na mostot, no cel Mostar e moj. Ne mo`am da re~am deka onoj Mostar tamu, ne e moj. Moj e. Prijatno se ~uvstvuvam i tamu, eve sega ba{ do|am ottamu.

Ekonomijata e edinstven problem.

Site politi~ari, pred sè rabotat za sebe, ne rabotat za svojot narod. Nieden politi~ar koj go predvodi hrvatskiot narod, ili srpskiot ili muslimanskiot narod, ne raboti za svojot narod, tuku pred sè raboti za sebe. Toa e balkanski mentalitet“ veli `itel na Mostar. „Pa nie tuka `iveeme sosema normalno, postojat edni, drugi, treti.

Srbi, muslimani, Hrvati, no nema nikakvi problemi. Apsolutno, nikakvi problemi“, veli druga `itelka na Mostar od hrvatskiot del na gradot. „Nie, starite site zemame penzija, no mladite se `alat deka nemaat rabota“, dodava taa.

Za ovie lu|e nema podelba, no sepak vo nekoi momenti taa }e ja po~uvstvuva i nekoj turist. Koga otidov da kupam vesnik vo prodavnica, me pra{aa: „Kakov sakate, bosanski ili hercegovski?“ Niz gradot mo`e da se zabele`at ku}i na koi se vee hrvatskoto zname. Ovie momenti ti davaat vpe~atok, deka tuka lu|eto se sepak podeleni. Od sè {to postoi i funkcionira, se dobiva vpe~atok deka ima edno hercegovsko i edno bo{wa~ko. ДЕВЕТНАЕСЕТ ГОДИНИ НЕЗАВИСНОСТ Na 1-vi fevruari Bosna i Hercegovina go odbele`a denot na nezavisnosta. Pred devetnaeset godini so voljata na 64 otsto od gra|anite na BiH, ovaa biv{a jugoslovenska republika stana nezavisna dr`ava. Bosanskite muslimani i Hrvati, koi vo najgolem del u~estvuvaa na referendumot, go poddr`aa otcepuvaweto na republikata od federacijata, dodeka pak mnozinstvoto od Bosanskite Srbi go bojkotiraa referendumot. Na 5-ti april 1992 godina, nacionalniot parlament proglasi nezavisnost na BiH. Vojnata koja slede{e be{e najkrvavata vo evropskata istorija

od zavr{uvaweto na Vtorata svetska vojna, vo koja zaginaa stotici iljadi lu|e, a milioni bea raseleni.

Okolu tri i pol godini po izbuvnuvaweto na konfliktot i posle nekolku neuspe{ni me|unarodni obidi za miroven dogovor, Amerika otpo~na nova inicijativa vo esenta 1995-ta godina. Zapo~naa pregovori pome|u zavojuvanite strani, me|u toga{niot srpski pretsedatel Slobodan Milo{evi}, hrvatskiot pretsedatel Frawo Tu|man i bosanskiot pretsedatel Alija Izetbegovi}.

Po tri nedeli pregovarawe, Milo{evi}, Tu|man i Izetbegovi} kone~no postignaa dogovor, Op{t ramkoven dogovor za mir vo BiH na 21vi noemvri. Dokumentot, koj na krajot stana poznat pod imeto Dejtonski miroven dogovor (DMD) be{e oficijalno potpi{an od strana na trojcata balkanski pretsedateli na 14-ti dekemvri 1995-ta godina vo Pariz.

So Dogovorot, BiH stana samostojna dr`ava sostavena od dva glavno avtonomni entiteta - muslimansko-hrvatska federacija, nare~ena Federacija BiH i edna malku pomala mini dr`ava na Bosanskite Srbi, nare~ena Republika Srpska.

DMD gi obvrza BiH, Hrvatska i ona

{to be{e ostanato od FRJ celosno me|u sebe da go po~ituvaat suverenitetot, kako i da gi re{avaat sporovite na miren na~in.

Dejtonskiot dogovor uspea da vospostavi mir, odnosno da stavi kraj na krvoprolevaweto vo BiH, me|utoa ja vospostavi i najslo`enata vladina struktura vo svetot, so slabi centralni institucii, postojana podelba pome|u dvata entiteta, zavisnost od me|unarodna uprava i zemjata sè u{te ne mo`e da se opi{e kako zemja koja funkcionira.

Vo presret na denot na nezavisnosta vo bosanskiot pe~at se spomenuvaat, Strategii na istrebuvawe, Xentlmenski dogovori za podelba na BiH, tret entitet. Profesorot Zoran Paji}, koj bil profesor na pravniot fakultet vo Saraevo, a deneska e profesor po me|unardno pravo na postdiplomski studii na Kralskiot kolex vo London za bosansko hercegovskiot nedelnik „Dani“ gi analizira najavite za eventualen raspad na BIH, po barawata na Hrvatite za tret entitet. „Mislam deka tret entiet ne bi go re{il osnovniot problem na BiH, a toa od edna strana e dosledna ednakvost na site pred zakonot i funkcionalna zaedni~ka dr`ava od druga strana.

Samiot termin „entiet“ ili kanton asocira na getoizacija na narodot vo BiH, a podelbata na dr`avata na tri entiteta, sigurno bi dovela do nov egzodus na deluvaweto na naselenieto i dlaboki politi~ki tenzii okolu razgrani~uvaweto na tie teritorijalni edinici“ veli Paji} za „Dani“.

Ovoj profesor ne predviduva povtorna vojna i nemiri vo BiH. „Vo edna emisija, vo januari 1992 godina, rekov deka vo BiH }e ima vojna i toga{ gi objasniv pri~inite za ovaa prognoza. Deneska go tvrdam sprotivnoto, {to ne zna~i deka gra|anite nema da `iveat vo sostojba na nezadovolstvo i razo~aruvawe, potkopani politi~ki iluzii i li~ni frustracii. Vo takvo ispolitizirano op{testvo, vo koe pove}eto gledaat po tri do ~etiri dnevnici vo tekot na edna ve~er, te{ko e da najde{ poedinec koj ne ~uvstvuva depresija.

Mostar gi nadminuva posledicite

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

25

Sekako deka dejtonska BiH ima idnina, no kone~en rezultat e nefunkcionalna, slaba dr`ava, na marginite na regionot i nadvor od sovremenite tekovi vo Evropa. Ustavnite promeni bi bile dobredojdeni, da pokrenat mnogu segmenti na ova politi~ko i ekonomsko mrtvo more. No, niv treba da im prethodi odgovren politi~ki dijalog i jasen kompromis“ veli Paji}.

26

СМРТТА НА ТРАЈКОВСКИ ВО МОСТАР МИСТЕРИЈА Vo Mostar se najdov zaradi odbele`uvaweto na sedumgodi{ninata od smrtta na pretsedatelot Boris Trajkovski koj se zalaga{e za multikulturna i mirna Makedonija. Toa e u{te edna rabota {to go povrzuva so

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

ovoj multikulturen grad, osven {to e mesto vo ~ija blizina go zagubi `ivotot. No, negovata smrt sè u{te ostanuva misterija. I pretsedatelot \orge Ivanov koj godinava go poseti Rotimqe, kobnoto mesto za Trajkovski izrazi somne` za negovata smrt. Od Rotimqe, Ivanov pora~a deka deka istragata za padot na „kingerot“ za makedosnkata vlast sè u{te ne e zavr{ena. „Ne, istragata ne e zavr{ena. Ima komisija, komisijata gi sobira site mo`ni dokumenti, sorabotuva so site faktori. Verojatno i komisijata treba da razgovara so nadle`nite vo Bosna i Hercegovina, bidej}i, kolku {to sum vo tek, sè u{te ne se zavr{eni tie uvidi vo site mo`ni dokumenti i materijali“ izjavi Ivanov.

A na Rotimqe, mestoto kade {to zagina Trajkovski, silen veter i razli~ni verzii za toa {to se slu~i pred sedum godini. Na mestoto na nesre}ata, povtorno bea ekipi na bosanskite televizii. Snimatel od dr`avnata bosanska televizija koj trebalo da ja snima Me|unarodnata konferencija za investirawe vo Bosna i Hercegovina, stignal polovina ~as otkako se slu~ila nesre}ata. Deneska toj tvrdi deka koga stignal, pretstavnici na KFOR ne mu dozvolile da dojde do mestoto na nesre}ata, tuku gi prenaso~uvale kon Stolac. Helikopteri letale gore, dolu, no ne na mestoto na nesre}ata, tuku kaj seloto Stolac.

Me{tanite, od seloto Rotimqe, pak velat deka vremeto bilo mnogu lo{o, tie do sledniot den do 14 ~asot voop{to ne znaele {to se slu~ilo.

Nekolku dena pred odbele`uvaweto na sedumgodi{ninata od nesre}ata na Trajkovski, negoviot brat - bliznak, Aleksandar Trajkovski izjavi deka negoviot brat e ubien, a {vajcarskiot evropratenik, Andreas Gros, koj go inicira{e somne`ot za smrtta na Trajkovski izjavi deka ima novi momenti vo negovata istraga. Gros re~e deka ne smee da ka`e ni{to, povisoka vlast morala da go odobri objavuvaweto na podatocite od istragata.

Postoi i nadle`na komisija formirana od vladata so vklu~eni pretstavnici na relevantnite institucii, koja raboti na pribirawe fakti, informacii i dokazi, povrzani so avionskata nesre}a. Po posetata na Ivanov kako da se odi ~ekor ponapred vo istragata i se dava nade` deka ovaa misterija }e bide otkriena.

КОЛУМНА

41° 50’ Н 22° 00’ Е Ристо Солунчев DALI MO@EME da ja mislime istorijata vo Hajdegerijanski manir? Ili u{te pove}e da ja polzuvame dekonstrukcijata na Derida, niz edna igra so nas samite, da ja obesmislime politi~kata realnost tolku pogubna i neverojatno te{ka za Makedonija? Nema nikakov problem, Derida e vo na~elo hajdegerijanec. Vo osnovata, sega{nata politi~ka realnost e deka nema nikakva politi~ka stvarnost, odnosno politi~kiot oblik vo koj svetot postoi ne poseduva nikakva stvarnost, oti ona {to e protivre~no ne mo`e da bide stvarno, triagolnik so ~etiri strani, potoa predmet koj vo isto vreme postoi i ne postoi. Nikako ne se razbra Hegeloviot stav deka e stvarno ona {to e umno, imeno, deka ne{to mo`e da postoi, no deka mo`e da ne e stvarno zatoa {to negoviot realitet ne proizleguva od realitetot na poimot za nego. Severna Makedonija koja ima del vo sebe koj e ju`na Makedonija, potoa ju`na Makedonija kako del od Severna Grcija, Makedonci koi se Severno-Makedonci, a `iveat vo severna Grcija, kako Makedonci od ju`na Makedonija, a se Severno-Makedonci ostanuvaj}i pritoa ju`ni. Totalen raspad na vrskata na poimot so stvarnosta na koja{to se odnesuva.

Spored eden ~len od Deklaracijata za ~ovekovi prava, ne postoi uslov koj ve obvrzuva vo dokazna postapka da go doka`uvate koe bilo nivo od va{iot identitet, i vklu~itelno nacionalniot. Imeno, apsolutnosta na pravoto da se izjasnite kako Makedonec ne ishodi od nekakva nau~nost na dokazna postapka okolu istorijata, jazikot, narodot, tuku, vnimavajte, ishodi od va{ata svest, zna~i jas sum Makedonec samo vrz osnova na mojata nacionalna svest da se razbiram kako takov. Jas sum Crnogorec, Bo{wak i {to u{te sakate, vrz osnova na osnovnoto na~elo na slobodata, niz postapkata na samosvesta da se razberam kako takov.

Potpolno e irelevanten argumentot za jazikot i istorijata oti seto e is-

toriski kontekstualizirano, mo`elo da bide i poinaku. Iako i toa ne bi trebalo da bide problem, na nivo na istoriska diskurzivnost eden narod mo`e da ja razbere sopstvenata istorija na poinakov na~in od na~inot na koj{to drugiot mu ja razbiral dosega.

Izgleda deka Makedonija se majtapi so politi~kata realnost na umot, koj ve}e pet veka se znae vo oblikot na Zapadno-evropskiot duh, taa e kako Derida poka`uvaj}i deka politi~kata realnost ne poseduva relevanten stepen na stvarnost. Oti evropskiot duh se prekr{uva vrz pra{aweto za Makedonija pritoa protivre~ej}i si sebesi na site nivoa, toj apsolutno go izgubil poimot kako nikoga{ da go nemal, se izgubil vo sopstveniot lavirint na zna~ewata.

Politika na prava i vo isto vreme politika na mo} i uceni, bolna protivre~nost, politika na sozdavawe Centar za demokratija vo Atina i politika na apsolutno negirawe na drugosta, sme{na protivre~nost, politika na povisoki edinstva na razliki i politika na otvoreni stavovi za smrtta i nemo`nosta na multikulturalizmot. Vo Germanija i Britanija multikulturalizmot se prizna za besmislen, a svesta za toa e posledniot stepen na razvojot na duhot. Toa mora da e apsolutno legitimna pozicija zatoa {to doa|a tokmu od umot. Evropeizmot po~nuva da se sfa}a vo divergencija so multikulturalizmot, a vo Makedonija evropeizmot treba da dojde tokmu so multikulturalizmot ako treba i nasila. O~ajna protivre~nost! Zamislete „diktatorskite“ dr`avi od ju`na Amerika se mnogu pove}e multikulturni otkolku koja bilo evropska dr`ava. Evropskata realnost e vo apsolutna kolizija so sopstveniot pretpostaven poim. Makedonija e rekapitulacija na vakvata deridarijanska sostojba. Da odime dokraj!

Po |avolite so Evropa, ona {to e konstrukt treba da se dekonstruira.

Evropa pla~e za dekonstrukcija, toga{ i bi mo`elo da se govori za postmodernizam, post-modernizam samo kako post-evropeizam, oti ne mo`e evropeizmot da odi von sopstvenite granici za da bide postmoderen, a da ostane evropeizam. Da odi pro-

tiv sopstvenoto ishodi{te: vrskata so konceptot na prosvetitelstvoto, i samopoznanieto na evropeizmot kako um na svetot i kako kraj na politi~kata potraga po sovr{en poredok.

Politi~kata praktika o~igledno docni zad teoretskata mo`nost na diskursot, zad toj dijaboli~en potencijal diskursot da se svrti sam protiv sebe. No, ne e stra{no, Makedonija e ve}e deridarijanska praktika, taa gi isku{uva site avtoreferentni zna~ewa i mo`nosta za kakva bilo legitimna reprezentacija. Nie nemame sloboda, nè prinuduvaat.

No, vo taa nu`nost, smislata za lucidnost bi mo`ela da ni osigura sloboda kako „prevozmognuvawe“ na nu`nosta. Da bideme inventivni i sami da si izmislime ime, onaka niz edna filozofska legitimnost da poka`eme deka na{ata istorija e postojan istoricizam, edno filozofirawe, odnosno ~in na apsolutna sloboda. ]e re~at ne sum konkreten, no za da se dobie konkretna stvarnost mora da se izgradi nejziniot poim, inaku drugoto e edna besmislena konkretnost, korektnost koja{to nema stvarnost, oti ne poseduva umnost. Ime so geografska odrednica. Pod itno da se prekinat pregovorite i da se prifati predlogot na Mil~o Man~evski kon Makedonija da se pridru`at nejzinite geografski koordinati kako kompromis, ta neli baraat ime so geografska odrednica. Po geografsko od koordinatite nema, zna~i sme oti{le do kraj vo ona {to go pobarale, a vo isto vreme ne doveduvame ni{to vo pra{awe, ne bi mo`elo od toa da izvedat ni{to drugo osven makedonski i makedonsko. Vo takvoto ime bi se subsumirala smislata za filozofska ironija kako igra so nas samite, no i kako igra so drugite obesmisluvaj}i gi. Kone~na dekonstrukcija na evropskiot um, izre~ena egzekucija, i vo isto vreme mo`nost za negovo spasuvawe. Itro{tina na pravednosta. Sajber, dlaboko postmoderno, 21 vek: Republic of Macedonia 41° 50’ N 22° 00’ E. (Avtorot e docent na Institutot po filozofija)

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

27

Во потрага по африканска револуција Во повеќето земји каде што имаше прилично успешни протести, општествата се во голема мерка хомогени споредено со субсахарска Африка, каде што постои голема разновидност на етнички групи кои самите се многу поларизирани. Онаму каде што владите од субсахарска Африка успеале да ги поделат луѓето по етничка и политичка припадност, станува многу полесно да се разбијат востанијата токму поради етничките разлики, што не е случај во Северна Африка

2011 godina e mnogu bitna za Afrika: vo 20 dr`avi na kontinentot treba da se odr`at parlamentarni izbori

DEMONSTRACIITE PRODOL@UVAAT {irum Bliskiot Istok, prekinuvani samo od povikot za molitva, koga demonstrantite pa|aat na kolena na evtinite kilim~iwa i ~ergi od trska, a specijalnata policija si zema pauza za ~aj. Osobeno Egipet, so sce-

28

nite na nepokoleblivi demonstranti koi cvrsto opstojuvaat na plo{tadot „Tahrir” i svirat na gitari i pejat, gi lekuvaat ranetite i, glavno, pravat pro~ueniot mar{ na Gandi vo 1940-te godini da izgleda kako teroristi~ki ~in, ja osvoi

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

fantazijata na me|unarodnite mediumi i publika, mnogu ponaviknati na stereotipnite sliki od mladi muslimani koi se raznesuvaat sebesi i drugite okolu sebe.

Egipet odedna{ stana seksi-tema.

No, i pokraj faktot deka bogatite

bregovi na Nil se polnat od centralna Afrika, svetot na vostanieto vo Egipet gleda{e kako na ~isto bliskoisto~no pra{awe i komentatorite {irum svetot se ispotepaa da predvidat {to }e zna~i toa za ostatokot od arapskiot svet i, sekako, za Izrael. Na malkumina od niv, se ~ini, im be{e gri`a deka Egipet e, isto taka, del od Afrika, kontinent so milijarda lu|e, od koi pove}eto `iveat pod despotski re`imi i stradaat od ekonomski nepogodi i politi~ko ugnetuvawe - isto kako i nivnite egipetski sosedi. „Egipet e vo Afrika. Ne treba da nè zala`uvaat obidite na Severot da gi segregira zemjite od Severna Afrika od ostatokot na kontinentot“, veli Firoze Manxi, urednik na „Pambazuka Onlajn“, internet-stra-

Toj tvrdi deka globalizacijata i sledstvenata ekonomska liberalizacija sozdadoa okolnosti vo koi lu|eto od globaliziraniot Jug spodeluvaat sli~ni iskustva: raste~ko osiroma{uvawe, raste~ka nevrabotenost, sè pomala mo} da gi dr`at svoite vladi pod kontrola, namaleni dobivki od zemjodelskoto proizvodstvo i zgolemena podgotvenost na vladite da im se pot~inuvaat na politi~kite i ekonomski `elbi na Severot.

„Nevoljite“zapo~naa vo Tunis (u{te edna afrikanska zemja), koga samozapaluvaweto na uli~niot prodava~ na ovo{je Mohamed Buzazi gi artikulira{e frustraciite na nacijata,

afrikanska dr`ava nare~ena Gabon.

So mnogu mala geopoliti~ka va`nost, mediumskite ku}i ostanaa gluvi za dramata koja po~na da se odviva na 29-ti januari, koga opozicijata protestira{e protiv vladata na Ali Bongo Odimba, kogo go obvinuvaa deka gi ukral neodamne{nite izbori. Demonstrantite baraa slobodni izbori, a silite za bezbednost, po obi~aj, so site sili se naso~ija kon toa da im gi smirat ambiciite. Sudirite pome|u demonstrantite i policijata ne poka`uvaat znaci na smiruvawe. „Nastanite, vo Tunis i vo Egipet koi se vo Afrika, stanaa prenesen povik za golem broj opoziciski lideri, za obi~nite lu|e koi dolgo gi potisnuvaa nezadovolstvata i za politi~kite oportunisti koi se

nica koja se zalaga za socijalna pravda vo Afrika. „Nivnata istorija e isprepletena so mileniumi.

Nekoi Egip}ani, mo`ebi, ne se ~uvstvuvaat kako Afrikanci, no toa e ni vamu, ni tamu. Tie se del od ostavninata na kontinentot“.

i se pro{irija sè do Al`ir (da, u{te edna afrikanska zemja), pa vo Jemen i Bahrein.

Vo me|uvreme, vo „najtemnata Afrika“, daleku od kamerite na mediumite, po~naa da se pojavuvaat izve{tai za politi~ki nemiri vo edna zapadno-

obiduvaa re`imite vo svoite dr`avi da gi poistovetat so onie na Ben Ali i na Hosni Mubarak“, veli Dru Hin{o, amerikanski novinar stacioniran vo Zapadna Afrika. „Vo nekoi slu~ai, sporedbata e skandalozna, no vo pove}eto e so-

ПРЕНЕСЕН ПОВИК

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

29

^estite konflikti, voeni udari, borbi pome|u plemiwata bea pri~ina za sozdavawe na afrikanski mirovni sili, pod vodstvo na Afrikanskata unija

sema fer. Poglednete go samo Gabon, tragi~no nerazviena izvozni~ka na nafta, ~ij BDP po `itel e pove}e od dvojno pogolem od onoj na Egipet, no ~ii `iteli `iveat so plati koi go pravat Egipet da izgleda kako zemja so celosna vrabotenost“.

Semejstvoto Bongo vladee so zemjata ~etiri decenii, u{te koga Mubarak rakovode{e so edna mala vozduhoplovna baza, a sepak sè u{te se tuka.

Mo`e da se razbere zo{to opozicijata povikuva na novi demonstracii nalik na egipetskite, otkako vidoa {to postignaa Egipet i Tunis.

Etiopskite mediumi, isto taka, izvestija deka policijata go uapsila pro~ueniot novinar Eskinder Nega poradi „obidi da pottikne“ protesti vo egipetski stil. Vo Kamerun, partijata Socijaldemokratski front predupredi deka zemjata mo`e da se soo~i so protesti sli~ni na tie vo Severna Afrika, ako vladata ne gi namali cenite na hranata. „Ima mnogu Afrikanci koi se mladi i nevraboteni, koi gledaat mnogu malku {ansi za ubava idnina vo sopstvenite dr`avi, vladeeni od istata politi~ka elita koja e na vlast ve}e 25, 30 ili 35 godini“, veli {efot na afrikanskoto biro na CSM“, Skot Baldof. „Smetam deka istite problemi od Egipet postojat i vo drugite dr`avi.

30

Postojat lideri koi se na vlast so decenii i koi mislat deka zemjata mo`e da funkcionira samo ako tie se na vlast. Eden mlad Zimbabveec mo`e lesno da gi razbere problemite na eden mlad Egip}anec“. „Istite ‘suvi drvca’ na lo{oto vladeewe postojat vo mnogu afrikanski zemji, ~ekaj}i na iskra {to }e gi potpali“, veli Baldof. „No, toa bara liderstvo. Bara organizacija na gra|ansko op{testvo“. [efot na afrikanskoto biro na „CSM“ stravuva deka zemjite ju`no od Sahara gi nemaat ovie ne{ta organizirano na nivoto koe go ima severniot del od kontinentot.

Emanuel Kisiangani, vi{ istra`uva~ na Programata za spre~uvawe konflikti vo Afrika (ACCR) pri Institutot za bezbednosni studii (ISS) od Ju`na Afrika, veruva deka razlikite vo nivoto na uspe{nost na protestite vo severna i vo subsaharska Afrika delumno mo`e da se prepi{at na etni~kiot sostav na ovie regioni. „Vo pove}eto zemji kade {to ima{e prili~no uspe{ni protesti, op{testvata se prili~no homogeni sporedeno so subsaharska Afrika, kade {to postoi golema raznovidnost od etni~ki grupi koi samite se mnogu polarizirani. Onamu kade {to vladite od subsaharska Afrika uspe-

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

ale da gi podelat lu|eto po etni~ka i politi~ka pripadnost, stanuva mnogu polesno da se razbijat vostanijata tokmu poradi etni~kite razliki, {to ne e slu~aj vo Severna Afrika“, zaklu~uva Baldof. „КАДЕ СЕ СТРАНСКИТЕ НОВИНАРСКИ ЅВЕЗДИ“ Mo`ebi Egipet i Tunis bea katalizatorite za demonstraciite {irum arapskiot svet, no dali tie branuvawa }e se pro{irat i niz ostatokot od Afrika i, ako se pro{irat, dali me|unarodnite mediumski organizacii i nivnata publika voop{to }e go zabele`at toa? „Ona {to mu nedostiga na kontinentot e mediumsko pokrivawe“, veli Hin{o. „Vo regionot ne postoi mo}en medium kako {to e „Al Xezira“.

Dodeka evropskite i amerikanskite mediumi gi sveduvaat konfliktite kako onie vo Bregot na Slonovata Koska ili vo Isto~no Kongo na vest od edna re~enica, koja te~e na dnoto na ekranot“.

Hin{o e osobeno voznemiren od toa {to me|unarodnite mediumi ne mu go posvetija dol`noto vnimanie na sudirot vo Bregot na Slonovata Koska, kade {to spored procenkite na ON dosega zaginaa 300 lu|e, dodeka

opozicijata tvrdi deka se 500. „So dol`na po~it kon hrabrosta na egipetskite demonstranti, lu|eto koi protestiraa vo Abixan (prestolnina na Bregot na Slonovata Koska) ne bea soo~eni so armija koja gi ~uva - tuka armijata puka{e vo niv“, veli Hin{o i dodava deka nacionalnata ekonomija iska{luva krv u{te od noemvri, pri {to sekojdnevno se zatvoraat banki, biznisite se zatvoraat na sekoj ~as, a iljadnici semejstva umiraat vo svoite domovi. „I kade se vo sevo ova stranskite novinarski yvezdi? Zo{to Bahrein e vest za naslovna stranica, a Bregot na Slonovata Koska e zakopan na dnoto od vestite“?

Ovoj novinar e ednakvo razo~aran i od svetskite lideri. „Barak Obama javno ja osudi upotrebata na sila vo Bahrein, Jemen i vo Libija. Koga posleden pat ste go videle Obama da izleze i da dade izjava za Bregot na Slonovata Koska? Ili za Isto~en Kongo? Ili, pak, za Xibuti, kade {to neodamna protestiraa 20.000 lu|e?

Problemot e vo toa {to pogolemiot del od amerikanskite mediumi kompulzivno ignoriraat sè {to se slu~uva ju`no od Sahara i severno od Johanesburg. Edna demonstracija mora da bide snimena, fotografirana

i emituvana vo `ivo vo kancelariite na stranskite lideri, za da se postigne ona {to go postigna Egipet“, zaklu~uva Hin{o.

Nanxala, politi~ki analiti~ar na Univerzitetot vo Oksford, ima interesen stav deka propustite na novinarite poteknuvaat od nivnata tendencija „da favoriziraat objasnuvawa“ koi se vklopuvaat vo prikaznata za „nesposobnata Afrika“. ПОПОЛНУВАЊЕ НА ПРАЗНИНАТА No dali prazninata {to ja ostavija tradicionalnite mediumi }e ja popolnat socijalnite mre`i? Ve}e e mnogu napi{ano za mno{tvoto socijalni mre`i koi ì pomognaa da se organiziraat protestite i, {to e klu~no, gi zasilija prenesuvaj}i gi niz kibernetskiot prostor. Internet - aktivisti, koi sedat zad opti~kite kabli i ramnite ekrani, sobiraa i {irea najnovi informacii, fotografii i videa i ja odigraa ulogata na subverziven heroj od udobnosta na svoite domovi. Sekako, ne dojdoa site noviteti-fakti~kite nastani: internet- zagrozenata mlada generacija ispra}a{e izve{tai od samiot teren.

„Ne mi e jasno kako toa socijalnite mre`i odigrale tolku masivna uloga vo organizacijata na protestite“, veli Etan Cukerman, soosnova~ na „Globalni glasovi“ (Global Voices) me|unarodno dru{tvo na internetaktivisti. „No, sepak smetam deka odigra klu~na uloga vo pomagaweto na protestite da se stavat na uvid pred globalnata publika, osobeno vo Tunis, kade {to mediumskiot prostor be{e pod tolku golem pritisok“.

Mo`e li istoto da se slu~i i vo Afrika? „Mislam deka e va`no da se ima predvid deka afrikanskata mladina e mnogu poprisutna na internet otkolku {to mislat pove}eto lu|e. [ireweto na mobilnata telefonija ovozmo`i mnogu polesen pristap do aplikaciite kako {to se „Fejsbuk“ ili „Tviter“ preku samite telefoni“, veli Naxala i dodava deka istovremeno smeta oti pove}eto analiti~ari go prezgolemuvaat vlijanieto na socijalnite mre`i vrz protestite. „Najzna~ajnite politi~ki dvi`ewa vo Afrika i vo drugite zemji se pojavija nezavisno od socijalnite mre`i: borbite za nezavisnot, borbite protiv aparthejdot i rasizmot

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

31

Somalija e edna od najzaslu`nite za lo{iot imix na Afrika

vo Ju`na Afrika. Onamu kade {to lu|eto imaat potreba ili `elba da se organiziraat }e go storat toa bez ogled na tehnologijata koja im è na raspolagawe“, zaklu~uva Naxala.

I Baldof se soglasuva so nego: „Vo sekoja zemja gledate sè pogolem i pogolem pristap do internetot i pogolem pristap do mre`ite na mobilnata telefonija. Se se}avam koga edna{ zaglaviv vo kal vo Isto~no Kongo, tokmu kade {to FDLR (Demokratski sili za osloboduvawe na Ruanda) go kontroliraat rudarstvoto.

Moravme da prespieme vo edno selo, gosti na eden prekrasen starec vo negovata koliba od kal. Taa se nao|a{e na krajot na svetot, no za da im se javam na soprugata i na urednikot, sè {to treba{e da napravam e da izlezam od kolibata i da go upotrebam svojot mobilen telefon“.

besmislenite, glasa~ki kutii za da gi smenat svoite lideri.

Mo`ebi Gabon, Zimbabve, pa duri i Etiopija nikoga{ nema da go imaat internet- opsegot koj go u`ivaa Egip-

ВАЖНА ГОДИНА „2011 e bitna godina za Afrika.

Zaka`ani se izbori vo pove}e od 20 dr`avi {irum kontinentot, vklu~uvaj}i gi i Zimbabve i Nigerija. No, kako {to rastat cenite na hranata, a ekonomskite nepovolnosti go stegaat stisokot vrz regionot, opravdano e da se misli deka Afrikancite }e po~nat so buntovi i so upotreba na sredstva razli~ni od voobi~aeno

32

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

}anite, a stepenot na solidarnost preku lingvisti~ka i kulturna simetrija mo`ebi nema da dozvoli nivnite povici da stignat do istiot broj korisnici na Internet. No, ova ne zna~i deka ve}e ne vrie ednakva `elba za promeni, nitu, pak, deka tradicionalnite mediumi i socijalnite mre`i imaat opravduvawe {to go ignoriraat ovoj fakt.

Na plo{tadot „Tahrir“ bea postaveni ekrani koi vo `ivo go emituvaa pokrivaweto na nastanite od „Al Xezira“. Te{ko e da se klasificira ulogata na socijalnite mediumi vo narodnite vostanija koi zemaat zamav {irum arapskiot svet, no duri i pote{ko e da mu se dade kvantitet na percepcijata deka ste ignorirani, deka nikoj ne ve gleda, nè diskutira za vas, nitu pak ispra}a poraki do drugite korisnici na mre`ite koi bi trebalo da slu{nat za vas.

Ignoriraweto na nastanite vo Afrika zna~i da se propu{ti polovina od prikaznata. „Protestite sozdadoa ‘nade`’ deka obi~nite lu|e mo`at da si ja definiraat svojata politi~ka sudbina”, veli Kisiangani. „Vostanijata gi teraat lu|eto od kontinentot da stanat mnogu posvesni za nivnite sposobnosti da gi definiraat svoite politi~ki sudbini“.

ЕКОНОМИЈА

Економијата на „стенд бај“ Настапува период на политички кампањи и одвлекување на вниманието на јавноста од вистинската слика за економската состојба на земјата. Вложувањата и онака тешко се одвиваа, а за време на избори, пак целосно ќе се стопираат. Експертите велат дека на земјата и ` е потребен стабилен политички и економски систем кој ќе функционира без разлика дали има или нема избори ekonomija@forum.com.mk

Исчезнаа СОС маркетите Немирите во арапскиот свет ќе не ` удрат по џеб Расипништвото на фамилијата Гадафи Албанија на распродажба

СОЦИЈАЛА

Исчезнаа СОС продавниците СОС продавниците што се отворија на крајот на 2009г. функционираа само 6 месеци. Во меѓувреме, граѓаните како резултат на низата поскапувања предизвикани од глобалните случувања имаат се’ помалку пари за да си ги дозволат основните потреби oд Даниела Михајловска Василевска

PROEKTOT SOS prodavnici koj bombasti~no be{e najaven zavr{i i pred da po~ne. Startuva{e so zadocnuvawe od tri meseca (po~na nekade vo noemvri 2009g.), a trae{e samo 6 meseci. So nego treba{e najzagrozenite gra|ani {to primaat socijalna pomo{ da mo`at da kupuvaat hrana po poniski ceni do 30%.

Pilot proektot vo koj se vklu~ija „SP Market“ so posebni prodavnici i „Tineks“ so oddelni proizvodi vo ramki na postojnite marketi, treba{e da funkcionira vo Skopje, pa da se pro{iri i niz drugite gradovi. Planirano be{e socijalnite semejstva da mo`at da koristat ne pove}e od 5 iljadi denari mese~no. Proektot predviduva{e i drugi sinxiri na supermarketi da se vklu~at vo vakvata akcija. No toa ostana samo kako najava.

Spored podatoci na Ministerstvoto za trud i socijalna politika (MTSP), do 2008 g. brojot na semejstva koi `iveat na pragot na siroma{tijata se dvi`i me|u 55 i 67 iljadi semejstva. Ili prose~no pove}e od 250.000 gra|ani se na spisokot na socijalci. Ako se ima predvid deka po ovoj period i vlijanieto na krizata be{e golemo (del od raboticite ostanaa bez rabota, se zgolemi procentot na gra|ani koi te{ko

34

mo`at da si gi platat ratite od krediti), toga{ jasno e deka i brojot na socijalni semejstva, denes e verojatno mnogu pogolem. „Spored podatocite od resornoto ministerstvo, vkupno se podeleni 14.254 SOS karti~ki na nositelite koi se korisnici na socijalna pomo{ i postojana pari~na pomo{, na nivo na grad Skopje”, veli Krste Maljanovski, direktor na Javna ustanova me|uop{tinski centar za socijalna rabota na grad Skopje. ШТО СЕ СЛУЧИ?

Direktorot na „Tineks marketi“, Neboj{a Vasovi} za „Forum“ objasnuva: „Soglasno odlukata na Vla-

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

data, napravivme SOS prodavnici preku popust na del od proizvodite.

Napravivme poseben softver, karti~ki. No celiot proekt trae{e 6 meseci. Ottoga{ nitu nekoj doa|a, nitu nekoj kupuva, nitu pak ima interes za kupuvawe po ovoj princip.

Kako be{e zamislena celata rabota? Nositelot na karti~kata dobiva pravo da pazari po poniska cena.

Korektno be{e da vlezeme vo toj proekt. Golem interes ne poka`aa nitu kupuva~ite, nitu doma{nite firmi. Po SOS principot mo`e{e da se pazari {e}er, zejtin, sol, bra{no, ~okolado, proizvodi za higiena, grav, oriz. Vo programata bea vklu~eni okolu 600 produkti“.

Isto go veli i Marija Remenska, di-

rektor vo „SP Market“. „SP Market go primeni modelot na otvorawe konkretni SOS prodavnici.

Funkcionira{e samo vo Skopje. Otvorivme dve, edna vo Kisela Voda, druga vo naselbata Aerodrom, na samoto pazar~e. Proektot funkcionira{e 6 meseci. Koga zavr{i, du}anite povtorno gi preadaptiravme vo na{i brend prodavnici. Nema{e golem interes za kupuvawe.

Imavme razni proizvodi no celiot proekt ne naide na golem odyiv vo javnosta“, veli Remenska. ДАЛИ БЕШЕ ИЗБРАН ВИСТИНСКИОТ МОДЕЛ Poznava~ite na ovoj biznis, komentiraat deka ovoj proekt ne be{e izum na makedonskata vlada. Toa be{e model ve}e primenet vo zemjite od regionot (Slovenija, Srbija, Hrvatska), pred sè kako antikrizna merka poradi vlijanieto na svetskata kriza koj za razlika od kaj nas tamu sè u{te funkcionira. [to be{e gre{kata, {to proektot ne naide na interes kaj gra|anite? Prometot vo prodavnicite be{e mal, lu|eto re~isi i ne gi zabele`uvaa beneficiite ponudeni so ovoj vladin proekt.

Biznismeni koi bile vklu~eni vo proektot ne sakaat da bidat citirani, za „Forum“ objasnuvaat deka toa {to bilo ponudeno vo SOS prodavnicite ne bilo dovolno atraktivno za socijalcite. Zo{to? Bidej}i ponudeniot popust bil mal (samo 10 % poniska cena od realnata), {to i se o~ekuvalo, ako se ima predvid deka najgolem del od proizvodite se uvozni kade {to mo`e da se korigira samo mar`ata. Za da bide uspe{en proektot, kako vo Srbija na primer, potrebno bilo vo celiot proces da se vklu~at doma{ni proizvoditeli, koi svoite brendirani proizvodi }e gi ponudat za socijalnite semejstva, potoa da se otvorele do 300 du}ani za da ima ekonomska isplatlivost celiot proekt i da se obezbedele najmalku 150 do 200 proizvodi od doma{ni fabriki. Samo taka proektot mo`e da se o~ekuva da imal odyiv i kaj doma{nite biznismeni i trgovci. Problemot koj se javil kaj doma{nite firmi bilo toa {to se soo~ile so problem okolu brendiranite proizvodi. Trebalo da se pu{ta posebna linija vo fabrikite {to sekako za mal obem na proizvodi ne bilo rentabilno. Idejata na Vladata od druga strana be{e da se simnat i mar`ite na

proizvodite, od 25 na okolu 13%.

No toa ne uspea. Makedonija e mal pazar, nema golem promet, obrtot e mal. Sostojbata vo maloproda`bata e mnogu te{ka. Ottuka, celiot proekt koj kako krajna cel ima{e da ponudi olesnuvawe na doma{niot tro{ok na socijalnite semejstva zavr{i za samo 6 meseci. ДРУГИТЕ БЕНЕФИЦИИ SOS prodavnicite ne se edinstveniot proekt {to im be{e ponuden na socijalnite semejstva od po~etokot na krizata navamu. Od lani od septemvri (iako be{e najavuvan cela godina) Vladata go ponudi i proektot za energetska siroma{tija. Spored nego, sekoe semejstvo koe e socijalen slu~aj ima pravo na mese~en nadomest od 600 denari za potro{ena, a ve}e platena energija (nezemaj}i pritoa predvid dali stanuva zbor za potro{ena elektri~na energija, kupeni drva, nafta za zatopluvawe, gas, itn.). Oficijalnite podatoci od MTSP velat deka samo 21.000 socijalni semejstva (ili edna tretina od vkupniot broj) pobarale dokument za da si obezbedat nadomest na sredstva. Zo{to e mal odyivot oficijalno nikoj ne komentira. Poznava~ite delumno go lociraat problemot vo obvrskata prvo da se prilo`i dokaz deka redovno se pla}a smetkata za struja, pa potoa da se bara nadomest. Ili ako se kupuvaat drva, nafta ili gas, da se prilo`i potvrda deka istite se ve}e nabaveni.

Socijalniot leb e sledniot proekt koj im se ponudi na gra|anite. Vo vele{kiot region go koristea socijalnite semejstva i penzionerite, no i ovoj proekt poleka gubi od svoeto zna~ewe. Poradi poskapuvawe na p~enicata i na ostanatite tro{oci za proizvodstvo, „@ito Vardar“ ja zgolemi cenata i na ovoj osnoven prehranben proizvod, od 18 na 20 denari za vekna. Od kompanijata velat deka dnevno prodavaat po 3-4 iljadi vekni od t.n. socijalen leb. Se odlu~ile da go poskapat socijalniot leb poradi zgolemuvaweto na site tro{oci na proizvodstvo, na tro{ocite za struja, gas i drugo. Inaku, socijalen leb, leb po poniska cena od redovnata, {to mo`e da se kupi so karti~ka za najsiroma{nite vele{ani, „@ito Vardar“ odlu~i da go vovede pred re~isi edna godina. Istiot leb za ostanatite kupuva~i se prodava po cena povisoka za 5 denari.

Vo me|uvreme, siroma{tijata i nevrabotenosta rastat. Novata anketa na Evro barometar poka`a porazitelni podatoci za ekonomskata slika vo Makedonija. Gri`ite za rastot na cenite i za bezraboticata ostanuvaat glavna preokupacija na makedonskite gra|ani. Duri 66% od ispitanicite vo Makedonija vo nevrabotenosta go gledaat najgolemiot problem. Za 44% od anketiranite, problem e lo{ata ekonomija. Duri 33% od ispitanicite poso~ile deka li~no najmnogu gi zagri`uva raste~kiot trend na cenite i inflacijata.

Siroma{tijata ni stanuva sekojdnevje

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

35

ПРЕДВРЕМЕНИТЕ ИЗБОРИ ЌЕ ЈА ЗАКОЧАТ ЕКОНОМИЈАТА

Економијата на „стенд бај“ Настапува период на политички кампањи и одвлекување на вниманието на јавноста од вистинската слика за економската состојба на земјата. Вложувањата и онака тешко се одвиваа, а за време на избори, пак, целосно ќе се стопираат. Експертите велат дека на земјата и ` е потребен стабилен политички и економски систем кој ќе функционира без разлика дали има или нема избори од Маја Трајковска

BEZ RAZLIKA DALI najavenite predvremeni izbori }e se odr`at vo maj ili juni ili, pak, nekoj drug mesec, makedonskata ekonomija }e vleze vo period na stagnacija bidej}i nikoj ne saka da finansira vo vreme koga polit~kite partii se borat za vlast. Investiciite vo zemjata dosega bea izostaveni, no vo naredniot period voop{to }e gi nema. Odgovor za nemaweto stranski investicii vo poslednite dve godini be{e globalnata ekonomska kriza. Vo naredniot period, kompaniite }e razmislat i }e po~ekaat so investicii sè dodeka ne zavr{at parlamentarnite izbori i ne se stabilizira prvo politi~kata, a potoa ekonomskata sostojba. ЌАР САМО ЗА ПЕЧАТНИЦИТЕ Spored ekonomskite definicii vo ekonomijata, rabotite se delat na kratok i sreden rok, vo zavisnost od efektite koi }e gi imaat i sprovedenite merki. „Na kratok rok gledano, ovie izbori koi se navestuvaat, definitivno }e imaat negativno vlijanie vrz ekonomijata, bidej}i se trgnuva fokusot na Vladata i gra|anite od ekonomijata i istite se naso~uvaat kon izbori“, veli za „Forum“, Van~o Uzunov, profesor po ekonomija.

Toj dodava deka site onie na koi biznisot im e povrzan so izborite, }e dobivaat i }e imaat }ar, kako na primer pe~atnicite, za ostanatite periodot na politi~ki kampawi i izbori e ~ista zaguba.

Samo si igrame igra~ki so ovie izbori. Imame pet izbori za pet godini - tri parlamentarni, lokalni i pretsedatelski, bidej}i na kratok rok se ~ista zaguba. Na podolg rok od narednata godina mo`e da se slu~i da ima podobruvawe na situaci-

36

jata. I doma{nite investitori }e ~ekaat da pominat izborite, pa da vidat {to }e se slu~uva. Nema da se investira, osven nekoj ako saka da varosuva ili da pravi ku}a. Dokolku dojde druga vlada, kompaniite }e

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

~ekaat da vidat dali }e se podobri ekonomijata, bidej}i vo toa vreme fakti~ki }e nemaat ni so kogo da razgovaraat“, veli Uzunov.

Spored misleweto na ekonomistite, stopanstvoto }e gi tera sekojdnevni-

te aktivnosti, no sè }e bide svedeno na pre`ivuvawe. Dvi`eweto na ekonomijata nema da ima dinamika, tuku site }e ~ekaat da pomine periodot so izbori, pa da vidat {to }e pravat ponatamu. „Za vreme na izbori, stranskite investitori realno e da gi prolongiraat eventualnite investicii, poradi sigurnosta koja e del od investiciskata klima. Praktikata poka`uva deka potencijalnite komapnii }e apstiniraat ili }e gi prolongiraat svoite planovi sè dodeka ne se stabilizira situacijata“, veli Zoran Ivanovski, profesor po ekonomija.

Ekspertite velat deka za izlez od

treba da re{i odredeni odnosi vo zemjata, me|utoa za izlez od krizata ni treba stabilen ekonomski sitem postaven na zdravi osnovi koj }e funkcionira i vo vreme na izbori i posle izbori“, smeta Tome Nenovski, profesor po ekonomija.

Misleweto na ~lenovite na vlasta ne e isto so ekspertite. Ministerot za ekonomija Fatmir Besimi veli deka investitorite gi interesira stablnosta i predvidlivosta na zemjata. Spored Besimi, izborite vo demokratski dr`avi se normalna pojava i go imaat istiot efekt vrz instituciite bez razlika dali se regularni ili vonredni. „Ne mo`e da se o~ekuva Vladata da zboruva za izborite na razli~en na~in ili koja bilo vlada }e go izjavuva istoto deka nema da ima promena vo ekonomijata, no realnosta ne e taa“, smeta Uzunov.

Od ekonomskiot ekspertski tim na Socijaldemokratskiot sojuz (SDSM) velat deka negativnite ekonomski posledici od koj bilo izboren proces ovojpat }e bidat dopolnitelno naglaseni bidej}i Makedonija gubi dopolnitelen period od najmalku 3 meseca. „Vo toj peiod treba{e najintenzivno da se raboti na obezbeduvawe na pogolem del od pretpristapnata pomo{ od EU nameneta za Makedonija, za sekoja od oddelnite 5 komponenti, koi momentno se isklu~itelno slabo staveni vo funkcija na makedonskiot biznis i gra|ani. Ispolnuvaweto na najzna~ajnite ekonomski poglavja za ~lenstvo vo Evropskata unija }e se oddol`i, a vo eden del i }e opadne“, veli Leonid Nakov, ekonomski profesor i del od ekonomskiot eksperten tim na SDSM. ХТОĐ&#x;Đ?Đ?ХТВОТО ĐŒĐ• ТРĐ&#x;Đ˜

krizata potreben e stabilen ekonomski sitem koj }e funkcionira i pred i po izbori. „Izborite ne se re{enie ni vo dobra situacija ni vo lo{a situacija, tie se politi~ka kategorija koja{to

Od Sojuzot na stopanski komori (SSK) smetaat deka predvremenite izbori zna~itelno }e se odrazat vrz nekoi kompanii koi se zasegnati od ovaa najava. „Ona {to se slu~uva so investiciskite aktivnosti od stranstvo koi kako {to znaete gi nema, a vo ovoj period sigurno nema ni da gi ima, doma{nite investicii sigurno }e ~ekaat“, veli Mir~e ^ekrexi, zamenik-pretsedatel na SSK. Ekonomistite smetaat deka najseriozno vlijanie vrz raboteweto na pretprijatijata vo izborniot period }e ima namalenata pobaruva~ka za proizvodite i uslugi, bidej}i gra|anite vo najgolem del se vozdr`uvaat od pogolemo tro{ewe vo period na izbori.

Đ¤Đ¸Đ˝Đ°Đ˝Ń Đ¸Ń€Đ°ŃšĐľŃ‚Đž на партиито ĐžŃ Ń‚Đ°Đ˝ŃƒĐ˛Đ° онигПа „Đ?Đ¸ĐşĐžŃ˜ но Снао ĐşĐžĐťĐşŃƒ и какО фирПито ги Ń„Đ¸Đ˝Đ°Đ˝Ń Đ¸Ń€Đ°Đ°Ń‚ пар тиито. Đ?ĐľĐžŃ„Đ¸Ń†Đ¸Ń˜Đ°ĐťĐ˝Đž СнаоПо Ń Đ°ĐźĐž дока нокОи фирПи дОни раат Са Ń Đ¸Ń‚Đľ, СатОа ŃˆŃ‚Đž Ń Đ°ĐşĐ°Đ°Ń‚ Đ´Đ° Ń Đ¸ ОйоСйодат ĐżĐžĐˇĐ¸Ń†Đ¸Ń˜Đ° Са ĐżĐžŃ ĐťĐľ иСйОри, аПа вО принцип тио инфОрПации Ń Đľ Đ°ĐżŃ ŃƒĐťŃƒŃ‚Đ˝Đž Đ˝ĐľĐżĐžĐˇĐ˝Đ°Ń‚Đ¸â€œ, воНи ХНаѓана Та Ń ĐľĐ˛Đ° Од â€žĐ˘Ń€Đ°Đ˝Ń ĐżĐ°Ń€ĐľĐ˝Ń‚Đ˝ĐžŃ Ń‚ Đ˝ŃƒĐť Ń‚Đ° ĐşĐžŃ€ŃƒĐżŃ†Đ¸Ń˜Đ°â€œ. Таа Ń ĐźĐľŃ‚Đ° дока иСйОрито Ń Đľ ОгрОПон Ń‚Ń€ĐžŃˆĐžĐş Са ĐľĐşĐžĐ˝ĐžĐźĐ¸Ń˜Đ°Ń‚Đ°. â€œĐŒĐľ ĐˇĐ°Ń Ń‚Đ°Đ˝Đľ окО Đ˝ĐžĐźĐ¸Ń˜Đ°Ń‚Đ° и ŃœĐľ иПа ĐźĐ˝ĐžĐłŃƒĐşŃ€Đ°Ń‚ĐľĐ˝ ногативон ĐľŃ„ĐľĐşŃ‚â€œ, Ń ĐźĐľŃ‚Đ° Đ˘Đ°Ń Đľ ва. Од ДрМавната иСйОрна кОПи Ń Đ¸Ń˜Đ° воНат дока иСйОрито вО 2008 Đł. чиноНо ĐžĐşĐžĐťŃƒ 4 ПиНи Они овра, нО но Снаат ĐşĐžĐťĐşŃƒ йи чиноНо Овио иСйОри кОи Ń Đľ вО Đ˝Đ°Ń˜Đ°Đ˛ŃƒĐ˛Đ°, ĐąĐ¸Đ´ĐľŃ˜ŃœĐ¸ Ń Đľ ` ŃƒŃˆŃ‚Đľ но ПОМат Đ´Đ° прават ĐżŃ€ĐľŃ ĐźĐľŃ‚ĐşĐ¸. Đ—Đ° Đ˘Đ°Ń ĐľĐ˛Đ°, Ń ĐľŃ€Đ¸ĐžĐˇĐľĐ˝ прОйНоП Đľ и кОнтрОНата на парито Од Đ‘Ńƒ Ń&#x;отОт кОи Ń Đľ наПоноти Са пОНи тичкито партии. â€žĐĄĐľĐşĐžĐłĐ°Ńˆ Ń Đ¸Ń‚Đľ Ń Ń€ĐľĐ´Ń Ń‚Đ˛Đ° на партиито Ń Đľ вО раПкито на продвидонито трО ŃˆĐžŃ†Đ¸. Од ПОнитОринг на трО ŃˆĐžŃ†Đ¸Ń‚Đľ и Ń ĐťĐľĐ´ĐľŃšĐľŃ‚Đž на ĐźĐ¸Đ˝Ńƒ таМата на пОНитичкито каПпа њи вО Ń ĐžŃ€Đ°ĐąĐžŃ‚ĐşĐ° Ń Đž ХОвотОт Са Ń€Đ°Đ´Đ¸ĐžĐ´Đ¸Ń„ŃƒĐˇĐ¸Ń˜Đ° Ń ĐźĐľ ĐşĐžĐ˝Ń Ń‚Đ°Ń‚Đ¸ раНо дока парито ĐşĐžĐ¸ŃˆŃ‚Đž Ń Đľ ĐżĐžŃ‚Ń€ĐžŃˆĐľĐ˝Đ¸ Са таквито каПпа њи Ń Đľ Đ˝ĐľĐşĐžĐťĐşŃƒ пати пОгОНоПи Од Она ŃˆŃ‚Đž ĐżŃ€ĐľĐ´Đ˛Đ¸Đ´ŃƒĐ˛Đ° СакО Đ˝ĐžŃ‚â€œ, воНи Đ˘Đ°Ń ĐľĐ˛Đ°. Đ?на ДоНова ĐˆĐ°Đ˝ĐľĐ˛Ń ĐşĐ° Од но вНадината â€œĐ˘Ń€Đ°Đ˝Ń ĐżĐ°Ń€ĐľĐ˝Ń‚Đ˝ĐžŃ Ń‚ ĐœĐ°ĐşĐľĐ´ĐžĐ˝Đ¸Ń˜Đ°â€œ воНи дока тио пО Ń Ń‚ĐžŃ˜Đ°Đ˝Đž иП ĐżĐžŃ ĐžŃ‡ŃƒĐ˛Đ°Đ°Ń‚ на парти ито Đ´Đ° но ĐşĐžŃ€Đ¸Ń Ń‚Đ°Ń‚ ĐąŃƒŃ&#x;ĐľŃ‚Ń ĐşĐ¸ пари Са каПпањи. „Đ&#x;ОНитчкито партии тройа Đ´Đ° гО наводат тОа вО пОНитичкито иС Đ˛ĐľŃˆŃ‚Đ°Đ¸ Од кадо иП Ń Đľ Ń Ń€ĐľĐ´Ń Ń‚Đ˛Đ° Ń‚Đ°. ĐœĐľŃ“ŃƒŃ‚ĐžĐ° Са МаН тОа но гО прават. ТОа ПОМо Đ´Đ° Ń Đľ види Од и Ń€ĐľĐ˛Đ¸ĐˇĐžŃ€Ń ĐşĐ¸Ń‚Đľ Đ¸ĐˇĐ˛ĐľŃˆŃ‚Đ°Đ¸â€œ, воНи ĐˆĐ°Đ˝ĐľĐ˛Ń ĐşĐ°. „Najzna~ajno e toa {to }e ima vozdr`uvawe od novi vrabotuvawa ili, pak, od nabavka na posovremena tehnologija vo svoeto rabotewe, koi se preduslov za kakov bilo razvoen proces“, veli Nakov.

forum.mk | 4 Парт 2011 | Đ¤ĐžĐ ĐŁĐœ

37

Đ&#x;ĐžĐĄĐ›Đ•Đ”Đ˜ĐŚĐ˜ Đ?Đ? ĐˆĐ?ĐĄĐœĐ˜Đ? Đ Đ•Đ’ĐžĐ›ĐŁĐŚĐ˜ĐˆĐ?ТĐ?

Đ?оПирито вО Đ°Ń€Đ°ĐżŃ ĐşĐ¸ĐžŃ‚ Ń Đ˛ĐľŃ‚ ŃœĐľ но ŃƒĐ´Ń€Đ°Ń‚ пО Ń&#x;ой Đ’Đž Đ ĐľĐłŃƒĐťĐ°Ń‚ĐžŃ€Đ˝Đ°Ń‚Đ° ĐşĐžĐźĐ¸Ń Đ¸Ń˜Đ° Са онорготика воНат дока ĐœĐ°ĐşĐľĐ´ĐžĐ˝Đ¸Ń˜Đ° но ПОМо Đ´Đ° иСйога Од Ń Đ˛ĐľŃ‚Ń ĐşĐ¸Ń‚Đľ трондОви ĐąĐ¸Đ´ĐľŃ˜ŃœĐ¸ цоната на нафтата на Ń Đ˛ĐľŃ‚Ń ĐşĐ¸Ń‚Đľ йорСи игра гОНоПа ŃƒĐťĐžĐłĐ° вО ĐžĐ´Ń€ĐľĐ´ŃƒĐ˛Đ°ŃšĐľ на ПаНОпрОдаМната цона на нафтата вО Đ˝Đ°ŃˆĐ°Ń‚Đ° ĐˇĐľĐźŃ˜Đ° oĐ´ ВНадиПир Đ?Đ¸ĐşĐžĐťĐžŃ ĐşĐ¸

POSKAPUVAWE NA CENATA na lebot, mlekoto i ostanatite prehranbeni proizvodi, no i na taksi-uslugite i na javniot gradski i me|ugradski prevoz vo Makedonija }e bidat neizbe`ni dokolku cenata na naftata na svetskite berzi prodol`i da raste nad granicata od 120 dolari za barel. Krvavite slu~uvawa vo Libija, koja so dnevno proizvodstvo na 1,6 milioni bareli nafta se nao|a vo grupata zemji-najgolemi izvoznici na nafta ve}e predizvikaa seriozni potresi vo globalnata ekonomija. Poradi protestite vo ovaa zemja i obidot da se trgne od vlast dolgodi{niot {ef na zemjata Moamer Gadafi, pove}e evropski nafteni kompanii vo izminative denovi gi evakuiraa svoite timovi od libiskite nafteni poliwa i prekinaa so crpewe i isporaka na nafta. Od po~etokot na protestite vo ovaa zemja, dosega cenata na londonskata brent nafta porasna za pove}e od 18% i se prodava{e po cena od nad 119 dolari za barel. So ogled na toa {to vo metodologijata za presmetka na cenata na naftenite derivati vo zemjava eden od glavnite elementi e tokmu prose~nata cena na brent naftata na londonskata berza, vo sledniot period }e bide neizbe`na korekcija na cenata na benzinite i kaj nas. Zagri`uva~ki e {to svetskite analiti~ari prognoziraat deka cenata na naftata godinava mo`e da dostigne i do 220 dolari za barel ako se zeme previd deka protestite protiv vladeja~kite garnituri ve}e se {irat vo pove}e arapski zemji koi go diktiraat proizvodstvoto na nafta vo svetski ramki.

38

Đ˜Đ—Đ’Đ•ĐĄĐ?Đ˜ ĐĄĐ• Đ?ĐžĐ’Đ˜ Đ&#x;ОХКĐ?Đ&#x;ĐŁĐ’Đ?ĐŠĐ?

Spored Narodnata banka, stapkata na inflacija vo januari, godinava iznesuvala 3,2%. Biznismenite velat deka e izvesno deka }e ima novi poskapuvawa na site proizvodi i uslugi vo zemjava dokolku cenata na naftata prodol`i da raste vo naredniot period. Izvr{niot direktor na Sojuzot na stopanski komori na Makedonija, Mitko Aleksov veli deka naftata e eden od osnovnite elementi vo rabotata na pretprijatijata. „Sekoe poskapuvawe na odreden input koj e vo proizvodniot proces ili vo delovnoto rabotewe sekako }e pridonese za poka~uvawe na tro{o~nata strana vo raboteweto na pretprijatijata, taka {to vo sekoj slu~aj, energijata e va`en faktor, isto kako i naftata“, veli Aleksov.

Lenin Jovanovski, direktor na kompanijata za javen gradski prevoz „Sloboda prevoz“ veli deka naftata u~estvuva so re~isi 50% od tro{ocite za rabota.

Toj veli deka dosega{nite poskapuvawa na cenata na naftenite derivati se odrazila vrz nivnite tro{oci i dodava deka dokolku cenite prodol`at da rastat }e mora da se razgovara za korekcija na biletite vo javniot gradski prevoz.

Đ¤ĐžĐ ĐŁĐœ | 4 Парт 2011 | forum.mk

„Poslednite poskapuvawa na naftata predizvikaa za 6% da se zgolemat na{ite tro{oci, no cenite na biletite gi zadr`avme na isto nivo.

Ako cenata na naftata prodol`i da

se zgolemuva, organite na pretprijatieto }e mora da razgovaraat i da odlu~at dali }e ima korekcija na cenata na biletite“, veli Jovanovski. ВРИЕ ВО АРАПСКИОТ СВЕТ Svetskite analiti~ari prognoziraat deka cenata na naftata godinava mo`e da dostigne od 175 do 220 dolari za barel ako se zeme previd deka protesti protiv vladeja~kite garnituri ve}e se {irat i vo Bahrain, Iran, Jemen i Al`ir. Dopolnitelno, Bahrain e na samo 26 kilometri oddale~enost od Saudiska Arabija.

Tokmu, veri`nata povrzanost na

Авиопревозниците на нови искушенија Ненадејниот скок на нафтата поради политичките немири на Бли скиот Исток претставува многу големо искушение и за светските авиопревозници, изјави шефот на здружението на меѓународните авипревозни (ИАТА), Џовани Бизињани. Според него, нафтата е голем проблем поради тоа што може да ја промени комплетната слика на целиот сектор на авионскиот пре воз. Бизињани предупреди дека зголемувањето на цената на енер гијата би можело да ги промени поранешните предвидувања така што оваа „профитабилна година“ би можела да стане „многу ком пликувана година“. ИАТА неодамна предвиде дека обемот на патничкиот сообраќај ќе има релативно висока стапка на раст во 2011 г., втора година по ред по кризата во 2008 г. кога е забеле жан пад. Таа проценка е донесена под претпоставка дека барелот брент нафта ќе биде 84 долари, така што сегашната цена од речиси 120 долари за барел и тоа како ги наруши предвидувањата на авиопревозниците.

~uvawa da se pretvorat vo repriza na Zalivskata vojna, period vo koj cenata na naftata vrtoglavo porasna. Imeno, aktuelnata cena na naftata e najvisoka vo izminative 30 meseci i ima mo`nosti taa da prodol`i da raste dokolku zemji kako Saudiska Arabija i Al`ir koi se ~lenki na OPEK vlezat vo haos sli~en na onoj vo Libija. „Koga geopolitikata na Bliskiot Istok stanuva igra~ na pazarot na nafta, site konvencionalni prognozi za dvi`ewata na cenata na naftata bazirani na fundamentite kako {to se pobaruva~ka i ponuda pa|aat vo voda“, veli Hari Чilingurian, direktor vo „BNP Paribas SA“.

Od druga strana, smiruv~ki tonovi denovive dojdoa od Me|unarodnata agencija za energija, grupacija formirana za globalna za{tita od potresi vo snabduvaweto so energija.

Ottamu ubeduvaat deka svetot ima dovolno nafta da gi pokrie site zagubi na proizvodstvoto vo Libija. ЌЕ СЕ ЧЕКА СЕКОЈ ВТОР ПОНЕДЕЛНИК

protestite koi na politi~ka, no i na verska osnova se {irat vo arapskiot svet se glavniot argument na analitia~arite koi velat deka postoi seriozna opasnost vakvite slu-

reduva na 14 dena ili sekoj vtor ponedelnik. Vo presmetkata se zemaat prose~nata cena na brent naftata na berzata vo London vo izminatite 14 dena, prose~nata vrednost na dolarot koj go nabavuva „Okta“, referetnite berzanski ceni na dizelot, butanot i ostanatite vidovi goriva, kako i tro{ocite za transport {to gi ima rafinerijata“, velat vo komisijata.

Regulatorite velat deka vo evropskite zemji i vo zemjite od regionot kade {to cenata na benzinite ja formira pazarot na dnevno baza ve}e imalo zgolemuvawe na maloproda`nite ceni. Pred tri nedeli, pri poslednata korekcija na cenite na naftenite derivati, koga Regulatornata komisija za energetika ja namali cenata na benzinite za polovina denar, a ja zgolemi cenata na dizelot za 1,5 denari po litar, prese~nata cena na naftata be{e okolu 100 dolari za barel. Cenata na brent naftata vo me|uvreme porasna i do granicata od 120 dolari za barel.

Vo Regulatornata komisija za energetika velat deka Makedonija ne mo`e da izbega od svetskite trendovi, bidej}i cenata na naftata na svetskite berzi igra golema uloga vo odreduvawe na maloproda`nata cena na naftata vo na{ata zemja. „Metodologijata za presmetka na cenite na naftenite derivati e utvrdena so „aneksot d“ od dogovorot za kupoproda`ba na rafinerijata „Okta“. Spored metodologijata, cenata na naftata vo zemjava se od-

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

39

БИЗНИС ВЕСТИ

Имотен лист ќе се вади преку Е шалтер Potrebnite dokumenti od Katastarot, vklu~uvaj}i go i imotniot list, makedonskite gra|ani, vo idnina, }e mo`at da gi vadat po elektronski pat so posredstvo na nekoj notar, {to e rezultat na proektot elektronski {alter za profesionalnite korisnici, koj go izraboti kompanijata „Sivus“ vo sorabotka so tri notarski kancelarii.

Цветковиќ на чело на ЗПММП

Синдикалната кошница достигнува 30.000 денари

Zdru`enieto na proizvoditeli i prerabotuva~i na mesni i mle~ni proizvodi vo („Znak za kvalitet“) na svoeto desetto Generalno sobranie izbra nov sostav na rakovodnite organi. Predrag Cvetkovi} od Bitolskata mlekarnica „BiMilk“ e izbran za pretsedatel na Zdru`enieto, a be{e izbran i noviot Upraven odbor koj go so~inuvaat ~lenovi na Zdru`enieto na proizvoditeli i prerabotuva~i na mesni i mle~ni proizvodi.

Edno prose~no ~etiri~leno semejstvo, za najosnovnite minimalni potrebi za `ivot, vo koi pokraj hranata i pijalacite, se vklu~eni i ostanatite osnovni elementi, mese~no treba da izdvojuva po 30.000 denari (okolu 500 evra). Do vakov podatok dojde Sojuzot na sindikati na Makedonija, koj ja pretstavi sindikalnata minimalna ko{ni~ka.

Студентите како „паднати од Марс“

Струјата поскапе за 5,48%

Amerikanskata stopanska komora objavi anketata spored koja 57% od rabotodava~ite imaat te{kotii pri novite vrabotuvawa, vo vreme koga nevrabotenosta e pogolema od 30%. Kompaniite preciziraat deka koga }e gi vrabotat studentite tie imaat teoretski poznavawa, no deka nedostiga prakti~na podgotovka i deka ne se podgotveni da vlezat na pazarot na trudot.

Martovskite smetki za elektri~na energija }e bidat povisoki za 5,48%, odlu~i Regulatornata komisija za energetika na podgotvitelnata sednica. Poskapuvaweto se dol`i na zgolemenite tro{oci na energetskite kompanii, najgolem del od poskapuvaweto zemaat AD Elektrani na Makedonija.

Девизните резерви надминаа 1,7 милијарди евра Deviznite rezervi na Makedonija na po~etokot na godinata zabele`aa rast nadminuvaj}i 1,71 milijardi evra i pokraj o~ekuvawata za nivno namaluvawe vo prviot kvartal od godinata. Kako {to soop{ti Narodnata banka na Makedonija, dopolnitelnite devizni prilivi zapo~nale vo posledniot mesec od minatata godina.

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

41

ИНТЕРВЈУ: УРС ЈАКОБ, ФИНАНСИСКИ ДИРЕКТОР НА „ЕФТ ГРУП“

Потребни се сериозни инвестиции во енергетиката Неопходно е стимулирање на нови инвестиции преку моделот на јавно%приватно партнерство. Сега е потполно јасно дека монополот и државните електроенергетски компании заради неекономската цена на електричната енергија и заради својата неефикасност, се неспособни сами да го генерираат неопходниот капитал и да ги реализираат планираните инвестиции, вели Јакоб во интервју за „Форум“ oд Петре Димитров

Forum: Kako se odrazi svetskata ekonomska kriza vrz energetskiot sektor vo regionot na Jugoisto~na Evropa (JEI) i kako toa se reflektira{e vrz investiciite vo energetikata?

U. Jakob: Kolapsot na globalniot finansiski sektor od krajot na 2008 g. i ekonomskata kriza koja proizleze od toa, prodol`i da go zabavuva rastot na energetskiot sektor vo na{iot region. Zabele`itelniot pad na industriskite aktivnosti vo poslednite dve godini, pred sè vo energetsko intenzivnite industrii, rezultira{e so pad na potro{uva~kata na elektri~na energija {to od druga strana vlijae{e na namaluvawe na trgovskiot deficit. Ova se slu~uva{e paralelno so zabavuvaweto na planiraniot investiciski ciklus vo izgradba na novi proizvodstveni kapaciteti na elektri~na energija vo regionot, kako rezultat ne samo na nedostigot od kapital i lo{iot krediten rejting na zemjite vo regionot, tuku i na nepovolniot investiciski ambient. Dopolnitelno optovaruvawe za realizacija na planiranite investicii pretstavuvaa i drugi potencijalni faktori, kako nejasni implikacii na idnite odredbi povrzani so klimatskite promeni po 2012 g.. Implikaciite na vakviot razvoj na situacijata se zna~ajni. Ne samo {to dolgoro~no }e bide zagrozena regionalnata sigurnost vo snabduvaweto so elektri~na energija na industrijata i doma}instvata, tuku i skoro izvesno e

42

toa deka zaradi nedostigot od aktivnosti vo mnogu proizvodni industrii, regionot }e bide zna~ajno ograni~en po 2015 g..

Vo koja industriska granka e zabele`an pogolem pad i kakva e potro{uva~kata na elektri~na energija na zemjite vo regionot?

Ako kako referenca gi zememe podatocite za pobaruva~ka na elektri~na energija vo zemjite na regionot na JEI od 2008g., zna~i kako pobaruva~ka vo uslovi na normalen ekonomski rast, se zabele`uva drasti~en pad na „konzumot“ vo 2009 g. i blago zazdravuvawe vo 2010 g., pred sè vo proizvodnite industrii, koi zaedno so grade`nata industrija se najpogodeni od recesijata. Najgolemiot pad vo pobaruva~kata e zabele`an vo metalnata industrija (koj e propraten so pad na cenite na baznite metali), vo nemetalnata industrija propraten so padot na aktivnostite vo grade`niot sektor i hemiskata industrija propratena so namalena proda`ba na materijalite. Podatocite od Panevropskoto zdru`enie na sistem-operatorite (ENTSO – E) poka`uvaat deka zemjite vo regionot vo 2010 g., potro{ile 282,25 teravat ~asovi elektri~na energija. Od ovie koli~ini 55 % se proizvedeni vo termocentrali, 27% vo hidrocentrali, 16 % vo nuklearni elektrani i 1% vo obnovlivi izvori na energija. Vo regionot se uvezeni 0,25 teravat ~asovi elektri~na energija, zaradi prethodno opi-

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

{aniot pad na potro{uva~kata vo industriskiot sektor vo 2009 g. i bavnoto zazdravuvawe vo tekot na 2010 g.. Elektroenergetskite bilansi na zemjite vo regionot se determinirani od nekolku faktori.

Vo delot na potro{uva~kata pred sè kako rezultat na nadvore{nite temperaturi, odnosno problemite so zagrevawe i ladewe, kako i obemot na industriskite aktivnosti. Od strana na ponudata, najva`no e vli-

janieto na cenite na fosilnite goriva i hidrolo{kite uslovi, odnosno razlikata vo cenite na regionalnite i zapadno-evropskite pazari. Bugarija, Romanija i Bosna i Hercegovina se i ponatamu edinstveni zemji vo regionot koi proizveduvaat vi{ok elektri~na energija, do-

rasne i potro{uva~kata za elektri~na energija. O~ekuvame spored analizite potro{uva~kata na elektri~na energija vo regionot na Jugoisto~na Evropa da raste vo prosek za 2,2% sekoja godina. Tuka treba da se ima predvid deka so pristapuvawe vo Evropskata unija, zemjite od regionot }e se soo~at so zadol`itelno isklu~uvawe na starite neefikasni termoelektrani, {to dopolnitelno }e se zgolemi potrebata za novi izvori na energija. O~ekuvame deka na ovoj na~in }e zgasnat 3.200 megavat ~asovi do 2020 g.

Vie postojano gi analizirate sostojbite vo regionot i mo`nite re{enija. Kako spored vas treba da se postapi za da se nadmine vakvata situacija?

Vo na{ite analizi razvivme dve scenarija za razvoj na energetikata vo regionot, koj go sporeduvame so o~ekuvaniot rast vo pobaruva~kata na elektri~na energija do 2020 g..

Prvoto scenario se bazira na posakuvano nivo na investicii vo energetikata do 2020 g., so {to bi se osiguralo snabduvaweto so elektri~na energija i normalnite pretpostavki za ponatamo{en ekonomski razvoj na regionot. Vtoroto scenario e ne{to porealisti~no i spored nego vo dadeniot period }e se realiziraat 60% od neophodnite investicii.

deka site ostanati imaat pogolem ili pomal bilansen nedostig. Hrvatska uvezuva okolu edna tretina od svojot vkupen „konzum“.

Dali mislite deka vakvata situacija }e prodol`i i vo sledniot period?

Padot vo regionalnata pobaruva~ka e samo privremen. So ekonomskoto zakrepnuvawe i obemnite aktivnosti vo industriskiot sektor }e po-

[to ni poka`uva ovaa analiza?

Do 2020 g. na regionot mu se neophodni 12.100 megavati novi termoelektrani, 3.000 megavati novi hidrocentrali i 1.400 megavati od novi kapaciteti od obnovlivi izvori. Vrednosta na ovie investicii spored dene{nata vrednost iznesuva okolu 33,8 milioni evra. Toa zna~i deka sekoj gra|anin treba da izdvoi po 47,5 evra godi{no samo za investicii vo energetikata. Ova e za dvapati pomalku od parite koi za ovaa cel }e se izdvojuvaat vo razvienite zemji na EU. Te{ko e da se zamisli deka vo momentalnite okolnosti toj kapital }e se obezbedi navreme. Istovremeno, kako rezultat na krizata dojde do zabavuvawe i na realizacijata na planiranite investicii, a toa ni dava mnogu realisti~na slika koja ni dava drugo scenario. Regionot se soo~uva so seriozen problem. Duri i so zna~ajnoto zgolemuvawe na regionalniot uvoz na elektri~na energija (okolu 20 TWh na godi{no nivo od sega{nite 4-5 TWh) od 2018 g., bi

mo`ele da se soo~ime so restrikcija vo isporakata na elektri~na energija.

Koe e re{enieto, kako spored vas da se nadmine vakvata sostojba?

Analizata nametnuva nekolku zaklu~oci. Pred sè, relativnata siroma{tija na zemjite vo regionot prestavuva seriozen problem za razvoj na energetskiot sektor, pa vo toj kontekst i seriozna prepreka za dolgoro~en ekonomski razvoj. Vo toj pogled ponatamo{na finansiska poddr{ka na me|unarodnata zaednica, pred sè od Evropskata unija e od apsolutno kurcijalno zna~ewe. Smetam deka e neophodno stimulirawe na novi investicii preku modelot na javno-privatno partnerstvo. Sega e potpolno jasno deka monopolot i dr`avnite elektroenergetski kompanii zaradi neekonomskata cena na elektri~nata energija i zaradi svojata neefikasnost, deka se nesposobni sami da go generiraat neophodniot kapital i da gi realiziraat planiranite investicii.

Mo`ebi e i posleden moment zemjite od regionot da go prepoznaat problemot za dolgoro~no sigurno snabduvawe so energija, odnosno faktot deka klu~ot za istaknuvawe na regionalniot potencijal e vo povisokiot stadium na sorabotka pome|u dr`avite vo regionot i liderskata uloga vo ovoj proces {to treba da ja prezeme privatniot sektor.

Vo regionot barem ima potencijal.

Momentalno godi{no se tro{i 200 milioni lignit, dodeka sertificirani se rezervite na okolu 20.000 milioni toni. Postojat u{te novi hidrocentrali koi proizveduvaat okolu 20 teravat ~asovi.

Kako „EFT grup“ ja zavr{i 2010 g., so ogled na turbulenciite {to nastanaa kako rezultat na krizata od prethodnite godini?

Iako 2010 g. be{e godina na neizvesnost na pazarite, so zadovolstvo mo`am da konstatiram deka „EFT grup“ dobro ja proceni. Ispora~avme pove}e od 24 teravat ~asovi elektri~na energija i ostvarivme prihod od 1,3 milijardi evra. Istovremeno gi pro{irivme svoite operacii vo zemjite od Balti~kiot region i Turcija, taka {to sega gi snabduvame energetskite kompanii i golem broj industriski kapaciteti vo 23 zemji. Germanija i ponatamu ostana najgolem pazar za „EFT“ (29,7%), potoa Ungarija (13,3%), Romanija (8,2%) i Hrvatska so ( 7%).

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

43

Кризата на Блискиот Исток предизвика пад на пазарите Индексите на берзите на глобално ниво минатата недела, паѓаа значително, пред се ` поради политичката криза во Блискиот Исток и Северна Африка, како и поради енормното покачување на цената на нафтата на светските берзи

CENITE NA AKCIITE na amerikanskite berzi poka`aa pad, poto~no indeksot S&P500 minatata nedela padna za 2,56%, dodeka od po~etokot na godinata e zabele`an rast od 3,85%.

Evropskite berzi isto taka pa|aa.

EUROSTOCK 50 zabele`a pad od 3,77%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima rast od 5,60%.

Japonskata berza isto bele`i pad.

Indeksot NIKKEY 500 minatata nedela zagubi 3,96%, dodeka rastot od po~etokot na godinata iznesuva 2,62%.

I kineskite berzi bele`at pad. Minatata nedela indeksot CSI 300 padna za 1,69%, dodeka od po~etokot na godinata ima rast od 2%.

Indiskite berzi isto taka tonea.

Indeksot BOMBAY STOCKEX 500 IDX izminatava nedela zabele`a pad od 5,09%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima pad od 14,78%.

I brazilskite berzi ne ostanaa imuni na slu~uvawata vo arapskiot svet.

Indeksot BRAZIL BOVESPA INDEX padna za 1,08%, dodeka od po~etokot na godinata imaa pad od 3,40%.

Edinstveno ruskite berzi bele`at rast. Indeksot RTS STANDARD INDEX porasna za 1,36%, dodeka od po~etokot na godinata ima rast od 3,02%.

Od po~etokot na godinata do denes, berzite od regionot gi imaat slednite rezultati: indeksite na Belgradskata berza od po~etokot na godinata do denes porasnaa, BELEX15 za 17,21% i BELEXLINE za 11,42%. Zagrepskite indeksi porasnaa, CROBEX za 6,20% i CROBEX10 za 6,42%.

Indeksot na Qubqanskata berza SBITOP od po~etokot na godinata do denes izgubi 3,37%. Sofiskite indeksi zabele`aa rast, SOFIX od 17,78% i BG40 od 13,32%. Saraevskata berza SASX-10 porasna za 15,45%. Indeksite od Bawalu~kata

44

berza porasnaa za BIRS 6,82 i FIRS za 7,28 %. Indeksot na Crnogorskata berza MONEX20 od po~etokot na godinata do denes porasna za 1,11%.

Indeksite na Makedonskata berza od po~etokot na godinata do denes porasnaa, MBI-10 za 11,36%, MBID za 12,77% i indeksot na obvrznici OMB porasna za 1,15%.

Vo tekot na minatata nedela akciskite indeksite od Makedonskata berza go sledea globalniot pad, taka MBI-10 padna za 7,13% i MBID izgubi 5,51% , {to se odnesuva, pak,

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

do obvrzni~kiot indeks - OMB, minatata nedela zabele`a rast od 0,70%.

Bea objaveni i prvite finansiski rezultati za 2010 godina. Komercijalna banka AD prika`a dobivka za 2010 g. za pove}e od 23 milioni evra.

Mia Stefanovska-Zografska, glaven i izvr{en direktor na „Inovo Status“ Blagoj Mitrov, izvr{en direktor na „Fond Menaxer“

СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА

Расипништвото на фамилијата Гадафи За 42 години на власт, либискиот лидер Моамер Гадафи заработил 32 милијарди долари, од кои поголемиот дел се во банките во САД. Неговите синови ги трошеа парите на раскошни забави и пијанчење на кои “на увце” им пееја Бионсе и Мараја Кери Подготвил: Петре Димитров

DIPLOMATSKITE DEPE[I objaveni minatata godina od strana na „Vikiliks“ go portretiraat libiskiot lider kako dlaboko ekscentri~na i kapriciozna li~nost, no, isto taka, i kako strasen u~esnik na globalnite nastani, koj kopnee da bide igra~ na svetskata scena. Tie, isto taka, poka`uvaat kolku ~esto sramnite odnesuvawa na sinovite na Gadafi vlijaele vrz politikata.

Gadafi (68) e opi{an kako „temperamentna i ekscentri~na li~nost {to u`iva da tancuva flamenko i da java kowi, reagira od kapric i gi iritira prijatelite i neprijatelite“. Toj, isto taka, poso~il deka se pla{i da leta nad voda i da prestojuva na povisokite katovi od zgradite, ~estopati posti vo ponedelnicite i vo ~etvrtocite, i vo edna prigoda se ima proglaseno sebesi za „kral na kulturata“ vo Libija. U{te ne{to, spored eden memorandum, toj re~isi sekade patuva vo pridru`ba na „senzualna blondinka“, ukrainskata medicinska sestra. БОГАТСТВО ОД 32 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРИ Za 42 godini na vlast, libiskiot lider Moamer Gadafi zarabotil 32 milijardi

dolari, od koi pogolemiot del se vo bankite vo SAD, objavi italijanskiot vesnik „Koriera dela sera“. Vesnikot se povikuva na diplomatski taen dopis ispraten od amerikanskiot ambasador vo Tripoli na 28 januari 2010 g, objaven na „Vikiliks“.

Vo dopisot se naveduva deka Gadafi imal biznis i so amerikanskiot finansiski izmamnik Bernard Mejdof, koj e osuden na 150 godini zatvorska kazna poradi finansiski zloupotrebi vo visina od 65 milijardi dolari. Vo dopisot se tvrdi deka Gadafi bil blizok i so teksa{kiot milijarder

Alan Stanford, koj isto taka e vo zatvor poradi izmami. Sajtot „Vikiliks“ objavi i informacii deka Libija ima tajni fondovi od vkupno 32 milijardi dolari vo ke{, rasporedeni po amerikanski banki vo iznosi od po 500 milioni dolari.

Gadafi poseduva ogromna finansiska imperija, koja e pri~ina za nesoglasuvawata me|u negovite sinovi, objavija

„Fajnen{l tajms“ i „Wujork tajms“ povikuvaj}i se isto taka na diplomatski tajni dopisi objaveni na „Vikiliks“. Vo telegramata naslovena „Gadafi inkorporejtid“, amerikanskite diplomati tvrdat deka semejstvoto na Gadafi u~estvuva vo biznisot so nafta i gas, vo telekomunikaciite, vo infrastrukturata, poseduva hoteli, mediumi i poseduva trgovski

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

45

Кралот на Саудиска Арабија вети поголеми плати Kралот на Саудиска Арабија, Абдула вети дека ќе ги зголеми платите на државните службеници, стипендиите за студентите и други категории граѓани, откако се врати од Мароко, каде што помина курс за рехабилитација поради операција на грбот. Тој беше опериран во една од најпрестижните американски клиники New York%Presbyterian Hospital во ноември 2010 г. и во текот на три месеци беше надвор од земјата. По неговото пристигнување, улиците и зградите во Ријад беа украсени со знамиња и големи плакати со поздрави од кралот. За страниците на саудиските весници, крал Абдула беше определен како „поддршка на стабилноста“ и како „оаза на мирот и безбедноста“. Враќањето на саудискиот монарх се совпадна со масовните протести во соседен Бахреин и Јемен, како и во Либија, а претходно претседателите на Египет и Тунис беа принудени да ја напуштат земјата по масовните протести.

centri. Vo diplomatskiot dopis isjanskata banka „Unikredit“, 2% od praten vo 2006 g. se naveduva deka italijanskata aerovselenska i odsinovite na Gadafi dobivaat redobranbena kompanija „Finmekanivni prihodi od nacionalniot nafka“, 3% od britanskata izdava~ka ten sektor vo visina od desetici ku}a „Pirson“ koja go poseduva vesmilijardi dolari godi{no. Gadafi nikot „Fajnen{l tajms“, 7,5% od vo 2009 g. investiral 16 milioni fudbalskiot klub „Juventus“, pomalevra vo hotelskiot kompleks vo itaku od 2% vo avtomobilskata indulijanskiot grad Akvila, koj istata strija „Fiat“ i 1% od ruskiot alugodina be{e uni{ten od zemjotresot. miniumski gigant „Rusal“. LibiskoLibija raspolaga so eden od najboto nafteno bogatstvo se procenuva gatite dr`avni investiciski fonna okolu 70 milijardi dolari, a dovi - so suma od 60 do 80 ovaa zemja-~lenka na OPEK, dnevno milijardi dolari, koj te`i kako toj na Katar. Vo vreme na Бионсе на увце svetska kriza, libiskiot fond ostvaruva{e godi{en Во последно време муза на диктаторскиот клан profit od nad 2,3 Гадафи била црномурната Бионсе, која за „ситни“ milijardi dolari, два милиона долари им отпеала новогодишна bele`i agencijata тезга заедно со својот сопруг % раперот Џеј Зи. „Blumberg“. Zaradi Во листата со пејачи што „од прва“ прифатиле да sporedba, dr`avniot пеат за фамилијата на Гадафи се и Мараја Кери и investiciski fond Ашер, кои биле „таксани“ од Муатасим, еден од na Norvve{ka ima{e синовите на Гадафи, како и Бон Џови, Линдзи zaguba od 2,9% vo 2007 g., dodeka vo Лохан и неколку модели кои направиле приватна 2008 g. ostvari naжурка за другиот Гадафов син % Ханибал. maluvawae na zaraЅвездите сега, откако се смени јавното мислење botuva~kata od 28%. и на нив се покажа со прст, се потешко се сеќа% Libija, isto taka, ваат дека се познавале со некаков си диктатор ima ogromni invesод далечните африкански земји и дека на ticii vo evropski нивната сметка легнале „крвави пари“. firmi - poseduva 2,6% od akciite na itali-

46

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

proizveduva okolu 1,6 milioni bareli sirova nafta. КАКОВ ТАТКО, ТАКВИ СИНОВИ I sinovite na Gadafi, isto taka, se pojavuvaat vo diplomatskite telegrami. Muatasim, koj e sovetnik za nacionalna bezbednost na tatko mu, se naveduva deka vo 2008 g. pobaral 1,2 milijardi dolari od pretsedava~ot na libiskata nacionalna naftena korporacija, so cel da formira sopstvena vojska. Vo dva navrata vo poslednite nekolku godini Muatasim organiziral rasko{ni novogodi{ni zabavi na Karipskiot ostrov Sent Barts, na koi go zabavuvale svetski poznati yvezdi. Informaciite za „ekstravagantnosta na Muatasim naluti nekoi lokalni lica, koi gi smetaat negovite aktivnosti za bezbo`ni i zasramuva~ki za nacijata“, pi{uva vo edna telegrama. Se poso~uva deka srpskiot ambasador go opi{al Muatasim kako „ne mnogu bistar ~ovek“.

Drugiot sin, Hanibal, be{e uapsen vo @eneva vo 2009 g. otkako, navodno, gi tepal svoite slugi, predizvikuvaj}i diplomatski spor me|u [vajcarija i Libija. Istata godina policijata vleze vo sobata na Hanibal vo londonskiot hotel „Klerix“ otkako odnatre bilo slu{nato vreskawe. Toga{nata devojka na Hanibal (taa sega e negova sopruga) be{e pronajdena so povredi na liceto, za koi re~e deka gi dobila pri pad. Vo telegramata od 2010 g. napi{ana od

Xin Krec, toga{en amerikanski ambasador vo Libija, se procenuva deka me|u niv, Muatasim i Hanibal, „ima dovolno valkanici za snimawe libiska sapunica“.

Tuka ne e vklu~en i tretiot sin, Saadi, koj e opi{an kako „nepopravliv neranimajko“ so „problemati~no minato, vklu~uvaj}i presmetki so policijata vo Evropa (osobeno vo Italija), zloupotreba na droga i alkohol, prekumerno zabavuvawe i patuvawe vo stranstvo sprotivno na `elbite na negoviot tatko“. Porane{niot profesionalen fudbaler (edna sezona igra{e za Peruxa vo italijanskata Serija A), Saadi, poseduva del od eden od najgolemite fudbalski timovi vo Libija, kako i filmska produkciska kompanija.

Mo`ebi edinstveniot od sinovite na Gadafi {to se odnesuva dobro e Saif al Islam za kogo se smeta{e deka }e bide negov naslednik, i za kogo se poso~uva deka ne se soglasuva so Mulatasim, Hanibal i Saadi. Vo telegramata na ambasadorot

Швајцарија ги блокира сметките на Гадафи Федералната Влада на Швајцарија ги блокира сите сметки и поседи во земјата на Гадафи и на неговото семејство. Ваков чекор најави и Велика Британија. Владата во Лондон ќе формира посебна комисија што ќе ги провери сите можности за блокирање на имотот на Гадафи и членовите на семеј" ството и на најблискиот круг соработници. Според првичните проценки, станува збор за повеќе од 20 милијарди фунти.

Krec od 2010 g. se veli deka eden Libiec na 20-godi{na vozrast go opi{al Saif kako „nade`“ za Libija, i bi sakal toj da ja vodi zemjata. „Sè pogolemiot kontrast me|u dostojniot za po~it i kultiviran imix {to go ima Saif i razgaleniot i grub imix {to go proektiraat negovite bra}a“, pi{uva Krec, „ja tera lokalnata javnost da se sobira za Saif kako sleden naslednik na tronot na Gadafi“.

No, sepak, Saif ne e „nevino dete“.

Vo druga telegrama se naveduva deka i toj „ne bil imun na dobra zabava i tr~awe po `eni“. Nitu, pak, izgleda deka bil posveten na umerenoto.

Aj{a, edinstvenata }erka na Gadafi, e general-polkovnik vo libiskata armija i be{e posrednik me|u nejzinata zemja i korporacii od Evropskata unija. Vo 2006 g., Aj{a se oma`i za Ahmed al Gadafi al Kasi, bratu~ed na nejziniot tatko i oficer vo libiskata armija.

БИЗНИС СВЕТ

„Работата на црно“ во Грција цвета

Околу 18% од Европејците живеат во претесни станови

Sekoj ~etvrti rabotnik e bez osiguruvawe, a godi{nite zagubi na osiguritelnite fondovi iznesuvaat 85 milijardi evra, pi{uvaat gr~kite vesnici. Proverkite na trudovata inspekcija za 2010 g. poka`umvaat deka 25% od vrabotenite ostanuvaat bez osiguruvawe. Minatata godina bile provereni vkupno 77.666 rabotnici, od koi 19.435 bile bez osiguruvawe.

Okolu 18% od Evropejcite, ili edno od {est lica, `iveele vo pretesno `iveali{te vo 2009 g., poka`uvaat podatocite na evropskata statisti~ka slu`ba „Eurostat“. Sostojbata e mnogu razli~na vo oddelni zemji, konstatira „Eurostat“ i istaknuva deka samo 1% od Kipranite `iveat vo pretesno `iveali{te vo odnos na 58% od Latvijcite.

Албанија на распродажба Vladata odlu~i da privatizira 1.280 pretprijatija i javni objekti vo dr`avna sopstvenost. Procesot na privatizacija treba da zavr{i do krajot na godinava. Privatizacijata na objektite nema da bide tolku lesna za{to pogolemiot del od niv se amortizirani.

Nivnata proda`ba ja ote`nuva i globalnata ekonomska kriza, kako i politi~kata kriza vo zemjata.

Намален кредитниот рејтинг на Јапонија

Хрватска очекува раст поголем од 1,5%

Agencijata za kreditno rangirawe „Mudis“, predupredi na golemiot japonski dolg so namaluvawe na ocenkata za kreditnoto nivo na zemjata i so stavawe pod znak pra{alnik na sposobnosta na vladata da gi sprovede reformite. Vrednuvaweto na Japonija, od Aa2 od stabilno e svedeno na negativno, {to zna~i deka e mo`na degradacija na kreditnoto nivo na tretata najgolema ekonomija.

Секој ден без работа остануваат 555 лица Vo Srbija, vo prosek sekoj den otkaz dobivaat 555 rabotnici, poka`uvaat podatocite na Republi~kiot zavod za statistika, potvrdeni od me|unarodniot monetaren fond.

Za da se dostigne brojot na vraboteni kako pred krizata, bi bile potrebni najmalku sedum godini, poso~uvaat ekonomistite. Stapkata na nevrabotenost vo ovoj moment iznesuva 26,7%.

48

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

Hrvatskata vlada }e gi prezeme site adekvatni merki za nadminuvawe na tekovnite ekonomski problemi i veruva deka godinava rastot na BDP }e nadmine 1,5%. Vakva procenka iznese hrvatskiot minister za ekonomija, \uro Popija~. Toj najavi deka problemot so nevrabotenosta }e se re{ava preku intenzivno pottiknuvawe na malite i srednite pretprijatija.

КУЛТУРА Во пресрет на 8 март, Култура на празнување kultura@forum.com.mk

И гламурот е во криза Давид Газаров: Инспирацијата се појавува одненадеж Урбани легенди: Панде МКЦ Бушава азбука

ОСКАРИ

И гламурот е во криза

Natali Portman

PRVATA RABOTA OKOLU Oskarite e deka TV prenosot treba da se izdr`i, vremenski odnosno fizi~ki. Ve fa}a zorata i toga{ konstatirate deka ba{ mo`evte da ja gledate reprizata vo pristojno vreme, a ako razmislite podobro, voop{to ne ste ni morale da bdeete. Dobro, ama neli Oskar e Oskar?

Prvite dva ~asa od prenosot (na MTV) bea rezervirani za najva`niot del od oskarite, crvenata pateka, kade `enskata populacija se odu-{evuva od toa kako i vo ~ija kreacija se oble~eni akterite, a pak ma{kiot rod naga|a kako bi izgledale soble~eni.

Godinava, na 83-to izdanie na crveniot }ilim najatraktivni i najspomnuvani imiwa bea na{ite Jana Stojanovska i Emil Krstevski, rekorderite na „Vi-

50

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

Kolin Firt

taminka“ koi vo podgotovkite za oskarovskata ve~er, vo svojot „folksvagen“ izdr`aa 156 ~asa, 42 minuti i 50 sekundi gledaj}i filmovi vo avto-kinoto i jadej}i „stobi flips“.

I taka najmalku dva-trinaeset pati...

Vam vi ostanuva da zaklu~ite dali po ovoj Flips maraton akterite pre`iveale. Po „stupidna“ i ponehumana reklama odamna ne sum videl. Po ova, site obidi na Holivud da nè razonodi ostanuvaat zaludni.

Den pred Oskarite bea dodeleni i „malinite“ koi zaslu`eno gi dobija site akterki na „Seksot i gradot 2“, no samo zatoa {to na{ite Jana i Emil ne uspeaja da najdat sponzor i blagovremeno da se nominiraat za ovaa kategorija.

Vtoriot del od spektaklot, onoj vo teatarot „Kodak“, mina glavno spored o~ekuvawata.

So meseci odnapred

se znae{e deka Kolin Firt vo „Govorot na kralot“ i Natali Portman vo „Crniot lebed“ }e pobedat vo kategoriite za najdobra ma{ka, odnosno glavna `enska uloga. Potrebnata neizvesnost lebde{e okolu glavnite kategorii, no i tuka i pokraj mediumskoto forsirawe na Dejvid Fin~er i negoviot „Socijalna mre`a“, sepak „Govorot na kralot“ izleze superioren. Pokraj Firt, oskar dobija producentite na filmot (za najdobar film), re`iserot Tom Huper i scenaristot Dejvid Sejdler. „Socijalna mre`a“ gi dobi Oskarite vo kategoriite adaptirano scenario, monta`a i muzika. Filmot „Po~etok“ (Inception) vo re`ija na Kristofer Nolan be{e superioren vo tehni~kite disciplini (fotografija, zvuk, monta`a na zvuk i vizuelni efekti) no avtorite mo`at da bidat zadovolni so ~etirite oskari.

Najgolemiot gubitnik na godina{nive oskari be{e odli~niot film „Hrabriot mar{al“ (True Grit) od bra}ata Koen, inaku nominiran vo 11 kategorii, a ostana bez nieden Oskar. So ogled deka Xef Brixis minatata godina dobi Oskar za ulogata vo filmot „Ludo srce“, te{ko be{e da se o~ekuva da dobie dva Oskari ednopodrugo. Izvisi i forsiraniot film na Deni Bojl „127 ~asa“.

Tim Barton so soprugata Helena Bonam Karter

Oskar za sporedna uloga Melisa Leo

Gvinet Paltrou, oskarovka od 2005 god.

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

51

Oskarovci i nominirani: Kolin Firt, Xef Brixis, Xorx Kluni, Morgan Frimen, Xeremi Rejnor

Oskar zamuzika, Trent Reznor i Atikus Ros

Vo kategorijata na crtani filmovi pobedi „Igra~ki 3“ a istiot film, odnosno kompozitorot Rendi Wuman dobi Oskar za „najdobar song“. Kuriozitet e i toa {to ova e dvaesetta nominacija na ovoj kompozitor, a dobitnik e samo na dva oskari. Re~isi stana pravilo nagradite od ovaa kategorija da se dodeluvaat za pesni od animirani filmovi.

Edna od promenite koi gi vnese Akademijata, ovaa godina, e vo kategorijata najdobar film kade {to se natprevaruvaa duri 10 naslovi, od koi za volja na vistinata, barem pet ne go zaslu`uvaa toa.

Pojavuvaweto na 94-godi{niot Kirk

Daglas kako prezenter be{e ubav i po~ituva~ki poteg za legendarniot akter, koj, barem za onie koi na dolgi pateki gi sledat oskarite, izgleda{e po{armantno i poduhovito od bledata i letargi~na voditelska dvojka En Hatavej i Xejms Franko.

Nedostiga{e duhovitost i onaa dozirana lucidnost i zajadlivost tolku svojstveni za nekoi od porane{nite prezenteri kako Vupi Goldberg, Bili Kristl ili Dejvid Leterman.

Tviterite na internet duri {pekuliraa deka Franko na scenata bil stoniran, iako e te{ko da se poveruva deka Akademijata toa bi go dozvolila. Samo zdodevnite, so

Tom Huper

decenii nanazad, govori na dobitnicite ostana na svoeto poznato neinventivno ramni{te. Zamislete koga polovinata govornici ja koristat ovaa mo`nost javno da im ka`at na soprugite (so koi ve}e tri decenii se vo brak) deka gi sakaat. Veruvam deka e toa vtoro izjavuvawe qubov vo poslednite dvaeset godini od nivnite brakovi. Taka vi e vo Amerika, qubovta ima vrednost samo dokolku javno se soop{tuva. Qubovta vo Holivud definitivno e korisna marketin{ka alatka.

U{te edna odlika na godina{novo izdanie na oskarite e otsustvoto na crnomurestite akteri i filmaxii vo koja bilo kategorija. Se ~ini deka samo vo godinite koga, sindikalnite tenzii so oboenata filmska populacija vo SAD se dojdeni do kriti~na to~ka, Akademijata kako da ima razbirawe za nivniot u~inok, pa dodeluvaweto na oskarite mu doa|a kako nekakva socijalna refleksija na sostojbite vo filmskata gilda.

Sepak, Oskarite re~isi ne pamtam deka potfrlile vo TV realizacijata, scenografijata i demonstracijata na tehni~ki i vizuelni noviteti. Godinava ovoj segment be{e navistina perfekten.

Golemata opasnost vo opstojuvaweto na ovaa manifestacija e za~maenosta, neiznao|aweto novi, veseli i sve`i formi za animirawe na prisutnite vo teatarot „Kodak“ i milionskiot televiziski auditorium {irum svetot.

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

53

foto: Andrej Ginovski

СРЕДБА СО ДАВИД ГАЗАРОВ, КОМПОЗИТОР И ПИЈАНИСТ

Инспирацијата се појавува одненадеж Германскиот композитор со ерменско потекло Давид Газаров, како сопруг на хрватска државјанка со македонско потекло, Сибила Петлевски, одлично ја познава звучната аура на Македонија од Тони Димков

SREDBATA SO DAVID GAZAROV se slu~i za vreme na negovata dvodnevna poseta na Makedonija. Direkten povod za negovoto doa|awe be{e promocijata na romanite „Mojot Antonio Diavolo“ i „Vreme na lagi“, napi{ani od negovata sopruga Sibila Petlevski. Delata na Petlevski, hrvatska pisatelka so makedonsko poteklo, na makedonski jazik gi prevede Igor Isakovski za kulturnata ustanova „Blesok”. Promocijata na romanite be{e dopolneta so

54

multimedijalen poetski performans so naslov „Ôd vo prazno“, koj vklu~uva stihovi od poezijata na Sibila Petlevski i videoart montiran po ritamot na muzikata na David Gazarov. Kreiraweto na performansot zapo~nalo mnogu spontano. „Sibila mi dade dvaesetina svoi novi stihovi, gi pro~itav i vistinski me doprea. Muzikata ja napi{av so impresii od nejzinite stihovi. Potoa se slu~i eden multimedijalen kni`even festival vo

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

Rieka. Za potrebite na festivalot treba{e da se podgotvi video so tematika koja }e gi sledi stihovite na Sibila, a kako osnova ja postaviv mojata muzika. Seto toa soodvetstvuva{e edno na drugo i mislam deka ne izleze lo{o“, otkriva David Gazarov.

Pove}e ne{ta se zaedni~ki za Sibila Petlevski i David Gazarov. Vo edna prilika, tatkoto na Sibila, Ordan Petlevski, ì rekol sekoga{ da se dr`i blisku do masata, ili ba-

rem pokraj sebe da ima moliv i hartija, za da mo`e da gi zapi{e stihovite koi }e ì se pojavuvaat odnenade`. Sli~no razmisluva i David vo momentite koga ja sozdava svojata muzika. „Kako i kaj sekoj umetnik, inspiracijata se pojavuva odnenade`, nepredizvikana od ni{to.

Nekoga{ e pottiknata od nekoe do`ivuvawe, ili od nekoja impresija.

Sekoga{ e razli~no. Nekoga{, dodeka spijam, odnenade` se pojavuva ideja i mora da stanam od krevetot i da ja zapi{am, bidej}i do utroto, idejata ve}e }e bide zaminata“, veli Gazarov.

So Sibila se zapoznale pri negoviot prv nastap vo Zagreb, nejziniot roden grad. Toga{ Gazarov nastapuval so xez-muzi~arite ^ak Izraels (basist koj svirel so Bil Evans, Xon Koltrejn i Bili Holidej) i Bil Gudvin (tapanar koj svirel so Fil Vuds). Ednostavno, sredbata se slu~ila na koncertot, se zapoznale i ottoga{ se zaedno. Malku pote{ko e da se objasni negovoto poteklo. Roden e vo Baku, glavniot grad na Azerbejxan, no ne e Azerbejxanec, tuku negoviot tatko, Eduard Gazarov, be{e ermenski dirigent i kompozitor. Majkata na David e Evrejka, koja imala muzi~ko obrazovanie, no cel `ivot se zanimavala so slikarstvo.

Tatko mu e po~inat, a majka mu sè u{te `ivee vo Moskva.

Muzi~koto obrazovanie na Gazarov zapo~nalo ve}e na negova ~etirigodi{na vozrast. Klu~no bilo vlijanieto na semejstvoto, a osobeno na negoviot tatko, koj toga{ rakovodel so Big bend orkestar. Prvo studiral na muzi~kiot konzervatorium vo Baku, dodeka vo 1989 godina studiite gi prodol`il na konzervatorium vo Moskva. Vo 1991 godina go potpi{al prviot profesionalen dogovor so germanskata diskografska ku}a „Anima rekords“. Ottoga{ negoviot `ivot se seli vo Minhen, no ne mu ostanuva vreme postojano da bide tamu. Naprotiv. „Sega `iveam pome|u nekolku dr`avi. Vo su{tina sum germanski dr`avjanin. Za da bidam zaedno so mojata sopruga, koja e so makedonsko poteklo, no so hrvatsko dr`avjanstvo, `iveam vo Zagreb, vo Hrvatska. Inaku, vo tekot na godinata pove}e od {est meseci sum nekade na pat. Zatoa e dobro pra{aweto kade `iveam. Oficijalno, spored dokumentite, mojot dom e vo Minhen, vo Germanija. Fakti~ki, slobodnoto vreme go pominuvam so soprugata vo Zagreb, a drugoto vreme go pominu-

vam na pat so koncerti niz celiot svet, najmnogu vo Evropa, no neodamna bev vo Singapur i vo Indonezija, i taka natamu“, objasni Gazarov.

Diskografijata na David Gazarov vklu~uva petnaesetina albumi koi gi objavil za razli~ni izdava~ki ku}i, kako „Anima“ i „Skip rekords“ vo Germanija, „Tjudor“ vo [vajcarija i internacionalnite diskografski ku}i „Soni mjuzik“, „Denon“, „E-M-S“ i „Toksido rekords“.

Albumite gi objavil so svoj sostav ili kako u~esnik vo proekti na svoi muzi~ki kolegi. Dolg e spisokot na muzi~ari so koi nastapuval David Gazarov. Pokraj ve}e spomnatite Чak Izraels i Bil Gudvin, zna~ajna e negovata sorabotka so Alvin Kvin, Nils H. Pedersen, Roberta Gambarini, Badi de Franko, Bo{ko Petrovi}, Bobi Durham, Rexi Xonson, Kit

Изворната музика е наследство кое треба да се чува и да не се дозволи индустријата да го уништи, како што обично се случува

Koplend, Martin Ceh, Kris Lakota, Karl-Hajnc Stefens. Nastapuva ednovremeno so xez-sostav i so klasi~na muzika. Samostojnite koncerti na Gazarov naj~esto se kombinacija so koja vo prviot del ispolnuva dela od klasi~nata muzika, dodeka vo vtoriot del toa se dela od xezmuzikata. Tokmu zatoa za sebe veli deka e muzi~ar, pijanist i kompozitor na klasi~na, xez i krosovermuzika. Zna~ajna uloga vo negovoto tvore{tvo ima vlijanieto na folklornata muzika od zemjite kade {to `iveel, no i vo globalni ramki.

Iako dosega samo edna{ nastapil vo Makedonija, na festivalot „Ohridsko leto“, ve}e dobro go prepoznava zvukot na zemjata. „Zvu~nata aura na Makedonija imav mo`nost da ja otkrijam mnogu vreme pred prvpat da dojdam tuka. U{te kako dete ja zapoznav starata ermenska muzika, kako i azerbejxanskata, koja vo su{tina e turska muzika, no }e ja naglasam ermenskata muzika bidej}i vo nea ima asimetri~na metrika, kako i vo makedonskata izvorna muzika. Od toj fakt voop{to ne sum iznenaden, bidej}i dvata naroda pripa|aat ili poto~no, toa se dva dela koi ostanaa od edna stara golema kultura. Zatoa ne sum iznenaden i u`ivam vo izvornata muzika vo Makedonija“, veli Gazarov.

Svoite soznanija pri neodamne{nata poseta gi dopolnil so Antologija na ~algiskata muzika, koja vedna{ ja osvoila negovata muzi~ka du{a. „Izvornata muzika e isklu~itelno va`na, nezavisno od koj narod poteknuva. Najgolem broj od genijalnite klasi~ni kompozicii svoeto izvori{te, svojata osnova ja imaat vo izvornata narodna muzika. Ako go zememe Mocart kako primer, toa e germanska narodna muzika, samo {to e rafinirana. Ima i drugi sli~ni primeri. Vo moeto tvore{tvo, folklornite vlijanija gi koristam kako {to slikarot gi upotrebuva boite za svojata slika. Toa e golemo nasledstvo koe treba da se ~uva, i da ne se dozvoli industrijata da go uni{ti, kako {to obi~no se slu~uva“, naglasi Gazarov.

Ima nameri David Gazarov da odr`i koncert vo Makedonija. Dodeka da se najde na~in kako toa da se slu~i, veruvame }e bide dovolen faktot {to eden svoj klavirski koncert, so naslov „Crna vizija“, Gazarov go posveti na tatkoto na svojata sopruga i zna~aen makedonski slikar Ordan Petlevski.

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

55

СТАВ

Разлика (по втор пат: за високото образование)

RAZLIKATA POME\U slab i mo}en univerzitet ne e samo vo brojot na trudovi {to gi napi{ale profesorite, tuku vo kvalitetot na trudovite. Koga vo anti~ka Grcija (vo Atina) po~nale (pomasovno) da se otvoraat (visoko) {kolski ustanovi i koga vo niv mnogumina po~nale da dr`at predavawa (denes Ph.D = doktori po filozofija, doktori na nauki), starite filozofi uka`uvale na najva`noto pra{awe vo obrazovanieto: ne e presudno deka filozofite (profesorite) dr`at predavawa, tuku dali predavawata se kvalitetni. Nema nauka koga kvalitetot }e se svede na kvantitet. Kvantifikacijata na kvalitetot e eden od golemite problemi so koi i vo idnina te{ko }e mo`e da se spravi predvidenata evaluacija na visoko{kolskite ustanovi. So nekvalitetot mora da se spravat univerzitetskite profesori, podigaj}i go nivoto na kvalitet na svoite predavawa,usoglasuvaj}i go kriteriumot za ocenuvawe, i eliminiraj}i ja golemata neselektivna proodnost (zaradi toa {to pogolemiot broj studenti koi{to polo`ile na Univerzitetot mu nosel pove}e pari?)

Ili: site neka polo`at, pa makar i so prazni tetratki? So nekvalitetot mora da se spravat recenzentite, koga gi pi{uvaat recenziite za izbor i za unapreduvawe na svoite kolegi vo univerzitetski profesori (ne znam koga posleden pat nekoj ne bil izbran ili unapreden zaradi negativna ocenka na recenzentite??), koga gi recenziraat univerzitetskite u~ebnici (pa i preveduvanite, i sredno{kolskite u~ebnici), koga gi

56

pi{uvaat recenziite za ocenka na diplomskite, magisterskite i doktorskite trudovi podneseni za ocenuvawe (ne sum ~ul koga posleden pat diplomski, magisterski ili doktorski trud bil vraten ili osporen) zaradi nekvalitet ili zaradi plagijatorstvo, za razlika od Germanija kade {to ovie denovi se preispituvaat doktoratite na visoki funkcioneri vo vlasta?).

Visokoto obrazovanie e dovedeno na niski granki, so formalniot pristap koj se sveduva samo na

~uva svojot avtoritet ne sporeduvaj}i se so drugite (sli~ni) koi si popu{tale me|u sebe za da napreduvaat pobrgu ili go namaluvale kriteriumot za polo`uvawe, za univerzitetot da zarabotel pove}e. Samo taka, site univerziteti nema da bidat vo ist ko{, a na rang-listite }e se pojavuvaat samo onie koi navistina vredat. Na makedonskata ranglista na univerziteti i oficijalno }e se znae koj e koj, no i sega neoficijalno nekoi firmi baraat da vrabotat diplomiran, „ama da e od toj

Разликата помеѓу пустина и градина не е во водата, туку во човекот Разликата помеѓу недемократско и демократско не е во гласањето, туку во броењето Разликата меѓу лош и добар буџет не е во парите, туку во трошењето Разликата меѓу лошо и добро предавање не е колку си зборувал туку што си кажал Разликата меѓу лош и добар учебник не е во обемот, туку во содржината Разликата помеѓу слаб и добар студент не е дали положил, туку колку научил broewe (nau~ni poeni??) na koli~inata na trudovite koi gi podnesuvaat kandidatite pri konkuriraweto za izbor ili za unapreduvawe (t.n. kvantitativen pristap), i so povr{en pregled i formalen potpis na pozitivnite recenzii za ocenka na podnesenite trudovi, (zaradi kolegijalnost??), a ne i so nau~na valorizacija na kvalitetot na napi{anoto. Profesorite, sekoj vo svojot univerzitet (fakultet, institut) neka mu se posvetat na visokoto obrazovanie so celiot svoj avtoritet, ne {tedej}i go svoeto znaewe i energija, sekoj neka go

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

i toj univerzitet“). Da ne ni se slu~i stavaj}i gi vo ist ko{ site makedonski univerziteti, makedonskoto visoko obrazovanie da po~ne da go bie lo{iot glas, pa vo Evropa site makedonski diplomi „po difolt“ da se smetaat za bezvredni.

Profesorite neka go postavat (povtorno) „nivniot“ Univerzitet na kolosekot po koj se dvi`at visoko{kolskite ustanovi za ,{to e mo`no pobrgu, da stignat na povisoko mesto na [angajskata i na site drugi rang-listi na uspe{ni Univerziteti vo svetot.

Prof. d-r Mile Dimitrovski (UKIM)

Đ¤Đ˜Đ›Đœ

„Ова но Đľ Đ°ĐźĐľŃ€Đ¸ĐşĐ°Đ˝Ń ĐşĐ¸ Ń„Đ¸ĐťĐźâ€œ ВНаткО Đ“Đ°ĐťĐľĐ˛Ń ĐşĐ¸ RE@IJA: Sa{o Pavlovski Ulogi: Senko Velinov, Tawa Mickov, Kaj Evans, Nikola Ristanovski.

Filmot e skapa igra~ka ako vo nego se vlo`eni sopstveni pari i li~niot kredibilitet.

Praveweto film mo`e da bide evtina zabava ako nekoj drug pla}a a vie si igrate pravewe film. Po kojznae koj pat se postavuva pra{aweto za otsustvo na odgovornost.

Vo princip ne bi trebalo da se somnevame deka proektot „Ova ne e amerikanski film“ na hartija imal dovolno vetuva~ki elementi poradi koi stru~wacite od filmskiot fond mu dale viza za negova realizacija.

Ako pak, finalniot produkt smetame deka e daleku pod o~ekuvawata na investitorite i daleku pod nade`ite na komisijata na FF, deka odobrile dobar proekt, a dobile lo{ produkt, toga{ nema potreba da barame vinovnici. Dovolno e da kon-

statirame deka timot na „Ova ne e manirot na Gaj Ri~i i Kventin Taamerikanski film“ ja propu{til rantino, potcenuvaj}i edna cela gesvojata prva filmska {ansa, a neracija filmofili koi i toa kako bogami ja izgubil i doverbata na znaat za vrednostite na spomnatite svoite sponzori. No, se razbira, re`iseri. sekoga{ treba da se smeta i na toa Scenarioto na filmot iako so vetudeka i nara~atelite i va~ki potencijal, se izgubilo nekapoddr`uva~ite na ovj de na relacijata refilm imaat ist vkus so Đ Đ°ĐˇĐžŃ‡Đ°Ń€ŃƒĐ˛Đ°Ń‡ĐşĐ¸ `iser-akteri, kameavtorite na filmot, ra-monta`a i scenopa mo`at da si go pro- ноОдгОвОрна актор grafija-akcija. glasat filmot kako Konfuzna i asinhroŃ ĐşĐ° игра на пОгОНо dobar i uspe{en. na komunikacija na ПиОт доН Од окипата, site nivoa, edno goPove}eto filmovi po~nuvaat so fade in lemo kontinuirno ĐşĐžŃ˜Đ° ОчигНоднО но Ń˜Đ° (otemnuvawe) a zanedorazbirawe vnavr{uvaat so fade out раСйраНа Đ¸Đ´ĐľŃ˜Đ°Ń‚Đ° Са tre, vo timot, {to se (zatemnuvawe). Taka i â€žĐłĐ°Đ˝ĐłŃ Ń‚ĐľŃ€Ń ĐşĐ°" парО pravi, kako da se odovoj, predmetniov, glumi, kako da se samo {to toa, voved- Đ´Đ¸Ń˜Đ° prodol`i i kako da niot akter i direkse zavr{i. Razo~arutno ni go najavuva, va~ki neodgovorna usno. Sepak, vistinata e deka filakterska igra na pogolemiot del od mot po~nuva so play, gore vo desniot ekipata, koja o~igledno ne ja razbraagol na platnoto, informacija la idejata za „gangsterska“ paroditipi~na za doma{no DVD kino. ja, Bajati i izliteni finti (kako Zna~i, sedite vo kino „Milenium“ onaa so kupuvaweto cigari), neuveri se ~uvstvuvate kako doma... livo (i na lo{ angliski) citirani Avtorite na filmot si napravija kultni repliki od amerikanski me~kina usluga najavuvaj}i go filfilmovi... Dokolku avtorite celele mot kako gangsterska komedija vo barem na elementarna avtenti~nost vo pristapot, morale da se potsetat deka komedijata e serizen filmski `anr, i sekako morale da gi imaat predvid reakciite na publikata, osobeno na onaa poeduciranata. Vaka, filmot nalikuva na razvle~en ske~ vo koj nikako da do~ekame ne{to navistina sme{no i duhovito.

Vsu{nost, „Ova ne e amerikanski film“ ima dve dobri strani i edna dobra scena. Vovednata muzi~ka tema na „Foltin“, nekolkute vizuelni efekti i onaa antolo{ka scena na boss Senko Velinov vo `enski drei na pla`a.

Ete, deka ne e sè taka lo{o vo ovoj film.

A za {to zboruva filmot? E, toa samite treba da si go objasnite dokolku re{ite da odite na javna DVD proekcija.

forum.mk | 4 Парт 2011 | Đ¤ĐžĐ ĐŁĐœ

57

ВОДИЧ

05 и 06 март

Меѓународен прилепски карневал „Прочка“ 2011 Прилеп

„Расправа во тројка“ роман Издавачки центар „Три“

Ovoj vikend vo Prilep }e se odr`i tradicionalniot karneval po povod pravoslavniot praznik „Pro~ka“. Najrazli~ni kostimirani likovi }e prodefiliraat niz ulicite na Prilep, pretstavuvaj}i go na toj na~in preminot na lo{oto vo dobro i pobedata na ubavoto nad grdoto. Organizatorite na ovoj nastan velat: „Vo Prilep na ‘Pro~ka’, demonite od pod zemja }e dopatuvaat. Po ulici i sokaci }e {etaat, }e pla{at minuva~i, otkup za `ivot }e baraat, so stapovi }e mavaat, sekoj udar eden plod i blosooewe za beri}et i rod. Da nè potsetat na minlivosta na `ivotot i povtornoto ra|awe. Toj den vo Prilep sekoj mo`e da bide {to saka. Od ~ovek - kamila, od starica - dete, od ma`- nevesta, od prosjak - car, od me~kari- dar-mar. Pro~kata e prikaz na haosot, od koj nastanal svetot, den za mnogu majtap, strav i prikazna. Najdobrite maski }e bidat nagradeni. Odli~na mo`nost vikendov da se opu{tite vo odli~na zabava.

02 март

„Римската монетарница во Стоби“ изложба Музеј на Македонија Vo Muzej na Makedonija e postavena izlo`bata naslovena MUNICIPIVM STOBENSIVM – Rimskata monetarnica vo Stobi. So ovaa izlo`ba pred makedonskata javnost prvpat se prezentirani originalni moneti od vremeto na edinaeset rimski imperatori. Na izlo`bata se prezentirani 176 moneti iskovani vo periodot od 73 g. od n.e., koga monetarnicata zapo~nala so svoite aktivno- sti, do 217 g. od n.e., koga nejzinata aktivnost vo potpolnost zamrela. Se raboti za bronzeni moneti za lokalna upotreba.

Avtor na koncepcijata za izlo`bata i na tekstot za katalogot e m-r Pero Josifovski, numizmati~ar.

58

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

„Rasprava vo trojka“ od Xulijan Barns, e originalen roman so bezvremenska tema - prequbata. Vo ovoj quboven triagolnik, trite lika naizmeni~no ja raska`uvaat prikaznata od svoja perspektiva, vo prvo lice. Stjuart Hjuz i Oliver Rasel se najdobri prijateli od mali noze, a se sosema razli~ni karakteri: bankarot Stjuart e pomalku nesiguren i zdodeven, a pak profesorot Oliver e duhovit, re~it i pompezen. No, koga Stjuart ja zapoznava ubavata, a prizemna restavratorka Xilijan Vajat, Oliver prosto ne mo`e da poveruva. So potajna misla deka Xilijan zaslu`uva nekoj kako nego, toj se vle~e po vqubeniot par na nivnite randevua, pa duri i prifa}a da im bide kum na svadbata. No nabrgu po svadbata, kumot go pravi najneo~ekuvanotoizjavuva qubov na `enata od svojot najdobar prijatel. Toga{ dvajcata najdobri prijateli stanuvaat najgolemi rivali. So majstorska tehnika na raska`uvawe, Barns napi{al duhovit i zabaven roman isprepleten so doza na crn humor. Razli~nite verzii na nastanite mu ostavaat na ~itatelot da bide kone~niot sudija, a so toa i kone~niot avtor.

Za „Rasprava vo trojka“, Xulijan Barns e dobitnik na nagradata „Pri Femina“ vo 1992 g.. Ova izdanie po povolna cena mo`e da se najde vo Izdava~kiot centar „Tri“.

09 март

05 08 март

Вечери на Јапонски филм

Women’s Rights Nights

„Кинотека на Македонија“

Кино „Фросина“

Kinoteka na Makedonija i vo mesec mart, nudi nesekojdnevna i atraktivna programa za qubitelite na filmskata umetnost. Od 9 mart, vo „Kinoteka na Makedonija“ }e se realizira nedelata na japonski filmovi. Prv od niv }e bide prika`an filmot „Slu~ka na more“ na re`iserot Take{i Kitano.

Stanuva zbor za prikazna koja go sledi `ivotot na gluvonemiot [igeru koj raboti kako ~ista~ i nao|a frlena {tica za surfawe. Otkako }e ja popravi, zaminuva na pla`ata za i toj da nau~i da surfa. Negovite po~etni~ki obidi se sme{ni i lokalnite surferi go ismevaat, isto kako i negovata devojka Takako. No, [igeru uporno sekoj den odi na pla`ata i ve`ba. Vlezot za site proekcii vo nedelata na Japonski film e 50 denari.

Od 5-ti do 8mi mart }e se odr`i vtoroto izdanie na Women’s Rights Nights, organizirano od strana na UN Women, kancelarijata vo Skopje, Institutot za rodovi studii pri Filozofskiot Fakultet vo Skopje i Univerzitetot za audio-vizuelni umetnosti ESRA od Skopje. Se raboti za revija na dokumentarni filmovi (~etiri ve~eri po eden dokumentaren film) koi{to }e bidat pridru`eni so diskusija i pokaneti gosti, me|u koi i avtorite na filmot, kako i drugi relevantni lica koi{to rabotat na poleto na rodovata ramnopravnost vo zemjata.

Ovoj nastan vklu~uva i drugi aktivnosti, kako {to e izlo`bata i promocijata na kalendar so fotografii izraboteni od strana na studentite od ESRA i Institutot za rodovi studii koi go prika`uvaat kr{eweto na sterotipite vo razli~ni tipovi profesii. Del od filmovite koi }e bidat prika`ani se: „Gradot na `enite“, „Selo bez `eni“, „Docen dom“. Vlezot za site proekcii e besplaten.

08 март

„Темпирана опера“ театарска претстава МНТ Na denot na `enite, 8 mart, vo Makedonskiot nacionalen teatar }e bide izvedena pretstavata „Tempirana opera“ vo re`ija na Vasil Hristov. Pretstavata e inspirirana od operata na Bertold Breht „Opera za tri gro{a“ i od filmot „Pekolniot portokal“ na Stenli Kjubrik. Dejstvoto se slu~uva vo ovoj moment i sega i e vo korelacija so sekojdnevjeto {to go `iveeme i so idninata {to nè o~ekuva. Se raboti za dvajca antiheroi, sociopati {to }e se sretnat i }e ja pronajdat svojata qubov, koja, za `al, ne mo`e da bide prifatena od op{testvoto. Ovaa melodrama kako {to veli re`iserot Hristov, se zanimava so toa kako op{testvoto }e se spravi so ovaa problemati~nata qubov. Glavnite likovi gi igraat Sa{ko Kocev i Jelena Jovanova, a pokraj niv igraat i Emil Ruben, Dragana Bosni}-Milenkovska, Igor Stoj~evski, Sowa Stambolxioska, Gorast Cvetkovski, Sofija Nasevska, Kristijan Svetiev, Nina Dean, Atanas Atanasovski, Arna [ijak, Marija Novak, Kiril Korunovski, Dragana Kostadinovska i Aleksandar Miki}.

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

59

ЖИВОТ СО СТИЛ

Кучиња на модни писти Sè porazviena modna industrija na Zapadot stanuvaat reviite za obleka na mileni~iwa. Interesno e toa {to vo prezentacijata na izrabotenite „par~iwa garderoba“ u~estvuvaat samite `ivotni.

Eve nekolku intersni obleki, za va{ite mileni~iwa.

Ovie primeri mo`e da vi pomognat vo izborot na garderoba za va{eto mileni~e. Bidete sigurni deka vo studenite i do`dlivi denovi, vakvi „par~iwa garderoba“ dobro }e im dojdat na va{ite mileni~iwa.

Ko`en mantil

Tancuva~ki kostum

Vojni~ki izgled

Nevesta

Rege izgled

60

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

УВАВИНА

Ненашминкани ѕвезди Za mnogumina ovie dami se seks-simbol. @eni od koi izvira nizmerna ubavina, ne`nost i prefinetost. Tie se reper za mnogu dami {irum svetot, kako treba da se neguva sekoja doma}inka od 21 vek. Vo ovie nekolku stranici, vi prika`uvame fotografii od svetskite yvezdi bez soodvetna {minka. Nekoi od niv se sosema razli~ni bez {minka, nekoi isti... no sepak, dostojni na svojata ubavina. Fotografiite koi sledat podolu, ne se so cel da se „ocrni“ nivnata ubavina, tuku da se poka`e deka, sepak i ovie mega-yvezdi se lu|e od krv i meso. Site tie ja poseduvaat ubavinata. So, ili bez {minka.

Penelope Kruz

[er

Madona

Melani Grifit

Ana Kurnikova

Hali Beri

Xenifer Lopez

Uma Turman

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

61

СПОРТ

Уметност на возењето од славниот Ел Маестро Цели 45 години Мануел Фанџо беше рекордер по бројот на освоени шампионати во Формула 1, вкупно пет, се додека рекордот не му го собори Михаел Шумахер. Но и кога го надмина големиот спортист од Германија, му симнуваше капа, или поточно кацига на Аргентинецот. „Фанџо е за мене скалило повисоко отколку што се гледам себе. Неговите победи ги постигна исклучиво со свое умеење“, изјави Шумахер, алудирајќи на тоа каква потпора во боксовите имаат денешните Ф+1 возачи, со тимови зад себе, со технологија и електроника, со напредни системи за полнење гориво и менување гуми, со радио+ врски и се друго без кое денес е незамисливо да се излезе на писта Подготвува: Мирослав Николовски

Bista vo Puerto Madero Argentina

HUAN MANUEL FANXO be{e roden vo 1911 godina vo argentinskoto grat~e Balkarke, vo provincijata na Buenos Aires, pedesetina kilometri zapadno od popularnata Mar Del Plata. Na „dvaeset i kusur“ godini zapo~nal so avtotrki so „ford A“model od 1929 godina, koj{to sam go prisposobil za taa namena. Podocna premina na „{evrolet“, pa vo 1940 i 1941 godina stana nacionalen prvak na Argentina. A vo Argentina ne postoi ~ovek bez prekar, od najobi~niot do najslavniot. Avtomobilskiot as od zavidlivcite be{e narekuvan EL ЧUEKO {to ozna~uva „krivonog” no za ostanatite

62

Fanxo be{e EL MAESTRO. dene{ni uslovi e nepoimlivo.

Argentinskata vlada i eden avtoPrviot nastap go ima{e so simka klub go figordini vo nansiraa 1948 godina nego- viot prv vo Rems, no Киднапиран, па ослободен nastap na avmora{e totrki vo predvreme На 23 февруари 1958г. бунтовници Evropa vo da ja zavr{i од Куба го киднапираа Мануел Фанџо, 1948 godina. trkata. Naбарајќи пари и ослободување на Vo istata gorednata goсоборци, за да не го убијат. Но откако dina vleze vo dina se preувидоа каков човек имаат пред себе, natprevarite frli na едноставно го засакаа како роден Formula 1, „maserati 4 брат. Фанџо беше ослободен, а според kako debiCLT/48“ i настанот беше снимен игран филм tant, no na 37vo {est iz„Операција Фанџо“ во режија на godi{na vozvozeni trki Алберто Лечи. rast, {to za pobedi vo

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

Fanxo so Mercedes B-196 ~etiri. Vo 1950 g. go voze{e konkurentnoto „alfa romeo“ do kraj izvozi samo tri trki, no pobedi vo site tri kolku i Xuzepe Farina, koj stana svetski prvak poradi eden plasman na ~etvrta pozicija.

Vo 1951 godina ja osvoi prvata titula svetski prvak so „alfa romeo 159“ so tri triumfa i dva plasmana na vtoroto mesto. Po ova osvoi u{te 4 svetski naslovi, vo 1954 g. so „maserati 250 F“ i so „mercedes benz V196“, pa vo 1955 g. so istiot bolid, vo 1956 g. so „lan~a ferari D50“ i vo 1957 g. so „maserati 250 F“. Sevo ova go napravi vo vreme koga ima{e konkurencija vo proslaveni voza~i kako {to bea Xuzepe Farina, Alberto Askari, Stirling Mos...

Toa bea godini na apsolutna dominacija na Fanxo koj {to osvoi 5 svetski tituTrka F1 1950 god. li so 24

pobedi na trkite Gran pri od vkupno 51 na koja nastapi, {to zna~i deka pobeduval re~isi na sekoja vtora. Ovoj procent (47,06) na pobedi i do den denes ne e nadminat.

I pokraj toa {to be{e najbrz od site, i pokraj toa {to za dene{ni sfa}awa ovie voza~i vozea nebezbedni bolidi, vo koi i edna najmala gre{ka ~esto zna~e{e i zaguben `ivot, golemiot Fanxo uspea da ja zavr{i karierata bez da napravi incident, za site godini na pistite ne-

doveduvajki go vo opasnost nitu svojot `ivot, nitu na ostanatite F-1 voza~i. Fanxo do`ivea dlaboka starost. Na 80-godi{na vozrast vlasta mu ja odzede voza~kata dozvola poradi starosna granica. [ampionot odgovori so predizvik - rastojanieto od Buenos Aires do Mar Del Plata od 400 kilometri po avtopat, izjavi deka }e go izvozi za pomalku od dva ~asa. Vlasta se popi{mani, mu ja vrati voza~kata dozvola so izvinuvawe do {ampionot. ^etiri godini podocna, Fanxo po~ina na vozrast od 84 godini.

Fanxo e voveden vo Motosport ku}ata na slavnite vo 1990 godina, a vo rodniot Barceleo e izgraden Muzej „Manuel Fanxo“. Vo mnogu gradovi vo Argentina i vo svetot, postojat negovi bisti, spomen za vremiwata {to ovie gradovi gi vrzuvale za EL MAESTRO.

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

63

Foto: Andrej Ginovski / Darko Ba{eski

УРБАНИ ЛЕГЕНДИ

Панде Речиси не постои некој што одел на концертите во Домот на млади „25 Мај“, денешно МКЦ, а да не го памети Панде, човекот што многумина го доживуваат како икона на култното собиралиште на младите скопјани од Васко Марковски

MNOGUMINA ]E VI RE^AT deka e toa, bez razlika dali se lu|e „od vnatre“ - negovi kolegi; lu|e {to nekoga{ ~lenuvale vo nekoja od kreativnite sekcii; ili lu|e {to go znaat od vremiwata koga tamu odele na koncerti, od osnovaweto na Domot na mladi „25 Maj“, dene{no MKC, do 1999 g., koga zamina od ovoj svet: metafora, za{titen znak, ikona na MKC. Tie {to imale mo`nost da go zapoznaat - dobro znaat. Vo „25 Maj“ ili dene{no MKC rabotele mnogu lu|e - duri i na povisoki pozicii, no, nitu eden ne ostavil traga kako Pande.

Pande Dinevski, po vokacija u~itel po mandolina - kako {to edna{ ni raska`a; ~ovek koj be{e odgovoren za

64

red i disciplina na koncertite; ve{t organizator na rabotata na horovite na mladinskiot kreativen dom; golem prijatel i {egaxija.

Van~o Bogoev, tehni~ki direktor na MKC, imal mo`nost i, kako {to veli '~est' da raboti so Pande od 1985 godina, koga se vrabotil tamu, do 1999 godina, koga dolgogodi{nata bolest - dijabetes, go odnese Pande na onoj svet. Go zamolivme da spodeli del od spomenite. „Pande be{e vo MKC od osnovaweto, vo 1972 godina, toga{ kako Dom na mladi '25 Maj', kako 'organizator' vo Redakcijata za muzi~ka programa. Tuka be{e od prviot den, do poslednite denovi od negoviot `ivot.

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

Najmnogu se ima vlo`eno vo raboteweto so horovite na Dom na mladi.

Nema{e devoj~e {to ne go znae{e, a tuka prodefiliraa mnogu generacii, iljadnici devoj~iwa. Negova rabota be{e da im zaka`uva probi, da kontaktira so niv - sè do organizacija na sè {to }e im bide potrebno za vreme na mnogute nivni patuvawa vo stranstvo, do najsitni detali. Pokraj toa, rabote{e i na site muzi~ki nastani {to se odr`uvaa vo Domot na mladi - koncerti, Rok-fest, pre~ekuvaweto na [tafetata na mladosta. Gi pre~ekuva{e toga{ najpoznatite, najzna~ajnite bendovi i im be{e neposredno - logistika, organizacija, sè {to treba: ‘Disciplina ki~me’, ‘Elek-

поддржано од

tri~ni orgazam’, ‘Ekaterina Velika’.

Devoj~iwata od horot raska`uvaa eden interesen detaq od patuvawata.

Pande, mo`ebi pametite, nose{e eden prsten. Koga }e odea na koncerti, na turnei, koga }e dojdelo vreme, devoj~iwata da legnat da spijat, }e im tropnel so prstenot na vratata: 'Ajde, vreme za spiewe!'. Nekoi od niv velat deka zasekoga{ }e go pametat toj zvuk - ~ukaweto so prstenot po vratata. Za `al, vo 1984/85 se razbole - go fati '{e}erot', fizi~ki oslabna, no rabotata si ja vr{e{e kako ni{to da ne bilo. Po~ina vo 1999 godina, vedna{ po novogodi{nite praznici.

Vedna{ koga ni javija, se sobra horot - Zapro, povozrasnite i pomladite horistki, otidoa na grobi{ta i go ispratija so peewe. Be{e ~ovek so duh, {egaxija. Po cel den be{e tuka.

Od nego mnogu nau~ivme za ova {to go rabotime denes. Be{e kako za{titen znak na MKC. Doma ode{e samo na spiewe“, ni raska`a Bogoev.

Edno od nekoga{nite devoj~iwa koi imale mo`nost sekojdnevno da komuniciraat so Pande i da patuvaat na turnei so nego e Iva Vi{emirska, dolgogodi{na ~lenka na Mandolinskiot orkestar na MKC, ili na Dom na mladi „25 Maj“, kako {to insistira da go narekuvame. Za nego i denes pretpo~ita da zboruva vo sega{no vreme. „Sekoga{ koga vleguvam vo '25 Maj', go gledam Pande, nekade niz holot.

Pande sekoga{ - dewe, no}e - be{e vo holot, ili na skalite. Sekoga{. Toa vreme gu{kaweto ne be{e voobi~aen gest na pozdrav kako {to e denes. A, sepak, me do~ekuva slikata na Pande, vo holot, kako gi {iri racete i so nasmeano lice. Ostana, i najverojatno zasekoga{ }e ostane vo mene. So sekoe vleguawe vo '25 Maj'. Pande be{e postojano mlad“.

Prviot kontakt so imeto na Pande, za mnogumina, od generaciite {to „se zarazija so rokenrol“ po 1985 g., be{e kultnata kaseta so nekoga{niot koncert na „Padot na Vizantija“, odr`an nekoga{ vo „25 Maj“, zapis koj kru`e{e niz Skopje, Makedonija, porane{na Jugoslavija i podaleku na koj se iska`ani legendarnite zborovi „Pande nè brka!“ i „Pra{ajte go Pande prvin“.

Go zamolivme Goran Trajkoski, frontmenot na „Padot na Vizantija“, da se seti na slu~kata, okolnostite i na spomenite za Pande. „Se se}avam na to~niot datum na koncertot, 5 maj 1985 g.. Nastapuvavme zaedno so 'Berlin gori' - podocna 'Mizar - Vtoro Otkrovenie', i 'Dobri

Van~o Bogoev

Goran Trajkoski

Goran Stankovi} - Crni

Isak' od Ni{. Svirevme na improviziranata scena zad zavesata vo kinoto, sega kino 'Frosina'. Koncertot treba{e da zapo~ne vo 20:00, no najverojatno docnevme, pa i odolgovlekuvaweto so promenite na grupite i opremata odzede u{te ne{to od vremeto, za na krajot, najverojatno pred 23:00, Pande da se ka~i na scena i da proglasi 'fajron', so drugi zborovi ni najavi da prestaneme da svirime.

Publikata ne saka{e da si odi i dovikuva{e da prodol`ime, i tokmu tie repliki se naso~eni kon publikata, so objasnuvawe zo{to ne mo`e koncertot da prodol`i. Pande ne go poznavav li~no, edinstveno znaev deka ta-

ka se vika, i deka ima obi~aj da prekinuva koncerti koi se zakanuvaat da potrajat pove}e od predvidenoto.

Vpro~em taa ve~er ne mu be{e prvpat, a taa aktivnost }e da mu be{e del od rabotata - da se gri`i za organizacijata i redot vo institucijata. Podocna se zapoznavme malku pove}e i, kolku {to se se}avam, ne se slu~i po vtorpat da prekine nekoj na{ nastap na takov na~in (se smee!)“, ni raska`a Trajkoski.

Me|u lu|eto {to imale mo`nost da go zapoznaat Pande i od ovaa i od „onaa“, vnatre{nata strana na MKC se i makedonskite hevi-metal gurua od grupata „Sanatorium“ - edno vreme ve`baa vo MKC, tamu imaa milion nastapi - imale mo`nost da se sre}avaat, da se sprijatelat. Go zamolivme basistot, Goran Stankovi} - Crni, da spodeli del od spomenite. „Slobodno mo`am da ka`am deka Pande be{e ikona na '25 Maj'. Koga go vidov prvpat, vika{e po sè `ivo i imavme nekoja stravopo~it od strogosta, a i od godinite, bidej}i sme generacija koja toa go po~ituva{e.

Kako tinejxeri, kako redovni posetiteli na koncertite {to se slu~uvaa tamu, poleka-poleka po~navme i da se zapoznavame. Podocna, so na{ite nastapi na Rok-fest, ve}e bevme prijateli i imavme silna poddr{ka od nego, iako svirevme nekoja ~udna i mnogu bu~na muzika za toa vreme. Ni izleze v presret da dobieme prostorija za ve`bawe vo MKC i re~isi celi 10 godini bevme tamu. Koga pravevme koncerti be{e sekoga{ vo organizacija, vo sè `ivo od tehni~ka priroda, pa i do red i disciplina. Za nas, be{e golem prijatel i ~ovek {to mnogu go sakavme i po~ituvavme. ^ovek koj be{e poln so vicovi i „zaebancii“, i so nas i so negovite kolegi. ^est mi e {to go poznavav i {to be{e del od na{ite `ivoti, a bogami i mnogu nau~ivme od negovata pomo{ i iskustvo. Pak }e ka`am, a siguren sum i deka site }e se slo`ite - be{e ikona na MKC i, iako go mrazam zborot - be{e 'urbana' legenda na Skopje.

Po~ivaj vo mir! Nikoga{ nema da te zaboravime. I, golema blagodarnost za sè {to napravi za nas“, ni re~e Crni, Sanatorium.

Idejata da pi{uvame za Pande izraduva mnogu od lu|eto kaj koi se obrativme da gi spodelat spomenite za nego.

Re~isi so sekoj od niv, razgovorot zavr{uva{e so edna ideja: „Treba da mu podignat spomenik pred '25 Maj'.

Na tolku novi spomenici, Pande zaslu`il eden spomenik pred MKC“.

Eve mo`nost. MKC se renovira.

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ

65

Бушава азбука од Катарина Стојанова GORDO MO@AM DA KA@AM deka mojot tri i pol godi{en sin denovive naizust gi ka`uva site bukvi od A do [. Dovolno be{e samo nekolkupati da mu ja potpevnam melodi~nata azbuka na Ana, Bodan i Vlatko i toj ve}e go fati ritamot i redosledot.

Cela edna generacija vo sredinata na osumdesettite godini porasna so detskata emisija „Bu{ava azbuka“ na avtorite Goran Stefanovski i Slobodan Unkovski. Se emituva{e, zamislete, na MRTV i site so du{a ja ~ekavme. Preku nea na najzabaven na~in u~evme za makedonskata kni`evnost, kultura i tradicija. Vo trieset i edna emisija preku muzika i crtan film gi nau~ivme site bu{avi bukvi, gatanki, `ivotni i rastenija koi `iveat ovde.

Denes koga }e se setam na celiot koncept sfa}am kakva originalna i bezvremenska emisija be{e toa.

Zo{to ne ja repriziraat po~esto?

Sekoga{ e aktuelna i pou~na. I onaka ve}e ne se produciraat detski emisii, a televizijata ne nudi ve}e nikakva edukacija.

Onie emisii koi se vrtat po na{ite nacionalni televizii se krajno komercijalni i ve}e videni.

Osven „Petko“ na televizija „Telma“, od koja navistina mo`e da se nau~i ne{to za za{titata na `ivotnata sredina.

Ako gi isklu~ime kabelskite, sre}a {to imame nekolku lokalni i marginalizirani televiziski kanali koi ne znam kako uspevaat da dojdat do po nekoja edukativna emisija za `ivotni i do nekoj animiran film za nastanuvaweto na svetot, pa mo`e odvreme-navreme, dale~inskiot upravuva~ da fati ne{to interesno.

Osven toa „od programite koi se nameneti za cela publika“ se edinstveno turskite i indiskite filmovi. Ne znam dali malite glavi~ki treba da se zanimavaat so `ivotot na Ali Riza ili so „te{kite akcii“ vo „Bandini“.

Ima ogromen izbor na crtani, a tolku malku crtani. Stotici kanali, a nitu eden normalen crtan film. „Ninxa `elki“, „Bakugan“ i glavni junaci vo ~udni oblici. Zaedni~ko im e samo nasilstvoto, jakite boi, silniot zvuk, kr{ot... Zaedni~ko im e toa {to brzo sakaat da gi osvojat se-

66

tilata. Brilijantno nacrtana forma, a krajno {upliva sodr`ina.

Detskata literatura ti se ~ini ja ima vo izobilstvo. No, ima li nekoj {to gi redaktira i lektorira slikovnicite na na{ite izdava~ki ku}i ili e ostaveno samo na grub prevod. Sodr`inata e takva kakva {to e, no zborovite i redosledot na re~enicite nekoga{ navistina se nerazbirlivi. ^itaweto slikovnica treba da gi uspie najmladite, no vo niv ima premnogu akcija i ~esto znaat kaj decata da predizvikaat voznemiruva~ki ~uvstva i toa

igra~kata {to si ja na{ol ili eventualno brkawe i pukawe so pu{ki i pi{toli.

Neodamna bevme na rodenden kaj edno petgodi{no devoj~e. Glavnata zabava vo tie dva ~asa dodeka trae{e rodendenskata proslava be{e t.n tetovirawe. Edna devojka ne znam so kakvi boi im gi crta{e licata na malite gosti. So svoeto prisutstvo, malata slaveni~ka ja po~esti i nejzinata

ba{ vo momentot koga ti doa|a prviot son. Sekoga{ koga ~itam slikovnica, pred o~ite mi e ske~ot na K- 15, koga Cacko so ~ad od cigara vo ustata mu ja raska`uva na bebeto prikaznata za toa kako se se~at race i noze so bonsek, a na site strani blika krv. I navistina morni~avo e da se ~ita kako na lo{iot volk, mu se rasparuva stomakot i mu se stavat te{ki kamewa za da potone vo bunarot.

Ili, pak, lo{ata baba koja na Sne`ana ì go dava otrovnoto jabolko (pa potoa objasnuva{ zo{to e taa lo{a baba, a Sne`ana zo{to potonala vo dlabok son). Sekoga{ go preskoknuvam delot vo slikovnicata „Maloto srni~e“ koga lo{ite lovxii ja ubivaat majkata srna...vistinska trauma za edno dete od pret{kolska vozrast. Ne velam deka bajkite treba da bidat epten „rozovi“, no vo nekoi prikazni navistina se preteruva. Kventin Tarantino e malo dete vo sporedba so dene{nite „slu~ki“ vo detskite prikazni.

I detskite rodendeni ne se toa {to bea. Sega se slavat vo „igroteki“ golemi prostorii vo koi nema zaedni~ko dru`ewe, tuku sekoj posebno so

u~itelka od gradinka. I taa sedna da ì nacrtaat edna peperutka na liceto. I tolku... drugo ni{to ne se slu~i na zabavata.

Pred nekolku dena bevme vo eden „specijaliziran supermarket za igra~ki“. Tolku mnogu boi, tolku mnogu xixi-mixi. Taka postaveni za polesno da ve osvojat i polesno da vi gi zemat parite. Prviot vpe~atok ti e deka ovde bi mo`el da ostane{ cel den. Za kratko vreme od tolku gluposti, te{ki mirisi tolku mnogu boi, „Ben-teni“, ~udovi{ta, gumeni maski, plasti~ni pvc pu{ki.. mi se svrti vo glavata.

Nabrzina odbravme nekoja slikovnica, taka „nabaftana“, kako {to velat starite... plativme i otidovme vo najbliskiot park kade si gi najdovme omilenite igra~ki liv~e, kam~e i stap~e.

No, ve~erta neizbe`no be{e da se pominat u{te nekolku „minuti“ pred kompjuterot. Samo za da se pomine u{te nekoe nivo na „Kradecot na koli“, za utre da se pomine u{te eden siv zimski den so dosadnata programa na na{ite televizii.

ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk