282_20110311

ГОДИНА VII | БРОЈ 282| 11.3.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

ГОДИНА VII | БРОЈ 282| 11.3.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

СОДРЖИНА број 282 | 11 март | 2011 Glaven i odgovoren urednik Atanas Kirovski

11 НЕОБЕЗБЕДЕНА

БЕЗБЕДНОСТ ПОЛИТИКА 9

ЦРНА ПРОПАГАНДА

14 OБИД ЗА ЕВРОПЕИЗАЦИЈА НА ЧИНОВНИЦИТЕ 28 „КОСОР

ОДИ СИ!“

17 АНТИКОРУПЦИ ОНЕРИТЕ БРОЈАТ СИТНО 20 УБАВИНАТА НА РАЗЛИЧНОСТИТЕ 23 ЧИЈА Е МРТ?

46 ГОДИНА НА ОПАСНО ЖИВЕЕЊЕ

27 ШТО НЕ РАЗБИРААТ ГРАЃАНИТЕ НА МАКЕДОНИЈА, А МИНИСТЕРСТВОТО СЕ „ПРАВИ НА ТОШО“? СВЕТ 30 ОДМАЗДА ОД НЕБОТО ЕКОНОМИЈА 34 ИНФЛАЦИЈАТА ЌЕ НE ФРЛИ НА КОЛЕНА

50 СКОПСКИТЕ

МААЛА

38 МЕНАЏЕРСКИТЕ ПЛАТИ „TOP SECRET“

41 ЗАДРУГИТЕ КЛУЧ ЗА ОПСТАНОК НА СИТНИТЕ ЗЕМЈОДЕЛЦИ 43 ОПШТИНИТЕ СЕ УШТЕ СЕ МИСЛАТ 45 ПАДОТ НА ЦЕНАТА НА НАФТАТА ГИ КРЕНА БЕРЗИТЕ КУЛТУРА

Zamenik glaven i odgovoren urednik Marija Divitarova Redakcija Vlatko Galevski Petre Dimitrov Kristina Ma~ki} Igor Ivkovi} Silvana @e`ova Toni Dimkov Kristina Ozimec Maja Trajkovska Aleksandar ^o~evski Bojana Dimitrijevska Marija Ili} Frosina Fakova Serjo`a Nedelkoski Vasko Markovski Simeon Serafimovski Miroslav Nikolovski Nadvore{ni sorabotnici Sne`ana Lupevska Bobi Hristov Maja Jovanovska Meri Jordanovska Dopisnici Ilinka Iqoska (Kosovo) Milena Georgievska (Hrvatska) Art direktor Kire Galevski

54 РАЗГОВОР СО ТРАЈЧЕ ЃЕОРЃИЕВ – ПАНТОМИМИЧАР ЧИН БЕЗ ЗБОРОВИ 57 БОКСЕРОТ (THE FIGHTER) 60 ЖИВОТ И СТИЛ ВРЕМЕТО МИНУВА, ФИЛМСКИ ИКОНИ 62 ПИТАГОРА ВО КОПАЧКИ 64 УРБАНИ ЛЕГЕНДИ: ЗАМОКОТ ВО ЦРНИЧЕ 66 СЛУШАЈТЕ ФИЛМ

Dizajn Jasmina A. ^a{ule Zoran Gulevski Fotografija Ivana Kuzmanovska Andrej Ginovski Lektor Meri Kondoska Izdava~ Forum plus DOOEL „11 Oktomvri“ 33A, 1000 Skopje Republika Makedonija tel: 02/ 32 30 940; 32 30 941 faks: 02/ 32 30 942 e-mail: info@forum.com.mk Marketing Aleksandra R. Evtimova marketing@forum.com.mk Administracija/finansii Julija Petrovska Pretplata: 2.700,00 denari godi{na 1.500,00 denari {estmese~na pretplata na smetka: Forum plus - DOOEL. Skopje, Republika Makedonija Tutunska banka AD Skopje, smetka br. 210060041050180 Za pretplata vo stranstvo i dopolnitelni informacii na tel: +389 2 / 32 30 940 ili na e-mail: pretplata@forum.com.mk Pe~ati Datapons Skopje ISSN 1409-6706

ТВИТОВИ

Кој се преправи во вмровец?

А1 си доби друштво Po A1 si odi normalno AB. Ne stanuva zbor za tipovi virusi grip, ami za televiziite koi si napravija otvoreni studija pred Vladata.

Demek, mladite novinari }e bidat podu~uvani od poiskusnite so metodot „nastava vo priroda“. Zaedni~ko e {to i dvete televizii, sopstvenost na gazdite Velija Ramkovski i Bojo Andreski, se nezadovolni od sudskata vlast. Ednite za{to navodno sudot nepravedno im ja blokiral smetkata, drugite zatoa {to prviot gazda ne mu paltil na vtoriot gazda za izvr{enite uslugi. Imeno, prethodno vra-

Na Pro~ka, liderot na vladeja~kata partija dobi u{te eden - tret mandat da gi rakovodi vmrovcite vo prodol`uvaweto na ostvaruvawata. I, se razbira, nikoj ne se somneva{e deka negovite sopartijci }e glasaat ednoglasno za Nikola Gruevski, vpro~em pred izbori i nikoj ne se osmeli da pomisli deka ima prostor barem, kolku za ambient, da se javi kako protivkandidat.

No, za da se zapazi demokratskiot ambient na 14-ot bitolski kongres na VRMO-DPMNE, se pogri`ija brojkite. Od 639 verifikuvani delegati, glasale 610, a za Gruevski glasot go dale 609. Edno liv~e bilo neva`e~ko, pa se postavuva pra{aweto komu mu zatreperi rakata vo toj sudbonosen moment?

Спинови Vodovodxija ili ne, eden Aleksandar Ilievski stana mediumska li~nost na ple}ite na eden medium zapo~nuvaj}i ja kampawata „Jas ne sum A1, jas pla}am danok“, i po~na da ja dobiva poddr{kata od gra|anite. Iako toj tvrdi deka negovata inicijativa bila „najdobar primer za ~ista gra|anska inicijativa“, kako {to od „Mese~inata mo`e da se vidi“ koja ideolo{ka matrica stoi zad inicijativata „I jas sum A1“, taka od istata pozicija mo`e da se vidi koj stoi zad Ilievski. No, i vo dvata slu~ai legitimno e partiite da se „{lepaat na gra|anskite inicijativi“.

6

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

од Серјожа Неделкоски

botenite na porane{nite firmi „Cetis“ i „Cetis Print“, a sega{ni „Evroprint“ i „ABC print“, vo sopstvenost na Bojo Andrevski, podnesoa krivi~na prijava protiv upravitelite na firmite „Sinim“([pic) i „Vreme E^“, firmi na Velija Ramkovski. Krivi~nata prijava e podnesena poradi somnevawa deka upravitelite na dvete firmi namerno izvr{ile namaluvawe i obezvrednuvawe na imotot na firmite-dol`nici so cel da izbegnat ispolnuvawe na pari~nata obvrska kon doveritelot, utvrdena so pravosilni sudski presudi. Dolgot iznesuva, okolu 150 iljadi evra.

„Врли Грци“ Pred deset dena, gr~ki gazda na vele{ka {iva~nica na svoja rabotni~ka pokazno i ja turka{e glavata vo ma{ina za {iewe, demek da nau~ela kako da ne se povredi, a vikendov razluten Grk istepa makedonski policaec na grani~niot premin „Bogorodica“.

Dvaeset i ~etirigodi{niot Grk so u{te dvajca sopatnici vo avtomobilot „micubi{i“ sakal da vleze vo Makedonija bez zelen karton.

Policiskiot slu`benik ne mu dozvolil vlez vo zemjava i mu objasnil deka edinstveno mo`e da vlezat vo Makedonija ako nabavat grani~no osiguruvawe ili kako pe{aci, a toj revoltiran go parkiral voziloto do kabinata za paso{ka kontrola i koga makedonskiot policaec u{te edna{ go zamolil da se preparkira, kako vistinski Evropeec zel da go udira so dvete race, a ovoj pri padot se povredil pri {to padnal vo bezsoznanie. E, ubavo od na{iov {to po evropejski go molel Grkot da se preparkira oti pravi prekr{ok, mo`el i muzi~ka `elba da mu ispolni, ama dali ste bile svedoci kako negovite kolegi se odnesuvaat kon sopstvenite gra|ani? Ne e belkim da padnala naredba da ne gi „uqutuvame“ Grcite, mo`e }e nì pu{tat za imeto?!

Алиса во земјата на чудата Noviot evroambasador vo Republika Makedonija, Peter Sorensen gi izbegnuval novinarite i eve celi deset dena ne go izgovoril imeto na dr`avata vo koja }e gi pretstavuva interesite na Evropskata unija, odnosno }e ì pomaga na zemjava pobrzo da se impelmentira vo golemoto evropsko semejstvo.

Mo`ebi na Danecot od Brisel i navistina ne mu ka`ale kade go pra}aat vo diplomatska misija, za da ne se ispla{i, najverojatno.

Ili, pak, od mnogute imiwa, predlozi, dodavki slo`eni imiwa za vnatre{na i za nadvore{na upotreba, na ~ovekot, ednostavno, mu se slu~ila „zbunka“.

Ama ako Sorensen e sega zbunet od „va{ata zemja“, {to li }e mu se slu~i koga }e gi nau~i tabietite na „va{ite lu|e“. Извинување „Forum“ im se izvinuva na AD „Elektrani na Makedonija“ za tehni~kata gre{ka vo prethodniot broj vo koj objavivme deka „poskapuvaweto na strujata se dol`i na zgolemenite tro{oci na energetskite kompanii“, a najgolem del zemaat „Elektrani na Makedonija“ (ELEM).

ELEM vo novata cena participira minimalno so 0,54%, odnosno so ubedlivo najmalo u~estvo od site kompanii.

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

7

ПОЛИТИКА Oценката од Брисел ќе бидe најдобар репер за тоа дали Македонија, со новите законски измени, ќе успее 20 години по својата независност да излезе од сенката на гломазната, бавна и неефикасна администрација politika@forum.com.mk

Судство: Необезбедена безбедност Антикорупционерите бројат ситно Мултикултурализам: Убавината на различностите Чија е МРТ?

ЕДИТОРИЈАЛ

Црна пропаганда Атанас Кировски NEMA SOMNE@ deka 2011 }e bide izborna godina, so site atributi, {to gi nosat izborite vo edno celosno polarizirano i partizirano op{testvo. Vo mediumite, osobeno televiziite, predizbornite kampawi se po~nati, na golemo se emituvaat i spotovi ~ii nara~ateli se politi~kite partii. Tema na muabet vo ~ar{ijata ve}e ne e dali }e ima predvremeni izbori, tuku koga }e se odr`at, so neizbe`ni licitacii dali toa }e bide maj ili juni, i so prognozi, tipi~ni za edno op{testvo kade omilena razonoda ( „eskapizam” od sekojdnevnata siroma{tija) se oblo`uvalnicite koi ve}e gi ima vo pogolem broj od samoposlugite.

Vo ambient koj ne nalikuva na politi~ko rivalstvo tipi~en za demokratiite, tuku na fatalisti~ko da se bide ili ne, i na sudbinska presmetka na `ivot i smrt me|u politi~kite partii, dominira takanare~enata „crna kampawa“. Se pluka politi~kiot oponent, se ocrnuva do krajni granici, mu se istaknuvaat site slabi to~ki, se naglasuvaat iska`ani lagi na drugiot, negovite neuspesi i dol`nosti, a mnogu malku ili voop{to ne se zboruva za sopstveniot kapacitet ili doblest.

Zo{to dominira crnata ili negativnata kampawa vo Makedonija, a osobeno vo posledniov period, {to ni dava za pravo da pretpostavime deka taa }e bide dominantna i za vreme na izbornata kampawa?

Odgovorot e mnogu ednostaven, otsustvuva seriozna politi~ka ponuda. Kaj partiite nema re{enija za realnite problemi na gra|anite i tie posegnuvaat po najefektniot i najevtiniot metod vo borbata za vlast, a toa e demagogija, kavgaxistvo i ocrnuvawe na protivnikot, vo edno logi~ko ravenstvo od koe treba da

prozileze - mo`ebi nie ne sme kojNi{to ne e va`no, osven brojkite, znae {to, ama drugive se u{te porejtinzite i vlasta. Sè vo imeto na beter od nas! onaa vesela matematika so koja od Vo Makedonija, za `al, stana voobiden vo den }e nè bombardiraat raz~aeno da se glasa „protiv“, namesto ni instituti i agencii za merewe na da se glasa „za“. Osnovnata poraka popularnosta i rejtingot na polina SDSM so meseci e deka narodot ti~arite i partiite. Konstanta, na treba da se spasi od „zabeganosta “ site veseli matematiki e porastot na familijata -kako {to tie velat, na brojot na neopredelenite i na aludiraj}i deka stanuva zbor za neonie glasa~i koi nemaat namera da kakov mafija{ki kontekst okolu izlezat na izbori. Na gra|anite im premierot i negovite bratu~edi, koj e zdosadeno, a pomalku i zburbateja vodi Makedonija vo propast. no od ovaa zdodevna, palane~ka i Drugata strana predvidliva poodgovara so liti~ka borba so Тоа што нема реална omileniot resite niski udari. fren za tranziVe}e nema {to da политичка понуда е та ciskite „antiim se „potklade“ жно, но и помалку важно. ili prodade na heroi“ {to gi sozdade Branko Страшното е што парти sè pogolemiot Crvenkovski i nebroj lu|e razoите и клучните полити govata „klika“, i ~arani od polideka vo Makedoti~kata ponuda, чки чинители во опште nija sè u{te se od apatijata, od с твото, наместо да см и

vodi presmetka beskone~nata so tranziciskite tranzicija na руваат евентуални тен politi~ari i koja nikako da ì зии кај граѓаните, пот

gazdi-a pod toa dojde krajot. se podrazbira Predvremeni izтикнати од политичка spregata na bori, mo`ebi se или меѓуетничка нето politi~ki i bizizlez od aktuelлеранција, тие всушност nata politi~ka nis- oligarsi koi na krajno zako~enost, zaсо остра негативна somnitelen jadenost i inaкампања ги креираат и na~in me|u sebe etewe na {teta go podelija na dr`avata. No ги распламтуваат до op{testvenoto vistinskoto максимални граници blago na dr`avapra{awe e dali ta glavno za vreizborite }e me na ednopardadat odgovori tiskiot sistem vo demokratska na pra{awata dali Makedonija po Makedonija (1994-1998). izborite navistina }e izleze od @rtvi na ovaa, stotici pati prepopoliti~ka kriza, i dali ima kavtoruvana demagogija, prirodno, }e pacitet da se zafati so vistinskite bidat gra|anite. Toa {to }e nema re- problemi na gra|anite - od nevraboalna politi~ka ponuda e ta`no, no i tenosta, niskiot standard i siropomalku va`no. Stra{noto e {to ma{tijata, do besperspektivnosta partiite i klu~nite politi~ki ~ina mladite. Koj e vinoven, ili potoniteli vo op{testvoto, namesto da ~no, koj e pokabaet {to sme na vakvo smiruvaat eventualni tenzii kaj derexe, ve}e e izvetveno pra{awe. gra|anite, pottiknati od politi~ka Vistinskoto pra{awe e ima li nekoj ili me|uetni~ka netolerancija, tie kapacitet da zapo~ne da gi re{ava vsu{nost gi kreiraat i gi rasplamvistinskite problemi na gra|anite, tuvaat do maksimalni granici. i da ni ka`e kako }e go stori toa!

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

9

СУДСТВО

Необезбедена безбeдност Заканите за судиите се секојдневје, а дека нивната безбедност е кревка покажа и слу чајот кога обвинителка беше натепана во еден од скопските судови. Во однос на обез бедувањето на судиите, Македонија е под европскиот просек од Кристина Мачкиќ „OSNOVNIOT SUD vo Vinica, e smesten vo zgrada izgradena vo 1948 godina, vo koja prethodno bila smestena ambulanta i namenski ne odgovara za sudski raboti. Sudiite se smesteni i rabotat vo kancelarii zaedno so zapisni~arite. Nema posebna prostorija, daktilo-biro za zapisni~arite, nema posebna prostorija za advokati, pravobranitelstvo i obvinitelstvo. Nema prostorija so namena za magacin, za privremeno odzemeni predmeti, a nedostiga i edna sudnica. Nema namenski prostor za odlagawe i ~uvawe na arhivskata gra|a, a najzagri`uva~ki e {to nema objekt za smestuvawe na parniot kotel koj e privremeno smesten vo limena gara`a pokraj samata zgrada koe{to pretstavuva opasnost za bezbednosta na sudot i okolnite objekti. Sudskata zgrada ne raspolaga so poseben vlez za sudii i vlez za stranki“, ova e del od izve{tajot za rabotata na sudot vo Vinica za 2010 godina. [estmina sudski policajci go obezbeduvaat sudot vo koj ima 25 vraboteni. Dvajca pove}e go obezbeduvaat Skopskiot sud Osnoven 1 kade ima tripati pove}e sudii i vraboteni.

No, zo{to tolkavo obezbeduvawe vo Vinica? МАСАКАР ДА НЕ СЕ ПОВТОРИ Mo`ebi stravot da ne se slu~i povtorno slu~ajot „Mone Andonovski“vini~anecot koj na 25 septemvri 1995 godina vo Sudot na sred sudewe na koe bil stranka, so 9 milimetarski pi{tol model „star“ puka{e i gi ubi Mara i Qube Arsovski i nivniot advokat Anka Georgieva. Tie so Mone sporele za eden obi~en sosedski yid. Vedna{ po ubistvoto, Andonovski misteriozno izbega od dr`avata.

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

11

Dr`avniot pravobranitel Olivera Kitanova i skopskiot obvinitel

Na treti fevruari 1996 godina ubiecot Andonovski be{e uapsen vo kafe-bar vo Milano od italijanskite karabineri, a na 17 oktomvri istata godina be{e ekstradiran vo Makedonija. Osuden e na 20 godini zatvor, a po nekolku godini pomiluvan na pomala zatvorska kazna.

Ottoga{ navamu pra{aweto okolu bezbednosta na pravosudnata fela sekoga{ e na stavot ]E, {to zna~i deka sekoja vlast, site ministri, site sudski zna~ajnici vetuvaat re{avawe i podigawe na bezbednosta na felata koja treba da ja {titi i sproveduva pravdata.

Zakonot za sudovi e jasen, policijata smee da vleguva vo sudovite samo koga priveduva ili obezbeduva lice, i na povik od pretsedatelot na sudot ili od sudskata policija. Zatoa celiot tovar na ~uvaweto na sudovite i redot vo niv pa|a na sudskite policajci. No, pra{awe e kolku sudskata policija ima realni mo`nosti da odgovori na postavenite barawa i zada~i?

Vo me|uvreme, skandalite so natepani pravobraniteli, ili iskubana i isklocana obvinitelka, ili napadnata i davena sudijka ne zastanuvaat. „Forum“ razgovara{e so onie koi sekojdnevno se vo sudnicite vo dr`avava. Sudiite po pravilo ne sakaat javno da zboruvaat za nivnata bezbednost, no zatoa skopskiot obvinitel Marko Zvrlevski i Dr`avniot pravobranitel Olivera Kitanova vo edno se soglasuvaat: Bebednosta vo sudovite e na najnisko nivo.

Vo dr`avata po poslednoto tepawe na obvinitelka vo skopski sud e zapaleno crvenoto svetlo na alarmot.

12

Marko Zvrlevski i vo edno se slo`ni bebednosta vo sudovite e na najnisko nivo

„Osobeno po ovoj nastan obvinitelite ne se ~uvstvuvaat bezbedno vo sudnicite“- e stavot na {efot na skopskite obviniteli Marko Zvrlevski.

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

Судска полиција: Ем малку, ем без мотив Во скопските судови работат 29 припадници на судската по лиција. Во Основниот суд 1, има 70 судии и 15 судници, вработени се осум судски по лицајци. Тие работат на смени обезбедувајќи 24 часовно обезбедување на судот. При тоа, од тројца на смена сите мора постојано да ги обезбеду ваат трите влезови на судот. Во соседниот Суд 2, има 74 судии и 26 судници, а ги чуваат се думмина судски полицајци. Во Апелација има шест судски полицајци на 44 судии, во Врховен пет полицајци на 22 судии и во Управниот суд има 24 судии и само тројца при падници на судската полиција. Поради тоа во овој Суд невоз можно е да се обезбеди 24 ча совно обезбедување на судот. Судот за прекршоци воопшто не е обезбедуван од судска по лиција. Во европските судови на секои тројца вработени сле дува по еден судски полицаец. На државата и’ се случија штрајкови меѓу кои и штрајк на судската полиција. Бараат по добар третман и повисоки плати.

„Spored Zakonot za krivi~na postapka strankite vo sudnicata sedat vo ista linija. No, sudnicite se mali, a zad obvinitelot vedna{ se rodninite koi ni di{at vo vratot. Toa e po odnos na prostornata rabota. No, vo odredeni predmeti Sudot mora dopolnitelno da vlo`i anga`man za da se obezbedi bezbedno sudewe. Sudot treba da pravi adekvatna procenka na sekoj predmet i zadol`itelno da se povikuva obezbeduwe na pretresi za pote{ki krivi~ni dela“, veli Zvrlevski. И ПРАВОБРАНИТЕЛИТЕ НА НИШАН „Zapaleni glavi me|u strankite koi ne vodat smetka deka mo`e da dovedat do stra{ni posledici. Znaete li kolku deluva poni`uva~ki koga na televizija }e slu{nete deka obvinitelka e pretepana. Toa e katastrofa za na{eto sudstvo. Toa ostava vpe~atok deka sekoj mo`e lo{o da mu napravi na toj {to deli pravda“, e stavot na dr`avniot pravobranitel Olivera Kitanova. Taa, kako i obvinitelite, e seriozno zagri`ena za bebednosta na pravobranitelite, no ne samo vo sudskata zgrada tuku i nadvor od nea. „Koga velam bezbednost ne mislam samo bezbednosta vo sudnica tuku mislam i na bezbednost po odnos na niv li~no nadvor od sudnicata, vo sekojdneviot `ivot - zna~i obezbeduvawe na najbliskite ~lenovi na semejstvoto. Sudija, obvinitel i pravobranitel vodat mnogu seriozni predmeti so golemi sumi pari, so mnogu golem broj obvineti, na

primer, vo krivi~na postapka i nikoj ne gi za{tituva“, veli Kitanova. И АДВОКАТИТЕ ГИ ПАЛАТ СТРАНКИТЕ Ona na {to reagiraat sudiite i obvinitelite e i odnosot na advokatite vo sudnicata i nadvor od nea. So sekojdnevno poso~uvawe na obviniteli ili sudii so ime deka ne si ja vr{at rabotata ili deka se se-

lektivni vo deleweto na pravdata, kaj strankite predizvukuva ~uvstvo na netrpelivost kon tie lu|e. „E, pa, dobro be sudija biva{e li vakava odluka“, bile poslednite zborovi na advokatot po {to majka na dvokraten ubiec ja napadna obvinitelkata.

No, se postavuva i pra{aweto dali dokolku dr`avata postavi posebni uslovi za obezbeduvawe, sudiite, obvinitelite i pravobranitelite bi prifatile? Mnogumina od niv velat deka ne sakaat policajci da gi sledat na sekoj ~ekor, no naj~esto sudii za da si dadat pogo-

lema va`nost vo sudot anga`iraat dr`avno obezbeduvawe. „Tvrdam so seta odgovornost deka dobar del od sudiite posebno krivi~ari i nie kako pravobra niteli strepime za bezbednosta na semejstvoto“, veli Kitanova.

Sudiite koi rabotat vo svojata zgrada barem pogolemiot del od denot imaat zagarantirana

Министерството за правда ќе ја засили судската полиција Министерството за правда до стави информација до Владата на Република Македонија со која се врши целосно согледу вање на состојбите со судската полиција и потребите од нејзина кадровска пополнетост, материјална опременост и обу ченост на судските полицајци. Во судовите во моментов има вработено 178 судски поли цајци што претставува 80 про центи од систематизираните потреби на судството. Со пре земените активности Мини стерството за правда очекува да се надминат состојбите со судската полиција во судовите, а особено во Кривичниот суд.

bezbednost, no skopskite obviniteli koi se zanimavaat so najte{ki krivi~ni dela i problemati~ni stranki sekoj den pe{ odat kon sudovite koi od nivnite kancelarii se oddale~eni nekolku kilometri.

Rizikot sekoj den e sè pogolem.

Kako e da se ~ue zakana, po~uvstvuvala i pravobranitelkata Kitanova. „Lani ima{e telefonsko javuvawe i ima{e zakana. Vedna{ prijaviv vo MVR, no potoa taa li~nost najverojatno se svesti {to napravi, pa se izvinuva{e. Ama nezavisno, zakanata be{e

jasna i decidna duri vo smisla: „Sakate li doma da vi dojdam?“. Ne e prijatno, ne deka se pla{am, no ne e prijatno i ostava ~uvstvo deka si neza{titen“, za „Forum“ go raska`a svoeto neprijtatno iskustvo vo rabotata, pravobranitelkata Kitanova.

Te`ok incident so brutalno pretepuvawe na pravobranitel se slu~i vo sud nadvor od Skopje. Pravobranitelot bil natepan, po {to vo zgradata kade {to mu se kancelariite koi gi deli so lokalniot sud bile postaveni bezbednosni sistemi. No, pravobranitelkata Kitanova veli deka toa e samo edna kapka vo moreto.

Taa i obvinitelot Zvrlevski imaat ist stav: Sudskata policija da bide poa`urna, no i pomnogubrojna.

Sudot e toj {to treba da go proveri stepenot na rizik i da povika zasiluvawe. Sudski policajci treba da stojat pred ili vo sudnica barem po dvajca, e stavot na prvite lu|e vo skopskoto obvinitelstvo i dr`avnoto pravobranitelstvo.

Eden prijatel-obvinitel mi re~e: „Nie sme hrabri }e izdr`ime“, no do koga?

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

13

ЈАВНА АДМИНИСТРАЦИЈА

Oбид за европеизација на чиновниците Реална промена или нова шминка? Што ќе ` и донесе на Македонија најновата измена на законодавството поврзано со функционирањето на јавната администрација? Дали јавната администрација ќе успее во извештаите на Европската комисија да се смести меѓу областите во кои е забележан реален напредок? од Александар Чочевски

ZNA^ITELNI I DOPOLNITELNI reformi e baraweto {to Evropskata komisija, kako i vo minatite godini, go ispora~a i vo posledniot izve{taj za napredokot na Makedonija vo odnos na javnata administracija.

Obezbeduvaweto na transparentna, profesionalna i nezavisna javna administracija ostanuva eden od glavnite predizvici so koi se soo~uva zemjata, a za koe redovno dobiva potsetuvawe od Brisel. Eden takov obid od birokratskata admi-

14

nistracija da dobie servisna funkcija, mo`e da se protolkuvaat i poslednite izmeni na vkupno osum zakoni, so koi se predviduvaat niza promeni od postapkata za vrabotuvawe, ocenuvawe na rabotata, pa duri i otpu{tawe na administrativcite. „So ovie izmeni na zakoni smetame deka vo administracijata }e se razdvi`at rabotite. Sakame administracijata da bide uslu`no orientirana“, veli Ivo Ivanovski, mini-

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

ster za informati~ko op{testvo i administracija. „Dobro e {to kone~no se seti vladata deka vaka ve}e ne mo`e. Ako ne drugo barem da se stopira procesot na broj~ano pro{iruvawe. Ako se pravat sporedbi so standardite na zemjite-~lenki na OECD bi trebalo samo edna tretina od postojnata brojka da bide optimalna za brojot na `itelite na Makedonija“, veli prof. d-r Abdulmenaf Bexeti od Univerzitetot na Jugoisto~na Evro-

pa vo svojata analiza posvetena na zakonskite izmeni. ОЦЕНКА ОД ГРАЃАНИТЕ Edna od novinite koja se voveduva so ovie izmeni, e ocenka na administrativcite od strana na gra|anite preku ednostavno pritiskawe na kop~e. Vo praktika toa }e zna~i gra|aninot da mo`e da izbere me|u opciite zadovolen, nezadovolen ili neutralen. Najaveno e deka dobienata ocenka }e vlijae na nivnata plata, no i na zadr`uvaweto na rabotnoto mesto. Spored poznava~ite, dobro e ocenuvaweto da se iskoristi vo funkcija na podobruvawe na rabotata, a ne direktno da se posegnuva kon sankcioniraweto. „Od aspekt na ocenuvaweto }e vi poso~am primer od fakultetite {to se slu~uva denes soglasno Bolowskiot proces. Profesorite se ocenuvani od strana na studentite.

Zna~i na{ite studenti, na nekoj na~in se na{i klienti, me|utoa ocenuvaweto ne e vo nasoka dekanot ili rektorot da go otpu{ti profesorot od rabota ako studentot ima zabele{ki na na~inot na koj{to toj

gi dr`i predavawata, tuku e vo funkcija na podobruvawe na rabotata. Vo sekoj slu~aj, ocenuvaweto e po`elno samo ako e vo funkcija na podobruvawe. Se razbira, vo nekoi isklu~itelni slu~ai, koga profesorot i pokraj uka`uvawata na dekanot vo kontinuitet ne se podobruva i e na {teta na organizacijata, odnosno na fakultetot, se prezemaat merki. Me|utoa, vo osnova toa e taka. Ako napravime nekoja komparacija, zaklu~okot samiot po sebe proizleguva“, veli za „Forum“ prof. d-r Violeta Panovska – Bo{kovska, dekan na Fakultetot za administracija i menaxment na informaciski sistemi pri bitolskiot univerzitet.

Spored ekspertskata javnost, treba da postojat merlivi kriteriumi, ne samo vo ocenuvaweto na administrativecot, tuku i vo odnos na negovoto regrutirawe. „Ako, pak, navistina sakame kako rezultat na reformi da dobivame efektivna i efikasna javna i dr`avna administracija, toga{ treba da utvrdime merlivi i transparentni kriteriumi od regrutirawe do sistematska dinami~ka evaluacija na sekoj vraboten preku principite

na kompetentnost, odgovornost, ot~etnost i efektivnost. Navistina ne e ednostavno, i tuka se soglasuvam so premierot i ako treba da se meri preku efikasnost i efektivnost, toga{ procesot treba da bide zasnovan na jasna i nedvosmislena strategija koja e bazirana na principite na biznis-model i logika”, veli Bexeti. ПСИХОЛОШКИ ТЕСТ Me|u drugoto, so ovie izmeni se predviduva voveduvawe psiholo{ki test i test za integritet, koj }e go polagaat ve}e izbranite kandidati za vrabotuvawe vo dr`avnata slu`ba ili onie {to sakaat da napreduvaat. Vo slu~aj kandidatot da gi pomine stru~nite, a da padne na ovie testovi, }e bide diskvalifikuvan. Celta, kako {to veli Vladata, e da se obezbedi potvrda deka kandidatite imaat dovolno visok integritet za da bidat del od javnata administracija. „Obi~no testovite za stru~nost, za ekspertiza, se pova`ni od psiholo{kiot test. Me|utoa, od druga strana, ako stanuva zbor za rabota vo

Ocenka preku kop~e

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

15

javna administracija, vo dr`avni slu`bi, stresnite situacii mo`am da ka`am deka se karakteristika za rabotata. Zna~i, ako toa se gleda od psiholo{ki aspekt, ne znam kolku toj test na po~etok, ako se polo`i, bi pridonel za pomali stresni situacii. Toj mo`e da go pomine testot, no toa ne zna~i deka vo tekot na rabotata nema da se soo~uva so takvi situacii“, veli Panovska – Bo{kovska.

Dopolnitelno, anga`manot na administrativcite }e se testira vo prvata godina od vrabotuvaweto, kolku {to e predvideno da trae probniot period. Istovremeno, se poednostavuva postapkata za presta-

tata vo taa prva godina e isklu~itelno va`na. Kolku vraboteniot }e dobie edna takva poddr{ka od organizacijata kade {to raboti, mislam deka e klu~no za toj da poka`e odredeni rezultati vo toj period i toj ostane na rabota. Ako toa e samo taka ka`ano bez organizicijata da prezema odgovornosti za vakov na~in na voveduvawe vo rabotata, toga{ mi se ~ini deka nema da se javat slu~ai nekoj koj{to do{ol na rabota, da si zamine zaradi toa {to ne poka`al rezultati. Me|utoa, te{ko e ako go ostavite sam na sebe da se snao|a, zo{to vo taa prva godina sekoj e zbunet, osobeno onie koi{to prvpat se vrabotuvaat“, komentira

Po dokumenti na eden {alter

nok na rabotniot odnos. ^estopati dosega koga nekoj slu`benik }e dobie{e re{enie za neopredeleno vreme kompletno go menuva{e tempoto i na~inot na rabota kon negativno, veruvaj}i deka zakonite tolku mnogu go {titat {to vo nikoj slu~aj ne mo`e da ja zagubi rabotata“, izjavi premierot Nikola Gruevski koga gi prestavi izmenite na zakonite.

Spored poznava~ite, potrebno e ovoj ednogodi{en proben period da se iskoristi i za obuka i soodvetno zapoznavawe na novoprimeniot administrativec so procesot na rabota. „Obukata i voveduvaweto vo rabo-

16

Panovska – Bo{kovska.

Dopolnitelno, so izmenite se predviduvaat i visoki kazni za odgovornite {to ne ja zavr{ile rabotata na vreme. Tie }e iznesuvaat od od 1.500 evra za odgovorniot rabotnik do 15.000 evra za rakovoditelot. ОБЕЗБЕДУВАЊЕ ДОКУМЕНТИ ПО АВТОМАТИЗАМ Drasti~no poednostavuvawe so najavenite izmeni se predviduva vo postapkata pri vadewe odreden dokument. Edinstvena obvrska na gra|anite }e bide da dostavat barawe do nadle`nata institucija za negovo izdavawe, a potoa samata insti-

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

tucija }e treba da gi obezbedi site potrebni dokumenti. „So toa {to gra|aninot }e podnesuva barawe, a {alterskiot rabotnik po slu`bena dol`nost }e gi pribavuva potrebnite dokumenti, se kratat 150.000 doa|awa na {alter godi{no“, izjavi premierot Gruevski.

Poznava~ite komentiraat deka e potrebno, za golem del od javnite uslugi, da se sozdadat ednostavni modeli {to bi funkcionirale po elektronski pat. „Za golem del od javnite uslugi bi trebalo da se dizajniraat ednostavni modeli za ‘e-usluga’. Zamislete za eden izvod na rodeni, potvrda deka ne ste pod istraga ili li~na karta se gubat dragoceni denovi, a na Zapad se dobivaat elektronski za nekolku ~asa od doma! Da ne zboruvame za zloupotreba na ‘dr`avniot monopol’ za izdavawe na paso{ preku komercijalizacija - ako sakate itna postapka, a toa e sedum dena, }e treba da platite ‘samo 100 evra’ nadomestok, za ne{to koe dr`avata po definicija e dol`na da vi go izdade blagovremeno i so cena na ~inewe spored tarifata i zakonot za administrativna taksa“, veli profesorot Bexeti.

Kone~no, Bexeti predlaga vrabotenite vo javnata slu`ba soodvetno da bidat motivirani. Samo taka, spored nego, mo`e da se o~ekuvaat konkretni efekti. „Se u{te ima agencii vo koi higieni~arot, portirot ili voza~ot prima pogolema plata od profesor po matematika, hemija ili fizika vo sredno obrazovanie dodeka nekoj si na~alnik na oddelenie vo vakva ‘agencija’ i povisoka plata od minister ili univerzitetski profesor po biohemija. Toa e postojniot sistem kaj nas. Bez materijalna motivacija ne mo`e da se o~ekuvaat efekti“, komentira Bexeti.

Opozicijata obvini deka zad zakonskite izmeni, vsu{nost, se krie namerata na vlasta da vrabotuva partiski kadri vo administracijata.

Opozicijata gi ospori izmenite velej}i deka i taka natrupanata administracija, sega }e stane sigurno pribe`i{te za partiski zaslu`nite ~lenovi. No, realnite efekti od zakonskite izmeni, i ocenkata od Brisel mo`ebi }e bidat najdobar reper za toa dali Makedonija }e uspee 20 godini po svojata nezavisnost da izleze od senkata na glomazna, bavna i neefikansna administracija i }e uspee da dobie vistinski servis za gra|anite.

ПОЛИТИЧКИ ТУРБУЛЕНЦИИ

Антикорупционерите бројат ситно Членовите на институцијата конституирана да ја лови корупцијата и да го открива криминалот, добија црвен картон многу месеци пред да им истече мандатот. Според дел од експертите и актуелни и бивши антикорупционери, намерата е власта да си постави партиски луѓе во ова тело од Бојана Димитријевска

ANTIKORUPCIONERITE rakovodeni od Ilmi Selami brojat sitno. Do pretsedatelot na Sobranieto, Trajko Veqanoski e dostavena predlogodluka za oglasuvawe na imenuvawa ~lenovi na Dr`avnata komisija za spre~uvawe na korupcija. Ovaa predlog-odluka minatata nedela be{e objavena na sajtot na Sobranieto, a antikorupcionerite velat deka za nivnoto mo`no, porano razre{uvawe doznale od novinarite.

Predlaga~ot na vakvata odluka, pretsedatelot na Komisijata za pra{awata na izbori i imenuvawa, Ilija Dimovski, veli deka e zakonska i redovna postapka koja }e potrae, iako spored del od sega{nite i porane{nite antikorupcioneri na vlasta ì se brza da postavi partiski lu|e vo ova telo.

Obvrskite na ~lenovite na Dr`avnata komisija za spre~uvawe na korupcija zavr{uvaat vo noemvri. No, oglasuvaweto za novi ~lenovi da bide objaveno mnogu meseci pred istekuvaweto na mandatot, najverojatno ja dozvoluva fleksibilnosta na preodnoto re{enie vo izmenite i dopolnuvawata na Zakonot za spre~uvawe korupcija, spored koi, noviot sostav treba da se izbere vo rok od edna godina po nivno stapuvawe vo sila, odnosno do sredinata na noemvri godinava. ПОРАКА Pretsedatelot na Antikorupciskata komisija, Ilmi Selami veli deka so izmenite i dopolnuvawata na Zakonot za borba protiv korupcijata koi bea doneseni vo noemvri minatata godina na zakonodavnata vlast ì se davaat odvrzani race za da izbere nov sostav vo sekoj moment. Toj do-

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

17

dava deka nema da reagiraat i da se protivat na odlukata, bidej}i `estoko go napravile toa pred donesuvaweto na zakonskite izmeni. „Obvrskite na ~lenovite vo Dr`avnata komisija zavr{uvaat vo noemvri. Skusuvaweto na mandatot za samo eden den, a ne za pove}e meseci, samo gi potvrduva somnevawata deka vlasta saka da vnese partiski lu|e vo ova telo. No, bez ogled koga }e se slu~i noviot izbor na komisijata toa }e bide zaosnovano na za-

{nost nè stava na „stend baj“ i mo`e da se slu~i smena vo sekoj moment“, dodava Selami.

Porakata koja se ispra}a, kako {to veli Selami, so podranetata odluka vo vreme koga se zboruva za predvremeni parlamentarni izbori e lo{a ne samo vo doma{nata javnost, tuku i kaj me|unarodniot faktor, a toa e deka nema zainteresiranost za vistinska borba protiv korupcijata i kriminalot.

Selami veli deka, iako ima pravo

Што сработи сегашниот состав? Актуелниот состав на Антикорупциската комисија обелодени две крупни иницијативи. Побара разрешувањето на Ване Цветанов од функцијата директор на Управата за спречување перење пари, за% ради тоа што утврди дека имало злоупотреби во Управата. Владата ја прифати оваа иницијатива. Другата иницијатива беше за двојните функции, па така онаму каде што беше констатирано дека има судир на интереси, функционери% те мораше да се простат од една функција. Овој состав ќе биде запаметен и по одлуките за тројца високи функ% ционери. Комисијата не најде елементи за натамошно постапување во случаите на директорот на Управата за безбедност и за контра% разузнавање Сашо Мијалков, министерката за култура Елизабета Канческа%Милевска и на директорот за Јавна безбедност, Љупчо Тодоровски. Комисијата утврди дека проверката на имотниот лист на првиот ра% зузнавач покажала дека нема простор за одговорност за непријавен имот. За министерката за култура одлучи дека постапила во согла% сност со законот кога ги вратила парите што ги примила како хоно% рари за учеството во комисии. А Тодоровски, како што утврдија анти% корупционерите, немал хациенда во Нерези, како што се тврдеше.

kon“, veli Selami za „Forum“. „Pred donesuvaweto na Zakonot nie reagiravme, no bez ogled na sè vo Sobranieto se donesoa izmenite i dopolnuvawata. Tamu to~no stoi deka vo rok od edna godina mo`e da se slu~i smena na ~lenovite. Toa vsu-

18

za povtorno kandidirawe, nema da go stori toa, a dokolku go stori toa }e bide protiv negovata volja, edinstveno za da gi stavi parlamentarcite vo isku{enie. „Razmisluvaweto moe e deka ne treba da se kandidiram. No, ovie deno-

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

vi koga razmisluvam vo toj pravec, smetam deka dokolku se kandidiram toa e za da gi stavam vo isku{enie da vidam dali }e izberat lu|e koi{to navistina sakaat da se borat protiv vladinata namera da go izmeni zakonot koj predizvika silni opoziciski kritiki. Ako se kandidiram toa }e bide sprotivno na mojata volja“, re~e prviot antikorupcioner.

Spored nego, vo Makedonija se pravi sè za da se ozakoni korupcijata, a so toa kako {to veli, im se vrzuvaat racete na instituciite koi se borat protiv nea. „Mnogu ~esto se konstatira deka vo odredeni slu~ai ima korupcija, no mo`nostite za reakcija se nikakvi bidej}i seto toa e pokrieno so zakon. Naj~est vid e zakonskata korupcija. Tuka ne mo`ete ni{to, a karavanot vi vrvi“, izjavuva Selami.

Porane{niot ~len na Dr`avnata komisija za spre~uvawe na korupcija, Vawa Mihajlova, smeta deka ne e korektno porano da im zavr{i mandatot na aktuelnite antikorupcioneri. „Treba{e da se po~eka za da se otpo~ne so procedurata. Verojatno ova e nekoja namera na vlasta. Komisijata treba{e do kraj da si go istera mandatot. Vo oktomvri treba{e da po~ne procedurata za izbor na novi ~lenovi“, izjavi za „Forum“ Mihajlova. ЃАВОЛОТ Е ВО ДЕТАЛИТЕ Ekspertite {to gi poznavaat okolnostite komentiraat deka odlukata za smena na Antikorupciskata komisija e lo{a, bidej}i ne trgnuva od realnite potrebi, tuku od politi~ka agenda. Spored politi~kiot analiti~ar Albert Musliu, izleguvaweto na predlog odlukata za formirawe na nova ekipa koja }e go otkriva kriminalot e simptomati~na. „Ova e simptomati~no, zatoa {to Vladata ima nekoi svoi planovi, koi ne se vo ramkite na dr`avnata strategija, tuku vo ramkite na partiskite interesi. Ne e korektno. A od tuka izvlekuvame u{te edna pouka deka |avolot e vo detalite.

Mislam deka ova e del od predizbornite kalkulacii. Se insistiraat promeni i nekoi nezavisni tela treba da se popolnat so partiski lu|e“, izjavi za „Forum“ Musliu.

Predlogot za formirawe nov antikorupciski profesionalen sostav e staven kako to~ka na dneven

red na plenarnata sednica koja e zaka`ana za 15 mart.

Potpisnikot na inicijativata, Dimovski veli deka treba da se izberat odgovorni lu|e koi }e se borat so kriminalot. Dodava deka se odi vo redovna postapka i deka toa e proces koj }e potrae. „Mislam deka izminatite dva sostava imaa prili~no dobro vlijanie vo borbata protiv korupcijata.

Ne se somnevam deka i noviot sostav }e bide vo taa nasoka“, re~e Dimovski.

Dokolku parlamentot ja izglasa odlukata do sredinata na mesecot, koga e zaka`ana sednicata, toga{ mo`e da se o~ekuva deka Antikorupciska }e dobie novi ~lenovi do krajot na april. No, dokolku se slu~i da dojde do raspu{tawe na parlamentot, noviot sostav na Antikorupciska komisija bi trebalo da bide poznat vo septemvri ili oktomvri.

Antikorupciska komisija me|udrugoto e institucija {to go sledi i finansiraweto na izborite. I dokolku ima izbori koj }e ja kontrolira situacijata, aktuelniot sostav ili nov sostav?

Spored staroto zakonsko re{enie, mandatot na aktuelniot sostav na Antikorupciskata komisija treba{e da zavr{i vo fevruari 2012 godi-

na. So novite izmeni i dopolnuvawa mandatot na ~lenovite im zavr{uva na 13 noemvri godinava. Dr`avnata komisija za spre~uvawe na korupcija e formirana pred devet godini.

Жежок костен Владината намера да го изме ни Законот за спречување на корупција предизвика силни опозициски критики, но и неза доволство кај антикорупционе рите. И покрај реакциите, Со бранието ги изгласа измените и дополнувањата, па така по кратењето на буџетот на анти корупциската комисија, се скра ти и мандатот на членовите. Претседателот на Антикоруп циска комисја, Селами тогаш искоментира дека Владата, ставајќи рака врз Комисијата, создава правна и институци онална несигурност.

Se konstituira kako nezavisna so nadle`enost da gi primenuva utvrdenite merki i aktivnosti za spre~uvawe na korupcijata vo vr{eweto na vlasta, javnite ovlastuvawa, slu`-

benata dol`nost i politikata, merkite i aktivnostite za spre~uvawe na sudirot na interesi, merkite i aktivnostite za spre~uvawe na korupcijata pri vr{eweto na raboti od javen interes na pravnite lica vrzani so ostvaruvaweto na javni ovlastuvawa kako i merkite i aktivnostite za spre~uvawe na korupcijata vo trgovskite dru{tva. Taa e samostojna i nezavisna vo izvr{uvaweto na nejzinite zakonski nadle`nosti i ima svojstvo na pravno lice.

Iako formalno so imenuvaweto na ~lenovite, Dr`avnata komisija e formirana od Sobranieto, taa ne e sobranisko telo, nitu, pak, pretstavuva organ na Vladata.

Dr`avata treba seriozno da se bori so korupcijata. Toa e eden i od uslovite na EU. Ministerot za pravda Mihajlo Manevski tvrdi deka so intervenciite koi se napraveni vo Zakonot, Makedonija }e ima profesionalna komisija za borba protiv korupcijata.

Ocenkata za efikasnosta na borbata protiv korupcijata doa|a sekoja esen vo izve{tajot na Evropskata komisija. Oktomvri }e dojde brzo, a toga{ }e se znae i kolku zemjata postignala rezultati za da ja uni{ti korupcijata.

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

19

МУЛТИКУЛТУРАЛИЗАМ

Убавината на различностите Мултикултурализмот како можен концепт на општествено уредување е ставен на нова проверка по изјавите на некои европски политичари дека тоа е неодржлив модел. До& машите аналитичари велат дека тоа не важи за македонскиот случај, бидејќи разли& чностите имаат долга традиција на овие простори од Марија Дивитарова

STARATA ^AR[IJA vo Skopje otsekoga{ bila `ivopisno mesto. Tuka se rasfrlani sitni du}an~iwa prepolni so razli~na stoka, tuka se me{aat mirisite na }ebapi i grav~e, a na odredeni mesta mirisa na ko`a i drvo. Vo tekot na denot ovde e navistina razdvi`eno. Tuka se minuva~ite na koi ~ar{ijata im e pat do drugiot del na gradot, no i prodava~ite koi cel den go pominuvaat tok-

20

mu ovde. Ima Makedonci, Albanci, Turci, Vlasi...site se na kup~e i site se edno: esnafi, lu|e od ~ar{ijata. I site velat deka ~ar{ijata ne e toa {to bila nekoga{. „No i ova e dobro, za razlika od pred tri-~etiri godini“, velat du}anxiite. „Lu|eto po~naa povtorno da se vra}aat“, velat prodava~ite, zadovolni {to ~ar{ijata, sepak, funkcionira normalno.

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

A, pred to~no deset godini, taa 2001-va godina, vnatre{niot konflikt go peplosa `ivotot vo ~ar{ijata. Lu|eto, i Makedonci, i Albanci, i Turci, koi so godini bez strav doa|aa, odedna{ se izgubija. Gradot se podeli na dve. ^ar{ijata zamre.

Makedoncite izbegnuvaa da pominuvaat vo ovoj del. Isto i Albancite.

Site kako odedna{ da zaboravija deka, pred samo nekolku dena, za-

Starata skopska ~ar{ija

edno go piele utrinskoto kafe vo ~ar{ija.

Sega, koga se odbele`uvaat 10-godini od potpi{uvaweto na Ramkovniot dogovor so koj se okon~a voeniot konflikt, ~ar{ijata za`ivuva. Lu|eto bez strav doa|aat tuka. ^ar{ijata se ~ini kako edinstveno mesto kade {to multikulturalizmot nikoga{ ne bil doveden vo pra{awe.

No, somne`ite za funkcioniraweto na multietni~kiot model nikoga{ ne is~eznaa sosema. Osobeno se aktuelni posledniov period koga dvajca klu~ni evropski funkcioneri, germanskata kancelarka Angela Merkel i francuskiot pretsedatel Nikola Sarkozi javno ka`aa deka multikuturalizmot e propadnat proekt.

Pa, dali konceptot na multietni~nosta e samo ubava zamisla ili toa navistina mo`e da funkcionira vo praktika?

Dekanot na Pravniot fakultet vo Skopje, Bor~e Davitkovski, nema nikakva dilema deka multikulturalizmot e pridobivka na Makedonija i deka toj model otsekoga{ funkcioniral. „Imame multikulturalizam pet-{est veka. Tuka egzistiraat muslimani,

pravoslavci, katolici...tie se avtohtoni na ovie prostori i morame da gradime so`ivot“, veli Davitkovski za „Forum“.

Za nego, izjavite na Sarkozi i Merkel ne treba da se zemaat kako reper za makedonskiot slu~aj, bidej}i za Makedonija multikulturalizmot ne e nova ideja. „Zna~i, sosema e druga situacijata.

Nie ne sme uvezle lu|e, nemame od Avganistan ili lu|e od Al`ir. Kaj nas tie se rodeni i na drugi osnovi morame toa da go gradime i da go nadgraduvame. Vo Evropa tie se dojdenci, a kaj nas se na{i, avtohtoni, i mora nivnite etni~ki, jazi~ni, kulturolo{ki razli~nosti da dojdat do izraz“, objasnuva Davitkovski. ПОЛИТИЧКИ КОНТЕКСТ Na 13-ti avgust 2001 godina, toga{nite voda~i na ~etirite najgolemi partii od makedonskiot i albanskiot politi~ki blok, vo Ohrid go potpi{aa Dogovorot so koj se za{tituvaat od majorizacija pomalite etni~ki zaednici. „Vo prethodniot sistem, multikulturnata sodr`ina na Makedonija ne

be{e pokriena so soodvetni mehanizmi i pravni instrumenti koi bi ovozmo`ile kreirawe multikulturna prirodna celina soodvetno na nejzinata multietni~ka realnost“, napi{a politikologot Mersel Biqali, pet godini po potpi{uvaweto na dogovorot.

Toga{ Biqali sugerira{e deka e „osobeno va`no obrazovniot proces vo dr`avata da se prisposobi na multikulturniot kontekst, afirmiraj}i gi multietni~kata tolerancija i so`ivot“.

No, nekolku godini podocna, koga se napravi obid, decata od nemnozinskite etni~ki zaednici, vo prvite godini od {koluvaweto pokraj maj~iniot jazik, zadol`itelno da go u~at i makedonskiot, se krena golema vreva. Etni~kite zaednici toa go sfatija kako zagrozuvawe na nivnite osnovni prava, i eden vid asimilacija, pa proektot be{e ostaven za nekoi drugi vremiwa.

Sega, koga i vo evropski ramki se postavuva pra{aweto dali multikulturalizmot mo`e da `ivee, publicistot Kim Mehmeti veli: „Ne mo`e multikulturalizmot da e mrtov, vo nikoj slu~aj, oti svetot opstojuva vrz fundamentite na razli~noto, a

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

21

Od nemirite na skopskoto Kale

ne na uniformata, na istoto“.

Mehmeti dodava deka multikulturalizmot e skap proekt i zatoa, veli, toj ne mo`e da uspee vo zemji kako Makedonija. „Vo siroma{ni dr`avi ne mo`ete da realizirate multietni~ki koncept vo taa negova ~ista i dostoinstvena forma, oti toj ~ini, ~ini ekonomski. Toa podrazbira site jazici da se priznati, a seto toa ~ini pari. Siroma{nite dr`avi nikoga{ ne mo`at toa da go realiziraat“, veli Mehmeti za „Forum“.

Analiziraj}i go makedonskiot multikulturalizam, toj locira deka klu~ za uspe{no funkcionirawe na multikulturniot koncept e politi~kata volja. „Ne postojat nitu politi~ka `elba za toa, nitu ekonomski preduslovi.

No, pove}e mislam deka ne postoi politi~ka volja za toa. Po malku e `rtva multietni~kiot koncept na Makedonija na toa {to, sepak makedonskiot narod vo ovaa dr`ava go gradi svoeto minato i svojata idnina. Vo takvi okolnosti normalno deka stanuva zbor za entitet koj{to e pre~uvstvitelen koga i da sakate toj multikulturen kolorit da bide prv {to }e se vidi kako amblem na dr`avata, a ne toj na makedonskiot entitet. Vo takvi okolnosti e navi-

22

stina iluzorno Makedonija da zboruva za multietni~nost i multikultura“, veli Mehmeti. МАКЕДОНСКИ ИЗУМ Multikulturniot karakter na Makedonija nikoga{ ne bil sporen. No, {to zaradi dolgata tranzicija koja gi iscedi gra|anite, {to zaradi konfliktot od 2001-ta koj donese nedoverba me|u rali~nite etnikumi, ama pred sè zaradi odnesuvaweto na politi~kite partii, multikulturalizmot odnovo i odnovo e stavan na test.

Pokraj ova, ima i eden drug aspekt za koj zboruva Davitkovski, koj proizleguva od lo{oto razbirawe na celiot koncept, a koj e specifika samo za Makedonija. „Tuka imame u{te eden na{ izum, imame etni~ki partii. Nikade vo svetot nema etni~ka partija koja }e gi zastapuva interesite na odreden etnikum. Vo mnogu dr`vi toa e zabraneto so ustav. Toa ne smee da bide. A, nie toa go favorizirame i dobivme partii koi vikaat: nie se gri`ime za pravata na Albancite.

Ne gi gledaat individualnite prava tuku zboruvaat za kolektivni prava.

Non-sens e vo 21 vek da zboruvame za koelektivni prava. Toa teorijata

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

i praktikata go re{ija pred 150 godini“, veli Davitkovski.

Analiti~arite tokmu niz politi~ki agol go gledaat i posledniot incident na skopskoto Kale koga dve sprotivstaveni grupi, Makedonci i Albanci, fizi~ki se presmetuvaa zaradi izgradbata na Muzej – crkva.

Sega, izgradbata na objektot e stavena vo miruvawe. Ne se znae do koga.

Bidej}i u{te edna{ se poka`a deka me|uetni~kite odnosi, blagodarenie na politi~arite, sè u{te ne se zastanati na zdravi noze.

A, samo na stotina metri podolu od Muzejot-crkva e Skopskata ~ar{ija.

So onaa prepoznatliva razdvi`enost, taa, ~ar{ijata, potsetuva deka ubavinata e vo razli~nostite, a ne vo ednoli~nosta.

ЈАВЕН СЕРВИС

Чија е МРТ? МРТ низ годините наместо граѓански сервис кој ќе му служи на јавниот интерес, стана пинг&понг топче кое се удира лево & десно со палките на партиите. А сите кои играле пинг & понг знаат дека ако пресилно се удри, топчето пука и е бескорисно од Кристина Озимец

„BU[AVA AZBUKA“ i „Makedonski narodni prikazni“. Utrata na desetici generacii ne po~nuvaa bez niv. Celi oddelenski klasovi, de~iwa so svoite u~itelki, re~isi sekoj den go polnea prizemjeto na ogromnata zgrada na Makedonskata radio-televizija (MRT) vo devedesettite, samo za da u~estvuvaat vo „Yvon“. Na sre}ata na mladite ì nema{e kraj, koga }e se javea vo „[aram Baram“ za da raska`at basna, dodeka cela familija se smee i im ja gleda slikata na televizija. Xagorot ve}e go nema. MRT e odamna zaboravena od decata koi pravea vreva vo nejziniot hol. Televizijata, onaa najkredibilnata, koja }e postavi standardi, koja }e slu`i za primer vo mediumskata sfera e obvitkana od temen oblak, na koj mnogumina ne mu go gledaat krajot.

Servisot, koj zaradi ostvaruvawe na javniot interes, kako {to se veli vo Zakonot za radiodifuzija, e dol`en „da obezbedi programite {to se emituvaat da bidat za{titeni od kakvo i da e vlijanie na vlasta, politi~ki organizacii ili centri na ekonomska mo}, da ja razviva i planira programskata {ema vo interes na celata javnost i da proizveduva i emituva programi za site segmenti na op{testvoto bez diskriminacija, vodej}i pritoa smetka za specifi~nite op{testveni grupi, i da se gri`i niz programite da reflektira razli~ni idei“, ima problem so realizacija na vakvite odredbi.

Ne stivnuvaat nitu reakciite na gra|anite otkako be{e re{eno UJP da pomogne pri naplatata na mese~nata radiodifuzna taksa od 130 denari. „Ako mi veruvate deka ne gledam MTV. [to da gledam? Pokraj tolku kanali na kabelska televizija ne mi pa|a na pamet da gledam ne~ii kampawi i stari sodr`ini na taa televizija. Ne im pla}am taksa, pa ako treba neka tu`at“, izrevoltirano

izjavi za „Forum“ edna gra|anka.

Eftim Ga{tov, izvr{en direktor na MRT, za „Forum“ izjavi deka za `al pogolemiot del od sredstvata zasega MRT gi tro{i za da plati stari dolgovi i neplateni obvrski koi so godini nanazad se talo`ele. „MRT gi prezema site aktivnosti za kompletna revitalizacija. Vo momentov se raspi{ani tenderi za nova oprema vo HD tehnologija, reporta`na kola DSNG vozilo, nekolku studija 'master kontrol'. Vo delot na finansiraweto se izborivme da dobieme kompletna nezavisnost, a {to se odnesuva do programskite sodr`ini samo }e napomenam momentalno sme me|u trite najgledani televizii i me|u trite najslu{ani radija“, veli toj.

Spored poznava~ite, mediumskiot prostor vo Makedonija namerno e postaven na nezdravi osnovi, za mediumite da bidat zavisni i polesno da se kontroliraat finansiski. „Ovaa Vlada, a i prethodnata, imaa neseriozen odnos kon javniot servis. Zamislete, da ne be{e Evrop-

skata komisija, vlasta }e ja tera{e MRTV pod ste~aj, }e ja zatvora{e. ]e bevme prvata zemja vo Evropa, bez javen servis. Sakam da vi go dolovam odnosot na politikata kon javniot servis. Sega{niot sistem na funkcionirawe na MRTV, gledano od organizaciska postavenost, ne e lo{, me|utoa toj {to go pravel zakonot zaboravil na eden moment ne predvidel nezavisni izvori na finansirawe“, veli za „Forum“ Naser Selmani, pretsedatel na Zdru`enieto na novinari na Makedonija (ZNM). Toj zabele`uva deka ne mo`e da postoi nezavisna ureduva~ka politika ako ne postoi finansiska nezavisnost. „Prethodno Vladata i drugite institucii ne im pomagaa da ja sobiraat taksata, i tie prakti~no kolabiraa, nemaa sredstva. Vladata potoa direktno pomogna so sredstva za MRTV da mo`e da funkcionira i da isplati plati. Vo vakva situacija, ne mo`e da se o~ekuva nezavisnost, i taa ku}a da bide servis na gra|anite“, smeta Selmani, koj do-

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

23

posilna. Znaete, odamna izlegov od MRTV ama ne bi me iznenadilo i sega tamu da ima partiski aktivisti na opozicijata koi se do`ivuvaat kako „`rtvi“ i koi ~ekaat promena na vlasta za da gi „naplatat“ svoite „maki“. I ednite i drugite odat po partiski {tabovi - referiraat, kukaat i ~ekaat „nagrada“, veli taa.

Spored nea, za `al, pome|u ovie dve „ambiciozni“ grupacii se nao|aat kolegite-novinari, profesionalcite koi sekoj den go pravat nevozmo`noto: rabotat vo uslovi na postojan mobing, stres, malku se plateni. „Tie se nositelite na ona {to e programata na MRTV. A taa ne e mala, nitu e ednostavna, da se razbereme.

И умрените да платат такса!

dava deka ulogata na medimite e su{tinska za razvojot na edna funkcionalna demokratija. Pretsedatelot na ZNM e za~uden od kade doa|a tolkaviot poriv na na{ite politi~ki partii, za da se kontrolira sekoj zbor koj }e se napi{e ili ka`e. „Od kade tolku strav od mediumite?

Tuka se postavuva edno klu~no pra{awe. Zarem tolku lo{o rabotat, i zarem tolku neodgovorno gi tro{at na{ite pari?“, pra{uva Selmani. НЕМА КРИТИЧНА МАСА Postoi nedostig od kriti~na masa koja bi dovela do promeni vo MRT i bi im dala znak na partiite deka ne mo`at taka lesno da go kontroliraat javniot servis, smetaat poznava~ite. „Ednostavno cela javnost prifatila deka javniot servis treba da ì slu`i na vlasta, {to e edna neverojatno izvrtena slika. Javnosta reagira samo za taksata, vrabotenite samo za platite. Vo Slovenija koga vlasta proba na javniot servis da mu stavi direktor po nivna linija, vrabotenite {traj-kuvaa i ne go dozvolija toa“, veli za „Forum“, Jadranka Kostova, glaven urednik na nedelnikot „Fokus“. Taa smeta deka kako {to nema otpor od samiot ja-

24

ven servis odnatre za promeni, ne gleda mnogu vreva i reakcii za promeni nitu odnadvor. „Vnimanieto ni go odvlekuvaat slu~uvawata so privatnite televizii, i kako da se naviknavme deka e normalno javniot servis da ì slu`i na partijata koja e na vlast, koja i da e taa. Ne gledam ni nekoj pritisok odnadvor, ima pove}e od 6.000 nevladini organizacii, a od civilniot sektor ne sme ~ule da pokrenat ne{to. Samite partii, osobeno pomalite, isto taka, nemaat nikakva inicijativa za ova pra{awe“, veli Kostova.

Sepak, niskata gra|anska svest za vra}awe na MRT vo racete na gra|anite e samo del od problemot. Tamara ^ausidis, sindikalen lider na novinarite, veli deka e mnogu va`no javnosta da ne stekne vpe~atok deka partiite so sila i zakana gi pritiskaat lu|eto vo javniot servis, a ovie demek ne se davaat, pa popu{taat pod pritisokot. „Ne. Za toa tango se potrebni dvajca i za `al taa igra odamna trae. Onie koi se na partiska zada~a da ja menaxiraat ku}ata sami si zadavaat obvrska da ja branat vladata i rakovodnata garnitura. Kako {to se simnuvate podolu po rakovodnata skala }e vidite deka cenzurata e

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

И да има и да нема телевизор, гледал или не, сметките за МРТ пристигаат. Неколку граѓани кои имаат регистрирано невла дини организации на домашна адреса, се пожалија во „Форум“ дека им пристигнале двојни сметки од УЈП за наплата на радиодифузната такса, една за домаќинството и една за здру жението. Иако има најави дека според Законот за радиодифу зија, НВО нема да мора да пла ќаат такса, тие се збунети што да прават со веќе пристигна тите сметки. Со години нана зад, граѓаните се жалат дека таксата пристигнува дури и на лица кои се починати, па во станот кој го оставиле зад се бе, не живее никој. Управниот одбор на МРТ за оваа ситуаци ја констатираше дека тие не маат обврска да ги бараат по томците на починатите должни ци за радиодифузна такса, би дејќи регулирањето на наслед но правните односи е во ра цете на наследниците и МРТ нема информација за тоа до каде е постапката. „Обврската не се однесува на физичко ли це туку на семејно домаќинство и истото е обврзник за плаќа ње на радиодифузна такса, освен во случаите кога во ста нот (куќата) во кој/а што живе ел починатиот повеќе никој не живее“, пишува во соопште нието.

Tuka se i ve~nite honorarci - lu|e bez raboten status so rabotni obvrski kolku planina. Tie rabotat i za onie drugite, koi toa ne go pravat. Tuka se i lu|eto so dogovor na delo - zloupotrebena kategorija od Zakonot za rabotni odnosi so koja vrabotenite se dr`at na kratok remen - odi pa buni se ako se bori{ za re{enie. Toa se uslovite vo koi funkcionira na{iot pretendent za titulata ‘javen servis’”, re~e ^ausidis za „Forum“. ЌЕ ИМАМЕ ЛИ НЕКОГАШ ХТВ?

Mo`nostite za Makedonija vo brzo vreme da dobie javen servis kako HTV ili, pak, RTS, zasega mo`at da gi vidat samo nepopravlivite optimisti. Mnogu o~i za promeni i pridvi`uvawa vo mediumskata sfera voop{to, se vpereni kon novoformiraniot Sindikat na mediumskite rabotnici i novoizbranoto rakovodstvo na ZNM. Pretsedatelot na ZNM, Selmani, veli deka prv ~ekor koj treba da se prezeme za da se revitalizira ovaa ku}a e da se obezbedi nezavisen izvor na finansi-

rawe. „130 denari taksa e premalku. Taa suma nema da ì ovozmo`i na MRT da ima dovolno finansii za normalno da funkcionira. Spored iskustvata od drugi zemji, taksata bi trebalo da bide najmalku pet evra“, predlaga Selmani. Toj dodava deka ZNM }e se trudi da ja animira javnosta i me|unarodniot faktor, bidej}i MRT zaostanuva i tehnolo{ki, za {to bi mo`ele da se baraat donacii, no prvo mora da se dade „aut“ za partiite. „Sigurno }e pobarame da se preispita kako se iskoristuvaat tie dupki vo zakonot so koi vlasta i sega{nata i taa prethodnata, ufrluvaat svoi lu|e vo rakovodnite organi, za da mo`eme da izgradime filtri ova da se spre~i. Sepak, ako nema politi~ka volja, vie kakvi sakate zakoni donesete, tie }e najdat na~in toj sistem da go sru{at“, re~e Selmani. Toj dodava deka ima informacii deka vo izminatiot period mnogu me|unarodni institucii sakale da ì pomognat na MRTV, i so oprema i so obuka, no ona {to nedostiga e politi~kata volja, i navistina po-

litikata da se trgne od direktnoto vlijanie na rabotata na MRTV. „Ako toa se obezbedi, najlesen na~in da se trgne politikata e da se obezbedat pari i da se predvidat transparentni proceduri za izbor na rakovodnite organi, i se razbira i ot~etnost pred gra|anite“, veli toj. Na krajot, mora da se krene svesta kaj samite novinari, bidej}i slobodata ne e ne{to {to se dobiva edna{ i potoa se dava; taa se steknuva. „Ne mo`eme da o~ekuvame deka politi~kite garnituri so vakva mentalna struktura kako ovie vo Makedonija, preku no} }e se osvestat i }e re~at eve novinarite imaat pravo, neka bidat nezavisni.

Novinarite treba da sfatat deka za nivnata sloboda moraat da se borat sekoj den“, pora~uva Selmani. Ekspertite pora~uvaat deka partiskite igri so MRT mora da prestanat. Vra}aweto na javniot servis vo racete na gra|anite treba da se slu~i vo najbrz mo`en rok, {to direktno }e vlijae vrz postignuvawe na balansot vo mediumskata sfera vo Makedonija.

ФЕРИДЕМОКРАТСКИ БЕЛЕШКИ

Што не разбираат граѓаните на Македонија, а Министерството се „прави на Тошо“? Ферид Мухиќ ZAKONOT za visokoto obrazovanie e proturkan niz sobraniskite klupi!

Nasproti avtonomijata na akademskiot sektor, tradicionalno garantirana so legislativata i na me|unarodnoto pravo i na makedonskoto zakonodavstvo, od osnovaweto na prviot univerzitet vo dr`avava, vo vremeto na socijalizmot, sprotivno na argumentite na razumot, so ignorirawe na akademskata javnost i univerzitetskiot senat, vo otsustvo na opozicijata! No zatoa, so visoka poddr{ka od gra|anite, koja spored nekoi istra`uvawa se dvi`i pove}e od 80 otsto. Ne e ni prviot ni posledniot zakon koj promovira pogre{no, nepravedno i duri, op{testveno {tetno re{enie! Isto taka, ne e ni prv, ni posleden zakon koj ja dobiva poddr{kata na celosno dezinformirani gra|ani koi ednostavno ne razbiraat za {to stanuva zbor, namerno zavedeni od Vladata koja se „pravi na To{o“ i so silna mediumska poddr{ka uporno go forsira re{enieto koe odi vo polza na na{ata {teta. Aferim, airlija, na zdravje, za mnogu godini!

Deka gra|anite lesno podlegnuvaat na manipulacii lansirani po pat na mediumski pritisoci, koi, pak, sistematski povtoruvaj}i gi istite stereotipi kako mantri, crnoto go pravat belo, a beloto crno, (neka ni bide dozvolena ovaa aluzija na Aristotelovata klasi~na definicija na vistinata spored koja vistinata e odnos na korespondencija na iskazot so faktite, taka {to: „...da ka`e{ deka crnoto e crno, a beloto e belo, zna~i da tvrdi{ vistina; i obratno, da tvrdi{ deka beloto e crno i crnoto e belo, zna~i da izre~e{ laga...“), postojat bezbroj primeri. Taka imbecilniot stereotip za takanare~eniot „Domino efekt“, i „prelevawa na konfliktite“, spored koi dr`avite, narodite i lu|eto se najobi~ni drveni ili plasti~ni domini, ta koga }e ja turne{ prvata, site ostanati koi se naredeni edna do druga, nu`no pa|aat!? Izmislen so cel na lu|eto da im ja izbri{e sekoja pomisla na toa deka se svesni, avtonomni akteri so svoi motivi, planovi, strate{ki programi i vrednosni sistemi,

ovoj notoren logi~ki monstrum e progoltan ne samo od gra|anite koi sekojdnevno poslu{no ja goltaat svojata dnevna doza mediumski lagi i besmislici od site mediumi, tuku duri i od seriozni socijalni misliteli i istra`uva~i, i toa so lesnotija pogolema od onaa so koja na dnoto od matnata reka nekoj som vkopan vo svojata tiwa go golta mamecot zaedno so jadicata! Taka, na primer, namesto vo krvavoto i nasilno raspa|awe na Jugoslavija, da sogledaat ona {to taa i be{e - jasna geopoliti~ka strategija i ekonomsko-socijalna programa, sistematski podgotvuvana i poddr`uvana so site sredstva od cela niza konkretni „igra~i“ - denes site slepo veruvaat vo najevtina prikazna za nekakvi si nesmasno turnati „domini“, koi ete, padnale, za{to morale da padnat soglasno na zakonite na fizikata!? Kako toa da ne padnaa „dominite“ vo Avstrija, Ungarija, Italija, Romanija, Bugarija, Grcija, Albanija, koi site do edna bea direktno povrzani so „turnatata niza“, i kako nitu vo edna od ovie zemji ne se „preleaja“ konfliktite – za toa nitu nekoj se pra{uva, nitu nekoj razmisluva! Istoto va`i i za sega{nite „domini“ i „prelevawa“ vo zemjite od Severna Afrika, koi ni najmalku ne ja pomatija stabilnosta na Izrael, [panija, Saudiska Arabija...

Konfliktite se planiraat, podgotvuvaat i pomalku ili pove}e kontrolirano se predizvikuvaat i realiziraat vo odnapred podgotveni regioni – taa vistina treba da se sokrie i sosema izbri{e od svesta na kriti~kiot um na lu|eto! – i so nedovetnite „domino teorii“ toa najuspe{no se pravi.

Za `al! Istiot model na manipulirawe na gra|anite so iskrivuvawe na elementarnata logika i falsifikuvaweto na faktite se primenuva i vo slu~ajot so avtokratski doneseniot i nedemokratski isturkaniot zakon za visokoto {kolstvo! Ako be{e ka`ana vistinata, imeno, deka univerzitetot i visokoto obrazovanie se avtonomni segmenti na socijalnata realnost na ovaa, kako i na sekoja druga dr`ava, gra|anite lesno }e ja sogledaa izmamata! Za poajsnuvawe: crkvata i dr`avata se isto taka segmenti na edinstvena socijalna realnost na sekoja, pa i na na{ata dr`ava, no nivniot odnos e definiran vrz postulatot na odreden stepen avtonomija. Toa, od

edna strana, zna~i deka crkvata ne mo`e da dejstvuva sprotivno na op{tite zakoni va`e~ki za site; no isto taka, toa zna~i i deka dr`avata ne mo`e da intervenira vo avtonomijata na internite, jasno definirani ingerencii na crkvata! Nitu eden organ, pa ni Ministerstvoto za veri, ne mo`e da menuva niedna bukva vo doktrinite na religiite, kako {to ne mo`e ni da nametnuva merki so koi }e gi regulira i odreduva vnatre{nite odnosi, koi soglasno zakonot, ostanuvaat vo kompetencija na crkvata. Sve{tenikot koj raboti dobro, napreduva, i sve{tenikot koj ne raboti dobro, se kaznuva, spored avtonomnite propisi i institucii na crkvata; kako {to crkvata ne mo`e da opredeluva koi politi~ki akti da se glasaat, a koi da se otfrlat vo Parlamentot; i kako {to crkvata nema pravo na glas vo izborot i ocenka na rabotata na vladini funkcioneri, ministri, {efovi, ambasadori, dr`avni sekretari; taka isto i univerzitetot ne mo`e toa da go stori po nikakov legitimen pat! No, i toa e klu~ot na nedorazbirawe na ovaa odluka na vladata, popravo, na manipuliraweto i dezinformiraweto na javnosta: kako {to Univerzitetot ne mo`e legitimno da ja evaluira rabotata na Parlamentot, kvalitetot na rabotata na ministerot ili na slu`benicite vo resornoto ministerstvo, taka, sosema istoto va`i i obratno! Zakonski e regulirano deka sodr`inata na nastavnite programi, reforma na univerzitetot, ocenka i evaluirawe na rabotata na nastavniot kadar, nikako ne mo`e da go vr{i nitu ministerot, nitu Ministerstvoto za obrazovanie, tuku seto toa ostanuva zakonsko pravo i obvrska isklu~ivo na Univerzitetskite organi!

Toa e vistinata za upadot vo avtonomijata na visokoto obrazovanie i za pre~ekoruvaweto na zakonskite ovlastuvawa od strana na Vladata i Ministerstvoto za obrazovanie! Toa e ona {to ne im be{e dozvoleno na gra|anite da go razberat! Vo prilog na ova nezakonsko kr{ewe na avtonomijata od strana na Vladata i resornoto Ministerstvo, bezdrugo ne bi bile ni 8 otsto od gra|anite, ako ne bea dovedeni vo zabluda tokmu od istata taa Vlada koja uporno se pravi „na To{o“. Za svoja korist, za inaet na vistinata, i na {teta na celoto op{testvo!

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

27

ХРВАТСКИ АНТИВЛАДИНИ ПРОТЕСТИ

„Косор оди си!“ Сите леви и десни политички опции во Хрватска со денови се свртени кон улиците и плоштадите на поголемите градови каде што демонстрациите сериозно се закануваат да излезат и да ги надминат координатите на демократски легитимен протест. Главно барање е смена на Владата

EKSPLOZIJATA NA protestite koi kako oktopod se pro{iririja niz pove}e hrvatski gradovi sè poseriozno ja branuva ne samo {irokata javnost, tuku i centrite na politi~ka mo} vo vladeja~kata partija HDZ i vo vladata. Permanentnite politi~ki tenzii i konfrontacii vo gradovite, od Zagreb, preku Rieka i Pula do Split i Dubrovnik posebno se obremeneti so deficit na artikulirani politi~ki barawa i konfuzniot socijalno-statusen korpus na demonstrantite, me|u koi, navidum se sploteni mo{ne razli~ni i disperzni strukturi na gra|ani. Od druga strana, so denovi be{e problem da se prepoznaat vistinskite barawa na gra|anite i zdru`enijata koi protestirat.

Sepak, nabquduva~ite donekade vozdr`ano i vnimatelno, identifikuvaa dinami~ni promeni, dvi`ewa i hibridna evolucija vo barawata koi simultano dominirale i dominiraat na protestite, i ne se vo direktna korelacija so profilot na demonstrantite. Imeno, od barawata koi pred edna nedela prvenstveno bea fokusirani na aktuelniot me|unarodno-praven rebus okolu sudbinata na hrvatskiot branitel Tihomir Purda, ne{tata eskaliraa vo protesti protiv EU i hrvatskiot vlez vo Unijata, so dopolnitelen i re{itelen stav protiv hrvatskata politika na dobli`uvawe vo regionot i etablirawe na prijatelski odnosi so Srbija i drugite sosedi vo neposrednoto opkru`uvawe. I kone~no, vo toj kontekst kako da se iskristalizira i centralnoto barawe za osta-

28

vka na vladata i premierkata Jadranka Kosor, {to navodno od delumno razli~ni gledni to~ki go baraat site u~esnici na pove}ednevnite protesti. Vo toj ambient dojde i do bezredija, se palea znamiwata na EU, partiskite znamiwa na SDP i HDZ, se frlaa kontejneri vrz specijalnite policiski edinici. Analiti~arite od razni politi~ki proveniencii se obidoa da gi identifikuvaat vistinkite i idejnite akteri na protestite pri {to, kako {to velat vo oficijalnite izvestuvawa od EU, samo dopolnitelno gi krenaa tenziite i ja zgolemija konfuzijata. Vo sekoj slu~aj, kako vistinski akteri vo site fazi na dosega{nite protesti, pokraj famoznite „fejsbukovci“ kako „tehnolo{ki“ inicijatori na protestite, evidentirani se takanare~enite braniteli, nekoi marginalni politi~ki partii me|u koi i partijata na penzionerite, i edna zasega fluidna politi~ka kategorija apostro-

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

firana kako „ekstremna desnica“ koja so svojot destruktiven potencijal gi nadminuva ramkite na site legitimni demokratski institucii i dvi`ewa. Se razbira, vo taa politi~ka konstelacija dojde do beskrupulozni insinuacii, obvinuvawa i navredi me|u politi~kite eliti, me|u desniot i leviot hrvatski politi~ki blok, me|u vlasta i opozicijata.

Najprisebni ostanaa nabquduva~ite i oficijalnite pretstavnici na EU koi se obidoa i sè u{te se obiduvaat da gi potsetat Hrvatite deka zaklu~uvaweto na pregovorite so Unijata ne e dovedeno vo pra{awe sè dodeka protestite i demonstraciite ostanat vo ramkite na demokratski afirmiran i legitimen institut. СКРИЕНА ОПАСНОСТ Hrvatskiot pretsedatel Ivo Josipovi} smeta deka pravoto na miren protest e ustavno pravo i temel na demokratijata.

„O~igledno del od hrvatskite gra|ani sakaat javno da go izrazat svoeto nezadovolstvo od ekonomskata i op{tata op{testvena sostojba. Pri~inite za toa ne e te{ko da se prepoznaat. Zatoa politikata mora da go slu{a glasot na narodot i odlu~no da gi smeni negativnite trendovi, prvenstveno ekonomskite. Bez ogled na toa {to del od demonstrantite e nasilen, ne veruvam deka nasilnicite mo`at da go prezemat vodstvoto na protestite. Nasilstvoto e {tetno, nedopustlivo i nedemokratsko. Toa mo`e mnogu lesno da se zloupotrebi za netransparentni politi~ki celi. Zatoa sum uveren deka sigurnosta i stabilnosta na zemjata ne se dovedeni vo pra{awe“, veli pretsedatelot Josipovi} za protestite po Hrvatska.

Poznava~ite na prilikite smetaat deka stabilnosta na dr`avata vo prv red ja zagrozuva nedostigot od reformi i lo{ite ekonomski trendovi, pred sè visokata stapka na nevrabotenost i besperspektivnosta na mladite. Se poso~uva i deka eventualnata opasnost od op{toto nezadovolstvo da gi izvadi na povr{ina najekstremnite politi~ki idei i grupi. No, vakvata skriena opasnost, se ocenuva deka iako postoi, ne e golema, bidej}i najgolemiot del od demonstrantite ne dozvoluvaat nedemokratski i nasilni metodi.

Analiti~arite smetaat deka objavuvaweto na denot na izborite mo`e da gi smali tenziite vo dr`avata.

Josipovi} smeta deka definiraweto na datumot za izbori, vo ovaa situacija bi gi namalilo tenziite, a na Vladata toa bi ì pomognalo mirno da gi zavr{i pregovorite so Unijata. Ne bi smeelo da se dozvoli pre-

dizbornite sudiri da go zagrozat uspehot na referendumot za EU. Opoziciskiot lider Zoran Milanovi}, smeta deka narodot na ulica bara predvrmeni izbori i tie bi trebalo da se odr`at {to pobrzo. „Barame od premierkata Kosor da najavi koga }e bidat izborite. Nie ne sme Libija, ne sakame predavawe na vlasta na ulica. Hrvatska ne mo`e da ~eka godina dena do slednite izbori. Niv morame da gi odr`ime vo razumen rok, {to ne mora da zna~i denes ili utre, ili za mesec dena, bidej}i izborite treba da se podgotvat“, veli pretsedatelot na najgolemata opoziciska partija SDP, Milanovi}.

Po nekolku dena od po~etokot na protestite, se oglasi premierkata Jadranka Kosor. Taa veli deka jasno e deka spored zakonite i Ustavot, izborite se predvideni do krajot na ovaa i po~etokot na idnata godina. „Toa i }e bide taka. Za izborite odlu~uva vladeja~koto mnozinstvo, za izborite se odlu~uva tamu kade {to predviduva Ustavot, a ne na ulica.

No, sekoj ima pravo na protesti, a onie koi ja vodat dr`avata moraat ne samo da slu{aat, tuku i da slu{nat ona {to se zboruva na protestite i ona {to se ispra}a kako poraka do Vladata“, istakna premierkata Kosor, koja dodade „protesti da, nasilstvo ne“. ФИКСИРАЊЕ ДАТУМ ЗА ИЗБОРИ Aktuelnite protesti, pokraj toa {to signaliziraat mo`na po{iroka kriza vo politi~kiot sistem, stanaa glavna tema na politi~kite analizi.

Pred sè mnogu te{ko e da se locira

Протестите нема да бидат пречек за ЕУ Како посебно прашање се наметнува релацијата на Хрватска со ЕУ, односно во кој степен актуелните протести можат да ја оддалечат земјата од толку посакуваната цел. Многумина од хрватските ана% литичари сметаат дека самите протести не би требало да предиз% викаат сериозна штета, бидејки демонстрациите како такви прет% ставуваат легитимна институција во модерните демократии. Од Ев% ропската делегација стигна абер дека протестите не можат да и’ наштетат на Хрватска. „Доколу демонстрациите се во согласност со законот, тогаш се за% конски. Протести се случуваат во многу земји од Унијата“, смета шефот на Делегацијата на ЕУ, Пол Вандорен. Според него, темпото на преговорите за влез на Хрватска во Унијата зависи од квалите% тот и брзината со која Хрватска ќе исполни се’ што е потребно за затворање на отворените поглавја, а не од протестите. Проблем ќе биде само доколку Хрватска не ги исполни барањата во финалната фаза од затворањето на преговорите со Унијата.

nekakva politi~ko-ekonomska povrzanost na nastanite vo Hrvatska so onie vo Libija, Egipet, Al`ir... Vo Hrvatska postojat mnogu heterogeni strukturi na u~esnicite na protestite, no situacijata donekade e jasna. „Protestite vo Hrvatska imaat dve glavni strui, ednata e organizirana preku Fejsbuk, a drugata ja organizirale branitelskite zdru`enija. [to se odnesuva do prvite, tuka ne postoi nikakva konzistentna programa, nitu barawe, osven ona za smena na Vladata. Dobro, vladata sekako treba da se smeni, no bez nasilstvo vo tie protesti“, smeta Vesna Pusi}, pretsedatelka na Nacionalniot odbor za sledewe na pregovorite so EU. Taa posebno go potencira faktot deka golema dobivka e {to vo dosega{nite protesti ne se vklu~i opozicijata, {to go odobruva golem del od demokratskata javnost.

Profesorot Damir Grubi{a smeta deka vladeja~kata garnitura e vo seriozen ras~ekor so realnosta. Spored nego, vladeja~kata HDZ kako da ne e svesna deka razmerite na antikorupskciskata kampawa se bran koj }e gi odnese so sebe. „Toj bran ne gi nosi samo onie ~ii korupciski dejsnosti se otkrieni, tuku i onie koi za tie dejnosti znaele, a ni{to ne prezemale. Onie koi navodno ni{to ne znaele, treba da se smenat, bidej}i se nesposobni“, smeta Grubi{a. Za nego, ednistven izlez od ovaa te{ka i haoti~na situacija e fiksirawe na datumot za izbori. Dokolku pak, Vladata ne se odlu~i na odreden datum za izbori, toga{, spored Grubi{a, okolnostite }e ja nateraat na predvremeni izbori. Toj smeta deka datumot na redovnite izbori mo`e da se odredi vedna{, a vladata ima na raspolagawe {irok dijapazon datumi - od avgust godinava do krajniot zakonski rok - fevruari 2012 g..

Profesorot Bert [alaj od Fakultetot za politi~ki nauki vo Zagreb veli deka ne se pla{i deka }e dojde do nekoi pogolemi demonstracii ili nasilstvo, tuku se pla{i deka i natamu }e se `ivurka do slednite izbori, deka ekonomskata kriza sè pove}e }e se prodlabo~uva i toa bez kakvi bilo pomestuvawa vo vladinata ekonomska politika. „Gra|anite ne gledaat nikakvo pridvi`uvawe, a Vladata se zanimava so marginalni raboti. No, protseti sigurno }e ima i natamu, a godina dena, kolku {to teoretski ostanuva do izborite, e sekako dolga i toa nikako ne e dobro“, smeta [alaj.

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

29

Одмазда од небото Либискиот диктатор Моамер Гадафи отсекогаш обрнувал посебно внимание на неговите воздушни сили и ги пополнувал со најверните следбеници и им обезбедувал најдобра обука и опрема. Неодамнешното бомбардирање на Брега е само мал вовед во вистинската моќ за разурнување што ја имаат неговите воздушни сили

IAKO GOLEM DEL od libiskata armija prebegna na stranata na buntovni~kite sili, se ~ini deka avijacijata mu ostana re~isi celosno lojalna na Moamer Gadafi. Taa e sega glavniot faktor {to go odr`uva re`imot i najgolema opasnost za buntovnicite koi go kontroliraat isto~niot del na zemjata. Libiskata voena avijacija e sostavena od okolu 18.000 ma`i i `eni, od koi pove}eto se zakoraveni poddr`uva~i na re`imot. Ovoj eliten armiski rod, za koj se regrutirani lu|e koi se

30

stoprocentno lojalni na re`imot i ~lenovi na plemeto na Gadafi, Gadadfa, kako i na sojuzni~koto pleme Magaria. Tie dosega poka`aa slepa poslu{nost kon svojot gaven komandant. Samo nekolkumina piloti i oficeri od ovoj rod preminaa na stranata na buntovnicite. Za vozvrat na nivnata lojalnost, Gadafi sekoga{ za niv obezbeduval najdobra obuka i oprema. Spored nekoi izve{tai, ogranokot na borbeni avioni na avijacijata e sostaven od okolu 100 mlazni avioni „MiG 21“

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

i „MiG 23“, kako i od 15 lovci „Mira` F-1“ i 40 „SU 22“. Se veruva deka voenite magacini se ispolneti, do tavanot, so boeva municija za ovie avioni.

Spored izve{tajot na Centarot za strate{ki i me|unarodni studii od Va{ington, proektilite na ovie avioni poteknuvaat od arsenalite na porane{niot Sovetski sojuz ili od poskore{no rusko proizvodstvo.

Vo ovoj izve{taj, isto taka, se veli deka i libiskata protivvozdu{na odbrana e mnogu dobro opremena.

Kako {to izjavi vo intervjuto za britanski „Ekonomist“ general Dejvid Deptula, koj neodamna se penzionira od funkcijata ekspert za vozdu{ni sili vo Pentagon, dokolku Zapadot se re{i da vovede „zona na zabraneti letovi“ vrz Libija, libiskite proektili zemja - vozduh (SAM) bi mo`ele da pretstavuvaat seriozna zakana za mlaznite avioni na sojuznicite.

Avionite na libiskata avijacija se

rasporedeni vo 13 bazi {irum zemjata. Vo ovie bazi se smesteni i borbenite helikopteri od rusko proizvodstvo „Mi-25“, koi se smrtonosno oru`je i vo borbite na otvoren prostor i pri urbani borbi. Buntovni~kite sili koi napreduvaat kon Tripoli bi trebalo naskoro da o~ekuvaat masivnata ognena mo} na ovie helikopteri da se isturi vrz niv.

Na krajot, sepak, mo`e da se poka`e deka odlu~uva~ki faktor vo ovaa

bitka se golemiot brojvoeni transportni avioni, koi Gadafi gi kupi od ruski i od amerikanski proizvoditeli. Za samo nekolku ~asa, sedumte eskadroni na helikopteri i transportni avioni mo`e da gi prenesat vladinite sili i zasiluvawata do mestoto na bitkite na koja i da e to~ka vo ovaa golema dr`ava.

Buntovni~kata armija koja se formira na istokot na zemjata nema re~isi nikakvo orudie so koe bi im

САД ги мери опциите Американските воени планери разгледуваат цела на удар на либиските сили. Оваа флотила може да низа опции за можниот одговор на крвавите напа послужи и како современ пример на „дипломатија ди на либиската армија врз бунтовниците кои се со воени бродови“, чија цел би била да ги охрабри обидуваат да го отстранат полковникот Моамер бунтовниците и да ја растресе самодовербата на Гадафи од власта. силите лојални на Гадафи и на платениците, па ду Секретарот за одбрана на САД, Роберт Гејтс и ри, можеби и да предизвика воен удар во самата повеќе високи офицери на армијата на САД пре палата на Гадафи. дупредија на политичките опасности ако Америка Ако претседателот Барак Обама се одлучи за ди повторно нападне муслиманска држава, па дури и ректна интервенција, тој има на располагање повеќе како поддршка на народен бунт. Затоа, воените опции, меѓу кои е и оспоруваната „зона на забранети планери нудат широк спектар на пристапи, во летови“, која би можела да се покаже како многу по зависност од тоа како ќе се одвива ситуацијата во лесна за спроведување отколку што тврди Гејтс, ако Либија и од тоа колку цврсти САД се одлучат директно да ги сакаат да бидат САД. нападнат и да ги уништат Една од опциите е релативно аеродромите, пистите и пасивна операција, без дури и противвоздушната одбрана на да се испука ниту еден куршум, Либија. со употреба на летало за бло Претседателот би можел да кирање на сигналот, кое би нареди мал број воздушни останало во меѓународниот удари врз владини цели, како воздушен простор, а би било што беше сторено во Заливот во можност да ги попречи ко Сидра во 1986 година, кога муникациите на либиската Либија беше обвинета дека влада со воените единици. стои зад бомбашкиот напад Високи армиски функционери врз паб во Берлин посетуван тврдат дека подготовките за од американски војници. ваква операција веќе се во тек. Тогаш еден американски ави При поинакво сценарио, он беше соборен, а беа пого најблиска воена сила на САД, дени и повеќе цивилни цели, што се наоѓа на домет на Три што ги истакна ризиците од поли, е 26 тата маринска ек вакви операции. спедициска единица, која е “Kersarx” e podgotven za intervencija Уште една можна опција е и натоварена на два амфибиски воздушна достава на оружје и бродови за напад, „Kеарсарџ“ намирници за бунтовниците. и „Понс“. Единиците располагаат со комплетна На ова би можела да се додаде и уште една опција воздушна, поморска копнена сила, која може да која се разгледува, а тоа е испраќање на мали нанесе удар бргу и на оддалеченост од стотици тимови од припадници на Специјалните сили на километри, било од бродовите со рамна палуба, САД, кои би им помагале на бунтовниците, исто стационирани во Медитеранот или од некоја мала како што беше сторено при остранувањето од плажа која би ја зазеле. власт на талибаните во Авганистан. Овие тимови Огнената моќ распоредена во близина на Триполи се посебно обучени да ги претворат необучените може да се покаже како ефективна не само во доброволци во колку толку ефикасни војници и заштита на експедициската единица, ако се најде тоа буквално преку ноќ.

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

31

Dokolku sudirite prodol`at tenki se {ansite na buntovnicite za pobeda

se sprotivstavila. Iako ima nekolku lovci-bombarderi, koi prebegnatite piloti gi prenesoa na stranska teritorija, za transport na svoite trupi tie ne poseduvaat re~isi ni{to osven kamioni i civilni vozila. ТЕСТИРАЊЕ НА ПОСЛАБИОТ НЕПРИЈАТЕЛ Zasega, Gadafi se vozdr`uva od ispra}awe na negovite elitni edinici vo borba. Dodu{a, negovite borbeni avioni go bombardiraa isto~niot pristani{ten grad Braga i toa dva dena po red. No, toa e samo mal del od ona za {to e sposobna libiskata avijacija. O~iglednata odluka na Gadafi da gi ~uva svoite piloti vo rezerva, ekspertite ja tolkuvaat kako takti~ki manevar. „Dosega nema{e golemi masakri, a vozdu{nata mo} se koristi na presmetan na~in i se izveduvaat samo napadi za da se ispita odbranata na buntovnicite“, veli [a{ank Xo{i, voen specijalist pri londonskiot Kralski institut za unificirani uslugi. Iako na skore{nite televi-

32

ziski snimki Gadafi donekade izgleda kako mentalno nestabilen, Xo{i veruva deka negovite takti~ki manevri ne poka`uvaat „nosewe odluki od strana na ~ovek koj e celosno odvoen od realnosta“.

Zasega e, isto taka, nejasno kolku od 45-te iljadi kopneni sili na Libija prebegnale kaj opozicijata. Sega se ~ini deka Gadafi mnogu to~no go predvidel faktot deka cel polk vo isto~na Libija }e dezertira. Gadafi nikoga{ nemal doverba vo armijata, bidej}i e glavno sostavena od regruti, od koi pove}eto im pripa|aat na plemiwa koi se vo neprijatelski odnosi so negovoto. „Gadafi so~uva zna~itelni elementi od armijata, a gi zagubi onie za koi otsekoga{ stravuva{e deka }e gi zagubi, onie koi se povrzani so plemiwata koi sega gi napa|a“, veli Xorx Xofe, ekspert za Severna Afrika na Univerzitetot „Kolumbija“.

Bidej}i i samiot dojde na vlast preku voen udar vo 1969 godina, Gadafi sigurno presmetal deka i toj samiot bi mo`el eden den da se soo~i so pu~. Kako brana protiv opasnosta

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

od vostanie, Gadafi otsekoga{ se trudel edinicite na notorno buntovni~kiot istok da dobijat kolku {to e mo`no poslaba obuka i postara oprema. Zgora na toa, se {pekulira deka toj sozdal cela paralelna armija sostavena od 20.000 platenici od subsaharska Afrika.

Libija sega mo`e da se soo~i so gra|anska vojna. Ako Gadafi odlu~i da prodol`i da se bori, {ansite na buntovnicite da pobedat se mnogu tenki, tvrdi Jehudit Ronen, ekspert za Libija pri Univerzitetot „BarIlan“ vo Izrael. „Sojuzot protiv Gadafi mo`e da smeta samo na vojnicite koi prebegnaa“, smeta Ronen. Duri i ako ovie vojnici se zasileni so dobrovolci, dodava taa, tie }e se soo~at so re~isi nepobediv neprijatel: avijacijata i platenicite koi nemaat {to da zagubat. Ronen predviduva deka borbite }e traat dolgo vreme i deka potoa „Libija nikoga{ pove}e nema da bide ona {to be{e“.

ЕКОНОМИЈА Менаџерските плати top secret Иако транспарентноста на менаџерските плати е регулирана со Законот за трговски друштва и Законот за хартии од вредност, платите на македонските директори остануваат енигма, а прашањата на оваа тема се оценуваат како непристојни ekonomija@forum.com.mk

Инфлацијата ќе нe ` фрли на колена Задругите клуч за опстанок на ситните земјоделци Година на опасно живеење Се укинува потрошувачката кошница

ПО СВЕТСКАТА КРИЗА

Инфлацијата ќе нe ` фрли на колена Во текот на еден ден, струјата поскапе за речиси 6%, цената на нафтените деривати се зголеми до два и пол денари и се приближи до границата од 80 денари за литар, лебот поскапе од 2 до 5 денари, а слични поскапувања има и кај млекото, брашното, зеленчукот и други производи од основната потрошувачка кошничка oд Владимир Николоски

U[TE EDEN TE@OK UDAR vrz i onaka tenkite semejni buxeti predizvika drasti~noto poskapuvawe na lebot, mlekoto, zelen~ukot i pove}e drugi osnovni prehranbeni proizvodi ~ii ceni vo tekot na izminatava nedela vrtoglavo porasnaa, glavno kako rezultat na odlukata na Regulatornata komisija za energetika da ja zgolemi cenata na naftenite derivati i na strujata. Vo tekot na eden den, strujata poskape za re~isi 6%, cenata na naftenite derivati se zgolemi do dva i pol denari i se pribli`i do granicata od 80 denari za litar, lebot poskapi od 2 do 5 denari, a sli~ni poskapuvawa ima i kaj mlekoto, bra{noto, zelen~ukot i

34

drugi proizvodi od osnovnata potro{uva~ka ko{ni~ka. Vakvite trendovi ve}e go otvorija inflatorniot vitel, a dokaz za toa e {to vo tekot na fevruari statisti~arite registriraa stapka na inflacija od nad 3,8%. Stanuva zbor za stepen na poskapuvawe na `ivotnite tro{oci koi u{te vo prvite dva meseca od godinata gi zagrozija vladinite proekcii za stapka na inflacija od 3% vo 2011 g. Zagri`uva~ki e {to osnovna pri~ina za poskapuvawata e porastot na cenata na naftata i porastot na cenata na hranata na svetskite berzi. Toa zna~i deka Makedonija mo`e da gi ubla`i, no ne i da gi spre~i efektite od ovie svet-

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

ski trendovi. Imeno, izvesno e deka cenata na hranata vo idnina postojano }e raste, isto kako i cenata na strujata. Se ~ini deka po zavr{uvaweto na svetskata kriza, sega inflacijata ja stava, na{ata zemja i gra|anite, na novi isku{enija. СТРАВОТНИ ПОМЕСТУВАЊА Presmetkata poka`uva deka za period od edna godina cenata na naftenite derivati se zgolemi od 10 do 17 denari po litar, vo zavisnost od toa za koe gorivo stanuva zbor. Zagri`uva~ki e {to za pove}e od 10 denari poskapi i mazutot. Izvesno e deka naskoro mo`e da se o~ekuva i

Што вели статистиката? Државниот завод за статисти! ка соопшти дека порастот на трошоците за живот од 3,8% е резултат на повисоките индек! си на зеленчукот за 13,4%, про! изводите од жито и овошјето за 2,5%, другите прехранбени производи за 1,7%, свежото и киселото млеко, јајцата и масти! те за 1,3%, преработениот зе! ленчук и преработките од риба за 1%, преработеното овошје за 0,9%, алкохолните пијалаци за 0,7%, месото и рибата за 0,6% и безалкохолните пија! лаци за 0,2%. Во февруари, по! раст на индексите на трошоци! те на животот е забележан и кај комунално!станбените услу! ги за 2,5%, материјалите за одржување на станот за 1,2%, течните горива и гасот за 0,9%, лековите за 0,8%, пијалаците во ресторани и хотели за 0,6%, средствата за хигиена за 0,4%, храната во ресторани и хотели за 0,3%, облеката и нафтените деривати за 0,2%.

porast na cenata na parnoto greewe, so ogled na toa {to mazutot sè u{te se koristi kako osnoven energens pri proizvodstvoto na toplinska energija. Ogromni poskapuvawa ima i na zelenite pazari. Imeno, spored Dr`avniot zavod za statistika, cenite na zelen~ukot vo fevruari godinava bile za 13,4% pogolemi otkolku istiot period vo minatata godina. Kilogram luk sega se prodava po cena od neverojatni 450 denari, iako vo 2009 g. negovata cena bila okolu 140 denari. Porast na cenata za okolu edna tretina za edna godina ima i kaj kompirite, kromidot, domatot i spana}ot. Stanuva zbor za serija golemi pomestuvawa kaj cenite na osnovnite proizvodi so {to definitivno postoi mo`nost od podgrevawe na inflacijata. Imeno, kupovnata mo} na makedonskite gra|ani, sega e mnogu pomala vo sporedba so istiot period od minatata godina.

Spored vicepremierot i minister za finansii Zoran Stavreski, nema opasnost od zna~ajno pridvi`uvawe na inflacijata. Toj veli deka Vladata }e napravi sè nivoto na inflacijata da se dvi`i vo utvrdenoto do

tri procenta. „Vo prvite meseci od godinava vrz osnova na dvi`ewata na cenite na osnovnite prehranbeni proizvodi na svetskite berzi i dvi`eweto na naftata, zaradi slu~uvawata na Bliskiot istok o~igledno nosat novi predizvici vo delot na vkupniot indeks na cenite. Prerano e da se pravat novi proekcii. Na{eto uveruvawe e deka vkupnata agregatna pobaruva~ka vrz baza na discipliniranata fiskalna politika i mone-

na berzata nema da se pridvi`at nagore ili nadolu. Toa ne zavisi od Republika Makedonija, zavisi od dvi`ewata na svetskite berzi. Vkupnoto op{to nivo na cenite }e ostane pod kontrola i nie }e pravime sè toa da se dvi`i vo utvrdenoto nivo do 3%“, veli Stavreski.

tarnata politika }e ostane pod kontrola. Zna~i nema opasnost od zna~ajno pridvi`uvawe na op{toto nivo na cenite, odnosno inflacijata.

Sekako, toa ne zna~i deka poedine~nite ceni na osnovnite proizvodi koi se determinirani od dvi`ewata

da intervenira na pazarot so 40 iljadi toni p~enica. Odlukata e donesena so cel da se ubla`i udarot od poslednite poskapuvawa na lebot.

Koli~inite }e bidat dostapni za otkup od strana na kompaniite koga }e bide objavena odlukata vo Slu`ben

СТОКОВИТЕ РЕЗЕРВИ НЕМА ДА ГО ПОЕВТИНАТ ЛЕБОТ Vladata pred nekolku dena odlu~i

Струјата и натаму ќе поскапува Струјата во Македонија во наредните години ќе поскапи и до 40%, предвидува Меѓународниот монетарен фонд. Ваквите прогнози се реални и за домашната експертска јавност која одамна укажува де! ка цената на струјата во земјава вештачки се одржува на ниско ни! во. Експертите порачуваат дека граѓаните ќе мора да се навикнат рационално да ја искористуваат електричната енергија бидејќи тоа е единствен начин да се ублажат ефектите од поскапувањата. Во Министерството за економија нагласуваат дека енергетската ефи! касност во Македонија, мерена според БДП, е четири пати помала од енергетската ефикасност на Европската унија. Според пресмет! ките, доколку сите сектори рационално ја користат енергијата, држа! вата може да заштеди и до 1,2 милијарда долари. „Македонија има потпишано договор со Европската енергетска заедница и има об! врска до 2015!та апсолутно да се отвори пазарот. Ова веројатно ќе донесе двојно повисоки цени на електричната енергија. Од друга страна, досегашната ниска цена на електричната енергија не им помагаше на сиромашните слоеви, туку им овозможува неразумно трошење на оние што имаа повеќе пари“, вели професорот Констан! тин Димитров од Македонскиот центар за енергетска ефикасност.

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

35

vesnik i otkako Agencijata za stokovi rezervi }e objavi licitacija. Vo Vladata velat deka cenata na p~enicata e dvojno zgolemena vo odnos na 2010 g. i deka poradi toa re{ile 40.000 toni od stokovite rezervi da se prodavaat po cena od 15,5 denari i toa vo vreme koga cenata na pazarot iznesuva 20-22 denari za kilogram. „So ovaa odluka i ovie koli~ini p~enica, vo najgolema mera }e bide nadminat problemot okolu zadr`uvaweto na cenata pred sè na lebot, i za zadovoluvawe na potrebite na pazarot na p~enica“, veli ministerot za zemjodelstvo, {umarstvo i vodostopanstvo, Qup~o Dimovski.

Viceprepremierot za ekonomski pra{awa Vladimir Pe{evski smeta deka ovaa merka ne e nitu kratkoro~na, nitu dolgoro~na, tuku deka ima za cel e da go premosti periodot do slednata `etva. „Do slednata `etva, bi trebalo da se obezbedi stabilnost. I tuka se mo`ni fluktuacii, bidej}i ne mo`e da se odi protiv cenite na svetskiot pazar, no mo`e onie vrvovi, koi se postignuvaat dr`avata da pomogne da se reguliraat“, veli Pe{evski.

Sepak, melni~arite u{te vedna{ uka`aa deka ovaa merka na Vladata nema da go poevtini lebot. Spored niv, merkata e dobra i }e pridonese da nema novo poskapuvawe na lebot, no samo do april godinava. „Stanuva zbor za koli~ini {to }e se potro{at do april. Mo`ebi Vladata bi trebalo da intervenira dopolnitelno od stokovite rezervi do slednata `etva na p~enicata. Vo sprotivno, postoi mo`nost cenata na lebot naprolet povtorno da se zgolemi dokolku prodol`at vakvite slu~uvawa na svetskite berzi“, veli Risto Novakovski, melni~ar od Skopje.

Македонијае зависна од Блискиот Исток Со одлуката на Регулаторната комисија за енергетика, новата цена на литар еуросупер БС 95 изнесува 77 денари, а цената на еуросупер БС 98 е 78,5 денари за литар. Еуродизелот отсега се продава по цена од 67,5 денари за литар, а екстра лесното ма сло за домаќинство (ЕЛ 1) чини 56 денари за литар. Поскапува ње од 2,5 денари има и кај ма зутот, кој чини 39,5 денари за килограм. Главна причина за најново поскапување на нафте ните деривати е порастот на просечната цена на сурова нафта на светскиот пазар во измина тиот 14 дневен период. Имено, барел нафта од типот брент во изминативе две недели на бер зата во Лондон се продаваше по просечна цена од околу 106 долари, што е за речиси 6 отсто повеќе отколку во почетокот на февруари. Зголемувањето на цената на нафтата се должи на безредијата во Либија, која со производство од 1,6 милион барели нафта е меѓу 15 те нај

Промена на цени на нафтени деривати за период од една година/во денари по литар февруари 2010 февруари 2011

36

промена

еуросупер БС 95

64

77

+13 денари

еуросупер БС 98

65,5

78,5

+13 денари

еуродизел

50,5

67,5

+17 денари

екстра лесно масло за домаќинство

39,5

56

+16,5 денари

мазут/кг

29,4

39,5

+10,1 денари

СИРОМАШНИТЕ НА ЦЕДИЛО Re~isi edna tretina od makedonskoto naselenie, spored poslednite statisti~ki podatoci `ivee vo siroma{tija. Spored profesorot Hristo Kartalov, tokmu edna tretina od naselenieto vo Makedonija koe nema od {to da za{tedi }e oseti najgolem udar od novite poskapuvawa. Toj veli deka stokovite rezervi se ograni~eni i nema da mo`e dolgo vreme da se pomaga na vakov na~in, pa zatoa ovaa merka e samo kratkoro~na. „Na dolg rok, Makedonija mora da izgradi sopstvena strategija vo proizvodstvo na hrana i da uspee

големи земји извозници на на фта во светот. Светските анали тичари прогнозираат дека це ната на нафтата годинава може да достигне од 175 до 220 до лари за барел, ако се земе пред вид дека протестите против вла дејачките гарнитури веќе се ши рат и во Бахраин, Иран, Јемен и Алжир и во други земји од Бли скиот Исток. Токму верижната поврзаност на протестите, кои на политичка, но и на верска ос нова се шират во арапскиот свет, се главниот аргумент на анали тичарите, кои велат дека постои сериозна опасност ваквите слу чувања да се претворат во ре приза на Заливската војна, пе риод во кој цената на нафтата вртоглаво порасна. Имено, ак туелната цена на нафтата е нај висока во изминативе 30 месе ци и има можности таа да про должи да расте доколку земји ка ко Саудиска Арабија и Алжир, кои се членки на ОПЕК, влезат во хаос сличен на оној во Либија.

sekako da gi deblokira ve}e blokiranite resursi, odnosno, eve zemji{teto koe {to e von upotreba, treba da go koristi, da go vklu~i“, veli Kartalov.

Toj dodava deka mo`ebi e potrebno so rebalans na Buxetot za da se smiri pazarot.

Kartalov veli deka najednostavno e ako Vladata se otka`e od neproduktivnite tro{ewa vo Buxetot za da se prenaso~at parite za najranlivite socijalni grupi koi }e bidat prvi na udar od poskapuvawata.

Sepak, zamenik-minsiterot za trud i

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

socijalna politika Spiro Ristovski veli deka zasega ne se razmisluva na zgolemuvawe na visinata na pari~nata socijalna pomo{.

Toj najavi deka povtorno }e se razgovara za SOS-prodavnicite koi vo 2008 g. bea formirani i koi funkcioniraa vo odreden period.

Spirovski veli deka }e se sledi celokupnata sostojba i dokolku se pojavi povtorno potreba od takvo ne{to zaedno so kompaniite }e produciraat povtorno reaktivirawe na SOS-marketi.

БИЗНИС ВЕСТИ

Расте трговскиот дефицит

Зголемен интересот за авиолетови кон Скопје

Makedonija vo nadvore{no trgovskata razmena vo januari ostvarila zna~aen rast na trgovskata razmena vo sporedba so istiot mesec lani, no evidentno e zgolemuvaweto i na trgovskiot deficit. Spored podatocite na Dr`avniot zavod za statistika, Makedonija vo januari ostvarila izvoz od 273,8 milioni dolari, dodeka uvozot dostignal 560,8 milioni dolari.

Skopskiot aerodrom godinava se o~ekuva da bide zna~itelno pove}e posetuvan od redovnite aviokompanii, a interes projavuvaat i novi niskotarifni kompanii. Postoi mo`nost i od voveduvawe na interkontinentalni letovi, soop{tija od Agencijata za civilno vozduhoplovstvo.

Се укинува потрошувачката кошница Dr`avniot zavod za statistika prestanuva da ja presmetuva potro{uva~kata ko{nica po dosega{nite kriteriumi. Minatata godina DZS za prv pat ja sprovede Anketata za prihodi i uslovi za `iveewe koja }e bide izvor na presmetka na me|unarodno sporedlivite podatoci za `ivotniot standard vo Makedonija.

Пет злата за вината на “Тиквеш”

Министерството за финансии во нова зграда

Vo konkurencija od nad sto primeroci od renomirani proizvoditeli od regionot, vinata na „Tikve{“ osvoija pet zlatni medali na natprevarot na Saemot za vino Beowine 2011, {to se odr`uva na Belgradskiot saem. So zlatni medali se zakitija „bela voda”, „barovo”, „Aleksandrija kuve belo”, „{ardone Special Selection” i „roze” od serijata „Klasik”.

Zgradata vo centarot na Skopje, locirana do „Lotarija na Makedonija“ koja 20 godini be{e zapu{tena, }e stane novoto sedi{te na Ministerstvoto za finansii. Zgradata }e bide dovr{ena i renovirana od strana na „Energoplan in`inering“ DOO Skopje, koja e izbrana kako izveduva~. Osnova~ na ovaa kompanija e slovene~kata „Energoplan“ DD Qubqana, prisutna na pazarite i vo Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Rusija i Bosna i Hercegovina.

Градежниот сектор полека зема замав Grade`niot sektor vo Makedonija, koj i vo uslovi na kriza ostvari rast, zema zamav. Pobaruva~kata raste, no kontinuiraniot problem so naplatata ostanuva nenadminat.

Ova e konstatacijata na pretstavnicite na grade`niot sektor, koi u~estvuvaa na Saemot za grade`ni{tvo, grade`ni materijali i grade`na mehanizacija na Skopski saem.

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

37

МАКЕДОНСКИТЕ БИЗНИСМЕНИ НЕТРАНСПАРЕНТНИ

Менаџерските плати „top secret“ Иако транспарентноста на менаџерските плати е регулирана со Законот за трговски друштва и Законот за хартии од вредност, платите на македонските директори остануваат енигма, а прашањата на оваа тема се оценуваат како непристојни oд Петре Димитров GENERALNIOT DIREKTOR na „Japan Erljans“, po~na da odi so avtobus na rabota i da kupuva kostumi na popust.

Haruka Ni{imacu od po~etokot na krizata drasti~no si ja namali platata i sega zarabotuva pomalku od svoite piloti. Toj gi urna yidovite od kancelarijata za da mo`e sekoj slobodno da vleze i da pra{a {to saka, a po~nal i da jade vo zaedni~kata menza so drugite vraboteni. „Ako menaxerot leta vo obla- ci i e nepristapen za svoite rabotnici, tie samo }e ~ekaat naredbi, a jas sakam moite lu|e da mislat so svoja glava“, veli Ni{imacu. Neposrednosta so vrabotenite za direktorot na „Japan Erlajns“ zna~i i vleguvawe vo avionite, razgovor so ekipa`ot, a ponekoga{ i im pomaga okolu nivnite obvrski. „Sakam da znam {to se slu~uva vo prvite borbeni linii. Direktorot ne motivira so milionite koi{to gi zarabotuva, tuku so ubeduvawe na vrabotenite deka site se vo ista situacija“, veli Ni{imacu. Negovata plata ne e tajna. Iznesuva 90.000 dolari i koga bil prinuden da gi namali platite na vrabotenite, gi namalil i svoite prihodi, za{to smeta deka „liderite ja delat ekonomskata bolka“.

Transparentnosta na menaxerskite plati vo zapadniot svet e normalna rabota. I ne samo platata. Tuku i site mo`ni beneficii, lekarski smetki i bonusi se na raspolagawe na javnosta, akcionerite, vrabotenite, investitorite. Vo Makedonija, iako ova pra{awe e regulirano so Zakonot za trgovski dru{tva i Zakonot za hartii od vrednost, koi ekspertite gi ocenuvaat kako mnogu dobri, platite na makedonskite direktori ostanuvaat enigma, a

38

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

pra{awata na ovaa tema se ocenuvaat kako nepristojni. Poslednive nekolku godini, Upravata za javni prihodi (UJP) vrz osnova na platenite danoci objavuva listata na najplateni menaxeri, no osven podatokot za oblasta vo koja rabotat, na javnosta ne ì e dostapen nikakov drug podatok. I za UJP, imiwata na najplatenite menaxeri se delovna tajna. ЈОСИФОВСКИ ГО СКРШИ МРАЗОТ Andreja Josifovski, generalen direktor i pretsedatel na Upravniot odbor na naftenata kompanija „Makpetrol“ vo 2009 g. imal mese~na plata od 15.100 evra ili godi{ni primawa od nad 180 iljadi evra. Od ovie pari, 11,22 milioni denari se plata, a 402.029 denari se potro{eni za lekarski pregledi, zeleni kartoni, kasko osiguruvawe i drugi primawa na koi kompanijata platila personalen danok. Negoviot anga`man iznesuva 23,6% od celiot tro{ok na „Makpetrol“ za site 21 ~lenovi na Upravniot i na Nadzorniot odbor na kompanijata, ~ii plati isto taka stanaa javni. Ovie podatoci na javnosta ì stanaa dostapni blagodarenie na izve{taite koi kompanijata gi dostavi do Komisijata za hartii od vrednost (KHV), koja gi objavi na svojata veb-strana. Zasega, Josifovski i menaxerskiot tim na „Makpetrol“ se edinstvenite koi dostavile olku detalni podatoci. „Poslednive tri godini KHV na golemo rabote{e da se zgolemi transparentnosta na pazarot na hartii od vrednost, za da im se olesni rabotata na kompaniite pri dostavuvaweto na finansiskite izve{tai i investitorite da dobijat unificirani izve{tai od kade {to }e mo`at da crpat relevantni informacii.

Najprvo po~navme so serija edukativni rabotilnici niz celava zemja so cel da objasnime deka objavuvaweto informacii vo Registarot e benifit za kompanijata, a ne samo obvrska {to ja propi{uva Zakonot za hartii od vrednost. Izrabotivme i specijalen Prira~nik za akcionerskite dru{tva so posebni obvrski za izvestuvawe vo koj na edno mesto se prika`ani obvrskite za

Реални и нереални плати Според неофицијални податоци, бруто платите на менаџерите од различни рангови во Македонија се движат од 7.000 до 200.000 евра на годишно ниво. Најдобро платени се топ#менаџерите и менаџерите од среден ранг во големите компании како „Т#мобиле“, „Македонски Телеком“, „Пивара“# Скопје, „Стопанска банка“, „Алкалоид“, „Комерцијална банка“...Менаџерите од најнизок ранг имаат месечни плати повисоки од 700 евра. За разлика од големите компании, платите на менаџерите во помалите компании се реални во споредба со просечната плата на граѓаните.

dostavuvawe na finansiskite izve{tai i obrascite {to treba da gi popolnuvaat, a so cel navremeno i celosno obelodenuvawe na podatocite vo Registarot. Vovedovme i nov elektronski na~in na objavuvawe na podatoci vo Registarot

preku koj dru{tvata sami i direktno gi objavuvaat izve{taite i informaciite“, veli Marina Na}eva-Kavrakova, pretsedatelot na KHV. Taa smeta deka transparentnosta treba da stane dvigatel na doma{niot pazar na kapital, {to e praktika na razvienite zemji i edna od direktivite na Evropskata unija i princip na Me|unarodnata organizacija na Komisiite za hartii od vrednost-IOSCO. „Osobeno, sega vo uslovi koga, in-

vestitorite se pretpazlivi kade }e investiraat, kompaniite mora sami da se promoviraat i da se nametnuvaat pred investitorskata javnost“, veli Na}evaKavrakova. СРАМЕЖЛИВ ПОЧЕТОК Deka ne treba makedonskite menaxeri da se pla{at da gi objavuvaat svoite primawa, smeta i Qubica Ruben, upravitel na konsultantskata ku}a „Mens Legis“ i eden od osnova~ite na zdru`enieto za za{tita na akcionerskite prava „Akcioner“. „Ako ne pravat kriminal i ako redovno si gi podmiruvaat obvrskite kon dr`avata, ne gledam nekoja druga pri~ina poradi koja bi gi kriele svoite plati. Tie mora da bidat transparentni i dostapni za akcionerite, vrabotenite, investitorite i celokupnata javnost.

Poslednive nekolku godini vidlivi se odredeni podobruvawa, no sè u{te sme na nivo na srame`liv po~etok. Iako ovaa pra{awe e jasno, zakonski regulirano, praviloto sè

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

39

u{te ostanuva isklu~ok“, smeta Ruben.

Verica Haxi Vasileva-Markovska, partner vo AAG (Analysis and Advisory Group) veli deka ne samo direktorskite plati, tuku i tie na bordot na direktori treba da bidat javni. „Me pla{i stigmatizacijata na visokite plati od strana na javnosta. Toa nè vra}a nazad. No toa ne treba da bide opravduvawe za da se krijat platite. Zakonot bara transparentnost i toa mora da se po~ituva. Pogolemata transparentnost

mo`e da donese samo benefit“, veli Haxi Vasileva-Markovska.

Deka rabotite, sepak, poleka se dvi`at vo pozitivna nasoka, smeta i pretsedatelkata na KHV. „Mo`am slobodno da konstatiram deka drasti~no se zgolemi brojot na objavi od finansiska i nefinansiska priroda od strana na akcionerskite dru{tva. Toa podrazbira deka kompaniite koi se vodat vo Registarot , a zaklu~no so 2010g. aktivni bea 157, poleka sfa}aat deka obja-

vuvaweto na podatoci e vo nivna polza. Ako vo 2007g. koga dojdov na ovaa funkcija ima{e edvaj okolu 30% objavi, sega gordo mo`eme da se pofalime so nad 75%. No toa ne zna~i deka sme zadovolni ,sekoga{ mo`e podobro, zatoa prodol`uvame ponatamu da rabotime. Site kompanii koi nema da si ja ispolnat obvrskata KHV }e gi sankcionira“, veli Na}eva-Kavrakova.

НАЈГОЛЕМИТЕ ПЛАТИ ВО САД Додека во Македонија е невозможна мисија да се направи какво било рангирање кога се во прашање примањата на менеџерите, во САД секоја година економските магазини праваат најразлични топ+ листи. Ова се најголемите плати во САД во 2010г. според „Вол стрит журнал“.

1 Грегори Мафеј, Lib+ erty Media + 87,1 милион долари Лидерот на медиум+ скиот конгломерат, ка+ риерата како прв човек на „Liberty Media“ ја започна во 2006г. Из+ минатата година зара+ боти четири пати пове+ ќе од 2008г.. Во 1996+ та ја основа телевизи+ јата „MSNBC“, а беше директор и на „Oracle“ од јуни до ноември 2005г..

2 Лари Елисон, Oracle + 68,6 милиони долари И покрај тоа што зара+ ботувачката за една година му падна за 17%, основачот на „Oracle“ заврши на втората позиција на листата на најплатени директори. И покрај неколку спорови со останатите компјутер+ ски џинови, Oracle има+ ше приход од 26,8 милијарди долари.

3 Реј Ирани, Occiden+ tal Petroleum + 52,2 милиони долари Заработувачката на Ирани скокна за 5% во споредба со претход+ ната фискална година.

40

На чело на Occidental Petroleum е веќе две децении. Во компани+ јата дошол како хеми+ чар во 1983г., за неколку години подоцна да биде поставен за директор.

4 Керол Барц , Yahoo + 44,6 милиони долари Единствената жена меѓу десетте најплате+ ни директори на поче+ токот од својата кериера во 80+те се соочувала со полова ди+ скриминација во фир+ мите каде што рабо+ тела. Подоцна, се претвора во жената која го воскресна Au+ todesk (AutoCAD), за во 2009г. под свое да го земе Yahoo. Меѓудру+ гите, Барц, членувала и во бордовите на дирек+ тори на Intel, Cisco и Network Appliance.

5 Лесли Мунвес, CBS + 38,9 милиони долари Шефот на ТВ корпора+ цијата CBS своето ди+ ректорско богатство во, изминатата, година го зголеми за 83% во споредба со претход+ ната година. Во CBS дошол во 1995г., а за

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

извршен директор е назначен во 2003г..

6 Марк Каспер, Thermo Fisher Scientific + 33 милиони долари Иако 42+годишниот Каспер на чело на компанијата за меди+ цинска опрема е само една година, тоа не го спречи да стане ден од најплатените шефови во САД. Образованието го стекнува на „Хар+ вард“, а најголемиот дел од кариерата ја минува во индустријата за медицинска опрема.

7 Рејмонд Елиот, Boston Scientific + 32.1 милион долари Елиот е извршен ди+ ректор на компанијата за производство на медицински инстру+ менти од 2009г. На листата на „Форбс“ за најплатени директори во светот во 2010г. тој беше рангиран на 264+ то место, а најдобар пласман на оваа листа имаше во 2006г., кога беше рангиран како 50+ти.

8 Ралф Лорен, Polo Ralph Lauren + 27

милиони долари Американскиот моден дизајнер, своето богат+ ство го стекнал благо+ дарение на својата желба секогаш да биде дотеран. Ја основа сво+ јата империја во 1967г., а годишната заработу+ вачка на неговиот бренд се проценува на околу 5 милијарди долари.

9 Џон Хамергрин, McKesson + 24,5 ми+ лиони долари 51+годишниот дирек+ тор на медицинската компанија и се придру+ жил во 1996г. и рабо+ тел на бројни менаџер+ ски позиции во неа пред да стане прв човек на McKesson во 2001г.. На листата на „Форбс“ за најплатени директори тој лани ја зазеде 22+та позиција.

10 Луис Камилери, Philip Morris + 24 милиони долари Шефот на најголемата тутунска компанија во САД доаѓа од Египет, од малтешко семејство. Во „Филип Морис“ работи од 1978г., а на дирек+ торската позиција до+ аѓа во 2002г..

ЛЕК ЗА ЗЕМЈОДЕЛЦИТЕ

Задругите клуч за опстанок на земјоделците Преку економското здружување, ситните земјоделци на најдобар начин ќе може да ` и одговорат на конкуренцијата, да дојдат до поевтино и поквалитетно производство, но и ќе може да ја надминат состојбата во која откупувачите им ги наметнуваат цените oд Александар Поповски

DALI ZNAETE DEKA edna od najpoznatite evropski banki "Rajfajzen banka" nastanala kako zadru`na {tedilnica? Za razlika od na{ite zemjodelci, koi vo pogolemiot del so nedoverba i skepticizam gledaat na zadrugarstvoto, evropskite farmeri i biznismeni odamna ja sogledale mo}ta {to ja dobivaat od zdru`eniot nastap. Zemjodelskite prerabotki vo Evropa (posebno Skandinavija, Francija, Anglija) se organizirani preku zadrugi i tie so~inuvaat pove}e od 70 otsto od pazarot.

Zemjodelskite zadrugi vo Evropa formiraat i svoi otkupni centri, proizvodni pogoni, a ne se retki i primerite da se formiraat i {tedilnici. Vo [vedska na primer najgolemata mlekarnica „Arla Fuds“ e sostavena od pove}e od 50.000 zadrugari, koja ostvaruva dnevna prerabotka na mleko vo milioni litri. ЗДРУЖУВАЊЕТО Е НЕМИНОВНОСТ Opstanokot na individualnite zemjodelski proizvoditeli vo Makedonija od den na den se doveduva vo pra{awe, poradi zgolemeniot pritisok na visokata konkurencija, kako na doma{niot, taka i na pazarite vo regionot i vo Evropskata unija. Makedonskiot zemjodelec sè po~esto se soo~uva so zgolemeni ceni za repromaterijali, nemawe vistinska informacija za sostojbata na pazarot i cenite, indirekten pristap do pazarite po uslovi nametnati od trgovcite, nedostig od kapital za investirawe i niska kreditosposobnost.

Zakanite na individualnite zemjodelci deka }e go uni{tat svojot proizvod, vo koj{to vlo`ile mnogu maka i trud, ve}e i ne se nikakva novina vo Makedonija. Tie naj~esto se `alat deka pri pregovarawe za proda`-

bata na nivnite proizvodi se sre}avaat so eden nametnat odnos od strana na trgovcite, koi{to ja koristat svojata prednost na pazarot, bidej}i se pomalku i se podobro organizirani. Soo~eni so nametnati niski otkupni ceni, so koi{to te{ko mo`at da gi pokrijat najosnovnite potrebi, zemjodelcite se obra}aat do Vladata da intervenira, koja{to, sepak ima ograni~ena mo} vo edno pazarno stopanstvo, osobeno koga proizvodot ve}e e na pazarot.

Ekspertskata javnost e nepodelena vo misleweto deka vakvata sostojba mo`e da se nadmine samo preku okrupnuvawe na zemjodelcite. Ekonomskoto zdru`uvawe vo zadrugi e najdobriot na~in na koj{to zemjodelcite mo`at samite da si ja podobrat nivnata pozicija na pazarot bez da o~ekuvaat toa da go napravi nekoj drug za niv, velat upatenite vo ovaa problematika. Dragi Dimi-

trievski, dekan na Fakultetot za zemjodelski nauki i hrana vo razgovor za „Forum“ veli deka konkurentnosta na makedonskoto zemjodelstvo e niska, a kako {to Makedonija }e napreduva vo evrointegraciite i }e pristapuva vo razni asocijacii, kako {to be{e ~lenstvoto vo STO, konkurencijata na doma{niot pazar postojano }e se zgolemuva. „Makedonskite zemjodelci sigurno ja ~uvstvuvaat i sè pove}e }e ja ~uvstvuvaat ovaa zasilena konkurencija na doma{niot pazar i sekako deka eden od na~inite da ja zgolemuvaat svojata konkurentnost, osobeno semejnite zemjodelski stopanstva, e ekonomskoto zdru`uvawe, odnosno zadrugarstvoto“, veli Dimitrievski. Istaknuvaj}i deka postoi golema rezerva, zemjodelcite od ekonomskoto zdru`uvawe, {to vo golema mera se dol`i na prethodnite iskustva so prisilnoto zadrugarstvo

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

41

vo 50-te godini od minatiot vek, Dimitrievski veli deka e neophodna pogolema informiranost i edukacija kaj mladite zemjodelci deka preku sovremenoto ekonomsko zdru`uvawe polesno bi gi obezbedile baranite standardi i bi imale podobar plasman na pazarot.

Zamenik-ministerot za zemjodelstvo Perica Ivanovski, denovive intenzivno se vklu~i vo kampawite koi imaat za cel da gi promoviraat benefitite od zemjodelskoto zdru`uvawe, istaknuvaj}i deka Vladata predviduva niza povolni merki za formirawe, no i za natamo{no funkcionirawe na zadrugite. „Ekonomskoto zdru`uvawe na zemjodelcite vo zemjodelski zadrugi e edinstveniot na~in za brzo koncentrirawe na ponudata na sitnite zemjodelci, so {to bi se postignala i podobra cena. Vaka zdru`eni zemjodelcite mo`at polesno da realiziraat pokrupni investicii i da obezbedat duri samostoen nastap bez da mora nivnite proizvodi da gi prodavaat na otkupuva~i trgovci, pa duri mo`at i da investiraat vo prerabotkata na nivnite proizvodi“, smeta Ivanovski. Toj informira{e deka Vladata go ima definirano ekonomskoto zdru`uvawe na zemjodelcite kako eden od vrvnite prioriteti vo politikite za razvoj na zemjodelstvoto i preku godi{nite programi za ruralen razvoj predviden e paket-merki so koj{to intenzivno go poddr`uva procesot na formirawe na zemjodelskite zadrugi i procesot na nivnoto funkcionirawe. „Ovie merki opfa}aat 80 otsto nepovratna pomo{ za formirawe zadruga, plata na rakovoditel, tro{oci za smetkovodstvo, nabavka na kancelariska oprema, a pomo{ta prodol`uva i so obuki. Ovaa godina, zadrugite }e bidat kofinansirani so 60 procenti ako sakaat da nabavat oprema, mehanizacija ili ne{to drugo {to im e potrebno za proizvodstvo ili marketing“, uka`uva Ivanovski. ПОТРЕБНА Е ПРОМЕНА НА СВЕСТА Toj sepak priznava i deka pokraj za~estenite kampawi i pomo{ta {to ja nudi Vladata, odyivot na zemjodelcite e nedovolen. Vakvata sostojba se dol`i poradi niza faktori kako {to se negativnoto iskustvo so zadrugite od stariot sistem, mentalitetot, odnosno nemaweto doverba vo nekoj drug, tradicijata, neinformi-

42

ranost i otsustvoto na menaxerski sposobnosti. Konstatiraj}i deka re~isi 90 otsto od makedonskite proizvoditeli se individualni zemjodelci so mnogu mali kapaciteti, Ivanovski predupredi deka nivniot opstanok e doveden vo pra{awe poradi silnata konkurencija. „Borbata na pazarot se zaostruva.

Zatoa apeliram, zemjodelcite pohrabro i pointenzivno da vlezat vo ovoj proces koj se poka`a kako edinstven na~in za podobruvawe na niv-

Zdru`uvaweto-{ansa za podobruvawe na pozicijata na pazarot

nata sostojba na pazarot“, potencira Ivanoski.

Identi~no razmisluvaat i vo Federacijata na farmeri na Republika Makedonija (FFRM), ~ie rakovodstvo silno go poddr`uva formiraweto na zadrugite kako najpovolna forma na deloven subjekt za potrebite na grupi-zemjodelci. „So ogled na faktot deka vo Makedonija postojat golem broj zemjodelci, a toa pak zna~i mnogu mala prose~na golemina na zemjodelskoto stopanstvo, neminovno e zemjodelcite da se zdru`at zaradi poefikasno i rentabilno rabotewe“, izjavi za „Forum“ Aleksandar Ristovski ~len na Upravniot odbor na FFRM. Toj naveduva deka efektot od vakvoto zdru`uvawe e pove}estran, od poevtina cena za repromaterijali i upotreba na sovremena zemjodelska mehanizacija, poradi toa {to malite zemjodelci nikoga{ ne }e mo`at da si dozvolat sovremena mehanizacija, pa do zaedni~ka prerabotka na zemjodelskite proizvodi. „Proizvoditeli na isti proizvodi

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

nemaat mo`nost da zapo~nat poedine~na prerabotka zatoa {to ma{inite se mnogu skapi, pa denes imate i uslovi za ispolnuvawe na standardi kako HASAP koj e isto taka skapa rabota, i na kraj so malo proizvodstvo vie ne mo`ete ni da pomislite da prodadete proizvodi na supermarketi, zatoa {to kaj niv e osnoven uslov redovnost vo snabduvawe, pogolemi koli~ini, poniski ceni“, smeta Ristovski.

Toj veli, deka svesta kaj farmerite postepeno se menuva raspolo`enieto za zadrugarsko zdru`uvawe se zgolemuva i samo pra{awe na vreme e koga Makedonija }e dobie zadruga, vo koja {to }e ima i 350 zadrugari.

Iako brojot na formirani zadrugi vo Makedonija e skromen, pohrabrite zemjodelci koi se re{ile na takov ~ekor, ve}e gi polzuvaat benefitite od ekonomskoto zdru`uvawe.

Kako pouspe{na zadruga va`i „Prva Lozarska Kooperativa“ od Negotino, koja {to broi 15 ~lenovi, no kako kooperanti na ovaa zadruga se javuvaat pove}e od 300 individualni zemjodelci. Me|u pouspe{nite zadrugi vo Makedonija e i „Vege fre{“ od strumi~koto selo Kukli{.

Menaxerot na zadrugata Dragi Pamukov vo razgovor za „Forum“ veli deka proizvodstvoto na ~lenovite na zadrugata postojano raste i najavi deka ovaa zadruga naskoro planira da otvori sopstven otkupen centar. „Seriozno razmisluvame da otvorime na{ otkupen centar za ovo{tarski proizvodi. Ve}e barame i soodvetna lokacija, a se obrativme za pomo{ i do resornoto ministerstvo“, veli Pamukov. Toj veli deka neodamna „Vege fre{“ objavila oglas za priem na novi ~lenovi, no i pokraj evidentniot interes samo mal broj farmeri uspeale da gi ispolnat kriteriumite, kako {to e standardno i kontinuirano proizvodstvo.

ОБВРЗНИЦИ

Општините се уште се мислат Македонските општини се уште размислуваат или не се подготвени за финансирање на локални проекти да користат општински обврзници. Законските акти се готови, се чека на општините oд Даниела Михајловска Василевска

POVE]E OD 60 op{tini vo zemjava se podgotveni da izdadat obvrznica, noviot instrument {to }e im ovozmo`i da obezbedat dopolnitelni finansiski sredstva za realizacija na svoite kapitalni proekti. Me|u prvite op{tini {to mo`at da ja izdadat prvata obvrznici vo april godinava se gradovite Skopje, Bitola, Ki~evo i Kumanovo, i skopskata op{tina Ilinden, soop{tija vicepremierot i minister za finansii, Zoran Stavreski, i gradona~alnikot na Grad Skopje i pretsedatel na ZELS ,Koce Trajanovski.

Vo obid da dobieme informacija za

{to }e bidat iskoristeni ovie pari i dali voop{to planirat da go koristat ovoj instrument, „Forum“ anketira{e nekolku op{tini, koi bea poso~eni me|u onie koi prvi mo`e da izdadat obvrznica. Ni edna od niv sè u{te ne e sigurna za {to bi mo`ela da gi koristi obvrznicite. ОПШТИНИТЕ ВО ДИЛЕМА Portparolot na gradona~alnikot na Ilinden, Risto Tomovski za „Forum“ veli deka vo op{tinata razmisluvaat za koristewe na obvrznicite, no ne se sigurni za koj

proekt od planiranite bi gi iskoristile. „Op{tinata razmisluva za pove}e proekti koi se ve}e predvideni, no zasega nema konkreten odgovor kako i koga bi se realizirale“, veli Tomovski.

Ostanatite op{tini bea prili~no vozdr`ani vo odgovorite. Nedel~o Krstevski, zadol`en za odnosi so javnost vo grad Skopje veli: „Se pravat presmetki i procenki, bidej}i gradot e ve}e vo postapka za zemawe drugi krediti, za ulicata „Prvomajska“, za Centarot za upravuvawe so signalizacija, se nabavuvaat kamioni za „Komunalna hi-

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

43

Во регионот задолжувањето со обврзници практика Земјите од регионот сe поа ктивно се задолжуваат преку општински обврзници. Социјални станови, управува ње на води, управување со отпад, патна инфраструктура, здравје и образование, енер гија од обновливи извори и енергетска ефикасност, ком плекс со базени, се проекти кои општините во Хрватска, Бугарија, Босна и Херцеговина ги финансирале со издавање обврзници.

Op{tinite mo`at da biraat me|u obvrznici i krediti

giena“. Sega gradot pravi presmetka kolku }e ~ini predlo`enoto zadol`uvawe, pa ako ostanat slobodni sredstva so koi mo`e da se zadol`i (bidej}i edna op{tina mo`e vkupno da zeme krediti ili da se zadol`i preku obvrznici najmnogu do 100 otsto od svojot godi{en buxet n.z. ), }e razmisluva za novo zadol`uvawe preku dr`avni hartii od vrednost.

Vo narednite 2 do 3 meseca treba da se napravat presmetkite“, veli Krstevski.

Sepak, za gradot Skopje, investicii koi se vo fokusot se: infrastrukturata, soobra}ajnoto re{enie i higienata vo gradot. Od op{tina Bitola bea kratki: „Slu`bite na op{tinata pravat analizi, finansiskoto oddelenie e vo faza na raboten proces“.

Vo Kumanovo otkako nekolkupati slu`bite se izemaa od odgovornost da dadat stav dali op{tinata ima podgotveni proekti za finansirawe preku op{tinski obvrznici i nè prefrlaa od eden na drug lokal, ostanavme bez odgovor za investiciskite aktivnosti vo Kumanovskata op{tina. ЗАКОНСКИТЕ АКТИ ПОДГОТВЕНИ Du{ica Peri{i~ direktorkata na ZELS (institucijata koja gi koordinira site op{tini so procesot na decentralizacija), veli deka se podgotveni site zakonski akti. Sega, veli taa, aktivnostite zavisat od op{tinite. „Sovetot na sekoja op{tina samostojno odlu~uva kakvi aktivnosti }e prezema samata op{tina.

44

Potrebno e da se vospostavat kontakti so bankite. Op{tinite mnogu verojatno imaat proekti. Dali }e bide toa vlo`uvawe vo pat, u~ili{te, katna gara`a zavisi od samite lokalnata vlast“, veli Peri{i~.

Sepak, taa poso~uva deka spored uslovite, op{tinite mo`e da se zadol`uvaat do 100 otsto od buxetot na samata op{tina. Tuka vleguvaat site kreditni zadol`uvawa.

Pri opredeluvawe na na~inot i uslovite na vra}awe, treba da se obezbedi najmnogu do 30 otsto od buxetot da bide zadol`en za vra}awe na ratite, {to zna~i na vkupnite zadol`uvawa i po osnov na krediti i po osnov na obvrznici. ОБВРЗНИЦИТЕ ШАНСА И ЗА ФОНДОВИТЕ Bankite, investiciskite i penziskite fondovi , mo`at da gi kupuvaat obvrznicite na op{tinite. Stavot na direktorot na [parkase bankata vo Makedonija, Sr|an Krsti} veli deka za op{tinite e posebno dobro, ako prvata emisija na obvrznici gi kupi odedna{ nekoja banka. „Taka i polesno }e se prepoznaat na pazarot. Bonitetot go stavaat vo funkcija, a od druga strana sobiraat investitori i taka }e se kreira likvidnosta na lokalnite zaednici.

No, makedonskite op{tini sè u{te ne se podgotveni za ovoj na~in na investirawe“, poso~uva Krsti}.

I investiciskite fondovi, „Ilirika“ i „Inovo Status“, se zainteresirani za ovoj tip obvrznici. I ednite i drugite velat, „site

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

mo`nosti koi gi nudi doma{niot pazar na kapital detalno gi analizirame“. Me|utoa, ona od {to najmnogu }e zavisi nivnata finalna odluka }e bidat prinosite {to gi nudat op{tinskite obvrznici i razvojot na sekundarniot pazar za istite.

Prviot ~ovek na „KB prvo penzisko dru{tvo“, Janko Trenkoski poso~uva: „Mo`no e izdavawe na op{tinski obvrznici od idniot mesec, no realno sè u{te za penziskite fondovi ova e samo mo`nost, no ne i {ansa vedna{ da se vlo`i. Fondovite realno }e mo`at duri posle dve godini, od sega, da vlo`uvaat vo op{tinski obvrznici i toa pod uslov da po~nat da se emituvaat ve}e ovaa prolet“. Toa e taka veli Trenkovski, bidej}i penziskite fondovi tamu ne mo`at da bidat nositeli na investicijata, tuku mo`at da kupat samo del od nea.

I dodeka lokalnata vlast najavuva op{tinski obvrznici kako model na finansirawe na op{tinski proekti, ekspertite zabele`uvaat deka ovoj segment od pazarot na kapital e pole koe doprva }e treba da go u~ime. Profesorot Van~o Uzunov smeta deka nikoj ne e seriozno podgotven za toa. „Ne se raboti samo za objavuvawe, bitno e i koj }e gi kupuva, treba proces i za da se izraboti celiot proekt. Toa nema da bide taka naglo. Dali op{tinite }e se zadol`uvaat so krediti ili obvrznici }e zavisi od proektot. Od slu~aj do slu~aj e razli~no. Treba da se napravi analiza. Fakt e deka obvrznicite se samo u{te edna mo`nost za op{tinite za dobivawe sredstva, no ne zna~i deka istata mo`nost vedna{ }e bide realizirana“, veli Uzunov.

Падот на цената на нафтата ги крена берзите Индексите на берзите на глобално ниво минатата недела беа во раст. Ова глобално растење на берзите се должи на благото паѓање на цената на нафтата, релтивно добрите резултати од годишните извештаи и се разбира подобрите макроекономски показатели од очекуваните

CENITE NA AKCIITE na Amerikanskite berzi poka`aa rast, poto~no indeksot S&P500 minatata nedela porasna za 1,90%, dodeka od po~etokot na godinata e zabele`an rast od 5,83%.

Evropskite berzi isto taka rastea.

EUROSTOCK 50 minatata nedela zabele`a rast od 0,68%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima rast od 6,32%. Evropskiot indeks ND STXE 600 € PrJ zabele`a rast od 1,08%, dodeka od po~etokot na godinata rastot iznesuva 2,82%.

Japonskata berza isto zabele`a rast, pa indeksot NIKKEY 500 porasna za 1,62%, dodeka rastot od po~etokot na godinata iznesuva 4,18%.

Kineskite berzi minatata nedela bea vo rast, taka {to indeksot CSI 300 porasna za 0,96%, dodeka od po~etokot na godinata ima rast od 2,99%.

Indiskite berzi isto taka rastea.

Indeksot BOMBAY STOCKEX 500 IDX zabele`a rast od 4,47%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima pad od 10,97%. Brazilskiot indeks BRAZIL BOVESPA INDEX minatata nedela porasna za 1,79%, dodeka od po~etokot na godinata ima pad od 1,67%.

Ruskite berzi kako i site drugi svetski berzi bele`ea rast, taka {to indeksot RTS STANDARD INDEX porasna za 3,44%, dodeka od po~etokot na godinata ima rast od 6,57%.

Od po~etokot na godinata do denes berzite od regionot gi imaat slednite rezultati: Indeksite na Belgradskata berza od po~etokot na godinata do denes porasnaa, BELEX15 za 16,37% i BELEXLINE za 10,99%. Zagrepskite indeksi porasnaa, CROBEX za 5,44% i CROBEX10 za 6,33%.

Indeksot na Qubqanskata berza SBITOP od po~etokot na godinata do

denes izgubi 4,66%. Sofiskite indeksi zabele`aa rast, SOFIX od 21,63% i BG40 od 14,89%. Saraevskata berza SASX-10 porasna za 15,56%, a indeksite od Bawalu~kata berza porasnaa i toa, BIRS za 6,17 i FIRS za 13,23%. Indeksot na Crnogorskata berza MONEX20 od po~etokot na godinata do denes padna za 4,09%.

Indeksite na Makedonskata berza od po~etokot na godinata do denes porasnaa, MBI-10 za 14,45%, MBID za 15,38% i indeksot na obvrznici OMB porasna za 0,97%.

Vo tekot na minatata nedela, akciskite indeksi od Makedonskata berza go sledea globalniot rast, taka MBI 10 porasna za 2,78% i MBID porasna 2,32%, {to se odnesuva pak

do obrzni~kiot indeks - OMB, zabele`a minimalen pad od 0,18%.

Minatata nedela golem broj od akcionerskite dru{tva gi objavija finansiskite rezultati za 2010 g.

Taka Komercijalna banka AD-Skopje i Toplifikacija bea so rezultati pogolemi od o~ekuvanite, Stopanska banka AD-Bitola poka`a mala dobivka, TTK AD-Skopje poka`a isto taka dobivka. Pomala dobivka od minatata godina poka`a „Granit“ AD Skopje, dodeka „Makpetrol“ AD Skopje poka`a neo~ekuvano relativno golema zaguba.

Mia Stefanovska-Zografska, glaven izvr{en direktor na „Inovo Status“ AD Skopje Blagoj Mitrov, „Fond menaxer“

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

45

СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА

Година на опасно живеење Големата невработеност и порастот на цените на нафтата и на храната ги потресоа автократиите во арапскиот свет, кои со децении ги лишуваа граѓаните од основните права. Но ниту Западот не е имун на незадоволството на народот. Глобалната криза и строгите мерки на штедење ги натераа и граѓаните на развиените држави да ја бараат правдата на улица

NEMIRNIOT BLISKI Istok, nervozata kaj drugite avtoritarni dr`avi i protestite poradi merkite za {tedewe vo Zapadna Evropa i niz svetot, za nekoi pretstavuvaat znak za po~etok na sistematsko zgolemuvawe na bezredijata vo svetot.

Nestabilnosta vo bogatiot so nafta Bliski Istok bi mo`ela da predizvika veri`na reakcija, kade {to cenite na energensite rastat poradi bezredijata, potpaluvaj}i ja inflacijata i prodlabo~uvaj}i go nezadovolstvoto vo regionot i vo svetot.

Vo pove}eto zemji sè pove}e se zgolemuva t.n. indeks na mizerija, koj pretstavuva zbir na stapkite na nevrabotenost i na inflacija i odamna se smeta za predupreduvawe za protesti i nestabilnost. „Po prodol`eniot period na ekonomski porast i politi~ka apatija vo razvienite dr`avi i vo zemjite vo razvoj, mo`ebi dostignavme nov politi~ki ciklus, vo koj naselenieto go istura svojot gnev kon liderite i nivnite sojuznici. Toa nema da bide ograni~eno samo na zemjite vo razvoj“, veli politi~kata analiti~arka Tina Fordam.

Vo demokratiite, izborite nudat sigurnosen ventil, kako {to be{e slu~ajot so Irska, edna od najpogodenite zemji od ekonomskata kriza, koja se soo~i so minimalni bezredija delumno i poradi toa {to na minatonedelnite izbori glasa~ite znaeja deka mo`e da ja smenat vladata, koja ja obvinuvaat za krizata.

No Grcija, Britanija i drugi zemji bea svedoci na narodniot gnev na ulicite, dodeka nivnite vladi se obiduvaat da gi sprovedat merkite

46

za {tedewe, tvrdej}i deka nemaat drug izbor osven da gi namalat neodr`livite deficiti, pa duri i toa da zna~i namaluvawe na uslugite, platite i beneficiite. ДВЕ КРИЗИ Pove}eto analiti~ari se soglasuvaat so zaklu~okot deka demografskata eksplozija vo Severna Afrika, kako i relativno visokata nevrabotenost, dolgogodi{nite lideri i neodamne{noto prodirawe na Internet, go pravat ovoj region osobeno nestabilen i lesno zapaliv. No takvite indikacii jasno mo`e da se zabele`at i vo preostanatiot del na svetot.

Re~isi bez isklu~ok, avtoritarnite dr`avi vo svetot izgleda deka se soo~uvaat so nekakvo, barem skromno, zgolemuvawe na protestite, koi sleduvaat po soboruvaweto na pretsedatelite vo Egipet i vo Tunis. Duri i Kina, kade {to golemiot ekonomski porast dolgo vreme se smeta{e deka go ograni~uva nezadovolstvoto, na socijalnite mre`i gi blokira{e poimite kako {to e „Egi-

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

pet“ i gi intenzivira{e apsewata za vreme na malite demonstracii. „Istovremeno se slu~uvaat dve krizi, {to e svoeviden presedan: ekonomska katastrofa i pomestuvawa vo razvieniot svet i borba za

prava i slobodi vo dr`avite vo razvoj. Na toa dodadete gi i cenite na naftata i drugite energensi, koi bi mo`ele da pretstavuvaat vrska pome|u dvete krizi, i dobivate sovr{ena bura“, naglasuva Xoel Hirst od amerikanskiot sovet za nadvore{ni odnosi.

Cenata na surovata nafta se zgolemi za 20% od po~etokot na bezredijata na Bliskiot Istok i vo Severna Afrika, {to e dovolno da pretstavuva potencijalna ko~nica na ve}e krevkiot ekonomski porast. Libiskoto proizvodstvo na nafta zna~itelno se namali poradi toa {to kompaniite go povlekoa stranskiot personal, a pazarite na nafta ve}e po~naa sè ponervozno da gledaat kon najgolemiot proizvoditel Saudiska Arabija. Pove}eto, sepak o~ekuvaat saudiskoto kralsko semejstvo da ja nadmine krizata so pomo{ na ogromnoto nafteno bogatstvo, no cenata za osiguruvawe na dolgot na kralstvoto protiv

bankrot na pazarite za krediti dvojno se zgolemi od januari, poradi sè pogolemata zagri`enost.

МОЌТА НА ТВИТЕР И НА ФЕЈСБУК Raste~kata mo} i vlijanie na sajtovite na socijalnite mediumi, kako {to se Fejsbuk i Tviter, izgleda deka isto taka e zaedni~ki faktor za protestite vo zemjite vo razvoj, kako i na Zapadot, dejstvuvaj}i kako mo}en katalizator {to mo`e lesno da gi iznese masite na ulicite.

Tviter ima{e centralna uloga vo minatogodi{nite studentski protesti vo London, koi zavr{ija so golemi nasilstva, kakvi {to gradot ne pameti so decenii.

Nekoi tvrdat deka postoi po{iroka reakcija protiv establi{mentot, kako rezultat na globalnata finansiska kriza, pri {to gnevot ne e naso~en samo kon politi~arite od vladeja~kite partii, tuku isto taka i kon celi sistemi na vladi i po{iroki ekonomski i pazarni strukturi. Vo SAD, analiti~arite velat deka ~uvstvoto na razo~aranost e jasno vidlivo i se manifestira na razli~ni na~ini. Nekoi se naklonile kon desni~arskoto populisti~ko dvi`ewe „^ajanka“, tvrdej}i deka glavniot problem e pregolemoto me{awe na vladata. Kako {to oddelni amerikanski sojuzni dr`avi prezemaat ~ekori za namaluvawe na tro{eweto, za da se izbegne bankrotot, ima znaci za reakcii kako onie vo Evropa - vklu~uvaj}i uli~ni protesti protiv reformite na sindikatite vo Viskonsin, dodeka dr`avata se obiduva da go proturka paketot merki za {tedewe. „Krizata e svrzuva~koto tkivo {to gi obedinuva ovie nastani, a osobeno na Zapad. Vo Severna Afrika, toa {to sega go gledame e pove}e povrzano so neodamne{niot porast na cenite na hranata i na stokite, iako isto taka toa mo`e da go povrzete so labavite monetarni i fiskalni politiki {to postojat po krizata“, istaknuva Xonatan Vud, analiti~ar za globalni pra{awa vo Kontrol Risks.

Brzinata so koja tuniskata revolucija predizvika bezredija vo regionot sugerira deka tamo{nite lideri ve}e bile na mnogu potenok mraz, otkolku {to tie ili drugite procenuvaa. КРИЗА НА ЛЕГИТИМИТЕТОТ

ne postoi na~in za merewe na legitimitetot. Mo`ete samo retrospektivno da utvrdite deka pove}e go nema“, veli Xon [tajnbruner, direktor na Centarot za me|unarodni i bezbednosni studii pri Univerzitetot vo Merilend.

Osobeno vo dr`avite na Zapadot, legitimitetot mo`e, kako {to izgleda, da poteknuva od obezbeduvaweto nekoi klu~ni uslugi. Vo poavtoritarnite dr`avi toj delumno mo`e da poteknuva i od stravot, a gletkata na soboruvawe na avtokratite mo`ebi go potkopuva toa.

Vo Kina izgleda deka pove}eto veruvaat deka brziot porast i sozdavaweto rabotni mesta se klu~ot za obezbeduvawe na dr`avniot legitimitet vo izminatite dve decenii po zadu{uvaweto na protestite na plo{tadot „Tjananmen“. Se razbira, mo`nosta da se garantira hrana odamna e su{tinski faktor za pre`ivuvawe na re`imot i mnogu analiti~ari tvrdat deka vladite go zgolemuvaat tro{eweto po buntot vo Tunis, {to povtorno doveduva do zgolemuvawe na cenite. „Natrupuvaweto rezervi na hrana mo`e da prodol`i, bidej}i po{irokata javnost i vladite se obiduvaat da se za{titat od iden nedostig od hrana vo slu~aj na politi~ka kriza, pa duri i vojna“, naglasuva Ana Armstrong, rakovoditelka na Distink{n aset menaxment.

Taa predupreduva deka toa isto taka bi mo`elo da go namali porastot i da gi ostavi politi~arite pred te{ka odluka za toa {to da pravat so kamatnite stapki.

Vo zapadnite demokratii malku e verojatno eventualni bezredija da go smenat celiot sistem, no tie mo`e da soborat vladi, da gi onevozmo`at strukturalnite ekonomski reformi i da pottiknat populisti~ki politiki. Vo drugite zemji, kako vo Egipet i Tunis, dokolku ne uspeat obidite za ubla`uvawe na situacijata preku nudeweto pomo{ i zgolemuvaweto na transparentnosta, toga{ bezbednosnite sili }e go imaat klu~niot zbor pri zadu{uvaweto na revoltot. Vo dva slu~aja, predviduvaweto na ishodot voop{to ne e lesno. „Ovaa, navistina e godina na opasno `iveewe“, naglasuva Fordam.

(Analizata e na „Rojters“, a opremata e na redakcijata)

„Revoluciite se slu~uvaat koga re`imite do`ivuvaat kolaps na legitimitetot. Problemot e vo toa {to

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

47

БИЗНИС СВЕТ

Рејтингот на Грција и Португалија ќе се намали

Францускиот „Батикок“ отвори фабрика во Ниш

Rejting-agencijata „Standard end Purs“ gi zadr`a nepromeneti ocenkite za Grcija i Portugalija, no gi predupredi deka e mo`no negovo namaluvawe vo narednite dva meseca. Agencijata objavi deka go zadr`uva rejtingot na Portugalija na A- i na Grcija na BB+, no istakna deka gi ostava i dvete zemji pod kreditno nabquduvawe so negativni perspektivi

Kompanijata za izrabotka na pokrivni konstrukcii „Batikok“ go otvori svojot proizvodstven pogon vo Ni{, kade {to }e se vrabotat 80 lica. Vkupnata investicija na francuskata kompanija vo Ni{ iznesuva 2 miliona evra vo prvata faza. Vo planovite na kompanijata od Francija se naveduva deka svoite proizvodi }e se izvezuvaat vo zemjite od EU i Rusija.

Стандардот на Хрватите се топи Prihodite na prose~no hrvatsko doma}instvo lani iznesuvale 850 evra, dodeka, pak gra|anite na Hrvatska tvrdat deka na mese~no nivo im nedostigaat okolu 315 evra. „Najbogatite“ zagrep~ani vo 2010 g. prose~no zarabotuvale 1.018 evra, a najmalku zarabotuvaat hrvatskite gra|ani od Slavonija, 639 evra.

„Делта“ го продаде „Макси“

Економскиот раст на Швајцарија забрза

Me|unarodniot sinxir na maloproda`nite objekti od Belgija „ Delhaize Grup“, postigna dogovor za kupuvawe 100% od akciite na „Delta Maksi Grupa“. „Delhaize Grup“ }e go kupi celiot kapital na „Delta“ za vkupno 932,5 milioni evra. Vo cenata se vklu~eni i neto- dolgovite na „Delta“, od 300 milioni evra.

Dodeka Germanija, Francija i drugite zemji od EU se obiduvaat da vospostavat ramnote`a vo svoite ekonomii, [vajcarija sè pove}e ja zacvrstuva svojata ekonomija. Vo posledniot kvartal od 2010 g. {vajcarskata ekonomija ostvari neo~ekuvan rast. Pritoa BDP na zemjata porasna za 0,9%.

Словенија остварила раст од 1,2% Slovenija vo 2010 g. ostvarila realen rast na Bruto-doma{niot proizvod od 1,2%, objavi slovene~kiot zavod za statistika.

Iako ovoj rast e pomal od prosekot na evrozonata {to iznesuva 1,7% i e daleku pod stapkite {to Slovenija gi ostvaruva{e pred nekolku godini, vladata vo Qubqana oceni deka stanuva zbor za o~ekuvan rezultat.

48

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

КУЛТУРА Пантомимата е уметност на тишината, поетика на движењето Воопшто не би било лошо да се воведе како предмет во високото образование, како да се каже повеќе со помалку зборови. Што се однесува до политичарите, пантомимата треба да се модифицира како задолжителен курс по молчење или премолчување, само што тоа нашиве ќе го разберат како курс по замолчување... Добро, добро, баталете пантомима, зашто и неа ќе ја исполитизирате! kultura@forum.com.mk

Скопје со квартови, а без маала Панфиз фестивал Спортски легенди: Кројф Финеса, Слушајте филм

ТРАДИЦИЈА И УРБАНИЗАЦИЈА

Скопските маала oд Катарина Стојанова

GRADONA^ALNIKOT NA Skopje, Koce Trajanovski po neodamne{nata sredba so skopskite gradona~alnici najavi deka spored Generalniot Urbanisti~ki Plan koj treba da bide zavr{en do slednata godina, Gradot Skopje, osven na op{tini i urbani zaednici, }e se deli i na blokovi.

Gradskata vlast smeta deka takvata podelba za op{tinite }e zna~i olesnuvawe pri nosewe na Detalnite Urbanisti~ki Planovi i kraj na mo`nosta za urbanizmot haoti~no da se razviva. Podelbata na urbanite zaednici na blokovi }e pridonese vo podobruvawe na proektiraweto, urbani- ziraweto, izgradbata i ureduvaweto na prostorot, smeta gradskata vlast. „Urbanisti~kite blokovi pretstavuvaat najmala mikro edinica za urbano planirawe.

Prakti~no, planiraweto zapo~nuva od osnovniot urbanisti~ki modul vramen me|u ~etiri soobra}ajnici.

Dokolku nekoj blok e pogolem vo nego }e mo`e da se isparceliraat dva ili pove}e blokovi. Prednosta na vakvoto planirawe e {to ovozmo`uva op{tinite da gi nosat Detalnite planovi za sekoj urban blok posebno“ - velat od Grad Skopje. СКОПСКИТЕ МААЛА Gradot Skopje sè do zemjotresot vo 1963 godina bil podelen na maala od koi del i do denes uspeale da se za~uvaat. Pome|u dvete svetski vojni, Skopje bil grad so isto~na i nova evropska arhitektura. Toj bilo grad na evropski i vonevropski konzuli, grad so napredna trgovija i navlezena evropska moda vo na-

50

~inot na `iveewe kako i za~uvani tradicionalni naviki na `ivot.

Skopje vo toa vreme go narekuvale „Mal centar na kulturata“.

Skopje bil ubav grad, a `ivotot vo nego bil prijaten. Na levata strana od rekata Vardar, centar pretstavuvala starata Skopska ~ar{ija, zad koja se kriele tainstveni maala, nasekade podeleni po vera, so prizemni i dvokatni ku}i izgradeni od slab materijal, od plitar i ~atma.

Golemite dvorovi bile ogradeni so visoki yidovi ili tarabi, polni so drvja i ladovina, cve}iwa, ~e{mi,

МААЛА ОД ЛЕВАТА СТРАНА НА РЕКАТА ВАРДАР

Pajko maalo bilo najgolemoto i najpoznatoto maalo vo Skopje koe se prostiralo me|u rekata Vardar od edna strana i Pokrienata ~ar{ija i Karadag maalo od drugata strana.

Vo periodot me|u dvete svetski vojni ovde se nao|ale najubavite ulici i ku}i vo koi `iveele starite skopski familii i bogatite gra|ani.

Ovde se nao|ala najstarata ku}a vo ovoj del od gradot, koja zafa}ala povr{ina od petstotini kvadratni metri so dvor pokrien so plo~i.

Ovaa i drugi ku}i bile orientirani kon sever, no ne poradi ladnite severni vetrovi, tuku poradi jakoto sonce. Sobornata crkva „Sveta Bogorodica“ se nao|ala vo Pajko maalo i okolu nea `iveele mnogu ugledni skopski familii.

Evrejskoto ^ivutsko maalo se nao|a-

Skopje go narekuvale „Mal centar na kulturata“

jazovi ili bunari.

Desnata strana na rekata Vardar koja brzo napreduvala vo periodot pome|u dvete svetski vojni, nalikuvala na toga{nite moderni gradovi.

Ku}ite bile gradeni od tipot na evropskite gradbi, kade {to navleguvale site novini vo na~inot na `ivot. Sekoja nova ku}a imala sanitarni ~vorovi, prostrani svetli saloni, visoki tavani, moderen mebel so celiot luksuz kako vo evropskite ku}i.

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

lo vo prodol`enie na Pajko maalo i se smetalo za postara etni~ka kolonija. Evropskite patepisci gi spomnuvaat Evreite u{te vo sredniot vek i gi smetaat za najstari `iteli na Skopje od vonbalkanskite doselenici. Tie glavno `iveele kompaktno vo Evrejskoto maalo, no gi imalo i vo drugi delovi od gradot. Evrejskoto maalo postepeno go menuvalo svojot izgled, dobilo nekolku kafeani so bav~i, golem broj privatni ku}i, a ovde bilo izgradeno i

dva tipa ku}i makedonski i turski. Tuka se nao|a i Jaja Pa{inata-xamija, verojatno izgradena na mestoto na starata pravoslavna crkva „Sv. Bogorodica“.

Na samiot kraj od ^air u{te od damne{ni vremiwa se nao|ale hristijanski grobi{ta, vo Maalski razgovori koi pogrebuvaweto na hristijanite bilo zabraneto od turskata u~ili{te i Narodniot teatar.

Tophana se prostiralo po Tahta kale vlast u{te vo 1888 godina.

Glavnoto obele`je na ^air bila rena periferijata na gradot pome|u Evrejsko, Pajko i ^air maalo i patot kata Serava, jazot {to se nao|al na

Na maxirmaalskite sredbi seu{te se igra “fanta”

{to vodi za Tetovo i Ka~anik. Ulicite bile tesni i pokrieni so kaldrma. Po Turcite ovde se naselile Cigani, pa ottoga{ Topaana se smeta za Cigansko maalo. Imeto Tophana ima interesno poteklo koe zboruva za skopskite Cigani koi od {alitra pravele razni eksplozivi, poradi {to nivniot kvartal bil nare~en Tophana (top topovsko orudie, a han mesto za smestuvawe). ^air maalo se prostiralo od Pajko i Karadag maalo po rekata Serava se do periferijata na gradot, so cenatar kaj „turbeto“. Naselenieto vo ^air bilo muslimansko i pravoslavno, pa zatoa ovde preovladuvale

glavnata ulica i sto~niot pazar so tro{arinata.

Krwevo maalo e poznato po starata voena bolnica „Polumese~ina“. Na krajot od blnicata se nao|ala Kumanovskata tro{arina kade {to bila starata nova bawa vo koja se kapele devojkite i mom~iwata pred armasuvawe. Taa bila maalska bawa vo koja ma`ite se kapele vo vtornik, a `enite vo sabota. Drugo obele`je na ova maalo bila poznatata Saat-kula.

Vo Krwevo imalo bav~i za tutun, afion, arpaxik, `itarki, ovo{ki, gradini za ran zelen~uk, lei pod staklo od kade {to se snabduvale skopskite pazari. Ovde imalo i najmno-

gu kafeani duri i bordel so ‘lesni `eni’ „Svetozar“ kade {to se organizirale igranki za mladi lu|e.

Na dvata brega na rekata Vardar se nao|ale pla`i koi Krweva~ni gi delele so Maxirmaalcite. МААЛА ОД ДЕСНАТА СТРАНА НА РЕКАТА ВАРДАР Od sprotivnata strana na rekata Vardar se nao|alo Maxir maalo ili Muhaxir maalo. Muslimanite doselenici vo Makedonija bile narekuvani „muhaxiri“ ili „maxiri“.

Prvite Muhaxiri vo Skopje bile doseleni vo ^erkesko maalo, ^air i vo Topaana, a pred osloboduvaweto od Turskoto ropstvo bile naseleni na desnata strana na rekata Vardar. ...Maxirmaalci meraklii Za „fanta“, vino i gulabi Maxirmaalci se prvi bekrii Stari skopski axik axamii...

Ova e refrenot od maxirmaalskata balada koja zadol`itelno se pee sekoja godina na tradicionalnite maxirmaalski sredbi, koga se sobiraat „starite“ maxirmaalci za da si poprika`at za ubavite vremiwa pominati vo starite tatkovski ku}i pokraj bregot na rekata Vardar i za da svrtat po nekoja „fanta“. Tuka go sretnavme i arhitektot Ivan Stojkovski so prekar Vane koj pi{uva i monografija za Maxir maalo ispolneta so fotografii, spomeni, igri i prekari na site negovi drugari.

Spored negovite istra`uvawa koi gi vr{i za maalskiot `ivot vo predzemjotresno Skopje toa e prvoto urbanizirano maalo. Spored Vane, gradona~alnikot Isak Beg gi gradel ulicite pod 90 stepeni i ovde sè u{te ne se promeneti starite ulici od kaldrma nare~eni Perspanska, Ohridska, Prilepska, Vele{ka Vardarska. „Vo tursko vreme ovde se doseluvale doselenici Maxiri toa bile bogati lu|e i pravele ubavi ku}i pokraj Vardar. Vo prvo vreme celata naselba se vikala Vardar so del Maxir maalo pokrj Vardar kade {to `iveele Maxirite i Namidija ({to zna~i preku pruga) toa e delot kon Novo Maalo“ - veli Vane.

Ku}ite prete`no bile napraveni od }erpi~, a onie na pobogatite od pe~ena tula, dodeka pokrivot od }eramida. Dvorovite bile zatvoreni so visoki yidovi i kapija. „Site ku}i li~ea edna na druga so cve}iwa. Toa be{e ubavina koga }e se pro{eta{e niz maaloto od mirisi od cve}iwa. Nevestite, zadol`itelno, gi metele dvorovite koga zapo~nuval

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

51

denot. Ne samo {to se ~istel dvorot so metla tuku zadol`itelno se ~istele i trotoarite na ulicite. Koga }e dojde{e Veligden se ‘ose}a{e’ miris na var. Cokleto vo crna boja, a gorniot del na ku}ata se boel so bela i site si li~ea edna na druga“ veli Vane. Maxirmaalci bile zanaet~ii i bav~anxii. Svoite proizvodi gi prodavale na Bit pazar i Zeleno pazar~e. Bile poznati kako dobri majstori i dobro situirni lu|e. Vo maaloto imalo nekolku javni ~e{mi, no re~isi vo sekoj dvor imalo bunar. Od bunarite vodata se izvlekuvala ra~no, a podocna so pomo{ na pumpi. Maxir maalo e postaro od Novo maalo. Na desnata strana na rekata Vardar nekoga{ imalo xamija nare~ena Muhaxir xamija. Spored legendata, nea ja podignale Turci begalci od Ni{. „Maxir maalo imalo tri glavni gradski ~e{mi na glavnata ulica.

Ali{tata i ~ergite se perea isklu~ivo na Vardar koj vo toa vreme be{e mnogu ~ist“ - svedo~i Vane.

Kogo i da pra{ate od postarite skopjani }e vi ka`at deka vo maalata vladeela stroga hierarhija, po~ituvawe na postarite i pomagawe na posiroma{nite. Maxirmaalskite denovi i no}i pominuvale so serenadi, sedenki vo dvorovite ku}ni slavi, pred vrata, na ~e{ma, so pesni pokraj Vardar. No za maaloto najkarakteristi~na e igrata so pari~ka nare~ena „fanta“, koja porano bila zabraneta zatoa {to se smetala za komar. Osven Maxir maalo na desnata strana na Vardar se nao|ale i Gazi Menta{ (Cigansko) maalo, Vla{ko (Haxi Salabedin), Novo (^iv~i) maalo, Kisela Voda, Debar maalo, Buwakovec, Maalo Kolonija, Taftalixe i Hanrievo.

Gazi Menta{ ili Cigansko maalo se protegalo od rekata Vardar odnosno od Kameniot most do toga{nata `elezni~ka stanica. Od Gazi Menta{ kon Vodno se protegale bav~i i nivi i samo ovde - onde po nekoja ku}a. Ovde imalo golem broj ciganski ku}i sli~ni so onie {to bile vo Topaana. Za vreme na izgradbata na `elezni~kata tesnolinejka Skopje Ohrid - Struga, brojot na naselenieto se zgolemil, poradi doseluvawe na Ciganite kako evtina rabotna raka.

Gazi Menta{ maalo go zafa}alo prostorot kade {to denes se nao|a TCC Plaza, od hotelot Turist do Domot na grade`nicite.

Centralniot gradski region vo periodot po Prvata svetska vojna so

Maxir Maalo

noviot regulacionen plan bil podelen na stani~ni i gimnaziski reoni.

Vo ovie regioni bile izgradeni najubavite i najreprezentativnite gradbi vo gradot. Bile izgradeni i najubavite privatni ku}i.

Ulicata „Kral Petar“ bila prese~ena od turskata vlast vo 1911 godina za minuvawe na sultanot Mehmed Ra{id. Ovaa ulica go povrzuvala plo{tadot so @elezni~kata stanica i vo nea se nao|ale najgolem broj hoteli, du}ani, kafeani. So probivaweto na evropskata moderna arhitektura vo Skopje po~nale da se gradat mnogu moderni gradbi.

Risti}evata palata bila izgradena na samiot plo{tad vo 1925 / 26 godina, a okolu nea bile palatite na Ikonomovi i Nastevi.

Novo ^iv~i maalo se prostiralo od Vla{koto maalo dol` rekata Vardar. Imeto ^iv~i maalo go dobilo spored negovite `iteli koi prete`no se zanimavale so zemjodelstvo i gradinarstvo. Tuka bile najubavite bav~i vo Skopje. @iveele vo mali novoizgradeni ku}i, poradi {to ova maalo i se narekuvalo Novo maalo. Maaloto se {irelo najmnogu poradi mnogubrojnite doselenici od selskite predeli na Skopska Blatija.

Obele`je na Kisela Voda bil Monopolot poznat po tutunarite koi so janxici na ramo ili na kowi i magariwa go nosele „`oltoto zlato“. Toa bilo golema gradina od koja gradskoto naselenie na Skopje sekoj den dobivalo sve`o ovo{je i zelen~uk.

Debar Maalo e naseleno od progonetite Makedonci od delovi na Zapadna Makedonija koi svoeto novo mesto na `iveewe go narekle spored imeto na etnografskiot predel od kade {to do{le.

Mestoto kade {to bilo locirano ova maalo bilo edno od ponovite predgradija na Skopje. Pred toa ovde postoele gradini i nivi.

Prvite ku}i bile podignati vo 1920 godina od bra}ata Petar i Andreja Mitrovi} i od Jovan Popovi} od Golo Brdo. Debarmaalcite bile pro~ueni yidari. I pokraj toa {to maaloto bilo naseleno od siroma{no naselenie vo nego imalo i mnogu ku}i na kat. Ku}ite bile gradeno od tvrd materijal i plitar, no ~estopati bile divogradbi i bez plan. Vnatre{noto ureduvawe na debarmaalskite ku}i bilo polugradsko, a vo nekoi se spielo na pod.

Buwakovec nova naselba. Vo ovie predgradija naglo se gradele ku}i od tvrd materijal so moderen enterier.

Novoizgradenite ku}i gi zadovoluvale osnovnite potrebi, bile svetli i prostrani, so visoki tavani, so sanitarni ~vorovi, vodovod, kanalizacija, parno greewe, a spored na~inot na `iveewe vo bogatite skopski semejstva imalo i soba za posluga.

Osobeno ubavi ku}i imalo vo delot okolu toga{nata @enska gimnazija vo prodol`enie na drvenoto mov~e, kade {to `iveele bogati Srbi, Evrei i Makedonci.

Maalo Kolonija ili Kolonijal bilo edno od starite skopski maala, a bilo izgradeno paraleleno so skopskata `eleznica. Tuka `iveelo naselenie ~ii profesii bile povrzani so `eleznicata. Maaloto u{te go narekuvale „@elezni~ka kolonija“.

Tahtalixa ili Taftalixe bil poznat po neplodnite nivi i bav~i i samo po nekoja ku}a.

Dene{nata naselba „\or~e Petrov“ porano se narekuvala General Hanris ili Hanrievo, a pred toa @ostov. Nasselbata se protegala pome|u tri reki Vardar, Treska i Lepenec.

Hanrievo bilo predgradie koe intenzivno se gradelo so ubavi novi ku}i. Tie naj~esto bile sopstvenost na `elezni~arite, koi poradi svojata slu`ba gi dobivale od @eleznicata. Vo Hanrievo glavno `iveele slu`benici i trgovci. Vo ovaa naselba, imalo mnogu kafeani, na pomalku od iljada `iteli imalo sedum kafeani koi sekoga{ bile polni so posetiteli, me|u koi i patnici koi go o~ekuvale „vov~eto pampur~e“ i slu`benici koi se vra}ale od pat.

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

53

РАЗГОВОР Трајче Ѓеорѓиев – пантомимичар

Чин без зборови „Панфиз“ интернационалниот фестивал за пантомима и физички театар, четврта година по ред, ги буди емоциите кај страствените љубители за специфична театарска уметност, изразена само со говорот на телото и гестот. Годинава фестивалот ќе понуди најразлична програма, која ќе ги задоволи строгите критериуми на македонската публика, вели основачот на овој фестивал – актерот Трајче Ѓеорѓиев разговарал Игор Ивковиќ Forum: Godinava e ~etvrtoto izdanie na edinstveniot festival za pantomima i fizi~ki teatar „Panfiz“. Kakov e dosega{niot interes od strana na publikata za ovoj vid teatarska umetnost? \eor|iev: Pa od godina vo godina kako {to te~e{e ra|aweto i opstojuvaweto na ovoj festival, publikata prepozna deka se raboti za ne{to novo, za ne{to {to kaj nas mnogu retko ili nikako ne mo`e da se vidi na scenite na teatrite. Od tuka i interesot za festivalot od godina vo godina e sè pogolem. Jas se nadevam deka toj interes }e prodol`i i ponatamu i publikata }e doa|a vo sè pogolem broj.

Te{ko ili lesno e da se napravi ovoj

54

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

festival?

Ne be{e lesno i iskreno ka`ano sè u{te e te{ko, no koga }e se zeme predvid deka postojano si vo komunikacija so mnogu interesni lu|e od cel svet, toga{ sè stanuva mnogu poednostavno i nema vreme za razmisluvawe okolu te{kotiite koi }e sledat.

Festivalot e poddr`an od Ministerstvoto za kultura. Dali tie pari se dovolni ili ne? I {to e so komercijalnite sponzori. Dali tie nao|aat interes vo poddr{akata na ovaa umetnost?

Da, blagodarenie na Ministerstvoto za kultura ovoj festival sè u{te opstojuva. Da ne be{e taa podr{ka sekako deka }e be{e mnogu te{ko i

neizvodlivo da se prodol`i, a {to se odnesuva do sredstvata tie sekako deka ne se dovolni, no se snao|ame. Inaku za sponzori sè u{te ne razmisluvame i nekako ma~na ni e pomislata deka treba da se trgne i da se vleguva po kancelarii (ako te primat), a jas se pomalku imam nervi za takvi raboti, no ne e isklu~eno vo idnina, festivalot da go prezeme vo marketing{ka smisla nekoja agencija, pa da se prodol`i i na toj na~in da se tretira celata manifestacija.

Koga go po~navte pred ~etiri godini, so kakva cel pojdovte vo realizacija na „Panfiz“?

Pa sekako, prvo i osnovno - popularizacija na `anrot i dobli`uvawe na istiot do publikata bidej}i kako {to rekov, kaj nas toj e sosem nepoznat ili se razbira pogre{no, pa taka mislevme deka e dobro publikata da vidi za {to vsu{nost se raboti i da u`iva 5-6 dena vo ona {to kaj nas za `al go nema ili mnogu malku go ima.

Vie ste eden od retkite akteri od Makedonija, koj svoeto usovr{uvawe go pobara vo Bugarija i toa za pantomima. Od kade toj poriv, ako se ima predvid faktot deka sè pomalku pretstavi od ovoj vid se postavuvaat vo Makedonija?

Igrata so telo otsekoga{ mi bila bliska, so ogled na mojata plasti~nost vo izrazot, pa nekako logi~no be{e da pobaram nekoja pogolema naobrazba od toj vid. Sredbata so Aleksandar Iliev vo 1999 god. be{e presudna da se re{am da go pobaram i toj drug nau~en pat koj navistina mi otkri mnogu vozbuduvawa i tajni za koi ne bev svesen, a {to se odnesuva do pretstavite niv }e gi ima sè pove}e i pove}e, so ogled na faktot deka sekoja godina izleguvaat novi generacii koi se interesiraat za ovoj `anr. Tokmu toa e i celta na festivalot kako {to rekov.

Se ~uvstvuvate prioritetno ili ottu|eno {to nemate mnogu kolegi pantomimi~ari?

I ednoto i drugoto, no nemam mnogu vreme da razmisluvam za toa. Moe e da baram novi temi, stari temi, da gi obrabotuvam, nadgraduvam i sekako da gi prezentiram dokolku za toa postojat uslovi. Sega-zasega vo podgotovka sum na nekoi novi raboti, no kako }e se odviva celata prikazna sè u{te ne znam, bidej}i ne zavisi sè od mene.

"Lolita Doli", Teatar "Nikoli", Polska

"Tagata na sosedot e podlaboka", Emanuela Ami~aj Kompani, Izrael

Pred nekolku godini imavte uspe{na postanovka na pretstavata „^ovekot“ – pantomima-pretstava, koja be{e realizirana vo nezavisna produkcija. Zo{to sè u{te ne e aktivna ovaa pretstava?

Pa taa e aktivna... vo dekemvri gostuvav vo Slovenija so ^OVEKOT, no vistina e deka sè pomalku ja igram od prosta pri~ina {to nemam mnogu vreme, {to od profesionalni, {to od privatni pri~ini, no mislam deka e vreme malku pove}e da ì posvetam vnimanie i, pak da ja resetiram, {to se veli.

Dali festivalite nadvor od Makedonija na koi ste ~esto prisuten se predizvik za sekoj pantomimi~ar?

Osven {to se pretstavuvate, razmenuvate li navistina iskustva so ko-

legite?

Kako ne, festivalite se blagodat ne samo za pantomimata tuku i za sekoj vid umetnost. Toa e vistinsko mesto da zapoznae{ novi lu|e, da vidi{ koj do kade e, kade si ti so svoite razmisluvawa, da nau~i{ ne{to, da potkradne{ (a zo{to da ne) taka {to tie se edno golemo bogatstvo, a plus i zapoznava{ novi zemji, kulturi, menataliteti itn.

Podgotvuvate li nova pretstava – pantomima, fizi~ki teatar?

Kako {to rekov, podgotvuvam nekolku raboti, no za niv vo nekoja sledna prilika koga i jas }e bidam na jasno kade i kako. Sega-zasega se e samo dobra misla, bela hartija i golema `elba.

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

55

ФИЛМ

Боксерот (The Fighter) Влатко Галевски BESKRVNO, BI bila prvata reakcija po gledaweto na ovoj film.

Raka na srce filmot voop{to ne e lo{, duri na momenti mo`e da bide i simpati~en, no vo neizbe`nata sporedba so nekoi drugi naslovi na ovaa tema, Bokserot e mlak, isplaknat i neizbe`no nè vodi kon zaklu~okot deka e prili~no zdodeven. Vo predve~erieto na godina{nive oskari, ovoj film be{e prili~no favoriziran so sedum nominacii, i producentite mo`at da bidat sosema zadovolni so dvata oskara - za najdobra sporedna ma{ka uloga (Kristijan Bejl) i sporedna `enska (Melisa Leo).

Drugo e pra{aweto kolku podelbata vo ovii kategorii be{e o~ekuvana ili ne!

Boksot, borbata, natprevarot se rikansko semejstvo (site semejstva neiscrpni kategorii od koi filna bokserite se mnogubrojni) rezulmovite crpat bogat materijal. Drugo tatot sepak e - prose~en film. e pra{aweto kolku dobri produkti Voobi~aeno, poradi svojot socijana ovie temi se napraveni. Sosema len status i provincijalnoto “pedimal broj. gre” bokserite pobu~no od sosedRe`iserot Dejvid O’Rasel vo obid stvoto go `iveat svojot `ivot. Miki da snimi poinakva biografska ni oddaleku ne e konfliktna i po(re~isi site luartikulina se biografli~nost, tolВо обид да сними поинаква ski) prikaku tipi~na za zna za eden negovata proбиографска (речиси сите се bokser, da fesija. Zatoa биографски) приказна за еден izbega od O’Rasel toa se standardnite obiduva da go боксер, да избега од стандар stereotipi kompenzira д ните стереотипи на оваа те

na ovaa tema, preku sporego ispu{til dnite likovi, ма, режисерот О’Расел го ис od race glavnegovata majпуштил од раце главниот јунак, niot junak, ka (Melisa Мики Вард Miki Vard Leo) negoviot (Mark Valbrat (Kristiberg). Duri i jan Bejl) i neda veruvame deka toa go storil govata devojka (Emi Adams). No, toa svesno, so namera da go demitolodefokusirawe luta nekade vo indigizira i da go pretstavi kako obividualnite akterski kreacii na ~en ~len na edno mnogubrojno amespomnatite epizodisti. Zatoa vode~kiot lik e neprostlivo ramen, anemi~en. Zavr{nite, inaku sosema dobro snimeni sceni od bokserskiot ring ne uspevaat da go spasat filmot od prose~nost, od nedore~enost i bez vistinska ideja zo{to (i kako) voop{to e raska`ana ovaa “stota” verzija na tema - boks.

Sekako ne smee da se potceni ume{nosta na re`iserot da naslika oddelni aspekti za disfunkcijata na semejstvoto Vard, (omilena tema na amerikanskata kinematografija) pa duri i so napati simpati~en humor koj, sepak se gubi vo dolgiot prazen od na filmot.

Poznavaj}i dosta detali od `ivotot i karierata na Ace Rusevski na primer, mo`eme da garantirame daleku poatraktivno scenario za bokserski film od Bokserot. Setete se deka, iako za dene{ni uslovi skromno produciran, filmot Ispravi se Delfina (isto taka biografska prikazna) na Aleksandar \ur~inov odli~no pomina i vo SFRJ i vo stranstvo.

Holivud ima samo pove}e pari i mo`nosti. Prikazni imame site.

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

57

ВОДИЧ

12 март

Рајмонда – балетска претстава МОБ Ovaa sabota vo salonot na Makedonskata opera i balet, }e bide izvedena baletskata pretstava „Rajmonda” od Aleksandar Glazunov. Vo glavnata rolja }e nastapi prvenkata na MOB, Aleksandra Mijalkova.

Koreografijata e na Viktor Jaremenko od Ukraina. Rajmonda pretstavuva skapocen kamen vo krunata na dolgata kariera na Petipa. Negovo najpresti`no, no voedno i najmoderno, za toga{, koreografsko delo. Temata, slu~ajno go predava akcentot na pro~istenite tancuva~ki tehniki, pretska`uvaj}ki go triumfot na baletot na XIX vek. Rajmonda e balet vo dva ~ina. Svetskata premiera e odr`ana vo Marinskiot teatar vo Sank Petersburg – Januari 1898 godina. Dirigent na sabotnata pretstava e Eduard Ambarcumjan od Rusija.

19 март

Ferry Corsten Ноќен клуб „Колосеум“ Holandskiot trans dixej Ferry Corsten, vo momentov eden od TOP 10 svetskite trans dixei doa|a vo Skopje. Vo 2009. godina na svojata Top 100 DJ Poll lista DJ

13 март

Љубовницата – театарска претстава Џубокс Po uspe{nata premiera vo ~etvrtokot ve~er vo no}niot klub „Xuboks”, alternativnata teatarska pretstava „Qubovnicata” so nov termin za qubitelite na avangardniot i kontroverzen teatarski izraz.

Pretstavata e vo re`ija na Sofija Ristevska. Stanuva zbor za intimna pretstava koja se izveduva pred najmnogu 30 gleda~i. Ova e prvo delo na nezavisnata profesionalna teatarska grupa INTIMATE-THEATRE. Kabare-pretstavata e rabotena po tekst na premierno izveduvaniot srpski pripadnik na pravecot “valkan realizam”, Aleksandar Do{i~ koj pak deloto “Qubovnicata” go napi{a specijalno za ovaa “made in Macedonia” pretstava. Pretstavata kako glavno pra{awe go ima: dali vo svetot na hipermaterijalnosta i hipereseksualnosta, svet {to e mesto kade `enite ne se nitu superiorni nitu inferiorni vo odnos na ma`ite (tuku se isti i ednakvo zaslu`uvaat prezir) e vozmo`no da se ostvari eden neposreden odnos? Poradi provokativnite dvi`ewa i jazikot koj e vulgaren i tvrd za nenaviknatoto uvo, pretstavata ne se prepora~uva za lica pod 16 godini. Vo nea igraat: Ilina Чorevska, Maja Andonovska, Katerina Anevska i Marjan \orgievski. Biletot za ovaa pretstava e 300 denari.

58

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

Magazine go plasira Korsten na fenomanalnata sedma pozicija.

Nastapuva na site golemi svetski festivali kako vode~ko ime na dens arenite i pred 100.000 lu|e. Feri Korsten ima status na originalen trans dixej so rasko{en stilski nastap vo `ivo. Nekolku svetski dixei pobuduvaat vistinski interes za `ivite nastapi. Vo Skopje doa|a na barawe na negovite fanovi koi, poradi vremenskite nepriliki vo Evropa vo dekemvri 2010 ne uspea da nastapi kako del od Taksirat festivalot. Vetuvaweto go ispolnuva sega, na 19ti mart (sabota) vo klubot Koloseum so po~etok vo 23 ~asot.

Vleznicite se ve}e vo pretproda`ba i se po cena od 350 denari.

Мегамајнд анимиран филм Кино Рамстор Vo kino salite „Ramstor 1 i 2” na redovniot repertoar e animiraniot film „Megamajnd”. Stanuva zbor za animiran igran film, so `anrovska opredelba komedija, koj na amerikanskiot boks-ofis minatiot mesec be{e na vrvot. „Megamajnd” e najgenijalniot super zlostornik {to svetot nekoga{ go zapoznal, koj so godini se obiduva da go osvoi Metrograd. No, sekoj negov obid zavr{uva katastrofalno blagodarenie na superherojot poznat kako Metromen.

Megamajd slu~ajno go ubiva herojot i ottoga{ negoviot `ivot ja gubi celta. Toj stanuva superzlostornik, no bez heroj. Zatoa re{ava da sozdade nov superheroj, nov protivnik po ime Titan.

No, Titan nabrgu stanuva svesen deka e mnogu pozabavno koga si superzlostornik. ]e mo`e li lo{iot genij da stane nenadejno heroj na sopstvenata prikazna? Filmot e vo re`ija na Tom Mekgrat, a glasovite gi pozajmuvaat Vil Farel, Bred Pit i Xona Hil.

Копилето од Истанбул – роман Издавачки центар „Три“ Vo izdanie na „Tri” neodamna izleze romanot „Kopileto od Istanbul” na Elif [fak, edna od najistaknatite sovremeni turski pisatelki. Taa vo ovoj roman uspe{no go otslikuva turbulentnoto minato na svojata zemja vo jasna i slikovita prikazna {to se odviva vo Turcija i vo Amerika. Centralnoto mesto go ima „kopileto” od naslovot, Asja, devetnaesetgodi{na devojka {to gi obo`ava Xoni Ke{ i francuskite egzistencijalisti, i ~etirite sestri vo familijata Kazanxi {to `iveat pod ist pokriv vo Istanbul: Zeliha, majkata na Asja, buntovnata i svoeglava najmala sestra {to dr`i salon za tetovirawe; Banu, koja neodamna ja otkrila „gata~kata” vo sebe; Xevrie, vdovica i nastavni~ka po nacionalna istorija; i Feride, hipohondrik opsednata so neizbe`ni katastrofi; nivnata stroga majka, i nivnata baba {to tone vo zaboravot na Alchajmerovata bolest. Nivniot edinstven otu|en brat `ivee vo Arizona so `ena si i nejzinata }erka Armanu{, Ermenka po tatko. Armanu{ tajno leta vo Istanbul vo potraga po sopstveniot identitet i ostatocite na te{koto semejno minato, i brgu se sprijateluva so Asja. So doza na misticizam, se rasvetluva dolgo ~uvanata tajna {to gi povrzuva ovie dve familii u{te vo dale~nata 1915 godina.

21 март

Умри машки театарска претстава Драмски театар – Скопје

Pretstavata „Umri ma{ki” od Aldo Nikolaj, vo re`ija na Kole Angelovski, celi 15 godini go polni salonot na Dramski teatar.

Ovaa urnebesna komedija, vo izvedba na odli~noto trio akteri: Jelena @ugi}, Branko \or~ev i Dragan Spasov Dac i natamu e hit za qubitelite na teatarskata umetnost. Tematski pretstavata raska`uva prikazna za quboven trijagolnik, vo koj `enskiot lik gi pravi site intrigi i neo~ekuvani situacii za dvata ma{ki lika. Pretstavata e so po~etok od 20 ~asot. Biletite se po cena od 250 denari.

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

59

ЖИВОТ И СТИЛ

Времето минува, филмски икони

Xejn Mansfild Rakel Vel~

Rakel Vel~ e verojatno najatraktivnata devojka vo sredinata na 70-tite godini od minatiot vek. Nejzin za{titen znak ostana imixot od filmot „Milion godini pred na{ata era“, od 1966 godina. Vistinski seks-simbol na decenijata. Inaku rodenoto ime ì e Xo Rakel Tehada i denes ima 71 godina.

Ursula Andres

Ursula Andres e bez konkurencija najatraktivnata Bond-devojka voop{to. ]e ostane zapametena po nezaboravnata pojava vo „D-r. No“ kako partnerka na [on Koneri vo 1962 godina. Rodena e vo Bern, [vajcarija i denes ima 75 godini.

Xejn Mensfild. Vistinskoto ime ì e Vera Jejn Palmer. Rodena vo Pensilvanija 1933 godina. Tipi~na amerikanska rusokosa, prototip na Barbika, koja postojano bila vo senka na Merlin Monro. Po~ina na 34-godi{na vozrast. Vo 1957 godina dobiva i Zlaten globus za nade`na mlada akterka.

nite filmovi i e V~era, denes, utre (1963) na Vitorio De Sika i kultnata scena na striptiz pred Mar~elo Mastrojani. Vo 1962 godina dobi oskar za ulogata vo filmot „Dve `eni“.

Sofija Loren, divata na italijanskiot film no i uspe{na internacionalna yvezda koja pokraj atraktivnata figura se doka`a i kako talentirana akterka. Sofija Vilani ^ikolone e rodena vo Rim vo 1934 godina. Partnerka na najpoznatite ma{ki yvezdi, Pol Wumen, Marlon Brando, Gregori Pek, ^arlton Heston. Eden od nezaborav-

Merlin Monro ili Norma Xejn Mortenson rodena vo Los Anxeles vo 1926 godina. Filmska ikona za koja i po re~isi 50 godini od nejzinata smrt svetot ne prestanuva da zboruva. Najposakuvanata `ena na minatiot vek na koja ne ì odolea nitu Xon Kenedi, nitu Endi Vorhol. Najgolemiot uspeh go postigna vo remek-deloto na Bili Vajlder, „Nekoi toa go sakaat `e{ko“(1959) so partnerite Toni Kertis i Xek Lemon.

60

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

Sofija Loren

Merlin Monro

НАЈМАЛИТЕ НЕШТА

Најмалото куче

Најмалиот пиштол на светот SwissMiniGun e golem kolku eden privrzok za klu~evi, koj koristi mali 2,7mm. kur{umi koi se dovolno silni za da nanesat smrtni povredi ako se ispukaat odblizu.

Ova pi{tol~e e oficijalno proglaseno za najmaliot pi{tol vo svetot i e dolgo samo 5,5 santimetri. Mo`e da ispuka vistinski kur{umi (4,53) na rastojanie od 112 metri.

Pi{tolot e izraboten od ner|osuva~ki ~elik i ~ini 3.000 funti.

Proizvoditelite isto taka proizveduvaat i ra~no izraboteni pi{tol~iwa od 18-karatno zlato so dijamantski nitni, koi dostignuvaat cena do 30.000 funti.

Maliot Pinokio (Hot dog vo vistinska smisla) verojatno e najmaloto ku~e na svetot. Te`i samo polovina kilogram i e golemo kolku edna limenka „kokakola“. Otkako se pojavi vo {outo na Opra Vinfri ova ku~ence stana vistinska yvezda. Sepak, Pinokio ve}e ne e me|u `ivite bidej}i se prejal do smrt.

Најмалата риба Najmalata riba na svetot bila otkriena vo mo~uri{ta, koi se nao|aat na indoneziskiot ostrov Sumatra. Slikata ja sporeduva ribata so dol`inata na eden palec. Ribata dostignuva dol`ina od 7,9 milimetri na poodminata vozrast.

Најмалото плишано мече

Најмалите уметнички дела

Visoko samo 5 milimetri, ova me~e e dizajnirano od Germankata Betina Kaminski e proglaseno za najmaloto me~e vo svetot. Veruvame deka ova me~e e `elba na sekoe devoj~e.

Наjмалиот коњ „Tambelina“, e oficijalno proglasen za najmal kow na svetot.

Visinata mu e samo 17 in~i (43 sm). Ova kow~e bilo rodeno na edna amerikanska farma, i e rezultat na ispituvawata na edna dvojka specijalisti za razmno`uvawe minijaturni kowi. „Tambelina“ e najmaloto xuxe pome|u xuxiwata, a nejziniot sopstvenik veli deka e ~ista slu~ajnost. Kowite so normalen rast naj~esto `iveat do 35 godini, dodeka „tambelina“ se pretpostavuva deka }e `ivee samo 17 godini.

Roden vo 1957 godina vo Birmigen, Vilijam Vigan po~nal da se zanimava so kreirawe umetni~ki dela na pomladi godini. Toj boleduval od disleksija i poradi te{kotii vo u~eweto, nao|al mir vo kreirawe umetni~ki dela koi ne mo`ele da se vidat so golo oko. Negovite skulpturi se tolku sitni {to mo`e da se postavat na vrvot od jadica ili vo dup~eto na edna igla.

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

61

СПОРТСКИ ЛЕГЕНДИ: ЈОХАН КРОЈФ

Питагора во копачки Како играч, Холанѓанецот Јохан Кројф со неговиот лут противник од германската репрезентација Франц Бекен бауер, беа играчи на кои можевте само да им се восхиту вате. За разлика од Бекенбауер, Јохан Кројф беше вонсе риски стрелец, а воедно беше до тој степен математички прецизен и перфектен во своите додавања што од позна тиот спортски публицист Дејвид Милер беше наречен „Питагора во копачки“ Подготвува: Мирослав Николовски

HENDRIK JOHANES KROJF, roden na 25 april 1947 godina, zapo~na da igra fudbal vo Ajaks od svojata 12ta godina. Nesomneniot talent, elegancijata vo igraweto na fudbalot, ednostavnite re{enija na terenot i kone~no mnogute golovi koi gi po-

62

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

stignuva{e go promoviraa vo najdobriot fudbaler koj voop{to go imala Holandija, najdobar fudbaler na Evropa na 20 vek i me|u prvite trojca fudbaleri na svetot na 20 vek.

Krojf vo karierata za Ajaks, Barselona, Los Anxeles Acteks, Va{ington

Diplomats, Levante i Feenord vo 520 odigrani me~evi postignal 291 pogodok, a za reprezentacijata na "Laliwata" postignal 33 golovi vo 48 odigrani me~evi.

Totalniot fudbal koj prv go promovira{e Rinus Mihels i koj{to vovede revolucionerna promena vo fudbalot, vo koja {ablonot sekoj igra~ da igra na svojata pozicija be{e zamenet so brzi promeni na mestata, mnogu lesno go plasira vo praktikata so „ol raund“ igra~ so nesomnena inteligencija vo igrata, kako {to be{e Johan Krojf.

So Krojf i so soigra~i koi fudbalot

go imaa vo maliot prst, kako {to bea Johan Neskens, Rud Krol, Vim Surbie, Ari Han, Xoni Rep i Velibor Vasovi}, Ajaks be{e neprikosnoven vo Evropa. Tri godini po red pobeduva{e vo Kupot na Evropskite {ampioni (dene{na Liga na {ampionite) vo 1971, 1972 i 1973 godina. Vo 1972 pobedi i na Interkontinentalniot kup, odnosno dvobojot na evropskiot i ju`noamerikanskiot prvak. So Ajaks, golgeterot Krojf, 8 pati go osvoi holandskoto prvenstvo, pet pati Kupot na Holandija, dvapati Super kupot na UEFA. So Barselona pobedi edna{ vo {panskoto prven-

stvo i edna{ vo Kopa del rei, a istiot uspeh go povtori so Feenord vo holandskoto prvenstvo i kup.

Site ovie uspesi bea povod raznite izbori za sportisti na godinata, decenijata i vekot da ne mo`at da pominat bez negovoto ime.

Mnogupati be{e proglasuvan za holandski fudbaler na godinata, tripati za najdobar evropski fudbaler (1971, 1972 i 1974 godina).

Po zavr{uvaweto na fudbalskata kariera kako trener, prodol`i so sobiraweto trofei. Na ~elo na Ajaks dvapati pobedi vo Kupot na Holandija i edna{ go osvoi Kupot na Evrposkite kup pobednici, so Barsa edna{ Kopa del rei, ~etiri pati prvenstvoto na [panija i tripati Superkupot na [panija, Evropskiot KPK, Evropskiot kup i Superkupot.

Tituli {to nitu najplatenite dene{ni treneri kako Muriwo i Van Gal u{te za dva `ivota ne mo`at da gi povtorat. Zatoa Krojf stana dobitnik na titulata trener na godinata vo 1992 i 1994 godina. Od negovoto igra~ko i trenersko iskustvo znae{e da napravi i mnogu dosetki od koi najpopularna mu e „ako gledate fudbaler da sprintira, zna~i predocna po~nal da tr~a po topkata“.

Vo 2000 godina be{e izbran za Igra~ na vekot i proglasen za Zlaten igra~ na Holandija. Vo 2006 godina, Krojf dobi nagrada za `ivotno delo. Vo 2007 godina vo negova ~est i na denot na negoviot 61 rodenden, Ajaks odlu~i da go povle~e od timot dresot so broj 14 vo koj {to nastapuva{e slavniot Johan Krojf.

Фондација „Јохан Кројф“ Еден Аргентинец нескромно сам се прогласуваше за најдобар фудбалер во светот на сите вре# миња, а парите ги потроши за ле# кување од наркозависност. За разлика од него, големиот Кројф, дел од заработените пари даде во хумани цели. Основа Фонда# ција „Јохан Кројф“, со цел да им помогне на децата со пречки во развојот да се бават со спорт исто како и останатите здрави деца. „Зошто децата кои имаат одредени недостатоци само да седат и да ги гледаат здравите деца како спортуваат“, говореше Кројф објаснувајки ја благородна# та цел на неговата фондација

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

63

Foto: Ivana Kuzmanovska

УРБАНИ ЛЕГЕНДИ

Замокот во Црниче Друга таква нема, со мистичен изглед, со чуден стил за нашето поднебје. Куќа за која се кажани толку муабети и приказни. За некои е "куќа на сеништа", "проколната куќа". За луѓето што некогаш живееле таму + сосем обичен дом, куќа со цвеќиња, топол дом на хармонично семејство од Васко Марковски

MO@EBI NI[TO NEMA da vi zna~i ako nekoj vi ja ka`e adresata „Vostani~ka 180“. Nitu }e znaete kade e taa ulica, nitu, pak, zo{to mu e bitna nekomu ili bi trebalo i vam da vi bide. No, neka vi ja spomne nekoj „Zelenata ku}a vo Crni~e“, „vampirskata“, „ku}ata na duhovi“ ili „zamokot“ od Crni~e - pred o~ite vedna{ }e vi o`iveat stotici sliki {to ste gi zamisluvale sekoga{ koga nekoj }e vi raska`el edna od mnogute zagado~ni prikazni {to kru`at za ku}ata niz Skopje.

Na internet-forumite }e pro~itate razni teorii za nejzinoto poteklo, prikazni za razni sopstvenici {to

64

nekoga{ ja poseduvale, fantasti~ni prikazni na lu|eto {to nekoga{ `iveele tamu. ]e „doznaete“ deka vo razli~ni periodi imala sopstvenici Arapi, Makedonci, Srbi; }e pro~itate za misteriozniot Francuzin koj ja izgradil, spored edni - za vreme na Prvata, spored drugi - za vreme na Vtorata svetska vojna; }e pro~itate deka, na primer, pokrivot ne slu~ajno bil so forma kako kapa na ve{terka; deka ku}ata e prokolnata, izgradena vrz mesto kade {to se vkrstuvaat podzemni vodi, pa zatoa bila fatalna za sekoj {to }e ja kupel – „cve}e ne raste“. ]e ~uete razni nadmudruvawa

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

so preraska`ani svedo{tva od lu|e ~ii babi i dedovci `iveele „na pedesetina metri od taa ku}a“. Od skr{enite prozorci doa|ale ~udni zvuci, se slu{alo tropawe – „najverojatno od duhovi“. Kojznae, mo`ebi se toa du{ite na lu|eto na koi tuka im se slu~ila „semejnata tragedija“. „Zatoa nikoj ne sakal i ne saka da ja kupi“. Mnogumina, so entuzijazam kako li~no da bile svedoci, raska`uvaat prikazna za nekoe semejstvo koe re{ilo da ja kupi zapustenata ku}a i re{ilo ubavo da si ja stokmi, za `iveewe. No, nemale sre}a – „prokolnata ku}a“. Samo {to si ja stokmile, spored edni - site umrele ili

поддржано од

zaginale; spored drugi - }erkata se obesila, pa re{ile da se iselat.

Pove}e nikoj ne sakal da ja kupi, da se vseli tamu.

Imalo razni inicijativi i idei {to da se napravi od ku}ata. Ja bie glas deka e „opsednata od duhovi“, pa, spored nekoi, bi bilo poln pogodok da se pretvori vo Muzej na hororot, so galerija, so izlo`bi na fotografii i sliki, proekcii na horor videa, so biblioteka na horor literatura – „da si sedne{ so kafence, so cigar~e..“. Ili, }e ~uete deka na Zapad pravat turizam od vakvi mesta.

Sepak, }e najdete i vqubenici vo ku}ata koi pretpo~itaat da ja gledaat od vedrata strana. Mnogumina ja potenciraat nejzinata nevoobi~aena arhitektura i, sosem sprotivno - pitom izgled. Se se}avaat na arhitektonskite detali i ubavo uredeniot dvor. Nekoga{ tamu `iveele studenti pod kirija, a lu|eto od okolinata doa|ale da napolnat od pitkata voda od bunarot vo dvorot na ku}ata.

Prikaznite za stra{ni slu~ki, kako {to velat, gi izmisluvale povozrasnite za da gi pla{at nivnite deca da ne vleguvaat tamu, otkako ku}ata stanala svratili{te na zavisnici od droga. Takvite prikazni, spored niv, podocna, koga porasnale, prodol`ile da gi {irat i nekoga{nite deca, koi bile zapla{uvani so niv i, taka se sozdal mitot za „ku}ata na hororot“.

No ~ija bila ku}ata? ^ija e sega? Gi ostavame nastrana glasinite i internet-forumite. Vo eden od napisite za ku}ata, objaveni vo dnevniot pe~at, lu|e od sosedstvoto velat deka ku}ata ja izgradil izvesen Dim~e Berberot, vo 1933g., vo lozje, i ja koristele samo vo leto, koga doa|ale tamu so familijata.

Kako {to ni raska`a Viktorija [ateva, rodena vo semejstvoto Pankovi, vo skopsko Pajko Maalo, rodena vo prvite decenii od 20 vek, ku}ata bila na nejziniot rodnina, doktor Aleksandar Stavridis, roden vo 1878, po~inat vo 1953, sopstvenik na sanatoriumot „Balkan“ vo Pajko Maalo, koj zavr{il studii po medicina vo Bejrut. „Kako devoj~e mnogupati sum doa|ala vo ku}ata. Be{e blisku do na{eto lozje, do na{ata vila, i za vreme na letata ~esto doa|avme na gosti. Sum sedela tamu i so spiewe, a za vreme na vojnata, mnogu kom{ii od Pajko Maalo doa|aa i kaj nas i kaj niv, vo vilite, da se krijat od bombardiraweto“, se se}ava [ateva.

Vo 1996 godina, ku}ata bila stavena

pod za{tita, so status „Spomenik na kulturata“. Arhitekt Vangel Bo`inovski bil ~len na gradskata komisija za za{tita na arhitektonskoto kulturno nasledstvo. Go zamolivme da ni ja opi{e od stru~en aspekt, da ni ka`e koja e nejzinata vrednost. „Toa e edna vikend-ku}a, letna rezidencija, na edno skopsko semejstvo, koe, glavno, imalo svoja pe~alba, svoj du}an vo Belgrad. Podocna se prefrlile da `iveat tuka. Izgradena e kako ku}a srede lozje, vo 193435 godina. Vo toa vreme okolinata ne bila izgradena. Stanuva zbor za edna masivna gradba, romanti~en lentnikovec vo gotski izraz, vo koj se pome{ani nekolku stilovi. Ima isklu~itelno ubava gorna soba, so kru`ni prozor~iwa, vo koja mo`e{ da gleda{ na site strani. Mnogu e interesna i kako enterier. Vo toa vreme takviot vid objekti ne bile retkost. Skopjani znaele da u`ivaat, pa }e najdete i drugi takvi, interesni objekti. Izgradena e vo vremeto koga gradona~alnik bil eden sofisticiran arhitekt, Josif Mihajlovi} - eden Mijak, vo ~ie vreme bile izgradeni mno{tvo interesni zgradi vo Skopje“, ni re~e Bo`inovski, spodeluvaj}i del od negovite soznanija.

Ni na kraj pamet ne ni be{e deka sme znaele, barem od gledawe, nekoj {to nekoga{ `iveel tamu. Sme go gledale na televiziskite ekrani, no - nikoga{ ni{to ne bi nè odvelo do pomislata deka mo`ebi eden den nego i ku}ata }e gi smestime vo nekoj zaedni~ki folder od na{ata memorija: Dejan Davidovski, spiker i prezenter na vesti na MTV, lice {to sme go gledale i kako model vo reklami na makedonskite konfekcii.

Vo ku}ata `iveel od 1966 - tamu se rodil - do 1991 godina, koga ja prodale po smrtta na negoviot dedo,

Miso Davidovski, du}anxija i slatkar od Gostivar, koj ja kupil okolu 1961, koga dr`avata mu go nacionalizirala imotot. Za nego, ku}ata bila „sosem obi~en dom“ i go revoltira koga slu{a kakvi sè izmislici se ka`uvaat za ku}ata. „Jas sum roden vo taa ku}a i taa ku}a za mene e sosem normalno mesto za `iveewe. Za mene taa ku}a be{e sosem normalen dom, prijatno mesto za `iveewe, a takva be{e i za decata so koi rastevme, koi, kako deca od sosedstvoto, ja gledale u{te od mali i vo nea ne gledaa ni{to neobi~no. Mo`ebi zatoa i nikoga{ ne sum se raspra{al ne{to pove}e za potekloto na ku}ata pred da ja kupi dedo mi. Tamu `iveevme harmoni~en `ivot i vo ku}ata izrasnaa uspe{ni lu|e. I den-denes sme harmoni~no semejstvo, nikoj ne se ubil, ne sme videle duhovi, `iveeme obi~en `ivot, (se smee!)“, ni re~e Dejan, se}avaj}i se so nostalgija na trkaleznata soba, so „brodski“ prozor~iwa.

Vo eden od napisite od pe~atot do koi dojdovme, kako aktuelen sopstvenik se spomenuva Krsto Veljanovski, porane{en dolgogodi{en direktor na JSP. Sakaj}i da ja za{titi ku}ata i da ja pretvori vo kulturen centar, Op{tina Kisela Voda mu ponudila dve parceli za da ja otstapi ku}ata, no, ne uspeale da se dogovorat. Spored eden drug napis, Veljanovski podnel proekt za renovirawe do Zavodot za za{tita, no proektot mu bil odbien za{to ne gi zadovoluval normite za za{tita na kulturnoto nasledstvo. Rekol deka }e podnese nov, preraboten, no, do denes - ni{to. Edna od teoriite na internetforumite, e deka aktuelnite soptvenici - pove}e naslednici {to ne mo`ele me|usebno da se dogovorat re{ile da ~ekaat ku}ata da se urne samata od sebe. Koga ja nema ku}ata, nema {to da se za{tituva - lesno }e se prodade imotot. Kojznae, ovaa teorija mo`ebi navistina dr`i?

A ku}ata, navistina e ~udna. Na odewe natamu, da ja slikame, slu~ajno ili ne, pred avtomobilot ni pretr~a crna ma~ka, kole{kata toj den si zagubi drag prsten. No, imavme i sre}a od prva da ni tekne na ~ovek {to bi znael da ni ka`e ne{to za ku}ata od prva raka. Ne da ni ka`e, tuku so golema lesnotija i spontanost ni najde ~ovek {to nekoga{ `iveel tamu! Go zede telefonot.. svrte dva-tri broja, i ve}e go imavme Dejan, koj tokmu tamu pro`iveal 25 ubavi godini. Kolku ubav kraj na na{ata prikazna, neli?

forum.mk | 11 март 2011 | ФОРУМ

65

ФИНЕСА

Слушајте филм од Силвана Жежова FILMSKATA MUZIKA ja sakam, kako {to go sakam filmskiot bakne`.

Zatoa i so netrpenie go o~ekuvav koncertot na Makedonskata filharmonija „Slu{ajte film“, ovojpat nasloven „Golemite avanturi“.

Avantura be{e da se prosledi nastapot na muzi~arite vo glavna uloga, so re`iserot na muzi~kata pretstava, fascinantniot dirigent Timoti Redmond od Anglija. Ona {to ostavi ubav vpe~atok na po~etokot na koncertot e {to na videobimot za prika`uvawe na inserti od izbranite filmovi za filmski muzi~ki temi, za prvpat publikata mo`e{e da gi pro~ita imiwata na muzi~arite koi svirat vo Filharmonija.

Otkako se stavi do znaewe koi }e bidat glavnite akteri taa ve~er, celiot nastan zapo~na so naslovnata tema na svitata od „Vojna na yvezdite“.

Treba da im se oddade priznanie, bidej}i se nadminaa sebe si vo izvedbata na te{kite filmski muzi~ki dela.

Publikata ja ~uvstvuva{e dobro zavr{enata rabota me|u niv i dirigentot, odnosno odli~nata podgotovka koja na krajot rezultira{e so koncert za pametewe.

U`ivam vo energi~ni dirigenti na scena koi dirigiraat pred sè za sebe, potoa za muzi~arite i na kraj za publikata. Timoti Redmond e eden od niv. Ne slu~ajno e {ef-dirigent na Filharmonijata na Kembrix, dirigira so site vode~ki britanski orkestri me|u koi Londonskiot simfoniski orkestar, Kralskiot filharmoniski orkestar od Liverpul, orkestarot na gradot Alster, filharmoniskite orkestri na Bi-Bi-Si. Duri go gledav kako zanesno si ja vr{i rabotata, se obidov da si odgovoram na pra{aweto, {to e toa {to profesionalcite od negov rang, gi pravi posebni? Razli~ni se so Zubin Mehta i Vladimir Jurovski, koi isto taka gostuvaa vo Makedonija, no sfativ deka najmaliot zaedni-

66

~ki sodr`atel im e energijata koja ja poseduvaat duri se na scena. Qubovta i posvetenosta kon rabotata izvira od sekoe nivno dvi`ewe na teloto. Ostavaat vpe~atok deka pokraj toa {to dirigiraat, svirat zaedno so muzi~arite i tancuvaat so instrumentite. Timoti }e poleta{e kako Supermen duri ja dirigira{e numerata od istoimeniot film, se bore{e kako gladijator na filmskata muzika na Hans Zimer, be{e del od ^udesniot svet na Hari Poter, go vode{e Imperijalniot mar{ od „Vojna na yvezdite“. Muzikata na Xon Vilijams preovladuva{e na koncertot, a publikata u{te edna{ se potseti zo{to filmskite temi od

„Vojna na yvezdite“ i „Indijana Xons“ se klasika. Muzikata na Gregson Vilijams od „Hronikite na Narnija“, temata „Princezata Lea“ na Xon Vilijams i Ernest Gold so filmskata muzika za „Egzodus“ gi razgalija setilata nasproti energi~nite filmski muzi~ki temi na Deni Elfman, Majkl Kejmen koi ja pokrenaa publikata.

Posakuvav so ednoto oko da gi gledam insertite od filmovite na videobimot, a so drugoto da go sledam Redmond. Podednakvo u`ivav vo odbranite filmski inserti i vo ona {to Redmond go prika`uva{e na scenata. Ako se slede{e samo ednoto se propu{ta{e ubavoto i interesnoto od drugoto. Negovoto obra}a-

ФОРУМ | 11 март 2011 | forum.mk

we pred publikata, be{e {armanten gest pred da se otsviri poslednata numera, povtorno od „Vojna na yvezdite“. Kratkiot govor, za mig me potseti na dirigentite koi im ~estitaat Nova godina na prisutnite vo poznatata „Muzikferein“ za vreme na odr`uvaweto na Vienskiot novogodi{en koncert. Iskreno mu posakav i toj da se najde na listata na dirigenti, koi bi bile del od ovoj presti`en nastan.

Publikata so dolgotraen i gromoglasen aplauz gi pozdravi akterite i re`iserot na filmot nare~en „Golemite avanturi“ na Makedonskata filharmonija. Zaminav so ~uvstvo na ispolnetost i energija koja me dr`e{e dolgo vo no}ta. Toa e ona vistinsko merilo koe go dava odgovorot na pra{aweto, kako pominal eden koncert. Mo`at da se dadat razli~ni kritiki ili pofalbi, no ~uvstvoto vo takvite momenti se ra|a ili ne, samo po sebe. Ponesena od pozitivnite emocii i vozbudata {to ja imav po zavr{uvaweto, iskreno mu ~estitav na kolegata i umetni~ki sorabotnik Vlatko Galevski za odli~niot izbor na filmskite muzi~ki temi. Samo toj si znae kolku vreme mu trebalo za da go napravi izborot ili, pak, da najde par~iwa od stari filmovi koi }e se upotrebat kako inserti od filmovite koi odea vo zadnina na videobim. No i samo publikata prisutna na ovoj koncert si znae kolku „Golemite avanturi“ bea vistinsko filmsko muzi~ko u`ivawe. Se izraduvav koga od doverlivi izvori doznav deka ovoj ciklus }e prodol`i i deka ima intencija da prerasne vo tradicija. Filmskata muzika e podednakvo va`na kako i samiot film, a vo toa sekoga{ se uveruvame koga muzi~kite noti zboruvaat pove}e od samiot govor na akterite. I dobro e {to Filharmonija so ovie koncerti, potsetuva na ovaa va`nost!