283_20110311

ГОДИНА VII | БРОЈ 283| 18.3.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

Đ“ĐžĐ”Đ˜Đ?Đ? VII | Đ‘Đ ĐžĐˆ 283| 18.3.2011 | 50 дон.

WWW.FORUM.MK

ĐĄĐžĐ”Đ Đ–Đ˜Đ?Đ? ĐąŃ€ĐžŃ˜ 283 | 18 Парт | 2011 Glaven i odgovoren urednik Atanas Kirovski

11 Đ“Đ ĐŁĐ•Đ’ĐĄĐšĐ˜

ĐŚĐ Đ’Đ•Đ?ĐšĐžĐ’ĐĄĐšĐ˜ 1:1 Đ&#x;ĐžĐ›Đ˜Đ˘Đ˜ĐšĐ?

9

Đ&#x;Đ Đ?Đ—Đ?Đ˜ ĐœĐŁĐ?Đ‘Đ•Đ˘Đ˜

14 ДОБРĐ? Đ’ĐžĐ›ĐˆĐ?, Đ? Đ?Đ• Đ—Đ?КОĐ?

17 Đ?Đ• ОЧЕКУВĐ?Đœ Đ&#x;ĐžĐ›Đ˜Đ˘Đ˜Đ§ĐšĐ˜ Đ&#x;Đ Đ˜Đ˘Đ˜ĐĄĐžĐŚĐ˜ 28 ĐˆĐ?Đ&#x;ĐžĐ?Đ˜ĐˆĐ?: ĐšĐ?ТĐ?

ХТРОФĐ? Đ?Đ? ВЕКОТ

20 Đ–Đ•Đ?Đ˜ Đ’Đ›Đ?ДЕĐ?Т ĐĄĐž ХУДХТВОТО

43 Đ?Đ?ĐˆĐ›Đ•ĐĄĐ?Đž Đ• Đ”Đ? ĐĄĐ• КОĐ&#x;Đ˜Đ Đ?Đ?Т Đ˘ĐŁĐƒĐ˜ Đ&#x;Đ ĐžĐ˜Đ—Đ’ĐžĐ”Đ˜ 45 ĐŚĐŁĐ?Đ?ĐœĐ˜ Đ˜ Đ?Đ? ĐĄĐ’Đ•Đ˘ĐĄĐšĐ˜Đ˘Đ• Đ‘Đ•Đ Đ—Đ˜ 46 ĐšĐ?РЛОХ ĐĄĐ›Đ˜Đœ Đ?Đ?ĐˆĐ‘ĐžĐ“Đ?Đ˘Đ˜ĐžĐ˘ ЧОВЕК Đ?Đ? ХВЕТОТ 48 Đ‘Đ˜Đ—Đ?Đ˜ĐĄ ХВЕТ

23 КОГĐ? ДЕЌĐ?ТĐ? Đ Đ?ĐƒĐ?Đ?Т ДЕЌĐ?

27 Đ?Đ? ДУШКО ХВЕТ 31 ĐšĐ˜Đ Đ“Đ˜ĐĄĐ˘Đ?Đ? ĐœĐ•ĐƒĐŁ ĐĄĐ?Đ” Đ˜ Đ ĐŁĐĄĐ˜ĐˆĐ? ЕКОĐ?ĐžĐœĐ˜ĐˆĐ?

КУЛТУРĐ?

54 Đ˜Đ?Đ˘Đ•Đ Đ’ĐˆĐŁ: ĐœĐ?ĐˆĐšĐ› Đ‘Đ•Đ Đ•Đ?Đ‘Đ?ĐŁĐœ Đ?ВТОРĐ?Đ? Đ˜Đ—Đ›ĐžĐ–Đ‘Đ?ТĐ? Đ’Đž ĐœĐŁĐ—Đ•ĐˆĐžĐ˘ Đ?Đ? мОЛОКĐ?УХТОТ: Đ–Đ Đ˘Đ’Đ˜Đ˘Đ• ОД мОЛОКĐ?УХТОТ Đ?Đ• ĐĄĐ• ĐžĐ‘Đ˜Đ§Đ?Đ? ХТĐ?Đ˘Đ˜ĐĄĐ˘Đ˜ĐšĐ?

37 Đ‘Đ˜Đ—Đ?Đ˜ĐĄ Đ’Đ•ĐĄĐ˘Đ˜ 34 ĐœĐžĐ”Đ•Đ Đ?Đ˜

Đ ĐžĐ‘ĐžĐ’Đ˜

50 ĐĄĐ’. ĐšĐ›Đ˜ĐœĐ•Đ?Т

Đ&#x;Đ Đ•Đ” Đ?ОБЕЛ

38 ЕКОĐ?ĐžĐœĐ˜ĐˆĐ?ТĐ? Đ?Đ• ĐˆĐ? Đ˜Đ“Đ Đ? Đ&#x;ĐžĐ›Đ˜Đ˘Đ˜ĐšĐ?ТĐ?

41 Đ˜Đ?Đ˘Đ•Đ Đ’ĐˆĐŁ: Đ–Đ?ĐšĐ›Đ˜Đ?Đ? Đ?Đ?ГЕЛОВХКĐ?, Đ“Đ•Đ?Đ•Đ Đ?ЛЕĐ? Đ”Đ˜Đ Đ•ĐšĐ˘ĐžĐ Đ?Đ? „ЕĐ?Đ•Đ Đ“ĐžĐ&#x;Đ›Đ?Đ? Đ˜Đ?Đ–Đ•Đ?Đ•Đ Đ˜Đ?Đ“â€œ: Đ‘Đ?Đ›Đ?Đ?ĐĄ Đ&#x;ĐžĐœĐ•ĐƒĐŁ Đ–Đ•Đ?ХТВЕĐ?ОХТĐ? Đ’Đž ОДЛУЧУВĐ?ЊЕТО Đ˜ ĐœĐ?ШКОХТĐ? Đ’Đž ДЕЛУВĐ?ЊЕТО

56 â€˜Đ‘ĐžĐ–Đ˜Đ›Đ?Đšâ€˜ Đ“Đž Đ?Đ¤Đ˜Đ ĐœĐ˜Đ Đ? ĐœĐ?КЕДОĐ?ĐĄĐšĐ˜ĐžĐ˘ ĐˆĐ?Đ—Đ˜Đš Đ’Đž Đ?ВХТРĐ?Đ›Đ˜ĐˆĐ?

57 ĐĄĐžĐŚĐ˜ĐˆĐ?Đ›Đ?Đ? ĐœĐ Đ•Đ–Đ?

Zamenik glaven i odgovoren urednik Marija Divitarova Redakcija Vlatko Galevski Petre Dimitrov Kristina Ma~ki} Igor Ivkovi} Silvana @e`ova Toni Dimkov Kristina Ozimec Maja Trajkovska Aleksandar ^o~evski Bojana Dimitrijevska Marija Ili} Frosina Fakova Serjo`a Nedelkoski Vasko Markovski Simeon Serafimovski Miroslav Nikolovski Nadvore{ni sorabotnici Sne`ana Lupevska Bobi Hristov Maja Jovanovska Meri Jordanovska Dopisnici Ilinka Iqoska (Kosovo) Milena Georgievska (Hrvatska) Art direktor Kire Galevski Dizajn Jasmina A. ^a{ule Zoran Gulevski Fotografija Ivana Kuzmanovska Andrej Ginovski Lektor Meri Kondoska Izdava~ Forum plus DOOEL „11 Oktomvri“ 33A, 1000 Skopje Republika Makedonija tel: 02/ 32 30 940; 32 30 941 faks: 02/ 32 30 942 e-mail: info@forum.com.mk Marketing Aleksandra R. Evtimova marketing@forum.com.mk Administracija/finansii Julija Petrovska Pretplata: 2.700,00 denari godi{na 1.500,00 denari {estmese~na pretplata na smetka:

62 Đ?Đ˘Đ›Đ•Đ˘Đ˜Đ§Đ?РШТО Đ?Đ• Đ—Đ?Đ?ЕШЕ Đ—Đ? ВТОРО ĐœĐ•ĐĄĐ˘Đž

Forum plus - DOOEL. Skopje, Republika Makedonija Tutunska banka AD Skopje, smetka br. 210060041050180

64 ĐŁĐ Đ‘Đ?Đ?Đ˜ ЛЕГЕĐ?Đ”Đ˜ Đ“Đ Đ?Đ?Đ˜Đ˘

Za pretplata vo stranstvo i dopolnitelni informacii na tel: +389 2 / 32 30 940 ili na e-mail: pretplata@forum.com.mk

66 Đ Đ˜Đ?Đ?

Pe~ati Datapons Skopje ISSN 1409-6706

ТВИТОВИ

Опасни цртани филмови

Eden vele{anec „zaraboti” krivi~na prijava za kaznenoto delo „predizvikuvawe op{ta opasnost”. Zamislete, ~ovekot raskaran so sosedot, {to ve}e se vopsriema kako del od nacionalnot folklor, zemal nesebi~no edno od svoite ogrevni bukovi drva i so ra~ni svrdli napravil izdlaben kru`en otvor vo drvoto vo koj stavil par~e eksploziv topovski udar. Potoa ja ostavil cepanicata me|u drvata {to sosedot gi koristel za ogrev, o~ekuvaj}i deka koga sosedot }e ja stavi „zasilenata” cepanica }e dojde do eksplozija.

Za sre}a, sosedot ne koristel za ogrev bukovi drva, pa mu stanala somnitelna podmetnatata cepanica. I, sè dobro se zavr{ilo bez da e povreden nikoj.

Za~uduva~koto vo ovoj crno-humoren slu~aj e „inventivniot” sosed pedesetgodi{nik, koj o~igledno, e pod silno vlijanie na crtanite filmovi so popluarnite animirani likovi Tom i Xeri.

Vo Velika Britanija, neodamna ima{e inicijativa za simnuvawe na ovoj serijal od televiziskite programi, zaradi dozata nasilstvo na koe se izlo`eni decata.

Vo Makedonija, pak, kako {to stojat rabotite, pri emituvaweto na ovoj crtan film, bi trebalo da stoi oznakata „potreben e detski nadzor vrz roditelite”.

Za{to, kako {to nie vozrasnite go ustroivme op{testvoto, epten izlegovme nedozreani.

6

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

Веќе видено Liderot na opoziciskiot SDSM, Branko Crvenkovski, prifa}aj}i ja pokanata za sredba na liderot na VMRO-DPMNE, Nikola Gruevski, obvini deka vlasta go prislu{uvala. Vakvoto tvrdewe Crvenkovski go potkrepuva so podatokot deka pokanata od Gruevski za tet-a-tet sredba ja dobile neposredno pred po~etokot na pres-konferencijata na SDSM, koja{to liderot na opozicijata ja svikal so namera da go povika premierot da svika liderska sredba vo najkus rok. „Navistina e ~udno kako ~ovekot uspeva da mi gi ~ita mislite, ili mo`ebi mi gi ~ita razgovorite”, re~e Crvenkovski. Jasna e aluzijata na Crvenkovski na aferata „Golemoto uvo” od 2000-ta, {to za mnogumina pretstavuva{e uvertira vo podocne`nata haoti~na sostojba vo dr`avata

koja{to dovede i do konflikot vo 2001-ta.

Legitimno e Branko da se obide da im napravi privid na izbira~ite vo istovetnosta na situacijata, a tie da odgovorat na toa, iako stanuva zbor za „potro{ena karta”, bidje}i za toa e potrebno i ume{nost vo predizvikuvawe kolektivna hipnoza. A, Crvenkovski ne e Hudini.

No, mnogu postra{no e {to od vakvite me|upartiski potturki, po pravilo polzata ja vle~e nekoj tret komu vaka „mu se odrabotuva terenot”.

Ќе се попишуваме наесен Ni{to od proletniot popis. Partiite od vladeja~kata kaolicija VMRO-DPMNE i DUI podenesoa predlog za izmenuvawe i dopolnuvawe na Zakonot za popis na naselenieto, doma}instvata i stanovite vo Makedonija vo 2011 g. So nego, popisot na naselenieto namesto od 1-vi do 15-ti april, najverojatno, }e se odr`i od 1-vi do 15-ti oktomvri godinava. So izmenite, pokraj odlo`uvaweto, se predviduva i prestanok so rabota na izbranite i imenuvanite reonski popi{uva~i.

Taka, vsu{nost re{i Centralnoto pretsedatelstvo na DUI, koe donese i definitivna odluka da se sozdadat uslovi za odr`uvawe predvremeni izbori preku obnovuvawe na politi~kiot dijalog vo najkus mo`en rok, za {to partijata na Ali Ahmeti ve}e najavi deka se podgotvuva.

од Серјожа Неделкоски

Edna od tie podgotovki e, sekako, dogovorot za odlo`uvawe na popisot, so {to DUI go amortizira udarot od opoziciskite albanski partii, {to mo`e da bide upotrebeno vo predizboranata kampawa. No, i da ne be{e postignat dogovor za odlo`uvawe na popisot, DUI upotrebi eden eleganten na~in za svojot koaliciski partner vo vlasta da go „odobrovoli” za odlo`uvaweto – ednostavno na zaka`anoto testirawe na kandidatite za popi{uva~i, nema{e dovolen broj prijaveni kandidatati od albanskata zaednica. No, sepak, za razlika od Nova demokratija na Imer Selmani, koja bara ekskluzivitet za Albancite vo popisot, odnosno terminiot da bide vo letniot period, DUI, se ~ini, sepak, dr`i do ona {to e me|unarodna praktika (i prepora~ano od Eurostat). Poto~no prebrojuvaweto na naselenieto da se odviva vo period koga naselenieto e „stalo`eno”, odnosno nema pogolemi prilivi i odlivi na naselenie zaradi odmori i praznici.

Косовско „Самоопреде лување“ и во Македонија

Отворен Меморијалниот центар на холокаустот

Ogranok na kosovskoto dvi`ewe „Samoopredeluvawe” }e bide formirano vo Makedonija, javija dobroupateni kosovski izvori. Spored nivnite informacii, inicijati- vata doa{la od Sovetot na albanski organizacii.

Zasega, neizvesno e dali dvi`eweto }e bide ogranok na istoimenata kosovska organizacija predvodena od Albin Kurti, ili }e bide del od nekoe drugo dvi`ewe vo Makedonija. „Degradiraweto na albanskiot politi~ki faktor do nihilizam, gi obvrzuva albanskite sili da se organiziraat i deluvaat nadvor od politikata, vo dvi`ewe nare~eno „Samoopredeluvawe”, koe }e se sostoi od 40 nevladini organizacii i gra|ani-Albanci od Makedonija”, rekle inicijatorite za formirawe na dvi`eweto, prenese kosovskiot portal Albeu.

Jasno, toa mu doa|a kako supstitucija na negoviot skopski pandan „Razbudi se”, {to go predvode{e porane{niot politi~ki sovetnik vo holandskata ambasada, Artan Grubi koj be{e eden od predvodnici na sudirot me|u adolescentite Makedonci i Albanci na skopskoto Kale, i dvete grupi kako bo`em mnogu zainteresirani ili povredeni od izgradbata na muzejot-crkva. E, ova vlastite, no i site drugi politi~ki ~initeli vo zemjava treba serizono da go sfatat. Od edna strana, za objektivnoto i op{to (itneretni~ko) nezadovolstvo na gra|anite {to od niv bara poseriozen anga`man za podignuvawe na kvalitetot na `iveweto, i u{te pove}e od druga strana bidej}i stanuva zbor za uvezena ednoetni~ka ideologija.

Vo Skopje be{e otvoren Memorijalniot centar na holokaustot, koj e tret vakov kompleks vo svetot, koj potsetuva na ogromnoto stradawe na eden narod.

Treba da se odbele`i deka samo vo prvite tri dena od otvoraweto na Centarot, nego go posetile pove}e od tri iljadi gra|ani, a spored odgovornite, se o~ekuva i vo slednite denovi po okolu iljada gra|ani da doa|aat da ja vidat postavkata vo novootvoreniot Memorijalen centar. Onie {to doa|aat najmnogu se interesiraat da gi vidat trite urni so pepel donesena od koncentracioniot logor vo Treblinka. Urnite do izgradbata na Memorijalniot centar se ~uvaa vo Skopje, Bitola i [tip, trite evrejski centra vo Makedonija od pred Vtorata svetska vojna i pogromot na Evreite od Makedonija. Isto taka, kuriozitet pretstavuva i izlo`uvaweto na originalen tovaren vagon, eden od mnogute koi vodele vo nacisti~kite logori na smrtta.

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

7

ПОЛИТИКА

Груевски и Црвенковски од Клубот на пратеници излегоа со нерешен резултат 1:1. Но, попуштаат, а тоа е патот до компромис. Ако сите сакаат избори, договор ќе има politika@forum.com.mk

Празни муабети Аџиев: Не очекувам политички притисоци Жени владеат со судството Кога детето раѓа дете

ЕДИТОРИЈАЛ

Празни муабети Марија Дивитарова SVETOT otide po |avolite!

Vo Japonija se slu~uva vistinska katastrofa, silni zemjotresi i visoki cunami branovi zbri{aa celi oblasti, a nekolkute po`ari na reaktorite na nuklearnata centrala Fuku{ima koi dovedoa do zgolemuvawe na radijacijata go pratija najsilnoto predupreduvawe do svetskite lideri deka treba pove}e da razmislat okolu upotrebata na nuklearnata energija.

Germanija odlu~i privremeno da gi zatvori sedumte najstari, od 17 nuklearni elektrani koi se nao|aat vo komercijalna upotreba. Venecuela privremeno go stopira razvojot na svojata nuklearna programa po katastrofata na nuklearniot kompleks vo Japonija.

Na afrikanskiot kontinet, silite na polkovnikot Moamer el Gadafi sekojdnevno gi granatiraat buntovnicite koi baraat toj da si zamine od vlast. Vo Bahrein, bezbednosnite sili strelaat vrz lu|eto koi baraat reforma na vlasta. Tamu e proglasena trimese~na vonredna sostojba, vo obid da go smiri buntot vo zemjata {to ì se zakanuva na vladeja~kata monarhija.

Lu|e ginat i vo siroma{niot Jemen kade protestantite koi baraat ostavka od pretsedatelot Ali Abdula Saleh, postojano se sudiraat so policijata.

Avstrijcite, zagri`eni poradi nesre}ata na nuklearnite reaktori vo Japonija, masovno kupuvaat tableti so jod, no i gajgerovi broja~i. Tamu e zgolemena pobaruva~kata na mera~i na radijacija. Diskontniot sinxir na elektri~ni uredi „Konrad", na primer, objavi deka gi prodal site gajgerovi broja~i {to gi imal vo magacinite. Slovene~ki pratenici pobaraa nuklearnata centrala Kr{ko da bide testirana na zemjotres.

Po zemjotresot vo Japonija, tie ka`aa deka deka svetot se nao|a na krstopat, kade {to treba da se re{i za vistinskata nasoka na energet-

skiot razvoj. razviena ekonomija, no Unijata znaI dodeka svetskite lideri se obidu- ~i i qubezna i efikasna administravaat da se spravat prirodnite katacija, nezavisno sudstvo, razviena strofi i da gi smirat nemirite koi infrastruktura. lesno mo`at da se preleat i na druNamesto agresivni kampawi koi bi gi zemji, Makedonija ostanuva vo za- trebalo da ne potsetat koj{to napralo`ni{tvo na sopstvanite politivil vo minatoto i koj politi~ar za ~ari. {to snosi odgovornost, kako za proOnie fraeri koi gi gledame ve}e 20 mena dobro e da se slu{ne kakva godini, koi isto tolku vreme me|uenergetska strategija planiraat posebno si vodat inaet edni na drugi, liti~arite, ili koga }e se doizgradodeka zemjata tapka vo mesto. Nadi `elezni~kata pruga kon Bugarija, vistina e nepodnoslivo da se glena primer. Pa, ne se site so kratko daat onie pametewe, ta da ne voninstitucionalni, znaat koj {to naprada ne re~am kafeanvil dodeka sedel vo Наместо агресивни ski sredbi vo Klubot fotelji na кампањи кои би тре" udobnite na pratenici, koi traIlindenska. at beskrajno dolgo, a бало да не ` потсетат Bi bilo fino vo ovaa ne nosat rezultati. kampaкој што направил во predizborna Vsu{nost, ima i priwa da slu{neme viziминатото и кој поли" ja za idninata, a ne da meri koga tamu bile zatvorani krupni gledame televiziski тичар за што сноси politi~ki pra{awa, potsetnici za ona {to одговорност, како no toa sekoga{ bilo pominalo. Pa, mnogu ili pod pritisok na dobro znaeme kako за промена добро е stranski diplomati sme `iveele sive ovie да се слушне, каква ili vo retki momengodini, i kako `iveti koga samite polieme sega. Toa nikoj ne енергетска страте" ti~ari }e sfatat detreba da ni go povtoruгија планираат поли" va. Na{ata doverba ka ne{tata tolku mnogu zabegale, {to nekako gra|ani ne moтичарите, или кога ma drug izlez osven `e da se kupi, taa se ќе се доизгради же" steknuva. Toa bi treme|useben dogovor.

Se razbira, se ova e лезничката пруга кон balo da im e jasno na prosledeno so me|upoliti~arite, bidejБугарија, на пример }i na sekoja relevansebno inaetewe, samobendisanost i tna anketa, brojot na nekoe nesfatlivo me|usebno onie {to bi apstinirale od glasawe doka`uvawe koj e pomo}en ili, ako se zgolemuva. Toa e silna poraka. sakate narodski, komu mu se mo`e Samo ne znam dali politi~arite ne pove}e. ja gledaat ili ne sakaat da ja vidat.

E, tokmu vakvoto odnesuvawe im odi Nikoj ne e tolku lud da o~ekuva cenna `ivci na lu|eto. Pa, sekomu mu e tralno pra{awe na pretstojnite izpreku glava od prazni muabeti koi bori, koga i da se slu~at, da bide ekone vodat nikade i ne ja re{avaat ni- logijata ili recikliraweto otpad, tu siroma{tijata, nitu nevraboteno redno vreme e da vidime pristojnosta, nitu zna~at poefikasno sudna kampawa koja }e se koncentira na stvo, nitu davaat nade` deka dr`av- promovirawe na sopstvenata partinite institucii }e profunkcioniska programa, a ne na besramno, bezraat. Neli e ve}e kristalno jasno malku primitivno napa|awe na podeka lu|eto koi `iveat ovde sakaat, liti~kiot protivnik. ne samo geografski, tuku i praktiDa, svetot razgovara za mnogu posu~no da stanat del od demokratskiot {tinski ne{ta, ovde takvi temi ne svet. Do du{a, site anketi poka`use otvoraat, no ovie gra|ani zaslu`uvaat deka koga mislat na ~lenstvo vaat politi~arite da im poka`at vo Evropskata unija gra|anite pred barem elementarna politi~ka kulsè mislat na podobar standard i po- tura.

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

9

АНАЛИЗА

Груевски Црвенковски 1:1 Груевски и Црвенковски од Клубот на пратеници излегоа со нерешен резултат 1:1. Но, попуштаат, а тоа е патот до компромис. Ако сите сакаат избори, договор ќе има од Боби Христов

KOGA DEMOKRATSKATA zrelost i politi~kata kultura }e go doprat dnoto, toga{ i samoto sednuvawe na masa na ~elnicite na dvete vode~ki partii vo zemjava mo`e da se prokni`i kako svoeviden uspeh, duri i ishodot od toa da e deka se dogovorija, da prodol`at da se dogovaraat, kako {to be{e vtorni~nata sredba Gruevski - Crvenkovski.

Iako mnogumina o~ekuvaat da se ras~isti patot za predvremeni izbori, kako edinstven izlez od poli-

ti~kata agonija vo koja navleze Makedonija, be{e nerealno da se o~ekuva deka od Klubot na pratenici Gruevski i Crvenkovski }e zastanat direktno na startnata linija na novite izbori. Tie zad zatvoreni vrati si go odmerija inaetot, javno, pak, naso~uvaj}i gi izjavite kon potkrepa na ispravnosta na svoite stavovi u{te edna{ si gi pothranija suetite. „Dobro e toa {to gospodinot Gruevski kone~no ja prifati na{ata ini-

cijativa da se razgovara za barawata {to gi postavivme na me|upartisko nivo, a ne posle na{eto barawe vo Sobranieto, kako {to be{e negoviot stav, {to mo`e{e da zna~i deka mo`eme da bideme nadglasuvani", konstatira{e Crvenkovski predo~uvaj}i gi crvenite linii od koi SDSM nema da otstapi.

I Gruevski be{e deciden vo zaklu~okot: „Se potvrdi deka ona {to prethodno go govorevme deka SDSM bara na~i-

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

11

Borba na sueti ili barawe kompromis

ni kako da go razvle~e periodot do raspi{uvawe na predvremenite izbori. [to e mo`no podocna da se slu~at predvremenite parlamentarni izbori, odnosno ako mo`e i voop{to da ne se slu~at, a sepak da ne go priznaat toa, tuku so vakvi desetici i desettici barawa da nè zako~uvaat, uslovuvaat, da ni se zakanuvaat so bojkot, da ne se vra}aat vo parlamentot. Sosema e jasno deka toa e namerata. Ne e namerata tolku ovie raboti {to gi ka`uvaat i tie se samo paravan".

No, nesomneno e deka iako od nivnite prvi~ni izjavi, toa se ~ini kako sè u{te nevozmo`na misija, Gruevski i Crvenkovski trgnaa kon startnata linija za izbori, Prostorot za manevar sè pove}e se stesnuva kon realno politi~ki mo`niot kompromis. Na toa upatuva i promenata vo konceptite so koi i dvete partii vlegoa na sredbata.

Imeno, inicijalnata ideja na Cr-

12

venkovski bila razlikite da se usoglasuvaat od partiski rabotni grupi, a potoa dogovorenoto da se potvrdi na nova liderska sredba i potoa da se preto~i vo zakonski re{enija vo Sobranieto. Gruevski toa ne go prifatil i insitiral dogovorot da po~ne vedna{ vo Klubot na pratenicite.

Crvenkovski popu{ta, no go tera Gruevski na otstapka. Toj, pak, prvi~no bara SDSM, u{te sledniot den, da se vrati vo Sobranieto i da po~ne rabotata da se tera po kalendarot {to toj go utvrdil, a toa zna~i da se izbere noviot pretsedatel na DIK, da se formira sobraniskata komisija za uvid vo izbira~kiot spisok, da se izglasaat izmenite vo Izborniot zakonik i na 31 mart da se raspu{ti Sobranieto. Crvenkovski toa ne go prifa}a, bara da se dogovorat prvo site detali, VMRODPMNE da se obvrze deka }e go po~ituva dogovorot i potoa pratenicite

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

na SDSM da se vratat vo Sobranieto. Pa, ako se sudi spored tvrdite stratni pozicii, od Klubot na pratenicite izlegoa so nere{en rezultat 1:1 vo popu{taweto, a toa e patot do kompromis. ПАЗАРЕЊЕ Mnogumina mo`e da zabele`at za naivnost {to ovoj na{ priod na „fa}awe konci" vo zamrseniot jazol na partiski nadmudruvawa se vodi od principot „na ti - daj mi".

No, za `al, toa e makedonskata „kosmodisk demokratija" - {a{avo e, ama funkcionira. Pa, iako dvete partii sè u{te imaat golemi razliki po nekolku pra{awa, mo`e da se naseti do koi granici bi mo`elo da odi dogovaraweto.

Od spisokot na SDSM ima tri krupni pra{awa za koi nema soglasnost od VMRO-DPMNE. Prvoto e deblokadata na smetkite na mediumite od „Pe-

ro Nakov", sostavot na izbira~kite odbori i garantirani prateni~ki mesta za pomalite etni~ki zaednici. Od site drugi, osven baraweto za deblokirawe na smetkite, se nayiraat mo`nite otstapki, bidej}i pazarot Gruevski - Crvenkovski ne mo`e da se nabquduva izolirano i mora da se imaat predvid i barawata na drugite partii od opozicijata, osobeno i na onie od albanskiot blok. Taka, Gruevski verojatno }e mora da se pazari okolu baraweto za sostavot na izbira~kite odbori i vo niv da se vratat partiskite pretstavnici na smetka na pretstavnicite od dr`avnata administracija.

Toa e ~ekor nazad, no e uslov postaven ne samo od SDSM, tuku i od opoziciskata DPA. A, taa kako argument za razubeduvawe ili uslovuvawe osven zakanata so bojkot, ja ima i mo`nosta za povlekuvawe na svojot ~len od Dr`avnata izborna komisija {to mo`e dopolnitelno da gi pomati smetkite okolu izborite.

Pazarot na Crvenkovski, pak, verojatno }e mora da se prekr{i okolu „etni~kite kvoti", bidej}i koga u{te lani go postavija kako formalen predlog, na toa `estoko se sprotistavi DUI, bidej}i navleguva vo su{tinata na primenata na Badinteroviot princip i otvoraweto na ova pra{awe }e predizvika `estoka, no pred sè dolga i ma~na debata vo koja konsenzusot za izmeni vo izbornoto zakonodavstvo nema da bide vozmo`en.

cijata za neregularnost na izborite. АЛБАНСКИ БАРАЊА Ne samo zatoa {to popu{taweto e edinstevna logika za kompromis, a predvremenite izbori neophodnost

ВМРО ДПМНЕ: СДСМ ја држи јавноста во заложништво „Нема да дозволиме Македонија да е заложник на суетата и стра вовите на Бранко Црвенковски. Ќе ги усвоиме предлозите на СДСМ за претседател на ДИК и за измени на Изборниот законик во кои ќе ги вградиме барањата кои ги постави СДСМ, а ние ги прифативме", изјави членот на Извршниот комитет на ВМРО ДПМНЕ, Гордана Јанкуловска. „Така ќе им го одземеме и последното алиби на Црвенковски и СДСМ да ја држат Македонија во заложништво, и тогаш ќе треба да излезат на избори, а ако сакаат нека не излезат. Очекуваме да се вразумат, да покажат конструктивност и да излеземе на избори, времето е дојдено и нема да дозволиме иднината на сите наши гра ѓани да зависи од Црвенковски", рече Јанкуловска. Лидерската средба Јанкуловска ја нарече нова транзициска финта и покерашки блеф на Црвенковски.

za izlez od agonijata, tuku i zatoa {to predizbornite pregovarawa mora da se pro{irat i so ostanatite partii.

DPA i ND jasno pora~aa deka Gruevski i Crvenkovski nemaat „mandat"

СДСМ: ВМРО ДПМНЕ маниупулира СДСМ има четири барања, а не 40 50 барања што ВМРО ДПМНЕ сами си ги измислуваат, изјави Јани Макрадули, член на извршни от одбор на опозициската СДСМ, коментирајќи го исходот од средба та на Никола Груевски со Бранко Црвенковски. „Од ова е јасно дека математиката и тврдењата на Груевски и ВМРО ДПМНЕ за нашите услови се ефтин обид за манипулација на јавноста. Политичкиот дијалог и консензусот не значат како што брои Груевски, квантитет наместо квалитет. СДСМ останува на ста вот дека пред враќањето во Собранието, треба да се усогласиме за сите прашања поврзани со изборниот процес, и по усвојувањето на сите акти да се оди на слободни, фер и демократски предвремни избори", рече Макрадули.

I tuka nekade }e zavr{i nivniot me|useben pazar, ako Crvenkovski navistina saka da odi na izbori, a Gruevski e navistina podgotven da gi ostrani site somne`i na opozi-

edno se protivat na „etni~kite mandati", a se kontra SDSM i se soglasuvaat so VMRO-DPMNE za glasaweto na dijasporata, sekako i tuka so odredeni predlozi. Koga sive ovie barawa }e se stavat na masa na liderska sredba vo po{irok sostav, do-

da razgovaraat za nivnite i za barawata na Albancite: Nova demokratija bara spojuvawe na izborni edinici, DPA bara prekrojuvawe na {estata izborna edinica, dvete za-

govor za skore{ni izbori nema nikoga{ da se postigne, ako sekoj ostane na svoite pozicii. O~ekuvano e deka toga{ site }e insistiraat deka tokmu nivniot uslov e toj bez koj ne e mo`no da ima fer i demokratski uslovi, pa }e mora da nadvladee razumot. Bidej}i kako i kaj del od barawata na Crvenkovski, i onie od ostanatie partii e nevozmo`no da se ostvarat ako celta se brzi izbori, pa }e mora da se razgrani~i, deka baraweto za edna izborna edinica ili za spojuvawe na nekolku e politi~ki koncept koj e vreden za diskusija, no ne mo`e da se ispora~a kako uslov sega, bidej}i bara opse`ni analizi za karatkerot na izborniot sistem. No, od druga strana, na baraweto na DPA za prekrojuvawe na {estkata mora da se odgovori, zo{to toa e obvrska spored postojniot zakon i ja doveduva vo pra{awe legitimnosta na izborite.

Ottuka site partii se pred izbor da zaboravat na politkata na inaetewe i da im dadat {ansa na izborite i da si gi odmerat silite pred elektoratot. Sè drugo }e bide neopravdano, neodgovorno i inaet~isko politikanstvo, od koe najgolema {teta }e trpi dr`avata i gra|anite.

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

13

ИЗБОРИ

Добра волја, а не закон Прашањето кое во изминативе денови се ` почесто го поставуваа и дел од политичарите, и граѓаните, и експерстката јавност, е дали предвремените избори се спасоносни или кобни за иднината на земјата? Речиси сите се со став дека потребна е добра волја за одржување фер и демократски избори, без разлика дали тие се предвремени или редовни од Бојана Димитријевска

SÈ PO^NA KOGA LIDEROT na najgolemata opoziciska partija SDSM, Branko Crvenkovski, pobara predvremeni izbori, a liderot na vladeja~kata VMRO-DPMNE, Nikola Gruevski, go prifati predizvikot.

14

No ne{tata se zapletkaa koga opozicijata gi uslovi izborite, a Gruevski del od nivnite barawa gi otfrli velej}i deka se neprifatlivi. I otkako pobaraa izbori, opozicionerite se zakanija deka ako ne

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

im bidat ispolneti uslovite, }e gi bojkotiraat izborite. Potoa dvajcata lideri re{ija da se sretnat, pa i po maratnoskata sredba ne se dogovorija, a edinstvenata jasna poraka od sostanokot e deka parlamentot

}e se raspu{ti vo april. Makedonija se podgotvuva za predvremeni parlamentarni izbori. ПРЕДВРЕМЕНИ ИЗБОРИ ЛОШИ ЗА ПОЛИТИЧАРИТЕ Poznava~ite na politi~kite i na izbornite sistemi kriti~ki ja valoriziraat praktikata na predvremeni izbori.

Dimitar Dimitrov, profesor po politi~ki sistemi na sofiskiot univerzitet i porane{en ~len na Centralnata izborna komisija vo Bugarija, veli deka ~estoto organizirawe na predvremeni izbori e lo{o za politi~kite akteri. „^estoto organizirawe na predvremeni izbori e lo{o za politi~kite akteri. Ova ne e ocena za makedonskata dr`ava ili makedonskite gra|ani, tuku e za partiite i za onie koi gi koristat i pritiskaat instituciite i gra|anite na postojano izjasnuvawe", izjavi za „Forum" profesorot Dimitrov.

Odlukata dali izborite treba da se odr`at pobrzo ili podocna, spored nego, treba da se donese vrz osnova na tehni~ki argumenti. „Tehni~kite uslovi vo golem del se bitni za nepristrasnost i objektivnost na izborite. Za dobri, fer i demokratski izbori mnogu e bitno da ima dobra volja, oti dobar zakon mo`e da se napi{e, no ne i da se sprovede. Za `al, vo celiot region doka`avme deka znaeme da gi zaobikoluvame zakonite", veli Dimitrov.

I politikologot Mersel Biljali smeta deka potrebna e dobra volja za sporoveduvawe na izbori, kako {to veli, pa i ako se predvremeni. „Koga strancite velea deka kaj nas nema politi~ka kultura gre{ea, no sega ne gre{at. Site komponenti koi{to asociraat na ne{to so koe mo`e da se manipulira na izbori, treba da se re{at so politi~ki dijalog, a za toa treba da ima volja. Ako nema, toga{ e mnogu lo{o", veli Biqali.

Komentiraj}i ja aktuelnata politi~ka situacija vo zemjava toj istakna deka nema plodna po~va za zdrava politi~ka volja, a pri~inata za toa, kako {to veli, se zaostrenite odnosi me|u politi~kite subjekti. ЗА ИЗЛЕЗ ОД КРИЗА МОРА ИЗБОРИ Novinari od regionot koi imaat dolgogodi{no iskustvo i koi izvestuvaat od izbori, smeatat deka ne treba da se odi na izbori ako poli-

Dobar Izboren zakonik e preduslov za fer izbori

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

15

ti~kite partii nema {to da im ponudat na gra|anite, no, isto taka, i deka izborite mo`at da bidat izlez od politi~ka kriza.

Novinarkata Tamara Sapi} od srpskiot dneven vesnik „Blic", smeta deka za da se nadmine politi~ka kriza vo edna zemja dobro e da ima predvremeni izbori, no pod odredeni uslovi. „Ako izborite se fer i demokratski toga{ mo`e da se nadmine krizata vo politikata, koja, sepak, najdobro bi bila da se re{i so konsenzus za da se znae kaj odat rabotite. No, ako ne mo`e da se postigne dogovor, toga{ zadol`itelno e da se odr`at predvremeni izbori", izjavi za „Forum", Spai}.

Dra`en Mai}, novinar vo Hrvatskata nacionalna televizija, osvrnuvaj}i se na politi~kite slu~uvawa vo Makedonija, veli deka ima ~uvstvo deka predvremenite izbori se top tema vo Makedonija i negoviot stav e deka treba prvo da se iscrpat site mo`nosti za vra}awe na opozicijata vo parlamentot, pa da se razmisluva za predvremeni izbori. „Sproveduvawe na fer i slobodni izbori, bez incidenti, e eden od

klu~nite uslovi za dobli`uvawe na edna zemja do Evropskata unija. Zaostruvaweto na sostojbite vo zemjata sozdavaat potreba od predvremeni parlamentarni izbori, koi treba da bidat fer i slobodni", poso~uva hrvatskiot novinar Mai}. НОВ ЗАКОН ЗА ПОДОБАР ИЗБОРЕН ПРОЦЕС Sobranieto }e se raspu{ti so ili bez opozicija. Na hartija mo`e da se napravi sovr{en Izboren zakonik.

Liderite na dvete najgolemi politi~ki partii VMRO-DPMNE i SDSM, napravija obid da gi dogovorat izmenite na Izborniot zakonik, a so toa i da se postigne celta na izbori da se odi so nov, pokvaliteten zakon.

Izborniot zakonik treba da bide podobruvaweto na demokratskiot proces, a od voljata na politi~kite subjekti zavisi kako toj }e bide skroen.

Ona {to go potenciraat stru~wacite e deka i najdobriot Izboren zakonik samo po sebe ne zna~i fer i demokratski izbori.

Za toa kakvi }e bidat izborite, od-

nosno za kvalitetot na izborniot proces odgovornost snosat site politi~ki subjekti koi u~estvuvaat vo nego.

Najgolema odgovornost za tekot na izborite, sepak, pa|aat vrz vladata, bidej}i taa go sozdava ambientot vo koj tie se odr`uvaat. No, nema amnestija i za ostanatite politi~ki partii, bidej}i i tie se ramnopravni u~esnici vo izborite.

Makedonija pameti izbori so brojni incidenti, duri i so `rtvi, {to sekako, ne i dolikuva na zemja-kandidat za ~lenstvo vo Evropskata unija. Imalo i izbori za brojni neregularnosti, na ~ie otstranuvawe povikaa site me|unarodni organizacii.

Sega, ako liderite se dogovorat da gi vmetnat preporakite na OBSE/ ODIHR toa bi bilo dobra osnova za organizirawe na fer, transparentni i demokratski uslovi.

No, na test e nivnoto sproveduvawe.

Ako toa se sprovede vo praktika, duri toga{, so zborovite na porane{niot premier Vlado Bu~kovski, Makedonija }e ima izbori vo skandinavski stil.

фото: Ивана Кузмановска

ИНТЕРВЈУ Томе Аџиев, претседател на Комисија за верификација на факти

Не очекувам политички притисоци По спротиставените изјави со владејачката партија, во однос на тоа до кој период се лустрирани актуелните политичари, претседателот на Комисијата за лустрација, Томе Аџиев во интервју за „Форум“ вели дека неговата изјава оти актуелните политичари се лустрирани до 1991 година била погрешно протолкувана. Зборува за процесот на лустрација, дали Македонија со само еден официјален кодош е најнекодошката држава и кој е „за“, а кој „против“ лустрацијата разговарала: Фросина Факова Forum: Vo javnosta se sozdade zabuna okolu toa do koga se lustrirani aktuelnite funkcioneri.

Koordinatorkata na prateni~kata grupa na vladeja~kata partija, Silvana Boneva veli deka sekoj aktuelen funkcioner e lustriran do momentot koga ja podnel izjavata, a Vie velite deka aktuelnite politi~ari se lustrirani do 1991 godina. Koja e vistinata?

Axiev: Ne be{e taka, taka be{e protolkuvano od eden novinar. Aktuelnite politi~ari koga gi dostavija izjavite nema{e zabrana vo Zakonot, odnosno nema{e odluka na Ustaven sud, so koja{to krajniot rok

na va`ewe na zakonot be{e ukinat.

Tie gi dadoa izjavite soglasno prvata verzija na Zakonot, odnosno pred odlukata na Ustavniot sud.

Me|utoa, nie celosno gi proverivme tie izjavi, tie se ~isti izjavi, voop{to ne najdovme sorabotnik me|u aktuelnite politi~ari. Komisijata so odlukata na Ustavniot sud dojde do edna situacija posle koja, verojatno, se napravi izmenata na zakonot, za pojasnuvawe na krajniot rok na va`ewe na Zakonot. Vo prvobitnata verzija na zakonot, procesot na lustracija be{e predviden, od periodot na donesuvaweto na deklaracijata za osnovnite prava

na gra|aninot na demokratska Makedonija do vleguvawe na sila na ovoj zakon. Ova „do vleguvawe vo sila na ovoj zakon” be{e ukinato od Ustavniot sud i krajna granica nema{e. Dojdovme do edna situacija da ne znaeme do koj rok e krajnata granica. Me|utoa, gi proveruvavme izjavite celosno. ^etirite institucii so koi sorabotuvavme go proveruvaa celiot period, dokolku se utvrde{e deka nekoj od niv bil sorabotnik vo periodot po 1991 godina, toga{ verojatno }e se otvore{e debata do koga va`i Zakonot. Me|utoa ovie izjavi se celosno provereni i nema za niv dilema. Site se ~isti.

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

17

Sega so novite izmeni, }e se lustriraat i porane{nite funkcioneri koi se `ivi, imate li brojka, kolku porane{ni funkcioneri treba da pominat niz filterot na Komisijata?

Sega sme vo postapka na dostavuvawe soop{tenija do javnite mediumi, da gi potsetime site porane{ni politi~ari koi se `ivi deka imaat obvrska da podnesat takva izjava. Isto taka, }e se obratime do site sega{ni organi na Makedonija, kako pravni sledbenici na porane{nite organi, da ni dostavat eventualno koi bile nositeli na funkcija vo minatiot period vo nivnite institucii. Isto taka, }e se obratime i do drugi organi, kako Fondot za penzisko osiguruvawe, tamu }e se vidi kolku od politi~arite se penzionirani i zemaat sega penzija. ]e dojdeme do taa brojka.

Dali o~ekuvate da se sozdade haos, so ogled na golemiot broj izjavi koi{to }e pristignat vo Komisijata za lustracija?

Haos nema da se sozdade, bidej}i ov-

18

de slu`bata si funkcionira, izjavite se primaat, evidentirani se i klasificirani. Postepeno gi rabotime, }e bide maku pogolem obemot, no }e gi srabotime. Porane{nite funkcioneri treba da gi dostavat izjavite do 5 april, odnosno vo rok od 30 dena od stapuvaweto na sila na izmenite na Zakonot. Vo momentot te~e rokot za novinarite vo Makedonskata radio televizija i Sovetot za radiodifuzija, dodeka, pak, za novinarite od privatnite mediumi, pi{ni i elektronski, }e dademe dopolnitelno rok koga }e bidat opfateni i istite treba da dostavat izjava. Site novinari }e treba da dostavat izjava, bez razlika dali bile rodeni vo toj period. Sega so izmenite, Zakonot va`i do 2018 godina.

Zna~i, treba da se sfati edna rabota, Zakonot se primenuva neceli dve godini, a vo me|uvreme nekolku meseci imavme zastoj vo rabotata zaradi odlukata na Ustavniot sud.

Imavme i vremena merka, koga ne smeevme da postapuvame. Bevme blokirani. Vtora rabota {to treba da se zeme predvid okolu golemiot broj verificirani izjavi e toa {to stanuva zbor za lica koi se prete`no mladi. Duri sega }e vlezat vo procedura, nositeli na javni funkcii ili porane{ni nositeli na javni funkcii koi se vo poodminati godini, koi potencijalno bi mo`ele da bidat sorabotnici vo toj period.

Objektivno, toa bea relativno mladi lu|e, koi nemale mo`nost da bidat sorabotnici. Zatoa brojkata na oficijalni kodo{i e mala, odnosno eden.

Kako gledate na celiot proces na lustracija? Ve}e ima dosta kritiki deka lustracijata se pretvori vo lov na ve{terki, seewe na strav i zakani? Ne e li ~udno {to Makedonija ima samo eden oficijalen kodo{, {to vodi kon toa deka sme najnekodo{kata dr`ava?

No, vo javnosta se sozdava somne` kolku ovoj proces se vodi ~esno i iskreno?

Ne se sozdava somne` vo celiot proces od strana na instituciite na dr`avata. Najmnogu se see magla od nekoi koi{to se intimno zaintere-

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

sirani da ne se sprovede procesot na lustracija, bidej}i nekoi nivni bliski ili samite se zaseganti ili }e se otvori proces za niv i sega tie tivko pu{taat nekakvi somnevawa. Nekoi lu|e se sekoga{ protiv, nekoi go branat procesot na lustracija. Zo{to tokmu tie lu|e go napa|aat, zo{to tokmu tie lu|e go branat? Taka }e vidite koi se zainteresirani, a koi ne se.

Vo vrska so Trendafil Ivanovski, koj sega e edinstveniot oficijalen kodo{, stigna li odlukata od Vrhovniot sud do vas? Kako }e odi postapkata so ogled na toa {to Ivanovski najavi deka nema da dade ostavka i tvrdi deka Sobranieto nema ustavna mo`nost da go razre{i?

Odlukata na Vrhovniot sud stigna kaj nas. Soglasno Zakonot za opredeluvawe dopolnitelen uslov za vr{ewe javna funkcija, ne razre{uvame, tuku Komisijata samo verificira fakti, odnsono utvrduva dali nekoe lice, nositel na javna funkcija ili kandidat za nositel na javna funkcija, bil sorabotnik ili ne bil sorabotnik, odnosno dali izjavata koja ja ima dostaveno, pismeno, zavrena na notar do Komisijata e vistinata ili ne e vistinita. Vo konkretniot slu~aj, Komisijata utvrdi deka izjavata na Trendafil Ivanovski ne e vistinita i ne mo`evme da ja verificirame. Donesovme zaklu~ok so koj utvrdivme deka izjavata na Trendafil Ivanovski ne e vistinita. Toj ima{e pravo da se proiznese za toj zaklu~ok, toj se proiznese, ne go prizna na{iot zaklu~ok. Posle toa donesovme re{enie so koe utvrdivme deka tvrdeweto na podnositelot na izjavata ne e odgovara na izjavata i toa re{enie toj go prigovara{e, odnosno, podnese tu`ba do Upravniot sud.

Upravniot sud mu ja odbi tu`bata, kako i Vrhovniot sud potoa. Sega na{eto re{enie stana kone~no i go dostavivme do Sobranieto na Republika Makedonija i toa sega e vo nivna nadle`nost. Konstatiravme deka Trendafil Ivanovski ne go ispolnuva uslovot za vr{ewe javna funkcija. Toa sega }e si go ras~istuva Sobranieto, tuka na{ata rabota zavr{i.

Se predviduva li i druga mo`nost za razre{uvawe ustaven sudija?

Soglasno ~len 48 od Zakonot za opredeluvawe dopolnitelen uslov za vr{ewe javna funkcija, za dadena la`na, zavrena pismena izjava od

~lenot 6 od ovoj zakon, liceto snosi posledici soglasno Krivi~niot zakonik na Makedonija. Za ova se predviduva kazna zatvor od edna do tri godini.

O~ekuvate li politi~ki prisoci?

Ne, ne o~ekuvam politi~ki pritsoci vrz Komisijata.

A dosega ste imale?

Ne. Kolku od izjavite dosega bile sporni ili za kolku od izjavite imalo preglasuvawe?

Ne. Toa {to izleze vo javnosta, ne se rabote{e za sporni izjavi, se polemizira{e vo Komisijata za nekoi tehni~ki pra{awa. Dali da zastaneme tuka, da ja prekineme postapkata ili da odime ponatamu, vo taa smisla. Inaku, ne be{e vo smisla na toa dali nekoj bil sorabotnik ili ne bil sorabotnik, takvi polemiki ne se vodele.

Imalo li sporni izjavi dosega?

Ne, zasega nema. Site ~lenovi na Komisijata pravilno postapuvaat, gi cenat faktite mnogu dobro i Komisijata se uigruva vo gledaweto na ne{tata, dobro gi gleda rabotite.

Vo po~etokot Komisijata be{e nova,

ima{e mnogu raboti koi treba{e da se po~nat odnovo, da se vidi kaj }e se odi. Zasega, zadovolen sum od rabotata na Komisijata. [to e so dosiejata na sorabotnicite so slu`bite od porane{niot sistem? Pretsedatelot be{e vo Belgrad, razgovara{e so negoviot kolega okolu ova pra{awe, no sè u{te ni{to?

Toa ne e vo nadle`nost na Komisijata, toa treba da go re{i Republika Makedonija vo sorabotka so drugite dr`avi nasledni~ki na porane{nata SFRJ. Kako }e go re{at toa, taka i }e postapuva Komisijata.

Kako Komisija nemame mo`nost da se obratime do stranska dr`ava.

Dokolku Makedonija sklu~i me|useben dogovor so drugite dr`avi, pa gi razmenat arhivite, pa tie dosieja stanat na{i, toga{ Komisijata }e gi razgleda dosiejata.

Kolku ovoj Zakon zadira vo ~ovekovite prava odnosno pridonesuva za povreda na ~ovekovite prava i slobodi?

Koj se smeta za sorabotnik kaj nas soglasno ovoj zakon? Toj {to od politi~ki i ideolo{ki pri~ini pravel {teta i pribavil za sebe nekoja korist. Zna~i, nekoj bil `rtva soglasno porane{nite dejstvuvawa na sorabotnicite. Vo toa vreme imalo i cvrsti lu|e koi ne prifatile. I eden profesor veli, ne e celta na lustracijata da se osudat ovie lu|e, tuku da gi ostranime, da ne pravat pove}e {teta. Da se trgnat, sistemot da gi ostrani, da re~e vie ste rasipliva roba, ne smeete ve}e da se bavite so politika, oti pravite {teta. A ne deka sega }e gi stavime na stolbot na sramot, }e gi sudime i }e gi osudime. Toa ne e celata na zakonot. Me|utoa, tie vo odreden period pravele {teta nekomu. Nekoi semejstva stradale od nivoto deluvawe.

Nekoi od `rtvite se sè u{te `i- vi.

I vo toa vreme, postoele mnogu i {to padnale vo zatvor zatoa {to ne prifatle sorabotka. [to da ka`eme za tie lu|e? Nekoj crpel privilegiii zatoa {to prifatil sorabotka, a nekoj ne prifatil, pa do`ivuval traumi. Sporedete koja e podobra li~nost, da ja ocenime od dene{en aspekt. Da ne padneme sega nie vo edna depresija kako sistem, {to }e im se slu~i na ovie lu|e, bidej}i „takvo bilo vremeto”. Pa, i za drugi bilo takvo vremeto, pa ne prifatile sorabotka.

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

19

МОЌНИ ТОГИ

Жени владеат со судството Со македонските судови владеат жените. Податоците покажуваат дека 70% од вкупниот број вработени во судовите се жени од Кристина Мачкиќ

GE[KOSKA, NEDELKOVA, Zafirovska... imiwa dobro poznati na makedonskata javnost. Gi proslavi televizijata. Toa se del od nekolkute `eni koi drmaat vo makedonskoto sudstvo. Sekoja od svoja pozicija, mo}na, no istovremeno i na udar od javnosta. Ako na ovie imiwa gi dodademe i nekolkute drugi `eni-rakovoditeli na sudovi, mo`e da se konstatira deka `enite go prezedoa sudstvoto od ma`ite.

Spored statisti~kite podatoci za polovata zastapenost vo sudovite, vo najvisokite sudski institucii vo zemjava, okolu 70 otsto od vkupniot broj vraboteni se pripadni~ki na pone`niot pol. Makedonija e lider vo regionot kako zemja vo koja se promovira ednakvosta me|u ma`ite i `enite, poka`uvaat poslednite istra`uvawa za zastapenosta na `enite vo site sferi od op{testvoto.

Istra`uvawata gi potvrduvaat i izve{taite za soodvetena pravi~na i polova zastapenost napraveni od Narodniot pravobranitel.

Najmnogu `eni rabotat vo Ustavniot sud (72,4%), po {to sleduvaat Sudskiot sovet (71,4%), kancelarijata na Javniot pravobranitel (69,2%) i Vrhovniot sud na RM (67%). @eni se i nad 60 otsto od vrabotenite vo Apelaciskite sudovi, kako i vo Vi{ite i Osnovnite javni obvinitelstva. КОЈА Е КОЈА?

Koi se najmo}nite vo sudstvoto redno e da se pretstavat od najvisokata vlast. Pretsedatel na Sudskiot sovet e sudijata Aleksandra Zafirovska. Karierata ja zapo~nala vo Tetovo kako pripravnik vo tamo{niot sud. Po dve godini stanuva sudija za prekr{oci. Karierata postojano ì

20

se dvi`i po nagorna linija i odi kon izvr{en i istra`en sudija.

Prvpat vo javnosta se pojavi 2001 godina kako istra`en sudija za slu~ajot Trebo{ koga vo tetovsko bea najdeni ostatoci od koski za koi postoe{e somnevawe deka se na is~eznatite Makedonci od toga{niot konflikt. Po {est godini doa|a vo Skopje kako ~len na Sudskiot sovet, kade pred nekolku meseci sedna vo najsilnata fotelja vo sudstvoto.

Nazna~ena e za pretsedatel na Sovetot. Denot koga be{e izbrana, prvoto ne{to {to go soop{ti be{e porakata kon kolegite sudii da bidat hrabri i da ne potkleknuvaat na nikakvi pritisoci.

Tokmu pritisocite za koi zboruva{e Zafirovska se slu~uvaat sekojdnevno. Najmnogu se spomenuva imeto na Lidija Nedelkova, pretsedatelka na Osnovniot sud Skopje 1, koja nekolku meseci tvrdi deka e pod silni zakani od nepoznati nasilnici. Denta koga Zafirovska ja izbraa, Nedelkova ja zaseni so izjavata deka primila telefonski povik od Germanija. Nepoznat ma` ì se zakanil da vnimava {to pravi. Toga{ zakanata ne ja prijavi vo policija.

No, nekolku nedeli potoa stigna nova zakana. Ovojpat vo kovert. Vo pismoto pi{uvalo da vnimava na sebe oti `ivotot ì e vo opasnost.

Nedelkova ovojpat slu~ajot go prijavi po policija od kade se u{te ne soop{tuvaat detali.

Vedna{ reagira{e Sudskiot sovet: „Po povod zakanite na anonimni lica napraveni vrz pretsedatelot na Osnovniot sud Skopje 1, Skopje, Lidija Nedelkova, i istra`niot sudija na toj sud na Oddelot za organiziran kriminal, Vladimir Tufegxi}, koi poslednite denovi bile vo fokusot na javnosta preku

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

mediumi, Sudskiot sovet na Republika Makedonija, koj spored Ustavot i Zakonot za Sudski sovet ja garantira samostojnosta i nezavisnosta na sudskata vlast, preku ostvaruvawe na funkciite soglasno so Ustavot i zakonite na sednica ostro gi osudi pritisocite i zakanite vrz sudiite voop{to, a posebno na zakanite vrz spomenatite sudii i pritoa oceni deka ima mesto da se proiznese so jasna poraka do site sudii da ne potkleknuvaat na kakvi bilo pritisoci i kakvi bilo zakani vo vr{eweto na nivnata sudiska funkcija.”

Zafirovska, koja e sega na ~elo na ovaa institucija, nekolkupati povtori deka Sudskiot sovet so koj taa rakovodi e garant na sudiskata nezavisnost i samostojnost. Taa apelira site sudii svoite odluki gi zasnovaat vrz Ustavot i zakonite i me|unarodnite dogovori ratifikuvani soglasno so makedonskiot Ustav.

Sudskiot sovet bara od policijata brzo da gi otkrie licata koi upatuvaat sodr`ini so seriozni zakani po `ivotot i teloto na odredeni

sudija Aneta Arnaudovska

Na poslednata zakletva vo Sudski sovet sudii stanaa samo dvajca ma`i

sudii, so edinstvena cel, otstranuvawe vakvi pojavi koi go naru{uvaat na~eloto na nezavisnost i samostojnost kako ustavni i temelni vrednosti, a so koi se potkopuva, pravniot sistem, integritetot na sudiite i se doveduva vo opasnost funkcioniraweto na pravoto i pravnata dr`ava.

Slu~ajot sè u{te ne e re{en.

Nedelkova najavi deka site soznanija okolu zakanite }e gi obelodeni na pres-konferencija. Otvoreno od sudot be{e poso~eno deka zakanite do{le po po~etokot na slu~ajot Paja`ina, {to odbranata ostro go dematira{e. Sega, policijata e na poteg.

Za istiot slu~aj, sekojdnevno na ostri mediumski napadi e izlo`ena obvinitelkata Gordana Ge{koska. Za nea velat deka e ven~ana za rabotata. Fakt e deka ja ima na site golemi i zna~ajni predmeti. No, obvinitelkata ne se pla{i. Veli toa i e rabota i si ja raboti kako sekoja druga.

Tvrdi deka slovoto na zakonot e biblija po koja se raboti sekoj golem sudski predmet. Sekoga{ e raspolo`ena da pojasni {to srabotila.

sudija Aleksandra Zafirovska

ЛИСТАТА ПРОДОЛЖУВА

sudija Lidija Nedelkova

Pretsedatelki na sudovi ima i vo Kriva Palanka - Loza Ilievska, Gostivar - Ru`a Tomova, vo Resen Violeta Krstinovska, vo Berovo Golubinka Kolova i poslednata izbrana vo strumi~kiot sud, kade {to dojde porane{nata direktorka na zatvorot, Tatjana Malakova.

Sepak, ostana edno mesto so koe rakovodi ma`.

Vrhovniot sud nikako da go osvoi `ena. Jovo Vnagelovski e pretsedatel na Vrhovniot sud. Vo ovoj sud otsekoga{ pretsedateli bile ma`i.

So Upravniot sud rakovodi Rozalija Ko~kovska. Taa dojde na ovaa pozicija od Osnovniot sud 1 vo Skopje.

Vo tekot na profesionalnata kariera rabote{e mnogu predmeti.

Poslednata zakana za koja se razbra vo sudot zaradi {to policijata ja obezbeduva{e be{e koga sude{e predmet za trojno ubistvo. Sega, povtorno sudot i Ko~kovska bea aktualni bidejki tokmu vo toj sud se rasprava{e i odlu~uva{e po `albata na sudijata od Ustavniot sud,

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

21

Jovo Vangelovski pretsedatel na Vrhovniot sud - edinstven sud kade se u{te ne zavladeala `ena

sudija Rozalija Ko~kovska

22

Trendafil Ivanovski, edninstveniot vo Makedonija za koj site sudski instanci potvrdija deka bil sorabotnik so slu`bite koga bil student. No, Ko~kovska nitu edna{ ne se po`ali na pritisok ili zakana.

Taa veli deka ne se pla{i od nikoj, nitu, pak, mo`e nekoj da ì vlijae vo rabotata.

Od vkupno ~etiri apelaciski suda, so dva rakovodat `eni. Po ostavkata na Jordan Mitrinovski, na funkcijata prv ~ovek na skopska Apelacija e izbrana Qupka Nikodinovska. Skopska Apelacija e sudot kade dolgo vladeat `enite. Vladee{e i Len~e Sofronievska, ~etiri godini na ~elo na ovoj sud be{e i soprugata na ministerot za pravda Filimena Manevska, kako i neodamna razre{enata apelaciska sudijka Violeta Duma, koja edna godina be{e v.d. pretsedatel.

Na krajot, no ne i posledna po zna~ewe na listata na mo}ni `eni vo sudstvoto e i direktorkata na Akademijata za sudii i obviniteli, Aneta Arnaudovska. Taa e prviot direktor na Akademijata i poradi odli~nite rezultati dobi i vtor mandat. I na Arnaudovska i se poz-

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

nati zakanite koi gi trpat sudiite.

Dolgo vreme be{e sudija vo krivi~niot oddel na Osnoven sud 1. Trpela i imala zakani, no nikoga{ ne potkleknala i ne ja napu{tila rabotata. Posledniot slu~aj koj e poznat i koj go rabote{e Arnaudovska pod silen pritisok na strankite i javnosta, be{e sudeweto za terorizam na bomba{i koi ja miniraa policiskata stanica Bit Pazar.

Istra`uvawata poka`uvaat deka `enite poseduvaat samo 1% od zemjata. Vo makedonskoto sudstvo 70 procenti se `eni. Zna~i, mo}ta i pravdata se vo nivni race.

МАЛОЛЕТНИЧКА БРЕМЕНОСТ

Кога децата раѓаат деца Бројот малолетни девојки кои станале мајки или се одлучиле за абортус е голем. Во училиштата се ` уште нема сексуално образование, младите ретко или воопшто не користат контрацепција. Што се случува кога децата раѓаат деца? од Марија Илиќ

SLABITE OCENKI, neopravdanite ~asovi i {to da se oble~e vo petok nave~er, ne se edinstvenite problemi so koi se soo~uvaat makedonskite tinejxeri. Niz {kolskite hodnici seksot odamna ne e tabu tema, a sredno{kolcite ~esto znaat i da gi „markiraat" vrsnicite koi sè u{te nemale seksualno iskustvo. Koga `elbata e pogolema od neinformiranosta, toga{ i rizicite seksualnoto iskustvo da zavr{i nesakano se golemi.

Vo u~ili{tata se u{te se ~eka na voveduvawe na seksualno obrazovanie kako redoven predmet, a vo sovetuvali{tata koi se otvoreni niz pove}e gradovi, tinejxerite, velat, retko ili voop{to ne odat.

Samo na Klinkata za ginekologija vo Skopje, minatata godina 85 maloletni devojki stanale majki, a 16 se odlu~ile za abortus.

Podatocite od Dr`avniot zavod za statistika za poslednata obrabotena 2009 godina poka`uvaat deka vo Makedonija 1.501 tinejxerka stanala majka, od koi

duri 33 se pod petnaesetgodi{na vozrast. Samo ~etiri tatkovci bile pomladi od 15 godini, a vo drugite slu~ai, glavno, partenerite na devoj~iwata bile povozrasni od niv. Privatnite kliniki vo glavniot grad ne sakaat da go otkrijat to~niot brojot maloletni pacientki koi kaj niv doa|ale bremeni, abortirale ili ra|ale. No, ginekolozite od privatniot sektor velat deka realniot broj e barem dvojno pogolema od oficijalnata. Nacionalnosta na maloletni~kite e razli~na, a ima i takvi koi od regionot doa|aat kaj nas, zaradi pogolema diskrecija.

Nekoi tinejxerki i nivnite semejstva, sepak, problemot so bremenosta, go re{avaat najradikalno: so abortus.

Spored zakonot, za prekin na sekoja bremenost kaj maloletni~ka, zadol`itelno e potrebna soglasnost od roditelite i komisisko odobrenie za pri~inata i prekin na bremenosta. Zakonot ne sekoga{ se po~ituva, duri i po cena na sopstvenoto zdravje. „Za da go izbegnat ova, kriej}i od roditelite, za `al, vo na{ata zemja sè u{te imame slu~ai koi bremenosta ja prekinuvaat nezakonski vo ambulantski poliklini~ki ustanovi, kade abortusite se izvr{uvaat so zakonski nedozvoleni sretstva.

Toa ~esto zavr{uva so komplikacii koi potoa se re{avaat vo bolni~kite ustanovi" veli za „Forum", primarius d-r Miroslav Temelkovski od Klini~kata bolnica „Sistina".

I so znaewe i bez znaewe na roditelite, edno e sigurno, stapkata na tinejxerska bremenost, kako i na abortusi, vo ovaa vozrasna grupa, kaj nas e nekolku pati povisoka od onaa vo razvienite dr`avi na EU. ДЕТЕТО НЕ Е ПОДГОТВЕНО ДА ИМА ДЕТЕ Psihologot Mirjana Stojanovska ve-

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

23

Zaprepastuva~ka neinformiranost na adolescentite za seksualnoto zdravje

li deka bremenosta e sosema prirodna sostojba, no za vozrasna, zrela `ena. Koga na adolescentka }e ì se slu~i da zabremeni, vo pove}eto slu~ai pretstavuva problem. Stojanovska veli deka e va`na i vozrasta i deka ne e isto dali devoj~eto e na 12, 14 ili 16 - godi{na vozrast. „[to e pomlado bremenoto devoj~e, tolku e poverojatno deka prvo toa samoto sebesi nema da se prifati.

Vakvoto mlado lice ne mo`e da bide odgovorno ni za sebesi, a bremenosta pretstavuva prezemawe na golema odgovornost za deteto koe }e se rodi", veli za „Forum", Stojanovska.

Ginekologot Miroslav Temelkovski od klni~kata bolnica „Sistina" gi objasnuva fizi~kite posledici vrz zdravjeto na `enata. „Poradi nezavr{eniot rast i razvoj na genitalnite organi, juvenilnata bremenost e so zgolemena ~estota na predvremeno ra|awe. Isto taka, vo vakvite slu~ai zgolemena e ~estotata na EPH - gestozite: otoci, protinurija, hipertenzija", veli doktor Temelkovski. Toj dodava deka psiholo{ko-psihijatriskite problemi za vreme na bremenosta i potoa, kaj ovie pacientki se po~esti

24

poradi nezrelosta, nepodgotvenosta za novonastatanatata sostojba.

Osudata na okolinata vlijae vrz majkata, taa ~esto predvremeno go prekinuva obrazovanieto. Od ovie pri~ini, veli Temelkovski, mladite majki ~esto se re{avaat za abortus, koj, pak, so sebe nosi dopolnitelni rizici.

Vo pomalite sredini pogolema e osudata i pote{kotiite so koi edna tinejxerka se soo~uva koga nesakano ostanuva bremena. Kulturnoto milje, religijata, vospituvaweto i navikite nekoga{ znaat dopolnitelno da ja vlo{at situacijata. „Kaj nekoi zaednici bremenosta na {esnaesetgodi{na devojka e ne{to sosema prifatlivo i normalno, pa i adolescentkata taka se prifa}a sebesi. Ova prifa}awe na sopstvenata sostojba e bitno zatoa {to zna~i deka devojkata e svesna za situacijata vo koja se nao|a i odgovornosta {to ja prezema. Vo vakvite situacii, rodninite okolu nea ja prifa}aat i pomagaat", objasnuva Stojanovska.

Taa dodava deka vo sredini kade maloletnata bremenost e osudena i op{testveno neprifatena, se slu~uva bremenata da bide izlo`ena na navredi, otfrlawe i osuda. Vo takvi

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

situacii, devojkata mo`e da do`ivee te{ki psihi~ki problemi, depresija, pa i samoubistvo. КАКО ДА ИМ СЕ ПОМОГНЕ НА МЛАДИТЕ?

Doktor Temelkovski veli deka optimalno vreme za ra|awe kaj edna `ena e od 25 do 30 godini. Vo ovoj interval zavr{en e adolecentniot period i `enata vleguvuva vo reproduktivna faza, psiholo{ki i fizi~ki podgotvena za potomstvo.

Taa ve}e e izgradena li~nost, so oformen psiholo{ko-fizi~ki status i, naj~esto, so odredena profesija.

Istra`uvawata poka`uvaat deka edna petina od mladite devojki ne znaat prakti~no ni{to duri i za „periodot na plodnite denovi" koga verojatnosta da se zabremeni e najgolema.

H.E.R.A. i u{te 22 nadle`ni institucii i nevladini organizacii napravija Ramka so preporaki za voveduvawe na seksualnoto obrazovanie vo obrazovniot sistem, koe treba da ja zgolemi informiranosta na mladite za seksualnoto i reproduktivnoto zdravje, da gi razbie tabu-

ata i predrasudite, da ja zgolemi svesnosta za pravata i za za{titata, da prevenira rizici od nesakana bremenost i polovi bolesti.

Dra{ko Kostovski, programski direktor na Asocijacijata za zdravstvena edukacija i istra`uvawe H.E.R.A., veli deka uporno se zalagaat preku Biroto za razvoj na obrazovanie, predmetot Seksualno obrazovanie da se vovede kako pilot programa.

Dodava deka ottamu ne se soglasuvale kompletno so ona {to e predvideno so Ramkata i deka spored Biroto, predmetot Ve{tini na `iveewe, koj vo u~ili{tata e izboren predmet, dava dovolna seksualna edukacija. „Na{ite istra`uvawa poka`aa deka ovoj predmet vo u~ili{tata go predava koj bilo profesor i deka profesorite ne se podgotveni da predavaat na site temi. Poslednite podatoci velat deka profesorite poradi nepodgovtvenost ili ~uvstvo na neprijatnost, sami odbiraat na koja tema }e govorat na ~asot", veli za „Forum" Kostovski. Toj dodava i deka kaj lu|eto postojat predrasudi okolu predmetot Seksualno obrazovanie. Navodno, mnogumina smetale

deka so ovoj predmet decata }e bidat stimulirani porano da po~nat so seksualnite iskustva. I psihologot Stojanovska smeta deka e osobeno va`no pove}e da se raboti na prevencija i mladite detalno da se informiraat za bremenosta. Taa potencira deka i vozrasnite treba vnimatelno da reagiraat vo vakvi ~uvstvitelni situacii. Nekoga{, tokmu reakcijata od roditelite i najbliskite, go zasiluva stravot i tinejxerkata nosi pogre{ni ili fatalni odluki. „Roditelite ne treba da go osuduvaat i kaznuvaat devoj~eto, bidej}i del od odgovornosta ja snosat i tie samite. Bidej}i, o~igledno, nekade e napraven propust vo vospituvaweto i informiraweto. Zatoa najdobro e da rzmislat koj e najdobriot na~in, adolescentkata da ja re{i nesakanata bremenost", veli Stojanovska.

Od Prvata detska ambasada „Me|a{i" za „Forum" velat deka retko dobivaat povici od maloletni~ki koi ostanale bremeni i deka naj~esto se javuvaat mladi so pra{awa okolu reproduktivnoto i seksualnoto zdravje. Vo „Me|a{i", mladite

barale informacii za kontracepcija i za{tita od nesakana bremenost.

Ministerstvata za zdravstvo i obrazovanie kon krajot na minatata godina promoviraa sovetuvali{ta vo 19 gradovi niz zemjata pod imeto „Slobodno pra{aj, ima{ kade".

Neoficijalno, malkumina gi koristat ovie sovetuvali{ta za da postavat pra{awe povrzano so polovite odnosi. Vo ovie sovetuvali{ta delat besplatni prezervativi i kontracepcija. No, mladite prodol`uvaat da praktikuvaat nebezbeden seks i za serioznosta na problemot stanuvaat svesni duri koga se }e zavr{i so bremenost ili polna bolest. Na internet postojat bezbroj forumi kade maloletni~kite me|u sebe se sovetuvaat kako da ka`at doma deka se bremeni, dali da abortiraat ili ne.

No ostanuva preporakata deka mladite treba da se pottiknat otvoreno da razgovaraat za seksualniot `ivot, no i da se zgolemi svesta kaj roditelite, bidej}i, za `al, tie se posledni koi doznavaat. Samo taka }e izbegneme slu~ai koga deteto ra|a dete.

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

25

КОЛУМНА

На Душко Ристо Солунчев NAVISTINA, {to ostanuva so prostorot {to go zazemale telata na onie {to ve}e gi nema? Dali prostorot e del od teloto, pa is~eznuva zaedno so nego?

Ili ostanuva samo edna praznina koja postojano ja povnatre{nuvame sekoj mig koga }e pomislime na onoj {to ve}e go nema? Starogr~kiot filosof Epikur rekol deka ~ove~kiot rod potpolno besmisleno se pla{i od smrtta, oti potrebna e samo pro~istena ekspozicija na problemot: Koga sum jas tuka, nea ja nema, a koga taa e tuka toga{ mene me nema. So smrtta navistina se razminuvame, no so ~ija, mil moj filosofu, so na{ata, toa e edinstvenata smrt so koja ne se sre}avame. No, {to e so smrtta na onie so nas, ~ija{to smrt e za nas potpolno realna sredba.

Nie paradoksalno poznavame smrt od koja{to ne umirame. Od sredbata ostanuva samo prazniot prostor {to go ostavaat telata zad sebe.

Na 11 ovoj mesec se upokoi Du{ko Dimitrovski, kni`evnik po profesija, etnomuzikolog po vokacija, dolgogodi{en urednik na zbir od radioemisii i ciklusi posveteni na makedonskata muzika, osvetluva~ na patot {to go vrvela makedonskata muzika i {to doprva treba da go vrvi, dlaboko povrzan so fenomenot Anastasija, tvore~ki del od proektot Nav, ostavaj}i edna potpolno `iva ontologija na prazninata.

Du{ko ostavi samo edna kniga zad sebe, otkina telo od sopstvenoto telo, si podari prostor vo perspektiva na ve~nosta. Knigata „Za na{a muzika", izdadena na po~etokot od devedesettite godini gi ocrtuva koordinatite na na{ata bitijna struktura. Taa kniga govori ~isto za muzikata, no taa kniga e vo osnovata apsolutno kulturolo{ka rasprava,

nacionalna programa vo otsustvo na realna nacionalna programa, koja{to bi bila istoriski posreduvana i realizirana niz sistemot na politi~kite institucii. Vo taa kniga nema sterilni formuli, oti za umetnosta i slobodata formuli ne postojat, ima sal preto~ena kvintesencija na fenomenot makedonska muzika. Vo perspektivata na stavovite na Konfu~ij za sozdavawe na dr`avata po urnek na narodot koj `ivee vo nea i za muzikata na narodite kako dijagnostika na nivnata ontologija kako osnoven uslov za zanimavawe so politika, deloto e esteti~ko nadvi{uvawe na problemot so istorijata, zasnovuvawe vo edinstvenite ~isti oblici na slobodata, muzi~kite, vsu{nost deloto e antropologija.

Deloto zboruva za kodifikacija na muzi~kiot jazik na Makedonecot, koja{to treba da ja storat umetnicite, nikako nau~nicite, oti govorniot jazik `ivee vo sekojdnevnata upotreba, taa upotreba ja kodificiraat nau~nici, no istiot postoi i vo umetni~ki oblik, vo poezijata, tamu kodifikacijata ja izvr{ija poetite. Muzi~kiot jazik postoi samo vo umetni~ki oblik, ta zatoa tamu e dozvoleno samo za umetnicite.

Nie go po~navme 20 vek so „Za makedonckite raboti", so Misirkov, so negovata ideja za literaturen jazik, so postavkata koja vodi poteklo od slavjanskata etimologija, imeno za sinonimiziraweto na narodot so jazikot. Procesot otpo~nat od Misirkov e zaokru`eno delo preku Racin i Koneski, seto drugo {to }e se slu~uva e samo detaq. Nie go zavr{ivme 20 vek tokmu so „Za na{a muzika", povtorno so pra{awe za sozdavawe na istorijata na drugiot na{ jazik, muzi~kiot. Onie {to go proma{ija Misirkov se izgubija, nivnite seni{ta se u{te talkaat po svetot, namesto samosvest kako najvisok akt na samokonstitucija, Makedonec po sloboda, umetni~ko delo,

namesto toa prosto ~ove~ko meso pri~isleno za tu|ite nacionalni tkiva, zameneti identiteti. Onie {to go proma{ija Du{ko Dimitrovski i negovata „Za na{a muzika" gi ~eka istata sudbina: namesto novi muzi~ki oblici za koi nikoj ne znae, samo povtoruvawe na ve}e ~uenoto, potpolno besmislena, neavtenti~na, epigonska, svetsko-bezna~ajna muzika. I vo dvata slu~ai imame samo `alna i pervertirana antropologija. Imeno, vo parafraza na [iler, samo ona {to nikade i nikoga{ ne se slu~ilo, samo toa ne zastaruva.

Makedonskata samosvest e tokmu takvo delo, makedonskata muzika bi trebalo da bide tokmu takvo delo.

Makedonskata dr`ava bi trebalo da bide tokmu takvo delo, proekcija na slobodata koja nikoga{ i nikade ne se slu~ila. Samosvesta, muzikata i dr`avata bi trebalo da ishodat od istiot antropolo{ki supstrat, od eonskata perspektiva, inaku tie se soo~uvaat so smrtta, so mo`nosta od is~eznuvawe, tie se samo progoltuva~ka praznina vo nadoa|awe.

Sekoe umirawe e tivko umirawe, umirame sami bez razlika dali siot na{ narod ni stoi nad postela, a seta zemna slava is~eznuva vo ritualot na pogrebenieto. Potpolno e seedno, umira li prosjak ili car.

No, ima ne{to {to smrtta ne go abi, zborot {to ostanuva posean po knigite i po srcata na onie {to toj zbor go primile kako otkrienost, kako ne-skrienost na vistinata, bez razlika dali se prosjaci ili carevi, umetnici ili lu|e koi se zanimavaat so umetnosta na polisot. Zaradi sevo ova e zna~aen Du{ko Dimitrovski, zaradi sevo ova e zna~ajna negovata kniga, negovoto nebare revolucionerno ludilo na zanimavawe so Makedonija, prazniot prostor {to ni go ostavi. Bog neka mu ja prosti du{ata, vo ve~naja pamjat.

(Avtorot e docent na Institutot po filosofija)

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

27

Јапонија Катастрофа на векот Јапонија се бори да ги стави под контрола проблемите со неколкуте нуклеарни реактори оштетени од земјотресот што се случи на 10 ти март и, иако нема знаци на паника, нуклеарниот аспект на заздравувањето на Јапонија ќе има трансформативно влијание врз земјата, но и последици за целиот свет

SITUACIJATA VO JAPONIJA po zemjotresot so ja~ina od 9 stepeni spored Rihterovata skala vo Tohuku na 10-ti mart i natamu e mra~na.

Premierot Naoto Kan ja proglasi nesre}ata za najlo{a katastrofa po Vtorata svetska vojna i povika na nacionalno edinstvo za da se pre`ivee krizata i za da se izgradi „nova Japonija”.

Kan, isto taka, ja zgolemi brojkata na pripadnicite na Narodnata odbrana na 100.000 vojnici, {to e okolu 40 procenti od aktivniot sostav na armijata. Zatvoraweto na 11 od 54-te japonski nuklearni reaktori rezultira{e so zaguba od 15 do 20 procenti od japonskata elektri~na energija. Poradi toa {to tolku golem broj generatori se isklu~eni, od 14ti mart se primenuvaat naizmeni~ni prekini na elektri~nata energija za da se obezbedi distribucija na struja, {to zna~i deka najgolemiot del od severna Japonija, vklu~uvaj}i go i Tokio, }e imaat po tri~asovni dnevni prekini na strujata. Golem broj industriski granki, vklu~uvaj}i ja i avtomobilskata i onaa za avtomobilski delovi, proizvodstvo na poluprovodnici i ~eli~arnicite, go prekinaa proizvodstvoto na neodredeno vreme. SAD, Ju`na Koreja, Kina i pove}e me|unarodni organizacii ispratija timovi za pomo{ i sovetnici.

Golema e mo`nosta da sleduvaat u{te prirodni katastrofi. Vlastite velat deka {ansite da udri u{te eden zemjotres so ja~ina od 7 ste-

28

Nivoata na radijacija se se u{te pod kontrola, dodeka ekspertskite timovi se borat da spre~at katastrofa od bibliski razmeri

peni spored Rihterovata skala se 70 procenti. Ve}e ima{e nekolku stotici posledovatelni udari, od koi nekolku imaa ja~ina od nad {est stepeni spored Rihter. Vo me|uvreme i [inmoedake, vulkan koj se nao|a na ju`niot ostrov Kju{u, povtorno po~na da eruptira. Vulkanot vo januari 2010 godina se aktivira na pogolemo nivo prvpat po 50 godini (iako ima{e pomali aktivnosti i vo 2008 i vo 2009 godina). Nekoi proceni poso~uvaat deka Japonija mo`e da o~ekuva zemjotres so ja~ina pomala od prvi~niot, poto~no od okolu osum stepeni spored Rihter.

Rizikot od golemi zemjotresi vo narednite nekolku godini, isto taka, e mnogu visok.

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

„Stratfor” intenzivno prodol`uva da go sledi stavaweto pod kontrola na problemite so nuklearnite reaktori. Japonija tvrdi deka incidentot e na ~etvrto nivo spored skalata od sedum nivoa na Me|unarodnata agencija za atomska energija (MAAE) za nuklearni incidenti - edno nivo ponisko od incidentot vo nuklearniot reaktor na ostrovot „Tri milji” vo SAD vo 1979 godina, {to zna~i „nesre}a so lokalni posledici”, no mnogumina smetaat deka ovaa prognoza e premnogu optimisti~ka i deka situacijata ve}e e polo{a od taa na ostrovot „Tri milji” pred pove}e od tri decenii.

Najsilnata zakana za naporite da se stavi situacijata pod kontrola do-

a|a od tretiot reaktor vo nuklearnata centrala „Daii~i” vo Fuku{ima, koj nastrada od eksplozija na pareata, sli~no kako {to nastrada i prviot reaktor vo istata centrala na 12-ti mart.

Pra~kite so gorivo vo tretiot reaktor se izlo`eni, kako {to bea i vo prviot, {to zna~i deka nivoata na ladewe se niski i mo`no e ve}e da do{lo do odredeno topewe vo reaktorot. Ova nosi opasnost od rast na koli~inestvo hidrogen i rast na pritisokot vo nadvore{nata zgrada i mo`nost za u{te edna eksplozija na pareata. ОПАСНОСТ ОД СИТЕ СТРАНИ No, parnata eksplozija vo tretiot reaktor vo Fuku{ima ni oddaleku ne e edinstvenata opasnost. Kako prvo, sistemite za ladewe vo reaktorite 1 - 3 pove}e ne rabotat, {to zna~i deka sega problem pretstavuva i rasprskuva~kata toplina od jadroto na reaktorot.

Poradi toa, vo sekoj od ovie reaktori timovite za vonredni sostojbi planski i kontrolirano ispu{taat radioaktivna parea za da go namalat pritisokot i vpumpuvaat morska voda i borna kiselina vo obid da gi „ubijat” reaktorite. Otka`aa sistemite za ladewe na reaktorite i vo drugi nuklearni centrali . Vo neposredna blizina na ovaa centrala, nuklearnata centrala „Daini”, isto taka vo Fuku{ima, isto taka se soo~uva so padovi na sistemite za ladewe vo prviot, vtoriot i ~etvrtiot reaktor. Vonredna sostojba od nisko nivo e proglasena i vo nuklearnata centrala „Onagava”vo gradot I{inomaki, vo prefekturata Mijagi (koja be{e najte{ko

Najgolemata nesre}a koja ja pogodi Japonija po Vtorata svetska vojna }e ima dalekuse`ni lokalni, no i globalni posledici

Vlastite predviduvaat u{te serija mo`ni katastrofi, od novi silni zemjotresi i cunami, do vulkanski erupcii

pogodena od cunamito), na sever od centralite vo Fuku{ima, kade {to najprvin be{e utvrdeno postoewe na zgolemena radijacija, no podocna e utvrdeno deka poteknuva od drugo mesto, najverojatno od „Daii~i”.

Ovaa radijacija mo`e da pretstavuva zakana za celata okolina, vklu~uvaj}i go i glavniot grad na prefekturata, Sendai. Pumpata za ladewe

prestana da raboti i vo nuklearnata elektri~na centrala „Tokai 2”, vo Tokai, vo prefekturata Ibaraki.

Oddelot za nuklearna bezbednost na vladata na prefekturata soop{ti deka deka drugata pumpa raboti i deka nema problemi so ladeweto na reaktorot. I Japonskata agencija za atomska energija tvrdi deka reaktorot bil izladen bez nikakov pro-

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

29

blem. Ovaa centrala e na samo 120 kilometri severno od prestolninata Tokio, za razlika od reaktorite vo Fuku{ima, koi se na 260 kilometri oddale~enost od centarot na Tokio. Ako iste~e radijacija od Tokai - za {to, zasega, nema dokazi - }e se zgolemi rizikot radijacijata na krajot sepak da stigne do 30-milionskiot megalopolis Tokio.

Od ona {to „Stratfor” dosega uspea da go doznae, site ovie reaktori se na lesna voda i avtomatski se isklu~ile koga udri zemjotresot, pa taka postoe~kata toplina e onaa dobiena od procesot na raspa|awe, a ne od primarnata fizija, no vo sekoj slu~aj, toplinata postojano raste poradi nedostigot od ladewe. Vo ovie tipovi na reaktori, kako {to raste toplinata, taka tie po~nuvaat poneefektivno da sogoruvaat, pa op{toprifateno mislewe e deka mala e verojatnosta povtorno da dojde do fiziski reakcii ili „odbegnata” veri`na reakcija koja bi dovela do pogolema eksplozija.

Kako i da e, celosnoto propa|awe na naporite za ladewe na reaktorite i za stavawe na situacijata pod kontrola mo`e da dovede do probiv na primarniot sad za pritisok na reaktorot, pogolemo istekuvawe, pa duri e mo`na i pojava na scenario na „Kineski sindrom”, koga stopenata masa se probiva dolu vo po~vata pod reaktorot i, {to e najstra{no, procesot ne mo`e to~no da se zabele`i na instrumentite.

Ednostavno, ima premnogu nepoznati za da se dojde do izdr`ano predviduvawe. Zgora na toa japonskite napori za spravuvawe so situacijata bea ote`nati duri i pred da moraat da se spravuvaat so rizikot od pove}ekratni nuklearni incidenti i nesre}i. ЗГОЛЕМЕНА РАДИЈАЦИЈА Ekspertite sega velat deka najva`no e da se sledi rastot na nivoata na radijacija vo neposredna okolina na centralata. Raste~kata radijacija }e indicira deka sostojbata so stabilnosta na jadroto na reaktorot se vlo{uva. Japonskata vlada tvrdi deka eksplozijata vo reaktorot broj 1 vo centralata „Daii~i” vo Fuku{ima ne go o{tetil sadot za pritisok vo reaktorot, no ve}e se registrirani istekuvawa na jod i cezium, {to poso~uva tokmu na ispukuvawe kakvo {to e pretpostaveno vo scenarioto za najlo{iot razvoj na nastanite. Vladata veli deka

30

Dokolku ne se spre~i topewe na reaktorot vo Fuku{ima, idninata na japonskite deca nema da bide ni{to posvetla od taa na nivnite predci vo Hiro{ima i Nagasaki vo 1945 godina

nivoto na radijacija vo neposrednata blizina na centralata „Daii~i” dostigna 120,4 miliremi na eden ~as, dvojno pove}e od maksimalnite dozvoleni nivoa i okolu edna {estina od ona so {to se soo~uvaat Amerikancite sekoja godina.

Izve{taite za izlo`enosta na radijacijata variraat, no mo`no e duri 200 lu|e do sega da nastradale od izlo`enost, a japonskata televizija „NHK” nekolkupati povtori deka lu|eto vo radius od 20 kilometri od centralite mora itno da se evakuiraat i da nosat ko{uli so dolgi rakavi i pove}e sloja na obleka, za da go spre~at kontaktot na ko`ata so radijacijata.

Vtorata eksplozija na reaktorot broj 3 na centralata „Daii~i” vo Fuku{ima i, za sre}a, ne go o{teti jadroto na reaktorot, tuku, kako i prvata, samo okolnite za{titni strukturi. Ostanuva pra{aweto kako }e vlijae eksplozijata na celokupniot napor za spravuvawe so ovoj problem i tamu i vo drugite nuklearni centrali so problemati~ni reaktori. Pogolema eksplozija ili o{tetuvawe na centralata „Daii~i” vo Fuku{ima mo`e da gi popre~i naporite za stabilizirawe na drugite reaktori vo centralata. Najbitno pra{awe e dali toplinata, pritisokot i radijacijata od centralite „Daini”, „Onagva” i „Tokai” }e prodol`at da rastat ili }e bide mo`no da se stavat pod kontrola.

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

Zasega, vetri{tata i natamu ja turkaat radijacijata kon moreto, no izve{taj na edna germanska novinska agencija indicira deka nivoata na vozdu{niot pritisok vo regionot navestuvaat mo`na promena na pravecot na vetri{tata vo naredniot period, {to mo`e da dovede i do pojava na severni vetrovi so {to bi se zagrozila i prestolninata Tokio, iako toa e malku verojatno.

I kone~no, sè posilna stanuva zagri`enosta poradi socijalnata stabilnost na zemjata po katastrofite. Ve}e po~naa da se formiraat redovi za najpotrebnite dobra, a sè pogolemi se stravuvawata od pretstoe~kiot nedostig od hrana, gorivo i medicinski preparati. Sè u{te nema znaci na op{ta panika i, imaj}i gi predvid zemjotresite, cunamito, mo`nite vulkanski erupcii i zakanata od pove}ekratno topewe na nuklearnite reaktori, cvrstinata na Japoncite e navistina primerna.

Krizata prodol`uva i krajot nema da bide naskoro, a raste~kata nuklearna zakana pokrenuva isklu~itelno te{ki predizvici za timovite koi treba da se spravat so problemot, no e i najbitniot aspekt od katastrofata, koj mora da se ima predvid. Ona {to ve}e i sega e jasno, e toa {to ovoj nastan }e ima transformativno vlijanie na Japonija, no }e ima i globalni posledici.

Киргистан меѓу САД и Русија САД и Русија неодамна склучија цела низа договори во врска со имотите кои и двете ги користат во Киргистан. Овие договори се во склад со засилувањето на врските помеѓу Москва и Вашингтон. Зголемената соработка помеѓу Русија и САД е дел од руската многу понијансирана надворешна политика и доаѓа во момент кога Москва се труди да го зголеми своето присуство, вклучувајќи го и военото, во Киргистан

KAKO [TO SAD I RUSIJA gi zasiluvaat svoite vrski po „risetot” vo odnosite, dr`ava koja osobeno go po~uvstvuva zna~itelnoto zatopluvawe pome|u dvete supersili – vo forma na dogovori i poseti – e Kirgistan. Rusija, koja razviva mnogu poslo`ena i ponijansirana nadvore{na politika, kako rezultat na silnata geostrate{ka pozicija, ima interes da sorabotuva so Va{ington i so NATO pri nivnite voeni napori vo Avganistan, a Kirgistan e bitna komponenta na takvata sorabotka.

No, ruskoto partnerstvo so SAD koincidira i so zgolemenoto rusko voeno i politi~ko prisustvo vo Kir-

gistan, {to na Moskva ì ovozmo`uva da go dade kone~niot sud za sè {to se slu~uva vo zemjata.

Kirgistan ne e najva`noto pra{awe pome|u Moskva i Va{ington, no e strate{ki del od nivnite odnosi zatoa {to e doma}in na edinstvenata amerikanska voena baza vo Centralna Azija, Tranzitniot centar vo Manas. Bazata operira kako biten logisti~ki zbiren centar za vozdu{nite operacii na NATO vo Avganistan, a ottamu se izvr{uvaat i site operacii za vozdu{no polnewe na avionite koi operiraat nad Avganistan. Kirgistan e, isto taka, del od Severnata mre`a za distribucija,

preku koja tranzitira snabduvaweto so nesmrtonosni materijali, preku Rusija i porane{nite sovetski republiki, a slu`i i kako dodatok na rutite za snabduvawe koi minuvaat niz Pakistan. ПАРТНЕРСТВО Neodamne{niot napliv od dogovori za Kirgistan i va`ni poseti na ruski i amerikanski funkcioneri na zemjata poso~uva deka Va{ington i Moskva gi zasiluvaat svoite vrski vo kirgiskata arena. Kirgistan i Rusija na 18-ti fevruari postignaa dogovor za formirawe zaedni~ka

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

31

kompanija „Gazpromneft-Aero-Kirgistan”, koja }e ja snabduva so gorivo bazata vo Manas. Ova slede{e po dogovorot pome|u SAD i Kirgistan so koj na Kirgistan mu se ovozmo`i da ja snabduva vozdu{nata baza Manas so najmnogu 50 procenti od nejzinite potrebi za benzin i avionsko gorivo, iako izvorite na „Stratfor” velat deka Rusija, vsu{nost, }e snabduva 100 procenti od potrebite na bazata za gorivo, no 50 procenti }e bidat dostavuvani preku nominalno kirgiski pravni lica.

Isto taka, postignat e dogovor za dostava na ruski sirovi i rafinirani proizvodi, koi preku Amerikancite }e bidat izvezuvani vo Avganistan. Spored izvorite na „Stratfor”, Rusite ova }e go pravat besplatno, kako usluga na SAD. Sepak, ostanuva nejasno dali Kirgistan }e dobie pari ili }e napla}a danoci za ova zdelka, bidej}i taa e rezultat na bilateralni pregovori, od koi Kirgistan be{e re~isi celosno isklu~en.

Zgora na toa, dva dena pred da bide sozdadena zaedni~kata kompanija za dostava na goriva, komandantot na ruskata baza vo Kirgistan, Kant, Oleg Molostov, be{e vo poseta vo bazata Manas. Ova be{e prva takva poseta na funkcioner od Kant na Manas, iako dvete bazi se samo okolu 30 kilometri oddale~eni edna od druga.

Ruskite i amerikanskite voeni funkcioneri diskutiraa za zgolemuvawe na komunikaciite pome|u dvete strani i se zalo`ija da ima po~esti vakvi poseti. Posetata na Molostov, najverojatno, nema zna~itelno da gi zasi-

li voenite vrski, no posetata ima simboli~na va`nost, bidej}i Rusite dosega postojano gi odbivaa pokanite za poseta na bazata Manas. ПЛАНОВИ Ovie znaci na zatopluvawe pome|u Moskva i Va{ington doa|aat vo vreme koga Rusija planira unilateralno zgolemuvawe na sveto voeno prisustvo vo Kirgistan. Rusija gi objavi svoite nameri da izgradi unificirana struktura na bazi vo Kirgistan, koja bi gi konsolidirala ruskite voeni kapaciteti vo zemjata pod edinstvena, zaedni~ka komanda.

Vo septemvri za ovaa cel be{e potpi{an dogovor pome|u ruski i kirgiski funkcioneri od oblasta na odbranata, no ostanuva nepoznato koga }e se vidat plodovite od ovoj dogovor i {to to~no zna~i unificirana struktura na bazi. Rusija, isto taka, planira da otvori voen centar za obuka vo ju`en Kirgistan, kade {to e najgolema politi~kata nestabilnost, iako izvorite na „Stratfor” velat deka vo regionot ve}e e rasporeden zna~itelen broj na ruski trupi. I SAD razmisluva za otvorawe centar za obuka vo ovoj region, iako tie planovi bea otfrleni po nemirite vo april 2010 godina, koi go soborija od vlast kirgiskiot pretsedatel Kurmanbek Bakiev.

Rusija bi mo`ela na nekakov na~in da gi vklu~i i SAD vo noviot centar za obuka. Kako }e izleze ova e najbitniot test za rusko-amerikanskite odnosi vo Kirgistan.

Kone~no, Moskva i Va{ington imaat interes da rabotat zaedno za da spre~at da ne zovrijat problemite koi tleat vo Kirgistan. Etni~kite tenzii pome|u Kirgizite i Uzbecite i natamu postojat, a nova nestabilnost mo`e da proizleze od lo{ite ekonomski uslovi vo zemjata, raste~kite ceni na hranata i tekovnata slabost na vladinite i na bezbednosnite sili. Rusija, isto taka, saka da poka`e deka mo`e da bide doverliv partner za operaciite na SAD i na NATO vo Avganistan, kade {to raste~kite nivoa na nasilstva gi zagrozuvaat ju`nite granici na ruskata sfera na vlijanie. Bilo kakov pozna~aen napredok koj SAD bi go napravile vo borbata protiv Talibanite vo Avganistan bi zna~el namaluvawe na militantnosta vo Centralna Azija. Rusija znae deka ima silna pozicija vo Kirgistan: taa go vtemeli svoeto vlijanie vo zemjata vo tekot na minatata godina, a kirgiski politi~ki delegacii redovno patuvaat za Moskva za da dobijat odobrenie od Kremq, {to zna~i deka pove}e ne treba da mu poka`uva muskuli na Zapadot za da se doka`e.

Mnogu e verojatno vo narednite meseci sorabotkata pome|u SAD i Rusija vo Kirgistan u{te pove}e da se zasili. Kako i da e, Kirgistan e samo edna oblast na evolutivnata ruska nadvore{na politika kon Zapadot – politika koja Moskva }e prodol`i da ja praktikuva kako osnova za pogolemata igra so Soedinetite amerikanski dr`avi.

Koga ima vzaemna korist, sekakva sorabotka e mo`na: Amerikanskata baza vo Manas, Kirgistan

32

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

ЕКОНОМИЈА Текстилните работнички модерни робови Освен што работат во неподносливи услови и се слабо платени, жените шивачки се често жртви и на физичко и вербално малтретирање. Јавна тајна е дека не заработуваат повеќе од 100 евра, а многу често работат и на црно ekonomija@forum.com.mk

Најлесно е да се копираат туѓи производи Македонија Грција: Економијата не ја игра политиката Карлос Слим најбогатиот човек на светот Светски познатиот економист Рубини во Скопје

ФЕМИНИЗАЦИЈА НА СИРОМАШТИЈАТА

Текстилните работнички модерни робови Освен што работат во неподносливи услови и се слабо платени, жените шивачки се често жртви и на физичко и вербално малтретирање. Јавна тајна е дека не се заработуваат повеќе од 100 евра, а многу често работат и на црно Од Петре Димитров

[TIPJANKITE ERIELA, Beti i Vesna, glavnite likovi vo dokumentarecot na Biljana Garvanlieva, „[iva~ki” ne zamisluvaa deka najplodniot period od `ivotot }e go pominat vo tekstilna fabrika, {iej}i maici za NATO vo tri smeni. Beti saka{e da bide umetnik i da crta ikoni, a Vesna pisatel. Чetkata i peroto }e moraat da po~ekaat na podobri vremiwa. I trite `eni sega moraat da se gri`at za svoite deca i sopruzite koi se nevraboteni.

Vo [tip najlesno do rabota mo`at da dojdat `enite. Rabota se nudi samo za {iva~ki. Vo nekoga{nite prostorii na „Astibo” i „Makedonka” denes izniknaa nekolku tekstilni fabriki koi se edinstvenite koi postojano nudat rabota. Na ma`ite naj~estiot izbor im e kockaweto i vozeweto taksi. Igraat sportska. „Ovie `eni na ~ii grb e celoto semejstvo se klasi~ni `rtvi na eksplotacija. Za evtini pari {ijat od utro do mrak. Sekoj niven ~ekor e sle-

den. Nemaat nikakva privatnost na rabota. Kamera vo kujna, kamera vo toalet... A uslovite za rabota so kontinuiranata bu~ava se nepodnoslivi. Neznam dali NATO znae kako se {ijat maicite”, veli Garvanlieva.

Nejzinite iskustva pri praveweto na ovoj dokumentarec, eden od retkite koj ja tretira sudbinata na tekstilnite rabotni~ki vo zemjava, velat deka stravot deka }e se ostane bez rabota e edna od osnovnite pri~ini poradi koja `enite za mali

Od utro do mrak za sitni pari

34

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

pari dozvoluvaat da bidat eksploatirani vo vistinska smisla na zborot. „Sindikatot ne poka`uva nikakov interes za nivnite problemi. A krizata pridonese da bidat zaboraveni i od op{testvoto. Nema interes i od mediumite. Ni eden medium vo zemjava ne prifati da go prika`e mojot dokumentarec”, veli Garvanlieva. ЖРТВИ НА ФИЗИЧКО И ВЕРБАЛНО МАЛТРЕТИРАЊЕ Osven {to rabotat vo nepodnoslivi uslovi i se slabo plateni, ovie `eni se ~esto `rtvi i na fizi~ko i verbalno maltretirawe. Vele{ankata Sanela Stojanovska, koja raboti vo gr~kata tekstilna firma „Vemed” pred nekolku dena be{e fizi~ki napadnata od rakovoditelot poradi rasipana ma{ina. Na Sanela ì bilo naredeno da ja priklu~i ma{inata pred da po~ne smenata, no taa vo toa ne uspeala, bidej}i bila vo defekt. Stojanovska go prijavila defektot kaj {efot, no rakovoditelot ja butnal, ja fatil za glavata i ì ja pritiskal kon ma{inata. Taa sobra hrabrost i toa ì go soop{ti na makedonskata javnost. „Nasilno mi ja pikna glavata vnatre vo kojlerot, za da sum videla kako toa vsu{nost se raboti. Nie sakame samo gazdite ~ove~ki da se odnesuvaat kon nas, a ne postojano da rabotime pod stres”, veli Stojanovska.

Sli~na situacija imala i nejzinata kole{ka Katerina Andova. „Mene neodamna mi se slu~i dodeka rabotev istiot rakovoditel da me udira po racete i da mi ka`uva kako da rabotam. Toga{ me fati u{te pogolema panika”, veli Andova, koja po tri godini rabota vo firmata bez nikakvo obrazlo`enie dobi otkaz.

Pred dva meseca ~etiri rabotni~ki vo ohridskata tekstilna firma „Viktorija-fe{en” bea natepani od gazdata samo poradi toa {to si gi barale parite koi gi zarabotile.

Otkako go odbil nivnoto barawe, sopstvenikot na tekstilnata firma od rabotnoto biro izvadil pi{tol so koj pukal vo vozduh. Potoa edna od vrabotenite so dr{kata od pi{tolot ja udril vo predelot na levoto uvo, a so race gi napadnal i gi isturkal drugite rabotni~ki.

Pred ~etiri godini kako rezultat na lo{ite uslovi za rabota na rabotnoto mesto po~ina bitol~ankata Marjana Stoj~evska, majka na dve studentki, koja {ie{e vo edna od 20 tekstilni fabriki na gr~ki sopst-

КАКО Е ВО ЕВРОПА Статистиката на Европската комисија (ЕК) покажува дека жените во Европската унија (ЕУ) заработуваат значително помалку, отколку нивните машки колеги. Според последниот извештај, жените во 27!те земји!членки на ЕУ, заработуваат просечно 17,5% помалку отколку мажите и таа разлика во последните 15 години не се менува. Еврокомесарот за човекови права, Вивиан Рединг изјави дека наведените податоци покажуваат дека жените во ЕУ би требало да работат уште дополнителни два месеца за нивните примања да се изедначат на годишно ниво со заработувачката на мажите. ЕК уште одамна има цел двојно да го зголеми бројот на жените во управните одбори во компаниите во ЕУ за 30% до 2015 г., а потоа да го зголеми бројот за уште 10% до 2020 г. Слична квота ќе биде потреба и за самата ЕК во која 9 од 27 комесари на ЕУ се жени. Сепак, 53% од комплетниот персонал во Комисијата се жени.

venici so 2.600 rabotni~ki, od koi samo nekolku se novi i sovremeni objekti. Drugite se otvoreni vo stari i prenameneti objekti, a bitol~ani smetaat deka pokojnata Stoj~evska e prvata `rtva na lo{ite uslovi za rabota. МИЗЕРНИ ПЛАТИ Javna tajna e deka za vlo`eniot trud tekstilnite rabotni~ki ne dobivaat pove}e od 100 evra, a nivnoto rabotno vreme go diktira rabotodavecot. Naj~esto se raboti vo tri smeni, a rabotata vo sabota e zadol`itelna, i ne se po~ituva zakonski opredelenoto nedelno vreme od 40 ~asa.

Za prekuvremenoto rabotewe ne dobivaat nikakov nadomest. Mnogu ~esto tie rabotat bez nikakvi beneficii i se neosigurani, odnosno rabotat na crno. „I za polovina od platata {to sega ni ja davaat, }e se soglasime da rabotime, bidej}i nemame drug izbor.

Konkurencijata na rabotna sila poradi golemata nevrabotenost e ogromna i na na{e mesto gazdata vo sekoe vreme mo`e da povika drug rabotnik”, velat za „Forum” nekolku rabotni~ki od edna skopska tekstilna fabrika.

Vo Sojuzot na sindikati (SSM) samo gi konstatiraat ovie fakti. Realno, velat, ne mo`eme da promenime mnogu. Mnogu od tekstilnite fabriki ne se ~lenovi na Sindikatot, i e nevozmo`no `enite sindikalno da se organiziraat i da se izborat za po-

golemi plati i podobri uslovi za rabota. „@enata na pazarot na trudot ne e na ona mesto koe{to go zaslu`uva.

Brojot na `enite koi ~ekaat prvo vrabotuvawe e golem i vo prosek se ~eka po ~etiri godini za prvpat da dobiete vrabotuvawe, pa ne biraat koga }e im se ponudi rabota. @enite imaat 20 otsto poniska plata od ma`ite i duri vo 79% od slu~aevite taa e poniska od prose~nata plata.

Avtomatski tie dobivaat i za 20 % poniska penzija, {to u{te pove}e ja osiroma{uva makedonskata `ena”, veli Liljana Jankulovska od SSM. Dolgata tranzicija i procesot na privatizacijata vo dr`avata se glavnite faktori za prodlabo~uvawe na `enskata siroma{tija, smeta Mileva \urovska, od Institutot za sociologija pri Filozofskiot fakultet vo Skopje. „So ogled na zgolemuvaweto na procentot na siroma{tijata od sociolo{ki aspekt problemot stanuva sè poslo`en. Vo Evropskata unija i vo Makedonija se pojavi trend na fleksibilni rabotni mesta, odnosno rabota po dogovor, {to u{te pove}e go uslo`ni problemot. Fleksibilizacijata na pazarot na trudot, odnosno mo`nosta da se promenat pove}e rabotni mesta, i fleksibilizacijata na pretprijatijata prakti~no go dekvalifikuva trudot na vrabotenite, a osobeno na `enite”, veli profesorkata.

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

35

САМО 22% ОД ЖЕНИТЕ НА РАКОВОДНА ФУНКЦИЈА Стапката на вработеност кај жените во 2009г. била 29,4%, споредено со 47,5% кај мажите, покажуваат последните податоци на Државниот завод за статистика. Истите анализи покажуваат дека само една од пет работодавци е жена, односно дека жените учествуваат со 22% во работодавците во Македонија. Во моментот Македонија нема ниту една жена градоначалник.Според истражување на невладината организација „Реактор” спроведено минатата година, жената е ставена во неповолна состојба на пазарот на труд. Жените сe уште се соочуваат со хоризонтална и со вертикална сегрегација, а најголемиот дел од нив и натаму се вработуваат во секторите во кои традиционално работат жени и кои вообичаено се помалку ценети и вреднувани. Освен тоа, тие главно се вработени во пониските ешалони на организационата хиерархија. „Две третини од жените (62%) сметаат дека домашните задолженија им ја скратуваат слободата. Повеќето жени (51,3%) сметаат дека не е нормално мажите помалку да учествуваат во домашните обврски, меѓутоа се уште за една третина (31,2%) од испитаничките, тоа е нормално”, покажува истражувањето на „Реактор”. Жените се најзастапени во секторот текстил, здравство и социјална заштита, а најмалку во секторот градежништво. Во 2009 г., во земјоделските претпријатија биле вработени 21,5% жени од кои 24,4% со вишо и високо образование, а 46,7% со средно. На жените помалку им се допаѓаат компјутерите од мажите. Во 2010 г. од вкупниот број на жени на возраст од 15 до 74 години, 54,4% се корисници на компјутер, а 49,3% на интернет, додека кај мажите на истата возраст 58,4% се корисници на компјутер и 54,5% на интернет. ЖЕНИТЕ ДА СЕ ОХРАБРАТ ДА ПРИЈАВАТ КРШЕЊЕ НА ЗАКОНИТЕ So lo{ite uslovi za rabota na tekstilnite rabotni~ki se zapoznaeni i vo Dr`avniot inspektorat za trud.

Direktorot na ovaa institucija, Goran Jovanovski veli deka tie kako institucija ne mo`at da vlijaat na visinata na platata na ovie rabotni~ki, no reagiraat na sekoja prijava koga ne se po~ituva Zakonot za rabotni odnosi ili se naru{eni uslovite i bezbednosta na rabota. „Minatata godina imavme nad 5.000 kontroli poradi nepo~ituvawe na zakonskata regulativa za rabotnite odnosi. Ne mo`am precizno da ka`am kolku od ovie nadzori se odnesuvaat na tekstilnite fabriki. Toa }e bide poznato naskoro koga }e bide gotov godi{niot izve{taj, veli Jovanovski.

Toj gi ohrabruva `enite, no i ma`ite koi se `rtvi na nepo~ituvaweto na rabotnite uslovi da gi prijavuvaat takvite slu~ai. „Na na{ata veb stranica, www.dit.gov.mk sekoj mo`e da prijavi maltretirawe ili kakva bilo druga forma na prekr{uvawe na zakonite. Na na{iot SOS telefon minatata godina anonimno bea prijaveni 2.000 maltretirawa. Inspektorot regira{e sekade kade {to treba{e.

Osven toa na na{ata veb stranica na raspolagawe im se site zakonski regulativi. Na{ite soznanija velat deka mnogu retko rabotnicite si gi poznavaat svoite prava. Gi ohrabruvam javno site dobro da se informiraat i da prijavat koga im se naru{eni pravata”, veli Jovanovski.

36

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

@enite bez vistinska za{tita od maletretiarwe na rabotnoto mesto

БИЗНИС ВЕСТИ

Рубини во Скопје Svetski poznatiot ekonomist Nuriel Rubini, koj ja predvide svetskata ekonomska kriza vo april doa|a vo Skopje. Toj }e bide po~esen gostin na sobranieto na Internacional councuil of investors (ICI) i na 13 april vo Skopje }e odr`i predavawe na tema „Global Economics and the Financial Crisis". Organizator na ovoj ekskluziven nastan e konsultantskata ku}a „Evrokonsultanti".

Rubini momentalno raboti i kako sovetnik na amerikanskiot pretsedatel Obama.

Индустријата пораснала за 5% Za 5% e zgolemeno industriskoto proizvodstvo vo januari 2011g. vo sporedba so istiot mesec minata godina. Vo 2010g. vo sporedba so 2009 g. industriskoto proizvodstvo e namaleno za 4,8%. Gledano po sektori, industriskoto proizvodstvo vo sektorot rudarstvo i vadewe kamen vo bele`i porast od 2,4%, vo sektorot prerabotuva~ka industrija ima rast od 8%, a vo sektorot snabduvawe so elektri~na energija, gas, parea zabele`ano e opa|awe od 4,8%.

Јапонци во Македонија Makedonija od septemvri 2011g. }e se najde vo turisti~ki paket aran`man pred japonskite turisti. Odlukata da se stavi Makedonija vo turisti~kata ponuda od strana na japonskite tur-operatori e donesena po neodamne{nata nekolkudnevna poseta na Makedonija od strana na pretstavnici na najgolemite japonski tur-operatori, informiraat od Agencijata za stranski investicii i promocija na izvozot.

Исплатени 150 милиони денари субвенции Ministerstvoto za finansii isplati nad 150 milioni denari subvencii za finansiska poddr{ka na zemjodelstvoto. Za poddr{ka po obrabotliva zemjodelska povr{ina za poledelski kulturi isplateni se nad 65 milioni denari, za poddr{ka na gradinarskoto proizvodstvo 13,3 milioni denari, za odr`uvawe na postoe~ki lozovi nasadi se isplateni re~isi 17 milioni denari, a za podigawe novi ovo{ni nasadi nad 7 milioni denari.

Поскапува такси превозот во Скопје Gradot Skopje odlu~i start da iznesuva 40 denari, a sekoj nareden kilometar 22 denari. Ako dosega do 2 pominati kolometri se napla}a{e 50 denari, so novata odluka istata relacija }e ~ini 88 denari. Novite ceni stapuvaat na sila za 7 dena, po objavuvaweto vo Slu`ben vesnik.

No, najverojatno }e se primenuvaat od april.

Откупени 25 илјади тони тутун Dosega se otkupeni 25.141 toni tutun po prose~na cena od 138 denari za kilogrami, poka`uvaat poslednite podatoci na Dr`avniot inspektorat za zemjodelstvo, a informiraat od Ministerstvoto za zemjodelstvo, {umarstvo i vodostopanstvo. Tutunarite nekolku nedeli protestiraa so blokirawe na nekoi patni pravci i grani~ni premini vo zemjata, a odr`aa i masoven protest pred Sobranieto, nezadovolni od niskata otkupna cena koja ja nudea otkupnite punktovi.

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

37

МАКЕДОНИЈА ГРЦИЈА

Економијата не ја игра политиката Проблемот со името останува најдоминантната информација во јавноста на релација Скопје – Атина. И додека минуваат две децении без политички дијалог, економските односи стануваат се ` подобри од Даниела Михајловска Василевска

NAMESTO DA JA RAZVIVAAT ekonomijata, politi~arite ja potisnuvaat.

Tie stravuvaat od razvivawe ekonomska me|uzavisnost, pa zatoa se slu~uva da ja zloupotrebuvaat duri i statistikata za ~isto politi~ki celi, konstatira profesorot Hristos Nikos.

“Statistikata se zloupotrebuva koga se prezentira trgovskata razme-

38

na, brojot gra|ani koi ja minale granicata, obemot na stranski investicii. Zo{to e toa taka?”, pra{uva profesorot Nikos. I samiot odgovara: “Zatoa {to i dvete strani se pla{at deka se doveduva vo pra{awe suverenitetot na zemjata”.

No i pokraj obidite so politi~ki odluki da se dr`at na distanca relaciite Skopje - Atina, ekonomskata

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

slika e sosema poinakva. Dvete zemji trguvaat na visoko nivo. Grcija e zna~aen investitor vo Makedonija (15 % od vkupniot obem na investicii se od Grcija), ima protok na lu|e vo eden i drug pravec. Dnevno i po 20 iljadi makedonski gra|ani znaat da otpatuvaat na {oping vo Solun. Samo so prosta matematika ako sekoj {to ja pominal granicata potro{il

po samo 50 evra vo prosek (a se tro{at i mnogu pove}e), vo eden den, vo Grcija ima odliv na milion evra.

Ne e razli~na slikata nitu vo obraten pravec. Gr~ki gra|ani doa|aat vo Gevgelija, Bitola, Strumica, Dojran, Bogdanci. Na pazar, na stomatolog, na lekar. I Grcite ostavaat milionski sumi evra, no ovie pari ne mo`e da se odvojat od vkupniot promet {to se pravi. ПОЛИТИКАТА ЈА ЗАСЕНИ ЕКОНОМИЈАТА Profesorot Nikos poso~uva deka dvete dr`avi me|u sebe trguvaa i vo vremena na porane{na SFRJ. „Vo toa vreme postoeja dogovori za kliring. Tie funkcioniraa sè do 1994 g. koga Grcija stavi embargo vo trguvaweto me|u dvete zemji. Taka trgovijata se svede na nula. No toa ne zna~e{e kraj za trgovskata relacija me|u Makedonija i Grcija. Vo istiot period drasti~no i naedna{ se zgolemi trgovskata razmena so Bugarija. No ne zatoa {to pove}e se trguva{e so taa zemja, tuku zatoa {to Bugarija be{e tranzitniot koridor preku koj se odviva{e razmenata me|u Makedonija i Grcija. Vo 1995g. godina be{e potpi{ana spogodba so koja se re{ija site problemi osven imeto, pa ekonomskata sorabotka stanuva zakana “za politi~kiot problem”, objasnuva Nikos.

Ona {to po~na da stanuva praksa za dvete zemji e deka nudea razli~ni statisti~ki podatoci, veli profesorot Nikos. “I dvete zemji prijavuvaa suficit vo razmenata (koristej}i razli~ni metodi i valuti). Se manipulira{e i so podatocite za vlez na makedonski gra|ani vo Grcija, pred sè kako sezonski rabotnici.

Po~naa da se prika`uvaat kako del vo grafata ostanati gra|ani (kade voobi~aeno se evidentiraa lu|e od mali dr`avi kako Lihten{tajn, Vatikan i dr.) I ako taa grafa porano ima{e 50 do 60 gra|ani godi{no, sega ima i do 700.000 lica koi ja minuvaat gr~kata granica”, veli Nikos.

Spored nego, vo 2004 g. dvete zemji bea podgotveni da ja potpi{at spogodbata so koja }e go re{at pra{aweto za privremena rabota, no toa trebalo da se slu~i na denot koga amerikanskiot pretsedatel Xorx Bu{ ja prizna Makedonija pod ustavnoto ime. I toga{ zastanala celata rabota. Do deneska nikoj i ni{to ne spomenuvaa na ovaa tema.

ТРГОВСКА РАЗМЕНА Vo izminatite 25 godini Makedonija i Grcija trguvale serija proizvodi. Riba, obleka, tekstil, surovini i gotovi proizvodi se izvezuvale od Makedonija vo Grcija. Vo obraten pravec od Grcija vo Makedonija vle-

statisti~kata klasifikacija vo ovaa kategorija vleguvaat pol`avi.

Gr~ki firmi sorabotuvale so makedonski partneri koi sobirale pol`avi. Najdobrite gi pra}ale vo Grcija onie so poslab kvalite vo Albanija. Od Grcija dobro obraboteni se izvezuvale vo Francija”, pojasnu-

Бројки 450 милиони евра досега инвестирале грчки фирми во Македо нија, или 15 % од вкупните инвестиции 693 милиони евра е трговска размена во 2010г., со што Грција е втор значаен трговски партнер на Македонија на кого отпаѓа 7,9 % од вкупната размена 245 милиони евра во 2010г. бил извозот или 7,4 % од вкупниот извоз 449 милиони евра во 2010г. бил увозот или 8,2 % од вкупниот увоз се очекува незначителен прилив на акционен капитал

guvale nafta i drugi gotovi proizvodi.

Eden od proizvodite {to se uvezuvaa od Makedonija vo Grcija be{e ribi, objasnuva profesorot Nikos. „Toa kako podatok predizvika smeewe vo gr~kata javnost. No ako se analizira podetalno }e se vidi deka vo

va Nikos.

Vo trgovijata, ju`niot sosed e tret po golemina trgovski partner na Makedonija. Vo poslednite 10 godini vo prosek, 10,5 % od trgovskata razmena na Makedonija e so Grcija (11,9% e izvoz, 9,6 % uvoz). Vo del od godinite e ostvaren deficit, no

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

39

Сериозни инвеститори Грчките компании кои веќе вложиле во Македонија се сериозни ин веститори, вели професорот Томе Неновски. „Само со вложувањата во банките, тие веќе држат третина од македонскиот банкарски па зар. Грците досега инвестирале во: "Стопанска банка" Скопје, каде "Националната банка на Грција" е сопственик на речиси 100 % од капиталот. Ја имаат "Алфа Банка" со целосно грчки капитал", вели Неновски. Преку откуп на постојни фирми, грчки капитал е влезен во Цементарница "Титан", "Стопанска банка" Скопје, "Пивара" Скопје, "Мермерен комбинат", "Окта", "Жито Лукс". "Станува збор за многу големи фирми кои се сериозно значајни за македонската економија", посочува Неновски. Грците гринфилд инвестиции имаат во текстилот (цела јужна Македонија, на југоисток па се ` до Велес во централна Македонија). Потоа, во кожарската индустрија, во делот на технички апарати и на крај во трговијата. "Не треба да се зане мари ниту влогот на грчки "Веро", вели Неновски. Според него, во најновиот трговски објект ( кај Kомлекс банки), Грците ја вложиле целата заработувачка од изминатите 10 години, дополнително доне ле свеж капитал. Вкупната инвестиција е 40 милиони евра. Борче Треновски од ЦЕА посочува дека најголемите грчки инвести ции во земјава се направени до 2003 г. По тој период следува само реинвестирање на добивката. Тој во наредниов период, поради ло шата економска состојба на Грција, вели дека ќе може да се очеку ва незначителен прилив на акционен капитал

vo periodot 2006 - 2008g. ima suficit vo razmenata. Od izvozot kon Grcija, 18,6 % e izvoz na ~eli~ni konstrukcii i po vrednost toa e najgolem vo izvozot, a 60 % e izvoz na tekstil, a se izvezuva i mermer, surov tutun. Od uvozot imame nafta, masla, tekstil, tkaenini, zemjodelski proizvodi i medicinska oprema.

Analiti~arot Kristijan Ristevski veli deka najgolem pazar za makedonskiot ~elik i `elezo e Grcija.

Tamu Makedonija izvezuva duri 60%

40

od vkupniot izvoz. КРИЗАТА ВО ГРЦИЈА НЕ Е ЗАКАНА ЗА МАКЕДОНИЈА Ima li direktna opasnost, aktuelnata gr~ka kriza da vlijae na makedonskata ekonomija? Analiti~arite od Grcija se decidni: “Toa ne mo`e da se slu~i. Toa {to e fakt e deka od krizata drasti~no padna uvozot na vozila i potro{uva~kata na benzin vo Grcija. No vo drugite segmenti ge-

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

neralno nema vlijanie. Vo delot na tekstilot, Grcija ne e krajniot potro{uva~, tuku tekstilot proizveden vo Makedonija od gr~ki kompanii se reizvezuva vo drugi zemji.

Ottuka, ako se namalat nara~kite od krajnite kupuva~i i proizvodstvoto se namaluva po avtomatizam. Se uvezuva `elezo od Makedonija i tuka nema pogolemi pomestuvawa. Mermerot ima nekoe namaluvawe, no i toa }e dojde nabrzo na svoe mesto.

Tutunot isto taka e predmet na trguvawe, no krizata ne e pri~ina za promena na obemot na izvoz. Mnogu e bitno kakva sorta tutun se proizveduva i dali za taa ima pobaruva~ka vo momentot na pazarot. Kaj vas, ima problemi so otkupot na tutunot, bidej}i toj {to vie sega go proizveduvate, ne se bara mnogu na svetskite pazari. Grcija sega po krizata fokusot na ekonomskiot razvoj go stava na razvoj na turizmot i grade`ni{tvoto", veli profesorot Nikos.

Spored gr~kite analiti~ari, edinstveniot na~in za Makedonija da ja zgolemi razmenata so Grcija i da ja pro{iri sorabotkata e da stane ~lenka na Evropskata Unija.

Bor~e Trenovski, analiti~ar na Centarot za ekonomski analizi (CEA), obrabotil nekolku scenarija za ekonomskite posledici od gr~kata kriza. Toj veli, ako prodol`i ekonomskata kriza vo Grcija, zagubite na Makedonija vo 2014g. bi mo`ele da dostignat 152 milioni dolari, pri {to glaven udar }e se po~uvstvuva vrz izvozot i kaj realniot sektor.

Spored drugoto scenario, so namaluvawe na uvoznata ekonomska aktivnost vo Grcija, na{ata zemja mo`e da se soo~i so namaluvawe na izvozot od 37 do 50% do 2014 g. Ili vo brojki, toa bi bilo za najmalku 350 milioni dolari na godi{no nivo.

Sepak, profesorot Nikos veli deka na{ata zemja ne treba da se gri`i za namaluvawe na izvozot, tuku za prilivot na stranski investicii.

ИНТЕРВЈУ Жаклина Ангеловска, генерален директор на "Енергоплан Инженеринг"

Баланс помеѓу женственоста во одлучувањето и машкоста во делувањето Како лидер на нова компанија, целта на Ангеловска е да ја доведе „Енергоплан Инже" неринг" Скопје на ниво на моќна компанија која во своето портфолио ќе има големи и препознатливи проекти од областа на градежништвото. Приватно е почитувана како сопруга, мајка на две деца и срдечна и препознатлива личност, чиј енергичност и шарм кои се видливи уште при првата средба од Петре Димитров

@AKLINA ANGELOVSKA e diplomiran arhitekt i magister po prostorno planirawe. Vo svojata profesionalna oblast e kontinuirano se nadgraduvala preku aktivno u~estvo, vodewe i monitoring na vladini i nevladini proekti povrzani so urbanizmot i grade`ni{tvoto. Kako ekspert vo urbanizmot i grade`ni{tvoto, paralelno e ~len na komisii od taa oblast vo lokalnite samoupravi. Istovremeno e podpretsedatel na Komisijata na arhitektite pri Komorata na ovlasteni arhitekti i in`ineri od nejzinoto osnovawe. Vo momentov e direktor na „Energoplan In`enering" Skopje, re-

gionalna kompanija koja e prisutna vo Makedonija od pred edna godina.

Forum: “Energoplan In`enering” e me|unarodna kompanija so sedi{te vo Qubqana. Koja e dejnosta, od koga postoi, kade e prisutna i vo {to se sostoi konkurenstkata prednost na kompanijata?

Angelovska: Stanuva zbor za slovene~ka kompanija, koja na regionalniot pazar vo grade`niot sektor uspe{no raboti pove}e od 20 godini. Prisutna e vo pove}e zemji: Slovenija, Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Rusija. Vo nizata prepoznatlivi

proekti na „Energoplan" vo regionot se vbrojuvaat: Praven fakultet Qubqana, zgradata na Filharmonija Qubqana, „Merkator" vo Pula, Zagreb, Sofija i Split, „SBer banka" vo Moskva, sportska sala „Sto`ice" Qubqana, kako i aerodromi, banki, hoteli i avtomobilski proda`ni objekti. Procesot na intenzivna ekspanzija na novi pazari na „Energoplan" vo Jugoisto~na Evropa rezultira{e i so otvarawe na kompanija vo Makedonija pred edna godina. Ona {to ja diferencira „Energoplan" od konkurencijata e sposobnosta za fleksibilen i sinergiski pristap na pazarite kade e pri-

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

41

sutna, {to podrazbira adaptirana biznis strategija za sekoj pazar poedine~no. Za toa sekako se zaslu`ni i lokalnite partneri ~ij razvoj i prethodno postavena struktura vlijae na napredokot na „Energoplan In`enering" Skopje kako nova kompanija na na{iot pazar.

Od koga e prisutna „Energoplan" vo Makedonija i so koi makedonski kompanii sorabotuva. Koi se aktivni proekti vo momentov? „Energoplan In`enering" DOO Skopje e }erka firma na „Energoplan" DD Qubqana koja uspe{no se integrira{e na makedonskiot pazar od pred edna godina, preku partnerska sora-

botka so „Makedonija proekt", ~ija dejnost e komplementarna na na{ata: „Makedonija proekt" ni nudi proektantski uslugi, a „Energoplan" gi izveduva kompletno grade`nite raboti.

Voedno, imame benefit preku koristewe na nivnata biznis mre`a, struktura i iskustvo vo industrijata na pazarite vo Makedonija, Kosovo i Albanija. Smetam deka partnerstvoto so lokalnite kompanii kako i institucii e presudno za uspe{nosta, osobeno na po~etokot od raboteweto. Blagodarenie na uspe{noto pozicionirawe i integrirawe vo makedonskiot biznis sistem, „Energoplan in`inering" Skopje ja dobi na tender doizgradbata na stariot objekt na „Jugobanka", koj treba da se stavi vo funkcija na delovna zgrada za potrebite na Ministerstvo za finansii. Toa }e bide edna markantna zgrada vo centarot na Skopje, koja e so site atributi na sovremenost, ekonomi~nost, efikasnost i estetika. Od druga strana, lokalnite partneri kako {to e vo momentov „Makedonija proekt" }e benefi-

42

ciraat od regionalnata mre`a na biznisi na „Energoplan". Imeno, prisutnosta na „Energoplan" vo Hrvatska, Slovenija, Bugarija, Bosna i Rusija otvora mo`nost za razvoj i {irewe na biznisot na lokalnite makedonski partneri na tie pazari. Tokmu toa e i su{tinata na zaedni~kiot benefit na „Energoplan" od edna i „Makedonija proekt" od druga strana: vo integriraweto na mre`ite i sinergiskiot nastap na pazarite.

Kako gledate na potencijalite na grade`nata dejnost vo Makedonija?

Ekonomskite analizi se optimisti~ki osobeno zemaj}i go predvid podatokot deka grade`ni{tvoto be{e edna od

najzasegnatite granki od ekonomskata kriza. Predviduvawata od ekspertite se potvrduvaat so aktuelnite proekti koi se vidlivi do mera {to cela dr`ava li~i na gradili{te. Vlezot na „Energoplan" vo Makedonija, osobeno vo ovoj period poln so predizvici }e pridonese kon podobruvawe na kvalitetot i efikasnosta vo industrijata. ]e se aplicira slovene~ka ekpertiza so makedonski materijali i kadri.

Smetame deka spojot e odli~en.

Eden od najpogodenite sektori od ekonomskata kriza e grade`ni{tvoto. Kakvi se posledicite na regionalniot pazar komparativno so makedonskiot?

Ekonomskite analizi uka`uvaat na toa deka vlijanieto na svetskata ekonomska kriza vo Makedonija be{e so pomal intenzitet sporedbeno so zemjite od regionot i Evropskata unija. Padot na BDP i vlo{enite makroekonomski indikatori kako rezultat na posledicite od krizata go namalija i nivoto na investiciska povolnost na Makedonija. Kako posledica na ovaa sostoj-

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

ba, grade`ni{tvoto vo Makedonija zabele`a zna~itelen pad vo vtoriot kvartal na 2010g. od 12%, no vo tretiot kvartal, blagodarenie na antikriznite merki prezemeni od Vladata, kako i preventivno vodenite politiki za stabilizirawe na inflacijata, grade`ni{tvoto bele`i progresiven rast od 18,4%. Dopolnitelno, o~ekuvawata za dvi`ewata vo grade`ni{tvoto za prestojniot period se pozitivni, soglasno podatocite za dogovreni grade`ni raboti. Vo taa nasoka, vlezot na „Energoplan" na makedonskiot pazar e tolkuvan kako potreben i zna~aen spored site vnatre{ni i nadvore{ni okolnosti.

Kakvo e iskustvoto da se bide `ena lider vo grade`na kompanija, sektor koj va`i za “ma{ka industrija”?

Predizvikuva~ko i nesekojdnevno.

Brojot na `eni lideri vo biznisot ne e ni pribli`no vo proporcija so brojot na ma`i. Toa e u{te po izrazeno vo grade`nata industrija, kade prirodata na funcijata e tipi~no “ma{ka”.

No istoto toa, mo`e da se tolkuva i poinaku. Tokmu faktot deka `ena e lider na kompanija kako „Energoplan In`enering" Skopje zboruva za proaktivnosta i hrabrosta na kompanijata.

Mojata uloga ne e voop{to lesna, no se obiduvam da go najdam sovr{eniot balans pome|u `enstvenosta vo odlu~uvaweto i ma{kosta vo deluvaweto.

Eden od klu~nite faktori e i prenesuvaweto na iskustvoto od ulogata na majka i sopruga, kako stolb na edno semejstvo vo ulogata na lider vo edna kompanija.

Koi se idnite proekti na kompanijata i koi se va{ite proekcii za idnina?

Vo momentov sme vo pregovori za izgradba na delovna zgrada na osiguritelna kompanija. Vo pregovori sme so potencijalen italijanski investitor za izgradba na proizvodna hala vo bezcarinska zona Bunarxik. Se raboti na proekt za gradewe stanbeni naselbi i objekti niz pove}e gradovi od dr`avata. Voedno, aktivno gi sledime site tenderi od oblasta na grade`ni{tvoto na makedonskiot pazar so ambicija za dobivawe na u{te pokrupni i pozna~ajni proekti. Zanemaruvaj}i gi pesimisti~kite predviduvawa na ostanati strani, osobeno za 2012g., li~no veruvam deka ovaa i narednata godina }e bide godina na rast i stabilizacija na grade`niot sektor i voop{to na ekonomijata. Ovoj optimizam e rezultat na moite analizi na fakti~kata sostojba i mojata li~na intuicija koja dosega me dovede ovde kade {to sum.

КОМПАНИИТЕ НЕ ИНВЕСТИРААТ ВО НОВИ ПРОИЗВОДИ

Најлесно е да се копираат туѓи производи Наместо да вложуваат во нови производи, на македонските компании им е полесно да копираат туѓи производи. Оправданието е дека нема пари, а никој не признава дека менаџерите им се без идеја од Маја Трајковска

VO AVIONITE STJUARDESI pomo{ni~ki }e bidat zameneti so hologrami, mobilni telefoni }e imaat tridimenzionalen ekran, avtomobili }e se dvi`at na voda. Ova se samo del od najnovite inovacii koi vo bliska idnina }e se najdat na svetskite pazari.

Za razlika od niv samo okolu 20% od makedonskite firmi investiraat vo novi proizvodi i uslugi ili toa e 0,18 otsto od Bruto doma{niot proizvod (BDP), dodeka vo razvienite zemji ovaa brojka iznesuva od 2-3% od BDP. Ovie podatocite dobieni od istra`uvaweto na „Evropskata inovaciska matrica i matrica na inovativnata unija za Makedonija 2010" poka`uvaat deka Makedonija e na dnoto vo vlo`uvawe vo novi proizvodi. КОМПАНИИТЕ НЕ ГИ ПОДРЖУВААТ МЛАДИТЕ ИНОВАТОРИ Studentot na Ma{inski fakultet, Dragan Tren~evski koj napravi koncept na elektronska kniga „e-Rol" veli deka e mal brojot kompanii koi zastanuvaat zad inovaciite na mladite inovatori. Negovata inovacija e elektronska kniga, tehnologija koja istovremeno ja promovira{e i svetskiot gigant „Soni". Ekranot mo`e da se vitka kako rolna, a idejata doa|a od anti~ki skrolovi, odnosno rolni vo koi hartijata vleguva vnatre, a vo minatoto slu`ele za ~uvawe dokumenti. „Za izrabotka na mojata inovacija kaj nas nema golema zainteresiranost, bidej}i nemame takov vid proizvodstvo. Mene postojano mi stigaat mejlovi od stranstvo vo koi se poka`uva interes za dizajnot. Me|utoa te{ko mi odi, bidej}i treba paten-

Inovacijata na Dragan Tren~evski

tirawe na dizajn, a za toa trebaat pari i treba nekoj da zastane zad tebe", veli Tren~evsi. КОПИРАЊЕ ПРОИЗВОДИ Ekspertite smetaat deka problemot le`i vo nedostig od inovacii i, pred sè, vo nedovlnata edukacija na menaxerskiot kadar koj treba da se stimuliraa i inovativno da razmisluva, a duri potoa sleduvaat parite i maliot pazar od dva miliona lu|e. „Nevozmo`no e za Makedonija, pazar od dva milioni lica, da ima{ nekolku vraboteni vo firma koi samo }e smisluvaat novi proizvodi.

Toa e neekonomi~no i nelogi~no za na{ite firmi", veli Jovan Maxovski od Centarot za razvoj na pretpriema~i i menaxeri (CEED).

Toj dodava deka nekoi firmi samo

kopiraat ~ekaj}i konkurencijata da izvadi nov proizvod i potoa go proizveduvaat vo golemi koli~estva i napla}aat poeftino, bidej}i ne im se potrebni stredstva za istra`uvawe.

Ovaa strategija e prepoznatliva vo Kina kade dosega samo se kopiraa proizvodite i se prodavaa po mnogu niski ceni, no otkako toj pazar dostigaa kapacitet na proizvodstvo zapo~na da nudi i kvalitetni i eftini proizvodi. „I da imate inovativen proizvod kako {to be{e slu~ajot so “^oko stobi flips”, konkurencijata mnogu brzo }e te kopira. Toa e na{ proizvod, na{a inovacija i tehnologija.

Otkako dostignavme nekoja granica vo Makedonija, po~navme da go plasirame vo regionot i vo me|uvreme go plasira{e konkurencijata „Soko [tark", bidej}i se so pogolemi pazari, prihodi i buxeti za kampawi",

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

43

veli Sa{o Naumoski, generalen direktor na „Vitaminka". БЕЗ ИНОВАЦИИ НЕМА ОДЕЊЕ НАПРЕД „Bez vlo`uvawe vo ne{to novo makedonskite kompanii ne mo`at da opstanat na pazarot, mora da ja promenat strukturata na proizvodstvoto, strukturata na ona {to se plasira i ona {to go bara pazarot. Zna~i bez strukturni promeni, bez investicii vo inovacii i razvoj nema odewe napred", veli Jovan Pejkovski, ekonomski profesor na „Amerikan kolex".

Spored podatocite na Evropskata inovaciska matrica (EIM), Makedonija e del od najslabata grupa sli~na na zemjite kako Litvanija, Romanija, Polska, Slova~ka i Malta. „Podatocite na anketata na EIM se deka samo 20% od firmite vlo`uvaat vo inovacija, uslugi i procesi.

Kako problem, mislam deka e nedovolnata edukacija na, pred sè, menaxerskiot kadar koj treba da stimulira i inovativno da razmisluva.

Eden od na~inite za toa da se napravi, se specijalizirani obuki za inovativno razmisluvawe i razvoj na novi proizvodi", veli Radmil Polenakovi~, profesor i del od ti-

44

mot koj ja podgotvuva{e EIM. „Inovaciite se glavna dvi`e~ka sila na sekoja kompanija i potrebno e postojano da se sledat tehnologiite za proizvodstvo na leb i bra{no.

Nie naskoro na pazarot }e lansirame novi inovativni proizvodi “Nutri”, koj sodr`i lebovi so zbogatena nutritivna vrednost", veli Lidija Trajkovska, menaxer vo kompanija za proizvodstvo na leb „@ito Luks".

Od kompanijata „Vitaminka" velat deka makedonskiot pazar e premnogu osetliv na konkurentski proizvodi i deka so eden {leper mo`e da se rasturi celiot pazar, pa zatoa kompanijata treba postojano da vlo`uva za podobro da raboti. „Koga se investira, se zabele`uva i rast na proizvodstvoto i pobaruva~kata, bidej}i stanuva zbor za novi proizvodi. Menaxmentot treba da go stavi prioritetot na kompanijata i da vadi novi proizvodi, ako go stavi na najvisoko nivo, }e se najdat i pari i resursi", smeta Maxovski.

Tren~evski veli deka inovaciite na mladite studenti od Ma{inski fakultet postojano se barani od stranskite firmi koi najverojatno imaat pogolema mo`nost da investiraat vo novi proizvodi, no mnogu malku ima zainteresiranost od doma{nite

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

firmi. ПОДОБРО КОРИСТЕЊЕ НА СРЕДСТВАТА ОД БАНКИТЕ Za kreirawe nov proizvod pokraj ideite na menaxmentot potrebna e i finansiska poddr{ka za izrabotka.

Ekspertite velat deka mladite pretpriema~i vo svoite firmi vlo`uvaat mnogu pove}e od prethodnite generacii. „Firmite slabo gi iskoristuvaat mo`nostite od bankite i fondovite. Prvo e do percepcijata na menaxerite i do nivoto znaewe kolku mo`at da gi ispolzuvaat od EBPR kreditnite linii, IPARD programata koja direktno dava sredstva za aplicirawe na novi tehnologii", veli Mile Bo{kov, od Konfederacija na rabotodava~i.

Podatocite, pak, od „Prokredit banka" poka`uvaat deka vo posledniot period ima rast na barawata za kreditite za investicii vo prvite dva meseca od ovaa godina, kako i vo poslednite {est meseci od 2010g. vo sporedba so prethodnata godina.

Ekspertite smetaat deka momentalnata situacija e porazitelna, no poleka se poprava bidej}i mladite menaxeri planiraat ne samo da opstojat, tuku i da investiraat vo idninata.

Цунами и на светските берзи Индексите на берзите на глобално ниво минатата недела беа во црвено. Падот на индексите се должи на земјотресот и цунамито во Јапонија, нестивнувањето на кризата во Блискиот Исток и растотот на цената на нафтата

CENITE NA AKCIITE na amerikanskite berzi poka`aa pad, poto~no indeksot S&P500 minatata nedela padna za 2,69%, dodeka od po~etokot na godinata e zabele`an rast od 2,98%.

Evropskite berzi isto taka bele`at pad. EUROSTOCK 50 zabele`a pad od 2%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima rast od 4,19%.

Evropskiot indeks ND STXE 600 € Pr minatata nedela zabele`a pad od 2,01%, dodeka od po~etokot na godinata rastot iznesuva 0,75%.

Japonskata berza zabele`a golem pad. Indeksot NIKKEY 500 padna za 3,21%, dodeka rastot od po~etokot na godinata iznesuva 0,83%. Kineskite berzi bea me|u retkite so rast.

Taka indeksot CSI 300 porasna za 0,80%, dodeka od po~etokot na godinata ima rast od 3,81%.

Indiskite berzi isto taka otidoa vo crveno. Indeksot BOMBAY STOCKEX 500 IDX zabele`a pad od 1,30%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima pad od 12,13%.

Sli~no be{e i na brazilskite berzi. Indeksot BRAZIL BOVESPA INDEX padna za 3,09%, dodeka od po~etokot na godinata imaa pad od 4,71%.

I ruskite berzi bea vo pad, taka {to indeksot RTS STANDARD INDEX padna za 2,92%, dodeka od po~etokot na godinata ima rast od 3,46%.

Za razlika od vode~kite svetski berzi, berzite od regionot generalno bele`ea rast. Indeksite na Belgradskata berza minatata nedela porasnaa, BELEX15 za 2,55% i BELEXLINE za 2,26%. Zagreba~kite indeksi isto porasnaa, CROBEX za 2,11% i CROBEX10 za 2,11%. Indeksot na Qubqanskata berza SBITOP porasna za 2,13%. Sofiskiot indeks SOFIX zabele`a rast od 1,39%, dodeka indeksot BG40 zabele`a pad od 1,45%.

Saraevskata berza SASX-10 porasna

za 0,57%. Indeksite od Bawalu~kata berza isto porasnaa, BIRS za 2,95% i FIRS za 2,45%. Indeksot pak na Crnogorskata berza MONEX20 padna za 1,65%.

Od po~etokot na godinata do denes berzite od regionot gi imaat slednite rezultati: Indeksite na Belgradskata berza od po~etokot na godinata do denes porasnaa, BELEX15 za 18,92% i BELEXLINE za 13,25%.

Zagreba~kite indeksi isto porasnaa, CROBEX za 7,55% i CROBEX10 za 8,10%. Indeksot na Qubqanskata berza SBITOP od po~etokot na godinata do denes izgubi 2,53%, a Sofiskite indeksi zabele`aa rast, SOFIX od 23,02% i BG40 od 14,33%. Saraevskata berza SASX-10 porasna za 16,13%, a indeksite od Bawalu~kata berza isto bele`at rast, BIRS za 9,12 i FIRS za 15,64%. Indeksot na Crnogorskata berza MONEX20 od po~etokot

na godinata do denes padna za 5,74%.

Indeksite na Makedonskata berza od po~etokot na godinata do denes porasnaa, MBI10 za 18,19%, MBID za 15,54% i indeksot na obvrznici OMB ima rast od 0,75%. Vo tekot na minatata nedela akciskite indeksi od Makedonskata berza bea vo negativna korelacija so globalnite dvi`ewa vo svetot, taka MBI 10 porasna za 3,27% i MBID porasna za 0,14%.

Obvrzni~kiot indeks - OMB, zabele`a minimalen pad od 0,22%. Rastot ovaa nedela se dol`i na relativno dobrite izve{tai na akcionerskite dru{tva, odnosno na solidnite finansiski rezultati za 2010 g.

Mia Stefanovska Zografska, Glaven izvr{en direktor, „Inovo Status" Blagoj Mitrov, izvr{en direktor, „Fond Menaxer"

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

45

СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА

Карлос Слим најбогатиот човек на светот По вторпат мексиканецот Карлос Слим е најбогат човек на планетава. Како стигна до таму Подготвил: Петре Димитров

KARLOS SLIM HELU svojata bizniskariera ja zapo~nal na detskite igrali{ta, kade {to razmenuval karti~ki od bejzbol-igra~i so drugite deca. Kupuval karti~ki duri od centarot na Meksiko Siti i ja evidentiral sekoja razmena koja ja pravel so drugarite vo svojata tetratka, za da uspee prv da gi sobere site.

Na 12 godi{na vozrast po~nal da trguva so akcii i obvrznici. Pred da napolni 30 godini, bil sopstvenik na fabrika za proizvodstvo na bezalkoholni pijalaci, grade`na firma i agencija za nedvi`nosti.

Denes, toj ima 71 godini i so kapital procenet na 74 milijardi dolari e najbogatiot ~ovek na svetot spored rangiraweto na magazinot „Forbs”, ostavaj}i gi zad sebe Bil Gejts i Voren Bafet. Negovata imperija se protega vo Meksiko i SAD, a pokriva biznisi vo pove}e industrii kako telekomunikacii, bankarstvo, energija, cigari.

Karlos Slim Helu e Meksikanec so libansko poteklo. Mlad, energi~en, poln so entuzijazam i idei, Hulijan Slim zaedno so negovite bra}a vo 1911 g. se preselile vo Meksiko Siti, so cel da stanat trgovci. Zaedno so svojot brat Hose, osnovale biznis za proda`ba na malo i go imenuvale “La estela de oriente”. Predvoden od sopstvenite principi za rabota i izrazeniot biznis-talent, Hulijan celosno go otkupil biznisot od svojot brat, posle samo 3 godini. Podocna po~nal da go pro{iruva biznisot, i so naporno rabotewe da go zgolemuva svoeto bogatstvo koe vo 1922 g. iznesuvalo nad 1 milion pezosi. Vo avgust 1926 g. stapuva vo brak so Linda Helu so koja imaat 6 deca. Slim e pettoto dete od brakot na Hulijan i Linda. Roden e na 28 januari 1940 g. Prvite biznis- lekcii gi nau~il vo ranoto detstvo, koga

46

negoviot tatko mu otvoril {tedna kni{ka, so cel da nau~i da menaxira so nedelniot xeparlak. Zaedno so svojot tatko toj gi analiziral sopstvenite tro{oci, dava~ki i drugi aktivnosti, {to podocna }e mu pomogne da go sozdade ona {to go ima denes. Od toa vreme, investiraweto stanuva zna~aen del od negoviot `ivot. Prvite biznis-lekcii toj gi primenil vo praktikata koga imal samo 12 godini, so otvorawe na svojata prva bankarska smetka i

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

kupuvawe akcii vo Nacionalnata banka na Meksiko. СЕ ПОЧНА СО РАЗМЕНА НА СЛИКИЧКИ ЗА БЕЈЗБОЛ Za vreme na svoite studii po grade`ni{tvo, na Nacionalniot univerzitet na Meksiko, Slim istovremeno predaval algebra i linearno programirawe. Vo 1965 g., koga imal samo 25 godini, zapo~nal da gi for-

mira temelite na „Grupo Karso”.

Kompanijata Karso ja sozdal vo 1966 g., tri meseca pred da stapi vo brak so Somaja Domit Gemajel, a imeto na kompanijata go sozdal kako kombinacija na po~etnite bukvi od negovoto i imeto na negovata idna sopruga. Karlos Slim go akumuliral svoeto bogatstvo od 53,5 milijardi dolari na sli~en na~in na koj{to kolekcioniral karti~ki so bejzboligra~i koga bil dete. Pronao|al biznisi koi se pomalku ceneti, investiral vo niv i na toj na~in nastapuval na pazarot. Denes toj e sopstvenik na akcii vo pove}e od 220 kompanii, blagodarenie na lekciite {to gi nau~il od negoviot tatko.

Do 1980 g., Slim zna~itelno investiral vo pove}e industrii. Koga 1982 g. be{e kriti~na za Meksiko zaradi dol`ni~kata kriza, a ekonomijata celosno paralizirana, Karlos Slim i „Grupo Karso” odlu~ija da investiraat aktivno. Za vreme na ovoj period napravija razli~ni investicii, od koi kako najva`na se istakna investicijata vo Kigatam, kompanija za ostvarenite prihodi koi ovozmo`ija likvidnost na celokupnata grupacija, voop{to, so koi Slim napravil kapitalni investicii vo pogolemi kompanii kako „Hulerea el Centenario”, „Bimeks”, hotelite „Kalinda”, denes poznati kako hoteli „OSTAR Grupo”, i „Rejnolds aluminio„. Ne{to podocna, Karlos Slim ja sozdal i grupacijata „Finansiero inbursa” so integrirawe na „Kasa de Bolsa Inversora Bursatil”, „Seguros de Meksiko” i „Fianzas la Guardiana”. Do 1985 g., „Grupo Karso” se zdobil so kontrola vrz „Artes Grafikas Unidas”, „Fabrikas de Papel Loreto” i „Pena Pobre”, i mnozinstvo od akciite na „Sanborns” i negovata podru`nica „Denis”.

КОНТРOВЕРЗНИ ИНВЕСТИЦИИ Vo 1986 g., Slim se steknal so sopstvenost vrz „Minera FRISKO” i „Empreses Nakobre”, kako i so nivnite podru`nici. Podocna gi kupil mnozinstvoto akcii vo „Xeneral Tajr”, za vo 1990 g. da se zdobie so sopstvenost vrz „Telmeks”, so {to zapo~nala nova era vo razvojot na pretpriemni{tvoto na globalno strate{kiot sektor. Kupuvaweto na „Telmeks” se smeta za edna od najkontroverznite investicii na Slim. Koga meksikanskata vlada se odlu~ila za proda`ba na nacionalnata telefonska kompanija na javen tender, ja prifatila ponudata na Slim i negovite partneri, „Frans telekom” i „Sautvestern bel”. ^lenovite na toga{nata opozicionerska Revolucionerno- demokratska partija tvrdat deka Slim platil premalku od realnata pazarna vrednost na kompanijata, a protiv toga{niot pretsedatel Karlos Salinas de Gortari pokrenale postapka za impi~ment zaradi nevnimatelnoto prodavawe na „Telmeks”.

Posle kupuvaweto na „Telmeks” (1,76 milijardi dolari za 51% sopstvenost) pazarnata vrednost na nejzinite akcii ekstremno se zgolemila od 7,39 na 41,2 milijardi amerikanski dolari. Kongresniot komitet, kontroliran od politi~kata partija na Salinas, ne prona{ol dokazi za ova obvinenie, no somnevawata ostanuvaaat deka Slim go podmitil Salinas, za negovata ponuda da pobedi na aukcijata i da se stekne so sopstvenost vrz kompanijata koja podocna }e go napravi najbogatiot ~ovek vo svetot.

“Po~nuva da se veruva vo lagata koja se povtoruva pove}e pati”, ka`uva Slim po ovie obvinuvawa, i naglasuva deka ponudata {to so svoite partneri ja dale za kupuvaweto na „Telmeks” bila podobra od onaa na konurentite.

Za prvite sedum godini kako sopstvenik na „Telmeks”, Slim ima{e monopol na telefonskite uslugi i uspea vo postignuvaweto na edna od najvisokite ceni kade bilo vo svetot. Pazarot se otvori za rivali vo 1997 g., no “Telmeks” ima{e nadmo} vrz konkurentite baraj}i im visoki nadomestoc za koristewe na mre`ata. Vo narednite godini „Telmeks” ja razvil svojata tehnolo{ka platforma so koja se optimizirale procesite i se zajaknala korporativnata kultura. Za ovoj vremenski

period, „Telmeks” investiral vkupno 28 milijardi dolari vo telekomunikaciskata infrastruktura na Meksiko, a zaedno so investiciite vo Latinska Amerika, nad 30 milijardi. Denes vo sopstvenost na kompanijata se 90% od meksikanskite telefonski linii.

Pokaraj „Telmeks”, Karlos Slim ja kontrolira i kompanijata za mobilna telefonija „Amerika movil”, koja e petta vo ovaa industrija na svetsko nivo. Ovaa kompanija pretstavuva dobar primer za sozdavawe kapitalni vrednosti preku investirawe. Od 1996 g. taa e pioner i globalen inovator vo mobilnite pripejd sistemi. Vo 1990 g. ima{e samo 35.000 potro{uva~i, za na krajot od 2009 g. da ima 194,3 milioni mobilni pretplatnici i 3,8 milioni fiksni linii. Vo Latinska Amerika ovaa kompanija ima vkupno 198,1 milioni pretplatnici.

Po kupuvaweto na „Telmeks”, bogatsvoto na Slim po~nuva da raste dramati~no. Toj gi integriral svoite kompanii za polesno da rabotat me|usebno. Vo „Karso grupacijata”, koja pretstavuva holding-kompanija za najgolem broj od investiciite na Slim, praviloto broj 6 od listata na desette korporaciski principi glasi: “Koga parite zaminuvaat, kompanijata isparuva”. Dominacijata na golemite konglomerati vo Meksiko, kako onie na Slim, gi turkaat pomalite kompanii nadvor od pazarot i onevozmo`uvaat konkurencija. Ovaa dominacija go pravi Slim beskrupulozen monopolist, a vo legalnosta na negovite biznisi se somnevaat narodnite masi i mediumite, zaradi bliskite vrski so meksikanskite politi~ari. Vo momentot koga se ra|a eden Meksikanec, prihodite na Slim po~nuvaat da rastat bidej}i se ra|a vo edna od negovite bolnici Star medika. Podocna koristi struja koja se prenesuva preku kablite koi gi proizveduva Kondumeks, brend vo sopstvenost na Slim, vozi po pati{tata napraveni od negovata grade`na kompanija „CILSA” i koristi gorivo ispumpano od negovite Svekomeks nafteni platformi. Komunicira preku telefonskite linii na „Telmeks”, konzumira tutun koj se prodava pod brendot „Marlboro” i kupuva vo marketite „Sears Roebuk”, koi se ogranok na „Karso grup”. Te{ko e da se `ivee vo Meksiko, bez da se kupi eden od negovite proizvodi.

Toj e mnogu bogat i mo}en vo zemja kade {to ima mnogu siroma{ni.

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

47

БИЗНИС СВЕТ

Паѓа рејтингот на Шпанија Agencijata za kreditno vrednuvawe Mudi’s, i go namali kreditniot rejting na [panija naveduvaj}i gi stravuvawata na pazarot okolu cenata za restruktuirawe na bankarskiot sektor vo zemjata i somne`ite za sposobnosta na vladata vo Madrid da gi ostvari svoite finansiski celi. Vrednuvaweto e namaleno za eden stepen na Aa2, so opomena deka e mo`no dopolnitelno namaluvawe.

Ценатата на златото руши рекорди

„Скајп" ќе воведе реклами Kompanijata „Skajp", koja{to ovozmo`uva internet usluga za tekstualni, audio i video razgovori, objavi deka na svojot servis prvpat voveduva reklami. Kompanijata so sedi{te vo Luksemburg informira deka nejzinata platforma, koja ima 145 milioni korisnici mese~no, od koi 29 milioni vo udarnite termini, e privle~na za oglasuvawe proizvodi i uslugi.

Interes za reklamirawe ve~e ima kaj „Nokia", „Viza" i „Juniverzal Pik~ers".

Cenata na zlatoto na svetskite pazari dostigna nov rekord za edna unca (31,1 gram) se prodava za 1.440 dolari. Cenata na ovoj blagoroden metal e vo porast poradi nemirite vo Libija i stravuvawata od pro{iruvawe na protestite vo ostanatite arapski zemji. Analiti~arite smetaat deka rastot na cenata na zlatoto poteknuva od pove}e faktori, kako visokata cena na naftata, niskite realni kamatni stapki i postojaniot strav od dol`ni~ka kriza vo Evropa.

Бразил петта сила во светот

Два хрватски острова на продажба

Bruto doma{niot proizvod na Brazil minatata godina e zgolemen za 7,5% vo odnos na prethodnata godina, i vo apsolutni brojki dostigna do 2,23 milijardi dolari, objavi Biroto za statistika na Brazil.

Pettata po golemina i spored brojot na `iteli dr`ava na svetot, sega se nao|a na istata pozicija so vode~kite svetski ekonomii. Minatogodi{niot porast na bruto doma{niot proizvod e najgolem vo Brazil vo poslednite 24 godini.

Dva ostrova vo Jadranskoto More koi se vo privatna sopstvenost, se prodavaat za cena od 5,8 milioni evra. Stanuva zbor za ostrovite Oruda i Palacol, ostrovi koi se nao|aat vo lo{iwskiot arhipelag.

Nivnite sopstvenici u{te pred godina i pol i gi ponudija na dr`avata, koja {to neodamna se izjasni deka ne e zainteresirana za kupuvawe.

Грчкиот рејтинг намален за три нивоа Agencijata Mudis zna~itelno i go namali kreditniot rejting na Grcija poradi stravuvawata deka nejzinite obidi da go namali dolgot nema da bidat dovolni. Gr~kiot rejting e namalen za tri nivoa, od Ba1 na B1, so negativna prognoza.

Toa zna~i deka agencijata ja razgleduva mo`nosta za dopolnitelno namaluvawe vo slednite nekolku meseci. Rejtingot na Mudis za Grcija e najnizok me|u ocenite na vode~kite agencii.

48

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

КУЛТУРА Матеја Матевски годинашен добитник на Златниот венец на Струшките вечери на поезијата

Maslo na platno, Vana Uro{evi}

kultura@forum.com.mk

Тема: Свети Климент пред Нобел Интервју со Мајкл Беренбаум Спортски легенди: Сергеј Бубка Урбани легенди: Гранит

ТИТУЛА НАЦИОНАЛЕН УМЕТНИК

Св. Климент пред Нобел „Со оглед на тоа што титулата национален уметник треба да претставува најзначајно признание кое им се дава на уметниците, критериумите дадени во Законот несомнено се строги, но се реални, мерливи, универзални и остварливи,” велат од Министерство за култура. Од Силвана Жежова

TITULATA NACIONALEN umetnik se voveduva za umetnicite koi dale osoben pridones vo sozdavaweto i razvojot na formite na kreativniot izraz i stil vo umetnosta i pridonele za prepoznavawe i priznavawe na kulturniot identitet i integritet na Makedonija. Ovaa titula e najvisoko priznanie od oblasta na kulturata i se dodeluva na umetnik koj sozdava i izveduva dela od umetni~koto tvore{tvo, kako: akter, re`iser, kostimograf, scenograf, likoven umetnik i arhitekt, vokalno-instrumentalen solist, dirigent, kompozitor, pisatel, scenarist, koreograf i baletski umetnik.

Na prvoto ~itawe na dokumentite na sobraniskata Komisija za kultura bea pokaneti pedesetina umetnici, od koi triesetina gi dadoa svoite zabele{ki okolu kriteriumite za dobivawe na titulata nacionalen umetnik. Vo preciziraweto na kriteriumite za ova najvisoko priznanie od oblasta na kulturata be{e vklu~ena {iroka rabotna grupa sostavena od eminentni makedonski tvorci i eksperti, pretstavnici od site dejnosti na kulturata, koi re~isi dve godini rabotea i davaa svoj pridones vo izrabotkata na zakonot. Eminentite imiwa: @ivoin Gli{i}, Sa{a Nikolovski-\umar, Oleg Kondratenko, Blerim Grubi, Goran Bo`inov, Bajru{ Mjaku, Blagoja Чorevski, Valentino Dimitrovski, Sowa Abaxieva, Viktorija Vaseva-Dimeska, Aleksandar Xambazov, Bodan Arsovski, Risima Risimkin, Rade Siljan, Zoran Maxirov, Antoni Maznevski, Goce Smilevski, Jordan Plevne{, Todor Traj~evski, Nikola Maxirov, Vlatko Stefanovski,

50

Kaliopi i mnogu drugi niz konsultacii i predlozi dadoa pridones kon ovoj zakon. Ovaa incijativa pred re~isi dve godini be{e vgradena vo Zakonot za ostvaruvawe na kulturata, koj podolg period be{e dostapen na veb-lokalcijata na Ministerstvoto za kultura.

A penzija za mene?

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

СТРОГИ КРИТЕРИУМИ Pokraj toa {to se propi{ani posebni uslovi za oddelni umetnosti, za site niv zadol`itelni se dva osnovni kriteriuma koi mora da gi ispolni nacionalniot umetnik a toa se isklu~itelen pridones vo gradeweto i unapreduvaweto na kulturata i umetnosta na Makedonija, kako i za nejzina afirmacija vo svetot i dobiena nagrada „11 Oktomvri” za `ivotno delo ili „11 Oktomvri” za dolgogodi{ni ostvaruvawa vo kulturata i umet-

nosta; ili „Sv. Kliment Ohridski” za dolgogodi{ni ostvaruvawa vo kulturata i umetnosta; ili „23 Oktomvri” za dolgogodi{ni ostvaruvawa vo kulturata. Ovie tri dr`avni nagradi se preduslov i za dobivawe nacionalna penzija.

Dru{tvoto na pisateli na Makedonija reagira{e deka ne e vklu~eno vo javnata diskusija okolu predlogzakonot za izmenuvawe i dopolnuvawe na Zakonot za kultura i predlog- zakonot za nacionalen umetnik. „DPM smeta deka vakviot na~in na statusno odreduvawe na tvorcite so zakon, ima limitira~ki karakter za niza istaknati pisateli koi so svoite ostvaruvawa dale zna~aen pridones vo razvojot na makedonskata literatura i za nejzinata afirmacija vo svetot. Predlo`enite kriteriumi im ja odzemaat mo`nosta na pisatelite so visoko vrednuvani opusi da bidat potencijalni kandidati za koristewe na pravoto na dodatok na penzija, a po svojot socijalen status se vo nezavidna egzestencijalna sostojba”, se veli me|udrugoto vo reakcijata na pisatelite.

Za umetnikot od oblasta na literaturata da ja dobie titulata nacionalen umetnik, pokraj dobivaweto edna od dr`avnite nagradi treba da e dobitnik na nagradata „Bra}a Miladinovci” na SVP ili „Racinovo priznanie” ili priznanie na DPM. Negovite dela da se prevedeni na najmalku deset jazici ili kako avtor da bil zastapen vo antologii objavuvani vo Makedonija i stranstvo. Toj treba da e dobitnik na visoki kni`evni priznanija vo odredeni dr`avi i manifestacii i da e dobitnik na edna od me|unarodnite nagradi „Buker”, „Kaldek medal”, medalot Wuberi i Nobelovata nagrada za literatura.

Spored iska`uvawata na del od pisatelite, za dobivawe na titulata nacionalen umetnik vo delot na literaturata, sporno e {to dr`avnite nagradi imaat prednost vo odnos na zna~ajnite nagradi „Bra}a Mi-

Евровизиски претставници кандидати за титулата Во областа на поп музиката евровизиските претставници потен цијални кандидати за титулата национален уметник, треба кумула тивно да исполнуваат други услови. И да победат на интернаци оналната Евровизија, ако како уметници не дале придонес за уна предување на културата и надвор и дома и не се добитници на државна награда, нема да ја добијат ова атитула. Мора да исполни поголем круг од критериуми кои ќе го ставата во годишната конку ренција од која еден ќе добие.

ladinovci”, na SVP, „Racinovo priznanie” ili priznanie na DPM. „Za titulata nacionalen umetnik za site vidovi umetnosti se utvrdeni posebni kriteriumi, a sekako eden od kriteriumite e i stranska nagrada. Ako za filmaxiite ima kriterium Oskar, mora i za pisatelite da ima uslov za visoka me|unarodna nagrada. So ogled na toa {to titulata na nacionalen umetnik

treba da pretstavuva najzna~ajno priznanie koe im se dava na umetnicite, kriteriumite dadeni vo Zakonot nesomneno se strogi, no se realni, merlivi, univerzalni i ostvarlivi. Nie imam umetni~ki kapacitet za da se dostignat propi{a- nite uslovi. Ima mladi avtori koi dobile visoki evropski priznanija i se smeta deka ako vo ovaa faza od nivnoto tvore{tvo go dostignale toj uspeh realno e da dostignat i nekoja takva visoka nagrada. Tie sakaat da bidat del od svetskata kulturna scena. Treba da se razbere deka kulturata ne e lokalna rabota.

Vo grupata koja rabote{e na odreduvawe na kriteriumite vo oblasta na literaturata, be{e vklu~en i Rade Siljan. Vnimavavme da bidat vklu~eni umetnici od site feli. Nie na diskusijata vo Sobranie imavme pokaneto 50 umetnici. Poentata be{e da se slu{ne nivnoto mislewe, da se ka`at zabele{kite za zakonot da bide podobar i pokvaliteten. Ako ne{to ne e izbalansirano so ovaa verzija na zakonot koja e dostavena do Sobranieto, toa }e se napravi tamu bidej}i do vtoro ~itawe pratenicite imaat pravo da podnesuvaat amandmani na tekstot.

Bitno e koncepciski da se usvoi, a za izmeni i dopolnuvawa sekoga{ postoi mo`nost. Nekoi umetnosti pobrzo se konektiraat so svetot zaradi nivnata priroda, no nekoi posporo. Site go

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

51

poddr`uvaat noseweto na ovoj zakon, zabele{kite se vo odnos na nekoi poedine~ni kriteriumi,” velat od Ministerstvo za kultura kade isto taka potencirtaat deka umetnosta ne e lesno merliva kategorija koja mo`e ednostavno da se kvantificira. „Vakvata postavenost na kriteriumite go stesnuva krugot na potencijalni dobitnici na titulata, no istovremeno tokmu `elbata da se postignat i ostvarat vakvi kosmopolitski kriteriumi, so koi se potvrduvaat vrvni vrednosti na edno umetni~ko tvore{tvo treba da prestavuva silen motiv i potik za umetnicite. Istovremeno, se stimulira vrvna komunikacija so kulturnite slu~uvawa vo svetot i so prisustvoto i u~estvoto na umetnicite od Makedonija na potvrdeni me|unarodni manifestacii i festivali stanuvame del od svetskata kulturna scena”- dodavaat od Ministerstvoto za kultura.

Titulata nacionalen umetnik ja dodeluva Pretsedatelot na Republika Makedonija na 8 Septemvri - Denot na nezavisnosta, vrz osnova na predlog od ministerot za kultura, a po prethodno mislewe na komisija. НАГРАДИ И ПЕНЗИЈА

Статус на национален уметник Иницијатива за доделување титула на национален уметник може да достават јавни установи од областа на културата, високообразовни и научни установи и здруженија на граѓани од областа на културата. Таа заедно со елаборатот за творештвото на кандидатот, се доста# вува во Министерството за култура која ќе ја разгледува комисија основана од министерот за култура, која е должна да утврди дали предлогот за национален уметник е во согласност со критериумите наведени во Законот. Комисијата доставува извештај до министе# рот за култура, кој содржи податоци за кандидатот, преглед на него# вото творештво и уметнички изведби и оцена за исполнетоста на критериумите. На носителот на титулата национален уметник му се доделува месечен паричен надомест во износ од две просечни месечни плати од денот на добивање на титулата па сe до крајот на животот и со средства од буџетот да му се издаде монографија за неговото творештво.

jata {to ja ostvaruvaat i najvisokata penzija kaj nas.

Dodeluvaweto na republi~kite ili dr`avnite nagradi za dolgogodi{ni ostvaruvawa vo kulturata vo na{ata zemja se vr{i tradicionalno pove}e od 50 godini. Nagradite gi dodeluvaat odbori, Pretsedatelot i ~lenovite na odborite gi ime-

nuva Sobranieto od redot na istaknati poedinci od oblasta na kulturata.

Spored analizite na Ministerstvoto za kultura, pravo na mese~en pari~en nadomest kako razlika od penzijata {to ja ostvaruva umetnikot bi mo`ele da dobijat od 40 do 50 li~nosti.

- I ti li si nacionalen umetnik?

- Ne, jas sum kandidat.

Sli~ni iskustva postojat vo Ruskata Federacija, Ukraina, Turcija, Albanija, Crna Gora i vo Srbija.No ona {to nè razlikuva od site stranski dr`avi e {to kaj nas titulata se dodeluva vrz osnova na utvrdena postapka i utvrdeni precizni kriteriumi. „So ovie kriteriumi vo celost se isklu~uva mo`nosta za diskreciono odlu~uvawe na subjektite involvirani vo postapkata za dodeluvawe, izbegnuvawe na subjektivizmot vo odlu~uvaweto, a osobeno mo`nosta od vlijanie na politikata pri donesuvawe na odluki za izbor na kandidat za dodeluvawe na titulata na nacionalen umetnik,” objasnuvaat od Ministerstvoto.

So predlog na Zakonot za izmenuvawe i dopolnuvawe na Zakonot za kultura se predlaga umetnicite i drugi stru~ni rabotnici od oblasta na za{titata na kulturnoto nasledstvo, koi se dobitnici na nagradite „11 Oktomvri”, „Sv. Kliment Ohridski” i „23 Oktomvri” za dolgogodi{ni ostvaruvawa vo kulturata, da imaat pravo na mese~en nadomest od Ministerstvoto za kultura vo visina na razlikata me|u penzi-

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

53

фото: Ивана Кузмановска

ИНТЕРВЈУ Мајкл Беренбаум автор на изложбата во Музејот на холокаустот

Жртвите од холокаустот не се обична статистика Мајкл Беренбаум е авторот на изложбата во Меморијалниот музеј на Холокаустот во Скопје, воедно автор на еден од најголемите музеи посветени на жртвите од Холока* устот, кој се наоѓа во Вашингтон. Изложбата која тој ја направил, вели дека има за цел да ја покаже вистината, реалноста, животните приказни на македонските Eвреи разговарал: Игор Ивковиќ

Ova e ~etvrtiot muzej vo svetot, koj e posveten na `rtvite od Holokaustot. Koe e zna~eweto vo svetski ramki i kakva poraka upatuva Makedonija so ovoj ~in?

Da bidam poprecizen, ova e ~etvrtiot vo svetot, se nao|a vo glavniot grad na zemjata i e sponzoriran od Vladata. Zna~eweto na ovoj muzej e golemo, zatoa {to Vladata na Republika Makedonija go priznava toa {to im se slu~ilo na Evreite vo Makedonija. Vtoro, Muzejot na holokaustot vo Makedonija e sam posebe unikaten. Evreite bea sobrani i deportirani vo mart 1943g. Duri 7144 bea ubieni, a okolu 150 pre`iveaja.

Pove}eto od pre`iveanite bea partizani i obi~ni gra|ani koi uspeale da se spasat. Ovoj muzej, koj be{e otvoren minatata nedela, ima mo`nost da bide biser na Balkanot. Ova

54

e zna~aen del od istorijata na me|u ovie dva muzeja?

Makedonija. Isto taka, ova e obJas sum tatko na ~etiri deca. razovna alatka preku koja MakedoNikoga{ ne zboram dobro za ednoto nija poka`uva podgotvenost za dete, a da zboruvam lo{o za drugite tolerancija, za tri. Taka da nema po~it na ~ovekoda zboruvam dobИма луѓе кои пред да дојдат во vite prava i ro za ovoj muzej, a dignitetot i e lo{o za Va{ingonМузејот на Холокаустот во odli~na mo`skiot. Ovoj muzej Скопје, никогаш претходно не nost makedonsè u{te ne e do виделе Евреин. Затоа е многу skiot narod da kraj kompletiran. важно да не им ги покажеме se educira za Vo tek na naredЕвреите како скелети, костури, evrejskata kulnite dve godini, tura. I zgora na }e go napravime i или како пепел, туку како живо toa, so ovoj ~in detskiot muzej i суштество. 7144 македонски Makedonija dava }e ja imame postoEвреи однесени во Треблинка, ogromen pridojanata postavka, не се само статистичка бројка nes vo svetot. na koja }e ima i artefakti, poveVie ste avtor na }e sliki, video izlo`bata na ovoj muzej, no i na materijali. ]e napravime da o`iVa{ingtonskiot. Koja e razlikata vee celata postavka so mnogu

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

podramati~en dizajn. Sevo ova za sega e prvi~no re{enie za permanentnata postapka koja }e bide mnogu podramati~na. Taka {to ajde da go postavime ova pra{awe za dve godini od sega.

Koja e osnovnata ideja so koja se vodite vo postavuvaweto na izlo`bite? [to sakate da postignete kaj posetitelot: dramatikata, patetikata ili da ja poka`ete realnosta?

Veruvam deka istoriskiot muzej treba da raska`e prikazna. Najdobriot na~in za da se prika`e edna prikazna e filmot. Vo filmot imate slika koja se menuva i publika. Edinstveniot izbor koga gledate film e da si stanete i da si zaminete. Vo muzejot, pak, imate sliki, odnosno postavka koja e postojana i publika koja se dvi`i. Nekoj mo`e da otide vo muzej i da bide deset minuti, a nekoj, pak, da se zadr`i celi pet ~asa. Jas se obiduvam da napravam muzej koj }e raska`e prikazna na razli~ni nivoa na informacii.

Prvo, za ~ovek koj saka da go vidi muzejot nabrzina, toa da bide kako od naslovi na vesnici. Za onie malku pozainteresiranite, toa se prvite paragrafi od nekoj novinarski izve{taj. A za onie najzainteresiranite da im ponudime pove}e materijal za istra`uvawe i zapoznavawe so materijata. Vo filmot imate slika koja se dvi`i, a vo muzejot nie sme publikata koja se dvi`i. Na po~etokot treba da se dade prikaz so koj }e gi zainteresirate posetitelite. Vo idealen muzej, temata treba da ja razvivate kako simfonija. Da imate edna tema i najrazli~ni varijacii na istata tema. So razli~na brzina, ja~ina, tempo.

Nekoga{ so toa {to go gledate, nekoga{ so toa {to go slu{ate.

Treba da vnimavate posetitelot da go trognete intelektualno, no i emotivno. Stalin rekol deka: „Smrtta ne eden ~ovek e tragedija, a deka smrtta na milion lu|e e statistika”. Toa {to se obiduvame da go napravime so ovoj muzej e da gi napravime `rtvite na holokaustot od Makedonija, relni lu|e. Koga }e vlezete vo ovoj muzej, vie gi gledate licata na `rtvite. Koga }e ka`am 7144 `rtvi, toa e statistika. No, koga }e vi ka`at pogledneto go ovoj ~ovek, toj tamu ili poglednete ja negovata slika ili slu{nete ja negovata/nejzinata prikazna i

sudbina, toa ve}e ne se statisti~ki brojki. Zgora na toa, ima lu|e koi pred da dojdat vo ovoj muzej nikoga{ prethodno ne videle Evrein.

Zatoa e mnogu va`no da ne im gi poka`eme Evreite kako skeleti, kosturi, ili kako pepel, tuku kako `ivo bitie. Toa se obiduvame da go napravime so ovoj muzej. Koristime film, vizuelni efekti, muzika, svedo{tva na lu|e od Holokaustot, zatoa {to muzejot e multiumetni~ko iskustvo.

Dali konekcijata me|u filmot i izlo`bata, {to ja pravite e pod vlijanie na toa {to Va{ata primarna profesija e tokmu filmskata umetnost?

Zada~ata koga rabotite vo muzejot e da rabotite so stati~en prostor. Na film mo`am da vi dadam stotina sliki vo razli~en prostor. Poglednete ja skulpturata na pri- zemjeto od ovoj muzej. Tamu imame prezentirano pove}e od 3.000 od `rtvite. Na skulpturata ima del koj e oblo`en so ogledalo. Celta e toa da deluva i psiholo{ki kaj posetitelot: posetitelot ima mo`nost, gledaj}i se vo ogledaloto samiot

sebe da se vidi kako `rtva. Da si re~e: Bo`e, toa mo`e da mi se slu~i i mene, na bilo koj?” Zo{to go koristime filmot? No ova e istorija za koja jas imam film. I toga{ zo{to da bide opi{ana deportacijata vo Treblinka, koga mo`am da vi ja poka`am. U{te edna rabota za Holokaustot. Kako {to znaete, tie `iveele vo uslovi koi nie ne gi razbirame.

Denes koga }e ka`am jas deka sum gladen, toa zna~i deka sum propu{til ru~ek. No, lu|eto koi `iveele vo Au{vic ili Treblinka od 19411945 godina, ne ~uvstvuvale taka.

Takvite ~uvstva kaj niv bile is~eznati. Vo vistinska smisla na zborot, nie se obiduvame da poka`eme del od toa {to tie go ~uvstvuvale, za{to toa bilo u`asno. Voedno, raska`uvame i prikazna za humanosta na onie lu|e koi gi otvorile domovite za da gi spasat Evreite.

Vi ja prika`uvame i prikaznata na otporot, bidej}i jugoslovenskata prikazna e prikazna za partizanite, a Evreite bile sostaven del od niv.

Dolu vo muzejot imate slika od Tito i negoviot zamenik Evrein. Vo drugi regioni toa go nemate. Ka`uvame prikazna na egzil, bidej}i makedonsko-evrejskata zaednica den dene{en `ivee vo egzil: vo ^ile, Amerika i Izrel. Raska`uvame prikazna i za povtornoto ra|awe, za{to na krajot od postavkata imame mladi Evrei koi i denes slavat Hanuka vo Skopje. Ako go sporedime ova so toa {to nekoga{ bilo... nevozmo`no e da se sporedi dene{noto so minatoto.

Me|u drugoto Vie ste i del od timot koj ja izraboti „Enciklopedija Xudaika” („Evrejskata enciklopedija”). [to sodr`i taa i so kakva cel e napravena?

Jas sum urednik na taa enciklopedija i e so~ineta od 22 toma i sodr`i 16 milioni zborovi. Jas gi nemam napi{ano, no gi imam pro~itano site tie zborovi. No kako pisatel koj pi{uva statii do 1000 zborovi, mo`e da znaete {to zna~at tie 16 milioni zborovi. Moite kolegi gi napi{aa tie zborovi i se vredno bogatstvo. „Evrejskata enciklopedija” se zanimava so istorijata na Evreite od sekoj region i dava osobeno zna~ewe za razbirawe na evrejskata kultura i istorija.

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

55

ДИЈАСПОРА

‘Божилак‘ го афирмира македонскиот јазик во Австралија Од Гордана Димовска

DONA DIMOVSKI KANTAROVSKI e diplomiran dramski umetnik od Makedonija koja od 1998 godina `ivee i tvori vo Avstralija. Golemata qubov kon dramata, glumata i jazikot, ja sproveduva i na profesionalen plan kako nastavni~ka po drama i makedonski jazik, rakovoditel na nejzinoto u~ili{te za scenska umetnost ‘Bo`ilak‘ i akterka vo poznatiot teatar Bumerang.

U~ili{teto za dramski umetnosti dosega ve}e gi ima podgotveno detskite pretstavi Bo`ikna `elba (2007), Pinokio (2008) za koja dobi priznanie od Viktoriskoto u~ili{te za jazici, Crvenkapa (2009), Vol-

la Avstralija.”

“Jazikot e na{a glavna preokupacija i obrnuvame posebno vnimanie da dramite se izveduvaat na makedonski – veli Dona. Na toj na~in sakame da se za~uva jazikot vo dramata na koj i }e se podu~uvaat na{ite idni generacii. Preku umetnosta (muzika, pesna, teatarski pretstavi), toa najlesno i najefektivno se postignuva. Zatoa mislam deka treba poinaku da se razbere teatarskata dejnost, posebno vo Avstralija. Jas li~no ne mo`am da zamislam da ja snema teatarskata umetnost. Zatoa treba da se razbudi svesta kaj lu|eto i se {to e makedonsko da go cenime i ~uvame”.

Za toa {to i kolku ì zna~i u~ili{teto Bo`ilak i koi se nivni idni planovi, Dona veli; “Bo`ilak e moeto novoroden~e. Kako profesionalen akter i kako {to napomenavte, mojata dejnost e nastavnik po drama i makedonski jazik, moja dol`nost e da ja prenesam seta onaa ve{tina i ubavina na dramskata dejnost, a voedno da go zasakaat i nau~at ubaD. Dimovski Kantarovski bo "Magbet" viot makedonski zbor.

Ovaa ni e ~etvrta godina kako podgotvuva{ebnikot od Oz (2010/2011). Ovie me novi pretstavi za deca i mladinpretstavi se mnogu barani i se prici, koja na moja radost e pretstavaka`uvaat kako del od programite vo ta Vol{ebnikot od OZ koja e del od site u~ili{ta kade se predava maprogramata pri Viktoriskoto u~ikedonski jazik. li{te za jazici so {to Bo`ilak }e Dona kako dramski umetnik, nastase pretstavi vo site u~ili{ni cenvnik po makedonski jazik i drama, tri kade se predava makedonskiot dlaboko veruva deka dramata, jazijazik. Site u~enici }e imaat mo`nost kot i umetnosta mo`at da opstojuvada ja vidat pretstavata na Makedonat na avstraliska po~va. Taa veli: ski jazik. Za niv toa e se u{te novo “Da, dramata izveduvana na makei ~udno, a za nas toa e golema nagradonski jazik e prisutna i mo`e da da. da im ja preneseme ubavinata na zazema posebno mesto i ovde vo Avteatarskata umetnost, ubavinata na stralija. Primer za toa se mnogubroj- makedonskiot jazik. Da go sakaat, nite dramski pretstavi, teatarski neguvaat i da go prenesuvaat na napretstavi za deca, koi se izveduvarednite generacii. Da ima koj da go at vo tekot na celata godina niz cenasledi.”

56

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

Драмската кариера и актерско искуство Дона го покажува ка# ко студент во Театарот за Дра# ма, Скопје каде ја одигра воде# чката женска улога Миранда во претставата на Шекспир, “Бу# ра” а подоцна се вработува ка# ко професионална актерка во Битолскиот народен театар. Во НТ# Битола настапува во пове# ќе од 30 претстави од кои по# значајни се улогите во познати# те драми “Магбет,”(Дамата Маг# бет), “ Куќата на Бернарда Ал# ба,” (Адела),, “Маестро и Марга# рита,” (Маргарита) “Бегалка,” (Ленче), ‘Убиј за пари,” (Ката) и многу други тв серии. Во текот на својата актерска кариера има добиено голем број признанија од кои позначај# ни се наградите за Најдобар млад актер ‘Трајко Чоревски‘ за улогата на Ленче во драмата Бе# галка од Васил Иљоски (НТ Бито# ла), и најдобро актерско оства# рување во драмата Мајсторот и Маргарита за улогата Марга# рита (НТ Битола). Во Австралија исто така го про# должува своето актерско пате# шествие и настапува во драм# ски театри “Homeland”# Mother, 1998, N.M.I.T, “The Large Breast or The Upside Down Bell”#Woman, 1998 N.M.I.T, Pomegranate Theatre (Fringe Festival) 2001, “The Medusa Stare”#Medusa , “Unprotected Zone”#Actor, 2004, VCA, Postgraduate Short Work (school of Dance). Оваа година ја очекуваат неколку професи# онални проекти од кои еден е во соработка со Ла Мама Теата# рот за претставата”Sarajevo Suite”.

ФИЛМ

Социјална мрежа (Social Network) Влатко Галевски RE@IJA: Dejvid Fin~er, Scenario: Aron Sorkin, Ulogi: Xesi Ajzenberg, Endrju Garfild, Xastin Timberlejk Sintagmata ovoj film e raboten spored vistinska prikazna - namesto privle~en, se po~esto stanuva odbiven element vo donesuvaweto odluka dali da go gledame ili ne najaveniot film. Ovaa pretpostavena vistina samo ja potvrduva posledniot film na odli~niot re`iser Dejvid Fin~er, “Socijalna mre`a”. ^udno e kako edna, vo su{tina sociopatska li~nost, e merilo za socijalno odnesuvawe, kreator na globalna masovna psihologija na virtuelna komunikacija ~ij{to kraen rezultat e sozdavawe zastra{uva~ka otu|enost (nasproti idejata za zbli`uvawe) me|u lu|eto, osobeno na onie od pomladata populacija. Od filmot na Fin~er i od negovite glavni likovi „nau~ivme” kako funkcionira negovoto veli-

~estvo kapitalot, „nau~ivme” kako na protagonistite vo filmot koi (ne)treba da se odnesuvame sprema nitu oddaleku ne se za zaviduvawe, `enite, kako se stanuva al~en, u{te pomalku za voshit. Tie mnogu narcisoiden, nihilist, kao cinizmot precizno gi najavuvaat simptomite e reper za “intelektualna” suna novata op{testvena bolest. periornost, kako drogata e evtina Sakaj}i ili ne avtorite na filmot privilegija na bogatite, kako alko`estoko ni ja plesnale neprijatnata holot e prepora~liv za prosvetludijagnoza za zdravjeto na na{iot vawe... A vo ‘sr`ta na sè se neostva~ove~ki vid. Napati se ~uvstvuvame renite seksualni `elbi na eden adomalku i neprijatno koga go gledame lescent i negoviot kompleks od filmot, obiduvaj}i se da se vklopinerealiziranoto libido, i toa pred me vo fejsbuk euforijata, a sepak da se na psiholo{ki ne izgledame kako plan. lu|e so pre~ki vo ... А во ‘сржта на се се Vsu{nost, pontifirazvojot. Pa belkim katorot na fejsbuk, ne se site zarazeni неостварените сексуал Mark Cukerberg (go na planetava. ни желби на еден адо igra talentiraniot Vo obid da лесцент и неговиот ком Xesi Ajzenberg) e razberam ne{to плекс од нереализира

samo eden mlad {to ne e vo mojot ното либидо и тоа пред osamen ~ovek, neprimaren svetoromanti~en i edgled, go gledav се на психолошки план nonaso~no banalen, filmot i po vtorno istovremeno pat. Rezultatot e agilen anticipator na potrebite na u{te pomra~en. Fejsbuk e eklektiedno novo vreme i na novite ~en produkt koj uspeva da manipuligeneracii. Ironijata na negovata ra ili, eve da ubla`ime, da dehumamisija e dotamu pogolema dokade nizira milijarda mladi lu|e. Za milionite na negovoto konto se hakerot Mark Cukerberg taa milimno`at. Inaku kako poinaku da gi jarda e izrazena vo dolari. Zatoa tolkuvame ambiciite i karakterite „Socijlna mre`a”, bez ogled na ve{tata re`iserska i snimatelska rabota, e ~ist marketin{ki trik, namenet tokmu na fejsbuk zavisnicite, koi svojata identifikacija dopolnitelno }e ja pobaraat vo gledaweto na filmot. Nekoi duri naivno veruvaj}i deka tamu i }e se vidat?! A filmot vsu{nost e napraven od bogati, zboruva za zbogatuvawe i namenet e za ... bogati!, za kogo li e namenet? „Socijalna mre`a” samo ja potvrduva krizata na Holivud i go zagrozuva kinoto. Po~esno, a veruvam i pokvalitetno }e be{e dokolku na ovaa tema se snima{e dokumentaren film. Vaka, dobivme tehno-seksisti~ki film vo koj gledame kako Cukerberg go otkriva “genijalniot” na~in za da im se odmazdi na site devojki na Hardvard.

Eve tolku okolu „vistinskata” prikazna za Fejsbuk. Za filmot pak, vo nekoja druga prilika!... A i ne e neophodno.

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

57

ВОДИЧ

15 март – 5 арпил

18 – 22 март

„Македонски фолклор” изложба

„Прозорец кон италијанскиот филм“

Национална галерија на Македонија Od 15 mart, vo Nacionalnata galerija na Makedonija, objekt „Mala stanica” e otvorena izlo`bata „Makedonski folklor” ~ij avtor e Gordana Vrencovska. Na izlo`bata se prika`ani fotografii, objekti, sliki i grafiki, sozdadeni vo procesot na istra`uvawe, „razotkrivawe”, i „pro~istuvawe” na aktuelnata makedonska folklorna estetika. Ovoj proekt gi pokrenuva pra{awata za sebeidentifikacijata ili „pripadnosta” na odredeno podnebje, etnikum, nacija, tradicija, kako klu~ni pra{awa {to si go odreduva sekoja individua nezavisno, no vo isto vreme gi razgleduva i problemite na vulgarizacijata i kvazi - neguvaweto na folklornite tradicii. Vo svojot predgovor za katalogot, kustosot Ana Frangovska - Stojanovska }e re~e: „Gordana Vrencoska so svojot proekt Makedonski folklor komentira, konstatira i reagira. Nejziniot anga`man {to vleguva i vo domenot na likovnoto i vo domenot na dizajnot, mo{ne inventivno isprepletuvaj}i gi za da sozdade edna vizuelna senzacija ~ija koncepciska aktuelnost relevantno proniknuva vo su{tinata na zadadeniot diskurs, nudi empiriski, estetski napoeni solucii za potvrduvawe na sebeidentifikuva~kiot imenitel kako odbele`je na edna gorda, no dovolno samosvesna i samokriti~na individua.” Izlo`bata e otvorena za posetitelite do 5 april 2011.

Кинотека на Македонија

18 март

„Сината птица“ куклена претстава Театар 007 Универзална сала „TEATAR 007” vo sorabotka so „MASKA produkcija” i Univerzalna sala od Skopje, na 18 mart 2011 godina (petok) so po~etok od 20 ~asot na „Scena kutija” vo Univerzalana sala, premierno }e ja izvede pretstavata „Sinata ptica” od Moris Meterlnik. Avtor i dramaturg na pretstavata e Todor Kuzmanov, koj napravi adaptacija na istoimeniot dramski tekst na Moris Meterlnik, vo kuklena pretstava za deca. „Sinata ptica” e pretstava za sonot. Son vo koj preku dvete de~iwa: Tiltil i Mitila, se obiduvame da gi potencirame ~ove~kite doblesti: za prijatelstvoto, drugarstvoto, po~itta kon postarite i humanosta, nasproti licemerieto, zlobata i qubomorata, koi ne se svojstveni za nas lu|eto. „Sinata ptica” e pretstava vo koja govorime deka e ubavo da se sonuva. Producent na pretstavata e Miodrag Kosti}, a vo nea igraat profesionalnite akteri: Traj~e \eor|iev, vo ulogata na Sinata ptica, Filip Kiprovski (Tiltil), Aleksandra Stojanovska (Mitila), Katerina Sekovska (Samovilata), Julijana Stoj~eska (Svetlinata), Faik Mefailovski (Ku~eto), Qup~o Bojkovski (Dedoto), Darko Bogeski (Ma~kata). Avtor na muzikata e Gavrilo Milovanovi}. Cenata na biletot e 150 denari.

58

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

Po uspe{nata nedela na japonskiot film, Kinoteka na Makedonija prodol`uva so odli~nata filmska programa. Vo periodot od 18 do 22 mart, }e bidat prika`ani pet isklu~itelno vredni italijanski filmovi. Na 18 mart vo Kinoteka }e bide prika`an filmot „Golemata vojna”, na re`iserot Maio Moni~eli. Film izraboten vo 1959 godina. Sledniot den, }e bide prika`an filmot „Da se pobedi” od Marko Belokio (2001).

Potoa sledat filmovite: „Чovekot {to }e dojde na Xorxo Diriti (2009), „Semejstvo” od Etore Skola (1987) i „Dobredojdovte na jug” na Luka Miniero (2010). Za makedonskite filmofili, ova e odli~na mo`nost da se pogledne neisprcpnata italijanska filmografija.

19 Парт

25 Парт

â€žĐ’Đ¸ĐľĐ˝Ń ĐşĐ¸ йаН ĐĄĐşĐžĐżŃ˜Đľ 2011“

ЌиПори ĐźŃ˜ŃƒĐˇĐ¸ĐşĐť ДОП на Đ?Đ Đœ

мОтоН „Đ?ĐťĐľĐşŃ Đ°Đ˝Đ´Đ°Ń€ Đ&#x;Đ°ĐťĐ°Ń â€œ ĐĄĐşĐžĐżŃ˜Đľ

Na 25 mart vo Domot na ARM, }e bide izvedena pretstavata mjuzikl „Cimeri� od Metju Karlson.

Stanuva zbor za pretstava koja izobiluva so odli~na akterska igra, mnogu tanc i peewe. Prikaznata e za dvajca prijateli Krle i Zoran koi go delat stanot i se obiduvaat da go prodol`at svoeto adolescentno odnesuvawe. Niz mnogu komi~ni situacii se obiduvat vo svojot same~ki `ivot da vnesat {to pove}e vedrina. Za da im bide ubavo i zabavno im pomagaat novite i ubavi sosetki Dara i Elena, no tuka e i devojkata na Krle, Sowa, odlu~na vo namerata da go odnese pred oltar. Tekstot e osnova za dobra muzika, dobri songovi i atraktivna koreografija. Avtorite na ovoj mjuzikl velat: Ako ste gi sakale PRIJATELI, }e gi zasakate i CIMERITE. Vo pretstavata igraat: Marija Veqkovi}, Ana [aki}, Sta{a Radulovi}, Sa{a Joksimovi} i Milan Vasi}.

Pod pokrovitelstvo na ambasadata na R.Avstrija vo R.Makedonija, a vo oganizacija na zdru`enieto „Johan [traus� na 19 mart vo hotelot „Aleksandar Palas� }e se odr`i tradicionalniot „Vienski bal Skopje 2011�. Na „Vienskiot bal� e predvidena bogata programa, pridru`ena so nastapot na tan~erite od „Prima Danca� i orkestarot „Johan [traus� pod dirigentskata palka na maestro Sa{a Nikolovski – \umar. Gostite }e gi zabavuva i Xon Ilija Apelgrin, Kaliopi, Silvi bend. Cenata na vleznicite e 4.500 denari za masite koi se poblisku do podiumot za tancuvawe, a za ostanatite masi biletot e 2500 denari. Za prisustvo na „Vienskiot bal�, zadol`itelno e da se po~ituva i kodeksot na oblekuvawe, koj veli deka: damite mora da imaat sve~ena dolga toaleta, dodeka gospodata smoking, temen kostum ili uniforma.

ĐœĐ°ĐşĐľĐ´ĐžĐ˝Đ¸Ń˜Đ° на Ń Đ°ĐľĐźĐžŃ‚ на книга вО Đ›Đ°Ń˜ĐżŃ†Đ¸Đł Godine{noto pretstavuvawe na Makedonija na Saemot za kniga vo Lajpcig, koj po~nuva na 16 mart i }e trae do 21 mart, }e bide najgolemo dosega, so najgolem broj pisateli koi }e zemat u~estvo vo raznite programi i manifestacii na Saemot. Vo ramkite na programite, Kafe Evropa, Fokus Jugoisto~na Evropa i Balkan roks }e nastapat na{ite istaknati avtori Vlada Uro{evi}, Liljana Dirjan, Nikola Maxirov, Vladimir Jankovski, Robert Ala|ozovski, Milan Mijalkovi} i Katarina Urbanek. Vladimir Jankovski }e go pretstavi svojot roman „Ve~no sega{no vremeâ€?, Robert Ala|ozovski deloto „Gotenâ€?, a Liljana Dirjan poetska zbirka prevedena na germanski jazik i odlomki od knigata „Privatni svetoviâ€?. Nikola Maxirov }e ja pretstavi poezijata {to naskoro }e mu bide objavena kaj renomiraniot germanski izdava~ Hanser, a akademik Vlada Uro{evi} }e bide pretstaven so odlomki od razni dela od negovoto tvore{tvo.

Vo ramkite na ova slu~uvawe }e bide promovirano angliskoto izdanie na arhitektonskata studija „Skopje - svetskoto kopile�, vo avtorstvo na Milan Mijalkovi} i Katarina Urbanek. Knigata na ovie mladi arhitekti koi `iveat na relacijata Skopje-Viena ja objavi renomiraniot avstriski izdava~ Vizer Verlag, a naskoro vo Skopje }e izleze izdanieto na makedonski i na albanski jazik. Celokupnata programa e vo ramkite na evropskata mre`a za literatura i knigi „Traduki�, koja gi obedinuva vo zaedni~ki nastap site zemji od regionot. Makedonskite pisateli }e bidat domakini vo sostav na {tandot na Traduki. Saemot vo Lajpcig e isklu~itelno zna~aen za promocijata na makedonskata literatura, zatoa {to za razlika od saemot vo Frankfurt akcentot ne e staven na izdava~kiot biznis tuku na pretstavuvawata na avtorite, na komunikacijata so publikata. Specijalno za ovoj nastan e izraboten katalog, nasloven kako „Proletno kni`ule za Lajpcig�, so trieset makedonski avtori }e im bide razdelen na pretstavnici na izdava~kite ku}i prisutni na saemot, na avtorski agencii, kni`evni agenti i drugi zastapnici koi posreduvaat vo objavuvaweto na avtorskite dela na me|unarodniot pazar na knigi.

Ova gostuvawe e podr`ano od fondot Traduki, Gete institutot i Ministerstvoto za kultura na Republika Makedonija.

forum.mk | 18 Парт 2011 | Đ¤ĐžĐ ĐŁĐœ

59

ЖИВОТ И СТИЛ

Вечниот Zippo

ZIPO (ZIPPO) e marka na zapalki proizvedena od kompanijata Zippo Manufacturing Company. Iljadnici stilovi i dizajni se napraveni od ’70 godini pa navamu. Zipoto e ~esta meta na kolekcionerite Zipo stanuva popularen osobeno kaj vojnicite na SAD, posebno za vreme na Vtorata svetska vojna se veli na sajtot na kompanijata. Toga{ Zipo go zapira proizvodstvoto za {irokiot pazar i se posvetuva samo na proizvodstvo za amerikanskata armija. Ovie zapalki se poznati kako ve~ni i imaat ve~na garancija:

60

ako Zipoto se rasipe, nezavisno kolku e star ili kolku sopstvenici promenil, kompanijata }e go za-

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

meni ili popravi besplatno. Velat, ona {to e Rols Rojs me|u avtomobilite, toa e Zipo me|u zapalkite.

Popularnosta im e najgolema poradi faktot {to se otporni na veter. Plamenot ne mo`e da im se ugasne nitu so duvawe.

Pravilen na~in na gasnewe e zatvorawe na kapakot, koga se gasne poradi nedostatig od kislorod.

Krakteristika na Zipo e i toa {to raboti so benzin

i gori so fitil.

Proda`nata cena na standardniot Zipo e 13 amerikanski dolari no ima modeli i od 3.500 dolari, vo zavisnost od materijalot i ukrasite. Edna informacija veli deka vo Tokio vo 2001 godina e kupen primerok na Zipo od 1933 godina po cena od 18.000 dolari. Vo 2002 god. kako muzejski eksponat si otkupila star model na Zipo za cena od 12.000 dolari. Vo posledno vreme kru`at glasini deka kompanijata e vo seriozna kriza.

Kupuvajte dodeka e poeftino.

Дебелките во мода Da, jas sum debelata devojka i {to?

Toa sum Jas.

BBW Cushion Chat e slobodna socijalna mre`a i A/V chat sobirali{te za golemki i ubavi `eni i ma`i od site vozrasti i nivnite obo`avateli.

Na{ata misija e ednostavna: da se napravi edna interesna, prijatelska flertuva~ka zaednica kade {to site se dobredojdeni.

Bez frustracii, sobi namesteni vo stilot na mesni marketi, sapunski operi, kreirana e Ku{on (pernica) kako opcija.

Jas sum del od se {to e ubavo vo svetot pa poradi toa sum i pogolema od tebe

Blagodarenie na Les za kreiraweto na logoto, koe e mnogu poseksi otkolku mnogu drugi sajtovi i so poraka: Zemete si pernica, grabnete si kolbas, dojdete i napravi edno „zdravo”.

Inaku, site crte`i na ovoj sajt gi pravat nekolkumina umetnici i toa isklu~ivo spored `ivi, vistinski modeli spored isprateni fotografii. Eve {ansa za na{ite ubavo zaobleni sogra|anki.

Eve del od sloganite na prijatelite na debelkite `eni Jas sum kriljata na site posledni zdivovi na letot. Jas sum dete koe bez pri~ina potskoknuva. Jas sum ne`na izdi{ka, {totuku rodena.

Jas sum fontanata za voda vo koja posakav `elba pred triesetina minuti. Jas sum umetnik koj se obiduva da go fati sekoj sjaj vo tvoite o~i.

Jas sum se od moeto minato.

Mojata ku}a le`i na moite ramewa. Dvorot na sosedite, bez granici, jas sum kineski javor so skali na granki, jas sum prvite yvezdi.

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

61

СПОРТСКИ ЛЕГЕНДИ: СЕРГЕЈ БУБКА

Атлетичар што не знаеше за второ место Сергеј Бубка е жива спортска легенда. Во скок со стап 35 пати го рушеше сопствениот рекорд и обично само за 1 сантиметар повеќе. Во него имаше сила одеднаш да скокне и за 10 сантиметри подобро од рекордот. Но Бубка едноставно новиот рекорд го оставаше за друг митинг Подготвува: Мирослав Николовски

SERGEJ NAZAROVI^ BUBKA e roden vo 1963 godina vo Vor{ilovgrad vo toga{niot Sovetski sojuz, dene{en Luhansk vo Ukraina. Nastapuvajki za Sovetskiot sojuz se pojavi kako anonimen atleti~ar na Svetskoto pr-

62

venstvo vo atletika vo Helsinki 1983 godina i go osvoi zlatniot medal. Po ovaa pobeda vo {est naredni svetski prvenstva postoe{e samo eden pobednik, Sergej Bubka. Od 1983 do 1997 vo Atina na site pr-

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

venstva Bubka nose{e zlaten medal najnapred za SSSR, a po rasturaweto na ovaa velesila, za Ukraina. Bubka pobedi na 6 svetski prvenstva i e edinstven atleti~ar vo svetot {to pobedil na 6 SP po red. Istovreme-

ve}e na zalez na karierata.

No zatoa, pak, vo periodot od 1984 godina do 1994 godina go podobruva{e svetskiot rekord 18 pati vo sala i 17 pati na otvoreno. Toj be{e prviot ~ovek koj{to ja preskokna granicata na soni{tata od 6 metri.

Sè u{te e edinstven atleti~ar vo istorijata na atletikata so skokovi preku 6 metri i 10 santimetri, a negovite rekordi od 6,14 metri na otvoreno i 6,15 metri vo sala ne samo {to se stari 28 godini, tuku i nedosti`ni vo dogleden period za bilo koj{to se bavi so ovoj sport.

Ukrainecot ima{e nos kako da go materijalizira vonseriskiot talent.

Dokolku samo edna{ skokne{e 15 santimetri podobro od rekordot a mo`e{e toa da go stori vo sekoe vreme, nema{e da dojde do brojkata od 35 rekordi. Toj sekoga{ koga skoka{e podobro za 1 santimetar od rekordot be{e daleku povisoko od pre~kata i be{e jasno deka ima visina za mnogu podobar rekord. No Bubka se opredeli na sekoj miting da ru{i rekord i da si nosi doma bogata pari~na nagrada ili, pak, kilogram zlatna pra~ka. Na svetskite prvenstva se zadovoluva{e samo so

no Bubka go osvoi zlatniot medal i na ~etiri SP vo sala, edna{ na Evropsko prvenstvo i edna{ na Olimpijada. I sekoga{ bez vistinski konkurent. Za protivnicite natprevarite zavr{uvaa ~esto u{te pred Bubka da po~ne da se zagreva. Bidejki po~etnata visina na Bubka za mnogumina negovi konkurenti be{e daleku od nivnite mo`nosti.

Zo{to Bubka ima samo eden zlaten olimpiski medal koga vo odnos na ostanatite skoka~i so stap be{e kako dojden od druga planeta? Na prvata Olimpijada koja{to treba{e da nastapi vo 1984 godina vo SAD, be{e bojkotirana od zemjite od isto~niot blok, kako odgovor na amerikanskiot bojkot na igrite vo Moskva ~etiri godini porano. Na narednata Olimpijada vo Seul 1988 godina Bubka go osvoi edinstvenoto zlato. Vo Barselona ~etiri godini podocna ne ja preskokna po~etnata visina. Vo Atlanta 1996 be{e povreden, a vo Atina 2000 godina be{e

pobeda. Vtoro mesto na podiumot za Bubka be{e nepoznato skalilo. Taka za SSSR i Ukraina nose{e slava, a za sebe prave{e zlaten trezor.

Sive ovie uspesi na Bubka mu donesoa priznanija od tipot sportist na Sovetskiot sojuz tri godini po red od 1984 do 1986, Nagradata Princ na Asturija vo 1991 godina, sportist na godinata po izborot na presti`niot francuski sportski vesnik "L' Ekip" vo 1997 godina. Vo 2003 godina ja dobi nagradata na UNESKO Sportski [ampion.

Bubka denes e pretsedatel na Olimpiskiot komitet na Ukraina i ~len na Me|unarodniot olimpiski komitet. Pratenik e vo e na parlamentot na Ukraina.

Sergej Bubka i u{te 39 drugi sportski {ampioni se ~lenovi na zdru`enieto „Mir i Sport" koe{to ima za cel preku sportot da go promovira mirot vo svetot i da prezema aktivnosti za spre~uvawe voeni sudiri.

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

63

Foto: Ivana Kuzmanovska

УРБАНИ ЛЕГЕНДИ

Гранит Пејач на „Пу" и „Лева патика", групите што ја создадоа „Неправда", еден од најголемите македонски рокенрол хитови и песна што некогаш била забранета. Другар каков што ќе посака секој, човек кој бил сопственик на привиот приватен клуб во Скопје, „македон* ски Мик Џегер" * како што го нарекувале фановите во швајцарските монденски скија* лишта од Васко Марковски

NA NEGOVIOT GLAS se se}avame u{te od detstvoto - pitom, zasipnat, fraerski. Odedna{ se pojavi pesna koja ne mo`e{e da ostane nezabele`ana, duri i za nas, decata od na{eto maalo, koi patem ja bevme slu{nale od radioto na nekoj od sosedite, zaigrani vo svojot svet. „Nepravda" - pesna ~ii stihovi nabrgu po~navme da si gi potpevnuvame, kako {to denes si gi potpevnuvaat na{ite deca, koi nekade ja na~ule prerabotkata {to neodamna ja napravi Beni [a}iri.

Za Granit Ta}i bi mo`ele da ka`eme deka e eden od najdobrite kumanovski proizvodi {to nekoga{ bile izvezeni vo Skopje. Negovite prijateli }e vi ka`at niz mnogu primeri deka bil prv

64

vo mnogu raboti, ~ovek so ubava du{a, koj ima sposobnost da gi privlekuva lu|eto. Bil sopstvenik na prviot privaten klub „Pu", vo koj doa|ale Bjelo dugme otkako }e gi otsvirele koncertite vo Skopje; inicijator na prviot kaver-bend („Dej of" i „Se{n selek{n") vo docnite 1970-ti. So popularniot klub „Skala" vo nekoga{no Olimpisko selo na Vodno, postavuval novi standardi vo no}niot `ivot; otkrival i sozdal mesta za izleguvawe koi i denes se aktuelni i atraktivni picerija „Kapan an". Denes, `ivee tivko, posveten na negovite biznisi.

So muzikata e vo dopir kolku {to mo`e - odvojuva del od vremeto {to }e mu ostane. Vo momentov preokupacija

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

mu se pesnite od vtoriot, nesuden album na „Leva patika", „traki" koi re{il da gi napravi da zvu~at svetski, kako bendovite koi nekoga{ mu bile inspiracija. Pedantno gi podgotvuva, edna po edna, i kako {to }e gi sraboti gi pra}a na postprodukcija vo SAD, kaj takov, vrven muzi~ki producent. Veli deka podgotvuva „album koj }e se podaruva, zaedno so prviot album na Patika".

So muzika po~nuva da se znaimava vo 1967 godina, kako mlad sredno{kolec, zaedno so negoviot dolgogodi{en prijatel, podocna i kum, Arijan Dema Qani. Nema da pomine mnogu vreme, }e se pojavat i kako bend - „Pu grupa", sostav {to nabrgu }e bide zabele`an

поддржано од

od publikata i kritikata na porane{na Jugoslavija, bendot {to }e ja napravi „Nepravda", pesnata za koja, kako {to veli, drugarite od bendot duri i se podbivale so nea, no, so prvoto izveduvawe pred publikata, na do~ek na Nova godina vo klubot „Skala" se poka`ala kako poln pogodok. „Vo toa vreme svirevme 'te{ka' muzika, simfo-rok. Gi slu{avme 'Jes', pravevme dolgi kompozciii od po trieset minuti, so filozofski tekstovi.

So vreme, mene po~na da me vle~e ne{to {to e pome|u rok, fank i pop, a Qani ve}e be{e mnogu zagrean za xez rok.", se se}ava Granit.

Pesnata vedna{ bila prifatena kako hit i, po barawe na publikata, ja otsvirele dvaesetina-trieset pati.

Mnogumina se na{le sebesi vo pesnata, a o~ite na prisutnite spontano se vperile kon „Lina Plavata", edna od najatraktivnite devojki vo Skopje vo toa vreme. „Bev iznenadena. Rokenrolot be{e ne{to neobi~no za toa vreme, a u{te pove}e nekoj da bide opejan vo rokenrol pesna. Koga je ~uvme pesnata, bev zbuneta, za{to ima{e u{te edna Lina - Crnata i Plavata. Podocna se razbra deka Lina od pesnata sum jas - Lina Plavata. Navistina e zadovolstvo i privilegija da bidete naslikan vo edna pesna {to go ovekove~ila dru`eweto na edna generacija", ni re~e Lina Petrovska, denes ~len na Sudskiot sovet na Republika Makedonija.

Vo istorijata na makedonskiot rokenrol, „Nepravda" }e bide zabele`ana kako edinstvenata pesna {to nekoga{ bila simnata od eterot. Vedna{ po premiernoto pu{tawe, urednicite na Radio Skopje „otkrile" deka im se „provlekla" pesna koja{to zboruva za nepravda vo vreme koga op{testvoto propovedalo ednakvost na site gra|ani. „Tekstot nema{e nikakva vrska so ideologija. Toa be{e edna mlade{ka ekspresija", veli Granit.

Nivnata muzika nabrgu }e ja zabele`i golemiot skopski kompozitor, po poteklo od Dubrovnik, Qubomir Bran|olica, koj so golema qubopitnost gi sledel novite muzi~ki trendovi. Po negovoto zalagawe, „Nepravda" nabrgu }e bide vratena na top listite, a so negova poddr{ka „Pu" }e dobie mo`nost da bide bend koj }e gi animira iljadnicite stranski turisti na ekskluzivniot turisti~ki centar „Babin kuk" kaj Dubrovnik, so sekojdnevni nastapi na najgolemiot od trite plo{tada vo letuvali{teto. Nastapuvale kako kaver-bend koj gi svirel toga{nite svetski rokenrol hitovi.

Arijan Dema - Qani

Lina Petrovska

Milan Bran|olica - Branxo

Vra}aweto od 'Babin kuk' }e bide raskrsnica za bendot. „Nie bevme vo drug film - xez rok i simfo rok. Koga }e ja sporedam 'Nepravda' so drugite kompozicii {to gi svirevme - kompleksni kompozicii taa be{e: Tra-la-la. Po svirkite na 'Babin kuk' prijatelski se razdelivme i sekoj trgna po svojot pat. Granit ja napravi 'Leva patika', jas im se priklu~iv na 'Den za den', a basistot, Danail Darkovski, ja napravi '^uden kroj'", se se}ava Qani.

Nabrgu po formiraweto na 'Leva patika' }e dojdat nekolku ponudi za album. „Ni ponudija PGP-RTB, 'Jugoton' i 'Suzi'. Najdobra ni se vide ponudata na

'Suzi', koi bea edinstvenite {to go prifatija moeto insistirawe barem edna pesna - „Nepravda" - da bide objavena na makedonski. Site drugi se na srpsko-hrvatski. I, toga{ se slu~i toa {to se slu~i, nekoe proklestvo {to nè slede{e u{te od 'Pu' - bevme odli~no uve`bani, be{e sozrean momentot da gi sobereme plodovite - po~ina Tito, i sè otide vo nevrat".

Za Qani, Granit e makedonskiot Mik Xeger - i kako fizionomija i kako temperament na scena. Veli deka toa ne e samo negov li~en vpe~atok, tuku deka tokmu taka go do`ivuvale i iljadnici lu|e pred koi vo 1990-tite godini svirele kako kaver-bend vo elitnite zimski skija~ki centri vo [vajcarija, Italija, Avstrija, Germanija. „Be{e odli~en {oumen. Se odnesuva{e ba{ taka, kako Mik Xeger, na scenata. Lu|eto go obo`uvaa, a menaxerite od drugite ski-centri ni zaka`uvaa nastapi za {est meseci odnapred", se se}ava Qani.

U{te od doa|aweto vo Skopje od Kumanovo, nerazdelen drugar, ~ovek {to e so Granit od utro do mrak e Milan Bran|olica - Branxo, klu~niot za sorabotkata so golemiot Qubomir Bran|olica, stru~en konsultant i muzi~ki guru na Granit. Baraj}i na~in da go najdeme Granit, ni dadoa broj na Branxo.

Ni rekoa: „[tom go ima{ brojot na Branxo, isto k'o da go ima{ brojot na Granit". So nego se nerazdelni drugari, ortaci vo biznisot. Ne mo`e da pomine den a da ne se vidat, ili bez da se ~ujat - koga nekoj }e otide nadvor od Skopje. Drugarstvo {to gi zbli`ilo i nivnite soprugi i deca. „Granit e moj 'haklberi frend'. So nego sme spodelile sè {to mo`elo da se spodeli. Imam dvajca bra}a, no so nego sum najblizok. Toj e 'qudina' - pove}e daval odo{to zemal. Kako gradska faca - harizmati~en, ~ovek koj ima magnetizam {to gi privlekuva lu|eto okolu nego. Kako drugar - drugar kakov {to mu posakuvam sekomu da ima.

Kako muzi~ar - da be{e na{ata dr`ava podobro organizirana vo odnos na avtorskite prava, Granit do denes samo od 'Nepravda' }e ima{e pet-{est milioni evra vo xeb", ni re~e Branxo.

Za kraj, go pra{avme Granit dali mu se ostvaril sonot da ima „BMV Alpina". Niz {ega ni odgovori deka denes „Alpina" e avtomobil za neiz`iveani. Pretpo~ita drugi avtombili. „Imam tri koli i site tri mi se po pola so Branxo", ni re~e Granit vleguvaj}i vo crn „folksvagen pasat", koj epten elegantno mu stoi.

forum.mk | 18 март 2011 | ФОРУМ

65

ФИНЕСА

Рина Влатко Галевски EDEN FILM OD dale~nata 1971 godina so naslov „Ku~iwa od slama” (so Dastin Hofman) mi gi razbudi se}avawata za veli~estvenite filmski osumdeseti godini. Samo dve godini pred „Ku~iwata Sem” Pekinpo go snimi kultniot Divata orda. Dolgo ne stivnuvaa komentarite i analizite za ovie dva filma vo filmskite i esteti~kite labaratorii, pa so golemo netrpenie se o~ekuva{e {to novo }e snimi Pekinpo...

Po~etokov, kako {to dolikuva na mojata profesija, e filmski.

No, vistinskiot motiv be{e {to po tolku godini nikoga{ ne se zapra{av zo{to filmot se vika „Ku~iwa od slama”?

Kone~no ovaa dupka vo mojata simboli~ko - filmska edukacija e popolneta...

Pred 3 godini vo dvorot na kompanijata Sivus i redakcijata na Forum se pojavi edno kutre crno kako yift so malku belo pod vratot. Tipi~na uli~na ispeglana pudlica, onaka neuredna, no mila i so topli crni o~i. I dadovme ime Rina i ja vdomivme. Ako nekade ne va`i sintagmata - te`ok ku~e{ki `ivot - toa e vo slu~ajot na Rina. Dobi veterinarska nega, ku}arka i sekojdnevno obilno hranewe... a duri nema nitu obvrska da lae. Ima i svoja ID karti~ka. ...A Slameni ku~iwa, spored kineskata mitologija se figuri~ki od slama koi vo obredni priliki, koga stopanot }e po~ine, se palat vo znak na vernost kon gospodarot. Koj go gldal filmot na Pekinpo }e ja razbere metaforata.

Denes se u{te e rasprostraneto tolkuvaweto deka kinologijata e nauka za filmot. Ku~iwata ne retko imaat rabota so kinoto, no kinologijata e sepak “nivna” nauka.

Ne{to se potsetiv a ne{to i prepro~itav za ku~iwata niz istorijata i mitologijata. Gi pomnam imiwata Kerber ~uvarot na podzemniot svet kaj starite Grci, pa Anubis, egipetsko bo`estvo so glava na ku~e, vernoto ku~e na Odisej po ime Argos

66

koe{to umira od emocii, pa poznatite filmski yvezdi Lesi, Rintintin ili Betoven.

Spored starite egipetski legendi svetlinata i ognot na lu|eto im gi donelo ku~eto na vrvot na svojata opa{ka kradej}i go od zmijata.

Vsu{nost go donelo bo`ilakot i Golemiot duh. Dodeka tr~alo kon ogni{teto si ja potpalilo opa{kata i zavivaj}i od bolka mu go predalo ognot na eden ~ovek vo poleto.

Ottoga{, ku~iwata postojano maftaat so svoite opa{ki, im ostanal stravot od zapaleniot vrv. Koga ku~eto kone~no se uverilo deka opa{ot ve}e ne mu gori, bilo docna da prestane da ja vee opa{kata. Taka na ku~iwata im ostanala navikata da gi maftaat svoite opa{ki vo znak na radost za{to pove}e ne im se zapaleni.

Legendite za ku~eto od Ju`na Amerika velat deka vsu{nost toa od neboto go ukralo ognot i mu go donelo na ~ovekot. Canis Vetulus (Staro ku~e).

Zatoa ku~iwata se smetaaat i za ~uvari na ognot, na ogni{teto i ne slu~ajno naj~esto dremat na toplo.

Zamislete, Dominikancite go dobile svoeto ime od Domini-canes {to

ФОРУМ | 18 март 2011 | forum.mk

vo prevod e „gospodovi ku~iwa”. Vo egipetskata ikonografija, pak, bile poznati kinokefalite (ku~e~ovecite) a spored drugi veruvawa psi-hopomite se vodi~i na ~ovekot niz temninata na smrtta, otkako prethodno mu bile pridru`nici niz svetlinata na `ivotot.

Kaj Meksikancite ku~iwata sekoga{ gi pridru`uvale mrtvite do ve~noto `iveali{te. Bezbroj se primerite na takvata vernost na ku~eto kon svojot stopan.

Doka`ano e deka ku~eto i ~ovekot `iveat zaedno pove}e od 10 000 godini, a spored fosilnite ostatoci i pe{terskite crte`i vo Asantova gora, vo Rusija.

Statistikata veli deka denes na planetava ima okolu 40 milioni ku~iwa.

Ku~eto go pokriva simbolot na antagonisti~ki aspekti okolu koi ne se soglasile mnogu kulturi. Postoi dualizam vo vrednuvawata na osobinite i toa kako pozitiven i zlokoben aspekt.

Edni gi vospevaat vernosta, prijatelstvoto, seksualnosta, hrabrosta, za{titni{tvoto kon decata...

Drugite gi zemaat kako primarni valkanosta, zavodni{tvoto, agresivnosta, bludni{tvoto (ottamu falusot razgovorno se narekuva ku~e), smrtta...

Sibirskite {amani postojano pokraj sebe imale ku~e i tie veruvale deka e nevozmo`na koegzistencija na ku~e i angel. Zatoa vo ku}a kade {to ima ku~e angeli ne vleguvaat, smrtta gi zaobikoluva doma}inite.

Tatarite veruvaat deka pri sozdavaweto na ~ovekot bog mu doveril zada~a na ku~eto da vnimava na |avolot da ne mu se dobli`i na ~ovekot.

No |avolot go potkupil ku~eto, pa zatoa toa stanalo odgovorno za padot na ~ovekot. Kako nagrada za predavstvoto, |avolot go oblekol ku~eto so krzno, za{to pred toa ku~eto bilo golo.

I ova: U{te vo stariot Rim postoele natpisi - Cave canem - ^uvaj se od ku~e.

Za na{ava slamena i ispeglana pudla Rina ne e potrebna takva tabla.

Taa e Canis Seavus Amicus.