ГОДИНА VII | БРОЈ 285 | 01.04.2011 | 50 ден.
WWW.FORUM.MK
ГОДИНА VII | БРОЈ 285 | 01.04.2011 | 50 ден.
WWW.FORUM.MK
СОДРЖИНА број 285 | 1 април | 2011 Glaven i odgovoren urednik Atanas Kirovski
11 ХАКЕРИТЕ
ГИ ПРАЗНАТ...
Zamenik glaven i odgovoren urednik Marija Divitarova
ПОЛИТИКА 9 ВО ИМЕ НА НАРОДОТ 14 СУДСКА ПОКАНА ЗА 7 ГОДИШНО ДЕТЕ! 30 ИНТЕРВЕНЦИЈАТА ВО ЛИБИЈА...
17 ВРЕМЕ ЗА МЕДИУМСКИ РУШВЕТ 20 КОНСЕНЗУС ЗА КВАЛИТЕТ 22 ТЕШКО ДО СОЦИЈАЛЕН ДЕНАР 25 ГРДОТО ПАЈЧЕ
36 ФУНКЦИОНЕРИТЕ ЛУЦИДНО ГИ ТРОШАТ...
27 МЕСИЈАНСТВО И ДИКТАТУРА ЕКОНОМИЈА 40 КАКО ДА СЕ НАМАЛИ ЕФЕКТОТ ОД СКАПИТЕ ЦЕНИ
50 ЕДЕН СПОМЕНИК
= 200 СИМФОНИИ
42 ИНТЕРВЈУ: АНГЕЛ ДИМИТРОВ, ПОТПРЕТСЕДАТЕЛ НА ОРГАНИЗАЦИЈАТА
НА РАБОТОДАВАЧИ НА МАКЕДОНИЈА (ОРМ): СОЦИЈАЛНИОТ ДИЈАЛОГ Е ПОВАЖЕН ОД ПОЛИТИЧКИОТ 45 ПОЗИТИВНИТЕ ОЧЕКУВАЊА ГИ КРЕНАА БЕРЗИТЕ 46 КАКО ЕВРОПА ЌЕ ЈА ЗАМЕНИ ЛИБИСКАТА НАФТА КУЛТУРА 53 КАДЕ СМЕ? 54 КРИЗАТА НА ИДЕНТИТЕТОТ 56 РАЗГОВОР СО ГОРАСТ ЦВЕТКОВСКИ, АКТЕР: ЗАГРЕАН ЗА СТЕНДАП
Redakcija Vlatko Galevski Petre Dimitrov Kristina Ma~ki} Igor Ivkovi} Silvana @e`ova Toni Dimkov Kristina Ozimec Maja Trajkovska Aleksandar ^o~evski Bojana Dimitrijevska Marija Ili} Frosina Fakova Serjo`a Nedelkoski Vasko Markovski Simeon Serafimovski Miroslav Nikolovski Nadvore{ni sorabotnici Sne`ana Lupevska Bobi Hristov Maja Jovanovska Meri Jordanovska Dopisnici Ilinka Iqoska (Kosovo) Milena Georgievska (Hrvatska) Art direktor Kire Galevski Dizajn Jasmina A. ^a{ule Zoran Gulevski Fotografija Ivana Kuzmanovska Andrej Ginovski Izdava~ Forum plus DOOEL „11 Oktomvri“ 33A, 1000 Skopje Republika Makedonija tel: 02/ 32 30 940; 32 30 941 faks: 02/ 32 30 942 e-mail: info@forum.com.mk Marketing Aleksandra R. Evtimova marketing@forum.com.mk Administracija/finansii Julija Petrovska Pretplata: 2.700,00 denari godi{na 1.500,00 denari {estmese~na pretplata na smetka:
62 ТЕЛЕДИРИГИРАНИ ПАСИН ШОТ УДАРИ ОД АЈС МЕН БОРГ
Forum plus - DOOEL. Skopje, Republika Makedonija Tutunska banka AD Skopje, smetka br. 210060041050180
64 УРБАНИ ЛЕГЕНДИ: КРУГ
Za pretplata vo stranstvo i dopolnitelni informacii na tel: +389 2 / 32 30 940 ili na e-mail: pretplata@forum.com.mk
66 СУПЕРТЕХНО ЛОГИЈА
Pe~ati Datapons Skopje ISSN 1409-6706
За превенција на срцеви и мозочни заболувања
acetilsalicilna kiselina - gastrorezistentni tableti
Таблетите Кардиопирин се обложени со посебен филм кој ја штити слузокожата на желудникот
ТВИТОВИ
Тачи џелат на собранието
Скопјани ќе добијат нова Коцекабана
Otkako stana definitivno jasno deka izbori }e ima, partiskite ma{inerii po~naa da se zagrevaat. A, deka i ovojpat }e prosledime kampawa polna navredi i obvinuvawa, namesto vizii, ve}e signaliziraa so retorikata vo prvi~nite obra}awa do izbira~ite. La`ewe, kradewe, izmama... se del od vokabularot na partiite od makedonskiot kampus. Od druga strana, ne pomalku zapallivi se prvi~nite promocii na centralniot del na kampawite {to }e gi vodat opoziciskite partii od albanskiot blok. Taka, otkako liderot na Nova demokratija Imer Selmani, po~na so obvinuvawa za anti-albanski zagovor vo vrska so popisot, taka i negoviot porane{en sopartiec od DPA, Menduh Ta~i, otkako povtorno vleze so svoite pet pretenici vo Sobranieto, vedna{ po~na so rafalna strelba za najneevropejstvo i najantialbanstvo. E tokmu zatoa, veli Ta~i, toj se vra}a vo parlamentot da go egzekutiral. I zaedni~kiot za Ta~i i Selmani porene{en sopartiec, Rufi Osmani, aktuelen gostivarski gradona~alnik, u{te na promoviraweto na negovata Nacionalna demokratska prerodba po~na so govori za egzekutirawa na Albanci i procesi samo protiv Albanci. Sfatlivo, nivnite paroli se naso~eni kon albanskiot del od elektoratot vo Makedonija. Ama, sepak, dokolku stanuva zbor za sozreani i odgovorni politi~ari, za kakvi {to se pretstavuvaat, treba da im bide jasno deka so ovaa retorika generiraat ~uvstvo na odbojnost kon svoite so`iteli i dr`avata, i gi stesnuva nivnite o~ekuvawa samo vo ramkite na etni~koto trlo. Ili, sepak, stanuva zbor za politi~ka agenda koja ne soodvetstvuva so ona {to deklarativno go pora~uvaat vo odnos na zemjata.
Na kejot od levata strana na Vardar, me|u mostovite „Goce Del~ev” i Kameniot most, se gradi vtorata skopska gradska pla`a, koja }e ja ~ini prstolninata okolu devet milioni denari. Pla`ata }e zafa}a povr{ina od 1.775 metri kvadratni, na koja }e bide postavena urbana oprema, drvena platforma, masi, stolovi i le`alki i }e nalikuva na prvata pla`a koja be{e otvorena minatoto leto. Predvideni se i {ankovi, detsko kat~e, kiosci, bina za odr`uvawe manifestacii, tu{evi, soblekuvalnici i oznaki za zabrana za
Конечно Македонија To~no ~etiri sedmici otkako gi predade akreditivite kaj pretsedatelot \orge Ivanov, {efot na delegacijata na Evropskata unija, Peter Sorensen go izusti imeto na dr`avata vo koja prestojuva Makedonija. Toa se slu~i vo prisustvo na vicepremierot za evrointegracii, Vasko Naumovski i kopretsedava~ot na Me{ovitiot parlamentaren komitet MK-EU, pratenikot Aleksandar Spasenovski pri promocijata na poblikacijata „Da ja zapoznaeme Evropa”, vo skopskoto osnovno u~ili{te „sv. Kiril i Metodij”.
6
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
од Серјожа Неделкоски
kapewe, so koi }e stopanisuva Zdru`enie na ugostiteli „Gradska pla`a 2”, koe, kako i Zdru`enieto na ugostiteli na prvata gradska pla`a, }e pla}aat zakup na prostorot dnevno od pet denari za kvadraten metar, za povr{ina od 500 metri kvadratni. Taka, gradona~alnikot ni Koce Trajanovski u{te edna{ doka`uva deka e na niet cel Vardar da go stori golema pla`a. Mo`ebi pove}eto umuvaat ~umu }e ni se pla`i srede grad, i osobeno {to na niv nema da mo`eme se kapeme, ama sudej}i spored sè, stanuva zbor za vizionerski poteg na Koceta. Za{to kako {to ni trgnal standardot, pove}eto }e se {etame (so)oble~eni ko za na pa`a.
Љубе во лов на лопатари
Христова во јуни ќе суди во „Пајажина“?! Sudijkata Pavlina Hristova }e go sudi predmetot vo slu~ajot „Paja`ina”, a otkako }e go prou~ela obvinenieto, toa }e im bilo dostaveno na advokatite. Toa e odgovorot {to pravnite zastapnici na osomni~enite od firmite od ul. „Pero Nakov” bb go dobija preku mediumite po nivnata zakana deka }e gi otka`at svoite uslugi za klientite. Tie prethodno tvrdea deka zaradi defektot na fotokopirot i drugi tehni~ki problemi sè u{te ne go imaat dobieno obvinenitelniot akt i ne mo`e da podgotvat soodvetna odbrana za svoite klienti. Spored ova, vo normalna procedura toa bi zna~elo deka sudeweto vo koj se obvienti 23 lica za pronevera na pove}e od pet milioni evra, bi mo`elo da zapo~ne vo juni. Se razbira, dokolku vo najskoro vreme obvinenieto bide isprateno do branitelite koi imaat pravo na prigovor od osum dena, a otkako obvinenieto }e stane pravosilno, za 30 dena treba da se zaka`e sudeweto koe, pak, treba da se odr`i vo rok od dva meseca.
Senarodniot brat Qube Bo{koski od site najzapaleno gi o~ekuva novite izbori. Re{en e da ja osvoi, ni pomalku - ni pove}e - vlasta vo Makedonija. Pa, i dosta e pretkampawsko capkawe po kalta niz gradovite i selata. Ne se seti Qube deka ovie od vlasta, sega{na ama i prethodnite, strategiski ne gi pravat pati{tata na periferiite, bezdrugo za narodnite tribuni da ne mo`at da se dobli`at do {irokite narodni masi. Ili, pak, mu dojde navistina na Bo{koski preku glava od klackaweto po xadiwata, ta od Ov~epolsko se provikna prvite lopati da bidat ostaven nastrana od sportskite sali, na primer, i da bile upotrebeni, da re~eme, za pati{tata. Ama izumi Bratot deka ako sega Grujo gi napravi pati{tata, {to }e ostane za nego koga }e pobedi, ete, na izbori i samiot }e se naredi me|u zaslu`nite za ovaa zemja, kako {to veli - lopatari.
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
7
ПОЛИТИКА Народот, веќе добива на цена, бидејќи секој го бара само за избори. Не се може на избори без народ! Избори ќе има на 5 ти јуни! politika@forum.com.mk
Судска покана за седумгодишно дете! Време за медиумски рушвет Тешко до социјален денар Колумна: Месијанство и диктатура
Đ•Đ”Đ˜Đ˘ĐžĐ Đ˜ĐˆĐ?Đ›
Đ’Đž иПо на нарОдОт ĐœĐ°Ń€Đ¸Ń˜Đ° ДивитарОва E, SEGA ve}e mo`e da se zeme zdiv. VMRO-DPMNE i SDSM ja prekinaa igrata na nervi i po celomese~no dovikuvawe, navreduvawe, plukawe, nadvikuvawe, se re{ija da odat na izbori. Toa ne zna~i deka opozicijata }e se vrati vo Sobranie, no so sigurnost }e odi na izbori. Mal ~ekor napred za ~ove{tvoto! Ne se znae {to go natera Branko Crvenkovski da se otka`e od nekoi nelogi~ni barawa, kako na primer ona za mediumskata raspredelba na parite, no nekoi analiti~ari ve}e prokomentiraa deka, ete, barem za mig, uspea da mu go iskomplicira `ivotot na Nikola Gruevski. Osobeno {to i samiot Crvenkovski, tvrdat nekoi, znae{e deka nekoi od barawata {to gi postavi nikoga{ nema da bidat prifateni, ne samo od ovaa, tuku od koja bilo vlast, no ete, uspea da go napravi pointeresen politi~kiot teatar. Sega, vo negoviot prepoznatliv stil na skopski ~alamxija, ĂŹ pora~a na vlasta da donese kakov saka izboren zakon i da napravi kakov saka izbira~ki spisok. Toj }e odi na izbori i }e pobedi, „so silata na narodot". „Jas, ama i ti Branko, znaeme deka gra|anite na ovie izbori }e odberat napredok, namesto tradicija", vrati Nikola Gruevski, povtorno neizbegnuvaj}i da go spomne narodot. A, narodot, ve}e dobiva na cena, bidej}i sekoj go bara samo za izbori. Ne se mo`e na izbori bez narod! Polni im se ustite na politi~arite
vo ime na narodot i za narodot. rite. Da ova e krajno ispolitiziraI dodeka od partiskata govornica no op{testvo, vo koe gra|anite kako na SDSM povikuvaat, neli vo ime na kam{ik vrz svoite ple}i ~uvstvuvanarodot, da se objavat parite potro- at kako pe~e disriminacijata po po{eni za „Skopje 2014", vladeja~kaliti~ka osnova. Velat, taa e naj`eta partija nè zaspiva i nè budi so sè stoka i najmnogu zabele`liva. ona {to go srabotila, vo ime na naPa, ima lu|e ovde koi nemaat partirodot, de. ski kni{ki i ne zavisat od voljata Pa, taka vo onoj reklamen televizina neprikosnovenite partiski liski spot, ~ija cena ostanuva nepozna- deri, ta slepo da veruvaat na {areta, vladata ne potsetuva zo{to granite prikazni koi sekojdnevno ni di, i ~umu se onie novi zgradi povleguvaat vo domovite, nebare prikraj kejot. Gradime, veli, za da spivni pesni za dobra no}. Dobro obezbedime rabotni mesta za majki, se znae koj i {to napravil. tatkovci, ~i~kovci I bidej}i odamna i strini, i gradinarodot prestana Đ?Đľ Đľ така нодОвотон на me, veli, za poda se iznenaduva, dobra idnina na sega site se podgoрОдОт какО ŃˆŃ‚Đž ĐźĐ¸Ń ĐťĐ°Ń‚ na{ite deca. Ete, za vtorata пОНитичарито. Ова Đľ Оп tveni zatoa gradime, vefaza od predizboli vladata. rieto. Onaa ma~na, ŃˆŃ‚ĐľŃ Ń‚Đ˛Đž, вО кОо граѓа Eden prijatel, me dolga, agresivna sre}ava denovive, нито какО ĐşĐ°ĐźŃˆĐ¸Đş врС mediumska kampaŃ Đ˛ĐžĐ¸Ń‚Đľ ĐżĐťĐľŃœĐ¸ Ń‡ŃƒĐ˛Ń Ń‚Đ˛Ńƒ revoltiran od toa wa so spotovi deka {to na novite cr`iveeme vo rozova ваат какО почо Đ´Đ¸Ń ĐşŃ€Đ¸ veni skopski avtosega{nost ili, pak, ĐźĐ¸Đ˝Đ°Ń†Đ¸Ń˜Đ°Ń‚Đ° пО пОНити busi pi{uva „dotakva idnina }e ni nacija od Vladata se nudi. Pa, posetiчка ĐžŃ Đ˝ĐžĐ˛Đ°. ВоНат, Ń‚Đ°Đ° Đľ na RM". Koj u{te go te vo sekoja priĐ˝Đ°Ń˜ĐśĐľŃ Ń‚ĐžĐşĐ° и Đ˝Đ°Ń˜ĐźĐ˝ĐžĐłŃƒ kupuva ova?- mi gradska naselba, veli prijatelot. op{tina i selo. СайоНоМНива Ima li nekoj {to Posetite po gradopa|a na ovie trivite se podrazbikovi? Pa, neli znaat deka avtobusiraat. te se kupeni so na{i pari? Kako moA, sosema dobro znae narodot deka `e da bide donacija ne{to {to sum }e se napravi nekoja sporedna uliplatil?, glasno pra{uva prijatelot. ~ka vo maalo ili nekoj trotoar. ]e Vo me|uvreme, eden drug Fejsbuk ima izbori! prijatel redovno potsetuva deka ne Da, izbori }e ima! Na 5-ti juni. gradi vladata, tuku gradi narodot, Taka, proletva, da go rasipe u`ivaza{to se {to se gradi, se gradi so weto od mirisot na lipite, }e dojde narodni pari. I u{te, dodava, deka temata izbori. Vsu{nost, taa nikone kupuva avtobusi Vladata, tuku na- ga{ ne se izgubi od na{ite `ivoti. rodot, bidej}i, povtorno, tie se pla- Samo sega oblo`uvalnicite za osvoteni od buxetski, narodni, pari. enite prateni~ki mandati se otvoMuabetot mi e, ne e taka nedoveten reni. Pa, licitacijata mo`e da ponarodot kako {to mislat politi~a~ne!
forum.mk | 1 априН 2011 | Đ¤ĐžĐ ĐŁĐœ
9
КОМПЈУТЕРСКИ КРИМИНАЛ
Хакерите ги празнат банкоматите Минатата недела полицијата ја откри првата работилница за изработка на скимери во земјава. Уапси четиричлена организирана група, која со скимери крадела податоци и пари од банкомати. Изработувале лажни платежни картички, со скимер ги снимале податоците од магнетна лента заедно со видео камера за снимање на пин кодови од платежните картички. На овој начин украле близу половина милион денари од Фросина Факова
NAMESTO KR[EWE vrati, prozorci i zakani po `ivot, so razvojot na tehnologijata se razvija i novi vidovi na kriminal. Kradcite se vo tek so novite mo`nosti {to gi nudat kompjuterite. Dodeka go razberete nivniot kriminal, ve}e ste ograbeni. Vo o~ekuvawe na svojata plata,
za koja ste rabotele cel mesec, mo`e da sfatite deka va{ite podatoci od karti~kata se provaleni i deka va{ata plata ili za{tedenoto, go tro{i nekoj drug. Odite sekoj den na bankomat i proveruvate dali vi stignala platata. Sekoj den se razo~aruvate i se nadevate deka sledni-
ot den }e vi bide posre}en. No kolegite ve}e po~nuvaat da ja tro{at svojata plata. Toga{ sfa}ate deka ne{to ne e vo red. Naluteni odite kaj svojot rabotodava~ i pra{uvate zo{to na site im e prefrlena plata osven vam? No, koga doznavate deka i va{ata plata e prefrlena stanu-
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
11
vate svesni deka ste izmameni. Vo bankata ve izvestuvaat deka na va{ata smetka bil napraven priliv, no tie pari se ve}e podignati. Kradcite ne vlegle vo va{ata ku}a, nitu preturale po va{ite raboti, ednostavno, gi ukrale podatocite od va{ata karti~ka i taka ste stanale `rtva na hakerite. Ova sè po~esto im se slu~uva na makedonskite gra|ani koi gi koristat karti~kite. Osven mo`nostite da izvadi{ pari koga saka{, da ne ~eka{ vo banka, dozvolenite minusi, novoto plate`no sredstvo nudi i rizici. Vakov kriminal mnogu lesno mo`e da napravat i obi~nite prodava~i. Mo`e da se slu~i pri napalata da vnesat pogolema suma na pari, a sopstvenikot bez da vidi da ja potvrdi ovaa suma so vpi{uvawe na pinot. Ovoj nov vid na kriminal, kompjuterskiot kriminal, vo poslednite godini se pove}e e vo porast. Minatata godina edinicata za borba protiv komjuterski kriminal realizirala vkupno 56 krivi~ni dela, a prijaveni se vkupno 80 storiteli. Vkupno 13 se bugarski dr`avjani i eden gr~ki dr`avjanin, a ostanatite se makedonski dr`avjani. Naj~esto operirale na bankomati vo Kumanovo, Tetovo, Gostivar, Ohrid, a najmnogu vo Skopje. Samo minatata godina hakerite uspeale da ukradat okolu 22 milioni denari ili 360.000 evra od bankomatite. Vo prvite devet meseci od 2009 godina registrirani se pove}e od 50 krivi~ni dela od oblasta na kompjuterskiot kriminal, a prijaveni se 79 storiteli. Vo sporedba so 2010 godina razlikata ne e mnogu golema. No presvrtot, odnosno razvojot na ovoj vid na kriminal se slu~uva tokmu pred dve godini, vo 2009 godina. Brojot na ovie krivi~ni dela i brojot na storiteli vo sporedba so 2008 godina se zgolemil pove}e od dvojno. Vo 2009 godina hakerite }arile 33 milioni denari, a vo 2008 14,5 milioni
12
denari. Policiskata statistika poka`uva deka vo pove}eto slu~ai, hakerite upotrebile falsifikuvani karti~ki so podatoci od stranski dr`avjani. Podatocite od plate`nite karti~ki naj~esto se kradat so skimeri. Skimerot e elektronski ~ita~, koj gi skenira podatocite od karti~kite {to korisnicite gi vnesuvaat vo ma{inite koga vadat ke{. „Skimerot” se stava na bankomatot. Koga nekoj }e dojde da podigne ke{, naj~esto ne go zabele`uva maliot aparat ili misli deka e del od bankomatot. Za toj period, dodeka klientot ja vr{i transakcijata skimerot gi skenira podatocite, koi potoa mo`at da se koristat za pravewe kopii od kreditnite karti~ki. Naj~esto se upotrebuva zaedno so kamera, koja go snima za{titniot PIN-kod na kreditnata karti~ka koga nekoj }e izvadi pari od bankomat. Podatocite od „skimerot” i od kamerata se ~itaat preku kompjuter. ОТКРИЕНА ПРВАТА РАБОТИЛНИЦА ЗА ИЗРАБОТКА НА СКИМЕРИ Prviot slu~aj koj go proslavi ovoj vid kriminal e akcijata „Ban-
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
komat” vo koja be{e razbiena me|unarodna kriminalna grupa {to se zanimavala so falsifikuvawe na plate`ni karti~ki. Vo ovaa akcija, koja zapo~na u{te vo 2007 godina, be{e uapsen i poznatiot peja~ Sa{o Kaimovski - Panki. Toj padna vo zatvor vo Italija, a drugite makedonski dr`avjani, koi bea del od ovaa me|unarodna kriminalna grupa, operiraa vo zemjava. So flasifikuvanite karti~ki od stranski dr`avjani pazarele po prodavnici vo Skopje, Gevgelija i Negotino. Kupenite proizvodi potoa gi preprodavale. Vo ovaa akcija podolgo vreme be{e sledena me|unarodna grupa koja falsifikuva{e kreditni karti~ki vo Bugarija i gi prazne{e xebovite na Germancite, Italijancite, Grcite, Avstrijcite. Vkupno ukradoa okolu 1,5 milioni evra. Vo ovoj kriminal najpopularni se Bugarite. No, ovoj „biznis” po~naaa da go u~at i makedonskite gra|ani. Dodeka prethodno od bankomatite se vadea pari so karti~ki skiminarani nadvor od zemjava, sega na na{ite hakeri ne im se potrebni Bugarite, po~naa da se snajduvaat sami. Ako gra|anite dosega bea `rtvi na stranski falsifikatori, sega se na udar i od makedonskite. Minatata nedela policijata ja
otkri prvata rabotilnica za izrabotka na skimeri vo zemjava. Uapsi ~etiri~lena organizirana grupa, tetovec, {tipjanec, skopjanec, prilep~anec, koja so skimeri kradela podatoci i pari od bankomati. Voda~ot na grupata za izrabotka na la`ni plate`ni karti~ki nabavil razli~en vid oprema i alatki so pomo{ ~ija izrabotil skimer za snimawe na podatoci od magnetna lenta zaedno so video kamera za snimawe na pin - kodovi od plate`nite karti~ki. Skimerite gi montirale na bankomati na banki vo Skopje, Prilep i Gostivar. Kradele podatoci od vistinski plate`ni karti~ki i podatoci na sopstvenicite na karti~kite. So niv izrabotuvale la`ni karti~ki, taka {to na plasti~ni karti~ki so magnetna lenta gi vmetnuvale podatocite od skimiranite plate`ni karti~ki i vr{ele nelegalni trasnakcii. Na ovoj na~in iscicale okolu 8.000 evra. Otkako bankata primila nekolku reklamacii od sopstvenite klienti za kradewe pari od nivnite smetki, bankata podnela prijava. Pri pregleduvaweto na video zapisite od kamerite postaveni na i okolu bankata policijata zabele`ala podignuvawe pari od strana na nepoznati lica koi se povtoruvaat. Video - zapisite gi otkrile kradcite. Skimerite i la`nite karti~ki
se izrabotuvale vo stan vo Tetovo. „Dosega pove}eto od uapsenite bea bugarski dr`avjani. Koristea podatoci na stranski dr`avjani. Na{ite kriminalci, skimerite dosega gi nabavuvaa od Bugarija, no ova e prvpat vo zemjava da bide otkriena rabotilnica za izrabotka na skimeri”, velat vo MVR. „Krakteristi~no e {to ovaa dejnost prete`no ja rabotat organizirani grupi sostaveni od nekolku lica, nekoj od niv, definitivno, treba da ja poznava elektronikata da znae da raboti so ma{inite, za da se ukradat podatocite od kreditnite karti~ki. Dosega ova be{e uvozen kriminal, se sorabotuva{e so Bugarija, a sega ovaa grupa e makedonska i ne znam dali imale nekoe vlijanie od nadvor me|utoa se doka`a deka mo`at da ukradat 8.000 evra”, veli za Forum kriminologot, Du{ko Stojanovski. КАКО ДА СЕ ЗАШТИТАТ ГРАЃАНИТЕ? Postojat nekolku prakti~ni soveti do gra|anite za da se za{titat od ovoj vid na kriminal. Osven represijata, postojat i nekolku prakti~ni soveti koi gra|anite bi mo`ele da gi upotrebat. „Efikasna za{tita za ovoj vid na kriminal e represijata, {to pove}e da se pronao|aat storitelite. Od
druga strana, gra|anite mora da bidat povnimatelni koga vadat pari od bankomat, posebeno koga go vnesuvaat pin - kodot treba da bidat sigurni deka nikoj ne gi gleda i eventualno i da proverat da ne e postavena nekoja kamera na samiot bankomat. Dobro e da ja pokrijat tastaurata dodeka go vnesuvaat pin kodot zatoa {to so toa spre~uvaat kamerata da go identifikuva pin-ot. Da ne prifa}aat pomo{ od drug ~ovek, ako im se slu~i ne{to so karti~kata, bidej}i golem broj od grupite postavuvaat ~ovek vo blizina na bankomatot”, sovetuva Stojanovski. Se prepora~uva da se koristat bankomatite koi se nao|aat na frekventni i osvetleni mesta, a osobeno onie koi se vo ramkite na bankite, za toa {to tamu obezbeduvaweto e na povisoko nivo. I vo ovoj slu~aj prevencijata e najva`na. Se prepora~uva po~esto proveruvawe na smetkata i dali bankata ima opcija da ve izvesti koga od smetkata }e bidat podignati somnitelni pari. Kaznite za komjuterskite izmami vo Makedonija se usoglaseni spred me|unarodnite akti. Vo Krivi~niot zakonik pi{uva deka sekoj {to }e izmeni, objavi, sokrie, izbri{e ili uni{ti kompjuterski podatoci, ili, pak, koj }e se zdobie so imotna polza, da se kazni so pari~na ili zatvorska kazna od edna do tri godini. Vo Krivi~niot sud vo Skopje za ovie slu~ai ima presudi od 2007 godina, pa navamu. Samo eden slu~aj od oblasta na kompjuterskiot kriminal datira od 2001 godina. Vo ovoj slu~aj se poka`a deka kriminalot ne poznava granici. Dodeka politi~arite sporat, kriminalcite od Balkanot i po{iroko sorabotuvaat, u~at edni od drugi i gi praznat xebovite na gra|anite.
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
13
ПРАВОСУДЕН АПСУРД
Судска покана за 7 годишно дете! Судска покана на име на седумгодишно дете била пуштена и доставена во поштенско сандаче. На поканата пишува да се јави ЛИЧНО. Одговорот на судот е: „Па дали знаете колку многу покани и известувања пишуваат вработените во судот?” од Кристина Мачкиќ DOKOLKU FORUM ne ja vide{e pokanata, sigurno, ~itatelite }e pomislea deka se raboti za {ega. Ova navistina go ima. Sudska pokana na ime na sedumgodi{no dete bila pu{tena i dostavena vo po{tensko sanda~e. Za {okot na roditelite da bide u{te pogolem na pokanata pi{uva da se javi LIЧNO. Na nea ne pi{uva i deka deteto zadol`itelno treba da se javi vo sudot so svojot roditel ili staratel. Skandal, neznaewe, previd ili gre{ka. Kako i da e propust na sudot za koj ne smee da ima pardon. ГРЕШКИТЕ ПОД ТЕПИХ Voznemirenite roditeli preku svoi pravni zastapnici se obidele da doznaat {to se slu~ilo. Deteto, koe e maloletno, nitu mo`e nitu, pak, smee da u~estvuva vo platen promet. Za site pla}awa za potrebite na decata odgovaraat roditelite. Na advokatite im trebalo nekolku dena da otkrijat deka tu`bata vo sudot, vsu{nost, bila za majkata na deteto, a ne za nego. Klop~eto se odmotalo, no voznemirenosta kaj roditelite ostanuva. Forum kontaktira{e so nadle`nite od sudot od kade {to bila pratena pokanata. Od portparolot na sudot Forum dobi vakov odgovor: „Lele, pa od ni{to, a }e napravite slon”. Iako Forum insistira{e sudot da pojasni kako mo`e da se slu~i vakov propust vo sudot, nadle`nite povtorno so ~uden odgovor. „Ni{to stra{no, se napravila gre{ka. Sigurno pisarot zgre{il”. Za pojasnuvaweto i opravduvaweto da bide u{te pouverlivo, odgovorot od sudot be{e: „Pa, dali znaete kolku mnogu pokani i izvestuvawa pi{u-
14
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
vaat vrabotenite vo sudot? Sekako deka ponekoga{ i }e se pogre{i”. Na pra{aweto dali sudot bi pobaral kakva bilo odgovornost za vraboteniot ili sudijata koj zgre{il, sudot pojasni deka nemaat namera da baraat ot~et od premorenite sudski rabotnici. Potoa samo qubezno se ponudija dokolku sakaat roditelite da se pojavat vo sudot i da se najde gre{kata. No, ~umu sega toa? СУДСКИОТ СОВЕТ СЕКОГАШ ИСПИТУВА Za sudskata pokana koja stasala do deteto od Sudskiot sovet, neficijalno, velat deka vakvite slu~ai roditelite treba da gi prijavuvaat vo Sovetot. Чlenovite na Sudskiot sovet postojano ja monitoriraat rabotata na sudiite, no dokolku problemot e kaj drug del od sudskata slu`ba odgovornosta e na {efot na slu`bata i menaxerot na sudot, odnosno Prestedatelot. Od a`urnost i negovata anga`iranost, sudskiot delovnik da se primenuva onaka kako {to e predvideno, zavisi efikasnosta na sudot. Od Sovetot za Forum velat deka na ovoj na~in, vo ovie te{ki vremiwa za sudstvoto, koe e mo`ebi pred najgolemite maki i najgolemi reformi, vakvite slu~ai mo`e namesto da pomognat i toa kako da mu na{tetat na ugledot i doverbata na gra|anite, koja i taka e na mnogu visoko nivo. Tokmu dostavata na sudskite pokani otsekoga{ bila gorliva tema i problem na sudiite. Zakonite postojano se menuvaat i prilagoduvaat do toj stepen duri i da ne se primi pokanata li~no da se smeta deka e uredno dostavena. Dokolku liceto koe treba da bide
До каде стигна светот! Фирма бара сајт да се забрани во Холандија, но од причина што не можат да ја откријат точната локација на неговите сопственици тие ги искористиле Твитер и Фејсбук за предавање на судски покани. По основа на тужбата, основачите на “Пиратскиот залив” треба да се појават пред судот во Амстердам на 21&ви јули. „Интернетот работи и за тие што ги почитуваат авторските права и за тие што ги прекршуваат. Сега тие знаат дека сослушувањето ќе се одржи на 21&ви јули во Амстердам“, изјавил првиот човек на асоцијацијата. Еден од основачите на сајтот кој живее во Банкок, тврди дека не добил никаква покана за судење во Холандија. „Имам Твитер и Фејсбук профили, но немам чуено ништо за тоа“, изјавил тужениот.
Идеја од 2004 година Судските покани покрај двата начини на доставување на рака или по пошта, ќе бидат објавувани и во весник. Таквата објава ќе се смета за валидна, односно странките ќе мора да се јават на суд. Ваква идеја имаше во 2004 година. Ова го предвидуваше новиот закон за Општа управна постапка усвоен од тогашната влада. Со ваквиот начин на огласување требаше да се зголеми ефикасноста на судството, односно да се избегне досегашната практика рочиш& тата да се одложуваат со години поради неуредно доставени по& кани. Законот предвидуваше, откако во весник ќе се објави денот на рочиштето, лицето кое треба да се јави на суд ќе се смета дека ја примил поканата и од тој ден течат роковите за судската постапка. Со овој закон, од Министерството за правда тврдеа дека лицата кои со години ги одложуваат судските процеси конечно ќе мора да се јават на суд, затоа што, во спротивно, обвинетите на суд ќе бидат носени со полиција. Но, законот не успеа.
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
15
Адвокатите да достават e mail адреси Основниот суд Скопје 1 Скопје соопшти дека повеќепати се обра тиле до Адвокатската комора на Република Македонија со барање за доставување на адреси за електронска пошта за сите адвокати запишани во Адвокатската комора како и барање за достава на други податоци од адвокатите потребни за работа на судот. Бидејќи од ноември 2011 година стапува на сила делот од Законот за кривична постапка во однос на електронска достава, а Адвокат ската комора, и покрај дописите и укажувањата на судот, не ги до стави бараните податоци, судот стави соопштение на својата веб страница. Известува дека секој адвокат со писмен поднесок да достави свои податоци и тоа: e mail адреса, седиште на адвокатската канцела рија, број на жиро сметка, банка во која е отворена жиро смет ката, даночен број и телефонски број.
povikano na sud, a ne prima pokana posle tri neuspe{ni obidi, pokanata se ispra}a prepora~ano po po{ta. Na toj na~in pokanata e validna. Vo makedonskata sudska istorija najte{ko pokanite gi primale politi- ~arite. Krivi~nite i gra|anskite parnici od uspe{nata dostava zavisat kolku brzo }e se
16
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
presudat. Se slu~uvalo pokani, pa duri i obvinenija da se davaat pred sudnica, kako {to pred nekolku godini se slu~i so poznat makedonski dr`aven funkcioner. СЕ КАНАТ И УМРЕНИ No, sudot, mnogupati poradi lo{o vodena evidencija, poradi lapsus na sudijata ili poradi gre{ka na daktilografkata, se slu~ilo da pu{ti pokana na po~inato lice, pa duri i da naredi negovo stra`arno priveduvawe. No, ovie gre{ki so novite kompjuterski sistemi koi gi voveduva Ministerstvoto za pravda treba da se svedat na nula. Tokmu reformite na kopjuterskata povrzanost na sudovite i elektronskoto sledewe na predmetite e najgolemata kontrola za rabotata na sudijata i negoviot zapisni~ar. Na 31 mart se proslavuva{e denot na pravosudtsvoto. Ministri, sudii, pretsedateli na sudovi, advokati zboruvaa za pridobivkite na gra|aninot od novoto, reformirano evropsko sudstvo. Reformite na Ministerstvoto za pravda se za sekoja pofalba, no kodot na vrabotenite vo sudovite deka pravdata po evropski standardi ne se samo pi{ani zakoni tuku i smisla za fer, slobodno, transparentno, precizno i to~no napi{an sudski zbor treba da se promeni. Slovoto na toj nepi{an zakon e se i nad sekoj zakon. Eden mlad advokat na svojot Fejsbuk profil napi{a: „Duri i koga ne ste vo pravo, go imate pravoto”. No, {to koga imate pravo, a sudot }e zgre{i?
ИЗБОРНА МЕТА
Време за медиумски рушвет Партииве се караат за изборите како јатрви преку плот за делба на имот. Во таа кавга улогата на свекрва ја имаат медиумите. Снајкиве би биле најсреќни да може „свекрвата“ земја да ја проголта, ама пусто имот вреди, па од петни жили се обидуваат која колку повеќе ќе ` и се умилка и под своја стреа да ја донесе од Боби Христов
MEDIUMITE, POTO^NO televiziite, vo ovaa predizborie stanaa presvrtna to~ka za u~estvoto na najgolemata opiziciska partija na izborite. Opozicijata se `ali deka vlasta ima celosna kontrola vrz mediumskiot prostor i deka bez mediumi-
te od „Pero Nakov", koi se so blokirani smetki poradi slu~ajot „Paja`ina" nemaat minimalni uslovi za fer i demokratski izbori. Vo Makedonija nema precizni istra`uvawa vo kolkav procent mediumskata izborna kampawa vlijae na odlukite
na glasa~ite i nivniot izbor za koja partija }e glasaat. No, podatocite od izborniot monitoring poka`uvaat deka partiite posvetuvaat najmnogu vnimanie i davaat najmnogu pari tokmu za politi~ka reklama i za standardnite snimki od partiskite mitinzi. Vladeja~kata VMRODPMNE na minatite predvremeni izbori potro{ila pove}e od 48 milioni denari na reklami vo mediumite, opoziciskiot SDSM, pak, ne{to pomalku od 29,5 milioni. No, i pokraj ogromnite pari {to se vrtat vo mediumite, finansiraweto na mediumskata kampawa, kako vpro~em i generalno izbornoto finansirawe na partiite, ostanuva siva zona na manipulacii potvrdeni i vo revizorskite izve{tai na partiskite izborni smetki. Dilemata {to opoziciskiot SDSM ja nametna insistiraj}i na baraweto da se stopiraat zakonskite postapki protiv mediumite od „Pero Nakov" e dali na opozicijata, no i site partii, voop{to, mo`at da usoglasat soodvetni instrumenti so koi }e se osigura eden od osnovnite demokratski postulati-fer i pravi~no po-
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
17
krivawe na mediumskite kampawi i ednakov pristap na mediumite do za niv tolku zna~ajniot eter. Forum gi istra`uva{e iskustvata vo pove}e evropski zemji. Soznanijata uka`uvat deka ima mnogu modeli koi toa bi go osigurale, dokolku i opozicijata i vlasta navistina sakaat da gi trgnat racete od mediumite. ФРАНЦУСКО ИСКУСТВО Crvenkovski, se ~ini, deka napravi gre{ka vo ~ekori. Namesto da insistira na „smetkite" i vladinite reklami, koi i onaka so postojnite zakoni se stopiraat od denot na raspi{uvawe na izborite, na masa mo`e{e da stavi nekoe od brojnite iskustva vo evropskite zemji. Na primer, kopija od francuskiot zakon vo koj strogo se zabraneti plateni politi~ki reklami za vreme na izborite, a site oblici na politi~ko reklamirawe se stopiraat tri meseca pred denot na izbori. Gruev-
18
ski toga{, }e nema{e kade da bega. Za is~a{enata makedonska mediumska scena vo koja ima duri 19 televizii koi emituvatt nacionalen signal (pet se t.n. terestrijalni, ostanatite satelitski) spomenuvaweto na francuskoto zakonodavstvo mo`ebi nekomu }e mu nalikuva na {ega. No, ne e. Vo Francija „site oblici na plateno komercijalen oglas preku pe~atot ili od koi bilo audiovizuelni sredstva vo tekot na tri meseca pred izborite, se zabraneti". Dr`avata obezbeduva sloboden pristap na javnite televizii i radio-stanici za politi~ko reklamirawe za vreme na oficijalnata izborna kampawa vo fiksno utvrdeni termini. Taka, sekoj pretsedatelski kandidat, na primer, ima pravo na ednakvo vreme vo tekot na kampawata i toa e fiksno utvrdeno so zakon: 15 minuti na televizija i radio - stanica za sekoj kandidat vo prviot krug i eden ~as vo vtoriot krug. Ova vreme
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
mo`e da se menuva samo so odluka na audiovizuelniot Sovet, koj e nadle`en za sledewe na kampawata i toa se slu~ilo na poslednite izbori koga vo dvobojot Sarkozi-Rojal odobril 45 minuti za sekoj kandidat za prviot krug od glasaweto i 60 za vtoriot krug. Na parlamentarnite izbori, pak, politi~kite partii mo`at da koristat tri i pol ~asa za prviot krug glasawe i 12 ~asa za vtoriot krug. Toj vremenski interval e podelen na dva dela, od koi edniot go koristat partiite od mnozinstvoto, a drugiot partiite vo opozicija. Pritoa, ova e besplatno vreme, platenite politi~ki reklami se zabraneti i vo javnite i vo privatnite televizii. Za sporedba, na poslednite pretsedatelski i lokalni izbori televizijata koja emituvala najmnogu politi~ki marketing vo eter pu{tila 12 ~asa, 47 minuti i 27 sekundi politi~ka reklama. Pritoa, pove}e od polovina od toa vreme - vkupno 7
~asa, 20 minuti i 24 sekundi-bilo zakupeno samo od edna koalicija. Ili na poslednite predvremeni parlamentarni izbori samo na edna privatna nacionalna televizija se emituvani politi~ki reklami i snimki od mitinzi vo vkupno vremetraewe od 23 ~asa 43 minuti i 31 sekunda. Francuskoto zakonodavstvo ima i drugi detali zna~ajni za ednakvosta na partiite vo izborniot natprevar, kako {to e na primer so zakon propi{anata dimenzija na izbornite bilbordi i plakati. Vo Germanija, pak, strogo e ograni~eno vremeto na partiskite spotovi i tie se dvi`at od edna i pol do maksimum dve i pol minuti. Platenoto politi~ko reklamirawe e vsu{nost zabraneto vo pove}eto evropski zemji. Osven Francija na spisokot se i Velika Britanija, Germanija, Irska, [panija, Belgija. Platenata politi~ka reklama ja ima pove}e vo novite zemji ~lenki na EU od porane{niot isto~en blok. No, i tamu kade {to toa e dozvoleno, podle`i na striktna kontrola i va`i edno unificirano pravilo-partiite imaat ednakov
pristap, vo strogo limitirano vreme za najdolga reklama i sekoga{ e po isti ceni za site u~esnici. А, КАКО Е КАЈ НАС? Makedonskoto iskustvo i zakonodavstvo propi{uva ednakov pristap i ceni, no taa zakonska odredba se poni{tuva so druga mo`nost {to ja dava zakonot, a toa e partiite da mo`at da davaat i popust. Zakonodavstvata na evropskite zemji poznavaat i normi za regulirawe na izbalansiranosta vo izvestuvaweto vo redovnite emisii i toa se regulira i preku monitoringot na soodvetni nezavisni tela i so sitemot na samoregulacija na mediumite i po~ituvaweto na profesionalnite standardi vo informiraweto - pra{awe za koe vo Makedonija mnogu mediumi se na tenok mraz. Pozitivni zakonski primeri od tu|ite iskustva ima mnogu. Site imaat nesomneno eden preduslov da se ostvarat, a toa e visoko nivo na demokratska zrelost i kultura, {to na Makedonija ì nedostiga. Kaj nas rabotite se sosema poinakvi. Izbor-
nite kampawi se, ednostavno, vreme za ru{vet. Predizbornata politi~kata debata me|u vode~kite partii vo zemjava odamna nalikuva na kavga na jatrvi preku plot za sè i se{to. Elektoratot e kako kako zaedni~ki imot, a izborite procesna delba, pa jatrvite sekojdnevno si skubat kosi, koja kako pove}e }e prigrabi od „imotot". Piskotnici pritoa najmnogu e~at okolu svekrvata. Po tradicija svekrvata nikoj ne ja saka, ama e i neprocenlivo vredna, oti kaj otide taa tamu pa|a i delot od imotot namenet za starosna nega. Ulogata na svekrvata vo kavgata na na{ive partiski snajki, ja igraat mediumite. Tie bi bile najsre}ni da mo`e „svekrvata" zemja da ja progolta, ama pusto imot vredi, pa od petni `ili se obiduvaat koja kolku pove}e }e ì se umilka i pod svoja strea da ja donese. I vo godinite nanazad nekako i uspevaa da se usoglasat. Te edna snajka edna godina }e ja zeme na „posedok", drugata, pak, druga godina. ^as edna }e ì potturi malku ru{vet za naklonost, ~as drugata. I si `iveeja slo`no. Sè dosega.
МЕДИУМИ
Консензус за квалитет Два проблемa провејуваат околу медиумите во Македонија и во другите земији од регионот: еден е политичкото влијание, а другиот, недостиг од добри и ефикасни закони што ќе го регулираат медиумскиот пазар од Бојана Димитријевска
EDEN OD USLOVITE koi do pred nekolku dena gi ima{e opoziciskata SDSM za da go prekine bojkotot na Sobranieto i da u~estvuva na izbori be{e baraweto za ramnomerna raspredelba na vladinite reklami i kampawi na site mediumi. No, liderot na SDSM, Branko Crvenkovski se otka`a od takvite uslovi i barawa i i pora~a na vlasta da tro{i od buxetot kolku saka za reklamirawe po mediumi. [to vsu{nost bara{e SDSM? Partijata bara{e da se donese zakon za raspredelba na buxetskite sredstva vo mediumite i predlagaa dve alternativi - da se ostvari preku kriterium na ednakvost na mediumite po status ili preku kriterium na nivna gledanost i tira`. Za vladeja~kata partija vakvoto barawe ne be{e prifatlivo. „Toa za nas na~elno ne be{e prifatlivo, me|utoa koga ponudivme, ako e mo`no da utvrdime kriteriumi da zapo~neme takva postapka, uspeavme da najdeme soglasnost. Me|utoa potencirame, za da se dojde do takov zakon i da se utvrdat precizni kriteriumi, za soodnosot na sredstvata koi bi gi dobivale mediumite, bez razlika dali stanuva zbor za elektronski ili pe~ateni, apsolutno e neophodno da ima {iroka javna debata i {iroka javna rasprava vo koja{to }e ima vklu~eno i eksperti i politi~ari, no pred se pretstavnici na mediumite. Za da dojdeme do kvalitetno zakonsko re{enie, a vo isto vreme da imame i brzi i efikasni i demokratski izbori. Potencirame deka sme podgotveni takvata obvrska da ja vneseme vo na{ata izborna programa i po zavr{uvaweto na predvremenite izbori da ja zapo~neme javnata rasprava, vo koja dominantna uloga }e imaat mediumite, a {to }e rezultira so nosewe na eden takov zakon”, izjavi za Forum, direktorot na Centarot za komunikacii na VMRO-
20
DPMNE, Ilija Dimovski. So takov zakon ili takva regulativa, kako {to veli Dimovski, bi se zafatilo mnogu seriozno pole kade {to treba da se razviva demokratijata, slobodata, na~inot na funkcionirawe na mediumite. „Zatoa e neophodno samite mediumi dominantno da u~estvuvaat vo taa rasprava za na~inot na koj dr`avata bi imala mo`nost da pomaga vo idnina, a taa debata, sekako, }e trae podolgo. Vo pe~atenite mediumi polesno e da se utvrdi tira`, spored broj na ispe~ateni i prodadeni primeroci, spored visina na uplaten danok na dodadena vrednost. Me|utoa, vo elektronskite e prete{ko. Treba da se vidi dali vo toj zakon bi se opfatile nedelnici, dnevni vesnici, muzi~ki, sportski televizii, dali }e vlezat veb-portalite. Toa e pre{iroka tema za da mo`e vo tri dena da se regulira”, dodava Dimovski.
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
СЕЛЕКТИВНОСТ ВО ОДНОС НА МЕДИУМИТЕ Poznava~ite na mediumskiot prostor komentiraat deka bez razlika koja i da e partija na vlast, site ja pravat istata gre{ka i oti se vr{i selektivnost na mediumite koga stanuva zbor za javnite kampawi. Del od niv smetaat deka baraweto na SDSM be{e dobra ideja koja bi pridonela za pogolema nezavisnost, objektivnost i sloboda na mediumite i so koja barem delumno bi se namalil problemot so korupcijata na relacija vlast-mediumi. Pretsedatelot na Sovetot za radiodifuzija, Zoran Stefanovski smeta deka mediumite se vo mnogu neramnopravna polo`ba od finansiski aspekt, bidej}i, kako {to veli, toa ne se samo kampawi od javen interes koi besplatno se emituvaat, tuku se kampawi koi se pla}aat so narodni pari. „Koga eden medium gi dobiva tie sredstva, a ostanatite ne, toa zna~i
Dolg e patot do soliden zakon za mediumsko pretstavuvawe na partiite
deka site mediumi nemaat ednakvi startni osnovi. Treba da izbegneme politikata da ja vmetnuvame vo mediumite preku finansiski sredstva. Partiite treba da se kanaliziraat i da ne sozdavaat povolna po~va za korumpiranost na mediumite. Ova e problem koj ne se re{ava so nekolku ~lena od zakon. Ova e pove}e eti~ko, otkolku zakonsko pra{awe, koe navistina vo poslednive meseci predizvika bura. Za da se re{i, politi~kite subjekti treba da sednat na masa i da gi povikaat i mediumite”, veli Stefanovski za Forum. Pra{aweto koe se nametnuva, spored Stefanovski, e dali e neophodno vladino reklamirawe. Kako {to naveduva, toa ne mo`e celosno da se zabrani, osobeno za socijalni kampawi, koi na gra|anite treba da im soop{tat ne{to {to e va`no za niv. Spored nego, raspredelbata na buxetskite sredstva za mediumite treba da se napravi vrz osnova na rejtingot i tira`ot. Komunikologot Safer Tahiri, veli deka Vladata vr{i selektivnost vo izborot na mediumite koi }e gi emituvaat dr`avnite kampawi pla}ani so buxetski sredstva i oti so toa gi stava vo neramnopravna polo`ba. Spored nego, idejata za vakov zakon e objektivna i doa|a vo moment na, kako {to veli, naru{ena mediumska atmosfera. „Ova pra{awe mo`e da se re{i so poseben zakon, no i so izmeni i dopolnuvawa na Zakonot za radiodifuzija. Potrebna e javna debata i site politi~ki partii zaedno so pretstavnici od mediumite da sednat i da go re{at ova pra{awe, se so cel da se izbegne selektivno-
sta”, izjavi za Forum Tahiri. Od aktuelnata vlada negiraat deka ima selektiven odnos kon raspredelbata na mediumite, bidej}i, kako {to poso~uvaat, komercijalnite oglasi na ministerstvata se dobivaat na tender, a postapkata im e prepu{tena na marketing - agenciite. ЗАКОНИТЕ НЕ СЕ ПРИМЕНУВААТ Dva problema provejuvaat okolu mediumite vo Makedonija i vo drugite zemiji od regionot: eden e politi~koto vlijanie, a drugiot, nedostig od dobri i efikasni zakoni {to }e go reguliraat mediumskiot pazar. Vo poslednite nekolku izve{tai na Evropskata komisija vo delot za mediumite ima{e golem broj kritiki, a diplomatite ocenuvaat deka vo Makedonija zakonite se zadovolitelni, no oti ne se primenuvaat. I ova e sekojdnevnata slika: vlasta e na tapet na najmnogu od mediumite, a najmnogu od mediumite na tapet na vlasta. Najmnogu kritiki za reklamnite tro{oci na vlasta, a tie {to gi objavuvaat reklamite molat da gi ima pove}e za{to od toa `i-
veat. A vlasta se obvinuva za javni dolgovi, tokmu od mediumite {to gi sozdavaat tie javni dolgovi. Brisel pora~uva primena na zakonite. Vpro~em, pove}eto ~lenki na Unijata imaat zakon za mediumi, a Sovetot na Evropa odamna insistira na takov propis, za da se stavi red vo mediumskiot prostor. Del od komunikolozite velat deka vo makedonskiot Zakon za radiodifuzija ima nejasnotii, nedore~enosti i dupki. Vo Ministerstvoto za transport i vrski se podgotvuva nov zakon za radiodifuzna dejnost. Osnovnata cel zo{to se menuva Zakonot e implementacija na evropskite direktivi. Za nacrt-zakonot }e ima minimum eden mesec rasprava i toj najmalku dvapati }e bide ispraten do Evropskata unija. Zakonot mora da bide donesen od Sobranieto do septemvri godinava. Zakonodavecot se odlu~i da go zeme hrvatskoto iskustvo kako model po koj }e se raboti. No, spored najavite vo noviot zakon za radiodifuzija nema da ima mesto za raspredelbata na buxetskite sredstva za vladinite kampawi. Takva odredba i takov zakon, vsu{nost ne postoi vo niedna zemja vo svetot.
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
21
ЗАКОНСКИ ИЗМЕНИ
Тешко до социјален денар Со новите измени во Законот за социјална заштита, патот до примање социјална помош станува покомплициран, а корисниците се исплашени дека ќе останат без парче леб заради бирократските процедури од Марија Илиќ
SKOPJANKATA BO@ANA do`ivela vistinski {ok koga na {alterot vo podra~nata edinica na Centarot za socijalna rabota ì ka`ale deka dokumentite koi dosega gi podnesuvala za godi{nata obnova za primawe socijalna pomo{, ve}e ne se dovolni. Osven li~en lekarski naod, potvrda od Upravata za javni prihodi deka nema ekstra prihod, kako i potvrda od Agencijata za katastar na nedvi`nosti deka nema imot na svoe ime, i pobarale eden kup
22
dopolnitelni dokumenti - od nejzinite rodnini. „Ovie dokumenti dosega ne mi be{e te{ko da gi vadam, bidej}i se odnesuvaa li~no na mene. Sega mi baraat da dostavam dokumenti za primawata na moite rodnini, zetovci, sestri. Pokraj toa, baraat fotokopii na nivni li~ni karti, ven~anici, umrenici... Navistina ne razbiram kakva vrska ima seto toa so mene?”, ja raska`uva svojata maka za Forum, Bo`ana G.
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
Otkako ì po~inale roditelite, taa `ivee sama vo sop~e od deset metri kvadratni vo skopskata naselba Kisela Voda, a socijalnata pomo{ od 3.000 denari i e ednistven prihod so koj go turka mesecot. Veli deka e prinudena da bara socijalna pomo{ bidej}i te{ko se nao|a rabota, osobeno za lu|eto koi ve}e ja nadminale ~etiriesetata godina. Bo`ana e vo panika deka poradi toa {to ne e vo mo`nost da gi obezbedi baranite dokumenti }e ja izgubi socijalnata
pomo{ i }e bide prinudena da prosi. „Ne znam kako da vi opi{am, no legnuvam so strav, stanuvam so strav i denot mi pominuva vo is~ekuvawe. Ovie pari mi se edinstvenata mo`nost barem da se prehranuvam. Ako ostanam i bez niv, navistina ne znam kako }e `iveam”, veli Bo`ana. No, taa ne e edinstvena koja se soo~uva so ovoj problem. Vo podra~nite edinici niz Skopje i drugi gra|ani, neinformirani za izmenite vo Zakonot za socijalna pomo{, se soo~ile so istiot problem. Vo podra~nata edinica na Centarot za socijalna rabota vo Kisela Voda potvrdija deka dokolku na podne-
ceduri sè pove}e im go ote`nuvaat `ivotot na najranlivata kategorija gra|ani koi edvaj krpat kraj so kraj i koga ja zemaat socijalnata pomo{.
Informaciite od Agencijata za vrabotuvawe, zaklu~no so 31 januari godinava, velat deka se evidentirani vkupno 322.053 nevraboteni lica. [to zna~i deka skoro sekoj tret vo Makedonija e nevraboten. A, poslednite obraboteni podatoci od Dr`avniot zavod za statistika za
strumi~ani na koi im be{e odzemeno pravoto na koristewe na socijalna pomo{ bidej}i bilo potvrdeno deka imale prihod od sobirawe plasti~ni {i{iwa, staro `elezo ili, pak, sezonski argatuvale. Socijalcite se `alea deka ne e pravedno da ostanat bez socijalna pomo{ poradi dopolnitelni sredstva od iljada do tri iljadi denari koi bile prinudeni da gi zarabotat, bidej}i samo so parite od Socijalno ne se `ivee. Nekoi od niv tvrdea deka poradi dopolnitelna ednokratna pari~na pomo{ za operacii, na primer, go zagubile pravoto na socijalna pomo{.
sitelot na baraweto mu se po~inati roditelite treba da dostavi dopolnitelni dokumenti, za koi zboruva Bo`ana, od bra}ata i sestrite. Dokolku roditelite na korisnikot na socijalna pomo{ se `ivi, toj treba da dostavi i podatoci za onie koi `iveat so nego. Od ovaa podra~na edinica ka`aa deka izmenite vo Zakonot za socijalna za{tita se doneseni vo juli 2009 godina, no podocna po~nale da se primenuvaat. Se ~ini deka birokratskite pro-
2009 godina poka`uvaat deka 54.526 lica koristat socijalna pomo{. Sekoj od niv e dol`en edna{ godi{no da dostavi dokumenti do Centarot za socijalna rabota za da mo`e da prodol`i da zema pari~na pomo{. Nema oficijalni podatoci kolku od niv zasega uspeale da gi dostavat baranite dokumenti i da prodol`at po staro, a kolkumina ostanale bez pomo{ od dr`avata poradi novite proceduri. Vo januari protestiraa okolu 500
Partiite gi koristea socijalcite za me|usebni presmetki, a tie ostanaa da se snao|aat kako znaat i umeat. Kire Pop Trajkov, direktorot na strumi~kiot Centar za Socijalna rabota, za mediumite toga{ re~e deka poradi toa ovie lu|e nema da mo`at da go ostvarat svoeto pravo na socijalna pomo{ vo narednata godina. Pokraj toa, zadol`eni se del od parite {to gi zele da ì gi vratat na dr`avata. Ministerot za trud i socijalna
НЕМА ПОМОШ БЕЗ СИТЕ ДОКУМЕНТИ
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
23
politika, Xelal Bajrami, toga{ izleze so stav deka nema zemja vo svetot kade lice koe ima kakvi bilo drugi prihodi, istovremeno mo`e da ostvaruva pravo na socijalna pomo{. Od minatata esen, Vladata na najsiroma{nite po~na da im dava dopolnitelni 600 denari mese~no, subvencii za potro{ena elektri~na energija. Ovaa suma korisnicite na socijalna pomo{ mo`at da ja dobijat samo ako ja poka`at poslednata platena smetka ili ako donesat smetka deka kupile drva za ogrev. Subvencioniraweto na potro{enata energija se nadovrzuva na postojnata {ema za socijalna pomo{. I povtorno se vra}ame na problemot od po~etokot na prikaznata deka i za ova e potreben dokument. Bo`ana veli deka so nekoi od svoite rodnini se gleda odvreme-navreme, a so del od niv voop{to ne e vo kontakt, taka {to nema nikakva mo`nost da gi obezbedi baranite dokumenti. „Kako da im baram dokumenti za primawata, za imotot, pa toa se ~uvstvitelni raboti {to nikoj ne saka da gi otkriva, a ne pak, da mi gi dade na pismeno. [to e u{te polo{o, so eden del od svoite rodnini voop{to ne sum vo kontakt, taka {to apsurdno e i od niv da baram vakva dokumentacija”, veli Bo`ana. „ИЗМЕНИТЕ СЕ ЗАКОНСКИ“ Forum go pra{a Ministerstvoto za trud i socijalna politika od koga se
24
ovie izmeni vo Zakonot, so koja cel se napraveni i kakvo re{enie nudat za onie koi ne se vo mo`nost da gi obezbedat novobaranite dokumenti? No, ottamu, zanemaruvaj}i gi konkretnite pra{awa, dadoa kratok i neprecizen odgovor koj go prenesuvame vo celost: „Soglasno Zakonot za socijalnata za{tita („Sl.vesnik na RM” broj 79/09 i 36/11) pravo na socijalna pari~na pomo{ ima lice sposobno za rabota i doma}instvo, materijalno neobezbedeno i koe spored drugi propisi ne mo`e da obezbedi sredstva za egzistencija, a pravo na postojana pari~na pomo{ ima lice nesposobno za rabota i materijalno neobezbedeno, koe ne mo`e da obezbedi sredstva za svojata egzistencija vrz osnova na drugi propisi. Vo Zakonot za socijalnata za{tita decidno se utvrdeni uslovite i kriteriumite za ostvaruvawe na pravoto na socijalna pari~na pomo{ i postojana pari~na pomo{, a dodeka so Pravilnicite se propi{uva na~inot na utvrduvawe na sostojbata na prihodite, imotot i imotnite prava i potrebnata dokumentacija za ostvaruvawe na pravoto. Soglasno noviot Zakon za socijalna za{tita, a vo nasoka na namaluvawe na potrebnata dokumentacija i poednostavuvawe i olesnuvawe na postapkata za ostvaruvawe prava od socijalna za{tita, vo site centri za socijalna rabota vo Republika Makedonija dosledno se sproveduvaat nasokite dadeni so uka`uvawe od Ministerstvoto, odnosno, potvrdite za imotnata sostojba i za
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
poseduvawe registrirano motorno vozilo se obezbeduvaat po slu`bena dol`nost od strana na centrite za socijalna rabota so barawe do nadle`nite institucii, do Upravata za javni prihodi i do Ministerstvoto za vnatre{ni raboti. Isto taka, i potvrdite od Agencijata za vrabotuvawe se obezbeduvaat po slu`bena dol`nost so razmena na podatoci”. Ostanuva nejasno zo{to se potrebni dokumenti od rodninite, osobeno ako korisnicite na socijalnata pomo{ ne `iveat so niv i so samoto toa ne gi delat sekojdnevnite prihodi i tro{oci. Spored zasegnatata Bo`ana G. vakvite nelogi~ni barawa i potvrdi od celi semejstva imaat za cel Socijalnoto da go namali brojot na primateli. „Druga pri~ina ne gledam. Sakaat da nè otka~at i da si gi namalat tro{ocite vo Buxetot po ovoj osnov. A, kako nie }e prodol`ime ponatamu bez pari, toa nikomu ne mu e gajle”, konastatira Bo`ana.
ДИСКРИМИНАЦИЈА
umski Komisijata", veli za Forum pretsedatelot na Komisijata za za{tita od diskriminacija, Du{ko Minovski. Smestena e visoko, na vrvot. Komisijata se nao|a na 20-ot kat vo zgradata na Makedonskata radio-televizija. No, ne e pre~ka tolku viso~inata, nitu malata promocija na Komisijata, kolku {to treba da se promeni svesta kaj lu|eto - deka se diskriminirani i deka toa treba da go prijavat. Koga se formira{e Komisijata, golemi zabele{ki imaa nevladinite organizacii na odredbite vo delot za toa koj treba da doka`uva dali imalo ili nemalo diskriminacija. Ona {to e najlo{o re{enie za Ko-
Мали казни за големи проблеми Тужба за дискриминација мо& же да поднесе не само поеди& нец, туку и здруженија и фонда& ции ако сакаат да ги заштитат интересите на групата што ја застапуваат. За оние што по& викуваат или поттикнуваат ди& скриминација се предвидени казни во износ од 400 до 1.000 евра. Толку изнесуваат и казните за оние што ќе го по& вредат достоинството или со& здаваат заканувачка, неприја& телска, понижувачка или за& страшувачка средина, или ако го доведат во неповолна состој& ба лицето што пријавило ди& скриминација или на кој било начин учествувале во постап& ката за дискриминација
Грдото пајче Најновата анкета на МЦМС покажа дека политичка и етничка дискриминација има, но за неа македонските институции никој не ги известува. Според истражување& то, безмалку 90% од граѓаните сметаат дека постои за& честена дискриминација според партиската припадност од Маја Јовановска
„DISKRIMINACIJA?! IMA NA sekoj ~ekor!" „Na ulica, na rabota, na {alter, vo restoranite, u{te na grobi{ta fali, pa i na drugiot svet da znaeme deka }e bideme `igosani". „Denes bez partiska kni{ka i vujko vladika ne mo`e{ da pre`ivee{. Takvo vreme dojde." Vaka odgovaraat gra|anite koga gi pra{av dali se ~uvstvuvaat diskriminirani. Toa ~uvstvo na „grdoto paj~e" go imaat vo sebe, a re~isi nikoga{ ne prezemaat ne{to za da gi
smenat rabotite. Mo`ebi zatoa od po~etokot na funkcioniraweto na Komisijata za za{tita od diskriminacija, od prvi januari ovaa godina, dosega se podneseni samo 12 pretstavki od lu|e koi se po~uvstvuvale diskriminirani. Za pretsedatelot na Komisijata, Du{ko Minovski, malku bile kako brojka, no taman za po~etok. „Dosega imame arhivirano 12 pretstavki i smetame deka toa e relativ- no golema brojka, so ogled deka sè u{te ne sme ja promovirale i medi-
misijata, spored niv, e toa {to gra|anite }e mora da imaat dokazi i fakti ako sakaat da podnesat pretstavka deka bile diskriminirani. Tie smetaat oti toa bi zna~elo deka diskriminiranite treba da napravat sopstvena istraga, da nabavat dokazi i da podnesat pretstavka. „Diskriminacija? Spored mene taa ne postoi. Za `al, taka izleguva. Se dodeka ne vidam odluka, presuda deka nekoj ~ovek so dokazi, crno na belo e diskriminiran, za mene diskriminacija nema", valat ekspertite za ~ovekovi prava. Porane{nata sudijka vo Evropskiot sud za ~ovekovi prava, Margarita Caca Nikolovska, postojano upatuva kritiki na smetka na Ustaven sud, za
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
25
koj smeta deka za celoto svoe postoewe samo edna{ pozitivno se proiznesol okolu konkreten slu~aj na povreda na diskriminacija. Mo`ebi zatoa i gra|anite se pla{at da prijavat koga se diskriminirani, a golem del nitu go prepoznavaat toa, iako im se slu~uva. Statistikite na Narodniot pravobranitel poka`uvaat vakva e sostojbata i koga se raboti za direktna i za indirektna diskriminacija. Minatata godina do nego stignale samo
ПОПЛАКИ Me|u prvite pretstavki do Komisijata bila od tatko od Skopje koj se `alel na diskriminatorskiot odnos od dr`avata. Toj bara, ne samo majkite, tuku i tatkovcite da dobivaat roditelski dodatok za treto rodeno dete. I tie da gi po~uvstvuvaat blagodatite od vladiniot „Bejbi bum", zo{to spored Zakonot za za{tita na decata, majkata dobiva 8.000 denari za tretoto dete, a tatkoto mo`e
Za~uduva~ki malku pretstavki do Narodniot pravobrnitel I. Memeti
Русија изгуби во Стразбур Европскиот суд за човекови права во Стразбур ја осуди Русија по ради дискриминација на Узбекистанец на кој не му била издадена дозвола за престој бидејќи е ХИВ позитивен. Државата на поднесу вачот на тужбата, Виктор Кјутин, треба да му исплати 15.000 евра за претрпена душевна болка. Тој пред осум години се оженил со Ру синка и барал дозвола за престој, но бил одбиен откако тестирања та покажале дека е заразен со ХИВ. Во Русија постои официјален пропис кој забранува издавање на дозвола за престој на серопози тивни странци. Но, Судот оценил дека Кјутин е жртва на дискрими нација поради својата здравствена состојба. 20 pretstavki za diskriminacija. „Kolku gra|anite i instituciite se svesni za diskriminacija, bez razlika dali e direktna ili indirektna, vo ovoj segment treba mnogu da se raboti. Brojot poka`uva deka gra|anite ne ja prepoznavaat diskriminacijata, Narodniot pravobranitel Ixet Memeti.
26
da gi koristi samo vo slu~aj koga e spre~ena majkata. Vo Makedonija gra|anite najmnogu se `alat na diskriminacija pri vrabotuvaweto ili na samoto rabotno mesto po osnov na pol, vera ili politi~ka pripadnost. Ima i vakvi slu~ai. Vospituva~ so zavr{eno visoko obrazovanie koga se javil na
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
Фирма казнета зашто сакала само “шланг” вработени Јужнокорејската Национална комисија за човекови права обвини една компанија за про изводство на електронски де лови за дискриминација на вра ботените, бидејќи вршела при тисок врз дебелите работници да ослабат. Компанијата ќе мора да му пла ти на својот поранешен рабо тник, кој ја тужел, отштета од 4.480 долари. Toj бил ставен во група од петмина дебели службеници, која морала да врши физички активности и била под надзор на шефовите на одделението. Во компанија та се бранeлe дека вработени те се рекреирале на добровол на основа, но Комисијата откри ла електронска пошта во која од службениците се барало од напред да ги потпишат оставки те, во случај да не ослабат онол ку килограми колку што зацрта ле директорите. oglasot za rabotno mesto vospituva~, mu rekle deka go zgre{il telefonskiot broj, bidej}i na toa rabotno mesto primale `eni. „Pretstavkite se odnesuvaat na povredeni prava od rabotni odnosi, sè pozastapeniot mobing, nevrabotuvawe zaradi odredena etni~ka pripadnost, dve pretstavki se od zdru`enie koi gi tretira problemite okolu seksualnata orientacija, ednata e za pi{uvawe na na{ poznat novinar, od homofobi~en aspekt, kako i za u~ebnikot vo koj homoseksualcite se kvalifikuvani kako bolni lu|e", izjavi Minovski. Ako ima{ partiska kni{ka, toga{ ili si so adut v raka ili `igosan ako „drugite" se na vlast. Najnovata anketa na MCMS poka`a deka politi~ka i etni~ka diskriminacija ima, no za nea makedonskite institucii nikoj ne gi izvestuva. Spored istra`uvaweto, bezmalku 90% od gra|anite na Makedonija smetaat deka postoi za~estena diskriminacija spored partiskata pripadnost. A nad 67% na anketata na MCMS izjavile deka sè po~esta osnova za diskriminirawe stanuva i etni~kata pripadnost. Naj~esti oblasti na diskriminacija, spored li~nite isku-
stva na gra|anite, se pri vrabotuvaweto i uslugite na javnata administracija, a osobeno na policijata i zdravstvoto, no i vo kafe-barovite, diskotekite, bazenite i vo obrazovanieto. Poslednata pretstavka koja e podnesena do Komisijata za za{tita od diskriminacija e od Sojuzot na zdru`enija na gra|ani „Mre`a za multikulturno op{testvo" vo vrska so javnite oglasi objaveni vo dnevnite vesnici za izbor na popi{uva~i od strana na Dr`avnata popisna komisija. Spored niv, }e se izvr{i diskriminacija vrz gra|anite vo Republika Makedonija koi pripa|aat na delovite na narodi koi ne se spomenuvaat vo Preambulata na Ustavot i na toj na~in site gra|ani nema da mo`at da gi u`ivaat site zagarantirani prava ednakvo so drugite gra|ani. „@alno e {to i na ovoj popis povtorno igra vesela matematika. Ustavot veli deka jas imam pravo da go koristam maj~iniot jazik. Vo Bitola
mene koj }e me popi{e na vla{ki jazik ako nema popi{uva~?", pra{uva Nikola Babovski, pretsedatel na Demokratskiot sojuz na Vlasite vo Makedonija. „Koga go analiziravme slu~ajot imavme sprotistaveni mislewa. Ja izvestivme i Komisijata za sproveduvawe na popisot. No, spored Zakonot, vo popisnite komisii mo`at da ~lenuvaat samo pripadnici na etni~kite zaednici koi se navedeni vo Preambulata na Ustavot", objasnuva Du{ko Minovski. ДИСКРИМИНАЦИЈАТА ТЕШКО СЕ ДОКАЖУВА Ako prviot ~ekor e da ja prepoznaeme diskriminacijata, za da doka`eme deka sme diskriminirani, e isto tolku te{ko i dolgo, kako koga grdoto paj~e stanuva bel ubav lebed. „Koga Komisijata }e utvrdi deka eventualno ima elementi na diskriminacija kaj odredena pretstavka, dol`ni sme da povedeme postapka
vo koja }e go izvestime eventualniot diskriminator, vo rok od 15 dena da ni odgovori. Ako ne dobieme odgovor vo ovoj rok, poveduvame inicijativa za prekr{o~na odgovornost. Ako se utvrdat elementi na diskriminacija, na diskriminatorot mu se davaat upatstva za otstranuvawe na istite, a ako toj ne postapi vo rok od 30 dena, Komisija toga{ poveduva inicijativa za krivi~na odgovornost. Ako pretstavkata se otfrli, toga{ strankata mo`e da se obrati do nadle`en sud", ja objasnuva procedurata Minovski. Vo me|uvreme, ostanuva da go ~ekame prviot diskriminator so tapija. Onoj za koj Komisijata jasno i glasno }e ka`e deka ne gi po~ituva ~ovekovite prava. Dotoga{ Vladata da vnimava da ne zastane ~asovnikot koj za vreme na kampawata protiv diskriminacija, vo noemvri, go postavi vo Gradskiot park vo Skopje za da gi potsetuva site deka vremeto na diskriminacija treba se promeni so razbirawe.
КОЛУМНА
Месијанство и диктатура Ристо Солунчев DIKTATORSKI re`im! Re~isi i da ne minuva niedna izjava iska`ana od makedonski politi~ar ili novinar od opozicijata bez da se vmetne ovaa floskula kako opis na vladeeweto na aktuelnata vlast. Ako im dozvolite malku pove}e zboruvawe, bez isklu~ok, voobi~aeniot diskurs }e si gi ostvari site svoi potencii i }e se zaokru`i so poso~uvawe na vrskata na sega{noto vladeewe vo Makedonija so minati primeri, Hitler, Stalin, Milo{evi}, no i so sega{ni, Kastro, ^avez, Ahmadinexad, Gadafi. Seto toa povtoruvawe e prosledeno so prirodnata zdodevnost, zemete go primerot na "Mrakovski" i negovite kolumni, site se isti, za toa kako omilena literatura na vmrovcite e "Moja borba". No, {to e problemot na vakviot politi~ki govor? Kako i na sekoj govor, koj pretendira da bide seriozen, mu fali solidna argumentacija, i mu fali apsolutnost, imeno ako imate definicija za ne{to, taa definicija e apsolutna, opfa}a sé, ako Gruevski e diktator po definicija, toga{ mora za sé {to mo`e da se opfati od definicijata, isto taka javno, bez pardon, slobodno-mislitelski da iska`ete toa e diktatura po definicija. Da vidime na {to mislam. Diktatorski mediumski prostor, dostatno e samo mediumskiot prostor da e vakov, pa po nu`nost velite: dikatatura. Kako da ne vi trebaat drugi argumenti. Dali e takov mediumskiot prostor vo Makedonija? Opasnosta koj bilo prostor da stane takov sekoga{ postoi kako nekakva mo`nost po inercija sé da se pretvori vo apsolutna istost. No, da govorite deka mediumite se izraz na diktatorski re`im, a pri toa od elektronskite i pe~atenite mediumi, osven MTV (koja{to pra{awe koj ja gleda), naviva~kiot Sitel, vulgarniot Ve~er, smireniot Kanal 5, seto drugo e bezmalku ostro opoziciski nastroeno, e pau{alno. Vo smisla, ako sekoj den mo`ete na televizija da gi gledate istite desettina lu|e kako ja kritikuvaat vlasta, ili da kupite vesnik vo koj mo`ete da pro~itate analizi za nesposobnosta na vlasta vo site oblasti, a toa trae, vie nemate osnova da proglasite diktatorski re`im. Ako
go navedete A1, pa duri i da gi ignorirate finansiskite problemi, problemot e povtorno apsolutnosta, ako kritikata kauzalno povlekuva diktatorska reakcija, toa bi zna~elo zabrana za emituvawe na Telma, Alfa, konfiskuvawe na ma{ini za pe~atewe na [pic i Dnevnik, zatvorawe na Fokus poradi pubertetskoto opsednuvawe so eden politi~ar na podolg vremenski period, le`ewe v zatvor za urinirawe vrz Triumfalnata porta, za zasnovana kritika po vesnik i sli~no. Poimot na suptilno diktatorstvo e besmislen, oti ili imate sloboda da kritikuvate vlast ili nemate, treto ne postoi. Ako ste slobodni toa da go pravite i imate pari za vesnik, diktatorstvo nema po definicija. No, ajde da im pomogneme vo argumentacijata, ili da ja dovr{ime do kraj. Da go dovr{ime diskursot, da ja doiska`eme re~ta. Problemot na diktatorstvoto nesomneno implicira sedi{te na li~na sueta i frustracii vo detstvoto, no i vo siot `ivot, kako ishodi{te. Seta kapitalisti~ka kompetitivnost go investira ovoj del od na{iot antropolo{ki supstrat, frustraciite: samo isfrustriran ~ovek e podaten za kompetitivnosta, i tuka navistina ne gledam razlika me|u politi~arite vo Makedonija. Na site im pre~i kritika, oti gi frustrira. No, diktatorstvoto, mi se ~ini, e pove}e vo vrska so sindromot na mesijanstvoto. No, i tuka nemate osnova samo aktuelnata vlast da ja proglasite za diktatorska. Borbata za spas na narodot od ovaa vlast e isto taka mesijanstvo, imeno, sfa}awe deka samo vie ja znaete vistinata za toa {to na va{iot narod mu e potrebno, i deka site {to ne mislat kako vas se glupavi, prosti, selani. Ili ste na nivo na obrazovaniot establi{ment na SDSM ili ste na nivo na neobrazovanite i fa{izoidni vmrovci. Ako sega ne glasam za SDSM sum prosta fa{isti~ka tolpa. Solun~ev e komuwara, pa e vmrovec, treto nema - taka vreskaat site po sekoj moj javno izre~en stav. No, {to tuka govori za dve razli~ni na~ela, jas gledam edno isto. Zo{to Obama ne e diktator, a ^avez e, a i dvajcata se legitimno izbrani na demokratski izbori? Vo Kuba le`ite vo zatvor ako kritikuvate, vo SAD ste vo mediumski pritvor, pa duri i da ste Noam ^omski. Vo Kuba zdravstvoto i obrazovanieto se besplatni, vo SAD seto toa ~ini. Zo{to bi trebalo da proizleze deka SAD ne se diktatorski re`im, a Kuba da, a pri-
toa, prvite, niz kapitalisti~ka logika, ti ja uzurpiraat slobodata na pravoto na lekuvawe i obrazovanie, niz obrazovanieto indoktriniraj}i te deka nivniot sistem e kraj na potragata na ~ove{tvoto po idealno op{testvo. Potem povtorno mesijanstvoto. Gruevski saka da bide mesija na sopstveniot narod, Kastro si ja qubi Kuba, Ahmadinexad nikade vo politi~koto dejstvuvawe ne govori za toa deka toj go na{ol idealnoto op{testvo, idealnata civilizacija i kultura, koja{to sega mora, makar i nasila, da im se nametne na site. Imate lokalen mesijanizam i imate globalen. Diktatorstvoto proizleguva od sindromot. No, kade imate vistinsko diktatorstvo, apsolutno po definicija? Samo ako nekoj sebesi sam se napravi politi~ki mesija za celiot svet, povtoruvam, celiot svet. Samo toga{ na~eloto e izvedeno do kraj. Onoj {to saka da ja vladee Makedonija, e tro{ka vo sporedba so onoj {to saka da go vladee celiot svet. A, kako se vladee celiot svet? Prosto: pravite vojna tamu kade {to sakate da bidat isti kako vas, da mislat kako vas, da `iveat kako vas. Tvrdeweto deka site ne samo {to treba da mislat kako vas, tuku i da posakuvaat da bidat kako vas, eroti~no, zdravorazumski, patolo{ki, na sekoe nivo da prifatat isti zakoni, va{ite civilizaciski modeli kako edinstveni modeli za civiliziranost voop{to, vo sprotivno }e mora da ras~istite so niv, seto toa e definicija za diktatorska svest. Da napravite site da se pla{at od sankcii. Bombardiraweto na suvereni zemji e diktatorstvo proizlezeno od ~ista jezuitska logika. Zabranet internet na lokalno nivo, koj vladee pove}e: onoj koj{to vladee so prostor na koj nema internet, ili onoj koj preku internetot go vladee siot drug prostor? No, koj vo Makedonija koj govori za diktatorski re`imi, zapadnoevropskiot centrizam (amerikanskiot e samo izvedenica od evropskiot) vo negovata apsolutnost }e go nare~e diktatorski? Nikoj! Toga{ ili treba da ve vratat vo u~ili{te za da ve nau~at da se doiska`uvate, da u~ite logika za pravilno da zaklu~uvate, ili seto toa go znaete, a mol~ite. Vo toj slu~aj, dragi moi, vie ste samo obi~ni mivki. (Avtorot e docent na Institutot po filosofija)
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
29
Интервенцијата во Либија: демократија или бизнис? Франција и Велика Британија го предводеа притисокот за интервенција во Либија, додека Италија се обидуваше да “закочи”. Интересите на Париз, Рим и на Лондон за водење војна во Либија не се исти, а Либија има различна тежина за секоја од нив
ФРАНЦИЈА Francija be{e najglasniot zagovornik na intervencijata vo Libija. Francuskiot pretsedatel Nikolas Sarkozi si go postavi sobiraweto na me|unarodna koalicija za vodewe vojna protiv Libija kako svoja glavna cel, a Francija be{e i predvodnik vo priznavaweto na legitimnosta na privremenata vlada na buntovnicite. Francuskiot interes za intervencija vo Libija spa|a vo dve kategorii: doma{nata politika i
30
vnatreevropskite relacii. Prikaznata za doma{nata politika e prili~no jasna. Na po~etokot na nemirite na Bliskiot istok, Pariz be{e premnogu baven vo priznavaweto na legitimitetot na demonstrantite. Vsu{nost, toga{nata francuska ministerska za nadvore{ni raboti, Mi{el Alio - Mari na tuniskata vlada ì ponudi oficijalna pomo{ vo spravuvaweto so demonstrantite. Tri dena podocna, dolgogodi{niot tuniski pretsedatel Zine el Abedin ben Ali be{e prisi-
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
len da ja napu{ti zemjata. Podocna be{e otkrieno deka Alio Mari Bo`iknite praznici gi minala vo Tunis i vo tekot na patuvaweto koristela privaten mlazen avion na eden biznismen blizok do re`imot na Ben Ali, a so koj nejzinite roditeli vo toj moment pregovarale za mnogu vnosna zdelka. Celata taa epizoda izleze mnogu zasramuva~ka za Pariz i na me|unaroden i na doma{en plan, poradi {to na krajot Sarkozi be{e prisilen da ì dade otkaz na Alio - Mari i da ja zameni so vetera-
not Alen @ipe. Zgora na toa, Pariz mora da misli na ogromnoto muslimansko malcinstvo vo zemjata, vklu~uvaj}i i prili~no golema grupa tuniski dojdenci od okolu 600.000 lu|e. Ovoj del od francuskata javnost be{e osobeno kriti~en kon na~inot na koj Pariz se odnesuva{e kon krizata vo Tunis. Francuskata intervencija ne e samo preterano nadomestuvawe za po~etnoto katastrofalno spravuvawe so toa {to Evropa sega go smeta za napliv od barawa za demokratizacija na arapskiot svet. Sarkozi, kako {to e poznato, ~estopati koristi agresivna nadvore{na politika za da si ja poka~i ili odr`i popularnosta doma. Na primer, vo avgust 2008 godina, toj se obide i uspea da postigne dogovor za prekin na ognot pome|u Rusija i Gruzija, iako nikoj ne go pokani da bide mirovnik. Po finansiskiot krah vo septemvri 2008 godina, toj povika na nov „Breton Vuds" (sistem na me|unaroden finansiski poredok, vospostaven vo sredinata na 20-ot vek pome|u najgolemite industriski sili na svetot). I dodeka za ostatokot od svetot „Super Sarko" se ~ini premnogu impulsiven, pa duri i aroganten, doma vakvite potezi drasti~no mu ja krevaat popularnosta, barem kaj onie poddr`uva~i koi mu ostanaa verni. Na Sarkozi dobro bi mu do{lo toa, bidej}i pretsedatelskite izbori se za ne{to pove}e od edna godina, a toj zaostanuva ne samo zad najverojatniot kandidat na socijalistite, tuku i zad kandidatot na krajnata desnica, Marin Le Pen. Negovite poddr`uva~i po~nuvaat da gravitiraat kon Le Pen, koja naporno rabote{e da go ubla`i ultradesni~arskiot imix na nejziniot tatko. Toa bi mo`elo da ja pottikne partijata na Sarkozi da izbere drug kandidat pred da bide premnogu docna, osobeno sega koga negoviot premier, Fransoa Fijon, dobiva sè pove}e popularnost. No, vlogovite vo ovaa igra za Francija se mnogu pogolemi od doma{nata politika. Francija, isto taka, se obiduva da ja povrati svojata uloga na voeno najsposobna evropska sila. Ova stana osobeno va`no poradi nastanite vo Evropskata unija vo izminative 12 meseci. U{te od koga zapo~na krizata so suverenite dolgovi vo evrozonata vo dekemvri 2009 godina so iskompliciranoto gr~ko ekonomsko propa|awe, Germanija se obiduva da ja iskoristi mo}ta na svoeto „~ekmexe" za da gi
preoblikuva evropskite institucii po svoj }ef. Ova se istite institucii koi Francija so mnogu napor gi dizajnira{e vo tekot na i neposredno po Studenata vojna. Tie treba{e da ja zgolemat francuskata mo} vo Evropa, a podocna na Berlin da mu se ponudat inicijativi koi cvrsto bi ja vrzale Germanija za EU na na~in od koj i Pariz bi imal korist. Germanija se potrudi Francija da bide dobro informirana za reformite vo tekot na celiot proces, pa duri kancelarkata Angela Merkel {u{ka{e so Sarkozi pred donesuvaweto na sekoja golema odluka. Sepak, ova ne uspea da go sokrie faktot deka Pariz mora{e da istrpi pogolemo nazaduvawe i da prifati pogolem del od germanskite odluki „zdravo za gotovo", od neophodnosta da sprovede `estoki merki za {tedewe, {to dovede do ogromni demonstracii vo oktomvri 2010 godina, pa sè do re~isi celosno otstapuvawe na Berlin na kontrolata vrz novite mehanizmi za spas, osmisleni da im pomognat na potkleknatite ~lenki na evrozonata. Ova pomestu-
vawe ne mina nezabele`ano kaj francuskata javnost i za~estija kritikite kon Sarkozi deka se pretvoril vo pion na Merkel. Ottamu, intervencijata vo Libija e na~in povtorno da ì se nametne na Evropa, a osobeno na Germanija, faktot deka Francija sè u{te e predvodnik na kontinentot za nadvore{nopoliti~kite i voenite pra{awa. Toa e poraka koja veli deka ako Evropa saka da bide sfatena seriozno kako globalna sila, }e ì bide potrebna francuskata voena mo}. Bliskata sorabotka na Francija so Velika Britanija, isto taka, e obid u{te pove}e da se razvie voeniot sojuz pome|u London i Pariz, formaliziran na 2-ri noemvri 2010 godina, kako protivte`a na sè poseopfatnata ekonomska i politi~ka mo} na Germanija vo Evropskata unija. Vo nametnuvaweto na svojata sila, Pariz bi mo`el da go prisili Berlin i samiot da stane ponapaden. So samoto sprotistavuvawe na francusko-britanskiot konsenzus za Libija, Berlin ve}e poka`a nivo na nametlivost i nezavisnost vo na-
Sarkozi `estoko se obiduva da se oslobodi od imixot na obi~en pion na Merkel
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
31
dvore{nata politika kakva {to nemame videno ve}e podolgo vreme. Vo odredena smisla, Francija i Britanija povtorno ja igraat ulogata na kolonijalni velesili od 19ot vek, vo obid da ja proektiraat svojata mo} i da si gi za{titat interesite nadvor od evropskiot kontinent, dodeka Berlin e ostaven zaglaven vo Skagerak (strate{ki morski pat koj vodi kon Balti~koto More) i koncentriran na izgradbata na Mitteleuropa (germanski naziv za Centralna Evropa). [to se odnesuva do interesite vo Libija, Francija gi ima mnogu, no i takava sostojba mo`e da se podobri. Najgolemata francuska energetska kompanija „Total SA" raboti vo Libija, no ne na takvo nivo kako italijanskata ENI, pa duri ni kolku germanskiot „Vinter{al". Imaj}i gi predvid ogromnite i re~isi neistra`eni rezervi na energensi, francuskite energetski kompanii mo`at da profitiraat od toa {to }e im pomognat na buntovnicite da dojdat na vlast vo Tripoli. No, ona od {to Pariz dosega najmnogu profitira{e e proda`bata na oru`je i voena oprema. Pome|u 2004 godina koga Evropskata unija go ukina embargoto za oru`je za Libija - i 2011 godina, Tripoli od Pariz kupil oru`je vo vrednost od okolu polovina milijarda dolari, pove}e otkolku od koja i da e evropska dr`ava. No, vo 2010 godina italijanskata vlada dojde mnogu blisku do sklu~uvawe dogovor za voeni zdelki vredni pove}e od milijarda dolari i se ~ine{e deka odnosite pome|u Rim i Tripoli go prezemaat primatot nad francuskite napori pred da zapo~ne intervencijata.
zemjata, dodeka Kameron, pak, be{e na pat niz dr`avite od Persiskiot zaliv. Podocna, buntovnicite zarobija tim za diplomatska bezbednost na britanskata Specijalna vozdu{na slu`ba (Special Air Service - SAS), ispraten na diplomatska misija da vospostavi kontakt so antigadafievskite sili vo isto~na Libija, i toa zatoa {to ne go najavile svojot prestoj vo zemjata. Zatoa, Velika Britanija e mnogu motivirana da si go povrati vodstvoto vo intervencijata, po glavno haoti~nite prvi nedeli od vostanieto. Isto taka, i kaj niv, kako i kaj pove}eto zapadni dr`avi, postoi ~uvstvo deka deceniite na tolerirawe i profitirawe od arapskite diktatori privr{uvaat i deka narodot vo Velika Britanija pove}e nema da tolerira takvi dejstvija. London ima u{te eden mnogu biten interes: energijata. Britanskiot energetski magnat „BP" nema svoe proizvodstvo vo Libija, iako postigna dogovor so Tripoli za dup~ewe novi kopneni i morski izvori, vo ramkite na dogovorot vreden milijarda dolari, potpi{an vo 2007 godina. Pregovorite za ovie koncesii se odolgovlekoa, no sepak bea potpi{ani otkako {kotskata vlada vo avgust 2009 godina se soglasi da go oslobodi osudeniot bomba{ za „Lokerbi" (eksplozijata na bomba vo amerikanski pat- ni~ki avion nad {kotskoto selo Lokerbi vo 1988 godina, Abdel Baset alMegrahi) vrz osnova na humanitarni pri~ini. Se o~ekuva{e toj da umre od rak na prostata vo rok od nekolku meseci od negovoto oslobo-
duvawe, no toj sè u{te e `iv i `ivee vo Tripoli. Laburisti~kata vlada, koja be{e na vlast vo toj period, se najde na udarot na silni kritiki poradi osloboduvaweto na al-Megrahi. Britanskite mediumi {pekuliraa, ne sosema neto~no, deka odlukata pretstavuvala obid da se pottikne proizvodstvoto na „BP" vo Libija i da se podobrat odnosite pome|u London i Tripoli. „BP" vo 2009 godina najavi deka }e investira 20 milijardi dolari vo proizvodstvoto na nafta vo Libija, vo tekot na narednite 20 godini. Katastrofata na izvorot „Makondo" vo Meksikanskiot zaliv vo maj 2010 godina ja napravi strategijata na „BP" i na London u{te poitna. Vo 2010 godina, SAD vo vkupnoto proizvodstvo na „BP" na hidrokarbonati u~estvuva{e so edna ~etvrtina. Katastrofata ja ~ine{e „BP" 17,7 milijardi dolari vo zagubi, a kompanijata mora{e da formira i fond za ot{teta, vreden dodatni 20 milijardi dolari. Procenkite za potencijalnite natamo{ni zagubi povrzani so istekuvaweto variraat pome|u 38 i 60 milijardi dolari, so {to idninata na „BP" vo SAD stana mnogu nesigurna. Nesre}ata, isto taka, ì ovozmo`i na konkurencijata na „BP" da se pobuni i za idnite morski operacii na „BP", vo {to predvode{e italijanskiot minister za nadvore{ni raboti, Franko Fratini, koj pobara da se soprat site operacii na „BP" vo Libija dodeka ne bide kompletirana istragata za „Makondo". Ova barawe be{e i pove}e od o~igleden obid na italijanskata „ENI" da gi popre~i naporite
ВЕЛИКА БРИТАНИЈА London ne be{e tolku agresiven vo turkaweto na intervencijata vo Libija kako Francija, no sepak be{e na ~elo na koalicijata. Za Velika Britanija, komponentata na doma{nata politika ne e tolku silna, kako {to se energetskite interesi. Vladata na britanskiot premier Dejvid Kameron prvi~no se najde pod `estoki kritiki poradi toa {to bila mnogu bavna vo izvlekuvaweto na britanskite gra|ani od Libija. Nik Kleg, zamenik-premier i lider na koaliciskata Liberal-demokratska partija, be{e na zimski odmor vo [vajcarija koga zapo~na krizata, a podocna na eden novinar mu prizna deka „zaboravil" deka ja vodi
32
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
London se nadeva debelo da naplati za qubeznosta kon buntovnicite
na „BP" vo Libija. Kone~no, London mo`e najmnogu da dobie od otstranuvaweto na Gadafi ili od sojuzni{tvoto so buntovni~kata vlada na nekoj vid polunezavisna dr`ava na istokot na Libija. Bez nikakvo proizvodstvo na nafta vo Libija i so proda`ba na oru`je koja daleku zaostanuva zad taa na Francija i Italija, Velika Britanija mo`e da ima zna~itelna korist od novoto rakovodstvo vo Tripoli ili duri i samo vo Bengazi. ИТАЛИЈА Italijanskite borbeni avioni koi operiraat nad Libija na 22-ri mart uspeale da ja blokiraat libiskata vozdu{na odbrana „bez da istrelaat nitu eden kur{um", soop{ti toga{ italijanskoto voeno vozduhoplovstvo. Toa {to Italija go istaknuva vozdr`uvaweto da strela vrz libiskite sili ne e slu~ajnost - toa e del od italijanskata strategija da go ubla`i svoeto u~estvo vo intervencijata vo Libija, poto~no da u~estvuva vo evropsko-amerikanskata intervencija, bez pritoa da gi napadne trupite na nekoga{niot blizok sojuznik, Moamer Gadafi. Italija mo`e „mnogu pove}e da zagubi" od operaciite vo Libija otkolku koja i da e druga u~esni~ka vo koalicijata. Italijanskiot biznis, energijata i nacionalnata bezbednost se pod silno vlijanie na idnata sudbina na Libija. Geografski, Italija e edna od najbliskite evropski zemji do Libija, so toa {to ostrovot Lampedusa, omilena destinacija za migrantite koi begaat od nemirite vo Severna Afrika e na samo 225 kilometri od bregot na Libija. Italija, isto taka, ima mnogu podlaboki vrski so Libija otkolku koja i da e druga evropska dr`ava, imaj}i predvid deka sega{na Libija e porane{na kolonija na Italija. Sli~no kako i Germanija, Italija stana obedineta evropska sila duri kon krajot na 19-ot vek i vleze vo „tepa~kata" za afrikanskite kolonii duri otkako Francija i Britanija ve}e gi zemaa najdobrite teritorii. Pustiot pojas na zemja vo Severna Afrika, to~no otsprotiva na Sicilija sè u{te bil dostapen i Italija zapo~nala da gradi sfera na vlijanie vo ona {to sega e Libija, no toga{ bea tri oddelni dr`avi: Tripolitanija, Sirenajka i Fezan. Italija izvr{i invazija vrz teritorijata vo 1911 godina, no otporot na vostanicite vo Sirenajka
trael do 1930-te godini. Italija gi izgubi svoite afrikanski kolonii po Vtorata svetska vojna. No, poradi geografskata bliskost i poznavaweto na lokalnite sostojbi, Italija ne se stesnuva{e da prodol`i da raboti so Libija vo povoenata era. Energetskata kompanija „ENI" po~na so eksploatirawe na energensite vo Libija vo 1959 godina, nikoga{ ne si zamina, duri i koga ostatokot od Zapadot vo 1980te godini gi prekina odnosite so Gadafi poradi negovata povrzanost so teroristite. Posvetenosta na Libija ì ovozmo`i na Italija da sklu~i mnogu vnosni zdelki za energensite i za proda`ba na oru`je vedna{ {tom Gadafi go otfrli terorizmot vo 2003 godina. Denes Libija vleguva so 15 procenti vo vkupnoto proizvodstvo na „ENI" na hidrokarbonati, so proizvodstvo na nafta od 108.000 bareli dnevno i proizvodstvo na priroden gas od 8,1 milijarda kubni metri vo 2009 godina. „ENI" poseduva golem broj energetski postrojki vo Libija, vklu~uvaj}i go i cevkovodot „Grinstrim" na zapadot na zemjata, ~ija izgradba ~i-
ne{e okolu 6,6 milijardi dolari. „ENI", isto taka, ima udeli i vo drugi vnosni koncesii za eksploatirawe na nafta, vklu~uvaj}i go i naftenoto pole „Buri", najgolemoto morsko nao|ali{te vo Mediteranot, locirano vo neposredna blizina na Tripoli. Iako „ENI" ima postrojki i na istokot na zemjata, pregledot na nejzinite postrojki uka`uva deka najgolemiot del od niv, i najvnosnite, se na zapadot na zemjata, na teritorija koja sè u{te e pod kontrola na vladata. Italija be{e i glaven snabduva~ na Libija so oru`je po ukinuvaweto na embargoto za kupuvawe na oru`je vo 2004 godina. Od toga{ navamu, Italija na Libija ì prodala oru`je vo vrednost od okolu 500 milioni dolari, {to e ne{to pomalku od ona {to od Libija vo ovoj sektor go zarabotila Francija. Ako se zeme predvid deka vkupniot izvoz na oru`je od Italija vo 2009 godina be{e samo edna ~etvrtina od onoj na Francija, za Rim zdelkite so Libija pretstavuvaat mnogu pogolem procent od vkupnata proda`ba. Zgora na toa, Italija be{e vo pro-
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
33
Francuski lovec od tipot "Rafael" poletuva vo akcija
ces na pregovori so Libija za natamo{ni 1,05 milijardi dolari vredni voeni dogovori pred da zapo~nat nemirite. Vo toa be{e vklu~en i ogromen dogovor za bezbednosni sistemi za pograni~nite slu`bi so firmata „Finmekanika" i dogovori za izgradba na brodovi so „Inetrmarin SPA", vredni 600 milioni dolari. Libija e i mnogu bitna za italijanskata nacionalna bezbednost, zaradi imigrantite od Afrika. Samo vo 2008 godina, preku 40.000 imigranti se obidoa ilegalno da vlezat vo Italija. I samiot Gadafi pridonel kon vakvata situacija koga se otka`a od panarabizmot i se svrte kon panafrikanizmot i ja olabavi viznata politika za zemjite od subsaharska Afrika. So toa Libija stana tranziten centar za imigrantite kon Evropa. ПРИФАТЛИВИ ИЗЛЕЗНИ СТРАТЕГИИ Nakratko, Velika Britanija i Francija treba da zemat predvid dve glavni to~ki vo smisla na toa koja bi bila najadekvatnata strategija za tekovnata intervencija. Prvo, kolku nivnata javnost bi mo`ela da go progolta toa Gadafi da ostane na vlast po zna~itelnoto ocrnuvawe, koe ja opravda i samata intervencija? Za volja na vistinata, Pariz i London, vo posledniov period se
34
povlekoa malku od tvrdeweto deka voenata intervencija ima za cel da go otstrani Gadafi, no taa umerena retorika mo`e da im bila nametnata so kritikite od vnatre vo koalicijata deka go nadminale mandatot daden od ON. Britanskiot sekretar za odbrana Liam Foks na 21 mart izjavi direktniot napad vrz Gadafi od strana na koaliciskite sili e „mo`nost". Vtoro, dali Francija i Britanija }e bidat zadovolni so re{enie koe }e mu ovozmo`i na Gadafi da se povle~e na zapadot na Libija, a buntovnicite da ja prezemat kontrolata na istokot? Velika Britanija i Francija bi mo`ele da go progoltaat toa re{enie zatoa {to i taka }e profitiraat od nivnata poddr{ka za buntovnicite od istokot i preku proda`ba na novo oru`je i preku zdelki so regionot prebogat so nafta. Za Italija, pak, situacijata e mnogu pokomplicirana, zatoa {to }e bide ostavena sama da se spravuva so navredeniot Gadafi neposredno otsprotiva Mediteranot. Italija, pak, u`iva{e vo privilegiranite odnosi koi gi ima{e so Gadafi, od energensite, preku zdelkite za nabavka na oru`je, pa do toa da bide glavna destinacija za investiciite na Gadafi. Opu{tenite delovni relacii mu ovozmo`ija na Rim da sklu~i dogovor so Libija so koj gi obezbedi morskite pristapi do Italija od naplivot na begalci.
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
No, momentalnata situacija e mnogu rizi~na za Italija. Zamenata na Gadafi so nepoznat re`im }e dovede do nekontroliran protok na imigranti i nesigurno delovno opkru`uvawe. Negovata zamena so rakovodstvoto na buntovnicite, koja tolku ja posakuvaat Britanija i Francija, za Italija nosi i ogromna zakana za italijanskite interesi. No, rizi~no e i u~estvoto vo koalicijata, zatoa {to na krajot Gadafi mo`e da ostane na vlast i da saka da ì se odmazdi na Italija. Zgora na seto toa, evropskite koaliciski partneri ne si veruvaat me|usebno. Rim e ubeden deka London i Pariz ja potkopuvaat dobrata italijanska pozicija vo Libija, koja Rim ja grade{e so decenii. Ottamu, Italija saka da se osigura deka }e ima vlijanie vrz idniot razvoj na situacijata vo Libija i zatoa tolku silno se zalaga{e NATO da ja prezeme komandata vrz operaciite, so toa {to komandniot centar bi bil smesten vo Neapol, so {to bi mo`el odblisku da gi kontrolira „detalite". Bidej}i evropskite partneri na Italija, o~igledno, ne sakaat na Gadafi da mu go zadadat odlu~uva~kiot udar, Rim mora da ima predvid deka Gadafi mo`e i da ostane na vlast, pa duri samo vo zapadniot del na zemjata. Zatoa Rim mora da bide del od koalicijata, za da bide otstranet od Libija od noviot re`im vo slu~aj Gadafi celosno da bide otstranet, no so zadr{ka, za da gi za{titi svoite postrojki vo zapadniot del na zemjata ako Gadafi ostane. Problemot so vakviot plan na Italija e vo sekojdnevnata promenlivost na situacijata na terenot i vo faktot deka nejzinata sposobnost i natamu da nastapuva so zadr{ka sekojdnevno se namaluva, kako {to London i Pariz sè pove}e se zbli`uvaat so buntovnicite, a Gadafi stanuva se poneprijatelski raspolo`en kon zapadnite zemji. Te{ko e da se zamisli deka na krajot Italija }e bide celosno otstraneta od Libija. Geografskata blizina i dolgogodi{nata istorija na vme{anost vo zemjata zna~at deka Rim, od erata na Kartagina, pa se do dene{na Libija, sekoga{ imal udel vo toa {to se slu~uva vo Severna Afrika. Pra{aweto koe sega si go postavuva Rim e kolku }e bide vnosno idnoto vlijanie na Italija vo reonot prebogat so energensi?
ЕКОНОМИЈА Функционери луцидно ги трошат народните пари Државниот завод за ревизија изминативе години многупати укажал дека политичките функционери трошат илјадници евра на кафеански сметки, на патувања во странство, на незаконски вработувања и незаконски јавни набавки, а сепак многу се ретки случаите во кои ревизорските наоди се повод за истражна и за судска постапка ekonomija@forum.com.mk
Социјалниот дијалог е поважен од политичкиот Најголема слабост ни е економскиот раст Ирска три години во рецесија Како Европа ќе ја замени либиската нафта
СИТЕ ФИНТИ ЗА ПРАЗНЕЊЕ НА ДРЖАВНАТА КАСА
Функционерите луцидно ги трошат народните пари Државниот завод за ревизија во изминативе години многупати укажал дека политичките функционери трошат илјадници евра на кафеански сметки, на патувања во странство, на незаконски вработувања и незаконски јавни набавки, а сепак многу се ретки случаи0 те во кои ревизорските наоди се повод за истражна и за судска постапка од Владимир Николоски
PETNAESET ILJADI EVRA potro{ile vo op{tina [uto Orizari vo tekot na 2009 g. za uslugi vo mobilnata telefonija, iako vrabotenite vo op{tinskata administracija ne koristele slu`beni mobilni telefoni. Kontrolata na Dr`avniot zavod za revizija poka`a deka do april 2009 g., 18 lica koristele uslugi od mobilen operator na smetka na op{tinata i napravile dolg kon eden od mobilnite operatori vo iznos od 33.000 evra. Od april istata godina brojot korisnici na mobilni uslugi
36
na smetka na Op{tinata bil namalen na 10, no op{tinskata administracija nema informacii koj gi koristel tie telefoni. Ova e samo eden primer od stoticite naodi na dr`avnite revizori za nedoma}insko i nezakonsko tro{ewe na parite od buxetite na op{tinite, ministerstvata i drugite dr`avni institucii. Dr`avniot zavod za revizija vo izinative godini mnogupati uka`al deka politi~kite funkcioneri tro{at iljadnici evra na kafeanski smetki, na patuvawa vo stran-
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
stvo, na nezakonski vrabotuvawa i nezakonski javni nabavki. Iako revizorite vo nivnite izve{tai mnogu ~esto naglasuvaat deka stanuva zbor za nezakonsko tro{ewe na parite na gra|anite, mnogu se retki slu~aite vo koi revizorskite naodi se povod za istra`na i za sudska postapka. СЕ КРАДАТ И КЛИМА УРЕДИ Od revizorskite izve{tai {to bea objaveni izminative desetina dena
Namesto da {tedi potro{il iljadnici evra na renovirawe na kabinetot
mo`e mnogu lesno da se vidi deka gradona~alnicite, ministrite i vrabotenite vo drugi institucii ne vodat kojznae kakva gri`a za zapazuvawe na regulativata pri tro{eweto na javnite pari. Od op{tinskite i od dr`avniot Buxet se tro{at pari na sè i se{to, a ima slu~ai koga od evidencijata na instituciite nedostigaat i materijalni dobra. Takov e slu~ajot so op{tinata [uto Orizari. Imeno, iljadnicite evra potro{eni za mobilni telefoni se samo mal del od nedoma}inskoto rabotewe {to go konstatirale revizorite. Op{tinskata administracija preklani vo MVR prijavila kusok na osnovni sredstva. So popisot od 2008 g. op{tinarite evidentirale deka nedostigaat vozilo „pasat", mobilni telefoni, klimi i kompjuteri vo vrednost od okolu 22.000 evra. Za niv bil zadol`en porane{niot gradona~alnik Erduan Iseni. Komisijata za popis dostavila zapisnik do porane{niot gradona~alnik, koj trebalo da donese odluka ili re{enie za zadol`uvawe odgovorni lica {to }e go nadomestat kusokot, me|utoa gradona~alnikot voop{to ne postapil po zapisnikot. Revizorite utvrdile i deka
toj vo dekemvri 2008 g. sklu~il dogovor za ottu|uvawe dve vozila „reno laguna" i „lada niva" vo vrednost od okolu 3.700 evra. Za ovaa proda`ba na op{tinskite vozila ne bila sprovedena licitacija, nitu, pak, parite bile uplateni na smetkata na op{tinata. ФРЧАТ НАГРАДИ Od posledniot izve{taj na DZR za rabotata na op{tina ^air vo tekot na 2009 g. mo`e da se vidi deka od kasata na op{tinata bile isplateni pove}e od 26.000 evra za nagradi za vrabotenite, bez da se po~ituva zakonskata regulativa. Vo op{tinata Centar, pak, se delele poka~uvawa na plati retroaktivno. Imeno, Vladimir Todorovi}, kako gradona~alnik na op{tinata Centar, vo avgust 2009 g. na vrabotenite im podelil okolu 31.000 evra na ime zgolemuvawe na plati za prvite {est meseci od go-dinata. Vo juli 2009 g. bila donesena odluka za zgolemuvawe na bo- dot za presmetka na platite na vrabotenite. So re{enie na gradona~alnikot ovaa odluka bila sprove- dena retroaktivno, {to, spored revizorite, ne e
vo soglasnost so zakonskata regulativa. Osven za nagradi, funkcionerite ne gi `alat dr`avnite pari ni za pomin vo kafani, nitu pri nabavkite. Dobar primer za toa e revizorskiot izve{taj za rabotata na Ministerstvoto za lokalna samouprava. Revizorite minatata nedela otkrija deka ministerot za lokalna samouprava Musa Xaferi vo tekot na 2009 g. potro{il nad 13.000 evra na renovirawe na ministerskiot kabinet, i toa na novi PVC-prozorci, na nov mebel i na grade`no-za-naet~iski uslugi bez da raspi{e oglas za javni nabavki. Revizorite konstatirale deka za renovirawe na kabinetot bile sprovedeni tri postapki za sobirawe ponudi bez objavuvawe oglas, pri {to vo trite slu~ai dogovorite za nabavka bile sklu~eni otkako bila zavr{ena rabotata. Pri kontrolata na raboteweto na Ministerstvoto, revizorite utvrdile i neregularnosti pri izbor na Agencija za privremeno vrabotuvawe, a za nabavka na stoki i uslugi vo vrednost od nad 27.000 evra voop{to ne bile sprovedeni postapki za javni nabavki. Naedno, vo tekot na 2009 g. za reprezentacija od kasata
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
37
na Ministerstvoto bile isplateni re~isi 25.000 evra, pri {to za pogolem del od fakturite nema opis na osnovata za pla}awe, a kaj del od ispla}awata voop{to ne mo`e da se utvrdi datumot na izvr{enata usluga. Pri detalna kontrola na tro{ocite za reprezentacija, revizorite utvrdile deka stanuva zbor za isplata na iljadnici evra za ugostitelski uslugi kaj eden ili pove}e ugostiteli. Naj~esto smetkite gi odobruval ministerot ili negoviot zamenik, pritoa bez da navedat so koja namena bile ispla}ani pari za ugostitelski uslugi. „Sekojdnevno pla}awe ugostitelski uslugi bez navedena namena ne e regulirano vo re{enieto za koristewe na sredstvata nameneti za reprezentacija i go zgolemuva rizikot od nenamensko i neekonomi~no tro{ewe na buxetskite sredstva", se veli vo revizorskiot izve{taj. ПРЕПЛАТЕНИ СПОМЕНИЦИ Vo DZR pri kontrola na rabotata na op{tina Centar konstatiraa propusti i kaj postapkite za izrabotka na skulpturi {to se ve}e postaveni ili doprva treba da se postavat vo centralnoto gradsko podra~je. Vo 2008 g. op{tinata Centar raspi{ala konkursi za izrabotka na idejni re{enija i modeli za pove}e monumentalni skulpturi (Voin so fontana, Gemixiite, sveti Kiril i Metodij, Karpo{, Car Samuil, Padnati heroi za Makedonija, Osnova~i na VMRO, Makedonski braniteli, Pravoto zasedanie na ASNOM, Carot Justinijan Prvi i Metodija Andonov ^ento). Vo tekot na 2008 i 2009 g. za izrabotka na ovie dela, i toa za idejni re{enija, modeli i leewe vo bronza i izrabotka vo mermer bile sklu~eni dogovori vo vrednost od okolu 7,8 milioni evra. Od niv, nad 3 milioni evra bile nameneti za avtorite {to gi izrabotile delata, a preostanatite 4,8 milioni evra bile za leewe vo bronza ili za izrabotka vo mermer. Revizorite istaknuvaat deka golem propust pri postapkata za dodeluvawe i izrabotka na ovie pametnici e toa {to ima golema razlika me|u presmetkovnata vrednost spored koja bile raspi{ani oglasite i vrednosta na sklu~enite dogovori. Presmetkovnata vrednost spored koja odborot za podigawe spomen-obele`ja na op{tinata Centar gi raspi{al oglasite za idejni re{enija iznesuvala ne{to pove}e od 800.000 evra, a potoa bi-
len operator bila po~nata vo 2009 g., a dogovor ne bil sklu~en i vo tekot na 2010 g. Odgovornite vo AEK se pravdale deka ne sprovele postapka za javna nabavka za ovie uslugi poradi toa {to ne postoele soodvetni standardni kriteriumi za ocenuvawe na ponudite na operatorite. „Nesproveduvawe nabavki vo iznos od 66.000 evra go doveduva vo pra{awe ekonomi~noto i racionalnoto koristewe na sredstvata na agencijata", se veli vo revizorskiot izve{taj. НИКОЈ НЕ ГИ ЕСАПИ РЕВИЗОРИТЕ Vo Agencijata za elektronski komunikacii „ne ~ule" za antikriznite merki
le dodeleni dogovori vo iznos od nad 2,2 milioni evra. „Nerealno utvrdenata presmetkovna vrednost vo konkursnite uslovi sozdava rizik od neu~estvo na odredeni avtori vo konkursnata postapka i namalena konkurentnost", se veli vo izve{tajot. Vo op{tina Centar gi demantiraa naodite na revizorite. НИШТО ОД АНТИКРИЗНИТЕ МЕРКИ Revizorite otkrija i deka sprotivno na antikriznite merki na Vladata za {tedewe na buxetskite sredstva, vo Agencijata za elktronski komunikacii bez soodvetni kriteriumi bile podeleni 18.000 evra za nagradi na vrabotenite, a 30.000 evra bile potro{eni za dnevnici za slu`beni patuvawa, pri {to licata {to patuvale ne se vozdr`ale od koristewe hoteli od povisoki kategorii od dozvolenoto so uredbata za izdatoci za slu`beni patuvawa. Voedno, AEK kupila dr`avni zapisi vo vrednost od nad 21 milion evra, iako toa ne bilo predvideno so finansiskiot plan na agencijata. Spored revizorite, so plasiraweto sredstva vo dr`avni zapisi se namaluva nezavisnosta na agencijata. Revizorite utvrdile i deka bile koristeni uslugi na eden fiksen i na tri mobilni operatori, bez da bide sprovedena postapka za javna nabavka. Postapkata za nabavka na uslugi od fiksen operator bila sprovedena vo juli 2009 g., a dogovor bil sklu~en duri vo dekemvri istata godina. Postapkata za mobi-
Na prsti mo`at da se izbrojat slu~aite koga Javnoto obvinitelstvo povelo krivi~na postapka vrz osnova na revizorskite naodi. Obvintelite se pravdaat deka revizorskite naodi po avtomatizam ne zna~at deka vo odreden slu~ai ima prostor za krivi~na postapka. Iako revizorite vo izve{taite za rabotata na odredena institucija davaat mislewe dali ima nezakonsko ili nenamensko koristewe sredstva toa retko se zema kako povod ili dokaz za otvorawe postapka vo koja bi se barala krivi~na odgovornost. Profesorot po krivi~no pravo Nikola Tupan~evski veli deka re{enie za vakvata sostojba gleda vo mo`nosta dr`avnite revizori da davaat kvalifikacii na delata {to gi otkrivaat. „Za `al, ne postoi dobra sorabotka me|u instituciite obvrzani da sorabotuvaat - Uprava za javni prihodi, Dr`aven zavod za revizija i MVR. Potrebni se promeni za da se zgolemi nadle`nosta na Dr`avniot zavod za revizija. Bi trebalo revizorite da mo`at da davaat kvalifikacii, na primer, deka e izvr{eno krivi~no delo zloupotreba na slu`beno ovlastuvawe pri konstatirani zloupotrebi so javni nabavki. Revizorite znaat to~no do kade e prekr{ok, a kade po~nuva krivi~nata odgovornost na odgovornite lica. So ova, vo start }e se olesni postapuvaweto na drugi organi po nivnite naodi",objasnuva Tupan~evski. Porane{niot dr`aven revizor Metodija To{evski veli deka ne e nova idejata revizorite da imaat nadle`nost da davaat kvalifikacii na delata konstatirani pri kontrolite. „Takvata ideja be{e napu{tena, no }e mora da se razmisli vo taa nasoka ako se saka efikasnost",veli To{evski.
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
39
ИНТЕРВЕНТНИ МЕРКИ ИЛИ ДОЛГОРОЧНИ СТРАТЕГИИ
Како да се намали ефектот од скапите цени Експертите сметаат дека Владата треба да интервенира со одредени мерки за да го ублажи ефектот од зголемувањето на цените. Првенствено поради тоа што Владата и Народна банка во економските проекции за годинава не ги вклучиле растечките движења на цените на храната и енергенсите во светски рамки. Оттука нивните проекции за умерена инфлација според експертите се премногу оптимистички од Даниела Михајловска Василевска
LEBOT, ZEJTINOT, [E]EROT, strujata, mesoto, zelen~ukot se del od proizvodite koi od po~etokot na godinava imaat trend na poskapuvawe. Naj~esto, zgolemuvaweto na cenite se opravduva so porast na cenite na surovinite od uvoz, {to, pak, kako pri~ina go ima svetskiot trend i dvi`ewata na svetskite berzi. Na kraj seto toa rezultira so zgolemuvawe na opasnost od pogolema inflacija ili pogolemo optovaruvawe na semejniot buxet. No, ona {to e u{te pozagri`uva~ko e deka najavite za dvi`eweto na cenite na proizvodite vo naredniot period isto taka ne se optimisti~ki. Spored poslednite statisti~ki podatoci, rakovoditelite ocenuvaj}i ja ekonomskata sostojba na firmite konstatiraat deka vo sledniot period }e se o~ekuva novo zgolemuvawe na cenite na proizvodite. Brojkite na Dr`avniot zavod za statistika poka`uvaat i deka se namaluva pobaruva~kata za makedonskite proizvodi nadvor. Tokmu tuka ekspertite i ja lociraat opasnosta od novo zgolemuvawe na cenite na proizvodite. Doma{nata pobaruva~ka, pak, ostanuva so ist
40
procent na vlijanie. Ima li mo`nost da se zapre porastot na cenite na proizvodite? ИНТЕРВЕНТНИ МЕРКИ Na kratok rok ne mo`e mnogu da se napravi, smeta Abdulmenaf Bexeti, profesor na fakultet na Jugoisto~na Evropa. No ona {to e bitno, spored nego, e deka dr`avata treba da ima dolgoro~ni strategii so koi se predviduvaat i vakvi situacii. „Posebno treba da se ima strategija kako da se reagira osobeno koga se slu~uvaat turbulencii vo zemjite od koi sme uvozno zavisni i kon koi e naso~en izvozot. Vo konkretniot slu~aj Makedonija ima nekolku izvozni partneri", poso~uva Bexeti. Spored nego, ona {to e klu~no {to na reakciite na svetskite berzi Makedonija kako zemja nema prostor da reagira, bidej}i toa se slu~uvawa {to se nadvor od na{a kontrola. Smeta deka vo vakov slu~aj edinstveno mo`e da se donesat politi~ki odluki. „Voobi~aeno se pravat strategii za dvi`ewe na cenite", veli Bexeti.
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
Profesorot Bexeti poso~uva dva instrumenta so koi mo`e da se vlijae. „Prvata opcija e da se primeni modelot na povraten inflatoren danok, so cel da se ubla`at eksternite {okovi. Vladata sozdava rezervi od inflatorniot danok (preku zgolemen priliv na DDV poradi poskapeni proizvodi). Kolku i da se trudat pretstavnicite na Vladata da objasnuvaat deka vo Buxetot nema zgolemeni prilivi po osnov na DDV, samiot fakt {to cenite se zgolemeni, zna~i deka e zgolemena i dano~nata osnovica za pla}awe danok. Ottuka, i prihodot po toj osnov e mnogu pogolem", poso~uva profesorot. Vtorata opcija na kratok rok e mo`no posegnuvawe so subvencionirawe na socijalnite sloevi, preku regulacija. „Albanija primeni merka so koja sekoj mesec na sekoe semejstvo socijalen slu~aj }e mu nadomesti po 10 evra za potro{ena elektri~na energija. Sli~ni merki mo`e da prezeme i makedonskata Vlada. No o~igledno e deka kaj nas nema volja toa da se napravi", veli Bexeti. Makedonskata vlada ve}e po~na so primena na ovaa merka. Pred nekolku broja „Forum" pi{uva{e tokmu na ovaa tema. Koga pobaravme od Ministerstvoto za trud i socijala objasnuvawe kako se realizira merkata, konkreten odgovor ne dobivme. Zasegnatite gra|ani, pak, velat deka ovie pari docnat, a nekoi voop{to ne gi ni dobivaat. Profesorot Van~o Uzunov od fakultetot Sv. Kiril i Metodij poso~uva deka definitivno treba da se ponudat nekoi merki. „Pra{awe e samo koi }e bidat i kolku }e traat", veli toj. I Uzunov poso~uva dva modela
na intervencija. Spored prviot, treba da se reagira so stokovite rezervi, a spored drugiot so izmeni na konkretni zakoni za administrativno utvrduvawe na cenite koi se bitni za `ivotniot standard. „Ona {to e mnogu va`no e da se analizira pri~inata za porastot na cenite", veli Uzunov. Spored nego, sè zavisi od golememinata na vlijanieto na svetskite ceni vrz porastot na cenite vo doma{nata ekonomija. Na primer, cenite na naftata navistina variraat, no posle politi~kite slu~uvawa vo Libija sè e poinaku. Cenata na naftata duri i se namaluva na svetskite berzi. Profesorot veli deka ima mo`nosti da se intervenira vo cenata na naftata, konkretno vo strukturata na cenata, bidej}i taa e sostavena od nekolku komponenti: osnovna cena, nadomestok za `ivotna sredina, za stokovi rezervi na nafta i nafteni derivati, akciza, ddv i mar`a za trgovcite. „Kolku pove}e se docni so interventnite merki, tolku e polo{o. Sekoe docnewe ~ini pari i mo`e da predizvika negativen efekt", deciden e profesorot Uzunov. КОЛКАВА ЌЕ БИДЕ ИНФЛАЦИЈАТА? Statisti~ki godinata po~na so in-
flacija od 3,2%, iako proekciite na Vladata koga se kroe{e Buxetot za ovaa godina bea deka taa }e se dvi`i me|u 2 i 3 %. Profesorot Miroqub [ukarov veli deka statisti~kite podatoci potvrduvaat deka najlo{oto po~nuva tokmu na ovoj na~in. Inflacijata ne mo`e da se spre~i. Mo`e da se intervenira samo so dobra socijalna politika. Spored nego, vo uslovi koga inflacijata raste dr`avata ne treba da intervenira preku stokovite rezervi, tuku naprotiv istite da gi zgolemuva. Edinstveno {to obezbeduva podobra devizna likvidnost, poso~uva profesorot [ukarov, e faktot {to cenite na repromaterijalite rastat, raste izvozot pobrzo od uvozot, se sozdava devizna likvidnost, imame pove}e denari vo optek, a mo`en e i rast na kamatite. Zo{to ekspertite smetaat deka treba da se intervenira? Prvenstveno poradi toa {to Vladata i Narodnata banka vo ekonomskite proekcii za godinava ne gi vklu~ile raste~kite dvi`ewa na cenite na hranata i energensite vo svetski ramki. Ottuka nivnite proekcii za umerena inflacija spored ekspertite se premnogu optimisti~ki. Vladata zasega nema da intervenira so dr`avnite rezervi, poso~i ministerot za finansii, Zoran Stavre-
ski. ,,Vo oddelni periodi zavisno od dvi`ewata na svetskite berzi, odredeni ceni na odredeni proizvodi mo`e da odat nagore, bidej}i Makedonija e mala, otvorena ekonomija, izlo`ena na site vlijanija. No vo celina nema opasnost od predizvikuvawe visoka inflacija ili inflacija {to }e ja destabilizra makroekonomskata sostojba vo zemjata", veli ministerot. Samo vo poslednite tri meseca cenata na osnovnite prehranbeni proizvodi se zgolemija i za 50 %. Najmnogu poskapea masloto za jadewe, lebot i del od zelenite proizvodi. Pred poskapuvawe se i proizvodite od meso i prerabotuva~kata industrija. Vo uslovi na drasti~en rast na cenite na surovinite, prerabotuva~ite o~ekuvaat deka konzervnite proizvodi }e poskapat i do 20 %. Pri~inata ja lociraat vo zgolemenite proizvodstveni tro{oci. Od po~etokot na sledniot mesec se najavuvaat povisoki ceni kako za uvoznoto june{ko i svinsko meso, taka i za toa od doma{no proizvodstvo i toa za okolu 30%. Pri~inata za poskapuvaweto na mesoto e ista i za uvoznicite i za doma{nite proizvoditeli-skapata dobito~na hrana, ~ija cena za pomalku od polovina godina skokna za pove}e od 100%.
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
41
ИНТЕРВЈУ
Foto: Ivana Kuzmanovska
Ангел Димитров, потпретседател на Организацијата на работодавачи на Македонија (ОРМ)
Социјалниот дијалог е поважен од политичкиот За мене лично, социјалниот дијалог има исто, а можеби и повисоко значење од политичкиот. Ако Владата сфати дека има потреба од социјален дијалог, тогаш ќе биде добро за сите, вели во интервју за „Форум" претставникот на работодавците од Петре Димитров
Forum: Na koe nivo e socijalniot dijalog vo Makedonija? Dimitrov: Denovive vo javnosta se prisutni mnogu diskusii za toa dali imame ili nemame politi~ki dijalog. No mnogu malku se zboruva za socijalniot dijalog. Za nego mo`ete da pro~itate samo vo godi{nite izve{tai na Evropskata komisija, vo dva reda vo koi stoi deka socijalniot dijalog e na nisko nivo i deka treba da se podobri. Za mene li~no, socijalniot dijalog ima isto, a mo`ebi i povisoko zna~ewe od politi~kiot, bidej}i gi opfa}a najsu{tinskite odnosi vo dr`avata: odnosot pome|u rabotnicite i rabotodava~ite i odnosot pome|u primawata i standardot na gra|anite. Tokmu zatoa centralno mesto vo na{eto rabotewe vo periodot {to sledi }e ni bide izdignuvaweto na zna~eweto na socijalniot dijalog na potrebnoto nivo. Va{evo zdru`enie dosega uspea da sklu~i osum kolektivni dogovori na
42
nivo na nekolku sektori i kolektivniot dogovor na nivo na celoto stopanstvo. [to novo se slu~uva na toa pole? Nie sme rekorderi vo kolektivnoto pregovarawe vo zemjava i imame reprezentativnost vo nekolku stopanski granki i na nivo na dr`ava. So toa, sepak, gi nemame postignato na{ite celi. Toa e `iva materija, koja postojano se menuva. Kolektivnoto dogovarawe ne e samo prepi{uvawe odredbi od Zakonot. Aktuelniot Zakon za rabotni odnosi, na pr., e prereguliran i ne ostava mnogu mo`nosti za kolektivno dogovarawe, kako na pr. vo delot na prekuvremena rabota, rabotewe/nerabotewe na praznici, stapki na pridonesi, godi{ni odmori...{to se najnormalni raboti koi bi trebalo da mo`e da se reguliraat so kolektiven dogovor. Vo ovoj Zakon imame i apsurdi od tipot deka rabotnikot {to raboti so skrateno raboteno vreme ne mo`e da raboti prekuvremeno. Zna~i Zakonot se me{a vo raboti koi
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
ne mo`e da gi sredi i pravi konflikti. Zatoa nie kako ORM }e barame da se izraboti kompletno nov zakon za rabotni odnosi. Noviot zakon }e treba samo da gi postavi granicite, a sè drugo da se dogovora so kolektivnite dogovori. Ovie izmeni bi trebalo da odat lesno, bidej}i smetam deka site faktori vklu~eni vo socijalniot dijalog, od sindikatot do vladinite prestavnici, kone~no po~naa da se do`ivuvaat kako partneri a ne kako neprijateli. Vo socijalniot dijalog osnovna rabota e doverbata. Ako toa go nemate, nemate ni{to. Dr`avata treba da bide sre}na {to gorlivite raboti ni gi ostava nam i na sindikatot. Iskustvoto od zemjite so stogodi{na tradicija na socijalen dijalog ni poka`uva deka za rabotite za koi uspeale da se dogovorat rabotodava~ite i sindikatot, dr`avata samo aminuva. Vo koi sektori ima postignato kolektivni dogovori i e utvrdena mi-
nimalnata plata? Vo juni }e se obnovuva op{tiot kolektiven dogovor za privatniot sektor, koj se obnovuva na dve godini, a ORM uspea da sklu~i kolektivni dogovori i vo hemiskata, tekstilnata industrija, vo ~evlarstvo i ko`arstvo, vodostopanstvo, vo zemjodelieto i prehrambenata industrija, vo sektorot hoteli, restorani i kafeterii i za{titnite rabotilnici. Vo tri od niv e utvrdena i minimalnata plata (tekstil, ko`arsko-~evlarska industrija i ugostitelstvoto). Vo momentov se pregovara za minimalnite plati vo zemjodelieto i prehrambenata industrija. Tie treba da bidat utvrdeni do sledniot mesec. Kako momentalno funkcionira Ekonomsko socijalniot sovet, vo koj osven ORM ~lenuvaat i vladini pretstavnici od ~etiri ministerstva i sindikatot? Prviot Sovet e formiran 1996 godina, a negovoto zakonsko regulirawe e napraveno pred {est godini. Kolku e toj zna~aen zboruva i faktot {to vo nekoi dr`avi e duri staven i vo ustav. Mnogu pobitno od negovoto zakonsko regulirawe e pra{aweto kolku Vladata e svesna deka ì treba edno vakvo telo i kolkavo zna~ewe }e im dade na odlukite koi }e dojdat od Sovetot. Koga sindikatot i rabotodavcite }e se soglasat po odredeno pra{awe, ne bi trebalo Vladata da se sprotistavuva na toa. Kako funkcioniral dosega ovoj Sovet? Toa najmnogu zaviselo od toa koj e minister za trud i socijala koj rakovodi so Sovetot. Toj {to sfatil deka Sovetot mu treba, mu dal pogolemo zna~ewe i obratno. Aktuelniot minister Bajrami pred se poradi golemiot pritisok na sindikatot najprvo rabote{e na utvrduvawe na reprezentativnosta (validnosta) na organizaciite koi }e bidat del od Sovetot. So izmenite vo Zakonot za rabotni odnosi bea odredeni kriteriumite po koi }e se opredeluva reprezentativnosta (kolku ~lenovi zastapuvaat) i poslednive dve ipol godini se rabote{e na toa. Toj proces e za pozdravuvawe, no mene li~no mi e krivo {to dodeka trae{e toj proces Sovetot voop{to ne funkcionira{e. Vo toj period se donesoa mnogu bitni zakoni, za koi Sovetot ne reagira{e. Reprezentativni organizacii spored kriterumite stanaa: ORM, kako prestavnik na rabotodava~ite i Sojuzot na sindikati i Konfederacija-
ta na sindikati, kako prestavnici na rabotnicite. Ovaa pretstavuva dobra baza za da po~ne seriozno da se raboti na socijalniot dijalog.
deka ako ne{to mu se tovari na rabotodavecot, toa }e se prenese i na rabotnikot.
Kolku ovaa telo e nezavisno, imaj}i go predvid faktot deka e sozdadeno od vlasta, a i negovite finansii zavisat od nea? Sovetot e privezok na ministerstvoto za trud i socijalna politika i sekoj {to doa|a od nadvor toa najprvo go voo~uva. Sovetot nema ni sopstveni prostorii. Duri dobivme preporaka od Me|unarodnata organizacija na trudot Sovetot da ja zgolemi svojata nezavisnost. Da imame barem dvajca-trojca vraboteni koi }e gi pokrivaat administrativnite raboti. Sovetot sega ja koristi administracijata na Ministerstvoto za trud i socijala. Misleweto na Ministerstvoto e deka tie ve}e imaat kadar. I sega imate situacija koga so ovaa telo pretsedava, odnosno e pretsedatel ministerot, sostanocite se odvivaat vo negovoto ministerstvo, a administracijata ja vodi negov kadar. Toa dovolno zboruva za samostojnosta na ovaa telo. No toa ne e najgolemiot grev. Duri i vo takvi uslovi, ako se ceni rabotata na ovaa telo i se poddr`uva negovata rabota, mnogu raboti mo`at da se podobrat. Postoi li ovoj Sovet, kolku samo da postoi? Ne e ba{ taka. Sovetot dade golem pridones vo olabavuvawe na kaznenata politika, na pr. na{eto vlijanie (rabotodava~ite i sindikatot) be{e aktivno i kaznite se namalija. Predlozite za izmeni na Zakonot za rabotni odnosi {to denovive }e se razgleduvaat vo 90% e sraboteno vo ovoj Sovet. Se nadevam deka vo periodot {to sledi Sovetot }e ima mo`nost da razgleduva u{te niza zakoni koi se odnesuvaat na socijalniot dijalog, pred tie da stignat za glasawe vo Sobranie, {to e na{eto glavno zalagawe. Kolku ~esto se soglasuvaat rabotodava~ite (preku ORM) i rabotnicite preku sindikatite? Mo`ebi }e bide ~udno, no nie po~esto nao|ame zaedni~ki jazik so sindikatot otkolku so Vladata. Za mnogu izmeni na zakoni kade nie reagirame, regiraat i sindikatite. Na poslednata sednica na Sovetot kade se rasprava{e za boleduvaweto, rabotodava~ite i rabotnicite bea na ista strana. Od sindikatite sfatija
Kako gledate na novoto rakovodstvo na Sojuzot na sindikati (SSM)? Vo ORM ne gledame nekoja posebna razlika vo odnos na staroto i novoto rakovodstvo. Mo`ebi so Muratovski izostanuva{e komunikacijata, no toa be{e pred sè poradi nefunkcioniraweto na Ekonomsko-socijalniot sovet. U{te edna{ bi potenciral deka sepak najva`noto pra{awe e kolku Vladata }e sfati deka e potreben socijalen dijalog i kolku }e go poddr`i. Kolku od momentalnite slu~uvawa mo`eme da ka`eme deka Vladata go poddr`uva ili ne socijalniot dijalog? Od Vladata se odnesuvaat vo stilot deka e dobro da se ~ue {to mislat drugite faktori, no sepak taa e faktorot {to go ima posledniot zbor. Zna~eweto na vakvite soveti vo razvienite zemji e mnogu golemo. Vo Francija, na primer, vo nego ~lenuvaat mnogu pove}e zdru`enija i organizacii. Od pred izvesno vreme ~len stana i Zdru`enieto na `eni doma}inki. Odnosot kon ovaa telo mora da se smeni i kaj nas. Ako Vladata sfati deka ima potreba od socijalen dijalog, toga{ }e bide dobro za site. ORM denes ima okolu iljada ~lenki. Kolku rabotodava~ite se zainteresirani nivnite potrebi da gi plasiraat preku zdru`enie kako va{eto? Ovaa funkcionira na Zapad. Ne treba da izmisluvame topla voda. Najlesno ja razbiraat potrebata kompaniite so stranski partneri ili gazdi. Niv ne treba ni{to posebno da im se objasnuva. Tie znaat {to e socijalen dijalog i kolektivno pregovarawe. Na{ive, pak, poleka no sepak po~naa da ja razbirat ovaa problematika. Po~naa da pravat razlika pome|u komorite i zdru`enie kako na{eto. ^esto interesite na ORM i komorite se sovpa|aat, no sepak se borime za razli~ni raboti. So podobruvaweto na kapacitetite na ORM i zgolemuvaweto na na{ite servisi o~ekuvam brojot na ~lenki da stane u{te pogolem. A vo periodot {to sledi preku tribini i drugi formi }e raboteme i na zgolemuvawe na svesnosta preku edukacija za potrebata od ovaa problematika.
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
43
БИЗНИС ВЕСТИ
Најголема слабост ни е економскиот раст
Невработеноста 31% Stapkata na nevrabotenost vo ~etvrtiot kvartal od 2010g. iznesuva 30,9% ili 295.371 lice, poka`uvaat podatocite na Dr`avniot zavod za statistika. Aktivnoto naselenie vo Makedonija broi 954.928 lica, od koi vraboteni se 659.557 lica ili 69,1%. Vo ~etvrtiot kvartal prethodnata godina nevrabotenosta iznesuva{e 32,4%, {to pretstavuva namaluvawe od 1,5%.
Najgolemata slabost na makedonskata ekonomija e ekonomskiot rast, izjavi Indermit Gil, Glaven ekonomist vo Svetska banka za Evropa i centralna Azija vo intervju za „Radio Slobodna Evropa". Vistinskoto pra{awe, veli toj, bi bilo NE kako treba da se spravime so problemot na nevrabotenosta, tuku kako da go zgolemime ekonomskiot rast.
Бесими: Податоците на Cтатистика за БДП се историја Podatocite na Dr`avniot zavod za statistika se istorija, smeta ministerot za ekonomija, Fatmir Besimi za rastot na BDP od 0,7% za 2010 g. Za minatata godina Vladata predviduva{e rast od 2%, proekcijata na Narodnata banka be{e 1%, a Me|unarodniot monetaren fond predviduva{e rast od 1,2%.
Подобра инфраструктура за подобра трговска размена
Ќе се повлечат 220 милиони евра од кредитната линија на ММФ
Podobruvawe na infrastrukturata i otstranuvawe na trgovskite barieri za slobodno dvi`ewe na stokite, so cel da se podobri trgovskata razmena, pora~a pretsedatelot na Kosovo, Bexet Pacoli, na makedonsko-kosovskiot biznis forum. Vo 2010 g. vkupnata trgovska razmena me|u dvete zemji iznesuva{e 459 milioni dolari, {to e za 41% pove}e vo sporedba so 2009g.
Vladata }e povle~e 220 milioni evra od pretpazlivata kreditna linija na Me|unarodniot monetaren fond od 390 milioni evra koi ì bea odobreni na Makedonija za prvata godina. Ministerot za finansii, Stavreski, istakna deka sredstvata }e se iskoristat za buxetski potrebi, a se povlekuvaat poradi nemo`nosta da se izdade evroobvrznica poradi politi~kata situacija i nepovolnata situacija na pazarot.
Агроберзата во Струмица готова во јуни Hrvatskata kompanija „Agrokor" zabrzano go gradi otkupno-distributivniot centar za zemjodelski proizvodi vo Strumica. Kompleksot se o~ekuva da bide gotov do po~etokot na letoto i ve}e vo godina{nava gradinarska sezona e planirano da se otkupat okolu 30 iljadi toni zelen~uk i ovo{je.
44
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
Позитивните очекувања ги кренаа берзите И изминатата недела беше неизвесна на сите светски берзи. Акцентот повторно беше ставен на случувањата во Јапонија и немирите во Либија. На почетокот на неделата се забележа пад на акциите на сите светски берзи
KON KRAJOT NA NEDELATA sepak na site berzi preovladea optimizmot zaradi pretstojnite kvartalni izve{tai vo koi se najavuvaat pozitivni rezultati. Cenata na nafatata pri krajot na nedelata zabele`a pad, kako rezulatat na voenata intervencija vo Libija i krizata so dr`avnite dolgovi vo Evropa. [to se odnesuva, pak, do prinosite od po~etokot na godinata do denes, tie sè u{te imaat relativno visoki vrednosti. Cenite na akciite na amerikanskite berzi poka`aa rast, poto~no indeksot S&P500 minatata nedela porasna za 2,82%, dodeka od po~etokot na godinata e zabele`an rast od 4,14%. Evropskite berzi isto taka rastea. EUROSTOCK 50 zabele`a rast od 3,25%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima rast od 4,19%. Evropskiot indeks IND STXE 600 € Pr zabele`a rast od 3,25%, a od po~etokot na godinata padot iznesuva 0,01%.
Japonskata berza zabele`a rekorden rast. Indeksot NIKKEY 500 porasna za 4,48%, dodeka padot od po~etokot na godinata iznesuva 5,46%. I kineskite berzi bea vo vo rast. Indeksot CSI 300 porasna za 1,70%, dodeka od po~etokot na godinata ima rast od 3,94%. Indiskite berzi isto taka rastea. Indeksot BOMBAY STOCKEX 500 zabele`a rast od 1,27%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima pad od 10,87%. I brazilskite berzi bele`ea rast. Indeksot BRAZIL BOVESPA INDEX porasna za 1,99%, dodeka od po~etokot na godinata imaa pad od 2,56%. Ruskite berzi isto bea vo rast. Taka indeksot RTS STANDARD INDEX porasna za 3,31%, dodeka od po~etokot na godinata ima rast od 7,71%. Minatata nedela berzite od regionot generalno bele`ea rast, so odredeni isklu~oci. Indeksite na Belgradskata berza gi zabele`aa
slednite rezlutati. BELEX15 porasna za 0,60%, a BELEXLINE padna za 0,26%. Zagrebskiot indeks CROBEX10 porasna za 1,58%, a CROBEX10 porasna za 1,62%. Indeksot na Qubqanskata berza SBITOP porasna za 3,06%. Sofiskiot indeks SOFIX zabele`aa rast od 0,70%, dodeka indeksot BG40 zabele`a rast od 1,39%. Saraevskata berza SASX-10 padna za 0,19%. Indeksite od Bawalu~kata berza pak rastea. BIRS za 0,75, a FIRS za 2,44%. Indeksot na Crnogorskata berza MONEX20 padna za 1,48%. Indeksite na Makedonskata berza od po~etokot na godinata do denes porasnaa, MBI10 za 14,24%, MBID za 13,17% i indeksot na obvrznici OMB ima rast od 1,38%. Vo tekot na minatata nedela akciskite indeksi od Makedonskata berza bea so minimalen pad, taka MBI 10 padna za 0,03% i MBID padna za 0,13%, {to se odnesuva, pak, do obvrzni~kiot indeks - OMB, toj zabele`a rast od 0,52%. Minimalnoto kolebawe minatata nedela se dol`i, pred sè na svetskite slu~uvawa i doma{nite politi~ki nastani.
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
45
СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА
Како Европа ќе ја замени либиската нафта Намалениот извоз на нафта од Либија кон Европа и енормниот раст на цените на овој енергенс веќе им нанесе огромни штети на европските рафинерии, кои се` уште ги разгледуваат можните опции како да ја „заменат" либиската нафта подготвил: Петре Димитров
EVROPA, KOJA 80% od vkupniot uvoz na nafta od Libija e vo potraga po alternativni izvori na ovoj mnogu va`en energens. Spored oficijalni podatoci na konsultantskata ku}a „Fakts global enerxi", Evropa uvezuva 1,3 milioni bareli libiska nafta dnevno, a nejzini najgolemi konsumenti se Francija, Germanija i Italija. САУДИСКА АРАБИЈА КАКО ОПЦИЈА Analiti~arite se prepla{eni i analiziraat koi bi mo`ele da bidat alternativite na Evropa. Spored analizata na „Rojters", Saudiska Arabija poseduva ogromno koli~estvo „lesna nafta" i e podgotvena da gi zameni libiskite izvozni kapaciteti, no nejasno e kol-
Запрено производството на нафта во Либија Меѓународната агенција за енергетика (МАЕ) соопшти де* ка либискиот извоз на сирова нафта е потполно запрен, по* ради судирите меѓу бунтовниците и силите лојални на лидерот Муамер Гадафи. Во соопштението на МАЕ се наве* дува дека производството на нафта во Либија речиси е цело* сно запрено по се ` понтензив* ните судири во северноафри* канската земја, кои резултираа со заминување на странските нафтени работници и со запи* рање на работата на интерна* ционалните енергетски компа* нии.
46
ku taa nafta e slobodna i podgotvena za isporaka kon Evropa. Saudiska Arabija poseduva nafta od pove}e kategorii, klasificirana spored kvalitetot. Momentalno Saudiska Arabija proizveduva 12,5 milioni bareli nafta na den. Samo od poleto Kurajs vo sopstvenost na „Aramko" dnevno mo`e da se izvle~at okolu 1,4 milioni bareli nafta. Toa e dovolno za da gi nadomesti zagubite od nafta vo Evropa predizvikani od nemirite i voenata intervencija
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
vo Libija. Na kratok rok nafta so sli~en kvalitet na libiskata mo`e da pristigne vo Evropa od nekolku strani i da gi zadovoli potrebite. No, na dolg rok toa }e bide mnogu te{ko, analizira „Rojters". НАФТА ОД НИГЕРИЈА Naftata od afrikanskiot izvoznik Nigerija mo`e da bide vtorata opcija za zamena na libiskata nafta
na podolg rok, no voenite napadi vrz nigeriskata infrastruktura i toa kako ja ote`nuvaat isporakata na nafta nadvor od granicite na zemjata. Del od ekspertite smetaat deka ova e nevozmo`no. „Vo teorija, Nigerija mo`e da proizvede okolu tri miliona bareli nafta na den, no toa nema da bide dovolno da go zameni libiskoto proizvodstvo", smeta Hali Patenden, direktor na oddelenieto za nafta na „Biznis monitor interne{nal". Spored analizata na „Rojters", naftata „sahara brend" od soseden Al`ir e so dobar kvalitet i mo`e da
Либија четврта по производство на нафта од Африка Либија е четврт производител на нафта од Африка, зад Нигерија, Алжир и Ангола, со дневно производство од 1,8 милиони барели и залихи проценети на 42 милијарди барели. Кога во 1969 година полковникот Гадафи дојде на власт, нафтените компании во Либија биле главно во американска сопственост и секој ден црпеа по по$ веќе од 2 милиона барела. Но многу брзо Гадафи го национализи$ раше нафтениот сектор и го ограничи производството, истовреме$ но основајќи Национална нафтена индустрија која со странските компании основаше мешовити претпријатија. По 20 години замрзна$ ти односи со Либија, западните компании во оваа северноафрикан$ ска земја учествуваат на тендерите за експлоатација. Околу 40 странски компании од целиот свет учествуваа во четири круга јавни тендери за експлоатација на нафтените полиња. Целта е да се зго$ леми производството од сегашните 1,8 милиони барели нафта дневно на 3 милионa барели во 2013 година, за што треба да се вложат 30 милијарди долари. Либија поголем дел од својата нафта извезува во Европа, посебно во Италија, Германија, Шпанија и Фран$ ција. Исто така, Либија сака да развие сопствено производство на гас. Докажаните резерви на гас, ОПЕК ги проценува на 1,540 ми$ лијарди кубни метри. За три години Либија речиси го удвои извозот на природен гас од 5,4 милијарди кубни метри во 2005., на повеќе од 10 милијарди кубни метри годишно во 2010 година.
ИТАЛИЈА НАЈПОГОДЕНА
Berluskoni i Gadafi vo vremeto koga bea prijateli
gi ispolni barawata na nafta vo nekoi od evropskite rafinerii. Evropskite rafinerii „Petroplus", „Saras" i „Tamoil" smetaat deka mo`at da go nadomestat nedostigot od libiska nafta preku kupuvawe na spot-pazarite, za koja bi potro{ile mnogu pove}e pari. Surovata svetla nafta „azeri" od Mediteranskiot region e u{te edna opcija, no e premnogu skapa, a ogromni se tro{ocite i za nejzino dostavuvawe do Evropa.
Spored ekspertite, dokolku kompaniite si dozvolat zgolemuvawe na tro{ocite, toa mo`e da nanese ogromni {teti po nivnoto rabotewe na dolg rok. Kako {to istaknuvaat analiti~arite, najoo{tetena dr`ava od zapiraweto na izvozot na nafta od Libija e Italija. „Italijancite }e pretrpat najgolemi {teti od namaleniot izvoz na nafta od Libija. Pove}eto italijanski rafinerii }e se prenaso~at kon uvoz na „azeri" nafta, koja momentalno ja nema vo golemi koli~estva", poso~uvaat analiti~arite. Od Me|unarodnata agencija za energija informiraat deka dokolku e potrebno }e interveniraat i kaj dr`avite od OPEK (najgolemite proizvoditeli na nafta) za pogolema aktivnost vo soodvetno zamenuvawe na izgubenite koli~estva libiska nafta vo Evropa. РУСИЈА НАЈАВИ ПОВЕЌЕ ГАС ЗА ЕВРОПА Rusija e prvata dr`ava koja se ponudi da ispora~a zgolemeno koli~estvo gas kon Evropa poradi nedostig od nafta. „Dokolku ima potreba, nie sme podgotveni da ja duplirame isporakata na gas vo Evropa", izjavi Sergej [matko, minister za energetika na
Rusija. Spored nego, osven problemati~nata sostojba na pazarot na energensi, Evropa nema da ima poseriozni problemi so nedostig od nafta. No, namaleniot izvoz na nafta od Libija do Evropa i enormniot rast na cenite na ovoj energens ve}e im nanese ogromni {teti na evropskite rafinerii, koi sè u{te gi razgleduvaat mo`nite opcii kako da ja „zamenat" libiskata nafta. Spored „Rojters", nasilniot revolt protiv avtoritarniot re`im na libiskiot pretsedatel Momaer Gadafi, koj sè u{te trae, uspea da skrati okolu tri ~etvrtini od vkupnoto proizvodstvo od ovaa ~lenka na OPEK. Toa {to najmnogu gi zagri`uva ekspertite e zabrzaniot rast na cenatata na naftata, koja pred nekolku dena stigna i do 120 dolari za barel, najvisko nivo vo poslednive 30 meseci. Dosega svetot ne se soo~il so te`ok nedostig od nafta. Zalihite na nafta vo dr`avite ~lenki na OPEK mo`at da zadovolat pet milioni bareli nafta dnevno, no organizacijata sè u{te oficijalno ne odlu~ila da gi pu{ti vo upotreba. Golem del od ekspertite smetaat deka taa nafta nema da go zadovoli kvalitetot na naftata od Libija. Evropskite rafinerii }e se soo~at so zgolemeni tro{oci i prerabotuva~ki te{kotii poradi nekvalitetna nafta.
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
47
БИЗНИС СВЕТ
Ирска три години во рецесија
Речиси 40% од младите Британци и Шпанци без работа
Irska vo ~etvrtoto trimese~je od minatata godina zabele`a negativen rast na ekonomijata, {to e treta godina po red, poka`uvaat oficijalnite podatoci. Vo soop{tenieto od vladata se veli deka Bruto doma{niot proizvod vo poslednite tri meseca od 2010 g. se namalil za 1,6%, a se o~ekuva{e rast od 0,55%.
Фич го намали рејтингот на Португалија
Sekoj petti Britanec i [panec na vozrast od 16 do 24 godini, ne e vraboten od oktomvri 2010 g., govorat oficijalnite statistiki. Generalno, vo razvienite zapadni zemji nevrabotenosta na mladite se dvi`i okolu 18%. Vo slednite 10 godini u{te 400 milioni mladi }e zapo~nat da baraat vrabotuvawe, {to u{te pove}e }e gi komplicira rabotite.
Me|unarodnata bonitetna agencija „Fi~ Rejting" go namali kreditniot rejting na Portugalija za dva stepena, naveduvaj}i deka toj mo`e da bide dopolnitelno namalen otkako parlamentot glasa{e protiv ekonomskata politika na vladata. Kreditniot rejting na Portugalija od A+ e sveden na A-, so negativna recenzija.
Грција продава 20% од атинскиот аеродром
Штетата од земјотресот 309 милијарди долари
Aerodromot vo Atina }e bide prviot objekt, predlo`en za privatizacija od vladata na Papandreu, od koj se o~ekuvaat prihodi od 50 milijardi evra za pokrivawe na dolgovite. ]e se prodavaat 20% od akciite na me|unarodniot aerodrom „Elefterios Venizelos" i }e se prodol`i za 20 godini rokot na dogovorot za koncesija so germanskata kompanija „Hohtif".
Japonskata vlada objavi deka cenata od zemjotresot i od cunamito {to go opusto{ija sevoroisto~niot del od zemjata bi mo`ela da dostigne 309 milijardi dolari. Brojkata e zna~itelno pogolema od drugite procenki. Svetska banka soop{ti deka {tetata bi mo`ela da dostigne 235 milijardi dolari, a bankata „Goldman Sa~" naveduva{e suma od 200 milijardi dolari.
„Google“ најдобар бренд Momentalno najdobar brend vo svetot e „Google", ~ija{to vrednost iznesuva 44 milijardi dolari, dodeka, pak, prvpat vo istorijata od svoeto postoewe, „Coca Cola" ne se najde me|u prvite deset, objavi konsultantskata kompanija „Brand Finance". Vtor na listata e „Micro) soft", koj vredi 42 milijardi dolari, a na tretata pozicija e „Wall Mart", so vrednost od 36,2 milijardi dolari.
48
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
КУЛТУРА Аирлија старо нов театар И во карабина внатрешноста изгледа интерсено. Со оглед на цената нема сомнение дека и финалната верзија ќе биде гламурозна. Време е да се размислува и за квалитетот на идните претстави. kultura@forum.com.mk
Тема: Евтини симфонии Симпозиум за идентитетот Разговор со Гораст Цветковски Финеса: Супертехнологија
КУЛТУРНАТА ПОЛИТИКА И МАКЕДОНСКАТА УМЕТНИЧКА МУЗИКА
Еден споменик = 200 симфонии Годинава, од 21 до 30 март по 34#ти пат се одржаа Деновите на македонска музика. Се работи за исклучително значајна (последниве години и квалитетна) манифестација од национален интерес. Покровител годинава беше претседателот Ѓорге Иванов, сред# ствата се обезбедени од страна на Министерството за култура, а организатор е СОКОМ (Сојузот на композиторите на Македонија) oд Влатко Галевски
PROGRAMSKI, „DENOVITE” ponudija {iroka lepeza od muzi~ki nastani, promocii, tribini. Dobro spakuvana, a spored kapacitetot na makedonskoto tvore{tvo i kvalitetno izvedena programa. Edna poatraktivna dimenzija na ovaa manifestacija ì dade prisustvoto i izvedbite na golem broj stranski izveduva~i.
50
Sve~enoto otvorawe se slu~i na 21 mart vo salonot na MOB. Ve~erta be{e posvetena na kompozitorot i aran`er Dragan \akonovsko - [pato. Nastapi reviskiot orkestar na MRT pod dirigentsvo na Kire Kostov. Godinava be{e isklu~itelno bogata so promocii na nekolku Ce-De izdanija na na{i renomirani muzi~ki av-
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
tori, Pokraj Ce-DeTo i monografijata za Dragan \akonovski-[pato, bea prezentirani i kompakt diskovi na Kire Kostov, Fim~o Muratovski, Risto Avramovski, Tomislav Zografski, Marija Vr{kova, kako i dva kompakt diska so muzika od 2009 i 2010 godina od ovaa manifestacija.
РАЗЛИЧНИ АРШИНИ No i pokraj uspe{nosta na ovaa manifestacija, na povr{ina izlegoa golem broj problem koi go obremenuvaat, i toa mnogu godini nanazad, muzi~koto tvore{tvo vo Makedonija i statusot na umetnicite. Se ~ini, pred sè poradi nesistemskite re{enija po ovie pra{awa na ramni{te na zakonska regulativa, kako i po-
Maja Tanevska
radi razli~nite ar{ini so koi dr`avata gi tretira razli~nite segmenti vo umetnosta i kulturata. Vo ramkite na „Denovite” na inicijativa na Eleni Novakovska i Ivona Opet~eska Tatar~evska be{e organizirana tribina na koja u~esnicite i del od na{ite sogovornici dobija mo`nost otvoreno da zboruvaat za svoite problemi. Edno od najgorlivite pra{awa e donesuvaweto na zakon za muzi~ko scenska dejnost ~ij{to nacrt o~igledno ne korespondira so vistinskite potrebi na umetnicite. Ministerstvoto za kultura i umetnicite o~igledno ne se na ista frekfencija po ova pra{awe. „Gri`ata na Minist. za kultura vo izminatiov period e na isklu~itelno visoko nivo, kako od aspekt organizacija taka i su{tinski. Mislam deka vo izminative godini muzi~kite umetnici vo Makedonija imaa mo`nost da gi po~uvstvuvaat golemite promeni i gri`ata na dr`avata za niv, kako vo odnos na vrednuvawata na nivniot trud taka i vo odnos na uslovite za rabota. Edna od inicijativite na MK e da se podgotvi zakon za scensko-umetni~ki dejnosti, zna~i da se opfati i dramskata i muzi~kata umetnost, so ogled na toa {to i dvete umetnosti imaat dopirni to~ki.” veli Maja
Tanevska od Ministerstvoto za kultura. Od Ministrestvoto za kultura u{te se veli deka buxetot za kulturnite dejnost poslednive 3 godini e dvojno zgolemen, No, treba da se ka`e deka ova e prividno, za{to za istiot period pove}e od dvojno e zgolemen vkupniot dr`aven buxet. Spored toa, ovoj podatok e fiktiven, Nominalno, finansiraweto na kulturata e sè u{te daleku od nekavi pogolemi ~ekori. No, se ~ini, deka eden od najgorlivite problemi e vo nerealnite vrednuvawa na avtorite od oblasta na muzikata kako i na onie koi samostojno rabotat kako reproduktivni umetnici. Sakale ili ne, neizbe`na e sporedbata vo vrednuvaweto na umetnicite od likovnata sfera (najaktuelni se vajarite) so avtorite na muzi~ki dela. Iako i tuka ne va`at nekoi op{ti pravila, sepak vo momentov postoi ogromna diskrapancija vo tretiraweto na ovie dve umetnosti. Muzi~kite avtori, a i dobar del od
Marko Kolovski
kulturnata javnost glasno reagiraat i vo odnos na ekstremno golemite razliki vo nagraduvaweto (finansiskiot nadomestok) vo polza na „likovwacite”. Pokraj visinata na honorarite, ima i seriozni zabele{ki za umetni~kiot kapacitet na avtorite i nivnite dela. Po ova pra{awe Marko Kolovski veli: „Napraviv edna presmetka koja ka`uva deka site sredstva {to dr`avata od osamostojuvaweto do denes gi odvoila za muzi~kite avtori se pomali od sredstvata dadeni samo za edno ili dve dela od nekoja druga umetnost. Zboruvam za drasti~en disbalans vo tretmanot. SOKOM na godi{no nivo raspolaga so 6.000 evra kako del od buxetot za stimulacija za avtorski trudovi vo dr`avata. Ovoj iznos bi mo`el da vleze
@ivojin Gli{i}
vo Ginis! Zatoa vo Makedonija poslednive dvaeset godini ne e napi{ana nitu edna simfonija. Zatoa e kriza vo muzi~koto tvore{tvo”. Nie bi oti{le so u{te poekstremna matematika. Ako honorarot na eden avtor za komponirawe simfonija (kako najkompleksno muzi~ko delo) e maksimum 3.000 evra, iznosot ne ni e oficijalno potvrden) a honorarot na eden skulptor (za delo so golem gabarit) e 600.000 evra, toga{ za tolkav iznos kompozitorot treba da napi{e 200 simfonii?! Povtorno podatok za Ginis. Profesor @ivojin Gli{i} veli: „Se dozvoli mnogu od umetnostite da dojdat pred muzi~kata umetnost, Vrednuvaweto na edna simfonija e daleku pod vrednuvaweto na nekoi drugi umetnosti, slikarstvoto ili vajarstvoto na primer”. Maja ^ana~evi}, direktor na Makedonskata Filharmonija od svoja strana iska`a zadovolstvo od sostojbite vo filharmonijata i naglasi deka podobreniot status i tretman na vrabotenite muzi~ari o~igledno dava rezultati. Bogatata i kvalitetna programa, gostuvawata
Maja ^ana~evi}
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
51
na renomirani stranski dirigenti i muzi~ari i osve`uvaweto na repertoarot so novi sodr`ini napravija filharmonijata da bide na samiot vrv na instituciite vo dr`avata. „Na{ata institucija e vo podem, sorabotkata so ministerstvoto za kultura e odli~na, taka {to pogolem del od problemite se re{eni. Ostanuva da go do~ekame vseluvaweto vo noviot dom. A {to se odnesuva do zastapenosta na doma{ni avtori na na{iot repertoar, tie se skoga{ dobredojdeni, iako moram da priznaam deka i produkciski i kvalitativno tvore{tvoto e prili~no skromno”. O~igledno deka kaj golemite institucii kako {to se MOB, Makedonskata filharmonija, Ohridsko leto, napraven e is~ekor vo podobruvawe na stausot i standardot na umetnicite. No, avtorite i reproduktivnite umetnici ne mislat taka. Pijanistkata Marija Vr{kova veli: „Vo na{iot slu~aj ni{to ne e promeneto poslednive deset godini. Tretmanot i nagraduvaweto na izveduva~ite od toga{ do sega ostanal ist. Ne e mrdnato vo visinata na honorarite, a nie svirime podobro od pred deset godini. Da ne zboruvame za situaciite koga treba da nastapuvame vo stranstvo. Nadomestocite za patuvawe i prestoj se simboli~ni i destimulativni.”
Marija Vr{kova
dumdesetti i osumdesetti godini od minatiot vek, ne mo`e a da ne se zabele`i stagnacija pa duri i pad vo muzi~kata umetnost, i od gledi{te na kvalitetetot, no i od aspekt na koli~estvo na novi muzi~ki dela. Ovaa sostojba mo`e da se objasnuva i kako kriza od talenti, no i kako razbirliv otpor na mladite da se opredelat za profesija od koja te{ko se `ivee. Ne smee da se zapostavi i sistemot na {koluvawe koj
КРИЗА НА ТВОРЕ ШТВОТО Po pra{aweto na razli~niot tretman na tvorcite od razli~ni umetnosti, sepak treba da se ka`e deka makedonskoto muzi~ko tvore{tvo e vo seriozna kriza. Sporedeno so plodnite se-
52
isto taka mo`e da bide edna od pri~inite za krizata.
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
Stimulirawe i valorizacija na tvore{tvoto na makedonskite kompozitori treba da bide eden od imperativite na edna kultura. Dr`avata treba da vodi kontinuirana gri`a za talentiranite avtori i so konkretna poddr{ka da gi motivira za plodno tvore{tvo. Izminative decenii poka`aa deka kaj makedonskite kreativci postoi golem potencijal. Za `al samo del od niv dobija konkretna op{testvena poddr{ka. Pove}eto pak, seu{te sami se obiduvaat da go trasiraat svojot tvore~ki pat i da gi re{avaat egzistencijalnite pra{awa. Ministerstvoto za kultura ima odgovorna zada~a i vo segmentot na popularizacijata na produktvnata i reproduktivnata muzi~ka umetnost, bez koja na{eto najkvalitetno tvore{tvo }e ostane anonimno i nedostapno nadvor od granicite na Makedonija. Vaka, kako sega stojat rabotite, delata i talentot na na{ite umetnici ostanuva da se poka`at edna{ ili dvapati godi{no na specijalizirani manifestacii. Mo`ebi edno od re{enijata za stimulirawe na muzi~koto tvore{tvo e da se raboti po principot na raspi{uvawe javni konkursi i za otkup na muzi~ki dela, {to e voobi~aena praktika na zapad. No, se razbira, vrednuvaweto na delata ne smee da bide so omalova`uva~ki i poni`uva~ki nadomestoci. Na marginite na ova kvalitetno izdanie na Denovite na makedonska muzika sepak se pojavija golem broj nedostatoci za koi treba otvoreno da se zboruva. I ne edna{ e ka`ano deka vo edna ku}a ne mo`e nekomu da se bide majka a nekomu ma}ea.
СТАВ
Каде сме? Златко Теодосиевски SITE NAШI voobi~aeni formalni deklarativni i proklamativni izlivi na kulturen patriotizam za na{iot pridones kon evropskata kultura, za na{eto prisustvo na evropskata kulturna scena, za na{ite tendencii da bideme sostaven del od po{irokoto evropsko kulturno semejstvo ... glavno pa|aat vo (dlaboka) voda koga fakti~ki }e se pobaraat barem nekakvi pokazateli, barem nekoi podatoci, barem ne{to {to objektivno (so mnogu, mnogu retki isklu~oci!) }e nè smesti na taa evropska kulturna lista. Vo slu~ajov ne stanuva zbor za na{eto kulturno nasledstvo (iako i za toa mo`e da se razgovara), tuku za sovremenata kultura, za prisustvoto na na{ite institucii vo evropskata kulturna razmena, na na{ite umetnici od site bran{i vo nekakva, kakva i da e evropska „kooperacija"! Eden (duri sosema) begol uvid vo evropskite bazi na podatoci za u~estvoto na evropskite institucii i poedinci na godi{nite konkursi za finansirawe na kulturni proekti po razni osnovi, dava frapantni rezultati za na{eto (bezmalu) bukvalno nepostoewe na evropskata kulturna mapa! Iako kako zemja kandidat za ~lenstvo vo Evropskata unija imame pristap i pravo da u~estvuvame na site godi{ni (i pove}egodi{ni) konkursi i vo oblasta na kulturata, Makedonija i makedonskite institucii ednostavno kako da ne postojat vo kontekstot na aktivnata evropska kultura. Na primer, vo Programata za finansirawe kulturni aktivnosti - del za pove}egodi{ni aktivnosti, od 2007 do 2010, nema nitu edna makedonska institucija! A programata raspolaga so (za na{i uslovi) golemi sredstva, koi{to bile raspredeluvani me|u porazvienite evropski dr`avi, kako na primer institucii
od Avstrija so nad 2 miliona evra, od Belgija so okolu 4,5 milioni evra, od Germanija so 4,1 milioni evra, institucii od [panija so 2,1 milioni evra (podatoci za 2010 godina) itn. Vo 2011 godina najgolem del od sredstvata dobile institucii od Francija (nad 5 milioni evra), potoa od [panija so nad 4 milioni evra, od Holandija 3 milioni evra itn. Sosema sli~na e situacijata i vo programata za ednogodi{na sorabotka vrz kooperativni proekti, kade najgolem del od sredstvata odat, na primer, vo Italija, Danska, Avstrija, Francija, Belgija itn. Makedonija se javuva samo edna{, vo 2009 godina so proektot {to vsu{nost nekako „ni sleduva{e" - 14. Bienale na mladite od Evropa i Mediteranot! I tolku! I, se razbira, identi~na e situacijata i so site drugi (za nas dostapni) programi i potprogrami vo ramkite na globalnata evropska programa „Kultura 2007 - 2013", kade Makedonija i nejzinite institucii ednostavno - ne postojat. A takvi programi i potprogrami ima mnogu, so mnogu pari: sorabotka so treti zemji, Evropska nagrada za sovremena arhitektura, Evropska nagrada za literatura i drugi sli~ni nagradi, potoa godi{ni i pove}egodi{ni operativni grantovi, itn. No, evropskite sredstva za kulturata ne zastanuvaat tuka. I drugite oblasti (obrazovanie, mladi, turizam, regionalen razvoj, mediumi ...) im ovozmo`uvat na kulturnite institucii i asocijacii koristewe grantovi i za kulturni dejnosti. I tie se koristat od strana na evropskite kulturni institucii! (Za informacija, samo programata „Kultura 2007 - 2013" raspolaga so buxet od 400 milioni evra!). Ottuka, ostanuva celosno nejasno: dali navistina na makedonskite kulturni institucii ne im trebaat sredstva od evropskite fondovi za kultura? Ili problemot e vo ne{to drugo? Na primer - neznaewe i neinformiranost?! No, od druga strana, neli sekoj kandidat za direktor
podnesuva nekakva konkursna programa do Ministerstvoto, vrz na osnova na koja{to ponatamu e biran za direktor. Postoi li vo tie programi poglavje {to bi se vikalo „sorabotka so evropski institucii i fondovi"? Ako ne, toga{ kako gi birame na{ite direktori? Ili mo`ebi problemot ni e vo popolnuvaweto na (~esto kompliciranite) aplikacii za sredstva od ovie fondovi. I toa na perfekten angliski jazik. No, ako i toa ni e problem, toga{ za kakvi nacionalni institucii govorime? (Vpro~em, nie istiot problem go imame i na regionalno ramni{te). Kone~no, za na{i uslovi na pove}e od skromen buxet {to se dobiva za oddelni kulturni proekti (iako, za volja na vistinata, nekoi proekti dobivaat i pove}e od {to vredat!), sekoj dopolnitelen denar e dobredojden. Osobeno ako e od Evropa, za{to nivnite fondovi se mnogu podare`livi od na{ite (se razbira, za seriozni proekti!). No, ednovremeno, mora da se ka`e deka ne se va`ni samo parite. Bidej}i, da be{e taka, zo{to za oddelni mega-evropski institucii (od tipot na golemi festivali, na primer) bi bile bitni stotina iljadi evra ({to e nekakov evropski maksimum), koga nivnite buxeti dostignuvaat 4-5 milioni evra? Se razbira, stotina iljadi evra nema bitno da ja promenat strukturata na festivalot ili programata na institucijata, no znakot na Evropskata unija kako niven finansier bitno go menuva odnosot na potencijalnite sponzori kon niv! Znakot „finansirano od Evropskata unija" e ve}e brend na koj{to „se lepat" najgolemite/najbogatite evropski firmi, so golemi sredstva. Za{to toa e znak na proveren kvalitet koj{to, izgleda, nam ne ni e potreben! Ili, ednostavno, ne mo`eme da go dobieme? Za{to, bez iluzii, voop{to ne e lesno da se dobijat evropski pari. Aplikaciite pominuvaat niz redica „filteri" i sredstvata gi dobivaat samo najdobrite od najdobrite. Bez isklu~ok!
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
53
СИМПОЗИУМ ВО РИЕКА
Кризата на идентитетот Кога ќе нема селективен пристап и кога ќе се прифати другиот, кога ќе се согласиме со Едгар Морен, француски социолог, дека „една нација настанува низ колективното паметење и кога ќе се прифати македонскиот идентитет, кој до ден денешен ги бара само човековите права и правото на слободен културен и економски развој, тогаш ќе го видиме европскиот идентитет oд Милена Георгиевска (од Хрватска)
„POZNAJ SE sebesi, po~ituvaj se sebesi i za{tituvaj se sebesi” - poznatata prli~eva trijada i povicite na Polenakovi} ne gubat od aktuelnosta i denes koga za da se spoznaeme koi sme se vra}ame na na{eto minato. Dotolku pove}e, pra{aweto za identitetot osobeno se nametnuva vo dene{no vreme, vo vremeto na globalizacija i evropeizacija koga se inicira kriza na identitetot, se ru{i tradicijata, a pri forsiraweto na individualnosta, fejsbukot go zameni nekoga{niot dnevni~ki zapis, pa li~niot profil go konstruiraat site. Tokmu identitetot i problemite koi denes se javuvaat okolu identitetot bea edna od temite na koja debatiraa makedonski i hrvatski nau~nici, lingvisti, pisateli na Tretiot me|unaroden simpozium za hrvatskomakedonskite kulturni, kni`evni i jazi~ni vrski {to neodamna se odr`a vo Rieka. Ovoj hrvatski grad stana vistinski podium za {ireweto
54
na makedonskiot jazik i kultura, a vo nego funkcionira najgolemiot i najsilniot Lektorat po makedonski jazik vo svetot. „Nie, Makedoncite, nemame problem so idnetitetot, imaat drugite so nas, no toa e nivni problem. Znaete, idnentitetot e ne{to {to ne mo`ete da go spoznaete sami za sebe i so sebe. Identitetot e ne{to {to se formira vo odnosot so drugiot. Nas pogledot na drugiot ni e mnogu va`en. Ottuka ima lu|e {to ne negiraat, ima dr`avi {to go osporuvaat na{iot identitet, ama ima i lu|e koi to~no znaat deka makedonskiot identitet e pravo na makedonskiot narod, kako i na sekoj drug narod, na samoporedeluvawe i samoizrazuvawe”, veli Loreta Georgieva Jakovleva od Institutot za makedonska literatura. Spored Georgieva Jakovleva, ona {to go pravat Makedonija i Hrvatska na nau~en plan e mo`ebi onoj vistinskiot model {to treba da se pravi. „Nie sme bliski kul-
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
turi, koi imame {to da spodelime, imame literatura koja gore - dolu ima isti temi, delime re~isi ista sudbina. Ottuka, me|usebnoto zapoznavawe ne se nalaga kako ne{to {to bi trebalo da go razvivame, tuku ne{to {to e zadol`itelno za promisluvawe na makedonskiot, hrvatskiot i balkanskiot identitet i {to ni e neophodno potrebno”, dodava taa. КОНТРОЛА НА ТУЃИТЕ ИДЕНТИТЕТИ Poznatiot hrvatski makedonist, profesor Zlatko Kramari}, koj e i noviot hrvatski ambasador vo Makedonija, na simpoziumot vo Rieka, isto taka, govore{e za identitetot. Toj smeta deka site imaat problem so identitetot, me|u drugoto, i zaradi toa {to nema edna ednozna~na definicija za identitetot, pa ponekoga{ se javuvaat odredeni nedorazbirawa.
„Sekoga{ postojat nekoi koi sakaat da gi kontroliraat tu|ite identiteti i na koj bilo na~in da ve stesnuvaat. Ne postoi vsu{nost niedna nacija koja ne e slobodna i na koja nekoj mo`e da ì zabrani da misli. Napi{av kniga to~no za makedonskiot identitet kade se obiduvav so nekoi svoi teoretski soznanija da ja poka`am, vsu{nost, celata taa delikatna rabota. Kako {to vo Hrvatska se zboruva{e, vo edni periodi pobeduva kroatocentri~nosta, a vo drugi momenti ju`noslovenskata koncepcija. Kon niedna od tie vrednosti, civilizaciski ponapredni i povredni, ne samo {to ima polno negativno, retrogradno, tuku ovde se javuvaat dilemi, koi se obiduvav vo knigata da gi razre{am”, veli Kramari}. Toj smeta deka nekoi dilemi okolu identitetot od 19 vek, prisutni se i vo 21 vek. „Ne smeeme lu|eto preostro da gi osudime, se obiduvame ne{to da nau~ime od vremeto koga tie `iveele so nekoi nivni zabludi, preterani `elbi, izbrzani odluki i na nekoj na~in, da ja razbereme ovaa na{a situacija. Zatoa velam identitetot treba da go sfatime kako predizvik, a ne kako apriori ne{to dobro ili lo{o. No, opasno e vo tie pristapi vo koncepcijata da se dava apsolutna prednost kako {to vo nekoi vremiwa se davala”, dodava Kramari}. Za da se najde odgovorot za formiraweto t.e. konstruiraweto na nacionalnite identiteti, potrebno e da se sogleda ne samo procesot na formiraweto na novite dr`avi, tuku da se razgledaat i prou~at mnogu antropolo{ki, arheolo{ki i literaturni
zapisi na eden narod u{te od anti~ko vreme. Vo ovaa nasoka razmisluva Valentina Mironska - Hristova, edna od u~esnicite na simoziumot vo Rieka. Osobeno prou~uvaj}i go 19 vek, Mironska Hristova poso~uva deka vo dolgovekovniot period makedonskiot narod ne go izgubil svojot identitet, odnosno verata, jazikot. КУЛТУРНИ И ЈАЗИЧНИ ВЛИЈАНИЈА „Zapadnoevropskite zemji vo 19 vek slobodno go zapo~nale konstruiraweto na nacionalniot identitet, dodeka vo na{ite zemji toj se odvival vo kompleksni politi~ki uslovi, pod vlijanie na politi~kite doktrini: liberalizmot, naci-
onalizmot i na revolucionerniot nacionalizam koj, kako spoj na liberalizmot i nacionalizmot, imal zaedni~ki interes, ru{ewe na imperiite: Habzbur{kata, Otomanskata, Ruskata, a pod koi bile slovenskite narodi, kulturno povrzani, svesni za drugosta i koi so podelbata na imperiite ne znaele kade }e pripadnat. Geopoliti~kata kompleksnost koja vlijaela na pra{aweto za identitetot bila douslo`neta i od ekonomskata politika”, veli Mironska - Hristova. Poznava~ite na sostojbite komentiraat deka vrz makedonskiot identitet vlijaele razli~nite kulturni i jazi~ni vlijanija, prostorot na koj egzistirale hristijanstvoto i islamot, kirilicata, arapskoto pismo i gr~kata azbuka, hibridnosta na kulturnite identiteti. Pritoa, makedonskiot narod bil nau~en da go prifati drugiot. Mironska - Hristova smeta deka koga }e nema selektiven pristap i koga }e se prifati drugiot, koga }e se soglasime so Edgar Moren, francuski sociolog deka „edna nacija nastanuva niz kolektivnoto pametewe, vo zaedni{tvo ja dr`at zaedni~kite normi i pravila, minatoto, iskustvata i isku{enijata, patilata i radosta, porazi, pobedi i slavi, koi so sekoja generacija se prenesuvaat ponatamu na sekoj poedinec niz roditelskiot dom i u~ili{teto” i koga }e se prifati makedonskiot identitet, koj do den dene{en gi bara samo ~ovekovite prava i pravoto na sloboden kulturen i ekonomski razvoj, toga{ }e go vidime evropskiot idnetitet.
Негирање нации „И денес сме сведоци на негирања на постоењето нации, негирање на правото на избор и именување на јазикот или, пак, под некаква практичност, ставање на еден јазик во подредена положба во однос на друг јазик со образложение дека станува збор за исти или слични јазици“, истакна во своето обраќање до присутните на симпозиумот во Риека, македонскиот амбасадор во Хрватска, Данчо Марковски. Тој цитирајќи ја Декларацијата за името и положбата на хрватскиот книжевен јазик донесена пред 44 го& дини од страна на хрватски интелектуалци, укажа на нејзината актуелност од денешен аспект, особено истакнувајќи ја компонентата од којашто произлегува исконската борба на секоја нација во услови на своја окупираност, притисок или негирање, да го одбрани и зачува својот идентитет. Оттука и фактот според кој, јазикот низ историјата на народите, особено на просторите на Југоисточна Европа, честопати бил замена за државата или единствениот атрибут според кој јасно се одредувала, односно зачувувала посебноста на еден народ. Марковски изрази убедување дека симпозиумот на кој учестуваа реномирани македонски и хрватски научници испрати јасна порака дека градењето на мирољубив свет меѓу народите е возможно единствено преку почитувањето на националните и културните посебности на секој народ или нација.
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
55
РАЗГОВОР Гораст Цветковски, актер
Загреан за стендап Повод за разговор со Гораст беше доделувањето на наградата “Амфи” која тој годинава ја доби како актер со одиграни 100 претстави во МНТ. И во овој разговор, имавме впечаток дека можеме да му поставиме сто прашања а тој без проблем да одговори на сите, во негов стил ' кратко разговарал Игор Ивковиќ
Forum: Vie ste „najeksploatiraniot" akter na nacionalniot teatar. Kako gledate na ovaa nagrada? Kako obvrska, ~est...? Cvetkovski: Obvrska sekako deka ne, ne e dojdena rabotata „no` pod grlo" pa da morame vo sè da igrame. ^est e vo pra{awe... mo`ebi ne tolku ~est kolku }eif. I koga }e re~am deka }e napravam mala pauza, odma so slednata podela se demantiram. Nagradata e vo pari~en iznos od 1000 evra. Isplatliva li e pokraj site anga`mani na repertoarot na MNT? Sekoi 1.000 evra se dobredojdeni. Toa e kako koga vo zaboraven xeb }e si najde{ 500-~e. Dotolku e isplatliva {to ne gi ~eka{ parite, tuku otidov na manifestacijata so podebela smetka. Iako golem del otide na ~estewe posle manifestacijata, mnogu glupo }e be{e da se stiskam... nekoi u{te gi boli glava od toga{. [to e pova`no spored Vas: da se
56
bide po~esto na scenata, da se igraat i sporedni ulogi (pojavi), da imate nad 100 odigrani pretstavi ili da ste pomalku prisutni na scenata, no so mnogu pozna~ajna uloga? Vtoroto. Ubavo e ~uvstvoto da si na scena dolgo vreme, no vo princip sodr`ajni ulogi e isto va`na rabota. Sekoj den jadewe u`ina zdosaduva. Vo mojot slu~aj e kombinacija, iako mislam deka stot~evo mo`e da se postigne i so glavni ulogi. Ovaa godina mislam deka }e bide taka.
ako ne se la`am, statusot Vi be{e „higieni~arka". Dali sè u{te ste vraboten pod ovoj status ili kone~no e napravena vistinskata sistematizacija so koja Vie ste „akter"? Higieni~ar bev dodeka bev na pau{al. Toga{ be{e va`no da se vleze vo kakov bilo uslov. Toa be{e pola ~ekor do vrabotuvaweto. Za `al, toj status se smeni za 3-4 meseci pa me prefrlija kako akter pa morav da po~nam da se zanimavam so glumewe... dotoga{ si igrav so xogerot!
Kakvo e zna~eweto na „Amfi"? Semanti~ki kako zbor e od akterot Amfi, master za pojavi i sporedni ulogi. A kako manifestacija (dokolku opstane) mislam deka }e pomine vo tradicija i slu~uvawe za koe }e se „tepaat" lu|e. I na~inot na koj go napravivme ovaa godina mislam deka }e se zadr`i. Ovoj tip „bri~ewe" na slavenikot e dobra kombinacija od veli~ewe i humor.
Kako go ponesovte siot „seir" ve~erta na dodeluvaweto na nagradata, od strana na va{ite kolegi, no i mnogu dobri drugari? Toa e ve}e viden format koj sakav mnogu odamna da go protnam nekade i ova be{e odli~na ideja. Jas dobrovolno se namestiv da bidam penalen, a zaedno so nekoi kolegi ja ovozmo`ivme slu~kata kako takva. Nema{e proma{uvawe, tuku ba{ naprotiv, site ~ekaat dogodina da vidat koj }e bide „bri~en".
Vraboten ste vo MNT. Na po~etokot,
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
Narodot navistina saka da odi vo teatar i da se zabavuva, na na~in na koj Vi be{e dodelena nagradata. Koj e Va{iot omilen vid teatar? NO teatar... Se {eguvam, teatarot kaj nas si e teatar. Edna varijanta. U{te nemame nekoi pogolemi mutacii. Ima obidi za mjuzikli i kabarea, no seto toa e sè u{te vrzano za standardnata {ema, ne e dovolno da se odvoi od standardniot teatar. Odigravte 100 pretstavi minatata godina i toa vo nekolku razli~ni pretstavi. Vo koj od mno{tvoto likovi najmnogu se pronao|ate? Vo skoro 10 pretstavi. Nikoga{ ne sum znael da odgovoram na ova pra{awe. Site ulogi nosat razli~en tip adrenalin. Zaedno so Sa{ko Kocev, rabotevte na „stend-ap-komediite". Dali vie li~no prekinavte so ovaa teatarska forma ili samo pauzirate? Ba{ naprotiv, jas sum pozagrean za stendap momentalno kako nikoga{ dosega. Problemot e {to i obvrskite se zgolemija od minatata godina,
pa sega morame da kombinirame. Sè u{te stoi varijantata vo „Xuboks" sekoja sreda, no nekoga{ i tamu ne stignuvame poradi pretstavi. Vo sekoj slu~aj }e se pro{iri spektarot za nastapi na mesta i na drugi lu|e, mnogu brzo. Pred dve godini zaedno so Kocev, po~navte da vodite „biznis" vo edno skopsko kafule, no i od tamu se otka`avte... Zo{to? Povtorno istiot problem. Obvrski. Vodewe „kafana" e vtora `ena... ne deka znam kako e da ima{ i edna, no vo sekoj slu~aj koga bevme poslobodni be{e sè vo red, no podocna dojdoa probi vo MNT za „Tempirana opera", potoa jas otidov da gostuvam vo Bitolski teatar i morav da bidam tamu pove}e od eden mesec pa nema{e logika kafeanata da raboti bez gazdite. Koj e Va{iot sleden akterski predizivik? Najbrzo e pretstavata „Romeo i Julija" od Lili Abaxieva, a podaleku... Oskar... vo pra{awe e samo vreme.
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
57
ВОДИЧ
03 и 04 април
28 март до 02 април
„Љубовницата“ – театарска претстава
„Недела на новата генерација на македонски автори“
Ноќен клуб „Џубокс“ Otkako prvite 6 izvedbi bea rasprodadeni ekspresno, nezavisnata profesionalna teatarska grupa INTIMATE-THEATRE zaka`uva novi datumi za pretstavata rabotena po tekst na premierno izveduvaniot srpski „valkan realist”, Aleksandar Do{i}. WARNING - jazikot vo „Qubovnicata” e tvrd za nenaviknatite u{i, isklu~itelno vulgaren i sirov, pa zatoa ne ja prepora~uvame za lica pomladi od 16 godini, velat od nezavisniot teatar. Vo pretstavata igraat profesionalnite akteri: Ilina Чorevska, Maja Andonovska, Katerina Anevska i Marjan \or|ievski. „Dali sè u{te e vozmo`no da se realizira regularna intimna ili socijalna, pa duri i prijatelska vrska ili site sme samo ne~ii qubovnici? Vrskite tendenciozno se ru{at, zatoa {to ova e vreme vo koe pove}e ne postoi doverba, nikade i ni{to nema kontinuitet”, otkriva re`iserkata Sofija za svojot najnov proekt. Poradi toa {to „Qubovnicata” e pred sè intimna pretstava i akterite ja igraat na samo ~ekor pred gleda~ite, }e sè izveduva pred mala publika od najmnogu 30 lu|e. Biletot za pretstavata ~ini 300 denari.
05 април
Танц фест МОБ Novoto izdanie na internacionalniot „Tanc fest” }e se slu~i na 5 april vo MOB so pretstavata „Skapino” od Roterdam, edna od najnovite produkcii na „Holand plus” i „Bravo ^arli”. Godinava na „Tanc fest” }e bidat izvedeni pretstavi od teatarot „Fjodor Dostoevski” so multimedijalna pretstava „Sinopsis” koja }e se odviva vo Dramski teatar i }e gostuva vo Narodniot teatar Bitola, Zagreba~ki plesni ansambal od Hrvatska „Interfest”, baletot od Kosovo koj }e gostuva so pretstavata „Qubovta
58
koja ubiva” na scenata na Albanskiot teatar. Godinava nagradata za vrvni dostignuvawa od oblasta na tancot „Menada” }e ì bide dodelena na Elisaveta Ku{ovska. Specijalnata nagrada koja ovoj festival ja dodeluva na stranci koi go pomagaat razvojot na sovremeniot tanc vo Makedonija }e mu bide vra~ena na Samoil Vuersten, umetni~ki direktor na Roterdamska akademija za sovremen tanc, „Holand dens” festivalot i „Steps” festivalot vo [vajcarija. Festivalot vo Skopje }e zavr{i so gostuvaweto na Istanbulskiot balet so nivnata hit pretstava „Don Kihot” na 12 april, a vo Bitola so pretstavata „Me|usvet” na Skopje tancoviot teatar na 13 april.
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
ИЛИ$ИЛИ Izdava~kata ku}a ILI-ILI, po~nuvaj}i od ponedelnik, 28 mart, zaklu~no so sabota, 02 april, vo svojata kni`arnica vo centarot na Skopje organizira nastan nasloven „Nedela na novata generacija na makedonski avtori”, za vreme na koj delata na doma{nite avtori koi se del od popularnata edicija PROaZA na ILI-ILI vo tekot na ovie denovi }e se prodavaat so namaleni ceni od 20% do 50%. Nastanot }e bide zaokru`en tokmu vo sabota, na 02 april, koga ~itatelite }e imaat mo`nost da se dru`at so samite avtori i da zemat avtogram od niv vo edno fino i opu{teno popladnevno matine me|u 12 i 16 ~asot, pridru`eno so prigoden koktel. Proznata edicija PROaZA, osven toa {to e poznata me|u ~itatelite po objavuvawe na kvalitetni prevodi na romani i zbirki raskazi od sovremeni svetski avtori kako Bernhard [link, Boris Vijan, Xon Fauls, Vudi Alen, Biji Bandele, Hanif Kurej{i, vo nejzini ramki vleguvaat i knigite potpi{ani od nekolku mladi i interesni doma{ni imiwa, koi so svoite prvi i vtori objavi predizvikaa vistinsko vnimanie me|u literarnata publika. Tie se novata generacija na raska`uva~i koi svoite prikazni gi crpat direktno od sekojdnevieto i od asfaltot, opi{uvaj}i go novoto i nepredvidlivo vreme vo koe `iveeme. Mrazot vo 2006 godina go skr{i zbirkata raskazi „Krotki prikazni” na Igor An|elkov, potoa slede{e isto taka zbirkata raskazi „^krtki” na Rumena Bu`arovska, za prviot bran poddr{ka na novata generacija mladi literati fino da bide zaokru`en so debi-romanot “Pome|u” na Irena Jordanova, koj vleze vo najtesniot izbor za “Roman na godinata” na Utrinski vesnik vo 2009 godina. Slede{e prvata Haibuni objava na makedonski jazik „Eho od branovi” na Vladimir Martinovski, a potoa i proznoto debi „Hologram” na mladata Sawa Vukovi}.
Изложба на Мифтар Мемети
01 април
Vo organizacija na Nacionalnata galerija na Makedonija, na 28 mart 2011 godina, vo holot na Ministerstvtoto za nadvore{ni rabot na Flandrija, vo Brisel be{e otvrena izlo`bata na Miftar Memeti, so naslov „So qubov za Majka Tereza”. Izlo`bata ja otvorija ambasadorot na Republika Makedonija vo Kralstvoto Belgija g-din Muhamed Halili, g-din Koen Verlanent, dr`aven sekretar za nadvore{ni raboti pri Departmanot za Nadvore{ni raboti na Flandrija i g-|a Maja Krstevska, direktor na Nacionalnata galerija na Makedonija. Ekskluzivnosta na deloto „So qubov za Majka Tereza” na Miftar Memeti se sogleduva preku simboli~noto povrzuvawe na 100 portreti od ranite mladi godini, pa sè do smrtta na Majka Tereza, koi go formiraat nejziniot edinstven golem lik. Povrzuvaweto na
Метрополис Арена – Скопје
„Малите Фокерови“ игран филм Кино „Рамстор“ Noviot film za urnebesnoto semejstvo Fokerovi igra vo kinata vo „Ramstor”. Vo ova prodol`enie nasloveno „Sredba so roditelite: Malite Fokerovi”, prikaznata ja nosat Greg (Ben Stiler) zaedno so soprugata Pem (Teri Polo), koi ve}e deset godini gi ~uvaat malite Fokerovi. Pokraj golemiot broj nedorazbirawa Greg kone~no nao|a „zaedni~ki jazik” so negoviot dedo so cvrsta raka, Xek
„Пол Ван Дајк“ концерт
lu|eto na koe insistira{e ovaa golema li~nost, povtorno e izvedeno simboli~no preku interaktivniot performans so publikata. Mozaikot od fotografii od stote sliki vo koi se pretopuva nejziniot lik i koj treba da go sostavi sekoj posetitel, poto~no site nie zaedno, e metafora za nejzinoto ve~no i bezgrani~no davawe qubov na sekoj ~ovek. Zatoa, site nie, na isvesen na~in, ~uvstvuvame obvrska da ì se oddol`ime so barem edno malo delo. Izlo`bata }e bide otvorena do 13 april 2011 godina.
(Robert de Niro). Me|utoa, koga poradi nedostig od finansiski sredstva Greg }e ja prifati rabotata vo no}nata smena za edna farmacevtska kompanija i toa u{te so seksi kole{ka, Xek lutito se vra}a vo svojot element i negoviot zet ne e ve}e “omileniot medicinski brat”... Fanovite na ovoj serijal {to go videle filmot velat deka ima pove}e zabavni delovi od prviot i vtoriot del „Dozvola za brak” i „Zapoznaj gi Fokerovi”. Filmot e na redovniot repertoar na kinoto Ramstor.
Eden od najpoznatite dixei na dene{nicata, legendarniot Pol Van Dajk, doa|a vo Skopje, na golemata prvoaprilska zabava koja }e se odr`i vo „Metropolis arenata” vo Skopje. Ovoj negov nastap vo Skopje ne e prv. Posleden pat be{e minatoto leto vo Ohrid, kade sobra iljadnici posetiteli i vqubenici na dobrata muzika i zabava. Biletite se ve}e vo proda`ba i iznesuvaat od 650 denari do 1000 denari za vo Fan pitot i VIP mestata.
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
59
ЖИВОТ И СТИЛ
Мементо Парк Budimpe{ta Ova datira od komunisti~koto minato na Ungarija. Pove}eto isto~no-evropski zemji ceremonijalno gi uni{tija relikviite od sovetskata era vedna{ otkako gi isteraa okupacionite sili. Sepak, namesto da gi uni{tat site obele`ja (ostatoci) od bolnoto minato, gradot Budimpe{ta otstrani 42 statui od prominentni lokacii i gi postavi vo eden park vo predgradieto.
Статуа на Џингис Кан Avtor e Conxin Boldog, Mongolija Statuata e visoka 42 metri, izrabotena od 250 toni inoks ~elik, otkriena vo 2008 i locirana na eden ~as vozewe od Ulanbator. Toa e najgolemata statua na kowanik vo svetot. Posetitelite mo`e da se ka~at so lift do panoramskata paluba postavena na glavata na kowot i da gledaat kon {iroko rasprostranetata Mongloska stepa.
Подводна галерија Grenada Morski eko-sistemi. Ovaa serija na skulpturi vo bistrite plitki vodi na krajbre`jeto vo Grenada ima edna nevoobi~aena karakteristika: dostapna e samo za nurka~i (iako mo`e da se vidi i od brodovi so stakleno dno). Avtor e skulptorot Xejson DeKajeres Tejlor.
60
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
ЧУДА ОД СКЛУПТУРИ
Свети Вацлав, заштитник на Бохемија, јавач на мртов коњ Praga Re~isi 100 godini - duri i vo vreme na mra~nite denovi na komunisti~kiot re`im - golemata skulptura na svetecot Vaclav postavena na istoimeniot plo{tad vo Praga pretstavuva izvor na nacionalna gordost. No denes, duri i po~ituvaniot svetec ne e po{teden od bezbo`ni~ki (nepristoen) humor na ^esite.
Велосипедист во Долината на смртта Avtor, Kevin Raber Ponekoga{ vo naj~udnite mesta mo`e da se pronajdat naj~udni raboti. Takva e ovaa fotografija napravena vo Dolinata na smrtta, vsu{nost vedna{ do dolinata na smrtta. Ova e slikano vo edna mala umetni~ka galerija kade {to site skulpturi se del od opkru`uvaweto. No, sekako mora da priznaete, ova e malku morni~avo.
Ајкулата од Хедингтон Градот на духови Фенгду Kina Ovaa nekropola e modelirana soglasno kineskata verzija na pekolot Za vreme na dinastijata na Han (206 to 220 pred na{ata era), dvajca sudski slu`benici Jin i Vang zaminale vo planinata Ming{an za da se prosvetat. Kombinirani, prezimiwata na ovoj misti~en par na kineski jazik zna~at „Kral na pekolot”. Lokanite `iteli ova mesto go smetaat kako sobirno mesto na duhovi.
Насочни гранитни камења Elberton, Xorxija Monumentot slu`i kako zbirka na nasoki za obnova na civilizacija po Apokalipsata. Dizajnirana e i podarena od edna anonimna grupa umetnici. Granitnite kamewa se sostojat od pet plo~i visoki 4,5 metri, postaveni vo oblik na yvezda koja{to funkcionira kako kompas, kalendar i ~asovnik.
Hedington, Oksford{ir, Obedineto Kralstvo Vo znak na se}avawe na frlenata atomska bomba nad Nagasaki. Oficijalno e nare~ena Bezimena i napravena e vo 1986 god. Statuata na morskiot yver e visoka 7 metri i poznata kako Hedington ajkula
Фонтаната Калдер Меркјури во Барцелона Fontana od `iva Izgradena e po povod opsadata na Almaden, eden od najgolemite rudnici na `iva vo svetot, izvr{ena od strana na trupite na Franko za vreme na gra|anskata vojna vo [panija. Dr`ete gi racete podaleku od ovaa statua. Otrovna te~na `iva se izleva nad `elezni i aluminiumski grla i udira vo metalno par~e, gi pridvi`uva kaskadite vo eden trkalezen bazen napolnet so smrtonosniot metal.
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
61
СПОРТСКИ ЛЕГЕНДИ: БЈОРН БОРГ
Теледиригирани пасин шот удари од ајс мен Борг Бјорн е роден на 6.6.1956 во малото шведско гратче Содерталје. Можеби трите шестки на крајот на неговите датуми некој ќе ги протолкува како ѓаволска работа, но за Шве/ ѓаните тој беше спортски Ангел. Заедно со Ингемар Стенмарк се двајцата најголеми спортисти кои настапувале под знамето на трите круни. Борг беше уникатен, ја дове/ дуваше публиката до лудило, противникот во депресија, а притоа не покажуваше ни/ какви емоции, па многу бргу го доби прекарот АЈС МЕН, човек од мраз, што ја отсли/ куваше неговата покерашка смиреност во играта Подготвува: Мирослав Николовски
MO@EBI BORG NIKOGA[ nema{e da se bavi so tenis, da ne pobede{e negoviot tatko na eden turnir vo ping pong, na koj kako nagrada dobi pozlaten teniski reket. Nagradata tatkoto Borg ja podari na sinot Borg
62
i go opredeli negoviot `ivoten pat. A deka od nego }e bide ne{to se poka`a u{te na 13 godi{na vozrast koga pobedi na {ampionatot na [vedska vo konkurencija do 18 godini. Vo profesionalnite teniski vodi
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
vleze na 14 godini, a na 15 stana najmladiot teniser koj nastapil za edna Devis kup reprezentacija i pobedil. Protivnik mu be{e teniser od kremot na profesionalcite, iskusniot Oni Parun od Nov Zeland.
Vo 1973 godina, samo edna godina podocna na nepolni 17 godini pobedi na juniorskiot Vimbldon sovladuvajki go Baster Motram od Anglija vo finaleto otkako vo re{ava~kiot set gube{e so 2:5. Prvata pobeda vo seniorska konkurencija Borg ja ostvari na 18 godini so triumf na silniot turnir vo Rim, Otvorenoto prvenstvo na Italija. Ottoga{ napravi rezultati koi i deneska se za po~it. Borg nastapi na 27 Gren slem turniri, pobedi na 15, re~isi na sekoj vtor od golemata ~etvorka. Pobedni~kiot pehar Borg go primil 6 pati na Vimbldon, 5 pati na Rolan Garos i 4 pati na Otvorenoto prvenstvo na SAD. Na Gren slemovite ima skor od 141 pobeda nasproti 16 porazi ili 89,81 e procentot na pobedi na ~etirite najgolemi turniri na svetot. Borg be{e igra~ za site podlogi, zemja, treva, tvrda podloga, tepih, sala i dosega e nenadminat so vkupen uspeh na site odigrani me~evi so pobedi preku 82 procenti. Borg tri godini pobeduva{e po red na Rolan Garos pa na Vimbldon, ne{to {to nitu eden teniser ne uspeal da go napravi. Vo Vimbldon pobedil na pet posledovatelni turniri, rekord koj go ima izramneto Ro`e Federer, a na Rolan garos pobedil 4 pati po red, rekord koj go izramnil Rafael Nadal, pa bi rekle deka ovie dvajca zaedno mo`e da bidat eden Borg. Za vreme na Borgokratijata vo tenisot toj ima{e eden vistinski protivnik. Me~evite pome|u Borg i sega{niot selektor na SAD, Xon Mekinro, bea vistinski delikates. Od edna strana Borg, od ~ie lice ne mo`e{e da pri~itate ama ba{ ni{to, so tolku silni i precizni udari koi bea kako vodeni od "avaks", od druga strana nervozniot i postojaniot rasprava~ so sudii, rekorder po skr{eni reketi, no golem ataker, servis-volej igra~ Xon Mekinro. Toa bea sudiri na dva sveta. Borg po~esto izleguva{e pobednik, no i Mekinro ima{e svoi svetli momenti. Toa bea dueli za pametewe, prepolni so preubavi poeni i me~evi koi bea pri~ina tenisot da stane najmasovniot poedine~en sport na svetot. Borg na ATP turnirite ostvari 101 triumf, i seto toa za `al vo godini koga nagradite bea sme{ni vo relacija so dene{nite. Vo sedumgodi{noto vladeewe so svetskiot tenis od 1974 godina do 1981 Borg Zaraboti samo 3,6 milioni dolari. Edna tretina od toa {to go zarabotuva
Nadal na godi{no nivo. No za mudar ~ovek i tie pari bea dosta za dobar po~etok po krajot na karierata. Najnapred vo Monako, a potoa i vo drugi gradovi otvori prodavnici za sportska oprema, a podocna i za dolna obleka so svoj prepoznatliv
brend BORG. A denes e ~est gostin na golemite turniri na koi igra egzibiciski me~evi protiv starite rivali Xon Mekinro, Ximi Konors, Boris Beker, a nastapuva se znae, so stariot drven reket DONNAY so koj gi postigna site ovie uspesi.
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
63
Foto: Ivana Kuzmanovska
УРБАНИ ЛЕГЕНДИ
Круг Кафе бар од дваесетина квадратни метри кој ја спасува честа на рокенролот за територија од дваесетина квадратни километри. Место кое веќе десет години е дневна соба, дворче за растење деца и прибежиште за освежување на умот за стотици рокенрол фанови во скопски Аеродром од Васко Марковски
NEKAKO NE NI IDE[E na um deka vo naselba stara dvaesetina-trieset godini ve}e bi mo`elo da se najde li~nost, fenomen ili mesto koe bi bilo ve}e dorasnato da se vbroi vo „Urbani legendi", no ni tekna. „Krug", kafuleto vo prizemjeto na TC „Biser", eden od lokalite na „mirnata", tivkata strana, podaleku od „gu`vite" i bleskavite izlozi. Mesto kade {to mo`ete na raat da se osamite ili da bidete so dragi, vedri lu|e - edinstveniot rok-bar vo op{tina so 70.000 `iteli, 20 kvadratni metri „oaza na rokenrolot" vo „pustina" od 20 kvadratni kilometri. Odeweto vo „Krug" e spontano. Nema potreba so nikogo da se dogovarate, osven ako ne sakate tokmu da se vidite so nekoj komu „Krug" ne mu e sekoj-
64
dnevie. Dovolno e samo nekolkupati da pojdete, za da mu go napipate pulsot, da go sfatite rasporedot koj koga e tamu. Nabrgu }e znaete koga e tamu nekoj od va{ite poznanici „od grad" ili od nekakva delovna komunikacija, prijatel od nekoe zaedni~ko „staro maalo" ili nekoj {to ste go znaele kako kom{ija, od nekoja sosedna zgrada, no odnosot vi bil postaven na kutroazno pozdravuvawe sè dodeka ne ste gi sretnale vo „Krug". Nabrgu }e go prifatite kako pribe`i{te za maalsko pivo - so rokenrol kom{ii, rokenrol prijateli od pobliskata, rezident-okolina; rokenrol mesto za gledawe svetsko prvenstvo vo fudbal; zgodno mesto kade {to }e mo`ete da si gi rastete decata, a da ne se oddale~ite premnogu
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
od rokenrolot. Mesto kade {to }e mo`ete da „kidnete" na kratko da si ja osve`ite glavata koga na rabota }e ve „utupat" so dosadni, nekonstruktivni, neinventivni sostanoci; mesto so doma}inska cena za pivo (ima i golemo!); i mesto so prijatelska cena na kvalitetno viski. Ako vi zaslabnal imunitetot, pa ve podla`uvaat okolnite oblo`uvalnici, dodeka ~ekate rezultati, od zvu~nicite }e se „pojavi" Xoni [tuli} da vi ja odr`i starata lekcija „..lutrija je wihova furka..". Istorijata na „Krug" po~nuva vo 2000 godina, koga kajakarot-olimpiec Lazar Popovski i negovite drugari Dekac i ]ure od bendot „Nikeja" re{ile da otvorat mesto kade {to }e se sobiraat lu|e kako niv, so roken-
поддржано од
rol pogled na svetot. Najprvin se dvoumele okolu stilot - kakvo da bide mestoto, po {to }e bide prepoznatlivo, kakva muzika }e se pu{ta. Se re{ile za toa {to e „Krug" denes. „Eden bar go definiraat tri raboti - muzikata, enterierot i personalot. Se re{ivme za rokenrol i idejata ni be{e da napravime mesto {to eden den }e bide kultno, no bevme svesni deka za toa }e ni bidat potrebni najmalku 10 godini. Preku mestoto {to go napravivme sakavme da gi promovirame na{ite vrednosti, na{ite stavovi i na{ite pogledi kon `ivotot. Re~isi site od lu|eto {to doa|aat tuka, se lu|e so slobodarski duh. Takvo e i mestoto. Se ~uvstvuva{ slobodno - lu|eto go pravat takvo", se se}ava Laze. Svoite spomeni za po~etocite na rokenrol oazata vo Aerodrom so nas gi spodeli i Zoran Stojkovski, eden od prepoznatlivite starosedelci vo „Krug", eden od „reprezentativcite" na „Krug" vo prijatelskiot fudbalski me~ so ekipata na „Bravo", u{te eden kulten rok-bar od Skopje, koj se odigral pred nekoja godina. „Koga po~nuvaa, 'Krug' izgleda{e kako slatkarnica, so plo~ki na podot, kako vo drugite du}ani okolu, vo toa vreme. Laze brzo go uvide toa i stavi tepison, anga`ira{e umetnici da gi 'freskosaat' yidovite so apstraktni motivi i da ja ukrasat ogradata na galerijata. Vpe~atokot drasti~no se smeni, vo posakuvaniot pravec, a mestoto dobi toplina i generira{e ~uvstvo na sloboda i razli~nost", se se}ava Zoran. Za Igor Celeski, drugar na Laze od sredno{kolskite denovi i podocna, koga studirale na Ekonomski (koga odele na predavawa so „Dok Martins"), „Krug" e mesto kade {to ~esto znae da otide, delovno oble~en, da si ja izvetree glavata koga rabotniot den }e mu se pogodi naporen, predoziran od zborovite: faktura, du}an, sostanok. „Na po~etokot, koga go otvori, doa|av nave~er, na pivo i tekila - kombinacija {to go napravi 'Krug' prepoznatliv, koga po~nuva{e. Sega pove}e doa|am denski, da podolabavam, da se vidam so lu|e, da svrtime muabet, da se napieme kafe. 'Krug' e mesto koe znae da privle~e ne samo lu|e {to `iveat vo ovoj del, tuku i od drugite delovi na Skopje. Mesto vo koe nema lo{ zbor", ni re~e Igor. Re~isi sekoj {to }e go sretnete tamu, }e vi ka`e deka edno od ne{tata {to go pravi „Krug" prijatno i prepoznatlivo mesto e vedriot, komunikati-
Laze Popovski
Tawa Jakimovska
Igor Celeski
ven personal. Niz ekipata pominale mnogu lu|e - Dekac, Bile, Meri, Tawa, Zlatko Zm’{, Ane, Slave Popot, dvete Ivani - i, za site bi mo`ele da gi ka`eme istite vpe~atoci: srde~ni, vedri, neposredni; znaat sekomu da mu go otkrijat vistinskiot na~in kako da mu pristapat. Me|u niv, sekoj }e se soglasi, se izdvojuva Tawa (Tawa Jakimovska), koja vo sekunda }e go najde vistinskiot na~in da iskomunicira i so vas i so va{eto dete i so va{ite prijateli koi prvpat se vo „Krug", kakvo i da e raspolo`enieto vo koe ste do{le. „Tuka sum ve}e osum godini.. ne znam
kako da go opi{am. Imame ubavi lu|e, si ima ubavi dru{tva {to si doa|aat. Mnogu od niv tuka se zapoznale i den-denes si se dru`at. Nekako sme si kako familija - site se bliski. Mnogu mi e interesno koga }e vidam de~ko i devojka ovde se zapoznale, se dru`ele.. sum bila svedok kako nekoj de~ko ovde ja pobaral devojka mu za `ena, se oma`ile-o`enile, sega doa|aat tuka so koli~kite, so deca. Ednostvano, mestovo ima du{a", ni re~e Tawa, ka`uvaj}i mu „^ao!" na Milan, edno od mnogute de~iwa koi del od denot pominuvaat so svoite roditeli vo „Krug". „’Krug’ ni e kako vtor dom. Milan si raste tuka, Tawa ni e 'devojka'. Ima mnogu deca {to si rastat tuka. Osobeno e ubavo koga }e zatopli, koga }e se otvori terasata - imaat mesto da si {etkaat, da si igraat", ni re~e Maja Ivanovska, poznani~ka od „Krug", ~ie dete e edno od decata od generacijata fanovi na „Krug" {to doa|a. Eden od lu|eto bez koi ne mo`e da pomine den vo „Krug" e Endrju - Amerikanecot, ~ovek koj ve}e godina i pol sekojdnevno naminuva vo „Krug" na ve~erno pivo i muabet. „Koga dojdov vo Makedonija, vo ovaa naselba, po~nav sekojdnevno da se {etam niz 'Biser', da vidam {to ima vo okolinata. Eden den, pominuvaj}i ottuka, ~uv muzika kakva {to mi le`i. Otkriv mesto kakvo {to barav. Lu|eto {to gi zapoznav tuka bea srde~ni i me prifatija kako da se znaeme odamna. Jas bev stranec, koj ne znae{e makedonski, a re~isi site tie znaeja angliski. Tuka steknav mnogu dragi prijateli i otkriv mnogu interesni muziki. Ova }e bide edno od mestata {to najmnogu }e mi nedostasuvaat koga }e se vratam doma", ni re~e Endrju. Mnogumina {to }e vi ka`at deka „Krug" e mesto so „strate{ka geografska polo`ba", {to go pravi sekoga{ zgodno da namine{: koga soprugata ili devojkata }e ve viknat za dru{tvo dodeka biraat ~evli, koga treba da ispazarite na bliskiot pazar ili supermarket, da se vidite pivo so prijateli bez da ima potreba nekoj da vi gi pri~uva decata, i mesto kade {to }e im prenesete rokenrol vospitanie. Ako im se prijade, sè e tuka: kifli, semkarnica, pukanki, ovo{je.. Za kraj, da ne zaboravime i eden prepoznatliv detaq od sedeweto na terasata vo „Krug", ku~eto La{ko. Imeto mu go dal Endrju. Tolku go zasakal mestoto, {to znae na {ega da ka`e: „Koga }e se vratam vo ^ikago, sakam da otvoram vakvo mesto Krug 2".
forum.mk | 1 април 2011 | ФОРУМ
65
HI Tec ФИНЕСА
Супертехнологија од Катарина Стојанова
TOA E REVOLUCIONEREN ured. Toa e ~udo od tehnologija. Toa e ured, {to na sekoj plan, go nadminuva i odli~niot tablet nare~en IPad 2 na Aplle, koj izleze pred nepoln mesec. Toa e ured koj go nadminuva i odli~niot tablet nare~en Flyer na HTC. Toa e ured koj sigurno }e se prodava vo pove}e primeroci i od novata ultrapopularna i genijalna portabl konzola 3DS na Nintendo. Toa e ured koj sekoga{ }e bide porealen i od tolku mo}nite performansi na 3D LCD televizorite na Soni ili na Samsung. Toa e ured, koj, so garancija, sekoga{ }e bide porasprostranet i od site ponovi verzii na brilijantniot netbuk na Asus eee PC. Toa e navistina revolucioneren ured! Negovata promocija na internet dosega ja imaat videno nad dva miliona i sto iljadi gleda~i. Stanuva zbor za “bio - opti~ki ured”! I kako {to naglasuva samiot prezenter na video prezentacijata: “uredot e revolucioneren vrv na tehnologijata”. I, {to mo`ebi e i najva`no, za negovata celosna funkcionalnost ne e potrebno nikakvo napojuvawe! Ama ba{ nikakvo. Zna~i, ne e potrebna nikakva struja, koja denes stanuva sè poskapa. Ne e potrebna baterija, nema potreba nitu od kabli, koi sekoga{ pre~at. Uredot e personalen, kompakten, superfunkcionalen i ednostaven. Mo`e da go koristite sekade i vo site uslovi i onolku kolku {to vi e potrebno. Ednostavno go otvorate i u`ivate vo toa {to vi go nudi. Edna od negovite najva`ni tehnolo{ki karakteristiki e {to e lesen i ultra mobilen. Te`inata mu varira vo zavisnost od performansite. Mo`e da te`i kolku MacBookAir, na primer. Mo`e da bide smesten vo koja bilo ta{ni~ka ili kesa {to vi e
66
pri raka, a nekoga{ mo`e da go sobere duri i v xeb, {to go pravi u{te poprakti~en. Prezenterot na ova promotivno video naglasuva deka ovoj ured „nikoga{ ne se kr{i”! Site najnovi uredi mo`ebi te{ko se kr{at, no sepak se kr{livi vo odredeni uslovi, no ovoj ured navistina e izdr`liv.
Kako funkcionira? Uredot nikoga{ nema potreba da se restartira, nitu, pak, da se resetira. Ne postoi mo`nost nitu da bide zarazen so kakov bilo virus, koj }e go popre~i negovoto sekoga{ besprekorno funkcionirawe. Prezenterot podvlekuva: „ednostavno otvorete go i u`ivajte vo negovite golemi prednosti”. U{te edna negova revolucionerna karakteristika e toa {to informaciite od ovoj ured „direktno patuvaat kon va{iot um”. Na~inot na koj informacijata patuva od uredot do korisnikot na uredot e mnogu poneposreden i popriroden i od site najnovi hologramski tehnologii. Sekoja stranica ima kapacitet da sobere iljadnici informacii.
ФОРУМ | 1 април 2011 | forum.mk
Stranicite se numerirani i se skeniraat opti~ki. So ednostavno vle~ewe na prstot vedna{ se odi na slednata stranica. Tehnikata na “vle~ewe na prstot” e daleku ponapredna od site dosega{ni multita~ tehnologii. Uredot sodr`i „indeks”, {to ve upatuva direktno do mestoto na informacijata koja ja barate. I ovde kako i kaj PC, stranicata se obele`uva so bookmarks, koj mo`e da se postavi i na nekolku mesta vo uredot. Na niv mo`ete da markirate duri i na najednostaven na~in - so penkalo. A cenata mu e, {to e navistina za po~it, otprilika, kolku ru~ek za dvajca vo najskromen restoran! Ovoj ured gi nadminuva i site eko standardi. Uredot e potpolno eko frendli produkt. Ne samo {to ne tro{i energija, tuku i voop{to ne zagaduva. Ne emituva ni najmalo zra~ewe. Sostaven e od sto procenti prirodni i reciklira~ki materijali. Sto procenti! I nitu eden tehnolo{ki ured vo svojata konfiguracija i konstrukcija nema vo sebe tolkav procent prirodnost. Sozdaden e od hartija, koja ako e napravena vo solidna tehnologija, mo`e da se koristi od dvete stani. Prezenterot na ovoj revolucioneren ured, vizionerski naglasuva: „dobrodojdovte vo era {to }e go transformira va{iot na~in na razbirawe na svetot.” Imeto na uredot e - KNIGA. „Dobredojdovte vo iskustvoto {to go nudi knigata” se podvlekuva na krajot od videoto. Vo videoto na internet stranicata leerestademoda.com knigata e prezentirana kako supertehnologija i toa na mnogu originalen i interesen na~in, nalik na site video prezentacii na najnovite izumi i tehnologii.