286_20110408

ГОДИНА VI | БРОЈ 286 | 08.04.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

ГОДИНА VI | БРОЈ 286 | 08.04.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

СОДРЖИНА број 286 | 8 април | 2011 Glaven i odgovoren urednik Atanas Kirovski

11 ПОЛИТИЧКИ

ФАТАЛИЗАМ

Zamenik glaven i odgovoren urednik Marija Divitarova

ПОЛИТИКА 9 ОФИЦИЈАЛЕН ЈАЗИК 14 ИЗБОРНА ЖЕТВА!

28 БИХ: ЕСКАЛАЦИЈА

НА ЕТНИЧКИТЕ...

17 СЕ КОРИСТАТ ЛИ ЕВРОПСКИТЕ ПАРИ?

20 НЕГАТИВНИ ПОЕНИ ПОЗИТИВНА КАРИЕРА 24 ИНТЕРВЈУ СО ЗЛАТКО КРАМАРИЌ, АМБАСАДОР НА ХРВАТСКА ВО МАКЕДОНИЈА: ТРЕБА ДА СЕ БАРА ПАТОКАЗОТ

44 НЕМА ОДМОР ВО

ЕГИПЕТ И ТУНИС

25 “НАРОДОТ НА ТАА ЗЕМЈА” СВЕТ 31 ТЕРОРИЗМОТ, ПОСЛЕДНАТА ОПЦИЈА НА ГАДАФИ ЕКОНОМИЈА

50 МЕЃУНАРОДЕН

САЕМ, БЕЗ...

34 ПОЛНАТА АДМИНИСТРАЦИЈА ЈА ИЗЕДЕ НЕВРАБОТЕНОСТА

36 БЕЗБЕДНАТА ХРАНА СТАНУВА ИН 41 МАКЕДОНИЈА ТРЕБА ДА ЈА „НАПАДНЕ” РУСИЈА

Redakcija Vlatko Galevski Petre Dimitrov Kristina Ma~ki} Igor Ivkovi} Silvana @e`ova Toni Dimkov Kristina Ozimec Maja Trajkovska Aleksandar ^o~evski Bojana Dimitrijevska Marija Ili} Frosina Fakova Serjo`a Nedelkoski Vasko Markovski Simeon Serafimovski Miroslav Nikolovski

46 ПОРТУГАЛИЈА НА РАБ ОД БАНКРОТ

Nadvore{ni sorabotnici Sne`ana Lupevska Bobi Hristov Maja Jovanovska Meri Jordanovska

КУЛТУРА 54 ФЕНОМЕН ЈЕРЖИ КОШИНСКИ 56 СРЕДБА СО ВИКТОРИЈА КОРШУНОВА, МЕНАЏЕРКА НА МОСКОВСКИОТ АНСАМБЛ ЗА СОВРЕМЕНА МУЗИКА: МОДЕРНАТА МУЗИКА БАРА ВИРТУОЗНИ МУЗИЧАРИ 62 ШКОТСКИ НАЦИОНАЛЕН СПОРТ СТАР ПЕТ ВЕКОВИ 64 УРБАНИ ЛЕГЕНДИ: СЛАВЕ КЕЛЕШОВСКИ 66 ЛУБЕНИЦИ

Dopisnici Ilinka Iqoska (Kosovo) Milena Georgievska (Hrvatska) Art direktor Kire Galevski Dizajn Jasmina A. ^a{ule Zoran Gulevski Fotografija Ivana Kuzmanovska Andrej Ginovski Izdava~ Forum plus DOOEL „11 Oktomvri“ 33A, 1000 Skopje Republika Makedonija tel: 02/ 32 30 940; 32 30 941 faks: 02/ 32 30 942 e-mail: info@forum.com.mk Marketing Aleksandra R. Evtimova marketing@forum.com.mk Administracija/finansii Julija Petrovska Pretplata: 2.700,00 denari godi{na 1.500,00 denari {estmese~na pretplata na smetka: Forum plus - DOOEL. Skopje, Republika Makedonija Tutunska banka AD Skopje, smetka br. 210060041050180 Za pretplata vo stranstvo i dopolnitelni informacii na tel: +389 2 / 32 30 940 ili na e-mail: pretplata@forum.com.mk Pe~ati Datapons Skopje ISSN 1409-6706

ТВИТОВИ

Баросо и Фуле во Охрид, наместо во Скопје Na krajot od svojata mini balkanska turneja, pretsedatelot na Evropskata komisija @oze Manuel Baroso i evrokomesarot za pro{iruvawe [tefan Fule, }e ja posetat Makedonija, i, spored najavite, }e razgovaraat so site pozna~ajni politi~ki faktori vo zemjata. Toa, pak, od svoja strana gi demantira tvrdewata deka posetata na dvajcata visoki funkcioneri od EU ne e, me|u drugoto, povrzana i so pretstojnite predvremeni parlamentarni izbori vo Makedonija.

Jasno e deka Brisel e zainteresiran i ovoj del od kontinentot {to pobrzo da se integrira vo evropskoto semejstvo, no sekako i deka ima ve}e bogato iskustvo deka site izbori, vsu{nost, pove}e vle~at nanazad, otkolku {to nè pribli`uvaat kon Evropa. Imaj}i predvid sekako, {to sè se zboruva i pravi vo predizbornata kampawa. E zatoa, najverojatno, Baroso insistiral sredbite so dr`avniot vrv i so liderite na SDSM Branko Crvenkovski i na DUI, Ali Ahmeti da gi odr`i vo Ohrid, namesto vo Skopje. Deset godini po sklu~uvaweto na Ramkovniot dogovor od Ohrid, simboli~no, da gi primiri, poprvo bi rekle - da gi predupredi raskaranite partiski plemiwa da ne se igraat so perspektivata na dr`avata i site da pridonesat za demokratski izboren proces.

6

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

Велија не пиел млеко [ve|anite preku svoi vladini pretstavnici i zastapnici na firmi koi imale udeli vo mlekarnicata „Svedmilk" denovie vo Makedonija se interesiraat za postapkata vo slu~ajot na propadnata mlekarnica. Spored odredeni soznanija na makedonskite mediumi, i vo ovoj slu~aj se pojavuva imeto na Velija Ramkovski, prvoobvinet vo slu~ajot „Paja`ina" vo koj se vpletkani pove}e firmi so sedi{te na ve}e slavnata ulica „Pero Nakov". Navodno, stanuva zbor za dogovori me|u „Svedmilk" i „Hedis" vo koi melkarnicata trebalo da otkupuva po milion litri mleko mese~no od mlekarite, a od nea toa

Црвенковски си бара премиер I pokraj najdobrata volja i najdemokratskata intencija na Branko Crvenkovski, o~igledno deka povtorno }e mora celata rabota da ja prezeme vrz svoite ve}e zamorni ple}i, koi ve}e dve decenii ja nosat te`inata na osamostojuvaweto, a osobeno te`inata na organizirawe fer i demokratski nebojkotirani izbori i privatizacijata koga herojski go za{titi narodniot imot od al~nite mangupi - menaxeri. Taka poka`ala internata anketa na SDSM, deka na Crvenkovski u{te mu e visok rejtingot vo sporedba so Radmila [e}erinska i Zoran Zaev, potrebna za odbirawe potencijalen mandatar na partijata, se razbira, dokolku se osvojat izborite.

I po ova e jasno deka me|u ovie trojca SDSM }e go bara svojot iden premier, a ne kako {to tvrdat zlite opoziciski jazici, marionetata na neprikosnoveniot lider na socijaldemokratite.

Imeto }e go doznaeme, kako {to veti Crvenkovski, na 20-ti april, koga partijata }e si go proslavi rodendenot. Izbraniot bi trebalo da bide ponuda za neopredelenite da se opredelat svojata doverba da mu ja dadat nemu.

од Серјожа Неделкоски

koli~estvo da go otkupuva sinxirot marketi, no namesto za polovina godina da bidat {est milioni litri mleko, bile podignati neceli tri miliona. Spored „Kapital", na primer, ve}e bilo zavr{eno ve{ta~eweto koe poka`uvalo deka mlekarnicata e o{tetena za dopolnitelni 1,5 milion evra, pokraj prethodnite 290 iljadi evra koi proizlegle od dogovor za reklamirawe vo meidumite na Ramkovski.

Zasega ne e poznato dali slu~ajot „Paja`ina" i tu`bite i presudite vo slu~ajot na mlekarnicata „Svedmilk" imaat povrzanost, za {to najverojatno }e odlu~uva obvintielstvoto. No, kako {to stojat rabotite, spored sè sudej}i, mre`ata pove}e se {iri, otkolku {to se stesnuva.

Ќе доцни Филип Втори во Гази Баба Na plo{tadot vo skopska Gazi Baba lokalnite vlasti go urnaa postamentot za spomenikot na kowanikot Filip Vtori. No, ne stanuva zbor za odmetnat gradona~alnik, nitu za gr~ka diverzija, a nitu, pak, kako signal na vlasta da zabavi so postavuvaweto spomenici na slavnite li~nosti od antikata {to ì pre~i na Grcija, tuku zatoa {to spomnatiot postament ne odgovaral za idejnoto re{enie na spomenikot na avtorkata Valentina Stevanovska, a ba{ka bil i {upliv odnatre.

I, da nema dilemi, ne stanuva zbor za rasipni{tvo, za{to spored odgovorot od lokalcite, firmata koja{to go izveduvala plo{tadot vo Avtokomanda go podignala postamentot kako markirawe na prostorot na koj treba da ima spomenik, i toa bez ideen proekt?!

No, spored ubeduvawata, od op{tinata kade {to gradona~alnik be{e sega skopskiot gradski tatko Koce Trajanovski, celiot kompleks }e bil gotov za polovina godina, dodeka Filip i figurite za fontanata {to }e go okru`uva se leat vo Belgrad. Samo, da ne izleze, potoa deka i niz prestolninata ima mnogu vakvi „{uplivi" raboti.

Почина Доста Димовска Direktorkata na Makedonskiot kulturno-informativen centar vo Sofija, Dosta Dimovska po~ina vo Sofija po kratko boleduvawe.

Dimovska e rodena na 17 fevruari 1954 g. vo Skopje, kade zavr{ila Filozofski fakultet na koj rabote{e i kako stru~en sorabotnik. Isto taka, Dimovska be{e poznata poetesa, no najgolemata afirmacija ja ima{e kako politi~ar. Nejzinata politi~ka kariera po~na vo 1990-tite so prvite projavi na pluralizmot.

Dimovska be{e na visoki dr`avni i partiski funkcii. Vo 1991 e izbrana za zamenik-pretsedatel na VMRODPMNE na Kongresot na partijata vo Prilep. Do 1994 g. be{e pratenik, a vo toj period rakovodi so parlamentarnata Komisija za me|unarodni odnosi.

Vo 1998 g. Dimovska be{e izbrana za vicepremier vo kabinetot na Qub~o Georgievski. Od dekemvri 1999 g. do maj 2001 godina e ministerka za vnatre{ni raboti. Vo 2002-ta godina podnesuva ostavka od partiskite funkcii od partiski pri~ini. Na 25 fevruari 2002 g. e nazna~ena za direktorka na Agencijata za razuznavawe, a funkcijata ja napu{ta na 5 maj 2003 g. Od po~etokot na 2007 g. Dosta Dimovska be{e direktorka na Kulturno-informativniot centar na Makedonija vo Sofija.

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

7

ПОЛИТИКА И со последните законски измени останува можноста медиумите да бидат, како што се случи на последните претседателски и локални избори, најголемите донатори на партиите. Имено, за платените реклами, медиумите водејќи се од пазарната логика , имаат пракса на големите закупувачи на рекламен простор да им одобруваат и попуст politika@forum.com.mk

Едиторијал: Официјален јазик Aнализа: Политички фатализам Партиски маркетинг: Изборна жетва Судство: Негативни поени позитивна кариера

ЕДИТОРИЈАЛ

Официјален јазик Марија Дивитарова DODEKA CELATA energija na doma{nite politi~ari e naso~ena kon organizirawe na predvremenite izbori, usvojuvawe na novite izborni pravila i bitka za neopredelenite glasa~i, vo Evropskiot parlament se glasa{e rezolucijata za Makedonija. Dokumentot koj go notira napredokot na zemjata vo pogled na evropskite integracii, se ~ini, ima pove}e kritiki otkolku falbi. Parlamentarcite kritikuvaat za nedostig od politi~ki dijalog, zagrozena sloboda na mediumite, porast na etni~kite tenzii i, sekako, za nere{eniot spor za imeto. No, bitkata za zamena na terminot „makedonski jazik“ so drugi termini, kako „jazik na PJRM“ ili „oficijalen jazik“, nema{e koj da ja vodi. [lakanicata dojde u{te pred glasaweto, na prviot den od debatata, koga privremeniot izvestuva~ za Makedonija, bugarskiot evropratenik, Kristian Vigenin gi ras~isti dilemite deka zamenuvaweto na terminot „makedonski jazik” so drug termin, vsu{nost e del od otvorenite pra{awa na Makedonija. Diplomatski izvori od Brisel, pak, koi gi citiraa ovde{nite mediumi, bea jasni deka toa ne e ni{to novo i pretstavuva samo potvrda na oficijalnata politika na Evropskata unija kon Makedonija.

Boli kolku be{e vo pravo eden doma{en analiti~ar, koga esenta, nekolku dena otkako Makedonija go dobi izve{tajot od Evropskata komisija, re~e deka celata vozbuda okolu evropskata agenda brzo }e se zaboravi, i za edna sedmica nikoj ve}e nema da zboruva za toa. Taka i be{e.

Sega, koga se pi{uvaat stranicite na noviot izve{taj, zemjata ja gubi diplomatskata bitka ne uspevaj}i da go odbrani jazikot (neraskinlivo vrzan za nacionalniot identite) od napadite, pred sè, na gr~kite, no i na drugi evropski parlamentarci.

Makedonskite politi~ari, imaat vina zaradi letargijata so koja gi

sproveduvaat evropskite reformi. stina ne mo`at da bidat zagrozeni Ne mo`e da se amnestiraat nitu od vo nitu edna varijanta? Kako da se odgovornosta zo{to zemjata ne doobjasni baraweto na evropskite biva datum za po~etok na pregovori parlamentarci vo izve{tajot poti zo{to odnovo i odnovo proizvedu- polno da se izbri{e atributot mavaat politi~ki krizi. Prstot e vpekedonski od evropskite dokumenti? ren vo niv i zatoa {to se isklu~iI bi bilo fino nekoj da objasni {to telno sposobni da otvoraat polie toa oficijalen jazik? Pa, sekoja ti~ki problemi koi ne taka odamna zemja si ima oficijalen jazik: se smetale za apsolvirani. Osven Francija - francuskiot, Germanija toa, od niv se baraat dopolnitelni germanskiot... napori vo borbata protiv korupciMnogu nelogi~na izvedenka, proturjata ili vladeeweto na pravoto, na kana so sila samo za da se izbegne primer. Ne srabotile dovolno za da imenuvaweto na jazikot kako makegi zanemat briselskite diplomati donski. so postignatite rezultati. SproPorakata {to se pra}a do gra|anite tivno, postojano podmetnuvaat poe sosema konkretna: dodeka ne se liti~ki re{i sporot so po`ari koi ì imeto, va{iot davaat za jazik }e se imeЕвропската унија и нејзините pravo na cenuva ili kako тела имаат легитимно пра во lata Evropjazik na PJRM, да им забележуваат на по ska unija da ili kako ofiлитичарите и да бараат од kritikuva, cijalen jazik. ~esto i bez Kolku i da ne e нив да ги исполнат европ diplomatski ~ovek emotiven ските стандарди. Но, мену re~nik. i kolku i da вањето на називот на јази кот No, brisaka da najde е навреда за народот. Пора {eweto na dobronamerката што се праќа до граѓа terminot nost vo site „makedonevropski kriните е сосема конкретна: до ski“ od cel tiki, ova, najдека не се реши спорот со eden dokublago re~eno e името, вашиот јазик ќе се име navredlivo. ment, kolku i нува или како јазик на ПЈРМ, da ne e toj obPosebno, koga vrzuva~ki, doa|a od zemji или како официјален јазик zboruva za so dolga demoodnosot na kratska tradiUnijata kon Makedonija. cija i od sojuzi koi go propagiraat Nikoga{ nitu eden evropski popo~ituvaweto na ~ovekovite prava. liti~ar ne se osmelil da gi ospori Ne e namerata da se pla~e deka ova identitetskite pra{awa, naprotiv, verojatno e edinstveniot narod diplomatite sekoga{ insistiraat komu mu e skrateno pravoto na sana toa deka pra{aweto za imeto ne moopredeluvawe. Idejata e deka zna~i menuvawe na identitetot. Bajazi~nite osobenosti se del od narawata da se izmeni nazivot na macionalniot identitet i zatoa e kedonskiot jazik gi demantiraat bitno kako }e se narekuva jazikot i site nivni dosega{ni izjavi. Zatoa kako }e se imenuva nacijata. Za ova, se do`ivuvaat kako ~isto licemerie. i pokraj me|usebnite pizmi, se soUnijata i nejzinite tela imaat legiglasuvaat site makedonski polititimno pravo da im zabele`uvaat na ~ari, i od vlasta i od opozicijata. politi~arite i da baraat od niv da Koga Evropskite politi~ari, kolku gi ispolnat evropskite standardi. i da im zabele`uvaat na makedonNo, menuvaweto na nazivot na jaziskite kolegi, treba da poka`at mikot e navreda za narodot. nimum po~it za narodot, kako {to i Kako da se ubedat gra|anite deka samite velat, vo ovaa zemja. Barem, pridavkata makedonski za imenujazikot i nacijata neka gi narekuvawe na jazikot i nacijata, navivaat makedonski!

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

9

АНАЛИЗА

Политички фатализам Дејствувањето на опозицијата и форсирањето на нејзината аргументација би можело да се квалификува и како инсистирање на „бескомпромисен политички приоритет“. Од друга страна, власта своето политичко дејствување го базира врз стратегијата на т.н. „перманентна кампања“, од чиј ефект кај граѓаните, практично, се губи разликата меѓу предизборен и постизборен период од Атанас Кировски TENZIITE, KRAJNITE diskvalifikacii i negativnata kampawa, }e dominiraat vo makedonskoto predizborno milje, a mnogu e verojatno toa da prodol`i i po izborite. Toa se dol`i na pove}e faktori, koi ne ostavaat prostor za nekakov optimizam deka rabotite }e se smenat kon podobro.

Opozicijata po serijata izborni porazi od VMRODPMNE vo izminative pet godini, a osobeno otkako na liderskata pozicija vo SDSM se vrati Branko Crvenkovski, gi forsira do krajni granici site sredstva za pritisok i sozdavawe tenzii, kako {to se demonstracii, bojkot na Sobranieto, politi~ki re~nik kako da e voena sostojba, mai~ki „Dosta e”...

Iako seto toa zalikuva na dejstvuvawe povedeno od momentalna inspiracija, osobeno ako se zeme predvid deka mnogu od kreativnite re{enija se bukvalno prekopirani od Srbija za vreme na opoziciskoto dvi`ewe protiv Slobodan Milo{evi}, sepak, verojatno e deka stanuva zbor za obmislena strategija, bazirana vrz procenka deka samo so krajni sredstva mo`e da se pomesti voljata na izbira~koto telo koe izminatiov period stabilno i zna~ajno deklinira kon makedonskata desnica.

Celta na opozicijata, prirodno, e da mobilizira {to pogolem broj gra|ani da izlezat na izbori i da

Vlasta vodi postojana kampawa

glasaat za promeni. Opasnosta za opozicijata e letargija i apstinencija na izbira~koto telo, a edinstvena {ansa ì e golem odyiv na nezadovolni gra|ani po koi bilo osnovi, koi svoite frustracii bi gi preto~ile vo glas za promena na vlasta. Prostata matematika i anketite velat deka brojot makedonski gra|ani koi se nezadovolni od `iveja~kata e dominanten, pa spored toa, politi~koto dejstvuvawe na opozicijata mora da bide naso~eno kon toa, nezadovolstvoto kaj prose~niot makedonski gra|anin da bide

i aritmeti~ki efektuirano na denot na izborite. Ottuka, krajno v`e{ten politi~ki ambient (vremeto na tv duelite me|u Branko Crvenkovski i Qub~o Georgievski koga izleznosta na izborite be{e nad 70%) e mo`ebi i edinstvenata {ansa na SDSM da postigne nekakov uspeh na pretstojnite izbori.

Osobeno {to vo site istra`uvawa na javnoto mnenie najgolem e brojot na onie izbira~i {to odgovorile deka ne znaat dali i kako }e glasaat na izborite zaka`ani za 5-ti juni.

Od druga strana, vlasta svoeto

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

11

politi~ko dejstvuvawe go bazira vrz strategijata na t.n. „permanentna kampawa”, od ~ij efekt kaj gra|anite prakti~no se gubi razlikata me|u predizboren i postizboren period. Postojanata diskvalifikacijata na politi~kiot oponent, raznite partiski spotovi so crna kampawa i preteranoto naglasuvawe na ona {to e pozitivno sraboteno od strana na vlasta, stana prepoznatliv trejd mark na vladeeweto na Nikola Gruevski. Crvenkovski mora{e da bara nekakov protivlek za ovaa strategija {to, nesomneno, mu nosi rezultat na VMRO-DPMNE, a protivlekot e svoeviden politi~ki fatalizam. БЕСКОМПРОМИСЕН ПОЛИТИЧКИ ПРИОРИТЕТ Politi~kiot fatalizam, iako i etimolo{ki, i vo su{tina, e ekstremna pojava, sepak e kompleksno i promisleno politi~ko dejstvuvawe, koe poednostaveno pretstaveno mo`e da se izrazi preku negovata su{tina, a toa e deka ovaa vlast pretstavuva zlo i nesre}a za Makedonija, i deka mora da se smeni po sekoja cena, za povtorno da se vratat normalnosta, demokratijata, slobodata na mediumite, i da se otko~at evrointegraciskite proce-

12

revolucija, vo juni 1941g. koga na- cisti~ka Germanija izvr{i invazija vrz Sovetskiot Sojuz, nemal dilema kako da se opredeli vo ovaa gigantska bitka na dijametralno sprotivstaveni ideologii. Na obvinenieto deka so poddr{kata na komunisti~ka Rusija „se poklonuva vo domot na Rimonovi” toj ednostavano odgovoril: „Moja edinstvena cel e da go porazam Adolf Hitler, i so toa moeto politi~ko dejstvuvawe e mnogu uprosteno. Ako pritoa, Hitler izvr{i invazija na pekolot, jas nema da se snebivam vo dolniot dom, povolno da se izrazam za |avolot!”

Po ovaa politi~ka linija se odviva i propagandnata kampawa i argumentacija na opozicijata deka Makedonija ima eden vrven prioritet, Crvenkovski mora{e da bara protivlek a toa e da se oslobodi od vlasta na Gruevski. Sè drugo si. Zad ovaa teza - koj i da e i {to i e pomalku zna~ajno, i mo`e da bide da e - samo „VMRO-DPMNE i famipredmet na dogovor i podocne`no lijata” da ne e, se krie i ve{to zamenaxirawe, vklu~uvaj}i go i maskiraniot hendikep na istropra{aweto za idniot pretsedatel {enost na liderot na SDSM, Branko na vladata. Tuka ima u{te eden Crvenkovski. Na argumentot deka ve{to potkladen PR element koj Branko vo pove}e navrati ima{e istro{enosta i hendikepot, treba {ansi da go demokratizira op{teda go pretvorat vo prsvrt koj bi stvoto i da go oslobodi od partiski zna~el politi~ka prednost. Idejata vlijanija, da ja za`ivee ekonomijata e da se pretstavi deka Branko i da privle~e stranski investicii, Crvenkovski, koj vo pove}e navrati vo {to nikoga{ ne uspea, za{to be{e premier, a potoa i pretsenikoga{ toa i ne mu bilo cel koga datel na Makedonija, vsu{nost ne e bil na vlast, odgovorot koj prirod`eden za vlast - seto toa toj go ima no treba da usledi e - toa e pomalku od`iveano i izgustirano, tuku va`no! „Branko mo`ebi ne go biva, negovata cel e da ja spasi Makei ne e idealen, ama mora najprvin donija od kanxite na zloto! da se spasime od ovie diletanti od koi{to bezdrugo e poaren”. Vaka, КОАЛИЦИЈА otprilika, bi trebalo da zvu~i paWISHFULL THINKING rafrazata na argumentacijata na lu|eto koi posakuvaat promena na Vo ovaa nasoka, kako prodol`enie vlasta, po sekoja cena i so site dena prethodnata teza, e lansirana i mokratski raspolo`ivi sredstva. idejata za edna {arenolika postizDejstvuvaweto na opozicijata i borna koalicija, koja za ~udo kako forsiraweto na nejzinata argumenideja (a jasno e deka e te{ka nebutacija bi mo`elo da se kvalifikuva loza) e prifatena i forsirana od i kako insistirawe na „besgolem broj intelektualci i kolumkompromisen politi~ki prioritet”. nisti, vo koja bi u~estvuvale site Vakviot na~in na politi~ko dejosven VMRO-DPMNE. stvuvawe e poznat i legitimen vo Stanuva zbor za eklatanten primer istorijata. Na primer, Vinston na nerealno postavena teza poznata Чer~il koj bil ubeden desni~ar i kako „Wishfull thinking”. Poa|aj}i od monarhist, i koj se zalagal, kako faktot deka SDSM zaedno so dru{to samiot veli, da se zadavi vo gite opoziciski partii, start komunisti~kata tvorba vo najverojatno, nema da imaat dovoRusija nastanata po Oktomvriskata len broj pratenici da formiraat

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

parlamentarno mnozinstvo koe bi izbralo vlada, se lansira tezata za sozdavawe politi~ka koalicija „site sven VMRO-DPMNE”, vo koja bi participirale i dvete golemi albanski partii DUI i DPA, iako, tie vo me|usebnite odnosi se mo`ebi pozakrveni i od VMRODPMNE i SDSM. Duri i da uspee da se postigne nekakov dogovor me|u DPA i DUI za poddr{ka na takva vlada, {to e bezmalku neverojatno, pa duri i da zamislime vlada vo koja zaedno bi participirale VMRO-Narodna i Obedineti za Makedonija kako partii na te{kata desnica, vo koalicija so SDSM (ideolo{ki nekompatibilno, no ne i neostvarlivo) i so Titovite levi sili, koi bi trebalo da se krajna levica, no vsu{nost se samo groteska i recidiv od nostalgija po ne{to {to nikoga{ nema da se vrati (tuka ve}e sme na poleto na ideolo{ki perverznata kombinacija) se previduva eden fakt, koj stana nepi{an kodeks pri formiraweto vladi vo Makedonija, a toa e deka vladite gi formiraat pobednicite na izborite.

Ali Ahmeti i DUI predizvikaa seriozna politi~ka kriza koga VMRODPMNE zaedno so DPA formira{e legitimna vlada bazirana vrz sroden ideolo{ki koncept, i insistira{e na principot deka se dodeka vo Makedonija postojat etni~ki monolitni partii i se glasa vrz etni~ki princip, za da se formira legitimna vlada, taa treba da ja so~inuvaat pobednicite na izborite kaj Makedoncite i kaj Albancite.

Vo sprotivno, glasaweto kaj Albancite koi izbiraat pomalku pratenici od Makedoncite, bi stanalo bespredmetno, za{to koja partija na Albancite }e bide vo vladata, bi zaviselo isklu~ivo od voljata i }eifot na pobednikot kaj Makedoncite, a ne od voljata na albanskite izbira~i.

Iako, stanuva zbor za nestandardno dejstvuvawe vo demokratiite, se smeta{e deka argumentite na DUI imaat osnova, i potoa ovoj princip pri sostavuvawe vladi se usvoi. Od toj aspekt, bi bilo krajno neprincipielno, ako DUI vleze vo nekoi dubiozni zatkulisni politi~ki igri, za izigruvawe na voljata na makedonskite izbira~i.

Vladata treba da ja so~inuvaat partiite {to pobedile kaj Makedoncite i kaj Albancite. Od ovoj stav, kako {to neodamna i ni

potvrdi vo razgovor Ali Ahmeti, DUI kako seriozen politi~ki subjekt nikoga{ nema da se otka`e, bidej}i, vo sprotivno, bi se demantirala samata sebe si. Zna~i, ovaa vesela matematika {to se provlekuva po kolumni i ~ar{iski muabeti kako koncept za sozdavawe malcinska vlada bez VMRO-DPMNE nema nikakva osnova, odnosno e esap bez kr~mar, za{to Ali Ahmeti decidno izjavi deka takvo ne{to, za nego, e apsolutno neprifatlivo. ТЕНЗИИ ВО КОНТИНУИТЕТ Epilogot na izborite, nesomneno, e direktno determiniran od izleznosta na denot na glasaweto, kade {to visokiot odyiv, teoretski, bi i odel vo prilog na opozicijata.

Nezavisno od kreativnosta vo kampawite, argumentaciite, montiranite i vistinskite aferi, televiziskite debati, i sè ona {to doprva }e go vidime, fakt e deka Nikola Gruevski vladee ve}e pet godini, i deka izbira~koto telo po difolt, poleka se zamara od vladeeweto na istata garnitura i bara promeni.

Od druga strana, problemot so idejata za promena, e deka Branko Crvenkovski i ne e kojznae kakva promena, bidej}i e politi~ko „Deja vue”. Tezata deka so Branko }e ni se slu~i - „ And now something completely different” e celosno vo duhot na Cirkusot na Monti Pajton i te{ko }e pomine kaj izbira~ite ka-

ko non{alanten premin kon ne{to novo i poinakvo.

Najneblagodarniot del vo sekoja politi~ka analiza e anticipirawe na izbornite rezultati, osobeno vo situacija koga brojot na neopredelenite izbira~i sè u{te e isklu~itelno visok, no najverojatno e deka ovie izbori nema da donesat krupni iznenaduvawa. Gruevski e uveren vo svojata pobeda, vpro~em zaradi toa i raspi{a izbori dve godini pred da mu iste~e mandatot, no i samiot e svesen deka taa pobeda nema da bide izrazena so takvo mnozinstvo kako na prethodnite izbori. Brojkata {to ja anticipiraat analiti~arite e deka VMRODPMNE }e osvoi 50-ina prateni~ki mandati {to zaedno so 15-inata na DUI }e im dade mnogu poslabo mnozinstvo vo parlamentot od ona {to sega go imaat. Toa zna~i deka samiot izboren proces, i epilogot od izborite, nema zna~ajno da gi relaksiraat aktuelnite politi~ki tenzii. Edinstvenata {ansa ni e vo potrebata na lu|eto da `iveat i rabotat normalno, i da bidat olabaveni od politikata, odnosno da se nadevame deka gra|anite }e uspeat da im gi izmenaxiraat strastite na politi~arite. Da se rabote{e za nekoi drugi prostori, prirodno }e be{e da se o~ekuva obratnoto.

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

13

ПАРТИСКИ МАРКЕТИНГ

Изборна жетва! И на овие избори ќе има неконтролирано трошење пари, пазар на интереси и влија& нија меѓу партиите и бизнис моќниците и обновување на старо&новите „предбрачни“ медиумско& политички договори од Боби Христов

MNOGU PARI VO IZBORNITE kasi, mediumite povtorno vo cvrsto partisko mengeme, nasproti nedovolna transparentnost, jasni pravila za ot~etnost za tro{eweto na parite vo izbornata kampawa. Na toa se sveduvaat, spored prvi~nite rakcii na eksperite, najnovite izmeni na izbornoto zakonodavstvo vo delot na finansiraweto na izbornata kampawa i mediumskoto reklamirawe.

14

Iako dolgo vreme po poslednite pretsedatelski i lokalni izbori koga proizlegoa prvite konkretni inicijativi za stavawe red vo haosot so izbornoto finasirawe, ima{e i konretni predlozi potkrepeni so sugestii na OBSE i na iskustva od drugi zemji, so nabrzina donesenite izmeni, malku od niv se prifateni.

Naprotiv, se donesoa izmeni koi ekspertite prethodno `estoko gi kri-

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

tikuvaa. Dve klu~ni izmeni bea na meta vo site analizi i ekspertski komentari prethodno. Prvo, mo`nosta namesto dosega{niot limit od 20.000 evra, koi firmite i kompaniite mo`at da gi doniraat vo partiskite kasi, na ovie izbori da mo`at da se sleat pet otsto od nivnite vkupni prihodi i vtoro, neograni~eniot limit za donacii od mediumite, vo forma na popusti za platenoto

politi~ko reklamirawe.

Pet procenti od godi{niot prihod za edna firma mo`e da bidat iljada denari, a za druga nekolku milioni denari. Nie postojano zboruvame za voveduvawe limiti vo tro{eweto, odnosno utvrduvawe na gornata granica na donaciite. Ova samo }e go zgolemi haosot, osobeno ako ne se zgolemi transparentnosta na finansiraweto. Neophodno e da gi znaeme donatorite, za podocna da mo`e da se utvrdi dali tie gi zloupotrebuvaat svoite pozicii pri postapkite za javni nabavki oceni vo eden od svoite komentari Sla|ana Taseva od „Transparentnost-Nulta korupcija". УНИКАТНИ ПРАВИЛА Ekspertite ocenuvaat deka vakvoto re{enie e sprotivno i na komparativnite iskustva od drugite zemji koi poka`uvaat deka donaciite od

БОРЧЕ МАНЕВСКИ, СОВЕТНИК ЗА ОДНОСИ СО ЈАВНОСТ ВО СРД

СРД реагираше на многу недоследности Форум: Колку новите законски измени ќе овозможат средува ње на хаосот со медиумските изборни кампањи присутен на до сегашните избори? Маневски: Како спроведувачи на Законот забележавме одредени неконзистентности и за нив реагиравме во повеќе наврати. Овде би споменал само неколку најважни, а тоа се: неусогласеноста на ЗРД со Изборниот законик, што беше причина за несигурност во спроведувањето на легислативата во време на избори, потоа обврски во законот за кои нема предвидено санкции, па нивното спроведување е целосно оневозможено и премногу ограничени ингеренции на Советот за радиодифузија да интервенира и истражува особено во делот на недозволената медиумска концентрација и следењето на пазарот, што е клучно за професионализацијата на медиумите и заштитата на слободата на изразувањето. Колку СРД има реални инструменти „да одржува и спроведува ред“, ако се има предвид фактот дека ниту едно негово укажува ње за злоупотреба на Собранискиот канал од страна на Влада та и МТВ не даде резултат? Токму Собранискиот канал е еден од примерите за слабостите на сегашниот Закон, зашто Собранието не може да биде радиодифузен субјект, а во исто време од него се очекува да продуцира програма, а друг да ја емитува, којшто, исто така, самоволно емитува што сака на тој канал. Ставот на СРД е тоа да биде специјализиран сервис на јавниот радиодифузер, што ќе биде под негова целосна уредувачка одговорност. СРД очекува и ова прашање да се реши во новиот закон за да можеме во иднина да видиме целосно развиен и професионален Собраниски канал. Дали овозможувањето попусти од медиумите за политичко ре кламирање не го загрозува принципот на еднаков пристап за сите партии, бидејќи телевизиското време се мери во секунди, а попустот директно го руши тој законски прицип на еднаквост? СРД напати има понудено решенија за попрецизно регулирање на односот на политичките центри на моќ. Овде не мислам само на органите на државната управа, туку и на политичките партии во однос на политичкото рекламирање за време на и надвор од изборна кампања, со цел што е можно повеќе политиката да се држи настрана од медиумите. Истото се однесува и на попустите: едноставно не е здрав односот некој медиум да биде донатор на политичка партија. Затоа побаравме барем ограничување на сумата што некој радиодифузер може да ја даде како донација.

Mediumskoto reklamirawe se odviva po unikatni pravila

pravnite lica se sekoga{ fiksirani na odreden iznos. Za ekspertite e sporno deka so novite odredbi vo makedonskoto izborno zakonodavstvo, koi ne se prosledeni so strogi pravila za transparentnosta na donaciite, ne mo`e da se stavi kraj na biznis-politi~kite interesi, da se sledi patot na parite, a ottamu i mo`nite spregi na partitie so biznis strukturite i postizbornoto „pla}awe na dolgot" od kampawa so beneficii za odredeni kompanii ili biznismeni.

No politikata, o~igledno ima drugi poinakvi smetki. Mnogumina i na-

tamu se {eguvaat so onaa poznata izreka na pretsedatelot Ivanov deka makedonskata demokratija e kako kosmodiskot - {a{avo, ama funkcionira. Ivanov, sepak, mo`e da bide gord na svojata profesorka detekcija na makedonskite demokratski specifiki, bidej}i koga povtorno }e ì se vrati na negovata akademska rabota, svojata teorija }e mo`e da ja nadgradi so unikanite pravila za mediumskata izborna kampawa koi ostanuvaat i so najnovite zakonski izmeni. A, vo su{tina se samo u{te eden nokaut na bazi~nite principi za objektivno, nepristapno infor-

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

15

mirawe i za ednakov pristap na site partii do mediumskiot prostor. МЕДИУМИТЕ НАЈГОЛЕМИ ДОНАТОРИ I so poslednite zakonski izmeni ostanuva mo`nosta mediumite da bidat, kako {to se slu~i na poslednite pretsedatelski i lokalni izbori, najgolemite donatori na partiite.

Imeno, za platenite reklami, mediumite vodej}i se od pazarnata logika, imaat praktika na golemite zakupuva~i na reklamen prostor da im odobruvaat i popust. Na poslednite parlamentarni izbori, toa be{e „siva masa" od pari, koja nikoj ne mo`e{e da ja presmeta, a so pretsedatelskite i lokalnite izbori se napravi obid da se vovede bo`em nekakov red, pa se izmisli odredba so koja „radiodifuzerite i pe~atenite mediumi popustite vo cenite koi gi davaat za plateno politi~ko rerklamirawe na u~esnicite vo politi~kata kampawa se smetaat za donacija izrazena vo pari~na vrednost".

Izve{taite za kampawite za pretsedatelskite i lokalnite izbori poka`aa {okantni rezultati - mediumite bea najgolemite donatori na politi~kite partii. [est televizii koi emituvaat programa na nacionalno nivo na vladeja~kata VMRO-

16

DPMNE ì dale popust, odnosno donacii od to~no 6. 454. 208 evra, dodeka opoziciskiot SDSM dobil od istite televizii donacija od 1.382.

637 evra. Popustot {to edna televizija ì go dala na vladeja~kata partija, pak, duri se dvi`el okolu 92 otsto.

Del od ekspertite ocenuvaat deka kaj partitiite otsustvuva volja da se re{i ova pra{awe i, naprotiv, ima konsenzus prostorot za manipulacii nikoga{ da ne se zatvori ili ograni~i. „Treba da ima politi~ki konsenzus za toa pra{awe. No, site se soglasuvaat bidej}i i ednite i drugite imaat „svoi" mediumi i im e mnogu ubavo da imaat nekoj koj im ja kofinansira kampawata. Donaciite na mediumite se na isto nivo na politi~ki dogovor me|u site partii za sostojbata so javniot servis. Site velat deka toj ne ~ini, no nikoj ne pravi ni{to za vistinski javen servis, bidej}i i vlasta i opozocijata gi menuvaat mestata, pa sakaat da ja ima- at istata mediumska ku}a kako svoj partner vo vladeeweto", veli @aneta Trajkovska, direktor na Visokata {kola za novinarstvo i odnosi so javnost.

Vo Makedonija veli, taa, postojat redica argumenti koi gi potvrduvaat silnite somne`i za spregata me|u partiite, politi~arite ili vlasta i sopstvenicite na mediumite i taa spre-

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

ga i natamu se prodlabo~uva. „Donaciite za mene se kako mediumite da investiraat vo svojata idnina, i del od niv, i na ednite i na drugite partii davaat nenormalni popusti za da bidat na pozitivnata lista na partiite koga }e dojdat na vlast. Za `al, kaj nas e sè tolku izme{ano i poradi spregata na mediumite so centrite na mo}, partii ili ekonomski mo}nici, imame novinarski klientelizam i e mnogu te{ko da se govori za izbalansirano izvestuvawe i za profesionalni standardi", veli Trajkovska.

Izemaweto na mediumite od propi{aniot limit za donacii, ostava prostor za zloupotrebi, zabele`aa i dr`avnite revizori po proverkata na partiskite smetki po poslednite pretsedatelski i lokalni izbori. No, o~igledno nitu niv, nitu ekspertite nema koj da gi slu{ne. Vo Makedonija izborite se sè, samo ne fer natprevar na idei. Pa, i na ovie izbori }e ima nekontrolirano tro{ewe na pari, pazar na interesi i vlijanija me|u partiite i biznis mo}nicite i obnovuvawe na staro-novite „predbra~ni" mediumsko-politi~ki dogovori. Posledicite se ve}e poznati: partii bor~lii na biznis-eliti, mediumi vrzani na partiski jadici, izla`ani glasa~i i sè zaedno, {to bi rekol Ivanov, kosmodik {a{ava dr`ava.

ПРЕТПРИСТАПНА ПОМОШ ОД ЕУ

Се користат ли европските пари? Неколку стотини милиони евра претпристапна помош е предвидено Европската Унија да и додели на Македонија во периодот 2007 до 2013 година. Средства наменети за големи проекти, од изградба на патишта до спроведување обуки за јакнење на инсти& туционалниот капацитет на земјата од Александар Чочевски

KOLKU MAKEDONIJA efikasno gi koristi sredstvata od Instrumentot za pretpristapna pomo{ (IPA) na Evropskata Unija? Dali administracijata e podgotvena da apsorbira nad 600 milioni evra od evropskite fondovi? Tolku pari Unijata, preku ovoj instrument, e predvideno da ì dodeli na zemjata vo periodot od 2007 do 2013-ta godina, nameneti za najrazli~ni proekti - od obuki na administracijata, pa sè do izgradba na u~ili{ta, vodovodi i pati{ta.

Sredstvata se raspredeleni vo pet komponenti: institucionalno zajaknuvawe, prekugrani~na sorabtka, regionalen razvoj, razvoj na ~ove~ki resursi i ruralen razvoj.

Za del od nevladiniot sektor, najgolem nedostatok na dosega{noto sproveduvawe na programata e nedonesuvaweto na nacionalen plan za iskoristuvawe na sredstvata, koj ostanal edinstveno vo rabotna verzija. „Evropskite pari se programiraat i planiraat minimum tri godini odnapred. Mora

da ima{ strate{ka ramka i da programira{ i planira{. Koga govorime za IPA 2007-ma, toa zna~i deka tie pari se tro{at vo 2009-ta. Ako gi tro{ime vo 2009-ta toga{ e odli~no, no toa e samo ako gi programirame vo 2007-ma. Zna~i, vo 2007-ma to~no treba da znae{ {to }e ti treba vo 2009-ta. Dopolnitelno, nema menuvawe na operativnite pari. Zatoa treba da imame razvoen plan, koj kaj nas ne e donesen”, veli Lidija Dimova, izvr{en direktor na

Makedonskiot Centar za evropsko obrazovanie.

Od Sekretarijatot za evropski pra{awa objasnuvaat deka proektite predvideni so programata za 2007ma i 2008-ma se sproveduvaat sega, a dodeka sega dogovorenite, }e bidat sprovedeni vo 2013-ta i 2014-ta godina. Objasnuvaat deka ne se raboti za nikakvo docnewe, tuku za srednoro~no plansko iskoristuvawe na sredstvata. „Proektite od 2007-ma i 2008-ma

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

17

Neophodna e obuka za koristewe na IPA fondovite

godina se tekovni sega. Ne odi sproveduvaweto godina za godina. Sega vo januari go zavr{ivme programiraweto na prvata komponenta za 2011-ta. Realnoto sproveduvawe na proektite }e bide 2013-ta, 2014-ta godina. So ova se obiduvame da gi nau~ime instituciite srednoro~no da planiraat. Vo praktika toa ne zna~i deka sega ni teknalo da koristime sredstva i na kop~e tie vedna{ stignuvaat. Treba malku poseriozen pristap, poradi toa {to ova ne se samo pari od evropskite fondovi, tuku i od makedonskite dano~ni obrznici”, velat nadle`nite za kooridnacija na sredstvata od Sekretarijatot za evropski pra{awa, koi objasnuvaat deka vo zavisnost od proektot, Makedonija u~estvuva so svoi sredstva od pet do 25 otsto. ОБУКА ЗА ПОЕФИКАСНО ИСКОРИСТУВАЊЕ Obukata e osnovniot na~in na koj od Sekretarijatot se obiduvaat ovaa programa da ja napravat podostapna za krajnite korisnici i poednostavna za administracijata. „Sekretarijatot za evropski pra{awa vo dva cuklusa organizira{e obuki po planskite regioni.

Poslednata be{e vo [tip. Tamu gradona~alnicite so op{tinskata administracija od {tipskiot planski region u~estvuvaa na obuka. Planirame da prodol`ime i so ostanatite regioni, za da imame pogolema iskoristenost. Na{a cel e da go preneseme znaeweto i da imame ~isto dosie, a za op{tinite interesot, isto taka, e golem za da mo`at da apliciraat i apsorbiraat sredstva od Evropskata Unija”, veli Jovan Andonovski, dr`aven sekretar vo SEP, koj objasnuva deka vkupno 460 administrativci na centralno nivo se zadol`eni za nejzinoto sproveduvawe.

СКЛУЧУВАЊЕ ДОГОВОРИ ВО ПОСЛЕДЕН МОМЕНТ Dimova od MCEO go poso~uva primerot so sredstvata predvideni vo 2007-ma godina nameneti za institucionalno zajaknuvawe. Za golem del od predvidenite nad 41 milioni evra, spored nea, proektite bile dogovoreni vo posleden moment. Dimova se somneva deka toa vo praktika }e zna~i neefikasno iskoristuvawe na sredstvata. „Koga }e gi vidite parite za Komponentata eden za 2007-ma godina, do

Raspredelba po godini na IPA fondovite

Година

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

Вкупно:

58,500,000

70,200,000

81,782,001

91,684,594

98,028,286

105,070,852

117,212,269

18

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

lani imavme iskoristeno vkupno okolu 25 milioni evra. Del od tie proekti bea sklu~eni vo kraen rok.

Pra{aweto e zo{to vo juni 2010-ta godina Makedonija ima tolku malku pari iskoristeno, ako bile predvideni nad 41 milion evra, a samo 25 milioni gi imame iskoristeno? Ako do krajot na juni 2010-ta godina ne gi potro{ite parite, gi gubite, poradi toa {to nema nivna prenamena. Vo toj kraen rok se sklu~eni mnogu dogovori i programata za 2007-ma e zavr{ena. Ako odite vo Evropska Komisija i vo SEP i ako pra{ate za iskoristenosta, }e vi ka`at deka ni{to ne e izgubeno. No, isto taka ni{to ne e iskoristeno.

Tie dogovori }e se sproveduvaat 2011 i 2012-ta. Toga{, ako IPA 2007 ja koristime vo 2012-ta. [to govori toa za nas?”, pra{uva Dimova.

Nadle`nite ova go objasnuvaat so procedurata za dobivawe na sredstvata, ~ija glavna cel, kako {to objasnuvaat, e krajniot korisnik da poka`e deka proektot e isplatliv na podolg rok. „Ovaa rabota e learning-by-doing

(u~ewe preku praktika). Ne mo`eme da o~ekuvame deka site vo dr`avata }e bidat eksperti za fondovi od Evropskata Unija. Zna~i, idejata e da se podgotvat kvalitetni proekti, odnosno da se napravat proekti {to }e generiraat pari, {to }e generiraat napredok. Ona {to }e bide staveno na hartija, treba da gi reflektira o~ekuvawata na toj {to go pi{uval toa. Zna~i {to saka da dobie so proektot”, velat od SEP. „Nekakvo gubewe na sredstva e normalno da ima. Nema idealno iskoristuvawe, no nie se trudime toj pro- cent da bide {to pogolem”, objasnuvaat od SEP. НАЈСКАПИ – ПРОЕКТИТЕ ЗА РЕГИОНАЛЕН РАЗВОЈ Izgradbata na delnicata od Demir Kapija do Smokvica od Koridorot 10, kako i izgradbata na pre~istitelnata stanica vo Prilep se me|u najvrednite proekti {to se planira da se sprovedat od IPA programata.

Predvideno e za stanicata da se iskoristat 18 milioni evra, dodeka

Za dobivawe IPA proekt treba da se ima jasen plan

Што е ИПА?

za delnicata 45 milioni evra. „Vo tek se tenderski postapki. Toa se golemi proekti po mnogu striktni pravila. Se potpi{uvaat dogovori i za izvedba, za za{tita na `ivotnata sredina, za nadzor i taka natamu. Tie se kompleksni proekti koi {to se vo tek”, objasnuvaat od SEP. ПОТРЕБНИ СЕ ИЗДРЖАНИ ПРОЕКТИ Pretstavnicite na del od nevladiot sektor prepora~uvaat vnimanie da se posveti ne samo na faktot dali sredstvata se dobieni, tuku i kako se iskoristeni. Smetaat deka se potrebni izdr`ani proekti {to }e davaat rezultati na dolg rok. „Ona {to treba vladata pod itno da go napravi e da pregovara so Komisijata parite od 2008-ma, 2009-ta i 2010-ta pod itno da odat vo buxetska poddr{ka. Zna~i, so sklu~en aran`man so MMF. Proektite {to se isprogramirani vo 2008-ma i 2009-ta, da gi preprogramira vo 2012-ta i 2013-ta godina. Toa pod itno. Toa podrazbira davawe ot~et vo EU i MMF sekoj mesec i otka`uvawe od neproduktivni tro{oci”, veli Dimova.

Istovremeno od Sekretarijatot povikuvaat korisnicite na sredstva od pomalite programi, osobeno od komponentata za rurarelen razvoj, da poka`at inicijativnost. Toa, spored niv, e najdobriot na~in da se dojde do evropskite fondovi i racionalno da se iskoristat. „Mnogu zavisi i od inicijativnosta na individuata. Nekoj {to saka da zapo~ne, mora da poka`e ideja”, veli Andonovski.

Dopolnitelno, kako {to velat od SEP, planirano e otvorawe i na Nacionalen IPA trening-centar, vo koj obu~uva~i }e go prenesuvaat znaeweto povrzano so evropskite fondovi na administraciajta, no i na zainteresiranite gra|ani.

Инструмент за претпристапна помош на Европската Унија во 2007 година замени неколку програми за помош на земјите кандидати и потенцијалните кандидати за членство. Покрај Македонија, право на користење на средствата имаат Туција, Хрватска, како и Србија, Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Косово. Помошта се состои од пет компоненти: институционално зајакнување, прекугра нична сорабтка, регионален развој, развој на човечки ресурси и ру рален развој. ЕУ за таа цел од земјите бара да имаат администра тивни капацитети и структури кои ќе преземат одговорност за управување со помошта. За потенцијалните земји кандидати, так вите мерки се спроведуваат преку компонентата за помош при транзицијата и градење на институциите.

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

19

СУДИСКА КАРИЕРА

Негативни поени позитивна кариера На последната седница на Судскиот совет на која се бираа судии во повеќе судови, беа избрани кандидатите кои имаа многу висок процент на негативни одговори од колегите, за кои се претпоставува дека најдобро ги познаваат како работат од Кристина Мачкиќ

SEKOJDNEVNO JAVNOSTA e bombardirana so informacii za rabotata na makedonksite sudii. Poslednata sedmica reakciite deka rodnini na aktuelni politi~ari napreduvale vo karierata e top tema na site mediumi. „Forum" prisustvuva{e na poslednata sednica, kako i na nekolkute prethodni na koi Sudskiot sovet (SS) javno predlaga i glasa kandidati za sudii. Ne mo`e a da ne se spomne vpe~atokot, deka ~lenovite na SS koi predlagaat kandidati za sudii gi falat svoite favoriti.

Sednicite na Sovetot se javni.

Javnosta mo`e da bide isklu~ena samo so odluka na Sovetot zaradi za{tita na ugledot i integritetot na sudijata ili kandidatot za sudija. Za isklu~uvawe na javnosta od sednicite, Sovetot odlu~uva so dvotretinsko mnozinstvo glasovi od vkupniot broj ~lenovi na Sovetot.

Za rabotata na sednicata na Sovetot se vodi zapisnik i stenografski bele{ki. Eve del od detalite koi ne bea obelodeneti, a se od su{tinska va`nost za izborot na sudii i napredok vo sudiskata kariera. УСЛОВИ ЗА СУДИИТЕ So reformite na sudskiot sistem se redefiniraa op{tite uslovi za izbor na sudija, me|u koi uslovot za zavr{eni pravni studii so prosek od najmalku osum; novina e i potrebata od aktivno poznavawe na eden od oficijalnite jazici na EU od koi zadol`itelno angliski jazik, {to se doka`uva so me|unarodno priznat sertifikat, kako i poznavawe rabota so kompjuteri.

Se voveduvaat psiholo{ki testovi i testovi za integritet.

Psiholo{kiot test ima za cel po pat na proverka na socijalnite spo-

20

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

sobnosti da gi afirmira kandidatite za vr{ewe na funkcijata sudija, a testot za integritet se zasnova vrz postojnite eti~ki i profesionalni kodeksi za vr{ewe na funkcijata sudija i celta e proverka na eti~kite i moralnite vrednosti na kandidatot za vr{ewe na funcijata sudija.

Ovojpat, sekoj od sudiite koi bea kandidati pominaa anonimni anketi na koi daktilografki, kopjuterxii, {alterski rabotnici, portiri, sudski policajci i higieni~arki gi ocenuva. Sudiite, luti za vakviot na~in na ocenuvawe, negoduvaa oti kole{kite koi im qubomorat na visokite plati i koi ne smeat da im gi

pipnat, a kamo li da im gi razgleduvaat predmetite, treba{e da odgovorat na pra{awa za nivnoto eti~ko i moralno odnesuvawe nadvor od sudot i za nivnata urednost vo rabotata.

No, sepak, anketite pominaa i vlegoa vo ocenkata na kvalitetot na sudija koj treba da napreduva vo karierata. Na poslednata sednica na Sovetot se slu~i golemo iznenaduvawe.

Napreduvaa onie koi imaa mnogu visok procent negativni odgovori od kolegite, za koi se pretpostavuva deka najdobro gi poznavaat kako rabotat.

Po tie kriteriumi te~e{e izborot na novite sudii.

ДОворйата вО Ń ŃƒĐ´ĐžĐ˛Đ¸Ń‚Đľ Ń€Đ°Ń Ń‚Đľ Đ’Đž токОт на протхОдната гОди на Ń Đľ Ń ĐżŃ€ĐžĐ˛ĐľĐ´ŃƒĐ˛Đ°ŃˆĐľ анкота Са Пороњо на ĐˇĐ°Đ´ĐžĐ˛ĐžĐťŃ Ń‚Đ˛ĐžŃ‚Đž на граѓанито Од райОтата на Ń ŃƒĐ´Đž вито Са ŃˆŃ‚Đž вО пориОдОт ĐźĐ°Ń˜ Ń˜ŃƒĐ˝Đ¸ ĐąĐľŃˆĐľ Ń ĐżŃ€ĐžĐ˛ĐľĐ´ĐľĐ˝ тротиОт ĐşŃ€ŃƒĐł на анкотата. Đ?ивОтО на ĐˇĐ°Đ´ĐžĐ˛ĐžĐťŃ Ń‚Đ˛Đž на Ń˜Đ°Đ˛Đ˝ĐžŃ Ń‚Đ° Од ра йОтоњотО на Ń ŃƒĐ´ĐžĐ˛Đ¸Ń‚Đľ Đ¸ĐˇĐ˝ĐľŃ Ńƒ Đ˛Đ°ŃˆĐľ 79,57%. ХНодната анко Ń‚Đ° Ń Đľ Ń ĐżŃ€ĐžĐ˛ĐľĐ´Đľ вО пориОдОт нО оПври докоПври 2010 гОдина, при ŃˆŃ‚Đž нивОтО на ĐˇĐ°Đ´ĐžĐ˛ĐžĐťŃ Ń‚Đ˛Đž на Ń˜Đ°Đ˛Đ˝ĐžŃ Ń‚Đ° Од райОтоњотО на Ń ŃƒĐ´ĐžĐ˛Đ¸Ń‚Đľ ĐżŃ€Đ°Ń Đ˝Đ° на 83,83%. ЌоНта на анкотито Đľ ĐżŃ€ĐľĐşŃƒ Đ´Đž йионито Ń€ĐľĐˇŃƒĐťŃ‚Đ°Ń‚Đ¸ Од Ń ŃƒĐ´ĐžĐ˛Đ¸Ń‚Đľ, Đ´Đ° Ń Đľ Ń ĐžĐłĐťĐľĐ´Đ° ĐžĐżŃˆŃ‚ĐžŃ‚Đž ĐźĐ¸Ń ĐťŃšĐľ на Ń˜Đ°Đ˛Đ˝ĐžŃ Ń‚Đ°, Са райОтата на Ń Ńƒ дОвито какО и кваНитотОт на ŃƒŃ ĐťŃƒĐłĐ¸Ń‚Đľ ŃˆŃ‚Đž тио иП ги Đ˝ŃƒĐ´Đ°Ń‚ на Ń Đ˛ĐžĐ¸Ń‚Đľ ĐşĐžŃ€Đ¸Ń Đ˝Đ¸Ń†Đ¸. Đ?нкотирањотО Đľ анОниПон прО Ń†ĐľŃ , ĐşĐžŃ˜ ĐşĐžĐ˝Ń‚Đ¸Đ˝ŃƒĐ¸Ń€Đ°Đ˝Đž Ń Đľ Đ˛Ń€ŃˆĐ¸ два пати вО токОвната гОдина, на Ń ĐľĐşĐžŃ˜ ŃˆĐľŃ Ń‚ ĐźĐľŃ ĐľŃ†Đ¸, Од ĐžĐąŃƒ чони анкотни тиПОви вО Ń ŃƒĐ´Đž вито Ń ĐżŃ€ĐľĐźĐ° анкотираната пО ĐżŃƒĐťĐ°Ń†Đ¸Ń˜Đ°. Đ’Đž ĐĄŃƒĐ´Ń ĐşĐ¸ĐžŃ‚ Ń ĐžĐ˛ĐľŃ‚ йиНо ĐżŃ€Đ¸Ń Ń‚Đ¸ гнати и ĐżŃ€ĐľŃ‚Ń Ń‚Đ°Đ˛ĐşĐ¸Ń‚Đľ Са райО Ń‚Đ°Ń‚Đ° на Ń ŃƒĐ´Đ¸Ń‚Đľ. Đ&#x;ĐžĐ´Đ˝ĐžŃ Đ¸Ń‚ĐľĐťĐ¸ на ĐżŃ€ĐľŃ Ń‚Đ°Đ˛ĐşĐ¸Ń‚Đľ Ń Đľ фиСички и пра вни Ница, новНадини ОрганиСа ции и нопрОфитайиНни ĐˇĐ´Ń€Ńƒ ĐśĐľĐ˝Đ¸Ń˜Đ° на граѓани, Ń ĐžŃ˜ŃƒĐˇĐ¸, адвО кати. ХОвотОт ĐżĐžŃ Ń‚Đ°ĐżŃƒĐ˛Đ°Đť и пО ĐżŃ€ĐľŃ‚Ń Ń‚Đ°Đ˛ĐşĐ¸ пропратони на на Đ´ĐťĐľĐśĐ˝ĐžŃ Ń‚ Од Đ´Ń€ŃƒĐłĐ¸ дрМавни Đ¸Đ˝Ń Ń‚Đ¸Ń‚ŃƒŃ†Đ¸Đ¸ Од кОи Đ˝Đ°Ń˜ĐąŃ€ĐžŃ˜Đ˝Đ¸ йиНо Од ĐœĐ¸Đ˝Đ¸Ń Ń‚ĐľŃ€Ń Ń‚Đ˛ĐžŃ‚Đž Са правда и ДрМавна ĐşĐžĐźĐ¸Ń Đ¸Ń˜Đ° Са Ń ĐżŃ€ĐľŃ‡ŃƒĐ˛Đ°ŃšĐľ ĐşĐžŃ€ŃƒĐżŃ†Đ¸Ń˜Đ°. Đ˜Ń Ń‚Đž така, ХОвотОт ĐżĐžŃ Ń‚Đ°ĐżŃƒĐ˛Đ°Đť и пО анОниПнито ĐżŃ€ĐľŃ‚Ń Ń‚Đ°Đ˛ĐşĐ¸, вО Ń ĐźĐ¸Ń ĐťĐ° на тОа дока Ń Đľ Đ¸Ń ĐżĐ¸Ń‚Ńƒ ваа навОдито вО тио ĐżŃ€ĐľŃ‚Ń Ń‚Đ° вки и Ń Đľ проСоПаа Đ´ĐľŃ˜Ń Ń‚Đ˛Đ¸Ń˜Đ° Đ´Đž ĐşĐžĐťĐşŃƒ ĐżĐžŃ Ń‚ĐžĐľŃ˜Đ° индиции Са нивна ĐžŃ Đ˝ĐžĐ˛Đ°Đ˝ĐžŃ Ń‚. ĐœĐ›Đ?ДОХТĐ? Đ&#x;РЕЧКĐ? Đ—Đ? Đ?Đ?Đ&#x;РЕДОК

^lenovite na Sudskiot sovet, kolegite kandidati za sudii najmnogu gi falat deka znaat angliski jazik i rabotat na kompjuter

Najiteresen slu~aj koj be{e razgleduvan vo Sudskiot sovet e predlogot tetovski sudija da sudi vo skopska Apelacija. Go predlo`i ~lenot na Sovetot, sudijata Veli Vedat. „Sudijata e od prvata generacija akademci od Akademijata za sudii i

forum.mk | 8 априН 2011 | Đ¤ĐžĐ ĐŁĐœ

21

obviniteli. Mlad e, no neverojatno sposoben i vreden. Prvo i osnovno koe go poka`a kako rezultat e nadminuvaweto na normata na re{eni predmeti", bea pofalbite na sudijata Vedat.

Koga se slu{a deka mlad sudija re{ava odli~no predmeti, deka na anketata od vrabotenite vo sudot kade {to raboti ne dobil nitu edno negativno mislewe, vedna{ se pretpostavuva deka sudijata sigurno i ekspresno }e napreduva vo karierata.

Za nego ne se ni spomena dali znae jazici, ednostavno akademec od Akademijata za sudii i obviniteli, znae sè {to e potrebno, stranski jazici, kompjuteri. No, na golemo iznenaduvawe, od 14 ~lenovi ne dobi nitu polovina od glasovite. Dali zaradi mladosta, dali zaradi neiskustvoto - kvalitetot ostana vo Tetovskiot sud.

Mladosta ne be{e pre~ka sudija so skromni nekolku godini iskustvo da bide predlo`en za sudija vo Apelaciskiot sud. Iako vo momentot vodi golemi i te{ki premeti, sepak, se kandidiral i od pretsedatelot na Vrhovniot sud, Jovo Vangelovski be{e predlo`en za sudija vo Apelacija. No, ne pomina.

Zatoa, pak, iskusna sudijka od skopski sud dobi odli~ni 11 glasovi za siguren vlez vo skopska Apelacija.

Iako taa e rekorder po negativni ocenki od nejzitite kolegi so duri pet procenti lo{o mislewe od sorabotnicite, zamina vo povisokiot sud. Ne be{e iznenaduvawe za kole{kite sudii deka }e odi ponatamu.

Nekolkupati za Apelaciskiot sud vo borbata za mesto vo golemata bela zgrada se kandidra sudijka od skopski sud, koja, pak, nikako da pomine. ^lenovi na Sovetot ja predlagaat, no nikako da bide izglasana. Se raboti za postar sudija so golemo rabotno iskustvo i eden od onie koi gi srabotija prvite i golemi predmeti, pioner vo Oddelot za organiziran kriminal. Sepak, sudijkata od kole{kite dobila pove}e od dva procenta negativni odgovori na anonimnata anketa za nejzinata organiziranost vo rabotata.

sud. Oglas povtorno }e ima. Se raboti za edno sudisko mesto. Bea predlo`eni petmina kandidati, no nikoj ne go dobi potrebniot broj glasovi. ^lenovite na Sovetot koi predlagaa kandidati ne {tedea zborovi da ka`at deka sudiite znaat stranski jazik, deka rabotat na kompjuter, deka se uspe{ni vo rabotata. Za edniot od kanidatite be{e ka`ano deka sudijata vo mati~niot sud pridonesuva za harmoni~ni odnosi me|u kolegite. Za da dobie nekoj poen plus, za sudija vo Vrhoven be{e predlo`ena sudika od Apelacija, za koja predlaga~ot ka`a deka e doktorant na tema organiziran kriminal. Site imaa mnogu nizok ili, pak, nula negativni procenti od poslednite aninimni anketi.

No, nitu eden ne go dobi potrebnoto mnozinstvo. ВИШ УПРАВЕН НЕМА КАНЦЕЛАРИИ, АМА ИМА СУДИИ So reformite na sudskiot sistem se formira nov Vi{ upraven sud. Toa e sud koj }e odlu~uva po `albite protiv

ВРХОВЕН СУД НЕ ГО ОСВОИ НИ ДОКТОРАНТ No, sepak, poslednata sednica za Sovetot zapo~na neobi~no.

Ne se izbra sudija za Vrhovniot

22

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

odlukite na Upravniot sud, so {to se garantira pravoto na `alba protiv odlukite na Upravniot sud, doneseni vo prv stepen soglasno so Amandmanot XXI od Ustavot.

Be{e raspi{an konkurs za 15 sudiski mesta. Sovetot izbra 12. Pove}eto se od postojniot Upraven sud.

No, pred glasaweto i pri prelagaweto na kandidatite, sporno za

Кои се задачите на Судскиот совет? Судскиот совет во со

гласност со надлежно

стите обезбедува: за

конито, стручно, одго

ворно, ефикасно и рационално вршење на работите и зада

чите. Основните и најважните активно

сти во работењето на Судскиот совет во текот на 2010 година беа:

избор, оценка, унапредување и утврдување на одговорност на судиите;

~lenovite be{e {to }e pravat sudiite do formiraweto na sudot i obezbeduvawe kancelarii i uslovi za rabota. Izglasaa da ostanat na rabota vo sudovite od kade {to doa|aat sè do formiraweto na sudot.

Isto taka, polemiziraa dali za sudija vo ovoj sud mo`e da se prijavi sekoj ili samo sudii koi se tri godini vo Upravniot sud ili {est meseci vo dr`avna uprava.

постапување по поднесени претставки и попла

ки;

прибирање информации и анализи кои се одне

суваат на самостојноста и независноста на суд

ската функција;

поддршка на судиите во ситуации кога е загро

зен интегритетот при вршењето на нивната функ

ција;

унапредување на транспарентноста и отчетноста на работата на Советот; како и афирмација на ме

стото, улогата и надлежностите на Советот на до

машно и меѓународно ниво.

Polemikata be{e zaradi toa {to be{e predlo`en sudija od Strumica, za koj presedatelkata na Sovetot, Aleksandra Zafirovska, pojasni deka predlogot e legitimen bidej}i i sudot e dr`aven organ.

I pri izborot na ovie sudii preovladuva{e vpe~atokot deka procentot od 2,50% negativni odgovori na anonimna anketa ne bea pre~ka sudiite da napreduvaat vo karierata.

Sepak, sudiite se biraat. Sè pove}e se `alat na pritisoci koi gi imalo i }e gi ima. Naprednite op{tetstva se borat protiv nepravdite investiraj}i vo pravnata dr`ava. Pravnata dr`ava, sepak, e najgolemata garancija deka gra|aninot mo`e da se odbrani od nepravdata. Novite sudii se pred ispit so svoeto odnesuvawe i deluvawe da mu ovozmo`at na pravoto da vladee.

ИНТЕРВЈУ

Foto: Andrej Ginovski

Златко Крамариќ, амбасадор на Хрватска во Македонија

Треба да се бара патоказот Новиот амбасадор на Хрватска во Македонија Златко Крамариќ (55) е професор по славистика и македонистика на Филолошкиот факултет во Осијек. Четири мандати беше градоначалник во својот роден град и исто толку време пратеник во хрватскиот Сабор. Во македонската јавност е познат по мошне блиските контакти со книжевните и културните дејци од Македонија, како и по неговите две книги во кои зборува за македонската книжевност, традиција, историја и современоста од Влатко Галевски

Forum: Va{ata, taka da ka`eme osnovna profesija e akademska, profesorska, no so ogled deka kako gradona~alnik na Osiek ostanavte rekordni 4 mandati, kakov e predizvikot da bidete ambasador vo Makedonija?

Kramari}: 1990 godina 12 godini predavav makedonska kultura i kni`evnost na filosofskiot fakultet vo Osijek. Krajot na 80tite i po~etokot na 90tite godini bea navistina interesni godini vo istorijata na Jugoslavija, odnosno nejziniot raspad, i za razlika od ona {to e moja autsajderska pozicija ednostavno smetav deka se ova vremiwa koga ne mo`e da se bide samo nabquduva~, tuku deka treba aktivno da se vklu~am vo vnatre{nata politika. Taka {to jas sum eden od osnova~ite na hrvatskata socijal liberalna partija. Na prvite demokratski izbori izbran sum za gradona~alnik na Osijek i na

24

toa mesto ostanav od 1990 do 2005 god., {to zna~i vo negovite najte{ki voeni vremiwa.

Bea toa te{ki vremiwa, voeni vremiwa i toga{ go sfativ ona {to Heraklit go rekol deka vojnata e tatko na site vremiwa koga lu|eto gi poka`uvaat svoite najdobri i najlo{i osobini i za sre}a ili za `al so site tie ~ove~ki osobini se sre}avav. Bev izbran i za pratenik vo hrvatskiot Sabor, isto taka ~etri mandati. Vsu{nost se raboti za `elba ~ovek da se obide da napravi ne{to drugo, pa taka po sredbite so pretsedatelot Mesi} proizleze mo`nost da se obidam vo nekoja druga, politi~ko-diplomatska aktivnost. I vo Osijek i vo Zagreb, od moeto opkru`uvawe bev ocenet kako dosta diplomati~en vo svoite nastapi, pa od tuka verojatno i doverbata koja mi be{e uka`ana. Pokraj toa, prirodno be{e mojata obvrska da kontakti-

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

ram vo tie vremiwa i so stranski diplomati da im gi objasnuvam sostojbite, pa taka, toa bea moite po~etni diplomatski ~ekori. Od druga strana, bidej}i bev povrzan i so regionot, mojata prva zada~a be{e mandatot na Kosovo (dve godini) a eve sega i vo Makedonija. I kako {to velat- krvta ne e voda. Mnogumina ambasadori velat deka im e te{ko da ja napu{tat zemjata vo koja rabotele za{to vo nea se vqubile. Vo mojot slu~aj situacijata e poinakva, jas prvo se vqubiv vo Makedonija a potoa dobiv mandat. Vo Makedonija doa|am so golema po~it kon gra|anite, kulturata tradicijata i istorijata.

Minatata godina vo izdanie na "Tabernakul" be{e prevedena Va{ata kniga so naslov "Identitet, tekst, nacija", vo prevod na Venko Andonovski i Jelena Lu`ina. Vo podna-

slovot konkretizirate deka vo `i`ata na Va{eto interesirawe se: Interpretacii na crnilata na makedonskata istorija. Za {to se raboti?

Na nekoj na~in ovaa kniga pretstavuva dolg sprema mojata profesija i sprema moite sopstveni razmisluvawa za makedonskata istorija. Vo 1991 godina vo Zagreb, vo izdanie na Matica hrvatska ja objaviv knigata "Makedonski temi i dilemi". I tuka go nazna~iv svoeto viduvawe i zanimavawe so makedonskite temi.

Vo toj period, kon krajot na osumdesettite, od pristojna distanca mo`ev da ja nabquduvam makedonskata istorija, literatura i kultura. Za `al taa kniga be{e objavena vo edno gluvo vreme, koga se bavevme so nekoi drugi gorlivi temi i dilemi.

Sedumnaeset godini podocna pak se vrativ na temite za Makedonija, sfativ deka taa kniga voop{to ne e lo{a i si rekov, ajde da se obidam vo duhot na novite teoriski paradigmi da ja rekontekstualiziram.

Imav sre}a {to vo me|uvreme zapoznav pisateli, teoreti~ari i istori~ari od ponovata makedonska generacija i sfativ deka imame mnogu zaedni~ki pogledi, nè ti{tat isti problemi. Pa taka, vo osamenosta na moeto pri{tinsko sekojdnevie, koga nemav protokolarni i ambasadorski obvrski, nastana ovaa kniga.

Ovde se obidov i sebesi da si obja-

snam {to zna~i da si mala zemja, da si zalo`nik na golemite sili, {to zna~i da si posledica na Budimpe{tanskiot mir od 1913 god., na Balkanskite vojni, pa da si del od prvata Jugoslavija, od NOB, pa periodot od vtorata Jugoslavija, site tie istoriski traumi, egejskata trauma koja nikoga{ na vistinski na~in ne e tretirana tuku e samo konstatirana... Ova vsu{nost bea provokaciite, povtorno od drug agol da poglednam vo ogledaloto, pa potoa da frlam kamen, da go iskr{am i da se obidam povtorno da go sostavam. Taka {to ovaa moja kniga e frlawe kamen vo moeto sopstveno ogledalo vo koe ~esto prepoznava mnogu drugi likovi i sli~ni problemi koi i mene me ti{tea. Taka {to, dojde vreme koga so pomal ideolo{ki pritisok i so pomalku samocenzura da progovoram za nekoi raboti. Idejata, vo krajna linija e da se vospostavi toj neophoden dijalog pome|u makedonskite teoreti~ari, kni`evnici i istori~ari i ovaa kniga.

So kakva slika za Makedonija doa|ate, so ogled deka slavistikata, i makedonistikata se Va{i potesni nau~ni oblasti?

Da vi ka`am, i ponatamu neizmerno go sakam Slavko Janevski. Mojata sega{na teza e deka Slavko Janevski ja pretstavuva makedonskata ideja za onoj jugoslovenski imagolo{ki pro-

stor i kompleks. I mene mi be{e potrebno vreme da radikaliziram nekoi svoi stavovi, pa taka sfativ deka jugoslovenskiot imaginarium be{e svest, a nacionalniot makedonski potsvest. Ili kako {to mojata kole{ka Dubravka Oraji} veli - gore Marks dole Frojd. Taka, jas po 55 godini `ivot sfa}am deka samo ako se vospostavi dijalog pome|u tie dva imaginariuma, toga{ imate odredeni pozitivni rezultati. Koga edniot apriori e vo pravo, toga{ ne e dobro. Vo nekoi minati vremiwa Jugoslavija be{e "apriori vo pravo", pa toa be{e problem so koj se sudiraa nekoi od va{ite kriti~ari i teoreti~ari. Mo`am da ka`am deka i jas na nekoj na~in go pretstavuvav makedonskiot imagolo{ki prostor, taka {to vo nekoi svoi blagi polemiki znaev da ka`am deka ja sakam pove}e Makedonija od nekoi moi oponenti.

I Hrvatska i Makedonija gi tresat isti tranzicioni problemi, korupcija, aferi, kriminal... kade go gledate izlezot?

Onoj moment koga gra|anite i odgovornite vo Makedonija }e sfatat deka sega{nite sostojbi ne se rezultat od nadvore{ni vlijanija, i koga re{enijata }e gi baraat svrtuvaj}i se kon sebe, baraj}i gi re{enijata vnatre vo Makedonija, rabotite }e

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

25

kazot, {to se saka, jasna nacionalna strategija. Tranzicijata e tranzicija. I od vremeto na Glembaevi tranzicijata ì pripa|a na logikata na probivot na kapitalot. Mora da se razbere deka se toa normalni op{testveni i prirodni skokovi. Rabotata e vo toa {to gre{kite ne smeat premnogu ~esto da se povtoruvaat i po staroto pravilo - da u~ime na tu|ite gre{ki. Tuka ja gledam mo`nosta za napredokot na odnosite pome|u Hrvatska i Makedonija, vo razmenata na iskustva i od oblasta na legislativata, tradicijata, kulturata.

Zna~i potrebna e cvrsta odluka za toa {to sakame, odnosno {to sakate, vrz osnova na liberalno demokratskite standardi so site nivni sla-

participiram ili da prepoznaam odredeni situacii. Identitetot ne e edna{ za sekoga{ daden, toj e konstrukcija, toj se menuva, toj ne e nekoja zadadenost taka {to vo istorijata nekoi raboti se definirani no i poludefinirani. Lingvistite velat: nedorazbirawata se uslov za razbirawe. Ovde defakto postoi nedorazbirawe i ne gledam drug na~in otkolku toa da se re{i na bilateralen princip. I kako ~ovek i kako diplomat sugeriram, pred sè, lu|eto da razgovaraat kako prijateli, a ne da se razgovara so stisnati palci vo xepovite, tuku da se obideme rabotite da gi re{ime razumno.

U{te vo vremeto na vojnata, vo Osijek zboruvav - lu|eto `iveat edni

not treba da bidat samo administrativni a ideite, stokata, lu|eto treba da pominuvaat kako vozdu{no struewe, ona {to e vizijata na Kundera za Evropa.

Nacionalizmot ima svoi dobri i lo{i strani. Neophodno e da postoi nacinalna odrednica na identitetot, no sekoga{ postoi opasnost da stane patolo{ki onoj moment koga treba da se brani. Zatoa velam deka etnonacionalizmot voop{to ne gledam deka e lo{, naprotiv imam prili~no afirmativen stav, a sepak sum svesen deka toga{ koga toj ima transkulturna, "ino" dimenzija, mo`e da funkcionira do onoj moment dodeka ne gi poka`e svoite patolo{ki zastranuvawa. Ne smee da preovlade idejata za dominacija, tuku za dijalog.

Sekoj nov ambasador ima zgusnata agenda na kontakti so lokalnite politi~ari partii institucii. [to odrabotivte vo prviot mesec od va{iot prestoj vo Makedonija?

Ova e mo`ebi najinteresniot period od slu`buvaweto na eden ambasador. Zapoznavawe so lu|e so koi vo idnina }e treba da se kontaktira i sorabotuva... Taka minative denovi imav sredbi so albanskite politi~ki partii, ve}e se zaka`ani sredbi so makedonski politi~ki partii i smetam deka za tri nedeli ovoj del od rabotata }e go zavr{ime. Vo ovoj period me interesira klimata vo dr`avata i strategijata za izlez od problemite. Dopolnitelno e interesno {to sum prisuten vo predizboren period i }e imam uvid vo dobar del od predizbornata atmosfera...

bosti, ili sakate tribalisti~ki odnosi za koi eve Gadafi bi bil edna paradigma.

Makedonija ima problem plus, a toa e iracionalniot spor so Grcija okolu imeto. Vo Va{ata kniga go zafa}ate i ova pra{awe za identitetot.

Diplomatijata ovde se poka`uva re~isi nemo}na. Postoi li nekakva poinakva mo`nost za razre{uvawe na ovoj problem?

Vo `ivotot nastanuvaat situacii vo koi se ~uvstvuvame kako homodupleks.

Edniot aspekt e od pozicija na humanist teoreti~ar i ~ovek od dijalog, i tuka li~no imam i svoi stavovi.

Mnogu sum sre}en koga vo sekoja kultura, evropska, svetska, mo`am da

26

pokraj a ne protiv drugi. Taka e i so dr`avite. Nie morame da `iveeme pokraj Srbija. Treba da se zeme primerot na Francija i Germanija koi dojdoa do razre{uvawe na istoriski natalo`enite problemi i netrpelivost i koga i pokraj krvavite vremiwa od Vtorata svetska vojna, denes, tie zaedno se lokomotiva na integraciskite procesi vo Evropa. Taka go gledam i razre{uvaweto na problemot pome|u Makedonija i Grcija.

Sigurno e deka postojat seriozni institucii, seriozni poedinci, politi~ari koi ovoj spor mo`e da go re{at. Toa {to e sekoga{ dobro, e da se skratat rokovite za re{avawe na sekoj problem. Otsekoga{ zboruvam za toa deka granicite na Balka-

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

Imavte li prilika da se sretnete so premierot Gruevski?

Da, samo nakuso, na protokolarna sredba po povod dvaesetgodi{ninata na prvata makedonska Vlada.

Razmenivme samo nekolku kurtoazni re~enici.

No, zatoa imav eden mo{ne prijaten razgovor po povod predavaweto na akreditivite so pretsedatelot Ivanov. Bidej}i dvajcata sme profesori mislam deka imavme mnogu zaedni~ki temi i za prva sredba odli~no se razbravme. Bev prijatno iznenaden {to Pretsedatelot ja pro~ital mojata kniga, i toa na hrvatski jazik i mi be{e milo {to negovite reakcii bea tokmu ona {to jas sakav da go postignam pri pi{uvaweto na ovaa kniga.

ФЕРИДЕМОКРАТСКИ БЕЛЕШКИ

“Народот на таа земја” Ферид Мухиќ EDSON ARANTES do Na{imento Pele! Edno od najgolemite imiwa vo dosega{nata fudbalska istorija.

Ne veruvam deka postoi nekoj {to ne go ~ul ova ime!

Brazilecot Pele i negoviot tim! Mislev, isto taka, deka toa ime nema nikoga{ ni da se zaboravi! No, ete, neli e poznato deka tamu kaj {to najmalku se nadeva{ te ~eka najgolemoto iznenaduvawe. Po nekolkute TV seansi od sudeweto po tu`bata na Republika Makedonija protiv Republika Grcija postoi sosema realna opasnost imeto na Pele da se zaboravi, popravo, pardon, ne da se zaboravi imeto Pele tuku da se zaboravi deka prviot Pele bil fudbalerot. Ete, na primer, od v~era, po zavr{nite zborovi na profesorot Pele i negoviot tim koi ja zastapuvaat kauzata na obvinetata Grcija, jas li~no polovina ~as se napregav da se setam koj be{e prviot Pele! U{te edna{-dvapati da gi slu{nam istiot profesor Pele i negovite soigra~i, i sosema }e go odumam (od umot }e mi izleze! - poubav i poto~en izraz namesto voobi~aenoto izumam ! - popatna zabele{ka F.M.) fudbalerot Pele.

Ne mo`ev da poveruvam deka seriozni lu|e, pretstavnici na rodot koj vo nau~nata nomenklatura sebe se ozna~uva ne samo kako umen, tuku kako dvojno umen (Homo sapiens sapiens), zgora na toa profesori, {to bi zna~elo vmetnuvawe u{te edno sapiens vo nivnata biznis karti~ka, deka takvite trikratno umni lu|e mo`at pod maskata na sofisticirana pravna u~enost, da protnat tolkav kup komi~ni besmislici!? Sosema kuso, na obvinenieto od Republika Makedonija, deka Republika Grcija, so sprotivstavuvawe RM da bide primena vo NATO na samitot vo Bukure{t, ja prekr{ila (pri)vremenata spogodba od 1995 godina so koja se obvrzala na nikakov na~in da ne ì popre~uva na RM pristapuvawe kon koi bilo me|unarodni organizacii, odgovorot na profesorot Pele i negoviot tim se sveduva na slednoto: Spored stav 5, ~len 11, kako i stav 1, ~len 11, kako i spored (pri)vremena-

ta spogodba od 1995 godina, a vo soglasnost so Rezolucijata na ON so koja taa zemja e primena vo ~lenstvoto na ON pod privrmena referenca, treba da se ima predvi deka narodot na taa zemja ne mo`e da bide prinuden kako interno (zna~i za sebe), }e ja narekuva svojata zemja, no potpisnicite na ovie dokumenti, imeno vladata na taa zemja ima obvrska vo site me|unarodni kontakti da go upotrebuva edinstveno privremenoto ime. So ogled na toa {to vlastite na taa zemja sistematski go prekr{uvale ovoj uslov vo izminative 16 godini, toa zna~i deka samata taa zemja, nema nikakva osnova da podnesuva tu`ba protiv Grcija. Bidej}i sekoja spogodba podrazbira recipro~nost vo po~ituvaweto na prezemenite obvrski. Pa bidej}i taa zemja ne gi po~ituva{e svoite obvrski, nema ni Republika Grcija nikakva obvrska natamu da gi po~ituva odredbite na ovoj dogovor, vo detali ili, pak, vo celina! Ete, taka mi go razvedri denot so ovaa beslovesno somnambulska tirada, vo koja nitu edna{ ne e spomnato ni koja e taa dr`ava, ni koj e toj narod! Ne treba da vi ka`am deka imeto na Republika Grcija se upotrebuva sistematski niz celoto obra}awe na profesor Pele i negoviot tim dribleri! Ne treba ni da ve potsetam deka toa go pravi so cel da se istakne nelegitimnosta na tu`bata, anonimnosta i opskurnosta na tu`itelot (taa zemja), i respektabilnosta i superiornosta na tu`enata Republika Grcija!

Ostanuva eden problem: dokolku e toa taka, toga{ argumentot protiv taa zemja va`i za u{te 126 zemji na ~elo so SAD koi taa zemja ja priznale pod ustavnoto ime! Ako vo ~inot na korupcijata, krivi~na odgovornost gi opfa}a i onoj {to ja nudi korupcijata, kako {to vidovme vo neodamne{niot primer so slovene~kiot pratenik vo Evropskiot parlament vo Brisel, taka {to }e odgovaraat novinarite na "Sandi tajms", i toj {to go prima mitoto, toga{ i sive ovie 126 dr`avi treba da bidat povikani na odgovornost. No dali vo primerot na taa dr`ava, voop{to stanuva zbor za kakva bilo korpucija? Takvoto obvinenie od strana na Grcija protiv 126 zemji, sose SAD, Kina, Kanada bi vre-

delo da se vidi, iako te{ko mo`e i da se zamisli. No bez takvoto obvinenie otpa|a i argumentot so koj se potkrepuva teza za ednostranoto prekr{uvawe na recipro~nite obvrski od (pri)vremenata spogodba od 1995 godina. Republika Makedonija go upotrebuva svoeto ustavno ime vo me|unarodna komunikacija, no so zemjite koi toa go prifatile i potpi{ale soodvetni pravno va`e~ki dokumenti! Zna~i, voop{to ne im ~ini sostojbata na profesorot Pele i timot!

Nemaat {uter da dade gol na 126 zemji, a pak, bez da im dadat gol od penal na site 126 zemji, ne mo`at da ja pokrijat dupkata vo svojata odbrana niz koja neizbe`no }e primat gol.

Ugol gol!

Sepak, moram da vi ka`am deka se nao|am vo komplicirana situacija.

Od edna strana, kako pripadnik na narodot od taa zemja, apriori se solidariziram so sekoja vlast koja }e go brani ustavnoto ime na dr`avata i identitetot na narodot, odnosno, na gra|anite! Od druga strana, isto tolku apriori sum protiv praktikata za partisko uslovuvawe za vrabotuvawe, koe, osven prvata garnitura, site vladeja~ki garnituri ja praktikuvaat vo suverenata Republika Makedonija!

Li~no, bez dvoumewe bi odbil takvoto uslovuvawe od koja bilo partija, bidej}i pretstavuva degradirawe na gra|anite, ignorirawe na stru~nosta i znaeweto, i direktna politi~ka ucena!

Ako vo tekot na 20 godini rabotno iskustvo vo vremeto vo koe na vlast be{e Komunisti~ka partija, nitu edna{ ne bev staven pred takva ucena, kako {to ne slu{nav za nitu eden edinstven slu~aj vo koj vrabotuvaweto bilo usloveno so pristapuvawe kon KP, poslednive godini se iznaslu{av prikazni za potpi{uvawe pristapnici, nao|awe 5, 10 ili 15 novi lu|e gotovi da stanat ~lenovi na vladea~kata partija, kako nu`en uslov za vrabotuvawe!?

Sega ostanuva narodot na ovaa zemja da ja soo~i sega{nata vlast, kako i sekoja idna vlast so direkten izbor: ili da stane vlast na dr`ava so ime i da go pretstavuva narodot so identitet, ili da ja prepu{ti vlasta na onie koi jasno }e zastanat pred zemjata i narodot koi gi zastapuvaat i koi im go dale legitimitetot!

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

27

БиХ: Ескалација на етничките тензии Босна и Херцеговина се соочува со натамошна дестабилизација по средбата на лидерите на босанските Срби и на босанските Хрвати во Мостар на 25"ти март, од каде ги објавија своите планови да ја срушат наводно нелегално формираната федерална влада, со која доминираат Бошњаците. Хрватско"српскиот сојуз е ноќна мора за Бошњаците, кои сега се присилени повторно да размислат за своите дела и да поработат на компромис со кој би се спречил политичкиот колапс во БиХ

ETNI^KITE TENZII i natamu tleat vo Bosna i Hercegovina. Na 17-ti mart „Bo{wa~kata platforma”, politi~ki blok predvoden od Bo{waci, formira{e federalna vlada bez neophodnoto prisustvo na hrvatski pretstavnici vo Gorniot dom na parlamentot, a na 25-ti istiot mesec vo Mostar se sozdade hrvatskosrpska koalicija za ru{ewe na taa vlada. Vtorite objavija deka planiraat da formiraat nacionalna vlada i gi povikaa i bo{wa~kite partii koi ne se vo blokot da im se pridru`at, no, realno, nikakva vlada ne mo`e da bide formirana dodeka ne se re{i krizata vo Federacijata.

Vo Bosna i Hercegovina ve}e pet ipol meseci ne Sojuzot pome|u bosanskite Hrvati i bosanskite Srbi e ko{marna opcija za Bo{wacite postoi nitu nacionalna, nitu federalna vlada.

Dolgotrajnite tenzii pome|u 1994 godina i ja sozdade muslimanlabava kontrola na Saraevo, dodeka Hrvatite i Bo{wacite, koi tleat sko-hrvatskata federacija. So pakna bliskite vrski na Federacijata ve}e nekolku godini, se samo del od tot na Bo{wacite i na Hrvatite im so Hrvatska im dojde krajot. Vo soproblemot. Vo su{tinata na be{e dadena odredena avtonomija i glasnost so Dejtonskiot dogovor dilemata e politi~kata struktura be{e sozdaden entitet sostaven od centralnata vlada na BiH e sostavena Bosna i Hercegovina, iskovana deset kantoni (pet so dominantno na od rotira~ko tro~leno pretsedaod gra|anskata vojna vo zemjata. muslimansko i pet so dominantno telstvo, so ~len od site tri glavni hrvatsko naselenie, vo momentot etni~ki grupi i slab dvodomen parkoga be{e potpi{an dogovorot), kalament so sedi{te vo Saraevo. RepuПОЛИТИЧКАТА СТРУКТУРА И ko i specijalen aran`man so Hrvatblika Srpska, pak, e de fakto dr`aКОНФЛИКТОТ ska. Dejtonskiot miroven dogovor va vo dr`avata, so svoj parlament. od dekemvri 1995 godina, so koj Ova e kompleksna politi~ka strukDogovorot od Va{ington, potpi{an celosno be{e zavr{ena Bosanskata tura, vo koja rastat bo{wa~ko-hrvo mart 1994 godina, stavi kraj na vojna, gi stavi teritoriite pod konvatskite tenzii u{te od nacionalhrvatsko-muslimanskata vojna 1993- trola na Srbite - sega Republika - pod nite izbori vo oktomvri 2010 go-

28

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

dina, na koi Bo{wacite - isto kako {to storija i vo 2006 godina - vo rotira~koto pretsedatelstvo izbraa Hrvat koj be{e po niven vkus, @eqko Kom{i}, iako ogromno mnozinstvo od Hrvatite glasa{e za dvajca drugi kandidati. Ova be{e mo`no bidej}i Bo{wacite i Hrvatite, koi zaedno se mnozinstvo, glasaat vo ista izborna edinica vo ramkite na nivnata Federacija i glasa~ite mo`e da se odlu~at za koj i da bilo kandidat, bez ogled na nivnata etni~ka pripadnost. Ova predizvika zastoj pome|u Bo{wacite i Hrvatite, bidej}i Hrvatite odbija da gi priznaat izbornite rezultati.

Na 15-ti mart, komesarot Valentin Incko od Kancelarijata na Visokiot pretstavnik, sponzorira{e pregovori pome|u dvete najgolemi bo{wa~ki partii, Socijaldemokratskata partija (SDP) i Partijata za demokratski promeni (SDA) i dvete najgolemi hrvatski partii, Hrvatskata demokratska zadnica na

do

do

do

Bosna i Hercegovina (HDZ BH) i Hrvatskata demokratska zaednica na Bosna i Hercegovina 1990 (HDZ 1990).

Dvete bo{wa~ki partii, nekoga{ `estoki politi~ki rivali, im ponudija ~etiri od pette ustavno zagarantirani ministerski mesta za Hrvatite vo federalnata vlada na HDZ BH i HDZ 1990, dodeka pettoto go zadr`aa za Hrvat od nivnata partija SDP i hrvatskoto mesto vo rotira~koto pretsedatelstvo mu go dadoa na Kom{i}. Pregovorite zavr{ija bez dogovor, bidej}i dvete najgolemi hrvatski partii gi baraa site pet ministerski mesta i mestoto vo rotira~koto pretsedatelstvo, istaknuvaj}i deka ogromnoto mnozinstvo Hrvati vo Bosna glasale za nivnite dve partii.

Bez postignat dogovor, na formiraweto na bosanskata vlada na 17ti mart, „Bo{wa~kata platforma” imenuva{e Hrvati od „ukrasnite” hrvatski partii na pette ustavno zagarantirani ministerski mesta i go imenuva{e

Zvonko Budimir, od malata, krajno desni~arska hrvatska partija na pravota, za ~len na rotira~koto pretsedatelsvo, so cel da gi ispolni ustavnite etni~ki kvoti. Kako odgovor na toa, Hrvatite {irum zemjata istiot den izlegoa na protesti, koi sè u{te traat.

Hrvatskite partii pokrenaa sudski proces pred Ustavniot sud na Federacijata i apeliraa do Zagreb vedna{ da im pomogne. Hrvatskiot pretsedatel Ivo Josipovi} i premierkata Jadranka Kosor povikaa vo vladata da bidat imenuvani „legitimnite pretstavnici” na Hrvatite, direkten {lakanica na „Bo{wa~kata platforma” i nivnite dekorativni hrvatski pretstavnici. Ova be{e golemo otstapuvawe od voobi~aenoto hrvatsko odnesuvawe na „racete podaleku” od bosanskite Hrvati, politika koja e na sila u{te od 2000 godina i e su{tinski preduslov za hrvatskoto ~lenstvo vo Evropskata unija. Na 21-vi mart, pretsedatelot na HDZ BH, Dragan ^ovi}, najavi formirawe na hrvatsko nacionalno sobranie vo kantonite i op{tinite so mnozinsko hrvatsko naselenie (devet hrvatski partii, zaedno so HDZ BH i HDZ 1990 treba da se sretnat nekade po 16ti april). Pretsedatelot na HDZ 1990, Bo`o Qubi} i pretsedatelot na RS (i pretsedatel na Partijata na sojuzot na nezavisnite socijaldemokrati), Milorad Dodik go poddr`aa ovoj poteg.

Kulminacijata na odovorot na Hrvatite dojde na 25ti mart, koga ^ovi}, Qubi}, Dodik i pretsedatelot na Srpskata demokratska partija, Mladen Bosi} se sobraa vo Mostar sredba na {efovite na dvete najgolemi partii na bosanskite Hrvati i na dvete najgolemi srpski partii vo RS. Чetvoricata lideri izdadoa zaedni~ko soop{tenie so koe gi povika site partii vo Bosna i Hercegovina da se vklu~at vo konstruktivnite pregovori i go otfrlija, kako {to go narekoa, nelegalnoto formirawe na federalnata vlada i pobaraa da ne se

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

29

formira nikakva vlada sè dodeka ne se re{i krizata vo Federacijata. Чovi} re~e deka }e razgovara so liderite na bo{wa~kite politi~ki lideri, no dodade deka pri formiraweto federalna vlada mora da se zemat predvid i hrvatskite interesi.

Vo konfliktot 1993/94 ne be{e po{teden ni pro~ueniot most vo Mostar

СРПСКО ХРВАТСКИ СОЈУЗ: НОЌНА МОРА ЗА БОШЊАЦИТЕ RS saka kolku {to e mo`no pove}e da gi devalvira centralnite vlasti vo Saraevo. Ottamu, Dodik gi koristi hrvatsko-bo{wa~kite tenzii za da ì poka`e na me|unarodnata zadnica deka negoviot pristap so sozdavawe na silen etni~ki entitet, na smetka na centralnata bosanska vlada e, vsu{nost, edinstveniot na~in da se upravuva so BiH i ottamu i negovoto ohrabruvawe za Hrvatite da baraat pove}e otstapki od Bo{wacite. Srbite smetaat deka Bo{wacite se obiduvaat da ja nametnat svojata volja vnatre vo Federacijata nasproti `elbite na Hrvatite, a RS bi bila nivnata sledna mo`na `rtva.

Hrvatite se borat za nivnite sedi{ta vo vladata i koristat pristap nesporedlivo porazli~en od nivnoto proglasuvawe na samouprava vo 2001 godina, poradi sistematska diskriminacija ({to dovde do rasporeduvawe na trupite na NATO vo oblastite naseleni so Hrvati i apsewe na nekolku pova`ni hrvatski lideri). Izmenite na izborniot zakonik od strana na Visokiot pretstavnik vo 2006 godina, kako i izborite vo 2006 i 2010 godina u{te pove}e go pottikna hrvatskoto nezadovolstvo. Hrvatite, a osobeno ^ovi}, ne propu{taat prilika za da istaknat deka Hrvatite sakaat nivnite pretstavnici da bidat izbirani so glasovite na Hrvatite i baraat da se po~ituva vladeeweto na pravoto.

Sè u{te e golemo pra{awe dali me|unarodnata zaednica, osobeno Evropskata unija so koja dominira Germanija, koja neoficijalno go prezema vodstvoto pri politi~kite promeni na Balkanot, }e poddr`i centralizirana Bosna i Hercegovina ili }e im dozvoli pogolema avtonomija na Hrvatite, nasproti politi~koto prekrojuvawe vo sopstvena polza na Bo{wacite vnatre vo Federacijata. Sovetot na Evropa na 21-vi mart se zakani so sankcii ako ne se oformi nacionalnata vlada, so {to vo su{tina ja ohrabri

30

„Bo{wa~kata platforma” da prodol`i so svoeto kockawe so Federacijata. Na 24-ti mart, bosanskata Centralna izborna komisija go poni{ti formiraweto na vladata, bidej}i ne se pojavi ni minimalniot broj hrvatski pretstavnici potreben za formirawe vlada.

Kancelarijata na Visokiot pretstavnik prvi~no ne reagira{e na manevarot na „Bo{wa~kat platforma”, no na 28-mi mart Incko objavi deka naodot na Centralnata izborna komisija }e bide suspendiran sè dodeka Federalniot ustaven sud ne donese odluka - poteg koj go poddr`a i ambasadata na SAD. Sega{niot pretsedatel na Federacijata i ~len na HDZ BH, Borjana Kristo, zaedno so u{te dvajca hrvatski ministri, podnesoa ostavki vo znak na protest. „So suspendiraweto na odlukata na Centralnata izborna komisija, edinstvenoto kompetentno telo za implementacija na izbornite rezultati, vladeeweto na pravoto vo Bosna i Hercegovina e reducirano do apsurd”, izjavi toga{ Kristo. Na 31-vi mart, ^ovi} izjavi deka Hrvatite }e preminat kon gra|anska neposlu{nost ako ne se po~ituva odlukata na Centralnata izborna komisija.

So vme{uvaweto na Evropskata unija vo intervencijata vo Libija i so sè u{te nere{enata kriza so suverenite dolgovi vo evrozonata, ostanuva nejasno dali EU voop{to }e mo`e povtorno da se fokusira na

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

Balkanot. Se ~ine{e deka na po~etokot na godinava se pravat nekakvi napori vo toj pravec, no revolucionernite aktivnosti vo arapskiot svet go odvlekoa vnimanieto na Unijata. Ako centraliziranata Federacija i bosanskata dr`ava dominirana od Bo{waci se vistinskite celi na EU, bosanskite Hrvati i bosanskite Srbi, dva stari neprijatela, mnogu verojatno }e formiraat u{te pocvrst politi~ki sojuz (kako {to navestuva sredbata od 25ti mart vo Mostar), sojuz koj{to politi~ki }e im se sprotistavi na site obidi za centralizacija.

Srpsko-hrvatskiot sojuz }e bide stravi~no scenario za Bo{wacite, koj na krajot bi mo`ele da bidat prisileni da go preispitaat svoeto kockawe so eskalacija na tenziite i, namesto toa, da po~nat da tragaat po kompromis, kako {to be{e pobarano od eden mal broj na bosanski novinari, akademici i politi~ki partii. Po suspendiraweto na site aktivnosti od strana na Ustavniot sud, odlukata na „Bo{wa~kta platforma” dali }e prodol`i so vladata koja tie ja formiraa ili }e gi prifatat barawata na ogromnoto mnozinstvo hrvatski glasa~i bi mo`ela da odlu~i i dali federacijata i bosanskata dr`ava }e opstanat ili }e do`iveat politi~ki kolaps.

Тероризмот, последната опција на Гадафи Имајќи ја предвид употребата на тероризмот против западните земји во минатото, како одговор на нападите на кои не можел на друг начин да возврати, заканите врз Гадафи посочуваат на ризикот од тоа, очаен и притиснат, тој повторно да прибегне кон тероризмот како начин да се одмазди поради нападите врз неговиот режим

MOAMAR GADAFI nema ni tro{ka somne` deka amerikansko-evropskite voeni operacii protiv libiskite voeni celi se, vsu{nost, napadi vrz negoviot re`im. Toj posebno gi predupredi Francija i Velika Britanija deka }e dojde vreme koga }e za`alat poradi intervencijata.

Takvite zakani mo`at da zna~at deka, ako uspee da pre`ivee, }e im go ukine pristapot do libiskite izvori na energensi. Sepak, imaj}i ja predvid upotrebata na terorizmot protiv zapadnite zemji vo minatoto, kako odgovor na napadite na koi ne mo`el na drug na~in da vozvrati, zakanite vrz Gadafi poso~uvaat na rizikot od toa, o~aen i pritisnat, toj povtorno da pribegne kon terorizmot kako na~in da se odmazdi poradi napadite vrz negoviot re`im. Dosega zakanite so sankcii i odmazda go vozvra}aa Gadafi povtorno da go upotrebi terorizmot, no ovie stravovi mo`at da is~eznat ako po~ne da veruva deka pove}e nema {to da zagubi. ИСТОРИЈА НА ЛИБИСКИТЕ РЕАКЦИИ Vo tekot na prvite godini od 1980te, voenata mornarica na SAD se sprotistavi na tvrdeweto na Libija deka Zalivot na Sidra e nivna teritorija, so svoe tvrdewe deka toa se me|unarodni vodi. Toa rezultira{e so nekolku pomali voeni sudiri, kako {to be{e incidentot vo avgust 1981 godina, koga borbenite avioni na mornaricata sru{ija dva libiski borbeni aviona.

Sudirot koj najmnogu ja ~ine{e Libija e onoj od mart 1986 godina, koga namenskite sili na SAD potopija

O~aen i opasen: polkovnik Moamer Gadafi

dva libiski broda i napadnaa golem broj instalacii za proektili zemja - vozduh , od koi Libijcite strelale vrz amerikanskite avioni.

Libijcite bea besni poradi incidentot vo 1986 godina, no nemaa sredstva so koi bi mo`ele da vozvratat, bidej}i amerikanskata voena mo} be{e nesporedlivo posuperiorna. Ova gi pottikna Libijcite da baraat drugi na~ini za odmazda. Gadafi dolgo vreme sebesi se smeta{e za naslednik na Gamal Abdel Naser kako lider na arapskiot nacionalizam i se obiduva{e na razni na~ini da se nametne kako takov. No, bez popularnosta i voenata mo} na Egipet, ili finansiskata mo} na Saudiska Arabija, toj

po~na da go koristi terorizmot i poddr{kata na teroristi~kite grupi kako na~in da gi potkopa svoite rivali za prevlast vo arapskiot svet. Podocna, koga be{e glasno otfrlen od istiot toj svet, toj svoeto vnimanie po~na da go vrti kon Afrika, kade {to gi primeni istite alatki. Tie isto taka mo`at da se iskoristat i protiv onie koi Gadafi go narekuva „imperijalni sili”.

Ve~erta na 5-ti april 1986 godina, bomba eksplodira{e vo diskotekata „La Bel” vo Berlin. Dvajca amerikanski vojnici i eden civil bea ubieni vo eksplozijata, a pove}e od 200 lu|e bea povredeni. SAD uspea da se ufrli vo komunikaciite pome|u Tripoli i Libiskoto narodno

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

31

Ostatoci od razneseniot patni~ki avion na „PanAm” vo blizina na {kotskoto grat~e Lokerbi

biro (ambasada) vo Isto~en Berlin so {to obezbedija silni dokazi za libiskata vme{anost vo napadot.

Vooru`eni so takvi dokazi, SAD izvedoa odmazdni~ki napad vrz Libija no}ta na 15-ti april istata godina, {to vklu~uva{e i napad vrz rezidencijalniot kompleks i glaven {tab na armijata na Gadafi kraj Bab Al Azizia, ju`no od Tripoli. Vo napadot za mnogu malku ne zagina i samiot Gadafi, koj bil predupreden za napadot. Predupreduvaweto, kako {to se veruva, do{lo ili od malte{ki ili od italijanski politi~ar, zavisi od verzijata na prikaznata.

Libiskata vlada potoa tvrde{e deka vo napadot bila ubiena malata }erka na Gadafi, no toa se poka`a kako ~ista propaganda. No, toa go poni`i i go razbesni Gadafi, koj nema{e mo`nost voeno da vozvrati.

Neposredno po napadot, Gadafi po~na da stravuva od dodatni merki protiv nego, pa po~na terorizmot da go koristi mnogu povnimatelno i na na~in koj mu dava{e barem delumna mo`nost da negira. Eden od na~inite koi gi koriste{e be{e upotrebata na grupi - dvojnici, kako ANO i japonskata Crvena Armija (JRA).

Upotrebata na ANO i JRA mu ovozmo`i na Gadafi da ja negira svojata vme{anost so relativna verodostojnost, no sega ostana mnogu malku somne` deka toj stoel zad napadite.

I toga{, na 21-vi dekemvri 1988 godina, libiskite agenti koi operiraa na Malta uspeaja da podmetnat eksplozivna naprava vo letot na „PanAm” 103 i avionot be{e uni{ten vo vozduh nad [kotska. Site 259 patnici i ~lenovi na ekipa`ot

32

zaginaa, kako i 11 `iteli na Lokerbi, {kotskoto grat~e kade {to padnaa ostatocite od uni{teniot „Boing 747”. Da eksplodirala bombata nad Severniot Atlantik, kakva {to im bila namerata na napa|a~ite, dokazite koi poso~ija kon vme{anosta na Libija nikoga{ nema{e da bidat otkrieni. МОМЕНТАЛНАТА СОСТОЈБА Denes Libija povtorno e soo~ena so napadi od voeno daleku pomo}en protivnik, na koj silite na Gadafi ne mu se dorasnati. Iako toj delumno ja prizna vinata za nekoi od teroristi~kite napadi vo minatoto i javno go otfrli terorizmot vo 2003 godina, Gadafi ja zadr`a sposobnosta i ponatamu da go koristi terorizmot kako nadvore{nopoliti~ka alatka, koja ednostavno ne saka da ja koristi. No, taa sposobnost i natamu se nao|a vo negovata kutija za alatki.

Gadafi ima dolga istorija na koristewe na negoviot diplomatski personal, koj Libijcite go narekuvaat „revolucionerni komiteti”, za izvr{uvawe site mo`ni valkani raboti, od planirawe teroristi~ki napadi, pa do inicirawe na voeni udari. Ovie diplomati slu`ea i kako agenti za {irewe na revolucionernite principi na Gadafi vo drugi zemji.

No, diplomatite ne mu se edinstveniot izvor na potrebnata pomo{.

Kako {to navedovme, toj ~estopati koristel zadskrieni grupi za izvr{uvawe na teroristi~kite napadi.

Iako pove}eto marksisti~ki grupi

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

so koi sorabotuva{e Gadafi vo tekot na 1980-te godini pove}e ne se funkcionalni, toj ima i drugi opcii na raspolagawe.

Edna od tie opcii e da kontaktira so regionalnite xihadisti~ki grupi, kako {to e Al Kaeda na islamskiot Magreb (AKIM), dodeka drugata e da gi podobri ve}e zatoplenite odnosi so xihadisti~kite grupi vo Libija, kako {to e Libiskata islamisti~ka borbena grupa (LIBG).

Gadafi ve}e oslobodi stotici pripadnici na ovaa grupa od zatvor, a procesot prodol`i i po otpo~nuvaweto na nemirite vo fevruari.

Malku e verojatno deka ovaa grupa neguva kakva i da e lojalnost kon Gadafi - tie dignaa vostanie protiv nego vo 1990-te godini i se obidoa da go likvidiraat - no, mo`e da bidat iskoristeni za naso~uvawe na pari ili oru`je kon drugi grupi, kako AKIM, na primer. Ovie grupi, sekako, ne se mnogu blagonakloneti kon Zapadot i mo`e da prifatat da izvr{at napadi vrz niv vo zamena za oru`je i finansirawe od Libija.

Na podolg period, ovie grupi bi mo`ele da pretstavuvaat zakana za Gadafi, no soo~en so mnogu realnata egzistencijalna zakana od ogromnata voena mo} koja sega e naso~ena protiv nego, Gadafi mo`e da proceni deka zakanata od xihadistite vo momentov e mnogu podale~na i pomalku `estoka.

Kako i da e, terorizmot si ima svoi ograni~uvawa, kako {to poka`aa aktivnostite na Gadafi vo tekot na 1980-te godini. Iako Libijcite uspeaja da izvr{at nekolku uspe{ni teroristi~ki napadi, da ubijat stotici lu|e i da istraumatiziraat u{te mnogu pove}e preku zasiluva~ite na terorot, kako {to se mediumite, tie ne uspeaja da ostavat trajna traga vrz nadvore{nata politika na SAD i na Francija.

Napadite samo ja zacvrstija re{itelnosta na ovie dr`avi da mu ja nametnat svojata volja na Gadafi i toj na krajot popu{ti i go otfrli terorizmot. Tie teroristi~ki napadi, zad koi stoe{e Libija, bea i biten faktor pri sozdavaweto na imixot na Gadafi vo svetot, i denes se, mo`ebi, biten faktor koj vlijae{e vrz odlukata deka Gadafi mora da si zamine. Sepak, tokmu ova mislewe - deka Gadafi mora da bide otstranet so sila - mo`e da go navede da poveruva deka nema {to da zagubi ako povtorno zaigra na kartata na terorizmot.

ЕКОНОМИЈА Безбедната храна станува ИН Последниве неколку години пред се ` поради измените во регулативата за производсто на храна, македонските фирми почнаа посериозно да гледат на стандардизација на производството на храна. ХАССАП стандардот стана законска обврска, но тој се ` уште се применува во мал број на фирми, а фирмите кои имаат извознички број, ХАЛАЛ или ЕУ број можат да се избројат на прсти ekonomija@forum.com.mk

Македонија треба да ја „нападне“ Русија Португалија пред банкрот Администрацијата ја намалува невработеноста Кредитниот рејтинг на Македонија стабилен

НЕВРАБОТЕНОСТ

Полната администрација ја изеде невработеноста Во периодот 2006!2010 г. вработувањата во државната администрација биле главна алатка за борба против невработеноста од Владимир Николоски

BROJOT NA NEVRABOTENITE vo izminative pet godini opadnal za nad 25.000 lica so {to stapkata na nevrabotenost na krajot od minata godina se namali na 30,9%. Ovie statisti~ki brojki vo Vladata gi protolkuvaa kako rekordno namaluvawe na brojot nevraboteni vo Makedonija vo izminative desetina godini. Me|utoa, statistikata otkriva i deka vo periodot 2006-2010 g. vrabotuvawata vo dr`avnata administracija bile glavna alatka za bor-

34

ba protiv nevrabotenosta. Dokaz za toa e {to spored podatocite na Dr`avniot zavod za statistika, brojot vraboteni vo dr`avnata administracija, obrazovanieto i zdravstvoto vo istiot period porasnal za nad 16.700 lica. Matematikata poka`uva deka za period od pet godini samo okolu 8.300 lica uspeale da najdat vrabotuvawe vo privatniot sektor. Toa zna~i deka vo javniot sektor godi{no vo prosek se vrabotuvale dvapati pove}e gra|ani otkol-

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

ku vo privatniot sektor. I ovaa Vlada so cel da gi popolni kvotite predvideni so Ramkovniot dogovor ja optovaruva dr`avnata administracija so novi vrabotuvawa, iako vo nekolku navrati dr`avnite revizori uka`aa deka vo vladinite objekti nema dovolno prostor da se smestat site novovraboteni. Poradi toa golem broj od licata vraboteni vo administracijata, pred sè od albanska nacionalnost, zemaat plata a voop{to ne odat na rabota.

СЕ БАРААТ СТОТИНА СТРАТЕЗИ Vladiniot sekretarijat za sproveduvawe na Ramkovniot dogovor minatata nedela raspi{a oglas za vrabotuvawe na 152 dr`avni slu`benici. Najgolem del od novite vrabotuvawa (130) }e bidat vo Oddelot za strategija, planirawe i za sledewe.

Imeno, vo oglasot se baraat 19 lica kako sovetnici za strategija, planirawe i za sledewe, tri lica za vi{i sorabotnici za strategija, planirawe i za sledewe i duri 74 lica za pomladi sorabotnici za strategija, planirawe i za sledewe. Vo oglasot se baraat i osum lica za rabotnoto mesto samostoen referent za strategija, planirawe i za sledewe, kako i devet referenti za strategija, planirawe i za sledewe. Za istiot sektor se baraat i 17 lica {to }e rabotat kako pomladi referenti.

Vo sekretarijatot baraat i tri lica za funkcijata dr`aven sovetnik za op{ti raboti, kako i 19 lica za pomladi referenti za koordinacija i sorabotka. Ovoj taze-raspi{an oglas na Sekrateraijatot za sproveduvawe na Ramkovniot dogovor dovolno poka`uva deka pravilata za sistematizacija vo dr`avnata administracija ne funkcioniraat koga se vo pra{awe novi vrabotuvawa. Edinstveno pravilo pri novite vrabotuvawa i natamu ostanuvaat partiskiot i, pred sè, nacionalniot ar{in. ПОТВРДА ЗА ДОБРИТЕ ВЛАДИНИ ПОЛИТИКИ?

Namaluvaweto na stapkata na nevrabotenost na najnisko nivo vo poslednite 15 godini e pokazatel deka na pazarot na rabotna sila se slu~uvaat pozitivni dvi`ewa koi se rezultat na dobrite vladini politiki, izjavi vicepremierot i minister za finansii Zoran Stavreski otkako Dr`avniot zavod za statistika objavi deka stapkata na nevrabotenost na krajot na 2010 g. iznesuvala 30,9%. Spored nego, stapkata na nevrabotenost spored podatocite na Dr`avniot zavod za statistika e spu{tena na najnisko nivo vo poslednite 15 godini, a brojot vraboteni, ako se sporedi vo poslednite ~etiri godini, e zgolemen za okolu 95 iljadi lica. „Toa se pokazateli deka iako imavme kriza, vo Republika Makedonija se slu~uvaat pozitivni dvi`ewa na pazarot na rabotna sila koi glavno se rezultat na dobrite politiki

{to se sprovedoa vo periodot pred krizata i {to pomognaa Makedonija da gi ostvari visokite stapki na rast vo 2007 i 2008 g., a vo tekot na krizata da ne padne makedonskata ekonomija kako {to se slu~i vo mnogu drugi zemji", veli vicepremierot Stavreski. Toj izrazi uveruvawe deka so izleguvaweto od svetskata ekonomska kriza stapkata na nevrabotenost }e se namali pod 25%. НЕВРАБОТЕНОСТА И СЕГА Е ПОД 25% Na makedonskata javnost ì e odamna jasno deka realnata brojka na nevraboteni e mnogu pomala od taa {to se prika`uva. Golem del od gra|anite rabotat na crno i bidej}i nemaat drug izbor stanuvaat del od sivata ekonomija. Dokolku 30% od rabotosposobnoto naselenie navistina ne rabote{e vo izminatava decenija vo Makedonija }e imavme revolucija od nezadovolni gra|ani. Poradi nepostoewe to~na evidencija, se pretpostavuva deka stapkata na ne-

vrabotenost iznesuva okolu 25%.

Toa go znae i Vladata. Me|utoa, namesto da najde na~in da se spravi so ovoj realen problem, vo Vladata nudat pomalku sme{ni argumenti za pobivawe na statisti~kite brojki za nevrabotenosta. Imeno, se tvrdi deka realnite brojki za nevrabotenosta se razlikuvale so statisti~kite oti golem broj od nevrabotenite imale postpejd telefoni, a toa zna~elo deka rabotat na crno. „Toa e realnosta vo Makedonija. Vo Agencijata za vrabotuvawe imame mnogu lica koi se evidentirani kako nevraboteni, a ako vidite, mnogu od niv imaat postpejd telefoni. Zna~i koe lice }e mo`e da si gi pla}a smetkite ako ne e vraboteno. A drug primer da ka`am, pola od nevrabotenite se otsutni i ne mo`at da dojdat da se prijavat vo agencijata, se pravdaat deka imale aktivnosti, a toa zna~i deka tie na drugo mesto rabotat i nezakonski ostvaruvaat prihodi", veli Spiro Ristovski, zamenik minister za trud i socijalna politika.

Преживеале само половина бизниси со самовработување Две третини од проектите за самовработување опстојуваат по прва та година од нивната реализација, покажува анализата што ја на прави УНДП направена за период од три години. Од вкупно 559 претпријатија во 2007 г., кои беа отворени на принципот „самовра ботување“, процентот на преживеани бизниси по првата година из несувал 61%. Дваесет иеден отсто од фирмите биле неактивни, а остатокот или 18% биле избришани од Централниот регистар и не постојат како правен субјект. Во 2008 г. преку мерката за вработу вање биле отворени дополнителни 529 фирми, а во 2009 г. уште 654 фирми. Проектот за промовирањето и поттикнувањето на при ватната иницијатива за почнување сопствен бизнис беше спрове ден во соработка со УНДП, Агенцијата за вработување и Агенцијата за поддршката на претприемаштвото. За три години финансиската помош достигна до 8,5 милиони долари, кои се обезбедени од др жавниот Буџет, на кој се додаваат и средствата од УНДП во висина од 600 илјади долари. Со овие средства беа формирани 1.700 фирми, а беа формализирани уште 360 бизниси од неформалниот сектор. Најголемо интересирање за почнување сопствен бизнис имало во трговијата на мало во која биле отворени 63 фирми, од кои само седум биле затворени. Потоа следуваат отворањето на фризерски салони (37), од кои опстоиле 23, како и одгледување жита и молзни крави со 48 фирми, а од нив неактивни биле 13. Го ни фирми, за извршување градежни работи (28) и сервиси за по правка на возила со 10 фирми. Во фармерското производство и во печењето леб и слатки имале по 10 активни фирми. Помошта за почнување бизнис, преку програмата на УНДП, се со стоеше во техничката поддршка за регистрација на фирмата, како и во обезбедување неповратни средства за опрема и материјали од 1.900 евра во денарска противвредност. За 2007 г., 2.500 евра за наредната година и 3.000 евра за 2009 г. Проектот преку Агенци јата за вработување продолжи и во 2010 г., но се ` уште нема пода тоци за неговата ефикасност за тој период.

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

35

ХАЛАЛ СТАНДАРД

Безбедната храна станува ИН Последниве неколку години, пред се ` поради измените во регулативата за производсто на храна, македонските фирми почнаа посериозно да гледат на стандардизација на производството на храна. ХАССАП стандардот стана законска обврска, но тој се ` уште се применува во мал број на фирми, а фирмите кои имаат извознички број, ХАЛАЛ или ЕУ број можат да се избројат на прсти од Петре Димитров

^ETVORICATA BRA]A, Kemal, Jusuf, Mustafa i Adem Abazi pred dvaesetina godini ja osnovaa svojata firma za prerabotka na meso, „UKA komerc" locirana vo skopskata naselba Saraj. Osven {to kontinuirano

vlo`uvale vo zgolemuvaweto na kapacitetite na fabrikata, ~etvoricata bra}a, a denes i nivnite deca, golemo vnimanie posvetile i na standardizacijata na nivnoto proizvodstvo. Nivnata fabrika „UKA

komerc" e edna od retkite makedonski kompanii {to gi poseduva re~isi site moderni standardi za zdrava i bezbedna hrana (HASSAP, ISO, izvozni~ki broj), a od pred nekoj den oficijalno stana i prvata fir-

Adem Abazi so svojot sin Refedim

36

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

ma vo zemjava koja go vovede HALAL sistemot. „Nie i sami se hranime so HALAL. Vernici sme i ne konzumirame svinsko meso. Procenivme deka za proizvodite napraveni po ovoj standard ima golema pobaruva~ka na svetsko nivo, pa re{ivme da go dobieme i toj sertifikat. Na{ata opredelba se stranskite pazari, makedonskiot pazar ne ni e dovolen", veli Adem Abazi.

Toj objasnuva deka hranata proizvedena po ovoj standard e zdrava i bezbedna, pa ne gleda pri~ina zo{to nea bi ja konzumirale samo muslimanite. „Za da stignete do HALAL sertifikat prethodno treba da imate vovedeno HASSAP sistem za bezbedna hrana, taka {to dobivate garancija deka toa {to go konzumirate e zdravo i bezbedno", objasnuva Abazi.

Godi{no proizvodstvo na „UKA komerc" e blizu 800 toni, od koi 400 se nameneti za na{iot pazar, a druga polovina za izvoz vo Kosovo i Albanija. Sleden target im e pazarot vo Evropa i ve}e rabotat na dobivawe na EU broj, a na golemo razmisluvaat i za arapskiot pazar. Ve}e se vo seriozni pregovori za izvoz vo Turcija. „Arapskiot pazar ima golemi potencijali. No tamu ne mo`e{ da sedne{ na pregovara~ka masa ako nema{ HALAL", veli Abazi. СЛАБ ИНТЕРЕС Poslednive nekolku godini, pred sè poradi izmenite vo regulativata za proizvodstvo na hrana, makedonskite firmi po~naa poseriozno da gledat na standardizacija na proizvodstvoto na hrana. HASSAP standardot stana zakonska obvrska, no toj sè u{te se primenuva vo mal broj firmi, a firmite koi imaat izvozni~ki broj ili EU broj (potrebni za izvoz na hrana vo Evropa) mo`at da se izbrojat na prsti. Ista e i situacijata so HALAL standardot, koj ne e zakonska obvrska.

Vo Srbija, na primer, toa ne e slu~aj.

Tamu sè pogolem broj na firmi samoinicijativno go voveduvaat HALAL standardot za da mo`at da nastapat na arapskite pazari, a nad 20 hrvatski kompanii ve}e dobija HALAL- sertifikat, a deset od niv se vo proces na dobivawe.

Naskoro bi trebalo u{te nekolku makedonski firmi da go dobijat ovoj sertifikat od Islamskata verska zaednica, koja od pred izvesno vreme vo dogovor so Agencijata za

HALAL od Bosna i Hercegovina go dobi ekskluzivnoto pravo da izdava HALAL sertifikat. „Makprogres", „Svislion", „Vigo 48",„Piko" i „Vitaminka" ve}e se pri kraj so implementacijata na ovoj standard. „Nie sme vo faza na implementacija na HALAL standardot i se nadevame deka za brzo vreme }e go do-

lata zastapenost na makedonskite proizvodi na arapskite pazari, kade e najbarana hranata spored HALAL standardite go lociraat vo nedovolanata me|usebna zapoznaenost. Okolku 80% od onie kompanii koi ve}e ostvarile kakov bilo izvoz tamu ne bile direktno vklu~eni vo sklu~uvaweto i ostvaruvaweto

Што е ХАЛАЛ? Концептот на ХАЛАЛ, (зборот на арапски значи „дозволиво"), традиционално се применува кај храната, па свинското месо, како и производите од животно што не е заклано во согласност со правилата запишани во Ко! ранот се „харам" или забранети. Според овој стандард, во месо! то и месните производи не смее да има свинско, ниту траги од свинско месо. Забрането е и ка! кво било присуство на алкохол, а храната не сме да биде и ге! нетски модифицирана. Целта на ХАЛАЛ стандардот, исто и како кај ХАССАП, е да го контро! лира производот од нива до трпеза.

Најпознатите светски компании со ХАЛАЛ Гумените бомбони „Харибо", со желатин од говедско потекло на па! зарот се од неодамна, а исто така и сокот од јаболко, без додаток на свински желатин. Со вакви производи, според ХАЛАЛ стандардот, најпознатите светски брендови планираат голем профит во тргови! јата. Во тој правец размислува и „Нестле", каде веќе произведуваат производи по овој концепт, а шансите за пласман освен во арапски! от свет, компанијата ги гледа и во Велика Британија, Франција и Германија, каде живее поголем број муслиманско население. На глобалниот пазар на прехранбени производи „Нестле" остварува веќе милијарди, односно околу 5% од вкупниот промет на компани! јата е со ХАЛАЛ производите. И швајцарската фабрика за тесто „Лајси", веќе испорачува лиснато тесто со ХАЛАЛ квалитет, кое наместо со алкохол, се конзервира со калиум сорбат. bieme sertifikatot. Vo kompanijata cenime deka interesot za proizvodite so HALAL e golem vo Evropa, a i golema prednost za arapskite pazari kade nie ve}e izvezuvame", veli Gligor Cvetanov, menaxer vo „Makprogres", kompanija od Vinica, koja be{e me|u prvite vo Makedonija {to vovede HASSAP vo svoeto proizvodstvo. НЕПОЗНАВАЊЕ НА ДРУГИОТ Ekspertite glavniot problem za ma-

na kontakti. Iskustvata poka`uvaat deka vo arapskite zemji, mora prvo da se sprijatelite so trgovskite sorabotnici za da mo`ete da sorabotuvate. Tamu site sakaat tet-a-tet sredbi, za da mo`at me|usebno da se zapoznaat, za duri potoa da se sorabotuva.

Makedonskite kompanii mo`at mnogu da zarabotat i polesno da go osvojat zapadniot pazar, kako {to toa go pravi Hrvatska. Samo vo 2009 g. od Hrvatska se izvezeni proizvodi so HALAL standardot vredni 675

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

37

Pazarot na HALAL vredi nad 560 milijardi dolari

milioni dolari, prete`no na pazarite vo Italija, Anglija, [vedska i Germanija. „Ona {to se glavni pridobivki od HALAL standardot se {to mo`e da

se izvezuva vo dr`avi kade pogolemiot del od naselenieto se so islamska veroispoved, kako Bliski istok, no i SAD. Nabrzo vo Bosna i Hercegovina }e se otvora HALAL park (bez-

Пазар вреден над 560 милијарди долари Светските производители тврдат дека буквално сите продукти и услуги може да се сертифицираат како ХАЛАЛ, вклучувајќи ги и про% изводите во козметиката, облеката, лековите, финансиските услуги, дури и туристичките аранжмани. Халал%чевли, месо и други видови храна долго се основни продукти во домаќинствата во муслимански% от свет. Се проценува дека денес овој пазар вреди над 560 милијар% ди долари годишно, (17 % од вкупниот промет со прехрамбени про% изводи) или пазар од 1,8 милијарди потрошувачи. Во обид да стане дел од новата глобална пазарна сила и глобален центар за произ% водство и извоз на халал%производи, неодамна Малезија ја промо% вираше својата кампања, која пропагира модерна верзија на исла% мот која го нагласува економскиот и научниот напредок. Производствените зони за ХАЛАЛ%храна во оваа земја веќе рабо% тат или се во фаза на изградба во шест малезиски држави, а во јуж% ната држава Јохор е изграден огромен дистрибутивен центар во дјути%фри зона за ХАЛАЛ%производи. Дистрибутивниот центар има и центар за ХАЛАЛ%сертификација за да ги привлече производите% лите да извезуваат оттаму на другите муслимански пазари во све% тот. Малезија исто така е и домаќин на Интернационалниот саем за ХАЛАЛ%продукти, најголем трговски саем на светот од таков тип. Малезија веќе ја следат Индонезија, Филипините, Австралија, Кина и САД кои развиваат сопствени центри за ХАЛАЛ%производи. Во Западна Европа ХАЛАЛ производите масовно се конзумирни и од страна на немуслиманското население. Во Франција 40% од купу% вачите на ХАЛАЛ производи не се Муслимани. Во Лондон од 6 ми% лиони потрошувачи кои купуваат вакви производи, само 2 милиони се Муслимани.

38

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

Кармините со ХАЛАЛ се без комарци Кармините и другите шминки кои се произведени од козме% тички компании кои имаат ХА% ЛАЛ сертификат во себе не ја содржат црвената боја Е120 која се произведува со сушење комарци. Оваа боја не смеат да ја користат муслиманите, бидеј% ќи ним верата не им дозволува да јадат инсекти.

carinska zona), {to zna~i deka firmite }e ja izvezat hranata vo Bosna i od tamu kade sakaat vo druga dr`ava" veli Aleksandra Markovska od „Fud konsalting", edinstven konsultant za HALAL vo zemjava.

Taa objasnuva deka voveduvaweto na HALAL ne bara golemo ekonomsko optovaruvawe i ako firmite imaat HASSAP, toga{ i HALAL lesno mo`e da se implementira. „Biznismenite sami treba da si go najdat pazarot. Toa nemo`e za niv da go napravi Vladata. Standardizacijata na nivnoto proizvodstvo mnogu }e im pomogne vo toa i }e im donese novi pazari", veli Markovska.

БИЗНИС ВЕСТИ

Хотелски комплекс ќе никне крај Охридското Eзеро

Просечна цена на стан во Скопје 1.050 евра

Pove}e hoteli }e se gradat kaj kanalot Studen~i{ta vo Ohrid. Spored Detalniot urbanisti~ki plan, vo prvata linija e predvideno da ima dva luksuzni hotela, a izgradba na smestuva~ki kapaciteti no od poniska kategorija se predviduva i vo vtorata linija na prostorot koj grani~i so sportskiot centar, koj neodamna go kupi grade`nata kompanija „Ilinden".

Vo Skopje, prose~nata cena na metar kvadraten stanbena povr{ina iznesuva 64.127 denari (1.042 evra) {to e za 12,9% pove}e vo sporedba so 2009 g., poka`uvaat podatocite na Dr`avniot zavod za statistika.

Prose~nata cena vo Makedonija za metar kvadraten stanbena povr{ina vo 2010g. iznesuva 52.125 denari i e za 0,9% povisoka vo odnos na 2009 g.

Политичките кампањи да се фокусираат на економијата Politi~kite partii vo svoite predizborni kampawi fokusot treba da go stavat na ekonomijata, smeta pretsedatelot na Stopanska komora, Branko Azeski:„Vo predizbornite kampawi gledam deka site politi~ki partii vo svoite fokusot go stavaat na ekonomijata, i toa e mnogu dobro. Vo poslednite {est godini e napraven zna~aen is~ekor i ekonomijata doa|a vo prv plan".

Владата останува на проектираната инфлација до 3%

Македонија го задржа стабилниот кредитен рејтинг

Ministerot za finansii Zoran Stavreski izrazi uveruvawe deka stapkata na inflacijata godinava nema da nadmine 3% i pokraj stravuvawata na Narodnata banka deka inflacijata sepak }e gi probie prvi~nite proekcii. Dr`avniot zavod za statistika objavi deka inflacijata vo mart dostignala 5,2% na godi{no nivo.

Povlekuvaweto na sredstvata od Me|unarodniot monetaren fond MMF ne vlijae vrz kreditniot rejting na Makedonija. Agencijata za kreditni rejtinzi „Standard i Purs" ja potvrdi ocenkata za Makedonija koja ostanuva so dobar krediten rejting, BB stabilen, i po povlekuvaweto na sredstvata od MMF. Dolgot na Makedonija sega iznesuva 33,5% od BDP.

Тим на „Сеавус” портираше Андроид на Бигборд плочка Integriraniot tim na softverskata kompanija „Seavus" ostvari revolucioneren ~ekor so uspe{noto portirawe na Android 3.0 Honeycomb na BeagleBoard xM razvojnata plo~ka. Verzijata na „Seavus" e bazirana na generi~kiot Android Linux kernel 2.6.36, odnosno verzijata koja Google oficijalno ja otvora za koristewe so nivnite operativni sistemi, i e verzija na koja e prepora~ano da raboti Honeycomb.

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

39

МАКЕДОНИЈА РУСИЈА

Македонија треба да ја „нападне” Русија Потпишувањето на Договор за слободна трговија со Русија значително би го зголемил македонскиот извоз, но неопходна е и добра подготовка, издржана стратегија и зголемено присуство во Русија преку саемски и други манифестации од Александар Поповски

GOLEMINATA NA RUSKIOT pazar, kade {to poslednite godini e evidenten porastot na kupovnata mo}, kako i neskrienite ambicii na Rusija za pogolemo ekonomsko prisustvo na Balkanot, mo`e da bidat golema {ansa za plasman na makedonskite proizvodi. Podatokot {to Rusija duri 65% od potrebite za prehranbeni proizvodi i pijaloci gi zadovoluva od uvoz, pretstavuva realna mo`nost za soliden plasman na makedonskite proizvodi na pazarot, koj broi 140 milioni `iteli.

Makedonija i Rusija navidum imaat solidna trgovska razmena, koja{to dostignuva milijarda dolari godi{no, no strukturata e isklu~itelno nepovolna, osobeno za makedonskata strana, bidej}i duri 90% od vkupnata razmena pome|u dvete dr`avi otpa|a na makedonski uvoz na energensi od Rusija. Me|u makedonskite proizvodi koi{to spored upatenite, polesno bi mo`ele da se probijat na ruskiot pazar se hranata i vinoto, lekovite, hemiskite proizvodi, no ne treba da se zanemarat nitu IT sektorot, proektiraweto, grade`ni{tvoto i turizmot. ПОТРЕБНА Е ДОБРА СТРАТЕГИЈА Internacionalnata kompanija za vmre`uvawe „Makedonija-eksport", ~ija generalna cel e pomagawe i poddr{ka na makedonskite izvoznici vo pro{iruvawe na izvozot ili otvorawe novi internacionalni pazari, me|udrugoto se stremi i kon probivawe na ruskiot pazar. Pritoa, akcent se stava na promocija na brendot „Mamas" (prehranbeni produkti napraveni spored tradicionalni makedonski recepti), no i na drugi proizvodi od Makedonija.

„Osvojuvaweto na ruskiot pazar ne e ednostaven proces. Mnogu kompanii sakaat da izvezuvaat tamu, no prethodno treba da se napravi dobra podgotovka pred da se plasira na toj pazar. Prvo {to treba da se stori e da se istra`at potrebite, pa da se najde dobar partner i da se po~ne so rabota, a za seto toa potrebno e mnogu vreme", veli vo razgovor za „Forum", Kalin Babu{ku od „Makedonija-eksport".

Pokraj ova, Babu{ku smeta deka za promocija na makedonskite proizvodi vo Rusija, va`na uloga treba da imaat i komorite, preku zgolemena sorabotka so komori od Rusija, poredovni poseti, organizirani nastapi na saemi i sli~no, kako i dr`avata, preku ambasadata i ekonomskite promotori. Babu{ku istaknu-

va deka postojat i odreden broj barieri, so koi{to se soo~uvaat makedonskite izvoznici vo Rusija, kako {to se oddale~enosta, transportot, nepoznavaweto na angliskiot jazik vo golem del od ruskite firmi, a odreden broj na{i firmi se po`alile deka imale pote{kotii so naplatata na svoite pobaruvawa od Rusija.

Sepak, kako glavna pre~ka za slabiot plasman na makedonskite proizvodi na ruskiot pazar, vo pove}e navrati be{e poso~eno otsustvoto na Dogovor za slobodna trgovija pome|u dvete dr`avi, osobeno {to takov Dogovor so Rusija imaat nekoi od na{ite sosedi, so {to nivnite proizvodi na ruskiot pazar avtomatski se pokonkurentni od makedonskite. Tokmu poradi vakvata sostoj-

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

41

ba, odredeni trgovci gi plasiraat makedonskite proizvodi vo Rusija preku treti zemji. „Najgolem problem za oficijalniot izvoz na makedonskite proizvodi e dogovorot za slobodna trgovija.

Dokolku bi imalo takov dogovor realniot izvoz bi bil najmalku 3040% pogolem od toj {to sega go imame, {to bi bilo i pottik za ponatamo{no zgolemuvawe na izvozot", smeta zamenik ministerot za zemjodelstvo, {umarstvo i vodostopanstvo, Perica Ivanovski. Toj uka`uva deka realnata trgovija e mnogu pogolema od toa {to e na hartija, bidej}i dobar del od makedonskite proizvodi se izvezuvaat preku Srbija, koja ima dogovor za slobodna trgovija so Rusija, no i preku Bugarija. „Ruskite kupuva~i zaslu`uvaat da znaat deka proizvodite {to gi konsumiraat doa|aat od Makedonija, a ne od nekoja druga zemja, {to zna~i deka na ovoj na~in se doveduvaat vo zabluda samite potro{uva~i", smeta Ivanovski. Toj informira deka me|u merkite {to se prezemaat za zgolemuvawe na izvozot vo Rusija e vladinata kampawa za privlekuvawe ruski investitori za otvorawe otkupni punktovi vo Makedonija.

vo trgovskite odnosi pome|u dvete zemji se korigirawe na trgovskiot disbalans, koj sozdava optovaruva~ki deficit za makedonskata strana, kako i diverzifikacija na ruskiot izvoz kon Makedonija, vo ~ija struktura, za `al, 90% u~estvuvaat energensite.

Deka Makedonija e seriozno zainteresirana za unapreduvaweto na trgovskite odnosi, potvrdi i vicepremierot i minister za finansii Zoran Stavreski so svoeto prisustvo na delovna sredba, {to denovive vo Skopje ja organizira{e Makedonskoruskata stopanska komora.

Stavreski istakna deka ruskiot pazar so svojata impozantna golemina pretstavuva golem potencijal za plasman na makedonskite proizvodi, {to osobeno va`i za prehranbenite proizvodi, lekovite i proizvodite od hemiskata industrija, na-

КОИ РУСКИ РЕГИОНИ СЕ АТРАКТИВНИ ЗА НАС

СЕ ЧЕКА ОДГОВОР ОД РУСИЈА Makedonija na poslednata sednica na Me|uvladinata makedonsko-ruska komisija, {to se odr`a vo dekemvri vo Moskva inicira{e potpi{uvawe Dogovor za slobodna trgovija, no dosega odgovor ne e dobien, nitu, pak, mo`e da se pretpostavi dali Rusija e podgotvena da dozvoli bescarinski protok na stoki i uslugi.

Noviot ruskiot ambasador vo Makedonija Oleg Nikolaevi~ [~erbak vo svojot prv javen nastap re~e deka odgovorot ne zavisi od politi~kite, tuku od ekonomskite okolnosti. „Znaeme deka ova pra{awe e mnogu va`no, no problemot e vo toa {to Rusija vo 2010g. sklu~i bescarinski dogovor so Belorusija i Kazahstan, taka {to za vakov dogovor treba da se usoglasi stavot i so ovie dve zemji. Problem e i {to Rusija e vo pregovori za vlez vo Svetskata trgovska organizacija", veli [~erbak. Spored nego, najva`nite zada~i

42

botkata vo oblasta na grade`ni{tvoto bele`i negativen trend, {to e posledica na dvojnoto odano~uvawe na grade`nite raboti koi se izveduvaat podolgo od 12 meseci i zaradi nepriznavaweto na bankarskite garancii. Od druga strana, interesot za nastap na makedonskite grade`nici vo Rusija e golem, za {to najdobar pokazatel e {to nekoi od niv imaat otvoreno svoi firmi vo Moskva. „Kako bi se olesnil pristapot na kompaniite od dvete dr`avi, se razgleduva mo`nosta za prifatlivi bilateralni instrumenti na me|udr`avno nivo so karakter na barter-aran`mani. Za da se odbegne dvojnoto odano~uvawe po odnos na danokot od dohod i danokot na kapital, vo delot na vrednosta na grade`nite raboti, }e se prezeme inicijativa za izmena na spogodbata me|u Republika Makedonija i Ruskata Federacija", re~e Stavreski.

javuvaj}i pritoa deka dr`avata e podgotvena da pomogne vo taa nasoka. „Za da se pottiknat ovie granki, dr`avata e podgotvena da im pomogne na firmite za vospostavuvawe na sorabotkata, da formira distributivni centri vo Rusija za makedonskite proizvodi, kako i da pomogne vo nivnata promocija, preku saemski manifestacii, izlo`bi i sli~no", re~e Stavreski.

Spored nego, za unapreduvawe na stopanskata sorabotka me|u dvete dr`avi potrebno e da se vospostavi strategija za razvoj na transportot, pri {to akcent bi se stavilo na vospostavuvawe direktna avionska linija i na `eleznicata od Koridorot 8, so {to tro{ocite pri trgovskata razmena so Rusija bi se namalile za 35%.

Stavreski konstatira{e deka sora-

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

Direktorot na Makedonsko-ruskata stopanska komora, Dejan Be{liev vo razgovor za „Forum" veli deka za Makedonija mnogu malku se znae vo Rusija, poradi {to predlaga da se formira Kancelarija za ekonomsko lobirawe vo Moskva, da se izraboti strategija na nacionalen plan za nastap vo narednite godini i da se odberat regioni koi{to bi se „napadnale". „Treba se odberat tri regiona. Rostovskiot, koj{to se grani~i so Ukraina, a Makedonija ima dogovor za slobodna trgovija so Ukraina, Moskovskiot i nekoj od severnite regioni, kako {to e Ni`ni Novgorod, kade {to realno ima nedostig od hrana. Treba da se bide prisuten vo Moskva pred sè poradi saemskite manifestacii. Tuka doa|aa site ruski kompanii. Imate mo`nost da bide zabele`ani. Del od makedonskite kompanii koi nastapija na saemot za hrana vo Moskva uspeaja da napravat kontakt i da gi izvezat svoite proizvodi konkretno vo Rostovskiot region. Eve eden primer kako mo`e da se probijat makedonskite proizvodi", veli Be{liev.

Toj smeta deka dokolku Makedonija vleze vo Evropskata unija so razvieni ekonomski odnosi so ruskite regioni, toa }e pretstavuva solidna osnova za privlekuvawe na zna~itelen ruski kapital.

КАДЕ ЌЕ ЛЕТУВАМЕ

Нема одмор во Египет и Тунис

Политичките случувања и нередите на Блискиот исток и во Северна Африка ги пишманија македонските граѓани. Годинава нема летување во Египет и Тунис. Не дека овие луксузни туристички дестинации не нудат аранжмани. Нудат, и тоа топ, луксузни, по супер ниски цени. Но ниту еден македонски граѓанин не пројавил интерес ниту има намера летово да го помине одморот таму од Даниела Михајловска Василевска

TURISTI^KATA BERZA vo Berlin e bukvalno bombardirana od kvalitetnite i super evtini ponudi za Tunis i Egipet. Nesporna e nivnata prirodna ubavina. Ve{ta~ki izgradeni se u{te tolku pove}e blagodati {to gi pravi ovie dve lokacii super elitni i edinstveni so povolni ceni i komoditet. Tokmu toa e pri~inata {to okolu 3.000 Makedonci lani zaminale na odmor tamu.

No godinava poradi politi~kite slu~uvawa vo ovie zemji, nikoj ne

saka da letuva tamu i pokraj pristapnite ceni. ШТО НУДАТ ЕГИПЕТ И ТУНИС Martin Petkovski od „Pet agencija" veli deka generalano site gi znaat prednostite na Egipet i Tunis. „Ako se zeme predvid deka ovie dve zemji 40% od dr`avniot buxet go popolnuvaat so prihodi od turizmot, toga{ mo`e da sfati serioznosta na turizmot vo ovie dve zemji i vlo-

`uvaweto vo ovaa stopanska granka.

Dopolnitelno, osven {to Egipet i Tunis imaat prirodni ubavini, na turistite im nudat golemi pogodnosti i pristapni ceni poradi {to se vbrojuvaat vo broj eden destinacija za srednata klasa", objasnuva Petkovski.

Direktorot na turisti~kata agencija „Tera Travel", Vlatko Serafimov 43 te vo koi e vklu~eno se za Egipet, vo [panija mo`e da se dobie turisti~ka usluga za edna do dve klasi

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

43

pomala. Na Azurniot breg se nudat hoteli so edna do dve yvezdi pomala kategorija. Dopolnitelno za uslugi vo Egipet po odredena cena, istite vo [panija se nudat za 10%, 20% pa duri i mnogu povisoki ceni". ТУРЦИЈА И ШПАНИЈА ЗАМЕНА Vakvata sostojba ja nametnuva dilemata, kade godinava }e letuvaat turistite qubiteli na luksuzni, no i prirodni ubavini za relativno pristapni ceni ?

Od turisti~kite agencii koi gi anketira{e „Forum" velat deka [panija i Turcija se alternativata. I toa ne samo za nas, tuku i za turis-

va ima ne{to povisoki ceni. „Turcija ja kreva cenata, bidej}i ruskite turisti masovno sega se preflija tamu. Ako tie sepak se re{at za Egipet }e se relaksira i pazarot vo Antalija", prognozira Petkovski. [panija ostanuva interesna destinacijata, dotolku pove}e {to se nudi avtobuski prevoz za primamliva cena. Od 200 do 250 evra ili avionski aran`man od 400 do 650 evra.

Spored Petkovski, godinava samo Egipet i Turcija ponudija aran`mani vo koi e vklu~eno sè za evtini i pristapni ceni. Ostanatite turisti~ki destinacii najmnogu nudat polupansioni.

I vo „Fibula Travel" se fokusirani na Turcija. „Godinava ne se baraat Egipet i Tu-

kuva poslednite nekolku godini) e ve}e zavr{en. Prvata faza do 31 mart pomina spored planot, veli Zelenikovska. Spored nea, ona {to e bitno e deka na{ite turisti ve}e znaat da gi koristat popustite i so vreme da si go planiraat odmorot.

I Stefan Pe{evski od turisti~kata agencija „Savana" veli deka Turcija i [panija se destinaciite koi se alternativa za Egipet i Tunis. Vo nivnata agencija zabele`uvaat u{te eden interesen moment: penzionerite kako turisti. „I toa po dve osnovi. Prvo zatoa {to se nudat dobri aran`mani za niv vo pred i po-sezona i, vtoro, zatoa {to na patuvaweto gledaat kako na moment koj vlijae na odr`uvawe na nivnata zdravstvena kondicija. Iako e kriza, lu|eto sakaat da patuvaat",veli Pe{evski. [panija i Turcija godinava imaat za okolu 30 % povisoki ceni poradi toa {to ima golema navalica na turisti od cela Evropa. Vo [panija i Turcija ve}e vo april i maj, ruskite i angliskite turoperatori gi bukiraa aran`manite za ovoj pazar. I maj i juni ve}e se prodadeni. Na{ite turisti~ki agencii gi nudat lanskite ceni. „Turcija i [panija se zamena za Egipet i Tunis, no luksuzot {to go nudat ovie dve destinacii ne mo`e da gi zameni nitu edna destinacija", veli Pe{evski. Spored nego, hotel so 4 yvezdi vo [panija e nekolkupati poskap od istiot takov vo Egipet. Aran`man vo [panija od 1.000 evra, vo Egipet ~ini 700 evra. ИЗБОРИТЕ ЌЕ ГО ОТЕЖНАТ ТУРИСТИЧКИОТ БИЗНИС

Najbarani Grcija, [panija, Hrvatska i Turcija

tite od cela Evropa. „Kako zamena za Egipet i Tunis, makedonskite turisti~ki agencii gi nudat [panija, Turcija i sekako Grcija. So toa {to gr~kite ostrovi i [panija va`at za poelitni destinacii. Krf, Lefkada, Zakintos, se aran`mani za sredno bogata klasa.

Ovie destinacii mo`at da bidat zamena za Tunis, no ne i za Egipet", veli. So ceni }e bideme dosta konkurentni", veli Petkovski. Objasnuva deka i godinava se nudat istite ceni za aran`manite kako i lani.

Vo Grcija krizata re~isi i da ne se ~uvstvuva vo delot na turizmot, no kaj nas ostavi tragi.

Vo Turcija, posebno Antalija sezona-

44

nis. Politi~kata situacija tamu go diktira dvi`eweto na pazarot.

Tunis i Egipet bea egzoti~ni letni turisti~ki destinacii, no sega sme fokusirani na Turcija, na Antalija.

Ovaa zemja nudi povolni ceni i uslugi i ubavo more i pla`i. Godinava dva pati }e leta ~arter na relacija Skopje - Antalija. Kemer, Antalija, Fenike se turisti~kite mesta kade }e mo`e da prestojuvaat makedonskite turisti", veli Suzana Zelenikovska od „Fibula Travel".

Vo [panija i Italija velat vo „Fibula" ima zgolemuvawe na cenite.

Modelot na rano pla}awe na turisti~ki aran`mani ({to se prakti-

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

Od turisti~kite agencii velat deka se zadovolni od toa kako se prodava pred startot na sezonava. Maj i juni ve}e se re~isi rasprodadeni. Se pravat uplati i za {picot (juli i avgust). Makedonskite gra|ani nau~ija da odberat relativno evtin odmor.

Od agenciite edinstveno se zagri`eni deka prestojnite parlamentarni izbori }e im go ote`nat raboteweto. Velat vo golem del turisti~kiot biznis }e zavisi od izborite. Eden mesec pred izbori i dva po izbori, javnata administracija voobi~eno ne patuva. Toa e najlo{ata varijanta {to mo`e{e da mu se slu~i na ovoj biznis godinava. „Javnata administracija za nas e celna grupa koja saka i mo`e da patuva", velat turisti~kite rabotnici.

Инвестициите во “зелена енергија” ги кренаа берзите Нуклеарната криза во Јапонија придонесе значително да се покачат хартиите од вред ност на компаниите кои се занимаваат со производство на “зелена енергија”. Ова по качување минатата недела предизвика позеленување на индексите во целиот свет za 0,75%, a BELEXLINE porasna za 0,16%. Zagreba~kiot indeks, CROBEX padna za 0,18%, a CROBEX10 padna za 0,25%. Indeksot na Qubqanskata berza SBITOP - porasna za 1,35%, a sofiskiot indeks SOFIX zabele`aa rast od 1,65%, dodeka indeksot BG40 zabele`a rast od 1,18%.

Saraevskata berza SASX-10 padna za 0,48%, a indeksite od Bawalu~ka- ta berza porasnaa, BIRS za 3,18 i FIRS za 0,93%. Indeksot na Crnogorskata berza MONEX20 padna za 1,85%.

Indeksite na Makedonskata berza od po~etokot na godinata do denes porasnaa, MBI10 za 12,84%, MBID za 12,03% i indeksot na obvrznici OMB ima rast od 0,90%. Vo tekot na ovaa nedela akciskite indeksi od Makedonskata berza bea so pad, taka MBI 10 padna za 1,22% i MBID padna za 1,01%, {to se odnesuva pak do obvrzni~kiot indeks - OMB, ovaa nedela toj zabele`a pad od 0,47%.

Minimalnoto kolebawe ovaa nedela se dol`i pred se na svetskite slu~uvawa i doma{nite politi~ki nastani.

CENITE NA AKCIITE na amerikanskite berzi poka`aa rast, poto~no indeksot S&P500 porasna za 1,23%, dodeka od po~etokot na godinata e zabele`an rast od 5,42%.

Evropskite berzi isto taka rastea.

EUROSTOCK 50 zabele`a rast od 0,04%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima rast od 4,23%. Evropskiot indeks IND STXE 600 € Pr zabele`a rast od 0,05%, dodeka od po~etokot na godinata padot iznesuva 0,03%.

I japonskata berza se vrati vo pozitiva. Indeksot NIKKEY 500 porasna za 3,42%, dodeka padot od po~etokot na godinata iznesuva 2,22%.

Kineskite berzi minatata nedela bea vo pad. Indeksot CSI 300 padna

za 0,86%, dodeka od po~etokot na godinata ima rast od 3,04%. I indiskite berzi rastea. Indeksot BOMBAY STOCKEX 500 IDX zabele`a rast od 4,81%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima pad od 6,58%.

Brazilskite berzi isto taka rastea.

Indeksot BRAZIL BOVESPA INDEX porasna za 1,56%, dodeka od po~etokot na godinata imaa pad od 1,04%.

Ruskite berzi bea vo rast. Indeksot RTS STANDARD INDEX RTS porasna za 1,10%, dodeka od po~etokot na godinata ima rast od 8,94%.

Minatata nedela berzite od regionot generalno bele`ea rast, so odredeni isklu~oci. Indeksite na Belgradskata berza gi zabele`aa slednite rezlutati: BELEX15 padna

Mia StefanovskaZografska, Glaven izvr{en direktor, „Inovo status" Blagoj Mitrov, izvr{en direktor, „Fond Menaxer"

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

45

СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА

Португалија на раб од банкрот Португалија веќе неколку години се наоѓа во длабока економска и финансиска криза, оптоварена со големиот внатрешен долг. Во ЕУ се верува дека таа ќе биде третата земја)членка на еврозоната по Грција и Ирска, што би била спасувана со 65 милијарди евра финансиска помош, за да се одржи стабилноста на заедничката европска валута Подготвил: Петре Димитров

PESNATA [TO ]E je pretstavuva Portugalija na ovogodine{nava Evrovizija stana ironi~na himna na iljadnici Portugalci. Taa go izrazuva gnevot na Portugalcite od mizerijata {to mo`e da im ja nametnat Evropskata Unija (EU) i Me|unarodniot monetaren fond so ostrite merki za stabilizacija na portugalskata ekonomija. Pesnata se vika „A luta e alegria” („Bitkata pretstavuva radost”), a izveduva~ite se opi{uvaat kako {aren naroden orkestar “Homens da Luta” (“Lu|e od bitkata”). Grupata ve}e e vklu~ena vo “politi~kata bitka”, u~estvuvaj}i vo masovnite demonstracii vo Lisabon pred izvesno vreme, zabavuvaj}i gi u~esnicite na protestot. ^lenovite na grupata kako i mnozinstvoto na Portugalci se ubedeni deka letovo portugalskata Vlada }e mora da ja prifati pomo{ta od EU i MMF. Pesnata stana u{te popularna po ostavkata na portugalskiot premier @oze Sokrate{, koj se povle~e otkako parlamentot ne go odbi buxetot, so koj treba{e da se vovede obemno {tedewe i da se spre~i potrebata od me|unarodna pomo{ kakva {to dobija Irska i Grcija.

Site pet opozicioni partii glasaa protiv merkite (~etvrti paket za {tedewe za edna godina), so koi be{e predlo`eno namaluvawe na potro{uva~kata i zgolemuvawe na danocite.

Sokrate{ izjavi deka bez noviot buxet nema da mo`e da upravuva so zemjata. Odbivaweto na merkite mo`e da ja zgolemi cenata na i ve}e skapoto vladino zadol`uvawe, i da go prinudi Lisabon da bara spas od bankrot.

46

ГРЧКА СУДБИНA Portugalija ve}e nekolku godini se nao|a vo dlaboka ekonomska i finansiska kriza, optovarena so golemiot vnatre{en dolg. Vo EU se veruva deka taa }e bide tretata zemja-~lenka na evrozonata po Grcija i Irska,{to bi bila spasuvana so 65 milijardi evra finansiska pomo{, da se odr`i stabilnosta na zaedni~kata evropska valuta.

Premierot vo ostavka Sokrate{ koj se soo~uva so vonredni izbori i so poraz, se obide rekordniot deficit na Portugalija od 9,3% od BDP (bruto doma{en proizvod) vo 2009 g. ovaa godina da go namali na 4,6%, predlagaj}i niza „drakonski merki” za {tedewe vo buxetskata potro{uva~ka po ugled na merkite na britanskata vlada.

Nade`ite na Lisabon deka }e go izbegne finansiskoto spasuvawe se sè pobledi bidej}i cenata na portugalskoto zadol`uvawe prodol`uva da raste i da postavuva novi rekordi.

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

Кризата удри по џебот на претседателот Претседателот на Португалија, Анибал Каваку Силва остане без личен доход, бидејќи новиот закон во најсиромашната земја во За) падна Европа не им дозволува на државните службеници истовре) мено да добиваат плата и пензија. Шефот на државата одлучи да се откаже од бруто месечната плата која изнесува 6.523 евра. Седум) десет иедно годишниот претседател добива пензија од португал) ската Централна банка и од Лисабонскиот Нов универзитет, во вкупен износ од 10.042 евра месечно.

Kamatata na dr`avnite obvrznici so rok na dospevawe od 10 godini, ve}e iznesuva 8,02%, {to e najgolem procent otkako Portugalija vo 1999 g. vleze vo Evrozonata.

Poslednoto zgolemuvawe usledi po odluka na Agencijata za kreditno vrednuvawe „Standard end Purs” da go degradira rejtingot na obvrznicite na Portugalija na VVV - {to e eden stepen nad rizi~niot status (junk). Od Agencijata velat deka golemite dolgovi na Portugalija i slabite izgledi za stopanski raste` ja pravat sè pogolema verojatnosta deka na zemjata }e ì treba finansisko spasuvawe. Analiti~arite ocenuvaat deka na Portugalija }e ì treba pomo{ od okolu 80 milijardi evra.

Politi~arite vo Portugalija sakaat

da ja izbegnat pomo{ta, bidej}i toa bi zna~elo voveduvawe na zemjata vo godini na {tedewe i bi go ograni~ilo manevarskiot prostor na vladata.

Lisabon ima sè pomalku vreme da ja vrati doverbata na investitorite.

Zemjata se soo~uva so isplata na 4,5 milijardi evra ovoj mesec za postojnite obvrznici, {to spored oficijalni pretstavnici, }e bide napraveno. Potoa treba da se najdat 4,96 milijardi evra za nova otplata vo juni, {to }e bide klu~en ispit, bidej}i ne e jasno od kade portugalskite vlasti }e gi najdat tie pari.

Ekspertite stravuvaat deka dokolku Portugalija nema pristap do finansiskite pazari, krizata bi mo`ela da se preseli i vo [panija, ~etvrtta ekonomija vo evrozonata so slab bankarski sistem. ПОРТУГАЛИЈА ЌЕ ГИ ЗЕМЕ ПАРИТЕ Ekspertite na londonskiot finansiski centar „Siti” se pla{at deka Portugalija naskoro }e bide prinudena da aplicira za paket za pomo{ vo vrednost od 70 milijardi evra, po neuspehot na vladata vo Lisabon da gi sprovede merkite za ekonomsko zakrepnuvawe, pi{uva londonskiot vesnik „Gardijan”.

Ostavka na premierot Sokrate{ ja ostavi zemjata vo politi~ko limbo i predizvika dopolnitelen pritisok vrz evropskite lideri. „Ostavkata na portugalskiot premier dodava politi~ka kriza na fiskalnata kriza i ja pribli`uva zemjata do baraweto za pari~na pomo{”, veli Kevin Daning od Britanskata ekonomska razuznava~ka edinica.

Pretsedatelot na Evropskata komisija (EK), Hose Manuel Baroso predupredi deka zemjata mora da se pridr`uva do poslednite reformi, koi bea najaveni minatiot mesec.

Velika Britanija mo`ebi }e pridonese so 3 milijardi evra vo paketot

Бразил ќе и помага на Португалија Бразил може да и помогне на Португалија во напорот на оваа земја да ги реши проблемите на растечкиот дефицит и должничката криза, изјави бразилската председателка, Дилма Русеф. „Да, Бра$ зил може да и помогне на Португалија, како што Португалија еко$ номски му помогна на Бразил”, истакна Русеф, која го посети Лисабон и се сретна со португалскиот председател, Анибал Кавако Силва и со премиерот во заминување, Хосе Сократеш.

za pomo{ za Portugalija, velat za „Gardijan” od tink-tenk organizacijata „Otvorena Evropa”. Od tamu velat deka vlogot na Velika Britanija vo sekoj paket za spasuvawe }e bide pome|u 810 milioni i 3,7 milijardi evra, preku fondot za spasuvawe na EK , koj iznesuva 440 milijardi evra. „Portugalija neizbe`no }e pobara pomo{. No slu~aite so Irska i Grcija jasno ilustriraat deka propa|a strategijata na EU, da dadat dobri pari posle lo{i. Namesto ednostavno zemawe pomo{, dolgoro~no }e bide podobro za Portugalija da go restrukturira svojot dolg sega”, veli Raul Ruparel od „Otvorena Evropa”.

Sega koga i planot za zakrepnuvawe e odbien, ekonomistite veruvaat deka Portugalija mora da pobara pomo{. „Portugalija otide ~ekor poblisku do potrebata za paket za pomo{.

Duri i so celosna politi~ka harmonija sekoga{ }e be{e te{ko za Portugalija da gi ubedi investitorite da prodol`at da finansiraat i ovie zapisi izgleda deka }e rastat pove}e otkolku {to prethodno od portugalskite slu`bi bea opi{ani kako nestabilen stepen”, veli Geri Xenkins, {ef na istra`uva~kata grupa za fiksni interesi vo „Evolu{n sikjuritis”.

Pred dva meseca evropskite mediumi pi{uvaa deka portugalskiot premier pobaral od germanskata kancelarka Angela Merkel da pomogne za da se spre~i propa|aweto na Portugalija pod tovarot na ogromnite dolgovi. Vo telefonski razgovor Sokrate{ vetuval deka }e napravi sè {to }e pobara Merkel, no insistiral deka ne saka da primi par~ina pomo{ od specijalnite fondovi na EU, zatoa {to toa }e zna~i obvrska za negovata vlada za sproveduvawe ostri merki za {tedewe. Mediumite pi{uvaa deka Merkel za sovet mu se obratila na direktorot na, MMF. Dominik [tros-Kan koj vakvoto barawe na portgalskiot premier go narekol „besmisleno”, zatoa {to Sokrate{ „i onaka nema da poslu{a nitu eden sovet {to }e mu bide daden”. Ovoj slu~aj, najdobro ja ilustrira aktuelnata situacija vo EU koga stanuva zbor za me|usebnata komunikacija me|u politi~kite lideri vo Unijata. Vo uslovi na najgolemata kriza vo koja se nao|a EU, nivoto na doverba me|u politi~arite od razni evropski zemji e mo{ne nisko, a toa go ote`nuva baraweto na potrajno re{enie za evroto koe se u{te e nestabilno na me|unarodnite finansiski pazari.

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

47

БИЗНИС СВЕТ

Рекордна цена на нафтата за 30 месеци

Хрватска со дефицит од над 760 милиони евра

Cenata na naftata na berzata vo Wujork dostigna najvisoka vrednost vo poslednite 30 meseci {to se objasnuva so sudirite i me|unarodnata voena intervencija vo Libija. Cenata na standardnata nafta "vest Teksas internidijet" porasna za 1,96 dolari, na 106, 23 dolari za barel, a na berzata vo London naftata od tipot brent poskape za 2,1 dolari, na 117,05 dolari.

Hrvatska vo prvite dva meseca od godinata vo nadvore{no trgovskata razmena ostvarila deficit od okolu765 milioni evra, {to e 4,4% pomalku vo odnos na istiot period lani. Hrvatska vo navedeniot period ostvarila izvoz od 1,23 milijardi evra, {to e za 3,9% pove}e vo sporedba so lani, dodeka uvozot dostignal re~isi dve milijardi evra.

Индија со подобри услови за странските инвестиции Indija vovede nadgradena politika za direktnite stranski investicii (SDI), so koja se poednostavuvaat pravilata za zaedni~ki kompanii i otvora novi oblasti za stranskite fondovi. Indija se re{i na ovoj ~ekor po padot od 25 % na direktnite stranski investicii. Od april 2010 do fevruari 2011 g. vo Indija vlegoa SDI od 18,3 milijardi dolari.

Инфлацијата во еврозоната достигна 2,6%

Кина најавува огромни инвестиции во Бразил

Inflacijata vo 17-te zemji od evrozonata dostigna 2,6% vo mart vo sporedba so istiot mesec minatata godina, poka`uvaat podatocite na agencijata za statistika, Eurostat.

Podatokot poka`uva deka inflacijata e povisoka od o~ekuvawata na Evropskata centralna banka deka inflacijata }e bide pod 2%.

Kina zna~itelno go zgolemi ekonomskoto prisustvo vo Brazil, potisnuvaj}i gi SAD od pozicijata najgolem investitor i trgovski partner na ovoj ju`noamerikanski div, poka`uvaat najnovite pokazateli.

Kineskite pretprijatija planiraat vo naredniot period vo Brazil da vlo`at okolu 30 milijardi dolari, od koi duri 90% se vo energetskiot sektor i rudarstvoto.

Мексико има нафта само за уште 10 години Spored presmetkite na naftenata kompanija Pemex, Meksiko ima rezervi od 43.074 milijardi bareli, {to na zemjata }e ì potrae u{te maksimum 10 godini. Naftenite rezervi na zemjata do denes se okolu 43 milijardi bareli. Doka`ani od niv se 32% (13,7 milijardi bareli), verojatni se 35% (15 milijardi bareli), a mo`nite se 33% (14,23 milijardi bareli).

48

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

КУЛТУРА Во пресрет на Cкопскиот саем на книгата нема да агитираме читање. Гледањето телевизија е далеку поедноставна работа. Дури и ТВ сериите не мора да се читаат. Не е јасно зошто тогаш од највисоки инстанци (преку ТВ реклами) не тераат да баталиме филмови, туку да се фатиме за книга. Нешто лончињава со читањето ни се измешале kultura@forum.com.mk

Додека има хартија ќе има и книги

Саем на книги, или локален панаѓур Феномен: Јиржи Кошински Спорт: Карлинг Финеса: Лубеници

САЕМ НА КНИГА

Меѓународен саем, без странски издавачи Скопскиот саем на книгата по концепт и идеја е меѓународен, но од година во година, имаме чест да посетиме штандови на наши издавачки куќи и неколку од Косово, Албанија и Србија. Големите светски книжевни центри, постојано го заобиколуваат Cкопскиот саем на книгата од Игор Ивковиќ

POKLONICITE NA PI[ANIOT zbor, od 12 do 17 april }e mo`e da u`ivaat vo moreto knigi, na 23-to izdanie na me|unarodniot saem na knigata, koj }e se odr`i tradicionalno na Skopskiot saem. No, i pokraj toa {to ovaa manifestacija ima me|unaroden karakter, istata od godina vo godina se pretopuva vo lokalna manifestacija, so pana|urski maniri, na koja glavno e da se najde kakva

50

bilo kniga so mnogu evtina cena, bez pritoa da se ima mo`nost da se vidi eminentna stranska izveduva~ka ku}a ili, pak, „ne daj Bo`e" da gostuva nekoj istaknat stranski pisatel.

Makedonskata ~itatelska publika e `edna za vakov vid kni`evna promocija, no se ~ini deka organizatorite: Skopski saem, zaedno so Zdru`enieto na izdava~i na Makedonija ili ne se dovolno kompetentni za

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

realizacija na vakvata ideja ili, pak, „od drugi pri~ini" ne go dozvoluvaat toa. Zo{to na Me|unarodniot saem na knigata, nema dovlno stranski izdava~ki ku}i i zo{to ne se pokanuvaat vlijatelni pisateli od svetot na istiot, gi pra{avme i Skopski saem, a se obidovme da ja kontaktirame i pretsedatelkata na Zdru`enieto na izdava~i na Makedonija, Eli Makazlieva. Prvite ne ni dadoa

odgovor, a vtorite ne bea dostapni za komunikacija. Edno od pra{awata be{e i: Dali i ovaa godina, saemot na kniga }e pretendira samo na golema posetenost, koja podrazbira organizirano nosewe u~enici od site strani na Makedonija, ili godine{niot saem }e ponudi bogat izbor na dela za ~itawe, ekskluzivni nastani i specijalni promocii? Dali }e se odi na kvantitet, namesto na kvalitet? Za `al, od organizatorite ne dobivme odgovor. ИЗДАВАЧИТЕ ОПТИМИСТИ Onie najzasegnatite, izdava~ite od Makedonija koi se indirektno vklu~eni vo organizaciajta na saemot, velat deka se podgotoveni da gi „iznenadat" ~itatelite. I godinava golem del od niv }e ponudat, kako {to velat, novi naslovi so golemi popusti. Dali krajnata cel na saemot na knigata e da se kupi kniga po evtin cena, koja }e se za~ini so „sredna leskova~ka" i desert {e}eren pamuk ili nejzinoto viso~estvo knigata, treba da ima podobar i pospecifi~en tretman? „Site saemi vo regionov se proda`ni (vklu~uvaj}i go i saemot vo Belgrad, koj e najgolem vo regionov), a ne izlo`beni i orientirani kon sklu~uvawe zdelki za proda`ba i otkup na avtorski prava i dogovori za sorabotka, kako {to e na primer saemot na kniga vo Frankfurt. Pozitivno gledam na niskite ceni na knigite za vreme na saemot, mo`nost istite da dojdat do pogolem broj ~itatelska publika.

Sepak, toa ne zna~i deka ne treba da go vklu~ime segmentot „sklu~uvawe zdelki" so koi sè pogolem broj makedonski avtori bi bile prevedeni vo stranstvo. Me raduva faktot {to toa se slu~uva sè po~esto, no ubavo bi bilo da im ovozmo`ime na stranskite izdava~i mo`nost istoto da go napravat za vreme na saemot, {to bi za{tedilo vreme i pari na dvete strani, a bi pridonelo za podigawe na kvalitetot i renometo na saemot na edno povisoko nivo." veli Gorjan Lazarevski od „Magor", koj od slednata nedela }e bide noviot pretsedatel na Zdru`e-

nieto na izdava~i na Makedonija.

Za razlika od optimizmot koj vladee kaj „Magor", od izdava~kiot centar „Tri" se pove}e kriti~ni kon ona {to se nudi na skopskiot saem na knigata od drugite izdava~i: „Najgolemiot problem ne e nitu cenata nitu leskova~kata skara, tuku kvalitetot na izdanijata koi se nudat. „Seriozno" se {tancaat piratski izdanija bez avtorski prava, so lo{i prevodi, bez po~ituvawe na nikakvi standardi... Ovie evtini (po kvalitet, ne po cena) izdanija,

napraveni bez niti malku qubov i znaewe, samo gi kontaminiraat litaraturnite vrednosti i go pravat na{iot saem pana|ur, la`na parada na vrednosti. Koga nekoj }e se pozanimava so ovaa problematika poseriozno, }e isplivaat na povr{ina vistinskite vrednosti, a saemot }e stane praznik na knigata", veli Aleksandar Sazdov od „Tri".

СКОПСКИОТ САЕМ ЗАЕДНО СО ЛОНДОНСКИОТ Makedonskiot kni`even pazar e mnogu mal za razlika od ostanatite zemji vo svetot, no ova opravduvawe ne treba da se koristi vo sekoja prigoda, osobeno ne, koga stanuva zbor za prezentacija na svetski naslovi i avtori. Svedoci sme vo minatoto, koga po inicijativa na samite izdava~i gostuvaa nekolkumina istaknati pisateli na „Skopskiot saem".

Mo`ebi za toa e potrebna pogolema inicijativa i dobri kontakti na ~elnite lu|e na Zdru`enieto na izdava~i na Makedonija. Zo{to od godina vo godina ne` zaobikoluvaat svetskite imiwa? Dali e pri~ina mo`ebi {to „Skopskiot saem" se odr`uva vo isto vreme i so saemot na kniga vo London? „Terminot go odreduva Skopski Saem vo sorabotka so Zdruzenieto na izdava~i. Zo{to se poklopuva so saemot vo London ne znam (verojatno treba da se ima poseriozen odnos kon organizacijata i rabota niz celata godina vo planiraweto na manifestacijata). Povtorno pravecot treba da go davaat izdava~ite vo sorabotka so organizatorot. Ideite i kreativnosta treba da proizleguvaat od felata za novi sodr`ini koi }e ja zbogatat manifestacijata i }e go dovedat „Saemot na knigata" kako kulturen nastan na godinata." veli Dejan Pavlevski od „Matica makedonska". „[to se odnesuva do terminot za odr`uvawe na 'Saemot na kniga', toj glavno se odr`uva vo april (retko se slu~uva po~etok na maj), termin koj e poznat na makedonskata ~itatelska publika, i tokmu poradi toj fakt ne bi sakal taa tradicaja da se promeni. Toa ne zna~i deka treba da ima poklopuvawe so saemot na kniga vo London ili, pak, saemot na kniga vo Bolowa - saemi koi isto taka se odr`uvaat vo ovoj period. Cenam deka vo dogovor so Skopski saem, }e mo`e da se najde soodveten termin za da se izbegne poklopuvaweto", veli Gorjan Lazarevski od „Magor".

Od „Tri" pak, smetaat, deka poklopuvaweto na na{iot so saemot na kniga vo London, nema nikakvo vlijanie: „April e tradicionalen datum za na{iot saem za kniga, i nikoga{ nemalo poseriozna debata ili inicijativa za negova promena. Izdava~i-

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

51

te se podgotvuvaat, ~itatelite go o~ekuvaat i smetam deka nema potreba od su{tinski promeni. Sepak na{iot i londonskiot saem se od sosema razli~na priroda, i vo nikoj slu~aj ne si pre~at me|usebno. Onie {to imaat potreba da go posetat London mo`at da go storat toa bidejki poklopuvaweto e eden den. A dokolku makedonskoto izdava{tvo go postigne nivoto za pretstavuvawe pred svetot, i makedonskite izdava~i go vidat svojot interes vo London, toga{ sigurno }e go promenime i datumot", veli Aleksandar Pavlevski od „Tri".

Me|unaroden ili lokalen, pana|ur ili ne, saemot na knigata i godinava gi razbranuva poklonicite na pi{aniot zbor. Site o~ekuvaat popularni bestseleri, stru~na literatura i enciklopedii so isklu~itelen kvalitet i mnogu niski ceni. Izdava~ite pred po~etokot na saemot, vetuvaat deka }e gi ispolnat barawata na ~itatelite, no kolku od seto toa }e bide realnost, }e se uverime od 12 do 17 april.

И Министерството за култура со сопствен штанд Во рамките на саемот на книга, првпат ќе биде поставен и про мотивен штанд на Министерството за култура, НУБ „Св. Климент Охридски“ и националната установа–Манифестација „Струшки ве чери на поезијата“. За разлика од останатите, штандот на Министер ството за култура нема да биде продажен, туку само промотивен. Штандот кој ќе биде сместен на галеријата во првата саемска хала ќе бидат презентирани едициите од капиталните проекти на Мини стерството за култура и Владата на Република Македонија: „130 тома македонска книжевност“, „Превод на литературни дела на до битници на Нобеловата награда за литература“ и „Превод на 22 стручни книги од областа на културата“, учебници кои се изучуваат на најреномираните универзитети во САД и Европа. Сите овие дела се достапни во националните и универзитетските библиотеки во земјава. На штандот, како што информираат од Министерството за култура, ќе бидат презентирани и делата од: издавачката продукци ја на Република Македонија меѓу двата саеми, изданија на НУБ „Св. Климент Охридски“ како и изданијата на Струшките вечери на по езијата. НУБ „Св. Климент Охридски“ ќе овозможи за посетителите да го проследат процесот на производство на хартија, печатење на рачно произведена хартија, промоција на Дигиталната библиотека на НУБ преку повеќе активности, како и промоција на повеќе изда нија на библиотеката. Во рамките на саемската манифестација „Саем на книгата “ а по повод јубилејното издание на манифестацијата „Струшки вечери на поезијата“ на промотивниот штанд на Министерството за култура ќе се одржи и претставување на добитникот на Златниот венец, поетот Матеја Матевски. Во рамки те на претставувањето ќе биде прочитана и поезија од овој истакнат македонски поет. Ќе се одржи и книжевна средба со млади македон ски поети.

52

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

ПОРТРЕТ

Феномен Јержи Кошински Илија Упалевски (од Полска) ZNAM DEKA izborot da pi{uvam za ovoj kaj nas malku poznat (ili mo`ebi voop{to nepoznat) literaren i kulturolo{ki ~udak doa|a vo ne ba{ najsoodvetni okolnosti - debatata na tema identitet sè u{te vrie, vo Skopje se otvori memorijalen centar na holokaustot - no se e pra{awe na ~ista slu~ajnost. U{te edna slu~ajnost za mene e faktot {to negoviot roman „Painted bird” („Oboena ptica” za koj ne mo`am da ka`am ni deka vleguva vo mojot izbor na 30 omileni romani) e edinstvenata kniga koja sum ja pro~ital na tri jazici, a nieden od niv ne e makedonskiot.

Antagonizmot, pak, kon nego, {to go sretnav vo Polska me natera podlaboko da gi istra`am negoviot `ivot, negovata fikcija, granicite me|u niv i ednostavno da odgovoram na pra{aweto: koj vsu{nost bil Jer`i Ko{inski? Evrein, Poljak, Amerikanec, katolik, sociolog, pisatel, fotograf, pasioniran vqubenik vo polo, scenarist, akter, qubovnik so golem nos, intrigant od prv red, plagijator, predava~ na Jeil, pretsedatel na amerikanskiot PEN, del od amerikanskatata elita, prijatel na Polanski, na Voren Biti i Piter Selers, platenik na CIA, ili mo`ebi osamenoto dete od romanot “Oboena ptica”..? Ili pak ni{to od toa? Transnacionalen, nestandarden kulturolo{ki fenomen, sam svoj Bog, su{testvo so celosna kontrola nad sopstveniot `ivot i sopstvenata smrt. Davenik vo kadata vo

fikcija. Mo`ebi to~no toa i be{e negovata cel? Vo celost da go fikcionalizira sopstveniot `ivot; toj da stane negovoto vrvno delo. No da po~neme od po~etok. ЖИВОТОТ НЕ Е БАЈКА. МОЖЕБИ РОМАН?

svojot dvosoben stan vo Wujork, potopen od vodata koja ja mrazel i sakal i koj vo pro{taloto pismo napi{al: „Sega }e legnam da spijam ne{to podolgo od voobi~aenoto. Nare~ete go toa ve~nost.”

I vo taa potraga niz neredot {to zad sebe go ostavi Ko{inski, voop{to ne e lesno da se dojde do kone~ni, konkretni odgovori. Чitaj}i gi duri na primer negovite biogafii potpi{ani od Xejms Park Sloan ili od Joana [iedlecka ~ovek ne mo`e taka lesno da dobie edinstvena slika za `ivotot na ovoj kontroverzen avtor. Mo`e samo da izbere detali vrz osnova na koi }e ja izgradi sopstvenata slika za nego. Nebare ~ita

„Pre`ivej go svojot `ivot nezabele`an”be{e edna od glavnite paroli na tatkoto na maliot Jer`i, Moj`e{ Levinkopf, imoten Evrein od Lox, glava na familijata, inteligenten ~ovek i poliglot, povle~en, smiren, no sekoga{ podgotven da ja donese vistinskata odluka. Ovaa re~enica ja apsolvira seta filozofija blagodarenie na koja semejstvoto Levinkopf (go promeni prezimeto vo pove}e polskoto Ko{inski i) ja pre`ivea golgotata na Vtorata svetska vojna koja{to se poka`a fatalna za ogromen broj evrejski semejstva vo Polska. Da se bide `iv Evrein za vreme na Vtorata svetska vojna vo Polska, zna~e{e da se iskoristat site mo`nosti za pre`ivuvawe.

Semejstvoto Levinkopf go izbra na~inot koj podrazbira{e celosno potisnuvawe na evrejskiot identitet. Toa be{e semejstvo koe na po~etokot na germanskata okupacija se preseli vo samiot centar na Sandomie`, na Zamkowa 8, semejstvo koe {to zboruva{e isklu~ivo na te~en polski, be{e sekoga{ ubavo oble~eno i ne praktikuva{e nikakvi religiozni rituali za razlika od ortodoksnite Evrei koi{to `iveeja

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

53

So Dejvid Leterman, april 1982 god

tamu. Bez malku ni{to na niv, osven mo`ebi golemiot nos na maliot Jer`i ne uka`uva{e na toa deka stanuva zbor za evrejsko semejstvo.

A, maliot Jer`i so zadovolstvo se pretstavuva{e kako Poljak, katolik i so odbivnost se odnesuva{e kon evrejskite deca. I ovaa prva golema maska vo `ivotot na Ko{inski ja otvora nizata personaliteti i sloevi koi podocna }e go gradat negoviot kompleksen identitet.

O~igledno e deka evrejskiot identitet za mladiot Ko{inski pretstavuva{e tovar koj {to nesomneno ostavi luzni vrz negovoto mentalno telo.

Interesno e {to ovoj otpor kon etni~ka/religiska pripadnost poteknuva od najmladi godini, u{te od vremeto vo koe zakonot na tatkoto zboruva{e deka `ivotot treba da se iz`ivee bez da se bide zabele`an, vo mimikrija so momentalnite potrebi. I tokmu pozicijata na tatkoto, ma{kiot princip, koj{to e dominanten vo evrejskite

54

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

koncepti na kulturna, nacionalna, religiozna pripadnost, a pred sè negovoto napu{tawe (ne{to {to na primer nikoga{ ne mu uspea na Kafka) e prviot ì verojatno najva`niot klu~ za razbiraweto na pluralniot personalitet na Ko{inski. Vrtej}i i grb na evrejskata/hebrejskata tradicija, nepo~ituvaj}i go zakonot na tatkoto, Ko{inski izrasnuva vo atipi~en, liberalen, za~uduva~ki promiskuiteten adolescent koj odbiva da se pokori na komformizmot i na op{testvenite i kulturni modeli i zabrani. Podocna ovaa `ivotna filozofija }e dobie svoi razvrski i na formalen plan vo nepokoruvaweto na niedno stilsko ili tematsko ograni~uvawe.

Studiite po sociologija, zaedno so negoviot aktiven interes za fotografijata, koja{to ~esto ja koriste{e kako pri~ina da donese ubavi `eni vo svojot dom (edna od glavnite enigmi na negovite prijateli od mladosta be{e kako ovoj nesimpati~en, nizok ma` uspeva da zavr{i vo krevet zaedno so dve-tri `eni), vo golema mera mu pomognaa na

negovoto naklonuvawe kon individualizmot, kon potrebata od svoja gledna to~ka, i toa vo uslovi na kolektivisti~ki, totalitaren op{testven poredok kakov {to nastapi vo Polska po Vtorata svetska vojna.

Edinstven na~in za osloboduvawe od nelagodnosta vo edno takvo op{testveno opkru`uvawe za Ko{inski be{e napu{tawe na Polska. I izborot vo takva situacija se razbira pa|a, kade ako ne na Amerika.

Se ~ini deka `ivotot vo Polska za Ko{inski be{e podgotovka, trening za ona {to treba{e da sleduva vo Amerika. A ona {to treba{e da sledi be{e kompletna pobeda na negovata individua, iska~uvawe na vrvot na mentalniot Kip na slobodata, postignuvawe na nivoto na kompletna kontrola nad sopstveniot `ivot. АМЕРИКА ИЛИ КАКО ДА СЕ СТАНЕ ГЛАВЕН ЛИК Koristej}i gi vrskite na svojot mentor od fakultetot vo Lox - Halinski, Ko{inski pristignuva vo Amerika i za nekolku godini od voza~ na kamion, stanuva stipendist na Univerzitetot Kolumbija, po objavuvaweto na “Oboena ptica” vleguva vo amerikanskata kni`evna elita, podocna po inicijativa na Voren Biti se pojavuva i kako akter

vo negoviot film „The Reds”, a go potpi{uva i scenarioto na filmot „Being there”, inaku posleden film na Piter Selers. (Kako vqubenik vo sportot, skijaweto vo Zakopane go zamenuva so polo po gradovite vo Amerika.) Iako u{te vo Polska ne smee{e da pomine eden den, a da ne nau~i barem dvaesetina novi angliski zborovi, ne e mal brojot na negovi prou~uva~i koi smetaat deka e somnitelno, kako toa eden prakti~no analfabet vo angliskiot jazik, za samo deset godini praktikuvawe na toj jazik, uspeva da go napi{e eden od najdobrite romani na godinata vo Amerika ili stranskiot roman na godinata vo Francija. (Za nego angliskiot jazik zna~e{e begstvo od onomatopejskite vrski {to polskiot gi vospostavuva{e so mnogu neprijatni epizodi vo negoviot `ivot.) I to~no tuka zapo~nuva mistifikacijata na tvore{tvoto i `ivotot na Jer`i Ko{inski vo koja {to so zadovolstvo i samiot u~estvuva{e. „Oboena ptica” stana centarot okolu koj zapo~naa da se pletat prikaznite za nego, a „vrteweto na zavrtkata” okolu vistinata za nego samo ja zgolemuva{e negovata popularnost, i prisutnost po amerikanskite mediumi. Otkako vo prvite intervjua po objavuvaweto na romanot, prikaznata za stra{nite premre`ja na maloto evrejsko dete

koe begaj}i od germanskite oficeri luta po polskite sela i se soo~uva so isto tolku stra{ni zakani od strana na polskite selani, ja pretstavuva kako avtobiografska (negovite biografi podocna go doka`uvaat sprotivnoto), Ko{inski e pre~ekan kako literaren heroj na Zapadot, a vo isto vreme polskata kritika go `igosuva kako neblagoroden dr`aven neprijatel broj eden. Od toj moment negoviot `ivot ~estopati ozna~uvan kako ekstravaganten ja zamagluva negovata fikcija, neretko obvineta za plagijat.

Kako i da e kompleksniot personalitet na Ko{inski nao|a svoja sovr{ena objektivizacija vo univerzumot od likovi koi {to gi sozdava do krajot na `ivotot. Nestabilnosta na privatniot `ivot (eden neuspe{en brak, ~esti zaboluvawa, pritisoci i stresovi) ja prenesuva na estetski plan, vo domenot na negovite likovi, tamu kade {to razvrskite na problemite, se ~inat pologi~ni i polesni. Edna od tie razvrski e i samoubistvoto. Se ~ini deka tokmu ovoj ~in e eden od klu~ovite za razbiraweto na komleksnoto, dezintegrirano JAS na Ko{inski. Negovoto samoubistvo kako da stana mesto vo koe se sretnaa `ivotot i fikcijata.

Vo eden esej od 1968 godina Ko{inski za samoubistvoto }e napi{e: „So izvr{uvaweto na samoubistvoto ~ovekot stanuva istori~en. Toj go prenesuva tovarot na svoeto minato na ramewata na svetot, na istorijata. No duri i vo samouni{tuvaweto, negovata senka go nad`ivuva. Toj im ja nametnuva na drugite potrebata da go zapametat, da go osudat, da go okarakteriziraat kako lik. Toj sozdava na~in kako da se nad`ivee sebesi”.

Ko{inski si go odzede `ivotot 23 godini podocna, na 3 maj 1991 (polski dr`aven praznik), kako dokaz deka negoviot `ivot e edna osmislena, programirana fikcija vo koja raska`uva~ot i glavniot lik kako da se soedinuvaat vo edna idealna celina, vo edno transcedentalno JAS koe gi nad`ivuva i fikcijata i `ivotot.

Negovata `ena Kiki vo vrska so samoubistvoto }e izjavi: „Ni{to drugo ne mu preostana da naprvi”, so studenilo kako da umira nekoj od negovite likovi, a ne toj. Mo`ebi ni{to drugo Ko{inski i ne be{e.

foto Jer`i Ko{inski - Peperutka

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

55

Средба со Викторија Коршунова,

фото: Андреј Гиновски

менаџерка на Московскиот ансамбл за современа музика

Модерната музика бара виртуозни музичари Музикологот Викторија Коршунова веќе дваесет години раководи со Московскиот ан! самбл за современа музика чие јадро е составено од музички виртуози од Тони Димков MOSKOVSKIOT ANSAMBL za sovremena muzika na 34-tite Denovi na makedonska muzika izvede dela od makedonskite kompozitori Jana Andreevska, Goce Kolarovski, Mihailo Trendafilovski i Soni Petrovski. Programata na nivniot koncert vo Skopje sodr`e{e i kompozicii od ruskite avtori Oleg Pajberdin, Aleksej Sjumak, Sergej Nevski i Dmitrij Kurqandski. Interesen e momentot {to realizacijata na koncertot se slu~i samo {est meseci po prviot kontakt me|u Viktorija Kor{unova, menaxerka na Moskovskiot ansambl za sovremena muzika, i Jana Andreevska, selektorka na festivalot Denovi na makedonska muzika.

Nivnata sredba se slu~ila na Forumot na evropski kompozitori vo Var{ava vo septemvri minatata godina. „Zboruvavme za razvojot na mladite kompozitori vo Rusija, bidej}i vo poslednive pet-{est godini se slu~uva neverojaten bum na novite generacii i se pojavija mnogu talen-

56

tirani mladi kompozitori, kako Dmitrij Kurqandski (~ie delo slu{navme i na DMM 2011, n.z.). Razgovaravme i za makedonskata sovremena muzika. Taka odlu~ivme da napravime koncert na DMM na koj }e bidat zastapeni makedonski i ruski kompozitori. Navistina be{e te{ko da se napravi selekcijata na ruskite kompozitori, bidej}i sovremenata ruska muzika ima koreni od sredinata na 20-tiot vek. Na krajot, odlu~ivme vo selekcijata da bidat zastapeni kompozitori koi sega se na vozrast okolu 40 godini. Sorabotkata }e ja prodol`ime taka {to na{iot ansambl, koj ima grant od muzi~kata fondacija Ernst fon Simens {to go dobivme za prezentacija na evropskata muzika vo Ruskata federacija, vo tekot na april }e ima turneja na koja }e izvedeme dela od makedonski kompozitori, i na toj na~in }e ja prezentirame makedonskata muzika vo Rusija. Mislam deka ova e samo po~etok na

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

sorabotkata, bidej}i Jana ni isprati mnogu kompozicii od makedonski kompozitori koi mnogu ni se dopadnaa”, objasni Viktorija Kor{unova.

Pokraj pokanata {to Jana Andreevska ja dobi da prisustvuva na koncertite na ansamblot vo Ekaterinburg i Чeqabinsk, za vreme na turnejata }e se odr`at i diskusii i master-klasi. Edna od temite na koi }e se diskutira }e bide so naslov „@ivotot na muzikata vo porane{nite socijalisti~ki dr`avi”. Sorabotkata na Moskovskiot ansambl so makedonskite institucii }e prodol`i so koncert vo Moskva, koj vo organizacija na makedonskata ambasada vo Rusija }e se odr`i na 4 maj godinava. РУСКАТА АВАНГАРДА Istorijata na Moskovskiot ansambl e mnogu sli~na so istorijata na Asocijacijata za sovremena muzika vo Rusija, koja be{e predvodena od kompozitorot Edison Denisov.

„Denisov be{e predvodnik na novata ruska muzika vo sovetskiot period. Zaedno so Alfred [nitke i Sofija Gubajdulina, bea avangardata na ruskata sovremena muzika. Pokraj toa {to Denisov be{e odli~en kompozitor, toj be{e i mnogu zna~ajna li~nost vo javnosta i napravi mnogu za ruskite vrski so evropskite dr`avi. Toj be{e prviot {to go donese francuskiot pisatel Pjer Bule vo Rusija. Vo 90-tite godini na 20-tiot vek, koga dojde novoto vreme vo Rusija, odnosno vo Sovetskiot Sojuz vo toj period, so Perestrojkata stana mo`no da bideme pootvoreni kon svetot, i Edison Denisov ja sozdade Asocijacijata za sovremena muzika. Osnovnata misija na Asocijacijata be{e mnogu zna~ajna i mnogu intenzivna, a taa be{e da se integrira ruskata muzika vo evropskite dr`avi. Kako {to znaete, politikata na sovetskite vlasti ne be{e kako taa vo Jugoslavija. Toga{na Jugoslavija na sekoj na~in be{e del od Evropa. Be{e otvorena kon zapadnoevropskite dr`avi. Vo toj period za Rusija sè u{te postoe{e @eleznata zavesa. Koga po~navme da se otvorame kon Evropa be{e mnogu va`no vo Rusija da se donese evropskata muzika i ruskata muzika da se odnese vo Evropa.

Kompozitorot Juri Kasparov, koj be{e student na Denisov i ednovremeno be{e eden od najaktivnite ~lenovi na Asocijacijata, odlu~i da go osnova Moskovskiot ansambl za sovremena muzika.

Znaete, ne e mo`no da se komponira sovremena muzika ako istata nema kade da se izveduva. Taka ansamblot se pojavi kako del od idejata da se prezentira evropska muzika vo Rusija i da se sviri ruska muzika vo Evropa�, naglasi Kor{unova.

Menaxerkata Viktorija Kor{unova e muzikolog. Diplomirala i magistrirala na moskovskiot konzervatorium „^ajkovski�, a eden od nejzinite profesori be{e tokmu Edison Denisov. „Ima{e mnogu golemo vlijanie vrz mojot razvoj, bidej}i se vqubiv vo modernata muzika.

Otkako zavr{iv so studiite ne mo`ev da zamislam da rabotam ne{to drugo, osven vo oblasta na sovreme-

Kru{novo so Moskovskiot ansambl za sovremena muzika vo Skopje

nata muzika. Za sre}a, vo 1990 godina, koga Denisov ja osnova{e Asocijacijata za sovremena muzika i Juri Kasparov go sozdade Moskovskiot ansambl, po~nav da rabotam so niv.

Sekako, sega sum neverojatno gorda i sigurna sum deka menaxer na ansambl za sovremena muzika mo`e da bide samo muzi~ki obrazovana li~nost, i toa od pove}e pri~ini. Kako prvo, treba da go poznava razvojot na modernata muzika, potoa da gi poznava kompozitorite, nivnite biografii, da gi poznava stilovite i razli~nata estetika na sovremenata muzika. Vo ovaa profesija ne e mo`no da se menaxira ansambl, a menaxerot da ne gi poznava muzikata, kompozitorite i muzi~arite.

Sekako, mojata rabota ne e povrzana samo so prodavawe bileti, tuku ima mnogu drugi obvrski, kako organizirawe na probite, no i kontaktirawe so kompozitorite, prezentacii na amsamblot vo zemjata i nadvor od Rusijaâ€?, objasni Kor{unova. ĐœĐŁĐ—Đ˜Đ§Đ?Đ Đ˜ Đ’Đ˜Đ Đ˘ĐŁĐžĐ—Đ˜ Sostavot na Moskovskiot ansambl nikoga{ ne e fiksen. Brojot na muzi~arite zavisi od proektite {to gi izveduvaat. Ansamblot po~nal so tri i se zgolemil do dvaeset solisti. Dosega ima snimeno pove}e od 40 kompakt-diskovi, a godi{no izveduva pove}e od pedeset koncerti.

Najva`niot moment e {to site solisti se virtuozi na svojot instrument. „Da se najdat kvalitetni muzi~ari e navistina komplicirana rabota. Osobeno koga stanuva zbor za sovremena muzika. Ima dve mnogu va`ni pravila vo izborot na muzi~arite za ansambl od ovoj vid. Kako prvo, muzi~arot mora da bide odli~en klasi~en muzi~ar i solist, bidej}i ne e dovolno samo da ima entuzijazam, tuku treba da ima navistina silno muzi~ko obrazovanie.

Vtoroto pravilo e {to muzi~arite navistina treba da se inteligentni, treba da go razbiraat razvojot na muzikata i da ja poznavaat istorijata na muzikata. Ne e dovolno samo da znaat da svirat, tuku mnogu e va`no to~no da znaat {to svirat, bidej}i mnogu ~esto vo sovremenata muzika se sretnuvame so mnogu kompleksni kompozicii i muzi~arite mora da znaat i da razberat zo{to se odbrani formata i stilot na toj vid muzika. Vo tekot na dvaesetgodi{nata istorija imavme mnogu razli~ni sostavi na ansamblot, i toj postojano se menuva. Sostavot od pette muzi~ari koi dojdoa vo Makedonija e oformen pred pet-{est godini. Rabotime i sorabotuvame me|usebno, bidej}i mnogu e va`no muzi~arite da go ~uvstvuvaat toa {to go svirat i da se razbiraat me|u sebe�, naglasi Kor{unova.

forum.mk | 8 априН 2011 | Đ¤ĐžĐ ĐŁĐœ

57

ВОДИЧ

13 15 април

8 април

„Лица без маски“ – театарски фестивал

Концерт на Култур шок

Универзална сала – Скопје

Клуб „Хавана“

^etvrtoto izdanie na internacionalniot teatarski festival „Lica bez maski” godinava }e se odr`i od 13-15 april vo Univerzalnata sala vo Skopje. Od organizacijata na festivalot, najavuvaat deka poradi tehni~ki nedostatoci, godinava festivalot }e ima revijalen karakter.

Na festivalot }e gostuvaat pretstavi od Amerika - pantomima {ou na akterkata Iman Lizarazu, studentite od Fakultetot za dramski umetnosti od Pri{tina, Kosovo, so pretstavata „Krug” vo re`ija na Agnes Nok{i}i i Teatarot „Akant” od Bugarija so muzi~kiot performans „Mene, Tekel, Fares”. Site pretstavi se so po~etok od 20 ~asot. Vlezot za pretstavite e 150 denari.

8 април

„Фестивал на јадење книги“ Бистро – сендвичара „Пепер“ Vo ~est na rodendenot na Brija-Savaren, francuski gastronom i pisatel, i vo presret na Saemot na knigata, „Bukboks” i negovite prijateli organiziraat Festival na jadewe knigi. Organizatorite gi povikuvaat site zainteresirani da zgotvat jadewe koe po forma (ili sodr`ina) asocira na kniga, bukvi, ~itawe. Najdobra opcija spored niv e onaa „lapni-goltni”, zna~i sendvi~i, kola~i, solenki. „Ako donesete torti ili ne{to za koe e potrebno pribor }e obezbedime tawir~iwa, plasti~ni ~a{i, salfeti i vilu{ki (zna~i gledajte da ne bide grav, kazan nemame)” velat organizatorite. Najoriginalnata ideja i izvedba }e dobie nagrada. Seta hrana povrzana so temata }e bide na „{vedska masa” i besplatna.

58

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

Vo ramkite na evropskata promotivna turneja za albumot „Ministry Of Kultur”, amerikanskiot bend Kultur Shock }e nastapi vo Skopje, vo klubot Havana, na 8. april vo 21 ~asot. Grupata Kultur Shock e formirana vo Seattle, SAD vo 1996 god., so frontmenot Sr|an Jev|evi}, nekoga{nata saraevska yvezda Gino Banana. Otprvin, bendot nastapuva{e kako electro-folk multietni~ki kvartet, a potoa Jev|evi} go promovira i pank-rok zvukot za~inet so balkanska tradicija. Vo razvojot bendot dobiva{e novi elementi vo svojot zvuk, od xipsi, preku metal, sevdah i vorld mjuzik i so samoto toa te{ko se precizira `anrot na koj pripa|aat. Edno e sigurno... tie se edinstvena muzi~ka i scenska pojava so fenomenalni koncertni nastapi.

Kultur Shock so svojot „anti-establi{ment” muzi~ki stil }e vi poka`e deka balkanskata tradicionalna muzika e vsu{nost ~ista pank ideologija. Cenata na vleznicite za koncertot e 250 denari (300den. na denot na koncertot).

8 11 април

13 – 29 април

Денови на Германски филм

Априлски балетски вечери

Кинотека на Македонија Od 8 do 11 april vo Kinotekata na Makedonija }e se odr`at „Denovite na germanskiot film”. Vo ramkite na ovaa revija }e bidat prika`ani filmovite: „Vinoven sum” od Kristof Hohojsler, „Dolu vo centarot na bradata” od Nikolas Vakerbart, „Qubovta na decata” od Franc Miler.

Za ovoj film e najaveno i u~estvoto na re`iserot, koj }e odgovara na pra{awa od publikata. Isto taka, }e bidat prika`ani i fimovite „Uve Xonson gleda TV” na re`iseror Saskia Voker, filmot „Polovina” na Nikolas Vakerbart, „Kopne`” na Valeska Grisbah.

12 април

„Баал“ – театарска претстава Драмски театар – Скопје

МОБ

Od 13 do 29 april, vo Makedonskata opera i balet }e se odr`i manifestiacijata „Aprilski baletski igri” na koi }e u~estvuvaat pretstavi od zemjava i stranstvo. Sve~enoto otvorawe }e bide so pretstavata „Izgubena verba i „Bolero”, potoa sledat pretstavite: „Karmina burana”, „Ako be{e... sega e”, „Vrati”, „Osnovni upatstva”, „Skrivali{te” i „Drakula”. Site pretstavi se so po~etok od 20 ~asot.

Poslednata premiera vo produkcija na Dramski teatar - Skopje, pretstavata „Baal” e na redovniot repertoar na teatarot na 12 mart.

Stanuva zbor za u{te eden dramski tekst na Bertold Breht, vo re`ija na Martin Ko~ovski, poznat po specifi~nite postanovki na dela na Breht niz Makedonija. Vo pretstavata igraat: Zoran Qutkov, Maja Veqkovi} Panovska, Trajanka Ilieva, Filip Trajkovi}, Igor Angelov, \or|i Todorovski, \okica Lukarevski, Van~o Ivan Petru{evski.

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

59

ЖИВОТ И СТИЛ

Од грди пајчиња до лебеди

Lili Sobjeski Rodena wujor~anka, ima 28 godini i visoka e 1,78 m.

Karierata ja zapo~nuva na 13 godi{na vozrast vo TV serii. Vrvot na karierata go postigna vo „O~i {irum zatvoreni” i stanuva mnogu bliska so Kjubrik. Velat deka po vesta za negovata smrt bila vistinski skr{ena od bolka. Vo brak e so Adam Kimel i ima edno dete.

Igra{e vo “Jovanka Orleanka” (1999), pokraj Al Pa~ino vo „88 minuti” (2007), „^in na nasilstvo” (2010).

Momentno raboti na snimaweto na filmot „^ovekot krava” vo re`ija na Xejmi Bred{ou. U`iva vo slikarstvo, keramika, poezija, bore~ki ve{tini i javaweto. Ima interesna pasija: da sobira prameni kosa od akterkite so koi snimala filmovi. Te~no zboruva francuski.

Nikol Kidman Visoka e 1,80 m. So svoite 44 godini sè u{te e edna od najatraktivnite rusokosi vo filmskiot svet. Vsu{nost Kidman e crvenokosa. Taa pokraj Mel Gibson e najdobriot avstraliski izvoz vo Holivud. Inaku rodena e vo Honolulu na Havaite. Prvata nejzina uloga vo osnovnoto u~ili{te e da imitira bleewe na ov~i~ka a podocna u~ela i balet.

Na 16 - godi{na vozrast ve}e e akterka. Se afirmira so ulogata vo filmot „Far and Away” (1992) kako partnerka na Tom Kruz a podocna i negova sopruga. Taa i Kruz igraa i vo kultniot film na Stelnli Kjubrik „O~i {irum zatvoreni”. Vo 2003 god dobi oskar za glavnata uloga vo filmot „^asovi”.

60

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

Riz Viterspun

[arliz Teron Rodena e vo Ju`na Afrika vo 1975 god. Visoka e 1.77, m. Talentirana balerina koja igrala i vo „Lebedovo ezero” i vo „Orevokr{a~ka” na wujor{ki sceni. Povredata na kolenoto ì ja prekina baletskata kariera. So filmot „Advokatot na |avolot” prakti~no po~nuva nejzinata akterska kariera. Vo 2003 godina vo „Italianska rabota” be{e vo dru{tvo so Donald Saterlend, Mark Valberg i Edvard Norton.

Igra{e vo filmot „Patot” (2009) pokraj Vigo Mortensen. Vo 2004 god. dobi Oskar za ulogata vo filmot „^udovi{te” na re`iserkata Peti Jenkins.

E rodena vo Luizijana pred 35 godini vo lekarsko semejstvo.

Visoka e samo 1,56 Javnosta ja zabele`a so nejzinata uloga vo filmot na Robert Maligan „^ovek na mese~inata” od 1991 god. Mo`e da se ka`e deka be{e mo{ne uspe{na vo „Pleasantville” (1998), „Surovi nameri” (1999), i „Voda” za slonovite od ovaa godina.

Vo filmot „Walk the line” ja tolkuva{e glavnata `enska uloga i 2006 god. dobi Oskar.

Poznata e i po toa {to ~esto odbiva da prifati nekoi ulogi. Ima dve deca od brakot so Rajan Filip a od minatiot mesec e vo brak so akterot Xim Tot.

Paris Hilton Rodena e vo Wujork. Visoka e 1,73 m. i prekar ì e „princeza”. Ima 30 godini i e najpoznata kako bogata nasledni~ka od sinxirot hoteli Hilton. Edna od onie `eni koi mo`e{e da si dozvoli bezbroj plasti~ni korekcii i doteruvawa, no, velat stopalata nikako nemo`ela da gi smali. Taa e daleku od holivudska yvezda no e vo centarot na vnimanieto kade i da se pojavi.

Neverojatno ambiciozna, ekstremna vo odnesuvaweto i sekade saka da dominira, i vo modata, muzikata, video-igrite, no}nite klubovi... mnogumina se pra{uvaat zo{to ì e seto toa koga ednostavno mo`e da u`iva vo svoeto bogatstvo. Poznata e od filmovite „Zulender” i „Ednostaven `ivot” a sè drugo {to snima e vo funkcija na marketing.

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

61

СПОРТ

Шкотски национален спорт стар пет векови Малкумина знаат дека карлингот како спорт постои речиси 500 години. На почетокот на 16 век карлингот се практикувал најнапред во Шкотска, каде што мештаните се натпреварувале во игра слична на далматинската бочање, само што наместо на плажа во песок, играта се одвивала на мраз, а наместо фрлање ѓулиња, се играло со камени блокови. Овие блокови додека се лизгале по мразот кревале врева, па првиот назив за играта бил roaring game или во слободен превод игра што крева врева Подговтува: Мирослав Николовски

PRV I PI[ANI dokumenti za igrata naporavil [kotlan|anecot Xon Makusin vo fevruari 1540 godina, koj opi{al eden takov natprevar na mraz. Samo 15 godini podocna flamanskiot slikar [iter Brojgel Postariot ovie igri gi ovekove~uva na platno slikajki gi holandskite selani. Vo toa vreme [kotska i Holandija imale silni trgovski i kulturni vrski, pa ne e ~udno {to ovoj sport se preselil vedna{ od

62

[kotska na holandska po~va. Nazivot karling prvpat e upotreben vo Pert vo edna poema na Henri Adamson, i ova ime i den denes se upotrebuva namesto roaring game.

Karlingot e definitivno {kotski nacionalen sport, no mnogu brgu pokraj Holandija, zapo~nal da se praktikuva i vo Kanada, SAD, [vedska, Norve{ka, Danska, Germanija i Francija, vo zemji rasprostraneti vo postudeniot del na severnata

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

hemisfera, kade {to ezerata vo pogolemiot del od godinata se zamrznati.

Vo karlingot se natprevaruvaat dve ekipi so po ~etiri naptrevaruva~i, lizgaj}i kameni kegli se obiduvaat so pomo{ na ~etki i metli da gi smestat kamenite kegli {to poblisku do odreden centar obikolen so krugovi, na zamrznata povr{ina.

Ovie prirodni kameni kegli, te`ele po 20 kilogrami.

Prvite pravila na igrata gi objavil klubot Dadingson vo 1813 godina.

Sekoj natprevaruva~ vkupno isfluva po dva kamena, a igrata zavr{uva po isfrleni 16 kamena. Posledni frlaat kapitenite na ekipite koi se narekuvaat skiperi. Poeni dobiva timot {to ima kamen najblisku do KU]ATA , odnosno centralniot krug.

Ako ekipata ima najblisku dva ili pove}e kamena, adekvatno na toa dobiva dva ili pove}e bodovi. Pobeduva ekipata {to }e ima pove}e bodovi po 10 zavr{eni igri so po 16 kamewa.

Kamenot denes se izrabotuva od granit i toa samo od dva vida. Od „Blu Houn” granitot ili od „Ali{a Krejg komon grin” granitot koj se nao|a isklu~ivo na Ali{a Krejg ostrovot vo predelot Ej{ajr vo [kotska..

Te`inata spored sega{nite propisi e opredelena od 17 do 20 kilogrami. Zadol`itelen del od opremata se ~etkite so koi dvajca soigra~i go ras~istuvaat patot na kamenot pritoa po potreba koregirajki ja delumno nasokata na dvi`eweto ili zabavuvajki go kamenot. Obuvkite so

|on od teflon treba da mu ovozmo`at na frla~ot da lizga re~isi so podednakva brzina kako kamenot. Vo osnova ima tri vidovi frlawa.

DROUS se frlawa na kamenot (Stoun) so cel da bide {to poblisku do centarot. GUARDS (Чuvari) se kamewa koi se izfrlaat za da go so~uvaat kamenot na timot koj e najblisku do centarot od razbivawe. TEJKAUTS se udari koi imaat za cel da ja razbijat postavenosta na kamewata vo koi protivni~kiot tim ima prednost.

Posledniot udar se vika Hemer (Чekan) a so `drepka se odreduva koja ekipa vo koja igra }e gi ima ~ekanot.

Na Zimskite olimpiski igri ovoj sport najnapred se pojavil kako demonstracionen sport vo 1924 godina. Prvoto svetsko prvenstvo e odr`ano vo 1959 godina. Kako oficionalen olimpiski sport svoe mesto vo olimpiskoto semejstvo karlingot izbori duri vo 1998 godina na Olimpijadata vo Nagano.

Iako e {kotski sport, najgolema velesila vo ovoj sport e Kanada so najmnogu osvoeni medali i vo ma{ka i vo `enska konkurencija. Natprevaruva~ite od ovaa zemja se prete`no od dr`avata Manitoba, najretko naseleniot i najsuroviot del od Kanada so polarni uslovi. Velika Britanija za koja{to se natprevaruvaat [kotlan|anite e vtora na ovaa lista, a sleduvaat Germanija, SAD, Norve{ka, [vajcarija i od godina vgodina na listata na uspe{ni karling reprezentacii se probivaat i sportistite od Kina.

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

63

Foto: Andrej Ginovski

УРБАНИ ЛЕГЕНДИ

Славе Келешовски За тие што го знаат, доволно е само да се спомне неговото име, лично или сценско. Спомни го Славе и пред очи ви се појавува добриот дух од Струга кој не мирува, човекот чие име веднаш ви буди слика на журка * „Касиус Клеј на диско*музиката“, како што се нарекува себеси во неговото препознатливо диџејско интро од Васко Марковски POSLEDNO [TO IMAVME ~ueno za nego e deka Slave se iselil vo Amerika, deka ve}e 15-20 godini e tamu. Imavme na um deka koga-toga{ }e dojde redot da pi{uvame i za nego, no ni li~e{e te{ko izvodlivo - kaj }e go najdeme? - no, se javi @upan, Vladislav, eden od povozrasnite prijateli od Struga, vo ~ie dru{tvo u~evme za andergraundot i dark vejvot za vreme na letnite odmori. „Imam prelog za tvoite urbani legendi, Slave Kele{oski - Dixej Slave.

Poseti mu go profilot na Fejsbuk - ~e vidi{ zo{to", ni pi{a @upan.

Osve`uvaweto na spomenot za Slave epten nè izraduva. Go imavme na um, no ~ekavme impuls. Be{e prijatno iznenaduvawe od ~ovek so kogo sme rastele razgovaraj}i za „Xoj Divi`n", „Padot na Vizantija" ili „Telo-nauka Sovr{ena" da slu{neme predlog da

64

pi{uvame za legenda za koja ni treba{e vreme da staneme svesni, barem za nekoi od nas, koi sme gi ~ekale na{ite petnaesetina minuti pred krajot na `urkite vo diskotekite „Alga" i „Biser" vo Struga. ^ovek koj stavi pe~at na edno ubavo vreme, ~ii nastapi, lokali i koncerti {to gi organiziral porasnale iljadnici lu|e od Makedonija - eden od prvite radio di-xei vo Makedonija. ^ovek za koj treba kniga da se napi{e.

So godini posakuvavme prilika da go vidime, barem vo slednive pet godini. Re{ivme da go najdeme,da porazgovarame dopisno, po Skajp. No, istiot den stigna poraka od Slave. Ne ni se veruva{e: „Ti blagodaram za `elbata i za pokanata da pi{uva{ za mene. Utre sum vo Skopje, pa bi mo`ele da se vidime", ni pi{al Slave.

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

Sednuvame kar{i-kar{i, na dogovorenoto mesto. Ne se izmenil mnogu. Istata vedrina vo o~ite, istiot nasmean duh, ja nema dolgata kosa, no, Slave e Slave - sekoga{ prijatni sredbi, makar i da e samo edno: Zdravo!

Po~navme da gi redime pra{awata. „Amerika otsekoga{ sum ja sakal. Prvpat otidov vo 85-ta. Kako {to rastev so muzikata, otsekoga{ sum bil prozapaden tip. Muzikata mi pomogna da ja do`iveam u{te pred da ja vidam.

Tamu sum so godini, no nema{e godina da ne dojdam (vo) Struga. Pravev stra{ni tro{oci za da dojdam, sekoja godina, i nikoga{ ne se otka`av od Struga, od Makedonija. Sega, dojdov za Nova godina i ostanav. Tuka sme so celoto semejstvo, ve}e sum dedo, po~nav ne{to da rabotam ovde, investiram, no, ne mo`am nitu bez Florida, nitu bez Struga. Struga mi e letna Florida

поддржано од

- Florida mi e zimska Struga", ni raska`a Slave.

Negoviot pat do yvezdenata slava po~nal pred 28 godini, vo 1973, koga desetina meseci le`el vo bolnica vo Skopje. Imal 15-16 godini, koga roditelite vo bolni~kata soba mu donele gramofon-radio, za vremeto da mu pominuva polesno. Taka po~nalo sè so prvite plo~i, so radio emisiite „Tri gonga" i „Ve~e uz radio" i italijanskite radiostanici. Nemirot kon muzikata ve}e bil roden. Nekolku godini podocna, }e se rodi idejata za prviot disko klub, „Far", vo nekoga{niot Mladinski dom, 1976. Dewe ja ~istel @enska pla`a i napla}al vleznici, prikve~er go ~istel klubot, no}ta - pu{tal muzika. „Slave vo Struga be{e poznat kako furija, de~ko so nevidena energija.

Kaj {to ima{e muzika, tamu be{e Slave. Rabote{e sè, od fizi~ka rabota, do pu{tawe muzika. Poleka-poleka si sobira{e si sobira{e sopstvena kolekcija muzika. Be{e ~ovek koj ne priznava ni {abloni, ni avtoriteti, ni kvazi-avtoriteti. Otsekoga{ si imal nekoja `i~ka na bezuslovna sloboda i toa mene najmnogu me impresionira{e. Be{e eden od retkite {to toga{ odea so dolga kosa, so maici kako od Vudstok, no ne be{e hipi vo ona 'pogrdno' zna~ewe na zborot, tuku hipi-~ovek koj so rabota saka da se izbori za svoeto", ni re~e d-r Qup~o Trpenoski, koj, kako {to veli Slave, ima ogromna zasluga za denes da bide toa {to e - mu bil eden vid mentor i glaven poddr`uva~, mu pomognal da dopre do su{tinata na govorot, go ohrabruval za proektite {to }e gi namislel.

Nema da pomine mnogu vreme od „Far", za da se slu~i nastanot {to }e mu ja donese slavata na nezaboraven makedonski disk-xokej. Po „Far" }e dojdat „Rupa" i diskotekata vo hotelot „Galeb"; kolekcijata plo~i na Slave sekojdnevno se zgolemuva, a sekojdnevno se zgolemuvalo i negovoto znaewe za muzikata - bezbroj informacii pro~itani vo muzi~kite spisanija, ~ueni na omilenite radiostanici.

Na branovite na Radio Struga ve}e odi prepoznatliva emisijata „Muzikata e sè {to vi treba". Tokmu toga{ }e se slu~i edna va`na slu~ajna sredba me|u Trpenoski, glavniot urendik na revijata „Ekran", Tim~o Apostolov, i muzi~kiot urednik na „Ekran", Oliver Belopeta. „Rekoa deka podgotvuvaat izbor na najdobar disk-xokej, me pra{aa dali imam nekoe dete od Struga. Rekov deka imam. Vedna{ pomisliv na Slave", se

Qup~o Trpenoski

Velibor Xarovski

Vladislav @upan

se}ava d-r Trpenoski.

Izborot se slu~il vo popularnata diskoteka „Turist", 1978. Se biral najdobriot, po sistem na eliminacija vo dvojki. Na scenata se redele disk-xokeite, publikata gi ~estela so aplauzi svoite favoriti. Toga{ na scenata se pojavil Slave. Pred nego bil nastapot za koj se podgotvuval so denovi, po celi denovi. „Be{e prepolno. Na po~etokot mo`ebi na nego gledaa so potcenuvawe, no se podgotvivme odli~no - od vizuelen nastap i imix do programa, do fogma{ina. I, toga{ se pojavi Slave - so {e{ir, dolga kosa i {arena ko{ula.

Po~na so zvuci na voz, so magla, i negovoto intro - i, mislam deka ve}e be-

{e jasno. Prvpat se slu~i da aplaudiraat site", se se}ava Trpenoski.

Titulata najdobar disk-xokej }e mu gi otvora vratite i }e mu pru`i mnogu {ansi vo `ivotot. ]e ja odbrani u{te dva pati, edno po drugo, po {to }e prestane da u~estvuva. ]e po~nat da se redat kultnite diskoteki {to gi rabotel, radio emisii, koncerti {to gi organiziral, }e stane li~en, sakan prijatel na mnogu imiwa od toga{nata jugoslovenska estrada. Spored mnogumina, negovo `ivotno delo e nezaboravnata diskoteka „Biser", koja i den denes ja pametat mnogumina, vo paket so negovoto prepoznatlivo intro, iljadnici pati izgovoreno vo „Biser": „Elegantni, mudri i {armantni, privle~ni i dopadlivi, prijateli i, osobeno, prijatelki, zdravo! Pozdrav do site prisutni i onie koi{to se opravdano otsatni ve~erva vo Diskoteka 'Biser'. Eve, jas po~nav da vi zboruvam, a vie i mo`ebi nemate poim koj vi zboruva. Ako nemate poim, jas imam poim - vi zboruva najblesaviot, najludiot, no, sepak, naj{armantniot i najuporniot disk-xokej na zemjinata topka, odnosno, Kasius Klej na disko muzikata, Krejzi Slave, osuden na ve~nost". „Be{e najdobrata diskoteka {to nekoga{ postoela, vo jugoslovenski ramki. Takva ja pravea muzikata na Slave, mestotpolo`bata i samiot prostor edna pe{tera vo sklop na hotelot.

Slave znae{e da napravi dobar zvuk, dobra muzika i dobro svetlo. Be{e odli~en animator na lu|eto. Znaete zo{to? Za{to koga site odea da se bawaat, Slave ve`ba{e. Zatoa i be{e so godini proglasuvan za najdobar diskxokej. Eden od najbliskite sorabotnici {to sum gi imal vo mojata kariera", se se}ava Velibor Xarovski Xaro.

Za Slave imaat ubavi spomeni i lu|eto na koi ne im bila sekoga{ bliska muzikata so koja nastapuval. Kako {to }e otkriete razgleduvaj}i gi negovite foto-albumi na Fejsbuk, ise~ocite od vesnicite koi pi{uvale za nego, ili za koi pi{uval - bil mnogu pove}e od toa {to go sugeriral povr{niot vpe~atok.

Za Vladislav @upan, toj bil ~ovekot koj gi organziral prvite pankerijadi vo Makedonija, u{te vo 1979, i ~ovekot koj sekoga{ znael da po~esti i ne{to za niv vo dixejskite-setovi. „Koga }e videvme deka ja zema plo~ata od bel vinil, znaevme - sleduva blokot za nas", se se}ava @upan.

Za kraj, radosna vest. Slave ne sedi miren. Povtorno pu{ta muzika, vo Struga.

forum.mk | 8 април 2011 | ФОРУМ

65

ФИНЕСА

Лубеници од Влатко Галевски

DA RABOTI[ kako {alterski slu`benik ba{ i ne e nekakva atraktivna profesija, pa makar i zad bankarski {alter. Mislam na uslovite za rabota, ~ista, zatoplena ekspozitura, udobna rabotna stolica, relativna ti{ina, simpati~ni kole{ki i pomalku interesni kolegi...

N.T. be{e nao~ito crnokoso mom~e, dobro vospitano, qubezno onaka kako {to toa go baraat pravilata na bankarskoto rabotewe. Vozdr`anosta mu be{e edna od osobinite na koja be{e gord. Ne zboruva{e pove}e od potrebnoto vo komunikacija so klientite ili kolegite. Na nekoi toa im be{e ~udno, no, pove}eto go prifa}aa kako li~nost so karakter i integritet. Ova svoe bankarsko slu`buvawe go smeta{e kako preodna etapa vo negovata kariera. Be{e pri kraj so postdiplomskite studii po ekonomija i planira{e vo idnina da se posveti na nau~na rabota, ili na univerzitetot Edna od rabotite za koja i najbliskite malku znaeja be{e negovata qubov kon vinoto. Ova izgleda prili~no ~udno za{to vinoto i simboli~ki i vo praksa se vrzuva za zaedni{tvo, bahanalizam, op{to pijanstvo, kolektiven hedonizam...

N.T. go saka{e vinoto samo vo dve situacii, ili koga e sam ili vo dru{tvo so `ena. Vo obata slu~ai se rabote{e za vistinska strast,

66

pietet i posvetenost. I kon vinoto i kon `enite. No, i kon sebe. Negoviot isten~en vkus i poznavaweto na vinata mu davaa potpolno pravo da bide suveren vo ovaa oblast. Onaka kako {to gi odbira{e svoite partnerki, taka gi odbira{e i vinata.

Bara{e i kaj ednite i kaj drugite skladnost, harmoni~nost, radost. Vo fiokata od biroto sekoga{ ~uva{e novi broevi od spisanija za vino, vo slobodnoto vreme saka{e barem da gi prelistuva.

Be{e gord na svojata teorija (mnogupati potvrdena vo praktika) deka `enite koi redovno pijat edna do dve ~a{i vino dnevno, imaat daleku pove}e bodovi na negoviot test za seksualnost. Osobeno crveni vina koi poradi toa {to sodr`at antioksidanti gi pro~istuvaat venite i ovozmo`uvaat nepre~en protok na krvta do „va`ni” delovi od teloto.

Vinoto, se razbira ona dobroto, e vistinski priroden afrodizijak, kako i lubenicata. Na svoite najbliski prijateli im vele{e - efektot od lubenicata e ednakov na onoj od viagrata. Zatoa, ne e ni ~udo {to lu|eto se popaleni za vreme na letnite denovi.

Seksot treba da pridonese za dobra gozba, no strogo pod vodstvo na qubovta, i vinoto.

Toj den, pred kraj na rabotnoto vreme, od drugata strana na staklo-

ФОРУМ | 8 април 2011 | forum.mk

to so otvor za komunikacija pred N.T. se pojavi xbun od crvena kosa okolu temno sini o~i i nasmevnati usni.

Dobar den! - prozvu~i kako ton od viola. - Ve molam dali mo`e da mi ja ka`ete sostojbata na mojata smetka? - prodol`i podavaj}i ja svojata karti~ka.

N.T. diskretno kimna so glavata zadr`uvaj}i go podolgo pogledot vrz liceto od drugata strana.

- I ve molam dajte mi print za poslednite dva meseca - naglasi dobli`uvaj}i se do otvorot na stakloto.

N.T. u{te edna{ ja podigna glavata, go prodol`i pogledot vo predelot na nasmeanite temnocrveni usni...

Gi podra{iri nozdrite, so manir na iskusen pti~ar... Ne se la`e{e. Ovaa devojka mirisa{e na vino, i toa na dobro vino. Bo`em slu~ajno ja podotvori fiokata od kade yirka{e naslovna stranica so vrvno crveno vino i nekolku straka lozov list. I dodeka N.T. ja dopira{e tastaturata vnesuvaj}i gi podatocite na crvenokosata, taa ja ulovi naslovnata vo fiokata. Pogledite im se sretnaa i se kako da im be{e jasno.

N.T. e ve}e 15 godini vo brak so crvenokosata V. L (mominsko) T. Imaat ~etiri }erki i ~etiri hektari pod lozje. Na polovina dekar zad ku}ata odgleduvaat lubenici.