24Kitchen BestFood #01 by Gdt Publishing

bestfood.rs

AVGUST 2013

#01

ONLINE MAGAZIN

Cover story

Rudolf van Vin IZ AMSTERDAMA, S UKUSOM... Old&Gold

ZIMNICA: DUH PROLEĆA U TEGLICI

School

SVEŽA PASTA

Visiting Srbija

MORAVIČKI OKRUG Media • Web

BLOGOVI O HRANI

Prepustite se elegantnom dizajnu i prekrasnom krajoliku Kempinski Hotela Adriatic. Provedite dan igrajući golf na prvom profesionalnom igralištu u Istri ili uživajte opuštajući se u Carolea Spa centru na 3000 m2. Kušajate jedinstvenu gastronomsku ponudu restorana. Iskusite novu dimenziju odmora. Uživajte u netaknutoj prirodi. www.kempinski.com

Nova dimenzija u탑ivanja

MENU BROJ 01 • AVGUST 2013 Cover story 10

Rudolf van Vin

Miroslav Pavlović

Iz Amsterdama, s ukusom...

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

People • Faces

“Nema iskrenije ljubavi do one prema hrani”, rekao je Džordž Bernard Šo. Mi smo Gdt Publishing, mali i tvrdoglavi, rešili da postanemo veliki izdavač online časopisa. Zašto su naša izdanja dobra? Ma jednostavno je - nastaju iz ljubavi. Pišemo o onome što volimo.

Sasvim je logično, iz svega navedenog, da je ovo jedan iskren časopis. Nismo elitisti, ali nismo ni zbirka recepata. Negovaćemo i njih, ali pre svega nam je cilj da vas upoznamo sa ljudima koji se bave kulinarstvom - profesionalno ili amaterski. Neki će vam biti veoma poznati jer ih, verovatno, gledate bez prestanka (a sad su, možda, i na naslovnoj strani časopisa). Mi ćemo vam prenositi razgovore i sa nekim nepoznatim, a bitnim i kreativnim ljudima u svetu kulinarstva. Tu smo i da vam damo savete, podučimo vas nekim tehnikama - tu smo da i vi nas posavetujete. Poslednjih godina, u Srbiji se ljudi sve više okreću kuvanju. Zanimljivo je to da su mladi ljudi ti koji sve češće, u društvu, upadaju u rasprave o svojim kulinarskim sposobnostima (ko je napravio bolji kapkejk, ko ume da koristi začine ili je majstor za roštilj). Bilo je dobrih i popularnih časopisa, raznih TV emisija, ali ipak najveći pomak je napravio kanal 24Kitchen, postavši u kulinarstvu ono što je Fashion TV u svetu mode. 24Kitchen nam je ukazao poverenje. Mi smo sigurni da ćemo to isto poverenje, kao i ime koje stoji na našoj naslovnoj, strani opravdati i pokrenuti ljude da što više i hrabrije istražuju svet kuvanja. Ja sam završetak prvog broja proslavio spremanjem pice sa domaćim testom, svežim začinima, seckanim paradajzom i mnogo sira. Nadam se da ćete i vi biti inspirisani našim pričama. Voleli bismo da čujemo i vaše utiske, javite se autorima ili pišite na naš mejl info@bestfood.rs Prijat no.

Lorejn Paskal Volim svoju hranu i volim da jedem.

Health 56

Hrana u teoriji Snikers VS bakin sladak kupus

www.bestfood.rs Food • Quick&Easy

OSNIVAČ I IZDAVAČ: Gdt PUBLISHING / GOODTIMES d.o.o.

Belo meso u supi od pečuraka Integralne perece

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Miroslav Pavlović miroslav.pavlovic@bestfood.rs

UREDNIŠTVO: Nemanja Mančić • nemanja.mancic@bestfood.rs Marin Milosavljević • marin.milosavljevic@bestfood.rs

Food • Old&Gold FOTOGRAFIJA: Nataša Ristić • natasa.ristic@bestfood.rs Nemanja Mančić • nemanja.mancic@bestfood.rs Uroš Vasiljević • uros.vasiljevic@bestfood.rs

Zimnica

REDAKCIJA: Nataša Ristić • Ivana Sandić • Jovana Dimitrijević Miloš Marinković • Milica Čalija • Jelena Mirković Marija Pešić • Dejana Stojanović Milica Mančić • Marija Pupovac

Duh proleća u teglici

MARKETING I PR: Gdt Group marketing@goodtimes.rs

School

LEKTURA I KOREKTURA: Miroslav Pavlović DIZAJN: Gdt DESIGN office@goodtimes.rs

Sveža pasta Svako može brzo i lako...

ADRESA REDAKCIJE: Kralja Uroša Prvog 8/25, Beograd Sajt: www.bestfood.rs Mejl: info@bestfood.rs FB/BestFoodMagazin @BestFoodMagazin

Fotografije u magazinu (ukoliko nije drugačije naznačeno): FOX ICB

Ä&#x152;etvrta sezona

People

Cover Story

Rudolf van Vin

Rudolph Van Veen IZ AMSTERDAMA, S UKUSOM...

Kad smo deca, svi mislimo da ćemo, kad porastemo, postati nešto veoma zanimljivo i uzbudljivo. Neko će biti vatrogasac, neko pilot, neko bi želeo da bude predsednik. Ali, mali broj ljudi bi hteo da bude kuvar, a to je ono što je Rudolf van Vin još kao dečak želeo.

www.bestfood.rs

Cover Story

Rudolf se proslavio kao izvrsni televizijski kuvar EMISIJE Laki obroci Rudolfova pekara Ukus života Ukus života - putovanja

Ivana Sandić ivana.sandic@bestfood.rs

www.bestfood.rs

Rođen 1967. godine, već sa trinaest godina upisuje kuvarsku školu u Bredi. Dok je išao u školu, pomagao je svom ujaku, koji je imao restoran u Amsterdamu. Bio je odličan učenik i završava školovanje 1985. godine, kao đak generacije. Nakon školovanja, odlazi za Švajcarsku gde je radio pet dana u hotelskom restoranu, jedan dan nedeljno radio je u mesari, i jedan dan u toku nedelje je provodio u poslastičarnici, a sve to da bi naučio što više.

1999. godine sa još četvoricom kolega, osnovao je Holandski tim pekara, koji je na nacionalnom i internacionalnom nivou, promovisao pekarski i poslastičarski zanat. Od 2000. godine postaje stalni član žirija na Svetskom šampionatu pekara i poslastičara, koji se na svake dve godine održava u SAD. Rudolf se proslavio i kao izvrsni televizijski kuvar. Šarmantan, zanimljiv i duhovit, preko deset godina pokazuje ljudima kako da kuvaju i spremaju raznorazna jela, i slana i slatka. Neka jela su laka, dok vam za neka treba malo više truda i strpljenja. Rudolf to sve sa lakoćom sprema, tako da ga je uvek lepo gledati.

Sa dvadesetak godina, odlazi da uči kod poznatog holandskog kuvara Kaspera Spijkersa. Nakon nekoliko godina odlazi u čuvenu poslastičarnicu Huize Van Wely, koju odlikuju najsvežiji i najčistiji sastojci, od kojih kasnije nastaju prava umetnička dela u vidu bombona, čokoladica i kolača.

Do 2005. godine, bio je na RTL kanalu i tamo kuvao u emisiji „Life&Cooking“ (Život i kuvanje), poznatog voditeljskog para Irene i Karla. Nakon toga, dobija svoju emisiju pod nazivom „Food and Fit“, koja posle nekog vremena prestaje sa emitovanjem. Vraća se kao gost kod Karla i Irene, gde je kuvao svake nedelje.

Sa dvadeset sedam godina postaje SVH Master, što predstavlja najveće zvanje koju jedan Holanđanin može da dobije. Osvajao je četiri puta prvu nagradu na takmičenju Srebrna kuvarska kapa, a kao član holandskog kuvarskog tima, dobio je više nagrada na takmičenjima u Singapuru, Sidneju, Frankfurtu i Londonu.

2011. godine pokreće neprofitnu organizaciju mladih pod nazivom „Bus Stop Bakery“ (Pekara na autobuskoj stanici). Ovde osam maldih ljudi i Rudolf idu od grada do grada i prodaju svoje kolače iz školskog autobusa, koji je ofarban u roze i nudi raznorazne poslastice. Pored toga, oni promovišu i mlade bendove, koji drže koncerte oko autobusa. Ova organizacija daje 10% svojih prihoda u humanitarne svrhe.

Cover Story

Rudolf 2011. godine postaje stalni član kanala 24Kitchen 24Kitchen je za kratko vreme privukao veliki broj ljubitelja u Srbiji. Rudolfa možemo videti u četiri emisije.

LAKI OBROCI De Makkelijke Maaltijd Easy Meals De Makkelijke Maaltijd ili Laki obroci - bavi se spremanjem jednostavnih, brzih, ali zdravih obroka za manje od pola sata. Interesantne ideje i još bolji recepti samo neki od razloga zašto je ova emisija izuzetno popularna.

www.bestfood.rs

Cover Story RUDOLFOVA PEKARA Rudolph’s bakery Rudolph’s bakery ili Rudolfova pekara - nastala je iz lične strasti ovog kuvara prema pekarskim proizvodima. U ovoj emisiji Rudolf uči gledaoce kako da pripremaju ukusne i raznovrsne hlebove, pite i kolače. Pokazuje zanimljive i zdravije varijante ukrašavanja kolača ili slanih jela i uvek uspe da vas inspiriše.

www.bestfood.rs

Cover Story UKUS ŽIVOTA Taste of Life Taste of Life ili Ukus života - do tančina objašnjava sveže i zdrave namirnice, koje se mogu naći u Holandiji, kao i primenu raznovrsnih tehnika kuvanja koje gledaoci mogu da nauče korak po korak. Bilo da je reč o paradajzu, svinjetini, paprici, Rudolf pokazuje nekoliko načina pripreme ovih sastojaka.

UKUS ŽIVOTA PUTOVANJA Taste of Life - Travel Taste of Life - Travel ili Ukus života - putovanja - prati Rudolfove kulinarske ekspedicije širom sveta i njegove susrete s lokalnim tradicijama i kulinarskim tajnama, koje on reprodukuje na svoj način. Šarenilo boja i ukusa je ono što morate voleti kod ove emisije.

www.bestfood.rs

Cover Story

Život je kao pecivo, uvek je svež. Marija Pupovac marija.pupovac@bestfood.rs

Kada ste shvatili da je kulinarstvo ono čime želite da se bavite? To sam shvatio još kao dete, obožavao sam da pravim različite oblike od peciva, kore, torte i već sa dvanaest godina sam upisao kulinarsku školu. Da li vam je majka dala neki savet o kulinarstvu, a da ga pamtite i dan danas? Od majke sam naučio da kuhinja uvrek mora biti čista. To je podjednako važno kao i samo pripemanje hrane. Tek kada je sve čisto, možeš početi sa kuvanjem. Učila me, takođe, da tek kada sa ljudima deliš ti ustvari dobijaš. Bez obzira da li su to sitnice, kada deliš, život ima više smisla. Kada kuvate u vašim emisijama, to radite bez muke, trudite se da pojednostavite kuvanje, a da li je to zaista tako lako? Naravno, kuvanje je stvoreno za svakoga! Kuvanje nikad ne bi trebalo predstavljati kao nešto što je teško izvesti, to nije nekakav elitistički hobi.

www.bestfood.rs

Da li ste imali prilike da probate neke od srpskih specijaliteta? Da, mnogo mi se dopadaju vaše paprike i sosevi koji se od njih prave. U sosevima ima dosta povrća koje mu daje nezamenljiv ukus. Sviđa mi se i vaš kupus i način na koji ga pripremate. Koja je vaša misao vodilja? Uvek ostajem veran sebi i svojim principima, mislim da je to ono što je najvažnije. Vaša nezdrava navika? Kafa i vino, a i veliki sam ljubitelj peciva. Da li imate uzora? Petar Pan - zato što je uvek mlad. Vaš životni moto? „Život je kao pecivo, uvek je svež.“ A sveže pecivo i ljubav daju najbolju kombinaciju!

Faces

LORRAINE PASCALE EMISIJE Lorejn Paskal: Jednostavni recepti Lorejn Paskal: Mesiti je jednostavno Lorejnini brzi, sveži i laki obroci

Nemanja Mančić nemanja.mancic@bestfood.rs

Lorejn Paskal

Lorejn Paskal, bivša manekenka jedinstvenog stila kuvanja u svojim emisijama prema publici se postavlja kao prijatelj u kuhinji i do detalja, strpljivo objašnjava sve postupke pripreme recepata. Publiku je lako osvojila zahvaljujući vedrom duhu, i osmehu koji nikada ne silazi sa njenog lica. Njena velika ljubav su kolači, i to sa publikom deli u emisiji Mesiti je lako. Njena druga emisija Jednostavni recepti predstavlja sve njene kvalitete - eleganciju u kuhinji i kuvanje bez stresa koje dovodi do vrhunskih rezultata. Nakon manekenske karijere, oprobala se u mnogim poslovima, čak i kao auto mehaničar, dok se nije pronašla u svetu kulinarstva.

www.bestfood.rs

Faces

Da li misliš da recepti koje spremaš u prvoj epizodi, uključujući soda hleb, kao i “Ne mogu da verujem da si napravila tu tortu”, najbolje predstavljaju serijal Mesiti je lako? Svaki recept u svakoj epizodi u potpunosti oslikava serijal. Takođe, imamo i knjigu koja sadrži veoma neobične, originalne ideje i dodatke klasičnim receptima. Svaki recept je uzbudljiv na svoj način. Izgleda da se mešenje kod kuće ponovo vraća u modu. Šta misliš da je razlog tome? Sve više ljudi kuva kod kuće. To ih čini srećnim. Svi žele da mese. I ja volim da mesim i da kuvam. Nisu to sve torte, ima i pita, takođe, tako da postoje stvari koje će naterati i muškarce da mese. Po kojim receptima si najpoznatija? Soda hleb je odličan recept jer većina ljudi sve te sastojke već ima u kući - samo ih izmešate u činiji i onda pravo u rernu. Takođe, tu je i krem brule od maskarponea i đumbira koji se sprema veoma lako a svi ga obožavaju. Ima bogatiji ukus od običnog krem brulea, a ima osvežavajuće iznenađenje zahvaljujući đumbiru. I naravno obožavam da pravim moju mohito tortu! Da li su samo pekarstvo i poslastičarstvo tvoja specijalnost? Ne, obučavala sam se u svim sferama kulinarstva ali sam odabrala da se usavršim u ovoj oblasti. Možda za sledeći put odaberem obradu mesa. Volim da pripremam meso, velike odreske svinjetine, jagnjetine i pile-

tine. To bi bilo čarobno. Raditi tako nešto bilo bi veoma drugačije od ovoga što radim u serijalu. Kojim TV kuvarima se diviš? Volim Inu Garten, bosonogu kontesu, koja ima emisiju na kanalu Food Network (Barefoot Contessa). Volim sve kuvare. Svako od njih ima nešto posebno i drugačije da ponudi. Da li su tvoji prijatelji i porodica nervozni kada treba da kuvaju za tebe? Ne, zato što sam ja uvek ljubazna, puna podrške i spremna da im pomognem. Uvek sam bila blaga u kritikovanju njihove hrane, morate ih ohrabrivati i pružati im podršku. Kao neko ko uvek sve sam sprema, da li ikada sebi dopustiš da naručiš hranu? Naravno. Obično ispečem nešto na brzinu, kao teleći filet, ili pečenu ribu ili gambore, ali s vremena na vreme naravno da naručim nešto. (smeh) To je lepo znati! Ali s obzirom na to da si bivši model, da li to znači da u principu vodiš računa o onome što jedeš? Svi mi imamo dobre i loše dane, zar ne? Ja volim svoju hranu i volim da jedem. Danas ću možda spremiti pečenu ribu, a već sledećeg pohovani Camembert sa belim lukom i veliku šniclu sa sve masnim delovima! Da li je moguće spremiti neke od tvojih recepata tako da imaju manje masnoće/kalorija? Naravno, u svaku emisiju ubacimo

bar jedan takav recept. Jedan od njih zove se Mršavi mali tart i pravi se od lisnatog testa, nemasnog jogurta i voća. Da li se i dalje baviš manekenstvom? Većinu svog vremena provodim radeći na knjizi, TV emisiji i vodeći svoju kompaniju. Nemam baš mnogo slobodnog vremena kako bih se bavila nekim drugim stvarima. Tvoja kompanija je Elina poslastičarnica (Ella’s bakehouse)? Da. Prošle godine sam napravila Božićne kolače za Selfridžes (Selfridges, lanac robnih kuća), zatim sam počela da pravim kapkejkove i otvorila sam radnju u julu 2009. Nalazi se u Kovent Gardenu i veoma dobro napreduje. U januaru 2011. otvorili smo još jednu u Selfridžu u Birmingamu. Nakon što si napustila manekenstvo, nisi odmah uplovila u vode kuvanja, zar ne? Ne, stažirala sam kao mehaničar u zastupništvu Škode u Kentu. Volim automobile pa sam želela da se oprobam u tome, ali ubrzo sam shvatila da to nije ono čime mi je suđeno da se bavim. Da li kod kuće kuvaš zajedno sa svojom ćerkom Elom (14)? Pomaže mi, ona baš voli kulinartvo. Često kuvamo zajedno. To je odličan način da zajedno provedemo kvalitetno vreme.

Volim svoju hranu i volim da jedem.

www.bestfood.rs

Ä&#x152;etiri epizode u nizu

Places

Hangouts

Burek nije burek, ako nije iz Trpkovića Mogla bih pisati o mirisu peciva koji se neodoljivo širi Slavijom. U ranu zoru, pre nego što isti potisne saobraćaj i graja grupica koje se standardno nalaze “kod Meka”. Tekst bih takođe mogla začiniti opisom starinskog zdanja koji “na radost crvenom” boji i ulice glavnog nam grada. Na kraju krajeva, zašto i da ne spomenem šarenilo kolača, kroasana, pita i štrudli. Pecivo koje mami uljeze zvane kalorije da vam se uvuku u ormar i u toku noći rašire odeću.

Foto: Trpković

BOŽANSTVO BUREKA SLAVI, OVACIJE SE ČUJU KROZ CEO BEOGRAD, DAN JE UPRAVO POSTAO LEP. Ne bi bilo zgoreg spomenuti i kako pamtim priče da je kroz Bulbuderski deo ulice Dimitrija Tucovića tekao potok. Da pomislite kako ovaj tekst nosi duh starog Beograda i žal za mladost. Mogla bih ... Ali neću. Ne zato što bi tekst bio loš, već zato što sigurno i vi imate u svom kraju pekaru koju volite. I definitivno zato što sve gore navedeno nije razlog zbog kojeg pešačim dvadeset i kusur minuta po svim vremenskim prilikama samo da dograbim vruć burek i zamastim prste.

Nataša Ristić natasa.ristic@bestfood.rs

Trpko je moj ortak, neko sa kim se ne moram videti svaki dan, a opet mu se obradujem k’o navijač FK Dubočice kad da gol Jedinstvu iz Krnjeva. Kao seoska mlada, transformisana od udžerice za koju se pitaš na čemu zaboga stoji, do rumenog i punačkog zdanja i Trpko je prošao svoju transformaciju. Uprkos svim naporima nekih gore kojima je dubina džepa obrnuto proporcionalna nivou inteligencije, nije se dao. A da smo se družili, družili smo se. Možda nemam bore da to i dokažem, ali gomila flekavih majici i šortseva služi mu na čast. Ako se slučajno nađete u prevoznom sredstvu popularno zvanom trola, brojeva dvadeset osam ili četrdeset, bez panike kad prođete nadvožnjak u pravcu Gradske bolnice. Majstor će uredno da stane na stanicu, istovari džakove krompira zvane putnici (po ovom vremenu poetičnije “prženi krompirići”). Možda se nađe neko dovoljno hrabar i da uđe i nastavi dalje vožnju. Majstor će onda da istrči sa sve otvorenim vratima i trolom u leru da pokupi ručak iz Trpkovića. Pa usput dođe još jedna trola, pa još jedna i podnevni krkljanac u Dimitrijali postaje obeležje kraja, ako ne i cele opštine. Tako da - bez nervoze. Da se razumemo, otkad je Mehmed Oglu hiljadudevetstočetrdesetosme doneo recept za okrugli burek u Niš i sa njim revoluciju u prehrani ovih prostora, vlada zabluda da je burek svuda ista stvar. E, pa nije. Prvo, ono što se pravi u Bosni se zove burek, ali je umotan i isključivo sa mesom. Ovo uzvišeno jelo o kome ja govorim je okruglo, sa tankim vazdušastim korama koje se bacaju u vazduh

www.bestfood.rs

kako bi se rastanjile i razvukle. (Ne pokušavati u prostorima sa niskim plafonom i lusterima od pre četrespete, za koji šrafovi više ne postoje ni na slikama). Može biti prazan, sa sirom, mesom ili u modernom ruhu, pizza burek ili sa višnjama, jabukama i drugim voćem. Sad kad smo to razjasnili, da probam da opišem burek kod Trpkovića. Najpre, savršeno je okrugao. Nikada se ne seče tako kako se pekao. Ne, nego devojčica koja radi u najposećenijem redu u pekari, zvanom “Red za burek i pecivo” (pri čemu se tekst “za pecivo” gotovo i ne primećuje), burek okrene i prebaci u drugu tepsiju. Sa stranom dole, sad na gore. Slatko malo izvrnuto burekče. Taj mili “klong” zvuk, ukoliko se u pekari zadržite duže od pet minuta, čujete minimum dva puta u okviru tih trista sekundi. Uvek svež. Uvek vruć. Po receptu starih majstora koji se prenosi sa koleno na koleno i ljubomorno čuva pod pretnjom javnog izopštenja, linča i ko zna čega još. Salvete koje stoje na pultu, ubeđena sam, tamo i postoje, samo da bi se kupci brisali kad im krene voda na usta dok prodavačica seče parče po meri. I nekako uvek pogode. A presek je čista umetnost. Sloj za slojem tankih kora koje uspavljuju mirisne komadiće sira. Sve ušuškano i zaštićeno zgužvanlukom od hrskave okrajke. I mast, da znam da burek nije jelo za svaki dan. (Pa, ne zaboravite jogurt!). Mast koja se presijava i mami da prionete, ne vodeći računa o toj majici ili košulji koju nosite.

- ‘Bro jutro, komšija. - Oooo, koga to moji đozluci vide, otkad si otišla na Vračar nema te da delimo čekanje u redu. - Pa evo, evo, šta ću, veći Kalenić od Đeram pijace. Nego, vidim danas red samo preko jednog semafora, nije regularan haos. - Čuš, naravno da nije, došla gazdarica, zamahala rukama i postrojila mlađariju da ubrzaju proces. I ovi sa Novog Beograda došli ranije, pa završili pazar. - Uh, pa i ja bih se ubrzala, nije bakuta za zezanje. A vi, šta ima? - Ma evo, poslala me stara po bavarske kifle, pomamila se baba. Taman platim račune i vidim ima li moj bilmez neku kaznu. Sad će se naređaju od kola hitne pomoći, preko carine i policije, svi stanu u red. Sve završim, ne treba mi opština. - E, komšija, vi ne uzimate štrudlu? - Ne, a što? - Pa da se zamenimo, da dobijem i okrajak taman još jedno parče i onda dobijem krajku za dž. - Može eno profesorke iz Šeste, da opravdam ćeri časove nikad, ćagu dobiti neće. Još da ovim klincima iza podele besplatan žu žu. - Heh, Šesta, šta pravdate, nek kaže zaglavila u redu za pitu s višnjama, tako sam se ja vadila cele 4 godine. Prvo na pitu, a posle na visok šećer. - Ček, ček, tanjir za sve, da vidimo šta su novo sad smislili. Pekar našo đuvegiju, mladi peko tufahiju ... - Daj dva puta po trista sa sirom i jedan veliki jogurt. Komšija vidimo se i ne zaboravite bavarske. Božanstvo bureka slavi, ovacije se čuju kroz ceo Beograd, dan je upravo postao lep. Jer burek nije burek, ako nije iz Trpkovića.

Visiting

Visiting Srbija

KADA GOVORIMO O GASTRONOMIJI, ZA NAROD OVOG KRAJA MOŽE SE REĆI DA SU VELIKI GURMANI.

HRANA SRBIJE 32

Upoznajte Moravički okrug

Marija Pešić marija.pesic@bestfood.rs

Na osnovu predmeta izrađenih od kamena, pronađenih na teritoriji Moravičkog okruga, možemo sa sigurnošću tvrditi da je ovaj prostor naseljen još od kamenog doba. Pored njih brojni su i lokaliteti sa predmetima izrađenim od metala: bakarni vrh koplja, bronzani mač, bronzana sekira i bronzano koplje, koji su svedoci konstantnih ljudskih naseobina na ovom prostoru kroz istoriju. Svi pronađeni artefakti čuvaju se u Narodnom muzeju u Beogradu i čine neprocenjiv deo istorijskog nasleđa naše zemlje. Prvi narodi koji su naseljavali ovaj kraj bili su Dardanci. Nakon njih naselili su se Tračani koji su Dardance potisli na jug, a zatim su u ovaj kraj došli i Iliri. O njihovom bitisanju svedoče mnogi arheološki lokaliteti, od kojih se po svom značaju izdvajaju „Ilirske humke” u Atenici kod Čačka. Tu su pronađeni izuzetno vredni ostaci materijalne kulture, razni predmeti izrađeni od zlata, srebra i stakla. Posebnu vrednost među njima imaju točkovi dvokolice, konjska oprema i oružje koji su pripadali kneževskoj porodici. Ovi vredni eksponati iz VI i V veka p.n.e. izloženi su u Narodnom muzeju u Čačku. Ilire su pokorili Rimljani koji su dugo vladali ovim krajem ostavivši dubok trag čiji su najfiniji obrisi i danas vidljivi oku posmatrača. Na više mesta ponađeno je dosta bronzanih i bakarnih novčića, delova oružja i nakita iz tog doba. Najznačajniji spomenik rimske kulture predstavljaju „Rimske terme” u samom centru Čačka. Ovaj izvanredni lokalitet iz II ili III veka nove ere, svedoči o postojanju većeg Rimljanskog naselja na mestu današnjeg Čačka. Kad se Rimsko carstvo podelilo, današnji moravički kraj pripao

www.bestfood.rs

je istočnom Romejskom Carstvu, u modernom svetu poznatijem kao Vizantija. Vizantinci su živeli samo po gradovima, dok su ruralne krajeve naseljavali pokoreni narodi. U nekim selima su očuvana stara groblja, koje naš narod naziva „Grčka groblja“ što je daleko od istine pošto su to groblja naših predaka, raznih srpskih plemena koja na ovaj prostor dolaze u velikoj seobi Starih Slovena krajem VI veka. Oni su se uglavnom bavili stočarstvom, zemljoradnjom, lovom, a bili su i umešni pčelari. Najstariji pouzdano potvrđeni materijalni ostaci života Srba na ovim prostorima, otkriveni su na lokalitetu “Kulina” pod Kablarom i smatra se da datiraju iz X ili XI veka. Osim lokalitetima i raznim artefektima iz naše davne prošlosti, Moravički okrug se može podičiti narodnom „Moravskom” arhitekturom, nošnjama, starim zanatima, kulinarstvom, raznovrsnim običajima i tradicijom. Kuće su pravougaone sa razvijenim tremom koji se naziva DIVANA ili AJAT, polovinom IX veka su se pojavili i dekorativni luci na tremu, gde je broj lukova simbolično označavao društveno-ekonomski status. Leti se obavljalo dosta poslova na tremu, tu su se skalanjale alatke i orudja, šušili venci luka, paprike, duvana i sl. Na ogradi su bile poređane saksije i stari lonci sa cvećem. Saksije su se postavljale i na drvene police na slobodnim zidovima kuće. Pod u ovim kućama pravljen je od nabijene zemlje, a tavanica od šašovca ili kolenike. Jednu od znamenitosti ovog dela naše zemlje predstavlja i Ovčarsko-Kablarska klisura koja se nalazi na Zapadnoj Moravi. Na ovom području se nalaze manastiri koji pred-

stavljaju značajan segment kulturno-istorijskog nasleđa. Retko gde je na tako malom prostoru sagradjeno deset manastira, zbog čega je ovaj prostor često nazvan i „Mala Srpska Sveta Gora“. Osim manastira, klisura je poznata i po prirodnim lepotama i „uklještenim” meandrima Morave. Moravički okrug krasi i „Kuća jugoslovensko-norveškog prijateljstva“ u Gornjem Milanovcu, koja je nastala kao znak prijateljstva izmedju Jugoslavije i Norveške u vreme nemačke okupacije. Izgradjena je 1987. godine od drveta u Norveškoj, preneta je u elementima i montirana na mestu gde se i danas nalazi. Svojim oblikom ona simboliše jedinstvo vikinškog broda i srpske tradicionalne kuće. U sklopu kuće se nalazi muzejska postavka sa eksponatima iz logora u Norveškoj, kao i ugostiteljski prostor. U samom centru Čačka nalazi se i Konak Gospodara Jovana Obrenovića koji je pored crkve najstarija građevina u gradu. Predstavlja mešavinu stare balkanske, istočnjačke i zapadnjačke arhitekture. Na spoljnoj fasadi ove kuće oslikan je grb Obrenovića u boji – jedini sačuvani grb u našoj zemlji. U njemu je sada muzejska postavka stare gradske kuće. Jeremića kuća je najstarija zgrada u Ivanjici. 1846. je izbio katastofalan požar u kome je izgrelo 11 kuća, a samo je ona izbegla potpuno uništenje. Kuća je restaurirana, a pored nje se nalazi bista komadanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini, generala Dragoljuba Mihailovića. Kada govorimo o gastronomiji, za narod ovog kraja može se reći da su

Visiting Srbija veliki gurmani. Ustaljena je praksa od tri osnovna obroka, koji su često previše obilni i u potpunosti odudaraju od saveta lekara i pravila zdrave ishrane. Nije uvek bilo tako… Nekada je najvažniji usev bio kukuruz, kako u ishrani ljudi tako i stoke. On se relativno brzo raširio Moravičkim krajem jer je davao veće prinose od ostalih žitarica. On bi bivao samleven u brašno od čega bi se pravio hleb ili palenta, ili kako se to ovde kaže kačamak. On se po pravilu konzumira sa dodatkom mlečnih proizvoda, kajmaka i sira koji su takođe u ovom kraju veoma zastupljeni. Nekako paralelno sa kukuruzom, kažu u doba Prvog srpskog ustanka, na ove prostore dolazi još jedna latinoamerička kultura – krompir. Iako je u početku naišao na otpor crkve i naroda jer je smatran „đavoljim plodom” jer se krtola vadi iz zemlje, danas se bez njega ne može zamisliti ovdašnja kuhinja. Krompir se danas jede kao

pire, krompir salata, przeni krompir, pomfrit. Nekada je to bilo jednostavnije, na žar ognjišta stavio bi se čitav krompir da se ispeče, ogulila bi se kora, posolio i pojeo uz komad hleba i naravno neizostavnog sira. Gajenje voća i povrća je takođe bilo i ostalo značajno za svako ovdašnje domaćinstvo. Od povrća se gaje uglavnom sve poznate vrste karakteristične za ostale krajeve Srbije. Paradajz, krastavci, paprika, luk, kupus… Jedno od karakterističnih jela u moravičkom okrugu je upravo „Svadbarski kupus”, nazvan tako jer se pripremao na svadbama u velikim loncima na otvorenom plamenu. U toku „Sabora trubača” koji se svake godine održava u Guči nezamislivo je otići tamo, a ne probati ovaj specijalitet. Takođe u Mrčajevcima se svake godine u septembru održava takmičenje “Kupusijada”, gde se kuvari takmiče u kvalitetnom spremanju domaćeg kupusa. Tada veliki broj

ljudi iz okolnih mesta poseti ovo malo mesto kod Čačka. Najzastupljenija voćka je šljiva, od koje se pravi pekmez, dok se destilacijom dobija rakija koja je, poput same šljive, karakteristična za ovaj kraj. Ona se tradicionalno pravi za potrebe domaćinstva, mada ima onih koji domaću šljivovicu plasiraju i na tržište, kako Srbije tako i u inostranstvo. Ne bi bilo pošteno govoriti o šljivama a ne pomenuti “džanariku”, jednu vrstu slatke šljive, crvene boje karakterističnu za ovaj kraj. Pored šljiva zastupljene su i kajsije kojima je posvećen festival „Dani srpske kajsije” u selu Miokovci . Za one koji ne mogu zamisliti obrok bez mesa tu su mnogobrojne „pečenjare”. U ovim gostiteljskim objektima obično se služe pečena prasetina i jagnjetina, a uz njih se servira „šopska” ili kupus salata.

Travel

Autoput Beograd – Zagreb

Marin Milosavljević marin.milosavljevic@bestfood.rs

Putnička je muka pregolema Nije lako putnicima. Treba stići od tačke A do tačke B, živ, zdrav i sit, a odabir mesta na kom ćemo jesti često ume da bude zahtevnija aktivnost od izbora same lokacije na kojoj ćemo provesti tih nekoliko dugo željenih nedelja odmora. Hrana je važan deo svake kulture, neko bi rekao i suštinski, te je svakako bitno jesti na autentičnim mestima, koja će nam na pravi način dočarati sve lepote grada u kom boravimo. S druge strane, lanci restorana i „brendirana“ hrana pružaju (često, ali ne i uvek) sigurnost u ispravnost namirnica, održavaju nam želudac na poznatom terenu, pa smo ponekad skloni da pođemo „sigurnijim“ putem i preskočimo eksperimentisanje s lokalnom kuhinjom. Što je zaista šteta. Možda je, ipak, najbolje naći se negde na pola puta između želje i razuma, pa dozvoliti sebi autentično gastronomsko uživanje taman toliko da prija nepcu, a da želudac ostane bezbedan. Upravo to je ono što je autor ovog teksta praktikovao na putu od užurbanog Beograda do bajkovite Italije, uz višednevnu pauzu u prelepoj Istri i povratak kući preko uvek prijatnog Zagreba.

Računajući na to da ste do detalja isplanirali svaki segmentu odmora, pa i sam polazak, pod pretpostavkom da na isti idete sopstvenim vozilom, verujemo da krećete siti i podmireni za izvestan broj kilometara. No, ako ipak ogladnite, pokušajte da se to desi pre granice sa najmlađom članicom EU, kako biste stali na nekoj od OMV pumpi i napunili baterije u njihovim Viva kafeterijama, koje su prijatne onoliko koliko kafa i hrana na pumpi mogu prijati. No, kada jednom pređete granicu, potrudite se da držite apetit pod kontrolom tokom prvog dela puta kroz Hrvatsku, jer Ina pumpe, apsolutni monopolista na ovom delu auto puta, nisu niti prijatne, niti dobro snabdevene i podsetiće vas na najgore momente socijalizma. Kao prava suprotnost njima, drugi deo putovanja, kada već prođete skretanje za Zagreb, nudi pauziranje na pumpama koje su sklopile ugovor o ugostiteljstvu sa restoranima Marche i, takozvanim, zdravim pekarama. Od prirodno ceđenih sokova i savršene kafe po svačijem ukusu, do sjajnih, zdravih obroka spremljenih od najsvežijih sastojaka – Marche je idealno mesto za pauzu i prava priprema za lepote koje će vam uskoro ponuditi Istra.

Istra, Kempinski Hotel Adriatic, restoran Dijana Bilo da je Istra centalna točka... pardon, tačka, vašeg odmora, ili da planirate samo nekoliko dana da provedete u njoj, a zatim krenete dalje ka Italiji, svakako vam je bitno da te dane odmora provedete što komfornije. Upravo zato, naša iskrena preporuka je Kempinski Hotel Adriatic, gde hedonizam dobija potpuno novo značenje. O samom hotelu nećemo ovde previše pričati, biće prilike za to već u sledećem broju, ali je svakako bitno pomenuti hotelski restoran, Dijana, koji nudi neverovatno maštovitu kombinaciju tradicionalne istarske hrane i internacionalnih delikatesa. Možda najfantastičniji deo vašeg obroka u ovom restoranu, jeste pogled koji oduzima dah – iz njegove bašte, na najsevernijoj tački Istre, imaćete priliku da uživate u pogledu na još dve zemlje – Sloveniju i Italiju, što će, uz besprekornu uslugu zaista neverovatno srdačnog i efikasnog osoblja restorana, svaki obrok učiniti nezaboravnim doživljajem.

Zagreb, hotel Arcotel Allegra, restoran Radicchio Povratak s odmora je jedna od onih aktivnosti koja nas istovremeno raduje i rastužuje. S jedne strane, uvek je toliko dragih ljudi koji nas kod kuće čekaju, dok s druge – ko zna kada ćemo naredni put imati priliku da pobegnemo “preko grane”. Kako bi sva ta osećanja imala priliku da se slegnu, a uspomene s godišnjeg odmora kliknu baš na pravo mesto, često sebi dajemo onu jednu, “dodatnu” noć opuštenosti, negde na pola puta između mesta odmora i stanovanja. U ovom slučaju, Zagreb je idealan izbor za predah. Sam grad je zanimljiv i brz taman onoliko koliko je vama potrebno da bude, a lepih hotela ima sasvim dovoljno. Naš izbor u Zagrebu je uvek Arcotel Allegra, dizajn hotel u centru grada, idealan za kratke i aktivne boravke. Sam boravak u hotelu postane još prijatniji prilikom sutrašnjeg doručka u pripadajućem restoranu Radicchio, gde će, u okviru sjajnog švedskog stola, i najprobirljivije nepce pronaći nešto za sebe. Lična fascinacija autora ovog teksta su sirevi, kojih u ponudi ovog restorana ima preko deset, što ostatak ponude švedskog stola, ma kako kvalitetna bila, u očima subjektivnog posmatrača, čini potpuno zanemarljivom.

www.bestfood.rs

Istra, Novigrad Lepota Istre je u njenim autentičnim, malim mestima, koja se pretapaju jedno u drugo – nećete ni osetiti kako ste prešli vozilom iz jednog gradića u drugi. Naizgled slični jedan drugom, zapravo su veoma različiti, a na nas je najjači utisak ostavio Novigrad, strancima poznat i kao Cittanova. Da li zbog Grašinog koncerta na otvorenom, toplog letnjeg povetarca, mirisa mora ili nečeg četvrtog, ali mi smo zaista uživali u morskoj hrani i vinu koje možete probati u bilo kojoj od mnogobrojnih konoba ovog grada. Naša preporuka: nikako nemojte propustiti da prste zamočite u dagnje na buzaru, ali se pre toga naoružajte dovoljnom količinom salveta.

Italija, Verona, Pizza di Verona Sasvim smo sigurni da ćete u širokoj ponudi simpatičnih Italijanskih restorana pronaći nešto za sebe, pa se ovde nećemo baviti preporukom takvih mesta. Ono što, ipak, nikako ne smete da zaobiđete, jeste simpatična mala picerija, koja je bazirala ponudu pre svega na hrani “za poneti”, ali možete sesti i uživati u mirisima i za jednom od klupica u samom lokalu. U pitanju je čudan mali lokol pod nazivom Pizza di Verona, odmah pored Garibaldijevog mosta. Pice su ovde neobičnog, pravouganog oblika i kupuju se na parče, a plaćaju u odnosu na težinu tog parčeta. Nakon što se odlučite za jednu od sasvim nesvakidašnjih kombinacija ukusa (mi smo ih izbrojali trinaest, ali postoji mogućnost da smo neku i preskočili), vaše parče pice će biti odsečeno makazama, zatim izmereno i posluženo ili upakovano za poneti. Ako se odlučite za parče veličine približne onom koje ćete dobiti na bilo kom domaćem kiosku, to zadovoljstvo će vas koštati nešto više od četiri evra, što svakako nije malo, s ove tačke gledišta, ali je u odnosu na ostale cele u Italiji – prava sitnica. Uostalom, da se ne lažemo – znate da ga želite!

ZNAMO šta ste GLEDALI PROŠLOG VIKENDA

BESPLATNI ONLINE MAGAZIN SVUDA SA VAMA:

serije.plus.in.rs cinema.plus.in.rs tracara.com novinarnica.net/serije_plus

issuu.com/serijeplus • megablog.rs serijala.com • photontide.org • svetfilma.rs sanjamarinkovic.com • jkmagazin.com

Media

Media / TV

Džejmijeva kuhinja

Džejmijevi kuvari

JAMIE‘S KITCHEN

JAMIE’S CHEF

Od 15. avgusta, radnim danima u 10.45

Od 26. avgusta, od ponedeljka do petka u 10.45

Je li Džejmi Oliver malo skrenuo? Zamislio je da će za samo sedam meseci naći restoran, rasturiti ga, ponovo ga sagraditi i obučiti 15 nezaposlenih mladih ljudi koji nikad nisu ni kročili u kuhinju da upravljaju njime. Džejmijeva kuhinja je dokumentarna serija koja prati Džejmijevo sedmomesečno putovanje od sulude ideje do otvaranja. Ko od njih petnaestoro može da prođe? Kako će se Džejmi snaći kad budžet restorana izmakne kontroli? I kako će to uklopiti u svoj prepun raspored? Da ne pominjemo rođenje njegovog prvog deteta! Ovaj izazov će čak i opuštenog Džejmija Olivera gurnuti do ivice.

Džejmi Oliver je nadgledao diplomiranje više od 50 mladih sa posebnim potrebama iz restorana Petnaest, koji je osnovao u Londonu. Preokrenuli su svoje živote, ali on sad hoće da vidi ko može da se uzdigne do vrha.

Vreme je da temperatura poraste i da ih izazove da se takmiče za šansu da otvore i vode svoj pab i restoran Kok In, u Eseksu. Hoće li Džejmi moći da preseče vrpce kecelje kad postane teško? „Smesta je neodoljivo.” – Gardijan, UK.

Pridružite nam se u Srpskom kulinarskom maratonu. Svake subote očekuje vas 2 i po sata sa najšarmantnijim 24Kitchen kuvarima – Nenadom Veljkovićem i Ljubomirom Stanišićem. Od 3. avgusta, subotom od 14:00

www.bestfood.rs

Media / TV

Najbolji američki kuvar

Nova nada poslastičara

MASTERCHEF

NEXT GREAT BAKER

Sredom u 21.00, repriza četvrtkom u 13.00

U avgustu subotom i nedeljom u 09.00 ujutru

Nagrađivani kuvar Gordon Remzi, ugostitelj Džo Bastijanić i hvaljeni kuvar Grejem Eliot vraćaju se u trećoj sezoni kulinarskog hita “Najbolji američki kuvar”. Nakon potrage po celoj zemlji, 100 najboljih kuvara amatera u Americi, uključujući berzanskog brokera, profesionalnog operskog pevača, fotografa i prvog slepog kuvara u takmičenju, doleteli su u Los Anđeles u nadi da će osvojiti glavnu nagradu od 250.000 dolara i prestižnu titulu “Najboljeg kuvara”. Sa izazovima poput spremanja obroka od šnicli za 101 kauboja na rodeu i učenja načina pripreme morskog ježa, takmičari moraju impresionirati sudije svojim ukusima, originalnošću, kreativnošću, prezentacijom i istinskom strašću za hranom kako bi prešli u sledeći krug takmičenja.

Badi Valastro se vraća i želi da pomogne u razvoju karijere još jednog perspektivnog dekoratera torti i poslastičara. Pokrenut sopstvenom pričom o uspehu, zvezda serije Stručnjak za torte’ odlučio je da pruži iste mogućnosti svima koji obećavaju. U trećem serijalu emisije ‘Nova nada poslastičara’, 13 talentovanih pomoćnika poslastičara stavljeno je na test koji njihove veštine pečenja i ukrašavanja proverava kroz niz sve težih izazova. Najbolji američki poslastičari će se zagrejati dok pokušavaju da stvore originalnu tortu remek-delo u pokušaju da rade sa jednim od najuspešnijih i i najcenjenijih umetnika među poslastičarima. Finale sezone je prvo koje će biti održano van Njujorka, u hotelu Venetian u Las Vegasu, odakle će pobednik otići sa 100.000 dolara.

Media / Web

Blogovi o hrani

SLANOSLATKI INDIVIDUALIZAM NA WEBU INTERNET KAO MEDIJ JE JE PROSTOR KOJI BRZO RASTE. AKO BISMO INFORMACIONI AUTOPUT POSMATRALI KAO BIBLIOTEKU, UMESTO DEONICU SAOBRAĆAJA, CENTRALNU POLICU BI ZAUZIMALI MEGABAJTI KULINARSTVA. ŠTO OTVARA LOGIČNO PITANJE - ZAŠTO JE PISANJE O HRANI BITNO?

www.bestfood.rs

Media / Web

POKAŽITE SVIMA SVOJ KULINARSKI INDIVIDUALIZAM NA VEBU I NE PLAŠITE SE DA ZAPOČNETE SVOJ BLOG - URADITE TO!

Nataša Ristić natasa.ristic@bestfood.rs

Pisanje o bilo čemu važnom samo po sebi ne zahteva opravdanje. Ali ljudi pišu i o ekologiji, nije li to primarno? Nije li bitnije istraživati uticaj ugljen-dioksida ili fosilnih goriva na okruženje nego, recimo, pisati o torti sa filom od borovnica? Zaludno je meriti važnost jedne tematike koja se bavi esencijalnim životnim stvarima poput vazduha, sa drugom bez koje podjednako ne možemo - a to je hrana. Mnogi tekstovi u kojima je hrana protagonista imaju neverovatan uticaj na to kako razmišljamo o sebi i sopstvenom životu. Budući da je dotična svuda oko nas, uzimamo je (ne)zdravo za gotovo do te mere da gojaznost predstavlja i sveopšti zdrastveni problem, mada u moru drugih. Stoga, pored estetskog zadovoljstva i konzumentskog hedonizma, pisanje o hrani je neophodno za naš opstanak. Jeste bitno. “Pisanje o hrani je zakrpa plavog u svetu sivih vesti” i šansa da utičete na milione u njihovim svakodnevnim izborima. Jedan od načina da izrazite svoje viđenje jednostavnih, komplikovanih, brzih, lakih, teških (...) obroka koje spremate, jedete ili prosto gledate jeste blog. FAMOZNIH TRI B ILI BLOGER BLOGUJE BLOG Izraz “blog” potiče od reči “weblog”, koja je kasnije kasnije razdvojena na dve: “web log”. Možete o njemu razmišljati kao o onlajn dnevniku, sajtu koji predstavlja svakodnevnu pripovedaonicu i podsetnik za svet. Bloger je osoba koja blog piše, dok je blogovanje sam proces pisanja. Blog o hrani je dnevnik večera, kulinarski žurnal, virtuozna diskusija o ukusima koja menja oblik interneta, utiče na industriju i potresa tradiciju.

www.bestfood.rs

Mogu biti svakakvih oblika i veličina, pisani rukom eksperata u kuhinji ili pak amatera. Svima je jedna stvar zajednička: pisanje o strasti, strasti za ukusom, mirisom i konstantni napredak. DIPLOMA, DA ILI NE??? Da li jedan bloger hrane treba da poseduje CV prepun poslova u eminentnim restoranima, kako bi pisao neodoljive kritike i mišljenja o ishrani? Bez obzira što rad u “jestivoj” industriji čini pisca sa makro pogledom na ceo proces pripreme i prezentacije jela, biti kuvar, konobar ili perač sudova ne čini bilo koga kompetentnijim za pisanje o hrani. Svako ko jede u restoranima, prođe kroz vrata, primakne stolicu i provede sat i više u ambijentu okružen nepoznatim osobama, dok pije koktel, kafu ili čaj, stavlja sebe u ruke stranca. Stranca koji kuva, nepoznate osobe koja donosi hranu, i ima pravo da se izjasni o tom iskustvu. Pojedini će doživljaj preneti neformalno u samo nekoliko reči. Drugi će se upustiti u žustre diskusije i duže forme, ne bi li progurali svoju ideju u medijski virtuelni etar. Najbolji pokrovitelji trpezarija i kuhinja su toliko dobri u razmišljanju o hrani da svoje misli zapisuju na papir. Te misli se objave u novinama i pročita ih hiljade ljudi. Koliko god da je onima koji hranu izražavaju perom izraz misli drugačiji, koliko i obim publike koja ih čita, svi imaju jednu zajedničku osobinu: obraćaju pažnju. Ne sede prosto čekajući svoj sledeći obrok. Oni uživaju u mogućnosti razmišljanja o onome što jedu i za njih je imperativ da primete na koji je način kuvar složio jelo u tanjir. AMATER BLOGER VS PROFESIONALNI KRITIČAR Ako ništa drugo, amateri su podjednako, a nekad i strastveniji od profesionalaca. Restoranski kritičar velikih

novina uživa u plaćenim obrocima (i to ne iz svog novčanika), plati koju dobija za ono što radi i u lokalnom, ako ne i nacionalnom, priznanju za pamet kojom je nastala ta metafora o ukusu određenog sira. Bloger hrane vidi veoma malo tih nagrada i obroke plaća sam. Konstantno kuva, piše, edukuje se i istražuje. Troši novac za fotoopremu i rasvetu, provodi sate odgovarajući na komentare i svakodnevno piše da bi objavio tekst na sajtu koji sam održava, sve sa pitanjem “Da li u velikoj šemi stvari ovo bilo ko i čita?”. Za blogera hrane je, možda više nego za bilo koju drugu kategoriju pisca, stvarna ljubav prema hrani podstrek za ono što radi. Često ne zna kako da školski iseče luk ili pravilno filetira ribu, nema najbolje fotografije, ali razmišlja o tome i nada se poklapanju stavova sa onima koji čitaju blog. Jednom prilikom je uticajni bloger bio noćna mora Ramzijeve Paklene kuhinje. Svako ko je voljan da konstruktivno razmišlja o hrani ima pravo o tome i da piše. Zašto ne biste i vi probali? ZRNO PO ZRNO... SUFLE Prvo što treba da se zapitate je “Zašto pišem blog i o čemu?” Većina ljudi se pisanjem bloga bavi zbog zabave, ali treba znati da je dobar blog više od pukog opisa hrane, postupka kuvanja i liste recepata. To su priče povezane sa stvarima koje život znači, od kupovine do serviranja. Bogatije od liste sastojaka ili foto serije čokoladnih mafina. Primarna stvar je pronaći svoju filozofiju i napisati nešto što će ljudi sa uživanjem pročitati i naučiti od vas. Svi smo mi drugačije ličnosti i isticanje vaše je najvažnija stvar koju možete uraditi kako biste se diferencirali od drugih. Dobijanje velikog broja posetilaca je veliki cilj za mnoge ali to nije ono što

Media / Web treba da bude vaš primarni fokus, zasigurno ne na početku. Umesto toga, dajte ljudima razlog da dolaze na vaš sajt. Pišite za čitaoce, ne za Google algoritam. Blogovanje nije takmičenje u popularnosti, te optimizacija internet sadržaja za pretraživače, zbog koje ste prvi ili pedeseti na spisku prilikom pretrage nije prioritet. Koga biste radije ugostili, veliku grupu stranaca koji žele jeftino pivo ili odabranu grupu gostiju koja želi finu čašu vina (ili kvalitetno pivo)? Ono što blogovanje čini toliko interesantnim jeste raznovrsnost stilova i prezentacija. Pisanje bloga nije uvek lako ali čitanje i učestvovanje u diskusiji zna i da nagradi. Puko posmatranje raznolikosti stilova i zastupljenih mišljenja je dovoljno uživanje samo po sebi.

SVETO TROJSTVO “UKUSNOG” BLOGA JEDINSTVENI LIČNI STIL Ukoliko čitate blogove verovatno imate favorite kojima se iznova i

iznova vraćate. To je zato što vam se dopada prepoznatljiv i jasan glas autora. Blogovi su, u odnosu na knjige, više konverzacijski orijentisani, pravila su opuštenija, pa se nemojte plašiti da budete subjektivni i stvari radite drugačije. Pronađite sopstveni ugao, ne opisujte isključivo ono što je na tanjiru. Svi znamo da je supa topla, bogata, kremasta, tečna, ukusna i bogatija sa mileramom (ako vaša nije, onda možda ne bi trebalo da je objavite). Razmislite šta je to baš kod te supe što će priču učiniti zanimljivijom i zašto je toliko volite, pored onoga što se vidi na prvi pogled. Blog može da se bavi i rešavanjem problema. Neki ljudi traže isključivo recepte, ali većina želi rešenje za neki problem. Kako da spremi sufle ili pekinšku patku ili, jednostavno, šta da spremi za večeru. Dajte karakter blogu, biranim rečima. Postoji mnoštvo rasprava o tome šta treba koristiti u prehrambenoj pisanoj formi. Jednoj školi mišljenja reč “ukusno” je veliko ne. Ali ako po-

gledate Food Network, videćete da ta reč ne ide nigde u skorije vreme. Obratite pažnju i na upotrebu reči “lako” i “brzo” jer možda vama jeste tako, a nekom drugom nije. Kod opisivanja drugih, do čega neumitno dolazi, jer sa nekim kad tad podelite i mesto za stolom, koristite njihova imena, nadimke ili pseudonime poput “moj muž”, “moj sin” jer čitaoci nemaju vremena da kopaju po vašoj arhivi ne bi li utvrdili ko je NN lice. Pošto blogeri nisu ograničeni prostorom, skloni su preterivanju. Proverite statistiku i vidite koliko se vremena čitaoci zadržavaju na vašem sajtu, a zatim merite postove tako da se mogu pročitati u okviru tog vremena. Ako niste sigurni, dva minuta je dobar cilj. Kad dođete kući nakon posla, jer od nečega ipak morate da živite, pod a) mrak je, pod b) gladni ste, pod c) želite samo da naručite kinesku, pod d) nestalo vam je putera i pod e) čeka vas omiljena serija. Pa kad onda pisati? Blog nije domaći za-

datak. Ako u tom trenutku nemate šta da kažete, niko vas neće kazniti.

kamerama u mobilnim telefonima da i ne govorimo.

Budite hrabri. Neće se svi složiti ali dobar razgovor i jeste predstavljanje nekoliko tački gledišta. Ono što sledi treba da bude duhovita i smirena razmena mišljenja. Komentari upravo i čine blog zabavnim i razlikuju ih od drugih oblika medija koji nisu interaktivni. Ne morate ići u ekstrem pisanja o pidžami koju nosite, ali odvojite vreme za interakciju sa čitaocima. Pri tome, ne morate biti Hemingvej, ali poštujte osnove pravopisa. Zapamtite, ljudi će pročitati šta ste napisali i taj komentar će predstavljati vas i stil vašeg bloga.

Koristite fotografije da ispričate priču i podržite tekst, da prikažete korake u receptu koji mogu da zbune, ili da prekinete velike blokove teksta. Čitaoci neretko beže od beskrajnih redova slova i znakova interpukcije, što ne znači da svoje literarno delo trebate zaglupeti, ali učinite ga lakšim za praćenje. Što više škljocate, bolji ste. Što ste bolji, lakše pronalazite svoj vizuelni glas. Nema svako novca da blog “baci” u ruke profesionalnom dizajneru. Srećom, u onlajn sferi - manje je više. Pogledajte samo kako izgleda najposećeniji sajt na planeti Google. Ali morate misliti i na to šta želite postići svojim blogom. Ako zaista želite više posetilaca potrebno je da uložite vreme (i nešto novca). Jedan od načina je da unajmite nekog da vam izdizajnira logo ili zaglavlje ili recimo unajmite studenta dizajna koji sakuplja radove za svoj budući CV ili pak da sami odaberete jednu od stotine hiljada već postojećih tema. Ipak, kao i u svemu, odaberite kvalitetnu varijantu, ne najjeftiniju.

VIZUELNI IDENTITET Putnici interneta su svakim danom sve više i više vizuelno orjentisani. Ukoliko im privučete pogled fotografijom, veće su šanse da će duže ostati kod vas. Čitaoci imaju visoke standarde, pogotovo što posedovanje naprednih DSLR aparata, koji relativno lako prave pristojne fotografije, više niije privilegija isključivo bogatih. O naprednijim

Rešite se beskorisnih dodataka koji odvlače pažnju, a fokus usmerite na sadržaj i fotografije. Pobrinite se da vam blog bude upotrebljiv. Ne dozvolite korisniku da klikće pet puta da bi došao do sadržaja koji ga interesuje. Svaka prilika da priđe mišu je i klik do toga da ode negde drugde. UPEČATLJIVI RECEPTI Dobro napisani recept će ispričati koliko i sam tekst na blogu. Evo nekih uopštenih pravila kako da vam recepti budu primamljivi kao i samo jelo koje opisuju. 1. Navodite sastojke po redu kojim se koriste u receptu. Nemojte izostaviti neki sastojak. 2. Ne pišite skraćenice. Gram je gram ne gr. Obratite pažnju na tačne količine. Obično se spisak za kupovinu pravi po izdvojenoj listi sastojaka za jelo. Ne želite da nervirate čitaoca koji je, nakon dolaska kući, tek iz postupka shvatio da mu nije dovoljna jedna kesica vanilin šećera. 3. Budite precizni i jasni. Priču ostavite za kasnije. Na prvom mestu recept, a na drugom zašto vam je bitan i na šta vas asocira.

Pisanje bloga nije uvek lako ali zna i da nagradi.

www.bestfood.rs

Media / Web

4. Budite sigurni da recept funkcioniše. Ako niste dovoljno dobro istestirali recept i on ne uspeva, male su šanse da će čitalac želeti opet da se vrati kod vas. 5. Održavajte nazive jela konstantnim. Ukoliko je naslov jela “Limun-tart sa bademom” nije korektno da u tekstu spomenete Bademasti limun tart. 6. Uvek koristite jednu reč za istu stvar. Odaberite reč, pa nek instrukcije budu instrukcije, ne jednom metod, drugi put uputstva i slično. 7. Pišite jedan recept po strani. 8. Ne igrajte se sa vremenom isprobavanja. Nelogično je očekivati od bilo koga da proba sirovo parče mesa ili do pola skuvano povrće.

9. Šta znači začiniti po ukusu? Dodati majčinu dušicu ili kari? Preciznost u začinima vas predstavlja kao ozbiljnog kuvara koji razmišlja o jelu koje sprema. 10. Ne uzimajte tuđe recepte bez dozvole. KOMERCIJALNO PROTIV NEKOMERCIJALNOG Kako postajete poznatiji kao bloger, počeće da vam se javljaju stručnjaci marketinga raznih restorana, kuvara, proizvođača koji žele da promovišu sebe kroz vaš blog. U marketinškim strategijama blogeri su viđeni kao jeftine i lake mete za marketing poruke, u poređenju sa tradicionalnim oblicima oglašavanja, kao što je

televizija. Blogeri, na prvom mestu, sve rade sami - i dizajn i tekst i fotografiju. Ova pažnja je laskava i verovatno ćete biti u iskušenju da prihvatite svaku ponudu ili pozivnicu koju vam iznesu pred oči. Međutim, provedite neko vreme razmišljajući o tome koji tip bloga želite da stvorite i na kakav biste sadržaj bili ponosni. Da li ćete prihvatiti reklame? Koji tip reklama? Hoćete li pisati sponzorisane tekstove? Koliko, zapravo, košta vaše vreme i koliko vredi blog? Ne postoji dobar ili pogrešan pristup - morate odabrati sami.

Blogovi kod nas Definitivno najpoznatija internet kuvarica je Minja, mama troje sada već profesionalnih “probača” hrane sa kojima bi se sigurno menjalo preko dva i po miliona ljudi koji uredno prate blog Minjina kuhinjica. Dobitnica je velikog broja nagrada, među kojima su i Web Festove nagrade za najbolji blog u regionu i PC Pressov web top 50, a njene recepte nikako ne želite propustiti. www.minjina-kuhinjica.com Ukoliko ste zainteresovani za davno napisane recepte, blog Zaboravljene poslastice je mesto za vas. Recepti jedne bake, pisani na ćirilici, fotografisani, isprobani, detaljno prokomentarisani i prevedeni. Svaki recept prati opaska o mogućim izmenama, utisku i želji o ponovnom pravljenju. Ljubav i trud prosto isijavaju sa ovih stranica. tortatorta.blogspot.com/p/o-nama.html U kuhinji Andree, autorke bloga Voće i Povrće, naglasak je na zdravim namirnicama i zdravoj pripremi istih. Uz obavezno voće, povrće, žitarice i testeninu, Andrea rado priprema meso i ribu. Voli da eksperimentiše sa drugim svetskim kuhinjama, posebno sa indijskom i bliskoistočnom, dok grčku i italijansku kuhinju smatra gotovo svojom. Bez obzira što za sebe kaže da je početnik u fotografiji hrane, njeni prikazi jela će vas zasigurno oboriti s nogu. voce-povrce.dobrahrana.jutarnji.hr

www.bestfood.rs

Dobitnica Vidijeve nagrade za najbolji blog, svoju internet oazu nazvala je rečenicom koju svi vrlo često izgovaramo: “Da mi je nešto slatko...”. Blog proglašen za jedan od pet najuticajnihih blogova u Hrvatskoj vodi Ana Marija Bujić, autorka brzih i jednostavnih recepata koje i apsolutni početnik u kuhinji može pripremiti sa uspehom. damijenestoslatko.dobrahrana.jutarnji.hr Tanja’s Cooking Corner je kutak gde će se svaki zaljubljenik u hranu zadržati. Bili početnik ili profesionalac, teško ćete odoleti velikom broju što autorskih što prerađenih recepata. Od klasika poput tufahija, preko domaćeg pudinga od vanile, sve do smele kombinacije bundeve i kokosa u marmeladi. tanjascookingcorner.com Zbog prenatrpanog rasporeda nemate vremena da se svakodnevno hranite zdravo? Onda su Međuobroci na blogu Jubistacha sekcija koju zapamtite. Obroci koji se lako spreme, pogodni za pripremu “unapred” i sveži više dana, tačno su dah svežine koja nedostaje svakoj modernoj kuhinji. jubistacha.blogspot.com Vera dugo sakuplja recepte, prvenstveno iz Vojvodine. U želji da sačuva recepte svoje bake, nane i mame napravila je blog Astal i svima koji vole tradicionalne recepte učinila veliku uslugu. Na njenom blogu možete pronaći i segment o pripremi hrane za pojedine praznike i opise običaja. vojvodjanskakuhinja.blogspot.com

Sve što se krčka u kazanu Jovanke Baštovanke možete pročitati i pogledati na blogu Kutlačom po kazanu. A krčka se dosta, od veganske ishrane preko recepata za post, slatkiša i peciva. jovankebashtovankekutlacha.blogspot.com Mesto za sve mame u potrazi za inspiracijom oko dečijih proslava je definitivno Delicious for kids. Poslastice koje ćete protso poželeti da ukradete svojim mališanima. vera-mmmmdelicios.blogspot.com Ona kuva, peče, jede i još svašta nešto. I možete je pronaći na blogu Ave Dulcis. Samo pripazite - fotografije su jednom rečju božanstvene, teško ćete odoleti da ne pripremite sve što vidite. A recepata nema malo. ave-dulcis.blogspot.com Ovo su samo od nekih blogova sa prostora bivše SFRJ - jednostavno nemamo prostora da ih sve pomenemo i opišemo, ali kako nakon ovog prvog ispred nas stoji još mnogo brojeva, mnogi od njih će se naći na stranicama našeg časopisa. Posećujte blogove, čitajte, komentarišite, učestvujte. Iznad svega, ako ste zaljubljenik u hranu, strastveni po pitanju kuvanja, mućenja seckanja, blanširanja - nećete pogrešiti. Nije teško, nagradićete i sebe i nas jednim lepim iskustvom. Napravite razliku, jer pisanje o hrani jeste bitno. Pokažite svima svoj kulinarski individualizam na vebu i ne plašite se da započnete svoj blog - Uradite to!

Health

HRANA U TEORIJI:

Snikers VS bakin sladak kupus JESMO LI ZABORAVILI DA SE NAJNEŠKODLJIVIJA POMOĆ NALAZI BAR TRIPUT DNEVNO NA KUĆNOM STOLU?

Miloš Marinković dipl. farm

milos.marinkovic@bestfood.rs

Nakon verovatno Gugol broja pročitanih članaka o namirnicama i hrani, jeste li ikada pokušali da definišete u glavi ono suštinsko pitanje: „Koja je zapravo uloga hrane u organizmu?“ Verovatno jeste, a kao odgovor vam se još verovatnije zavrti rulet mogućnosti, i nikad ne biste ni pomislili da hrana ostvaruje „svega“ tri uloge u našem telu: gradivnu, energetsku i zaštitnu. Kad se malo udubimo, shvatimo da su nam prve dve pobrojane funkcije zapravo usađivali još od malih nogu: bake su nas „kljukale“ spanaćem da bismo veliki porasli, a današnjoj deci je zahvaljujući plastičnom „rot diva“ nastupu Džoan Kolins i te kako jasno da će ih jedan zalogaj čokoladice Snikers vratiti u život nakon tročasovnog jurcanja sa vršnjacima.

Stoga smo rešili da prvi broj ovog izdanja, prepun najlepših ukusa i čarobnih kombinacija, dopunimo i s malo dosadne teorije o ishrani. Naime, današnja nauka o hrani (bromatologija) čvrsto stoji iza tri osnovna principa racionalne ishrane koje bismo svi mi bez preterano velikog truda mogli implementirati u svoj dvadesetčetvoročasovni ritam.

Međutim – zaštitna uloga... Hm, kako? Zar to ne rade lekovi i sve one tabletice koje (ne)rado gutamo od oktobra do aprila? Jesmo li zaboravili da se najneškodljivija pomoć nalazi bar triput dnevno na kućnom stolu?

Prvi princip ovakve ishrane glasi da hrana koju unosimo treba da sadrži 50-60% ugljenih hidrata (tj. šećera: žitarica, testenine, voća, povrća – pa čak se i Snikers može istolerisati s vremena na vreme), 25-30% masti i 12-15% proteina, tj. belančevina (ove dve grupe namirnica se najčešće unose u kombinovanom obliku, putem mesa, jaja itd.). Kad ovo pročitate, da li se i vi setite naših baka koje blagim rečima, daleko manje upućene u potvrđena naučna saznanja, objašnjavaju kako možemo da ne volimo sladak kupus sa flekicama i parčetom juneće šnicle, ali kako ga moramo pojesti „jer je dobar za nas“?

Kako bi naš organizam mogao na najbolji način iskoristiti ono što mu pružimo kroz doručak, NE uskratimo mu kroz ručak (naglašavanje namenjeno pobornicima savremenog stila i ritma života), darujemo mu kroz užinu i potom zaokružimo večerom – moramo dopustiti da nas kroz svakodnevicu vodi razum, a ne Fashion TV. Danas nije preporučljivo voziti čak ni najnovije automobila „na rezervi“, pa možda nije loše da se zapitamo šta tek „dolivanje goriva“ nakon krajnjeg celodnevnog iscrpljivanja prouzrokuje daleko kompleksnijoj „mašineriji“ (našem telu)!?

Drugi princip racionalne ishrane nam kaže da ne smemo zaboraviti na namirnice koje naš organizam ne može sam da sintetiše, odnosno „napravi“, već ih možemo uneti isključivo putem hrane (ove namirnice su esencijalne za život, tj. život bez njih nije moguć). U njih se ubrajaju vitamini, esencijalne masne kiseline (par kapi maslinovog ulja u salati su dvostruko korisne – savršen ukus uz neophodnost), esencijalne amino kiseline (izgrađuju proteine, tj. belančevine), određeni elementi (jod nam je neophodan za funkcionisanje štitne žlezde, gvožđe za

www.bestfood.rs

prenos kiseonika putem hemoglobina itd.) i hranljiva vlakna. Treći princip racionalne ishrane potvrđuje da je neophodno pravilno balansiranje i umereno unošenje namirnica iz različitih izvora u odgovarajućim kombinacijama. Tako belančevine nije dovoljno unositi samo putem mesa, već su nam neophodne i biljke bogate ovom vrstom jedinjenja (mahunarke – grašak, pasulj, soja; žitarice – kukuruz). Slično važi i za masti, i iz tog razloga ne smemo dopustiti da maslinovo ulje potpuno istisne maslac sa naše trpeze. Uz vitamine moramo unositi i minerale (npr. vitamin C i gvožđe su odlični saputnici); šumeću tabletu kalcijuma trebalo bi da prati i izvestan unos fosfora, jer ova dva elementa samo zajedno mogu da nam izgrade kosti; potrebno je obratiti pažnju da li je kuhinjska so (izvor natrijuma) koju koristimo jodirana kalijum-jodidom (na taj način obezbeđujemo neophodne sastojke za pravilan rad štitne žlezde, srca...) itd. Možda vam se čini da nam je za očuvanje zdravlja putem pravilne ishrane potrebno mnogo znanja koje je (priznajemo) prilično teško steći kad imamo radno vreme od 9 do 17 sati, dvoje školaraca koji gladni čekaju za stolom i kućnog ljubimca koji se neće sam izvesti u šetnju, pa će se stoga ovaj deo redakcije časopisa koji „listate“ na svojim gedžetima truditi da (uz vaš iskreni feedback) redovno dostavlja neophodne informacije do znatiželjnih očiju i otvorenih umova.

Health

Granola bars Kod nas su granola pločice i drugi vidovi energetskih pločica veoma skupi, i uglavnom nisu baš tako zdravi i dobri za nas kao što mnoge kompanije to tvrde.

Uglavnom sve sadrže visoko fruktozni kukuruzni sirup, veštačke boje, zaslađivače i druge konzervanse, tako da kad malo bolje razmislite ove takozvane “zdrave” grickalice se skoro uopšte ne razlikuju od običnih čokoladica koje pokušavamo da izbegnemo. Ukoliko želite da sebi i svojoj deci pripremite brzu i pre svega zdravu i zasitnu užinu, ili da povećate svoj nivo energije ne samo za svakodnevne aktivnosti već i za vašu fitness rutinu, predlažemo vam da isprobate naš recept za granola pločice.

POTREBNI SASTOJCI: 4 šolje ovsenih pahuljica 1/4 šolje integralnog brašna 1/2 šolje kokosovog brašna 1/3 šolje smeđeg šećera 1 šolja komadića crne čokolade (min. 75% kakaa)* pola kašičice soli 1/2 šolje biljnog ulja 1 kašičica ekstrakta vanile 1/2 šolje meda *Čokoladu možete zameniti nekim suvim voćem po želji (brusnice,suvo grožđe, kajsije...)

PRIPREMA: Rernu zagrejte na 160oC. U velikoj činiji pomešajte prvih 6 sastojaka. U drugoj činiji izmešajte ostale sastojke. Dodajte sve mokre sastojke u suve i dobro izmešajte. Sipajte smesu u pravougaoni pleh obložen papirom za pečenje i vlažnim rukama pritiskajte dok se sve ne rasporedi ravnomerno. Peći oko 40 min. Ostaviti da se skroz ohladi, pa seći na štanglice.

Dejana Stojanović dejana.stojanovic@bestfood.rs

PRAVI FILMSKI MAGAZIN

JUL/AVGUST 2013

cinema.plus.in.rs

MESEC SILVESTERA STALONEA NA UNIVERSAL CHANNEL

Health

Salate

Dejana Stojanović dejana.stojanovic@bestfood.rs

Ukoliko pokušavate da se hranite zdravo i lagano u toku ovih vrelih letnjih dana, predlažemo vam da u svoju svakodnevnicu obavezno uvrstite salatu kao glavni obrok, ili pak kao predjelo, prilog glavnom jelu, a možda i kao dezert. Ukoliko volite da sami eksperimentišete kod kuće, bitno je da znate da ponekad salata može imati više kalorija od bilo kog drugog jela, u zavisnosti od upotrebljenih namirnica, dresinga i slično. Zbog toga vam predlažemo da uvek krenete od osnove za svaku salatu a to je zeleniš. Ovde slobodno pustite maštu na volju i stavite šta god poželite s obzirom na to da je zeleniš bez kalorija a prepun vitamina i minerala. Možete upotrebiti zelenu salatu, običnu ili iceberg, spanać, rukolu, kelj itd. Zatim, bitan sastojak svake salate je i neki vid proteina, što je naročito bitno za osobe koje vežbaju. Imajte na umu piletinu, najbolje grilovanu, ćuretinu, tunjevinu, tofu za vegeterijance ili jaja. Nakon toga možete dodavati i različito povrće kao što je paradajz, kukuruz, pasulj, krastavac, šargarepa, luk, avokado, paprika itd. Posebnu pažnju obratite prilikom dodavanja raznih vrsta sireva, preliva i drugih dodataka kao što su suvo voće, bademi, orasi, susam, masline jer od njih najviše zavisi kalorijska vrednost salate. Kao preliv predlažemo limunov sok ili balzamiko sirće, pomešane sa ekstra devičanskim maslinovim uljem. Nedavno su studije pokazale da osobe koje svakodnevno konzumiraju salate imaju veće količine antioksidanasa, a samim tim i manji rizik za razvoj različitih bolesti. Šta čekate?! Pred vama je 5 sjajnih recepata koji se spremaju za kratko vreme tako da će vam svakako oduzeti znatno manje vremena od spremanja uobičajenih obroka.

SALATA SA JAJIMA I AVOKADOM Za jednu osobu

SASTOJCI: • kuvano jaje • šaka zelene salate i malo rukole • pola crvenog luka isečenog na kolutove • pola paradajza isečenog na kriške • 1/4 avokada isečenog na kriške • kao preliv malo maslinovog ulja • so, biber Salatu i rukolu oprati, procediti i staviti u činiju. Dodati iseckano povrće i jaje isečeno na kriške, dodati malo soli, bibera i preliti sa malo maslinovog ulja.

Foto: VegaTeam

SALATA OD SPANAĆA I POMORANDŽE

TROPSKA SALATA Za dve osobe

SASTOJCI: • 2 šake spanaća • 1 šaka rukole • 1 pomorandža • 1 glavica crvenog luka • sok od pola limuna • maslinovo ulje • so, biber • po želji malo iseckanih oraha i brusnica

Za dve osobe

SASTOJCI: • 3 kriške avokada • 3 kriške papaje • 3 kriške dinje • 2 kašike limunovog soka • malo svežeg bosiljka Avokado, papaju i dinju pre sečenja ohladiti, preliti limunovim sokom i na kraju posuti bosiljkom.

Spanać i rukolu oprati i ocediti. Pomorandžu iseći na sitnije kriške. Luk iseći na kolutove. Sve sastojke sjediniti. U posebnoj činijici pomešati maslinovo ulje sa limunovim sokom i dodati malo soli i bibera. Preliti preko salate i promešati. Umesto pomorandže možete staviti mandarine ili čak mango.

SALATA SA LUBENICOM, FETOM I NANOM

MAROKANSKA SALATA Za dve osobe

SASTOJCI: • 3 šolje lubenice isečene na kockice • 120 g feta sira isečenog na kockice • 1 kašika ekstra devičanskog maslinovog ulja • 10 listića sveže nane • prstohvat krupne morske soli U činiju staviti lubenicu i fetu, pa lagano preliti uljem. Listiće nane urolati i iseckati ih tako da se dobiju tračice. Njih posuti preko salate i dodati malo soli.

Za četiri osobe

SASTOJCI: • 2 šolje šargarepe • 1/4 šolje oraha • 1/4 šolje suvog grožđa • 3 kašike limunovog soka • malo narendane kore limuna • 1 kašičica smeđeg šećera • malo soli, cimeta, crvene paprike i po želji malo ljute papričice • 2 kašike ekstra devičanskog maslinovog ulja Šargarepu skuvati. U poslednjih 5-7 minuta kuvanja dodati suvo grožđe. Sve zajedno procediti i isprati hladnom vodom. Pomešati šargarepu, suvo grožđe i orahe. U posebnoj činijici pomešati limunov sok, koru limuna, šećer, ulje i začine, pa preliti preko salate.

www.bestfood.rs

Health

Ivana Sandić ivana.sandic@bestfood.rs

Vežbe za računarom Poslednjih godina veliki broj ljudi provodi po nekoliko sati dnevno za računarom. Bilo to zbog posla, zabave ili nečeg trećeg, dolazi do bola u ramenom i vratnom delu kičmenog stuba, a često i u krsnom delu kičme. To se dešava zbog nagomilavanja, najčešće, mlečne kiseline, koja se taloži u našim mišićima, stvarajući ukočenost i kasnije bol. Ovo se može sprečiti sa samo par vežbi koje možete uraditi za svega nekoliko minuta, i to dok sedite za računarom. Prvo i osnovno, vežbe se rade polako, bez naglih cimanja i brzih promena. Tako mišići mogu da se pravilno kontrahuju, a dolazi i do bolje prokrvljenosti. Dišite duboko, tako da udišete na nos i lagano izdišete na usta. Udah treba da traje isto koliko i izdah. Prateći disanje, pokreti će vam biti sporiji i ujednačeniji. Drugo, nikada, i to podvlačim, nikada nemojte da zabacujete glavu unazad. Mišići koji se nalaze sa zadnje strane vrata su dosta slabi i teže vraćaju glavu u neutralni položaj, a može se desiti i da dobijete blagu vrtoglavicu. I na kraju, radite ove vežbe čim počnete da osećate zamor i bol. Svaku vežbu ponovite po minimum deset puta.

1 Za početak, pravilno sedite. Ispravite se u stolici i probajte da zadržite taj položaj. Uvek se ispravljajte, ako se malo pogrbite. Najbolje bi bilo da sedite na stolici bez naslona ili da se okrenete za 90o i da sedite tako.

2 Glava je u neutralnom položaju, tj. nije pomerena ni unapred ni pozadi. Vežbu izvodite tako što pokušavate da dodirnete bradom grudnu kost i vraćate je u neutralni položaj. Izdah je kad spuštate glavu, a udah kad je podižete.

3 Glava je u neutralnom položaju, a vežba se izvodi tako što okrećete glavu u jednu i drugu stranu, kao da hoćete da vidite šta ima iza vas. Između promene strane, obavezno, napravite pauzu u sredini i tu udahnite. Izdah je kad okrećete glavu.

Foto: Jason Howie

Glava opet u neutralnom položaju, a vežbu radite tako što pravite kružne pokrete od jednog do drugog ramena, tj. brada vam ide od levog ka desnom ramenu, ali ne idete unazad. Može se reći da „kotrljate“ bradom po grudnom košu. Izdah je dok okrećete glavu, a udah kad ste okrenuti skroz ka jednom ramenu. Slobodno se zadržite u krajnjem položaju nekoliko sekundi da duboko udahnete.

Šake su na potiljku, laktovi rašireni. Vežbu izvodite tako što pokušavate da spojite laktove. Udah je pre početka vežbe, a izdah u toku izvodjenja pokreta. Skroz izbacite grudi u toku udisaja, jer je ovo ujedno i vežba disanja. Jako će vas osvežiti i napuniti vam telo kiseonikom.

5 Prelazimo na rameni pojas. Opet ste ispravljeni, glava je prava i kružite ramenima unazad. Pokret izvodite što sporije, da osetite mišiće kako rade. Verovatno ćete čuti i osetiti blago krckanje oko lopatica. To su nagomilani čvorići vezivnog tkiva, koji često mogu praviti probleme. Udah je pre započinjanja pokreta, a izdah dok izvodite vežbu.

6 Ova vežba je ista kao prethodna, samo idete ramenima unapred. Disanje je isto.

8 Ako imate bol u krsnom, tj. lumbalnom delu kičme, najbolje je da ustanete i lagano se protegnete. Stanete sa spojenim nogama i stopalima i polako pustite trup da ide napred, dok rukama ne dodirnete članke, stopala ili pod. Osetićete prijatno istezanje duž cele kičme, a posebno u donjem delu leđa. Kad hoćete da se vratite u stojeći položaj, blago savijte kolena i lagano idite na gore.

9 Ako imate radijatorske cevi blizu računara (i nema nikog da vas vidi), čvrsto se uhvatite za njih i idite u duboki čučanj. Ovo je najbolja vežba za istezanje donjeg dela leđa. Ostanite nekoliko trenutaka u ovom položaju ili koliko vam prija. Lagano se vratite u stojeći položaj.

Za sve ove vežbe vam ne treba više od desetak minuta. Ne morate ih raditi striktno ovim redosledom. Čak ih ne morate raditi ni sve. Dovoljno je da zapamtite nekoliko vežbica i da ih svakodnevno radite, garantujem da ćete se osećati bolje.

www.bestfood.rs

Ä&#x152;ASOPIS ZA DOBAR UKUS

Pratite nas na TW twitter.com/BestFoodMagazin

School

How to...?

Kako da očistite ananas? Nemanja Mančić nemanja.mancic@bestfood.rs

Prvo odsecite dno i vrh ananasa kako biste mogli stabilno da ga postavite na podlogu.

Zatim nožem oljuštite koru toliko da uklonite zelene delove, ali da ne odbacite previše ananasa.

SADA OBRATITE PAŽNJU NA ČVORIĆE NA ANANASU Svaki ispod sebe sadrži semenke koje želimo da uklonimo. Zasecite nožem spiralno, prateći liniju čvorića prvo sa jedne, a zatim i sa druge strane formirajući mali kanal. Ovo je najefikasniji način uklanjanja semenkica bez kopanja po ananasu, i sa garantovano najmanjom količinom odbačenog mesa ananasa.

Sada presecite ananas na pola, a potom i na četvrtinu.

Uklonite središnji, tvrdi i neukusni deo i zatim po želji secite ananas na kriške ili kockice.

How to...? Nemanja Mančić nemanja.mancic@bestfood.rs

Sveža pasta Sveža pasta u vašoj kuhinji? Možda zvuči komplikovano i teško, ali nije. Mnogi pravljenje testenine smatraju poslom za profesionalce, a zapravo je suprotno. Svako može brzo i veoma lako da napravi sveže kore za lazanje ili pak taljatele ili farfale za omiljeni italijanski pasta sos. Prednosti sveže testenine su mnogobrojne. Na prvom mestu, praveći ih sami imate potpunu kontrolu nad svim sastojcima koji ulaze u testo. Sveža testenina mnogo se kraće kuva od kupovne, sušene, pa je mnogo lakše postići onu savršenu “al dente” strukturu.

www.bestfood.rs

How to...?

U sredinu stavite jaje, posolite, a zatim viljuškom mutite, hvatajući po malo brašna sa zida. Drugom rukom popravljajte i pridržavajte zid pazeći da se ne sruši i da jaje ne iscuri.

Kada masa u sredini postane gusta (trebalo bi da ste do sada upotrebili polovinu brašna), ostatak brašna pospite preko jezerceta, pa vrhovima prstiju, pokretima od spolja ka unutra, izmešajte brašno sa jajetom. Vodite računa da se jaje ne izlije previše, jurite ga i skupljajte prstima kako biste ga zadržali na sredini.

Za početak treba znati da na jedno jaje ide oko 100g brašna. U zavisnosti od toga za koliko osoba spremate pastu, trebaće vam jedno jaje po osobi.

Pripremite sebi veliku radnu površinu, pošto će vam trebati mesta da komotno i bez smetnji radite s testom.

Kada se smesa izjednači, sastružite sve deliće testa sa prstiju, pomešajte sa ostatkom smese i mesite bar 15 minuta, a poželjno je duže. Što se smesa više mesi, testo će biti elastičnije, a to je veoma bitan faktor dobre paste.

www.bestfood.rs

Na sredinu radne površine istresite brašno na gomilu, a zatim napravite rupu u centru (brašno treba rasporediti u krug kako bi formiralo zid našeg malog jezera).

Nakon petnaestak minuta, trebalo bi da imate loptu glatkog, izjednačenog, elastičnog testa. Sada je trenutak da uzmete oklagiju, pobrašnjavite je, kao i radnu površinu, i počnete da tanjite testo. Debljina koju želimo da dostignemo je debljina lista papira, ali ako se umorite ili želite da vaša pasta bude deblja, rastanjite je po sopstvenoj želji.

How to...?

To je to - sve što vam sada preostaje jeste da isečete testo na oblik koji vama odgovara. Za lazanje secite pravougaone oblike veličine posude u kojoj ćete peći. Ukoliko urolate koru za lazanje dobićete kanelone. Za farfale male pravougaonike koje ćete zatim uštinuti na sredini, a za lingvine, taljatele ili fetučine urolajte testo, a zatim secite na željenu debljinu. Obavezno odmah nakon sečenja odmotajte kotur testenine.

www.bestfood.rs

Ostatke i ivice testa nemojte bacati, samo ih poređajte po dasci u pređite preko njih nožem ili pica sekačem bez ikakvog reda, unakrsno. Ovakve, nepravilne komadiće italijani zovu maltaljati (maltagliati), što u prevodu znači “loše isečeni”. Odlični su kao dodatak supama ili čorbama.

Kuvanje ovako pripremljene paste isto je kao i sa kupovnom testeninom - nakon što voda u loncu provri, dodajte kašiku morske soli, promešate kako bi se so rastopila i zatim ubacite pastu. Posle svega nekoliko minuta biće kuvana, a to znate po tome što ispliva na površinu (kao kada se spremaju njoke). Sada vam samo preostaje da odaberete neki dobar sos!

Food

Quick&Easy

BELO MESO U SUPI OD PEČURAKA

INTEGRALNE PERECE

Foto: Phil Campbell

Foto: troye owens

Stalno smo u trci sa vremenom, ali to ne znači da ne možete da spremite sjajan ručak za dvadesetak minuta.

Znate koje grickalice sjajno idu uz film? Kokice, znam. Ali i integralne perece. A i nije ih teško napraviti.

Uzmite šnicle od pilećeg belog mesa i uvaljajte u krem supu od pečuraka. Pri tom, supu ne treba da kuvate, nego koristite sadržaj kesice onakav kakav je, prah. Sve prelijte sa pola litra mleka, dobro promešajte i poklopite tiganj. Dok provri, naspite sebi čašu dobrog vina (ovaj deo je obavezan) u kom ćete uživati tokom nastavka pripremanja savršenog obroka. Kad provri, smanjite temperaturu i ostavite da se dinsta desetak minuta. Uz ovo možete poslužiti i krompir pire, to je sjajan spoj. Lako za spremanje, a veoma ukusno.

Nabavite po 100g ražanih, ovsenih, ječmenih, pšeničnih pahuljica, susama i pšeničnih klica. To izmešajte sa čašom kisele vode, 50g sojinih ljuspica i čašom ulja pa ostavite da odstoji pola sata. Za to vreme možete pomešati 2 kašike soli, 250g margarina, 600g brašna i prašak za pecivo. Sjedinite ove dve smese i ostaviti da odstoji dva sata, a potom oblikujte i ispecite. Ovo može da prođe i kao sasvim dobar obrok.

Za pripremu potrebno: - fileti od pilećeg belog mesa - kesica krem supe od pečuraka - pola litra mleka

Jovana Dimitrijević jovana.dimitrijevic@bestfood.rs

Jelena Mirković jelena.mirkovic@bestfood.rs

Sunday Menu

KAD ZAMIRIŠE LETNJI NEDELJNI RUČAK

www.bestfood.rs

Sunday Menu

Vikend je prava prilika da se cela porodica okupi oko trpeze i uživa u ukusnoj hrani za koju se u toku nedelje obično nema vremena. Leto je prava prilika da se uz sveže sezonsko povrće i voće, trpeza učini bogatom i šarenom, ali i što je najvažnije zdravom. U skladu sa ovim predlažemo vam nekoliko recepata koji vam mogu pomoći da svoje ukućane ove nedelje obradujete nesvakidašnjom gozbom. Za pripremu dobrog ručka veoma je bitna organizacija, pogotovo kada se sprema veliki ručak za četvoročlanu porodicu zato uvek treba razdeliti posao po etapama. Nabavku namirnica obavite u petak ili subotu, operite i oljuštite sve tako da vam bude spremno i na dohvat ruke za nedelju. Pošto predjelo treba da odstoji možete ga napraviti dan ranije, takođe i dezert. Tako ćete rasteretiti sebe i za nedelju ostaviti samo pripremu glavnog jela, bićete odmorni i puni energije, spremni da uživate u lepoti ukusa hrane koju ste spremili. Svi će se pitati kako vam to polazi za rukom. Organizacija je pola posla!

PREDJELO SASTOJCI: 200 g čipkastih (reckavih) makarona 2 patlidžana 5-6 crvenih pečenih paprika 150 g kačkavalja ulje, so ZA BEŠAMEL SOS: 70 g maslaca 3 kašike brašna 400 ml mleka 200 g obarenog i sitno iseckanog spanaća 1 jaje 1 veći čen iseckanog belog luka

Hladna vekna od makarona 1. Napravite sos tako što ćete u istopljenom maslacu razmutiti brašno i dodati mleko. Kada se zgusne stavite i umućeno jaje i mešajte još malo. Ubacite i spanać i beli luk. Posolite. 2. Patlidžan oljuštite i isecite uzdužno. Propržite ga na ulju sa obe strane i ocedite od viška masnoće. 3. Obarite makarone. Poređajte ih po nauljenom kalupu za vekne tako da budu prebačeni preko ivica. Ređajte ih tako da ne budu mnogo zbijeni, ali da na dnu nema šupljina. STAVITE: • sloj sosa sa spanaćem • šnite patlidžana • sos • pečena paprika • patlidžan • paprika • sos Po vrhu poređajte makarone tako da formiraju poklopac, stavite foliju i ostavite par sati u frižideru da se stvrdne. Kada se ohladi, izvrnite kalup i secite veknu na šnite. Možete ukrasiti seckanim peršunom ili vlašcem.

DEZERT SASTOJCI: Slatka pavlaka (4 dl) Šećer u prahu (100g) Maline (250g) Liker od maline ili neki drugi, po ukusu Banane (2 komada) Narandže (2 komada) Maline (300g)

GLAVNO JELO SASTOJCI: 600 g teletine 2 glavice crnog luka 2 paradajza 400 g pečuraka 2 kašike ulja peršun so, biber

Letnja čarolija Slatku pavlaku za šlag umutiti sa šećerom u prahu - po ukusu. Odvojiti deo umućene pavlake u koji ćete dodati izgnječene maline i samo blago promešati. Dodati malo likera po ukusu. Banane iseći na kolutove, pomorandže iseći na kockice. Ređati (u visokim čašama ili već po izboru) maline, banane, pomorandže, deo pavlake sa malinom, opet voće i na kraju dodati ostatak pavlake bez malina.

www.bestfood.rs

Teleći ćevap Meso isecite na kocke, propržite ga kratko na vrelom ulju da sa svih strana porumeni, pa ga izvadite na tanjir. Iseckajte paradajz na kriške, luk na rebarca, a pečurke na listiće. Luk izdinstajte na ulju, dodajte pečurke, a posle pet minuta i paradajz. Začinite i ostavite da se prži desetak minuta. Dodajte meso, dinstajte oko 20 minuta, zatim sve preručite u posudu za pečenje i pokrijte alu-folijom. Stavite u rernu prethodno zagrejanu na 200 stepeni i pecite 20 minuta. Poslužite toplo, tako što ćete na stolu raseći foliju kako bi jelo ostalo sočno i toplo do pred samo služenje. Ćevap je najukusniji ako se jede s ražanim hlebom ili kao fil u tortilji.

SASTOJCI: Šargarepa (2 komada) Svež krastavac (2 komada) Koren celera (100g) Mladi luk sa većom glavicom Mladi beli luk (1 čen) Paradajz (2 komada) Zelena salata ili rukola (2 glavice) Ljuta papričica ( po ukusu) Maslinovo ulje (2 kašike) So i biber po ukusu Limunov sok po ukusu

SALATA

Osvežavajuća sezonska salata Šargarepu i celer izrendati na krupnije rende. Krastavce, papričicu i mladi luk iseckati na tanke kolutove, iseckati beli luk na sitno, iseckati zelenu salatu na trakice, a paradajz na kockice, na kraju začiniti limunovim sokom i maslinovim uljem.

Old&Gold

Zimnica DuH PROLEĆA U TEGLICI

www.bestfood.rs

Duh proleÄ&#x2021;a u teglici

Old&Gold

Nataša Ristić natasa.ristic@bestfood.rs

KO SE BOJI ZIME JOŠ...

Malo sklonište šarenih tegli i posudica koje podsećaju na proleće, sunce i vedro nebo. Voće koje se kuva, blanšira, zamrzava, suši, želira, kompotira, kandira... Sve kako bi užitak u njemu trajao čitavih dvanaest meseci. Pod zimnicom podrazumevamo ono što planiramo da jedemo “kad mu vreme nije”, počev od svežih jagoda, pa sve do kompota od dunja i pekmeza od grožđa. U današnje vreme...

Zimnica je, kako joj i ime kaže, zaliha hrane koja se ostavlja za zimu.

U današnje vreme, sa napretkom tehnologije konzerviranja i pasterizacije, sistema skladištenja i prevoza, ponuda svežeg voća je obilna i dostupna tokom cele godine. Iz tog razloga s pravom se postavlja pitanje zašto uopšte i spremati zimnicu. Pojedini se u avanturu kuvanja pekmeza, slatkog i kompota upuštaju iz čisto ekonomskih razloga - da bi uštedeli. Drugi imaju višak plodova koji sami uzgajaju dok treći zimnicu spremaju iz čisto kulinarski razloga, jer su pobornici hrane sa manje hemijskih i drugih dodataka. Proizvodnja zimnice oduvek je bio ritual domaćica, ali sve joj se više okreću i kulinarski i nutricionistički osvešćeni entuzijasti. Nije ni čudo, jer zimnica je raj ukusa i savršen deo trenda povratka domaćoj i prirodnoj prehrani. Oni ekstremniji pobuniće se i protiv upotrebe belog šećera, ipak, veliki je korak ako zimnicu pripremite samo uz dodatak šećera, sirćeta ili soli, bez konzervanasa i ostalih veštačkih tvorevina za produžavanje trajanja i svežine plodova. Možda je najvažniji razlog odvajanja vremena za pripremu zimnice ta crta domaćeg koju poseduje tegla zatvorena celofanom i etiketom da nas podseća na trud koji smo uložili. Ukusu, mirisu i teksturi ni jedan kupovni proizvod sa rafova marketa ne može prići - ni blizu! Tradicija pripremanja, dar radosti kroz zalogaj za porodicu i drage nam goste, miris mamine ili bakine kuhinje, prijatno sećanje na detinjstvo i radost otvaranja prve tegle ajvara ili kompota - savršenstvo u malom. Domaća zimnica ima ukus ljubavi, teksturu porodičnog doma i miris prijateljstva. Za mene je priprema zimnice, na prvom mestu, zabava. Radost šetnje pijacom u proleće, skakutanje od prodavca do prodavca u potrazi sa savršenom okruglom breskvom, najcrvenijom jagodom i opojno mirisnom kupinom. Razvrstavanje voća, uz poneki zalogaj (obavezno doneti više nego što piše u receptu!), kuvanje, pakovanje i neprevaziđeni ritual smeštanja duha proleća u teglicu.

www.bestfood.rs

Old&Gold

Teško je u julu mesecu pogledati kroz prozor na “očaravajućih” 35 stepeni u hladu i pomisliti kako za svega 3 meseca stiže sneg. Bar po kalendarskom pravilu.

Opšti principi konzerviranja voća Ipak kada zima neumoljivo pokuca na vrata ili se košavom okomi na prozore, ko još voli da pomisli na izlazak iz topline doma svoga i korak po korak, kroz smetove, donese konzervu kompota. Lakše je skinuti sa police, izvući iz ostave ili odmrznuti. Srećom, mnogo je načina za očuvanje hrane u domaćoj radinosti. Nisu ni skupi niti zahtevaju previše truda. Konzerviranjem namirnica omogućava se njihovo čuvanje i korišćenje tokom cele godine. Pod samim postupkom podrazumevamo preradu namirnica sa ciljem da se otklone svi činioci koji utiču na menjanje njihovih svojstava, dovodeći do neželjenog ishoda - kvarenja i bacanja. Takođe, olakšava transport daleko od mesta uzgoja i prerade, što je sa svežim, zrelim plodovima teže i vremenski ograničavajuće. Sterilisanje je tehnološki proces pri kom toplina uništava enzime i mikroorganizme. Voće se steriliše na temperaturi od 100 stepeni, tri ili četiri puta. U kućnoj radinosti, kuvanjem ne možemo postići apsolutnu ster-

iliziaciju ali i delimična je efikasna i korisna jer ne utiče na kvalitet proizvoda, dok je rezltat više nego adekvatan i zdrav. Na primer pasterizacija je delimična sterilizacija prilikom koje se zagrevanje vrši na temperaturi od 65 do 90 stepeni i najčešće se koristi za pripremu kompota. Ukoliko se odlučite za blanširanje, najbolji metod je da pripremljeno voće u rupičastoj cediljci spustite u vodu koja vri, izvadite i stavite pod mlaz hladne vode. Na ovaj način skraćujete postupak uzavrenja, ceđenja i rashlađivanja. Rasporedite na suvo platno da upije vlagu i pakujete u najlon kese istiskujući vazduh. Na kraju kese jednostavno složite u zamrzivač. Zamrzavanje. U pravilno pripremljenom i spakovanom voću koje se čuva u zamrzivaču ostaje visok procenat biološke vrednosti. Ono zadržva prbovitan izgled, boju, aromu i ukus, a u poređenju sa termički načinom konzerviranja, u velikom procentu čuva vitamine C i B1. Najvažnije je odabrati kvalitetno i sveže voće. Ne može se od lošeg i uvelog očekivati da zadrži

kvalitet kad je na samom startu izgubilo dosta zaštitnih sastojaka. Iako se bez zamrzivača više ne može zamisliti nijedna kuhinja, neretko se greši pri samom procesu stavljanja stvari u isti. Najpre, dobro je znati da se u zamrzivaču najbolje održavaju, borovnice, ribizle, maline i slično, dok lošije prolaze tikve, višnje, trešnje i kruške. PREDLOG: BOBIČASTO, JAGODIČASTO I DRUGO VOĆE, RECIMO, MOŽETE ZAMRZNUTI UZ DODATAK ŠEĆERA. Da bi se zamrzlo, mekom voću potrebno je sedam sati, a da se odmrzne tri. Tvrdom voću potrebno je osam sati za zamrzavanje, dok obrnut proces traje 4 sata. Jednom odmrznute namirnice ne smeju se ponovo zamrzavati. O trajnosti posebno vodite računa. Na primer, na temperaturi od minus osamnest stepeni, jabuke, kruške i dinje mogu trajati osam meseci, dok trešnjama, jagodama, malinama i kupinama rok ističe nakon godinu dana. PREDLOG: PAKUJTE MANJE KOLIČINE, KOJE NAKON ODMRZAVANJA TREBA ODMAH UTROŠITI.

www.bestfood.rs

Old&Gold

Je l’ ima nešto slatko? Da čokolada nije najslađi i jedini izbor slatkiša u zimskim periodima dokazuje sve veći i veći opus konzerviranog voća. Sa više soka, suvlje, kremastije, celo ili pasirano - izbor je isključivo na vama. Kompot je dezert nastao u sedamnestom veku u Francuskoj i sastoji se od od celih komada voća u šećernom sirupu. Sirup može biti začinjen vanilom, limunom, pomorandžom, cimetom, kokosom pa čak i bademima. Može se jesti i topao i hladan, dok je u vreme renesanse služen na kraju večere kao omiljeni dezert. Mogućnosti za upotrebu kompota su negoraničene. Primera radi smela kombinacija kompota, crvenog vina i pinjola, višnjin kompot sa kriškama sveže jabuke ili neodoljiva kombi-

nacija kompota od breskve sa limunom, likerom od kajsije, cimetom i bademima. Sve može. Kompoti se serviraju uz sladoled, palačinke i česti su pratioci torti i kolača. Biskviti će dobiti na sočnosti ukoliko ih prelijete sokom od kompota dok slana jela obogaćujete egzotičnim slatko - slanim ukusom. Bez obzira na strah od kalorija, život bez marmelade bio bi bez smisla mnogobrojnim poklonicima ritualnog jutarnjeg uživanja u tradicionalnom doručku. No, bez ove poslastice zasigurno bi najgore prošli Škoti, a potom i Englezi. Bez obzira što prve marmelade nisu pripremili oni nego Portugalci i Francuzi, marmelada i dan danas uporno nalazi put na stolove širom Evrope. Prva marmelada koja je napravljena u petnestom

*Definicija: Pektin je prirodna želirajuća supstanca koja se nalazi u svakoj vrsti voća a prilikom kuvanja formira želatinoznu masu. Neophodan je za zgrušnjavanje.

veku, bila je od dunja i šećera, u obliku čvrste paste. Marmelada je, u osnovi, mekani žele, najčešće zasnovan na citrusnom voću sa dodatkom drugog oljuštenog voća. Žele je zapravo zaslađen i zgusnut voćni sok sa pektinom* kao želatinoznim sredstvom i kiselinom iz limunovog soka. Marmelada je čvrsta i ne sadrži komadiće voća u sebi. Džem se od marmelade razlikuje po tome što sadrži komadiće voća, ili kao pire ili sa mekom pulpom. Uglavnom se pravi od samo jedne vrste voća. Dobar džem poseduje finu strukturu, svetlu boju, ukus pravog voća i lako se maže, bez razlivanja. U poslednje vreme popularni su takozvani hladni džemovi. Nekuvani ili

minimalno kuvani u trajanju od pet miinuta, zamrzavaju se i poznati su po izrazito svežem ukusu. Tehnologija je uznapredovala do te mere, da umesto mnogobrojnih sati provedenih za šporetom, džem možete spremiti u mikrotalasnoj rerni. Da ne zaboravim da napomenem i pekmez koji se u glavnom pravi od krupnog voća (šljive, jabuke, breskve). Kuva se dok voće ne postane mekano, zatim se pasira i dokuvava sa šećerom. Za slatko se smatra da je detalj preuzet od španske jevrejske zajednice, običaj služenja gosta slatkim, kome se na taj način izražavala dobrodošlica i gostoprimstvo. Proizvod voća i velike količine šećera, obično u odnosu jedan prema jedan, prava je voćna bomba. Slatko da slađe ne može biti. Razlike između marmelade, džema i pekmeza nisu toliko bitne, važno je da sva tri odlično krase palačinke. Voće možete sušiti, kandirati, pakovati u vakuum... Koji god način da odaberete jedno je sigurno - u zimu vas niko neće naterati da hodate po bljuzgavici po konzervu ili teglicu voća.

MALE TAJNE ZA USPEŠNU ZIMNICU Iako će skoro svaka domaćica sa zagonetnim smeškom da vas pogleda kada je upitate za recept, sve se slažu u jednom: pravila za stavljanje zimnice su ispravne tegle, dobar kvalitet voća i adekvatna ostava gde se zimnica odlaže. Stare dobre Tegle - ćupovi s blagom Najbolje su posude od stakla ali u obzir dolaze i glinene, pod uslovom da su glazirane iznutra, drvene, pa čak i metalne, ukoliko im je emajl potpuno neoštećen. Samo za sokove koristite

www.bestfood.rs

one sa uskim grlom, za ostale tipove zimnice široko grlo je poželjno kako bi se sastojci lakše stavljali i vadili u toku zime.

izacije posuda za zimnicu je mikrotalasna rerna, pri čemu ih je potrebno ostaviti u njoj dva minuta na najjačoj temperaturi.

Tegle, kao i poklopci moraju, biti bez oštećenja. Možete koristiti potpuno nove ili već korišćene od kupovnih proizvoda. No, u izboru dajte prednost onima sa plastičnim ili metalnim poklopcima sa navojem (twist off oklopci), ili onima sa staklenim poklopcima sa gumenim prstenovima i žičanim mehanizmom (patent poklopci) U ponudi su i posebni vakuum poklopci koji odgovaraju teglama standardnih veličina. Koje god da odaberete, vazduh vam je neprijatelj. Ispravnost teglice proveriti tako što ih napunite vodom, zatvorite i neko vreme držite preokrenute na krpi kako biste videli puštaju li ili pak drže vodu kako treba.

Nakon sterilizacije, tegle i poklopce ne dirajte prstima, posebno ne iznutra, već ih pažljivo izvadite takođe sterilisanom hvataljkom.

Gotovu zimnicu stavljajte u tegle čija veličina zavisi od broja ukućana, kako bi se cela količina brže potrošila. Otvoreni pekmezi, marmelada i slatko mogu stajati i do tri nedelje ako su dobro poklopljeni ali ipak sveže je sveže. Zimnica spremljena sa alkoholom može se otvarati/zatvarati više puta bez opasnosti od kvarenja. Ne koristite tegle veće od jedne litre jer se u njima teže stvara vakum i sadržaj se lakše kvari. Sterilizacija posuđa čuva zimicu. Tegle nakon pranja deterdžentom isperite, zatim stavite u veliki sud s vodom (hladnom ili mlakom) i postepeno zagrevajte, dok ne proključa. Izvadite i stavite na čistu prepeglanu krpu, sa poklopcem na dole, ili ih zatvorite i (zavisno od recepta) pustite ih da se ohlade ili ih punite dok su vruće. Tegle se ne smeju brisati. Zatvarači/poklopci se takođe iskuvavaju. Drugi način sterilizacije je u rerni na 150 stepeni deset minuta, pri čemu se tegle ostavljaju u istoj do upotrebe. Najmoderniji sistem steril-

NAPOMENA: Vruće tegle izgledaju potpuno isto kao i one hladne. Nemojte se opeći. Ideje i saveti: • Ako baš nemate hermetičke poklopce, tegle čvrsto uvežite celofanom ili pergament papirom, koji pre upotrebe malo pokvasite kako bi se prilikom sušenja bolje priljubili uz otvor tegle. • Tegle možete sterilisati (ali i poboljšati ukus zimnice) tako što u njih pre punjenja nalijete malo rakije, zatvorite i dobro protresete. • Prilikom punjenja, tegle držite na mlakom vodom pokvašenoj krpi kako bi bile stabilne a i vi ćete ih lakše puniti, posebno ako je zimnica vruća. • Tegle ne punite do vrha već ostavite jedan do dva centimetra praznog prostora za formiranje vakuuma koji sadržaj štiti od kvarenja. • Trajnost džema, na primer, dodatno se povećava ako tegle punite na samom šporetu u posudi sa vrućom vodom. • Na svaku teglu stavite nalepnice sa napisanim sadržajem, količinom i datumom pripreme. • Poklopce možete ukrasiti papirom za pakovanje poklona ili naopako okrenutim korpicama za mafine. Stavite gumcu i satensku traku u boji po želji. Interesantno ukrašena teglica može biti atraktivan i zanimljiv poklon.

Old&Gold

Postulati dobre voćne zimnice Prilikom odabira voća obratite pažnju da voće ne bude gnjecavo, prezrelo ilii nedovoljno sazrelo. Plodove pažljivo razvrstajte, najlepši komadi su za kompot, manje lepi za marmelade i slatko. Oštećeno voće se ne koristi za zimnicu.

da se ne bi raskvasilo i počelo pre vremena da pušta sok. Pre čišćenja voćke osušiti na čistoj krpi ili parčetu gaze. Peteljke se uklanjaju nakon pranja kako bi se sprečilo odlivanje soka i, po potrebi, odstranjuju se i koštice.

Voće pažljivo operite neposredno pre pripreme same zimnice kako biste izbegli gubitak vitamina i promenu boje. Osetljive i sitne plodove (ribizla, borovnica, aronija, kupina, malina...) stavite u cediljku i nekoliko puta uronite u hladnu vodu, pomerajući posudu da voda dopre do svake bobice. Voće perite brzo

TRIK: Kod ljuštenja i usitnjavanja voća dolazi do promene boje na samoj površini što se može sprečiti prelivanjem limunovim sokom. Limunska kiselina će sprečiti delovanje oksidirajućih fermenata i pojavu tamnih mrlja.

SAVET: Ukoliko spremate novi recept prvi put spremajte male količine. Kao

što ni Rim nije sagrađen za jedan dan, voće neće nestati čim se i pojavi na drveću, pa ukoliko vam se rezultat dopao, uvek možete spremiti još. Kuvajte ili u šerpama od nerđajućeg čelika ili emajliranim. Nipošto bakarnim jer se kiselina iz voća može spojiti sa metalom posude. Mešajte drvenom ili plastičnom kašikom. Stavljajte propisane količine šećera koje merite na vagi, ne u posudama za merenje. Ako stavite premalo šećera vreme kuvanja se produžava a time voće gubi na kvalitetu, ukusu i boji. U slučaju da koristite sirup,

obratite pažnju da se šećer do kraja otopio. Ako se odlučite za korišćenje začina (recimo cimeta, klinčića ili mente), koji imaju jako konzervansno dejstvo, najbolje je da ih upotrebljavate nesamlevene ili neisitnjene. OPREZ - KONZERVANS Konzervans birajte pažljivo. Pre svega zbog konzervanasa, aditiva, velike količine soli, esencije, alkoholnog sirćeta, limuntusa ... koji remete stanje ravnoteže unašem organizmu mnogi zimnicu ne doživljavaju kao zdavu hranu. To jeste tačno ali dostupni su nam brojni recepti za zimnicu bez kuvanja, soljenja i kiseljenja

limuntusom. Sa medom, začinima i prirodnim konzervansima. Ipak ako se odličite za neki recept koji zahteva pomenute konzervanse budite škrti u njihovoj primeni. A NA ŠPAJZ KATANAC Zimnicu čuvati na hladnom, suvom i tamnom mestu kako bi se dugo održala. Ako su dobro pripremljene pojedine vrste zimnice odlične su i nakon nekoliko godina. TRIK: Ukoliko vam ostava ili špajz nisu posve suvi, na površinu pekmeza i marmelada stavite sloj od 3-4 centimetra šećera u prahu.

Rečnik pojmova

MARMELADA Želirani voćni proizvod dobijen ukuvavanjem pasiranog voća sa šećerom i dodacima. Ne sadrži komadiće voća.

ZIMNICA Zaliha namirnica koje nisu dostupne tokom cele godine, pogotovo ne u zimskom periodu.

DŽEM Dobija se kratkotrajnim kuvanjem krupno (15-20 min) isečenog, prepolovljenog ili čak celog voća. U džemu se komadići voća jasno vide.

KONZERVIRANJE Prerada namirnica kako bi im se produžio rok trajanja. KOMPOT Celi komadi voća sačuvani u šećernom sirupu.

www.bestfood.rs

Ovo su bile predpripremne radnje, no da bismi dobili najbolju domaću zimnicu potrebni su nam najbolji recepti, oni provereni kod baka, mama ili vas lično. Recept koji za krajnji rezultat ima neponovljivi ukus koji mu svaka domaćica udahne ljubavlju dok svojim spretnim rukama ide po korak po korak, iz faze u fazu do pikantne čarolije u tegli.

PEKMEZ Se dobija dužim kuvanjem voća nego kod džema. Razlika između pekmeza i džema je u tome što je pekmez obično slađi i voće u njemu dosta je sitnije isečeno.

AKO BISMO SLAGALI PO VIDLJIVOSTI VOĆA U SVE TRI VARIJANTE, REDOSLED BI BIO:

Džem PEKMEZ MARMELADA (NAJVIŠE U DŽEMU, NIŠTA U MARMELADI)

Old&Gold

Njihova veliÄ?anstva: kralj Kompot i kraljica Slatka

Za kompot je potrebno 6 tegli od 700 ili 750g 3 kilograma voća po želji (breskve, kajsije, višnje, trešnje, grožđe) 2 kilograma šećera

Breskve operite, oljuštite i isecite na polovine ili četvrtine. Najbolje je koristiti tanji nožić sa oštrim vrhom kako biste lakše odvojili breskvu od koštice. Višnjama i trešnjama se koštice ne čiste. Savet: Za lakše ljuštenje, breskve i kajsije na par minuta potopite u vruću vodu i odmah nakon toga zalijte mlazom hladne vode. Šest kašika šećera razmutite u malo vode (ako volite manje sladak kompot smanjite količinu šećera, ali nikako manje od četiri kašike), naređajte voće u tegle, tako da ima barem dva centimetra od vrha, i prelijte razmućenim šećerom. Sipajte vodu, opet ne do vrha, i dobro zatvorite. Na dno lonca stavite čistu kuhinjsku krpu (ukoliko je tanje dno i dve) i poređajte tegle tako da ne dodiruju ni zidove lonca ni jedna drugu. Sipajte vodu tako da barem za jedan centimetar prekrije poklopce tegle i uključite šporet na srednju temperaturu (od jedan do šest na tri). Kad se voda zagreje, pojačajte temperaturu (na četiri). Od onog trenutka kada proključa započeo je i proces pasterizacije ,koji u ovom slučaju treba da traje 20 minuta. Tegle izvadite i ostavite da se potpuno ohlade. Kompot gotov. Predlog: Kutlačom ili većom kašikom odstranjujte deo po deo vode dok ne otkrijete poklopce. Uvijte ruku u čistu krpu ili rukavicu i izvadite tegle. Nakon toga samo prospite vodu i ohladite krpe sa dna i sam lonac za ponavljanje postupka, ukoliko sve tegle niste pasterizovali odjednom.

Slatko Slatko se može praviti od gotovo bilo kog voća, višanja, trešanja (pri čemu su najatraktivnije bele trešnje zbog boje ćilibara koja mami iz teglice) pa sve do kore lubenica. Neki osnovni princip je koliko voća toliko i šećera, osim u slučaju višnji koje su kiselije pa se količina šećera povećava za 250 grama po kilogramu voća.

Imajte na umu, ne zove se SLATKO bez veze.

Voće operite, očistite od koštica i petiljki i ređajte u šerpu po sistemu red šećera na dno, pa red voća i onda opet red šećera, i tako dok ne utrošite sav materijal. Moja neka okvirna mera je tri kilograma, što je sasvim dovoljno za šest teglica od 350 grama. Ostavite preko noći u frižideru. Sutradan kuvajte, za početak dok se šećer u potpunosti ne otopi, na nižoj temperaturi (na dvojci) pa kasnije povećajte temperaturu da slatko provri ali ne preko četvorke (na šporetu gde se temperatura ringle označava podeocima od jedan do šest). Mešanje izbegavajte, najbolje je lagano protresti šerpu. Slatka poput onih od jagoda i višanja se otpenjavaju. Što znači da ne mrdate od šporeta već kašikom povremeno skupljate penu koja se nakupila po obodu šerpe. Uz muziku i dobro društvo vreme će proleteti, ipak pitanje koliko će slatka ostati samo za vas, te ne zovite u pomoć više ljudi od broja teglica koje planirate da napunite. Ne preterujte sa vremenom kuvanja, jer umesto slatka - eto džema u tegli. Neko okvirno vreme od trenutka ključanja pa do sklanjanja slatka sa ringle je do 20 minuta. Za neko voće je potrebno više (jagode) za neko manje (višnje). Pred kraj kuvanja u slatko ubacite nekoliko kriški limuna. U slatku od belih trešanja limun se ostavlja i zajedno se pakuje u tegle, za slatko od jagoda, borovnica, kupina se pusti da kuva oko 5 minuta i onda baca, dok za slatko od višanja limun ne koristite. Da li je slatko gotovo proveravate tako što malu količinu tečnosti zahvatite kašikom i ohladite. Ako sok pada u teškim kapima, ne curi i na tanjiru ostane crta kada prođete kašičicom kroz njega, slatko je gotovo. Prekrijte sud u kome ste kuvali vlažnom krpom i ostavite preko noći da se potpuno ohladi. Sutradan sipajte u tegle, prekrite ih plastičnom folijom i dobro zatvorite.

www.bestfood.rs

Old&Gold

Barem jednom mesečno pregledajte svoju zimnicu. Ukoliko je proces kvarenja ili promene strukture započeo, ne brinite, spasa ima.

Prva pomoć 1. Kristali šećera na površini. Zimnica nije dovoljno kisela, stavili ste je u teglu pre nego što se otopio sav šećer, bilo je previše šećera ili ste pak zimnicu predugo kuvali. REŠENJE: Preslatku zimnicu prokuvajte desetak minuta sa malo soka od limuna. Ako je kristala baš malo dovoljno je neotvorene tegle vrlo polako zagrejati u rerni da se šećer otopi. 2. Plesan ćete verovatno otkriti čim se pojave prve tačkice po površini. U tom trenutku sadržaj nije pokvaren i teglu ne treba baciti. Ukoliko plesni pak ima previše, tegli nema spasa. Razlog zbog kojeg do ove pojave dolazi je to što ste zimnicu najverovatnije stavili u vlažnu teglu, niste

je dobro zatvorili ili ste je čuvali na vlažnom mestu. REŠENJE: Odstranite deblji sloj zimnice ispod površinskih tačkica plesni i potom zimnicu prokuvajte sa malo šećera. Odmah je potrošite! Ako su se ukus ili miris i najmanje, promenili bacite je bez dvoumljenja. 3. Vrenje. Na površini primećujete mehuriće, teglica curi i čuje se šuštanje. Uzrok je loš kvalitet upotrebljenih namirnica, prekratko kuvanje, nedovoljno trajanje pasterizacije ili to što ste je čuvali na toplom i vlažnom mestu. REŠENJE. Na žalost, u ovoj situaciji najbolje je zimnicu baciti, mada pojedini preporučuju da, ukoliko ste

primetili prve znake ovog problema, sadržaj prokuvate uz dodatak limunove kiseline i odmah potrošite. 4. Prekuvan pekmez. Svima se desi, ne brinite. Dokle god nije izgoreo, savršeno je upotrebljiv. REŠENJE: Kad otvorite teglu dodajte pekmezu malo kipuće vode i promešajte. Možete i celu količinu još malo prokuvati sa dodatkom vode i opet vratiti u teglu. 5. Stari pekmez. Jednostavno se stvrdne od vremena. REŠENJE: Pekmez će biti dobar i ukusan ako ga malo prokuvate sa voćnim sokom ili sokom iz kompota.

Na kraju, nisu svi takve sreće da poseduju vrt sa voćem i povrćem ili da im takvo uspeva. Ni na pijacama se često ne mogu pronaći dovoljno kvalitetni proizvodi. Ponekad nam nedostaje vremena i za kvalitetnu ishranu a kamoli za pripremu zimnice. Tada svoje poverenje možete pokloniti i gotovim, inudstrijskim ili pak domaćim, ali kupovnim proizvodima. Pri svemu tome, čitajte deklaracije i kupujte od dokazanih i proverenih proizvođača. Što se mene tiče, bez obzira na to što nam budućnost donosi konstantni napredak u načinu pripremanja i čuvanja hrane, ja ću i dalje sa zadovoljstvom spremati zimnicu. Ko zna, možda sa stanovnikom neke daleke planete razmenim recept. “Hej mali zeleni, kako to misliš centrifugalna pasterizacija slobodnih elektrona?!” A vi? Šta čekate, hajde da zajedno srušimo tabu da je spremanje slatkog i kompota strašno i teško. Pokažite svima kako se od prazne staklene tegle stiže do najbolje domaće zimnice koja nosi pečat vašeg ličnog umeća.

www.bestfood.rs

Facts

Puter, buter ili maslac – tri imena i bezbroj blagodeti Podrazumeva se da je zdrava hrana ona koja nema aditive. Ipak, poslednjih godina dešava se da sjajne namirnice bivaju “okaljane” i da se o njima govori kao o nečemu što treba izbegavati. Ovu sudbinu “doživeo” je ukusan i zdrav puter.

Milica Čalija milica.calija@bestfood.rs

UKRATKO, PUTER NIJE SAMO BOLJI OD MARGARINA, ON JE, JEDNOSTAVNO, NEOPHODAN ZA ZDRAVLJE! 94

Foto: DJ-Dwayne

Šta je tome razlog odaberite sami: neki će reći da su zagovornici različitih zamena za puter pobornici dijete sa manje masnoća, drugi će tvrditi da je za negativan imidž putera kriva industrija veštačke hrane, pre svega margarina, poznatog i kao biljno maslo, koji, u najboljem slučaju može da ima nizak nivo izuzetno štetnih transmasti, ali ne može biti bez njih. Puter pak, nema trans masti, tačnije, nema dok ga ne obradite termički na temperaturi višoj od 160 stepeni. Ovo morate imati u vidu i kada koristite druge vrste masnoće, recimo, maslinovo ilje razvija transmasti na 180 stepeni Celzijusa. Svakako je najzdravije i puter i maslinovo ulje koristiti u obliku u kom ih kupite, dakle, bez termičke obrade. Ova tema iznenadila bi mnoge narode koji vekovima baziraju ishranu na puteru i u mnogome njemu duguju zdravlje i dugovečnost. Doktor Veston Prajs (Weston Price) tridesetih godina prošlog veka istraživao je ishranu različitih etničkih i geografskih grupa. Zaključio je da je puter visoko vrednovan kod statistički najzdravijih naroda, kao što su Šveđani ili Arapi. U Indiji se već hiljadama godina visoko vrednuje pročišćeni puter, takozvani gi (“ghee”), toliko da se čak nudi bogovima u najsvečanijim ceremonijama. Na našem podneblju, u godinama nemaštine posle II svetskog rata, kada je puter većini bio luskuz, doktori su savetovali roditeljima da ubrzaju lečenje žutice kod dece uvođenjem putera u ishranu. Zbog čega je puter tako čaroban? Naše bake govorile su da puter “podmazuje” krvne sudove, a prevedeno sa jezika laika, to znači da je puter bogat vitaminom A, koji reguliše rad tiroidne žlezde i nadbubrežnih žlezda, a ove žlezde igraju značajnu ulogu u pravilnom funkcionisanju celog kardiovaskularnog sistema. Takođe bi se moglo reči i da “podmazuje zglobove”, jer ne postoji druga namirnica koja na isti način sprečava kalcifikaciju zglobova.

www.bestfood.rs

Antioksidansi u puteru?? Da! Puter je bogat antioksidansima koji se bore protiv slobodnih radikala koji oštećuju arterije. Vitamin A i vitamin E, kojima je puter bogat, su poznati kao antioksidansi, a takođe i selen, kojeg u puteru po gramu ima više nego u, recimo, haringama ili u pšeničnom zrnu. Antioksidansi su neophodni našim krvnim sudovima, posebno ako smo ih zakrčili ili oštetili uzimanjem previše procesiranih biljnih masti, kao što je margarin. Naime, zasićene masti mogu se naći i u puteru i u margarinu, ali u puteru su prirodno zasićene, a u margarinu su potpuno ili delimično hidrogenizovane. Serija studija koje se već decenijama sprovode u Americi (gde je margarin u upotrebi još od 40tih godina), pokazuju snažnu vezu između unošenja hidrogenizovanih masti i kancera. Nasuprot tome, dokazano je da konjugovana linolna kiselina (CLA), višestruko nezasićena masna kiselina kojom je bogat upravo puter, predstavlja odličnu zaštitu od kancera. Puter i osteoporoza Vitamini A i D kojima je puter bogat su od esencijalne važnosti za pravilnu apsorpciju kalcijuma, tj.za jake kosti i zube. U novije vreme, mnogi stručnjaci predočavaju da je jedan od uzroka osteoporoze, bolesti kostiju koja se sve češće javlja kod žena u menopauzi, upravo insistiranje na unosu mlečnih proizvoda sa niskim procentom masti, odnosno konzumiranje bezmasnog mleka usled dijete. Puter i štitasta žlezda Puter je dobar izvor joda, i to u formi u kojoj ga naš organizam najlakše apsorbuje. Dokazano je da konzumacija putera u područjima daleko od mora, gde nema drugih izvora joda, sprečava gušavost. I ponovo čudesni vitamin A: on je ključan za pravilan rad štitne žlezde, ali, ne zaboravimo, i za pravilan rast i razvoj dece!

Puter i gojaznost? Tvrdnja da puter goji je tužna zabluda. Masne kiseline u puteru su masne kiseline kratkih i srednjih lanaca i one se ne čuvaju u masnom tkivu, već ih naš organizam koristi za brzu energiju. Masno tkivo kod ljudi se sastoji uglavnom od masnih kiselina dužih lanaca. One dolaze iz polinezasićenih ulja , kao i od rafinisanih ugljenih hidrata. Naravno, nemojte zaboraviti da SVE što pojedete može da Vas ugoji, ako ste neumereni! Ako jedete kilogram putera na tri vekne hleba dnevno, naravno da ćete se ugojiti! Tajna dobre linije je u umerenosti. Takođe, verujem da je za savršeni balans u ishrani najbolje unositi različite vrste masnoća, među kojima preporučujem, osim putera, maslinovo ulje, ulje koštice grožđa, ali i prirodnu svinjsku i guščiju mast. Različite masti rade zajedno kao tim koji snabdeva naš organizam neophodnim masnim kiselinama kojima dugujemo dobro zdravlje, dugovečnost, hormonalnu ravnotežu, čistotu krvnih sudova, oštar vid, zdravu i lepu kožu, pa i energiju. Naravno, bitno je da masti koje unosite budu prirodne, nikako veštački sintetizovane i hidrogenizovane, kao u slučaju margarina. Idealno bi bilo da jedete sirovi, organski puter, jer pasterizacija uništava skoro polovinu korisih nutrijenata, ali prodaja sirovog putera je u većini zemalja EU zabranjena, a kod nas ga je gotovo nemoguće kupiti. Ipak, i puter iz prodavnice ima sva pozitivna svojstva koja sam navela. Posebno se savetuje ženama koje su trudne, doje, ili planiraju trudnoću, jer je izuzetno blagotvoran za pravilan razvoj bebnih kostiju, zuba i mozga. Na sajtu fondacije Veston Prajs čak se navode i rezultati studije koji ukazuju na to da puter povoljno utiče na plodnost žena. www.westonaprice.org/foodfeatures/butter.html

Foto: NBC Universal

i r p e v a r P . i d u j l i v a r P

GENERALNI MEDIJSKI POKROVITELJ

iče.

BESPLATNI ONLINE MAGAZIN www.magazinrealno.com

Ä&#x152;ASOPIS ZA DOBAR UKUS

Pratite nas na FB facebook.com/BestFoodMagazin

Shopping

POTROŠAČKA KORPA

Premia kupovina! Poslednjih nekoliko godina prosečna potrošačka korpa prehambrenih proizvoda za jednu porodicu u Srbiji ne sadrži obilje namirnica i svedena je, bukvalno, na osnovno. Razlog tome jesu cene proizvoda koje svakodnevno rastu. Prosečna tročlana porodica sa jednim zaposlenim i dva izdržavana člana sa osnovinim prosekom plate u Srbiji koji iznosi oko 40.000 dinara, ne može da podmiri ni najosnovnije životne troškove. Kako bismo vam pomogli da uspete da rešite ovaj problem i sebi priuštite namirnice koje će napuniti vašu potrošačku korpu uz pristojne cene, za ovu priliku smo konsultovali sajt maxionlineshop.rs i prikazali cene proizvoda njihovog brenda PREMIA. Predlažemo vam plan namirnica idealne za kupovinu na nedeljnom nivou, uz pomoć kojih možete da spremite bogate i ukusne obroke za vašu porodicu!

100

VREME JE ZA DORUČAK! Predlozi za sedam dana u nedelji: Mleko Premia Pasterizovano 400g 72, 99 dinara Jogurt Probiotic Premia 1L 96, 99 dinara Mleko čokoladno Premia 1L 119, 99 dinara Sir Mediteran Premia 500g 259, 99 dinara Kiselo mleko Premia 2,8%mm, 180ml čaša 21, 99 dinara Kisela pavlaka Premia 12%mm, 180ml čaša 41, 99 dinara Palenta Premia 500g 72, 99 dinara Musli Classic Premia 250g 116, 99 dinara

A ŠTA JE S MESOM? Predlozi za doručak, ručak i večeru za sedam dana u nedelji: Posebna kobasica mini 400g, Premia 95, 99 dinara Mini pileća pariska 400 g, Premia 138, 99 dinara Pileća posebna sa sirom 400g, Premia 163, 99 dinara Pileća viršla 800g, Premia 398, 99 dinara Stišnjena šunka 250g, Premia 184, 99 dinara Pileći batak i karabatak 1kg 280, 34 dinara Pljeskavica Premia 1kg, 429, 99 dinara Svinjsko usitnjeno meso II kat. Premia 1kg 499, 99 dinara Svinjski but II kategorije Premia 1kg 514, 99 dinara

RUČAK – OBIČAN ILI SVEČANI!

I JOŠ SVAŠTA…

Predlozi za sedam dana u nedelji:

Predlog proizvoda koji su neophodni za jednu sedmicu:

Smrznuti grašak Premia 450g 96, 99 dinara Smrznuta boranija žuta Premia 450g 99, 99 dinara Pirinač Premia kutija 1kg 140, 99 dinara Pomfrit Premia polupečen 1kg 189, 99 dinara Smrznuta mešavina đuveč Premia 450g 99, 99 dinara Supa Premia 65g 28, 44 dinara Pasulj sa slaninom Premia 400g 152, 99 dinara Smrznuti riblji štapići Filet premia 250g 192, 99 dinara

Kafa Tradicionalna Premia 200g 165, 99 dinara Vino belo Premia 2L 279, 99 dinara Sok nektar Premia Jabuka 1L 72, 99 dinara Cvekla Premia 200g 114, 99 dinara Kečap Premia blagi 100g 18, 99 dinara Majonez Premia 100g 29, 99 dinara Medenjak Premia čokoladni sa punj. kajsije 350g 198, 99 dinara Čokladica Premia lešnik krem 30g 24, 99 dinara Čokoladica Premia mlečni krem 30g 24, 99 dinara

GRIC PRED SPAVANJE! Predlozi za sedam dana u nedelji: Mini Pizze Premia 500g 170,99 dinara Smrznuta pita sa sirom Premia 250g, 74, 99 dinara Smrznuta zeljanica Premia 250g 76, 99 dinara Kombinovati mesne prerađevine i mlečne proizvode koji su već predstavljeni

UKUPNO:

6.338,00 dinara

Ukupan iznos ovako koncipirane potrošačke korpe koja podmiruje osnovne potrebe prosečne tročlane porodice na nedeljnom novou, uz Premia proizvode, iznosi 6.338,00 dinara.

A JE L’ IMA NEŠTO SLATKO? Predlog namirnica za pravljene dezerta u jednoj sedmici: Čokolada Premia za jelo i kuvanje 100g 67,99 dinara Dzem Premia kajsija 430g 132, 99 dinara Keks mleveni Premia 300g 148,99 dinara Šlag pena Premia sa aromom vanile i pavlake 100g 43, 99 dinara Maslac Premia I klasa 250g 242, 99 dinara

www.bestfood.rs

PR E P O RU K A NAPOMENA: Podaci o cenama proizvoda korišćeni su sa sajta maxionline.rs na dan 21.07.2013.

101

Shopping

Ručak za 1000 dinara

U današnje vreme, osim u stisci sa vremenom, mnogi su u stisci i sa finansijama, pogotovo u doba odmora kada svaki dinar želimo da sačuvamo za putovanje o kome sanjamo. Evo predloga za ručak za 1000 dinara, koji na stolu sigurno neće delovati tako.

102

www.bestfood.rs

103

Shopping Nemanja ManÄ?iÄ&#x2021; nemanja.mancic@bestfood.rs

104

ZA ČETIRI OSOBE POTREBNO JE: • 800g pilećih grudi • 300g kuskusa • 2 veće šargarepe • 2-3 mlada luka • zelena salata • paradajz • kašika meda • limun • 50g semenki golice ili suncokreta (može i pomešano) Prvo treba da pripremimo kuskus. Za početak, na malo ulja propržite šargarepu iseckanu na sitne kockice (ili uz pomoć blendera). Uz šargarepu možete propržiti i malo ljubičastog i belog luka. Povrće dinstajte dok ne omekša. Pripremu kuskusa započnite u dubljoj posudi. Imajte na umu da na svaku šolju kuskusa idu dve šolje vode. Kada povrće omekša, posolite i pobiberite ga i nalijte sa oko 600, 700ml vode (ili premerite kuskus nekom šoljom pa duplirajte broj šolja vode). Kada voda provri sklonite je sa vatre, ubacite kuskus unutra, zajedno sa iseckanim mladim lukom, poklopite i ostavite da odstoji desetak minuta. Za to vreme isfiletirajte piletinu, začinite i ispržite (najbolje na gril tiganju). Dok se piletina peče, u šoljici razmutite kašiku meda sa malo tople vode. Pred kraj pečenja, piletinu sa svih strana premažite glazurom od meda i zapecite je još nekoliko minuta, da dobije slatku mednu koricu. Do sada je kus kus sigurno spreman. Otklopite ga, ubacite kockicu putera i rastresite viljuškom da bi postao vazdušast. Na tanjir servirajte kuskus, a preko njega parčiće piletine. Služite toplo, uz zelenu salatu i paradajz, izmešano sa golicom i suncokretom, a sve to začinjeno limunovim sokom.

www.bestfood.rs

105

Shopping

BLENDERI: PRAVI MIX CENA & MODELA Možda više nego u slučaju bilo kog drugog, pomoćnog kuhinjskog aparata, kod kupovine blendera povešćemo se njegovim izgledom, atraktivnim detaljima i „fensi“ dodacima. Ovo ne čudi, naravno, jer ipak je u pitanju aparat koji, u većini slučajeva, stoji na kuhinjskom pultu i biva uočen čim neko uđe u naše malo, kulinarsko carstvo. No, nije zlato sve što sija, učili su nas stariji, a u slučaju blendera može se slobodno dodati i da visoka cena često nije u srazmeri s kvalitetom uređaja koji kupujemo, kao i da manje znači više, tojest da je bitnije kako blender obavlja funkcije koje ima, nego koliko funkcija ima. U pokušaju da vam makar donekle olakšamo kupovinu novog blendera, donosimo listu pet modela ispod deset hiljada dinara koji su, po merilima naše Kitchen-patrole, vredni vašeg novca!

Marin Milosavljević marin.milosavljevic@bestfood.rs

Gorenje B700G

CENA

7.690,00 dinara

Izvor: Tehnomanija, tehnomanija.rs

Uz snagu motora od 700 W i zapreminu staklene posude od preko jednog litra (1,2L), ovaj blender donosi i opciju „tihog“ rada. Pomalo nesvakidašnjeg oblika, ovo je model za koji će se lako odlučiti svi zaljubljenici u Gorenje, brend kome stanovnici bivših SFRJ zemalja i dalje bezrezervno veruju.

106

NAPOMENA: Cene su navedene u skladu sa stanjem u prodajnim objektima 27. i 28. jula 2013. godine.

Bosch MMB 11R2

CENA

8.990,00 dinara

Izvor: Tehnomanija, tehnomanija.rs

Nešto manje snage od prethodnog modela na ovom spisku (500 W), ali uz zapreminu staklenog bokala za mešanje od 1,75 L, ovaj blender donosi i mogućnost drobljenja leda. Mada smo naveli da izgled nije presudan, njegova atraktivna crvena boja svakako neće ostati neprimećena.

Philips HR 2160

CENA

7.399,00 dinara

Izvor: Tehnomanija, tehnomanija.rs

Zaista snažan motor (600 W), sa jakim sečivima, koja trpe i drobljenje leda. Na sve to, sečiva se lako skidaju, pa je blender jednostavan za održavanje. Posuda veliko zapremine (2 L) stavlja ovaj uređaj na prag onog što nazivamo „profesionalnim“ kuhinjskim aparatom. Uz promenljivu brzinu, mislim da će ovaj uređaj pomoći da svi vaši recepti postignu najbolji rezultat.

Vivax BL351

CENA

2.662,00 dinara Izvor: Uspon, uspon.rs

Ovaj blender je znatno slabiji od ostalih navedenih, ali se na ovoj listi našao zbog zadovoljavajućih performansi po zaista niskoj ceni. Skromne, ali postojane snage od 360 W, BL351 dolazi uz posudu kapaciteta konkurentnog mnogim skupljim modelima (1,7 L) i funciju drobljenja leda u koju smo se uverili na licu mesta. Ima dve brzine između kojih se uočava jasna razlika u radu i naša je preporuka kada su u pitanju jeftiniji modeli.

Tefal BL5201

CENA

8.099,00 dinara Izvor: CBT, cbt.rs

Ovaj model ima nerđajuća, multifunkcionalna sečiva, mogućnost drobljenja leda i snagu od 500 W. Poseduje neklizajuću podlogu i dolazi sa posudom idelne, srednje veličine (1,5 L), koja se zaista lako pere. Proizvođač tvrdi da se u njemu savršeno miksuju sve vrste sastojaka, a kako imamo lepo iskustvo s drugim Tefal proizvodima – nema razloga da mu ne verujemo.

www.bestfood.rs

107

BROJ 01 JUN 2013

sanjamarinkovic.com

LEPO SE SREDI I SEBE ZAVEDI I JOŠ...

PITANJE MESECA DA LI JE SRAMOTA GOVORITI O“ONIM” STVARIMA? TANJA BOŠKOVIĆ PROLEĆE, CVEĆE, POVRĆE PROBALI SMO SKANDALOZNO PRIVLAČNA MASKARA POKLON SANJIN RECEPT IZ KNJIGE “MOJA TAJNA”

CECA, VERICA RAKOČEVIĆ, SNEŽANA SAVIĆ, DRAGANA KATIĆ, GOCA BOŽINOVSKA, TIJANA DAPČEVIĆ, SUZANA MANČIĆ