Miljenko Vujanović Meja: Sličice iz ditinjstva by Gradska knjiznica Marka Marulica

Miljenko Vujanović Meja

SLIČICE IZ DITINJSTVA

2015.

Miljenko Vujanović Meja

SLIČICE IZ DITINJSTVA Dok sam bio dokon, vratio bi se u prošlost i pojedine detalje pokušao crtežom vratiti iz zaborava. Koliko sam uspio u tome prosudite sami.

2015.

Dolazak na Bačvice zahtjevao je odgovarajuću opremu. Krpena kapa i mudantine su bile skrojene kod kuće i imale su kurdele. Nosio se balun za picigin, a na boku u mudantinama bio je aluminijski češalj napravljen najčešće u škveru. Normalnih češljeva nije bilo u prodaji. Na mudantinama je visio aluminijski broj od garderobe. Djeca-neplivači- su nosili tikvice. Za vrijeme plivanja konop od tikvica bi nažuljao „plivača" ispod pazuha.

4$pAt<m<u . 17(Kfi4'n&fc&p-CL/ pn^a^h'ne Jto-d izusć*. < ton&li /tx <yiO-

sfaL KtutoLi-le.

/>ct Wtt

Ji/iö'btw/.5t

je. swaj^eó*'*

/Itó^'-Z iKL jina-mo,

vjfc je,

j a J i d t * , ft'kifi'Cć

^Moifn k />£e<š<a>L'

jul.

sn+jz {ffctv-pbüTdcyí

Jcm* . J/^L smu-dUm*

i^fiTMn

W AU^CL -

Ocumo^JU

%CL n^Ldjenrte p-íizm-rtj^ tćfcm'za-

fa1

^TKiZtf^xicy

fld ^U-ha.

-M-tjo^-Zoilf,

Jto-nafi,

Jedna od čestih igara na Bačvicama bila je pagarešto.To smo izvodili skačući u more ispred bifea. Za tu svrhu bio je postavljen crveni brodski tapet da se netko ne sklizne.

'eolnnci izthovi*ii /tni^tm^

&<í

fie^tih

/vatcz u

/KOl

/m-úie- £t>fiAéúL

jE&fvtt

& Pajt éif^cL0

/ a f c t f i i rnttk^r

/nt

jfa.

jvx^-aaeZt^r,

tu /h^h^c

fiJtiJoMvt.

Tkr/hntopoGta-v-^t/n

Bačvice su za mene jedna krasna uspomena. Mnoge aktivnosti su se tu provodile: ragbi, piramida, nogbi, mali nogomet, picigin, skokovi u more sa sika i vrha objekta, ukolo, pala bi pisma, pagarešto, ronjenje, korteđavanje, vožnja gondulama, vaterpolo egzibicije ((Machiedo,Tukić,Ćosić ), udičarenje i kopanje brbavica ( Toni,Tolj a ), dvorci od pjeska, glavomet. S vrha objekta skakao je Picara, zubar Miro i drugi, a sa sika Maco Matulić, Sergije Kargotić-Pinček i drugi. Skokovi bi se izvodili i da bi se cure zadivile. 1954. na crtežu je prikazan skok Maće između dvi sike što je bilo teško i opasno izvesti. Pored sika se nalazio plitki mulet koji je bio obrastao klizavom travom. Njegovi ostaci su sada pod morem.

^ ^ ^

£ Uv-no* nnaJi'

M^'TKX/jL.zf^tna tu. fxiövcvUdt

mayovn ei, fi^gćn,,

xdío-tc,

fuxta

^fofoW^

fzi^^a-,jia^a'izŽSv',

Jísnoy*

A^ét, ono-xe /icnj^tye,

ftik*

^vcLféjekfy

Jto^tećCaisa^'ef fMex<c-h<ttdo'/ Tit/tćć,

ttol+l€lJie<Hjć VCL p.je.4)tt<X

l ftofTGnye éh^cintd

(fon*,

dih^i«*

jfo.iro-met.

péjertte/tJ'ka'kCiojz

fićnaia

;

KuéaAJMttcr*/oUiu^*,,

/CL /fra,/frć'ftG' Ma<c<rMatu A f y ^ i ^ J e tfa/iajtćz ^ forróéit ć J-hvftcvt

át /z.Tfool+'t'Cć

/oUx é<

Jfa. stsit-e^u/€ <7 ' /nata-TivO'Ja-f-tffc* sinu/Jloj*

^/CUAC/zactizK-čt, Atašee

xotv*

fy-f'iZavom

fiiavvtn'

/'Z'U /jCudoJio-d xÁléjéL "

Zo/f.

Na povratku s kupanja na Bačvicama šalili bi se kalavajući gaće ( bile su na laštik ) jedan drugome. Pri tome bi bljesnula bijela „pozadina". Na kupanje smo išli goli do pasa i bosi. Ispod kratkih gaća bile su samo mudantine s kurdelama na boku koje bi skinuli po putu kroz nogavicu. Mudantine su bile proizvod naših dragih majčica.

JY/úl jiöv^&tfi'U

/vux

/tkol J^^^t-a^ricc1<L fUtu^^'M-t

JíiX faufux/vij*. y^rn^-

/yytu-damtí^^ mo-q&irit^*

/j>

* fai tome

It^atilíh

/WX -fovfiu, -fioj-t (fft

JUu/d&úmtiMt yfrAM -bć^t

-b^j-tia. f, p>ofX*&d<!'Yi*z

/ é>ot>i .

/^ot* fdo-

faoruúL

<t>-e

{?<£-£

A' i

fiMÍü -

IA4~<OL MĆL*č*v/dno-^Zh- nji^J/H<tOL.

J/L a

2o yéi

Na povratku s Bačvica našli smo za „žrtvu" neku osobu iza koje bi poredali u koloni i hodali za njom.Ta osoba ne bi nas opazila.Tako izgledalo da nas on vodi. Prolaznici bi se tome čudili ili smijali.Tako bi zabavljali do Manuša.

jfyx

jtč^-rat^i'

jxo-t&oto^'L

^/eWóA

Amn-o-

<C fico-ola.-?/£ /%<&- /ry-oyn,,

rxnftsiL "/n e "ku, &&<o bu snttwx^

^ojt /topa'** toL ,

t>e

U 1950-im na povratku s kupanja na Bačvicama, kako smo bili žedni, gladni, izvampili, osjetili bi zamamni miris kruha iz prodavaonice kod stare Slobodne Dalmacije. Dućan je imao dvoja vrata ( ima ih i danas ).U redu jedan po jedan ušli bi u dućan i navonjali bi se kruha i izašli na druga vrata.To bi bilo popraćeno vikom prodavačice.

4950-Cm, /Kći fLGiyićXt-K<u

-tiu-p^/KijeX. syu?* /IvU'rrifi'it*f

•K&M-ú'/b-mo &/U Zćđrt'i, b<-' ônâ-mîi hod-fit&it

•ust&'n-

fax^tui

fíc-b-o^^e

t -rrićio- -cLv^Jćl v^ustAo, [Íjtui

Ztxi^rat^j <?0 ih, i da^n-a^) „

ju /OlsU t-an- < /n&zho/nj<xtJ'i'-á< 6<- 'fttu-tuo- /

inatćL.

•bilo fiofisuz- -

fi tocAz vti € < 'ee.

htja

-Jo/Ji,

Na povratku s kupanja na Bačvicama zaustavili bi se na funtani na Toču. Nakon toga bi prošli kroz prodavaonicu kruha i nadisali bi se lijepog mirisa kruha. Sljedila je česma kod Pazara. Pili bi vodu i štrapali se s mokrim mudantinama. Konačno bi posjetili funtanu u Tolstojevoj ( Vrhmanuškoj ) gdje je sada kafić „Didovina". To je bilo između 1950. i 1958. godine.

Jlfa pov+xtfUi

sna Jg^ntaM

frxuot^V

bt fttvSU yféCjzeltUi j-e

ftygu.

/ /tü-mti

Zt'U tel isövLu c : f i f r K x f i & f *

-K^tcL

fumtanl

faló-

í%-mtdtx

435o.

rmcH^I^n

.^n^da^Á'^^Ha.

-ffSS.

U*j<X~ 4,04tf.

Za sv.Ivana Svitnjaka palila bi se vatra na križanju Istarske i Vrhmanuške. „Netko" je dojavio miliciji koja je uhvatila Ilu Bjelanovića i dali su mu sić da donese vode s funtane. Tada se pojavila Ilina majka Vesela, uzela je sić i prolila vodu po ulici vičući: „Ile, neš ti nikome bit sluga!" To je bilo popraćeno oduševljenjem i pleskanjem. Milicioneri su bili nemoćni, a vatra se rasplancala još više.

Jisiti I ^ A

syijaJtúspaPi*

la. 6+sc OUX

vníia

fatfcfrilil

J&tuMkt

y f j j tfohnnd&uŠke%, //

<Afvttttf-jé/Jvjavi'o

-ft'ujć Mio*

jolo ne^i

óit w-dt

öt*,

tcX<n t ,

W - n * - «rH>j4t*, :

foti*.,

UXckTi*.

/ÍJ e /tCLOfií&'ri'd&JtX

á t c j

/JS/V/*-

fapMC*?

J&4

uú i^a*

Jtu Jbjc ia-no

ćcJut*

tsítcx

<rní;

da funy

4t jpoja- * f " «

* ' ^ odu,

Vz6& > JH

Arsen Markičević - zvani Palketa (sada pokojni, liječnik) iz Tolstojeve (Vrhmanuške), provocirao je „neprijateljsku" Istarsku ulicu vozeći se u oklopnom karetu niz Vrhmanušku. Bio je dočekan i zaškajan na križanju tih ulica. Ipak, slavodobitno i neozlijeđeno proveo je u djelo svoju provokaciju.

JfA'bm

U- pftloft-ru)™'

~ Zi/tm*! J/vU-ftefaz.

<C0ü SfrtGtyjeirt.

(fc&'yn&^u&fte)

^ ^

^O^tetM

/ru'X ifn.A'ma.riuó-fa-u

t/cfo&nilt)

. /VisCĆL

vMej<i i

jZO-W,

Poslije 1945. ljudi su držali kokose na balkonima i u šufitu. Tako su Joško i Ante Bezić imali u šufitu Istarske 19. (sada 21.) kokoše. Kokoše su činile potribu po skalama, a i njima se nije dalo tirat kokoše niz sve te skale. Tako bi ih skupili kod najviše ponistre od skala, i tirali ih da lete u dvorište (na „pašu"). Sve su koke uspješno savladavale let s te visine. Pivci bi se počeli javljati rano ujutro s balkona, i nakon toga još dva puta. Na to su odgovarali kukurikanjem pivci s drugih balkona. Noću bi se javljao i lav Sultan, čija bi se rika čula u cijelom Splitu (iz zoološkoga na Marjanu). Tuke bi se također držale i šopale na balkonima danima prije Božića.

JyoWlt

, -tjucti Au* jdfi%ciU

Jlrritz. JöfZcé 'tio-kcžz

ćnncj*

• JioftoŽt

' ll

/ovci* tu Cfá>£a/i&fce /bő, /L<<r><i&c Hot/iib<u

/hitiD^CL^mOf / ^Ou ji /rvjisffpcL se, A?njt /daxt<r tiiat

/rux

Kofcožć

ft yb-Kaít* *

srn'z

-fa*: /A

fr^

^ ^

-- ~

^ |f| m

<L fáooL/na

<yia

juofij****đa inxte.

fiőLtno- yUj'4A?W/b h-űJ-fZO'rtO' t to

jzrfr

flotfcX

tđfZođe/2, clií'z.txtz c I

'/plo-nima fibćje Jb-cžić-cu*

Razne cente ( kovanice ) koje su postojale poslije 2.svjetskog rata postavljali smo na željezničke šine. Stavljali smo uho na šine da bi čuli je li ferata dolazi. Uskotračne šine su bile sinjske ferate, šire zagrebačke ferate. Nakon prolaska ferate gledali smo inpeštane cente i svađali se čiji je najveći patakun. To smo prakticirali oko malog mostića na početku Istarske ulice.

Jlaxme

v j í

C-no^Ardc^) 1

-koj«,^

fio^tcj^lt

jiošUje.

A'**« -

/ymo-/uLbtr/Tvo^fi^ é

Uoho-iji^Znnt

p,tZta**

p ^ M t ^ M p h o

^ ^

M0" ^

OLajne*

44,

fru

jiaftxkum,.

nnooH^

^ . f u r i t é * «

ftrtrm* Htot*.

Nekada su škovacini polazili u 13 sati sa svoga depoa na početku Istarske ulice. Bili su opremljeni karijolama, metlama od pruća, lopatama kao škovacerama i zvonima i tako odlazili u svoje ulice sakupljati škovace. Zvonom bi obavještavali stanare da iznesu škovace i bace ih u karijole. Na čelu te karavane bio je poznati Tonči škovacin. Bio je dobroćudan, veseo, duhovit, izuzetno visok i štraloč. Često se zaustavljao s nama dicon i zafrkavao. Živio je u Velom Varošu, a izgleda da ga je Smoje uzeo za lik Štrikana. Većina škovacina je dolazila iz Hrvača.

J f e k a o l ^ / b u . j t i v - o v j a - / o L ^ j i a ^ x /n<x /sp.K&srrvfj'e.mi J^/tćjo Sasma., /m-eHaimcL /O-ai jviíLâ.fôâ.ici'ma

AtxH^p.L'&U^a-trei^e-. hcuićj-oše,

-A/o-^eiu te

M^asib fta/uxo-asn*-

Z^nd^o^m^..

, 'k&O-lovwe&M'mci.

i đ m t c' é<xr.e ih- •u jfr^j'^oéioívdevn,

Polivača je za nas dicu bila jedna vrsta razonode. Sunce bi liti užarilo asfalt na ulici koji bi se krabio pod našim bosim nogama. Onda bi predvečer došla polivača te čistila i hladila ulicu. Istog trenutka bi se stvarala para na ulici. Mi dica trčali smo bosi za polivačom i ladili noge ispod mlaza. Vozač bi se ponekad našalio i pojačao mlaz tako da bi nas okupao. To nam nije smetalo. Naprotiv - guštali bi! Kako na Hajdukovom nije bilo trave, za vrime poluvremena, otvorila bi se velika vrata na sjeveru i ušla bi polivača zalit teren da ne bude prašine. Điravala bi po terenu, a najteže bi in bilo polit centar. Onda bi se od strane doma dijagonalno uputili zalit centar što bi bilo popraćeno sveopćim aplauzom, a škovacini bi otpozdravljali publici mahanjem i otišli na ulicu.

fatcis&caje fX€L jdctu .ajć to* fye -h/i<x£><c> fxo-ol ilt> t> - At^dt'la

ju Unu..

fotoj

bćtoo jtd^itxnooU •bo^'n-/no-c^visnK*-.

fotaiutbt2.

t W t ' A ' / n o y t /'zpo-d

fiotcirtKLon

47*? cifrao. Ztr/na^ fato

/i tunici

, Ju^vc* bi liti u-fa^Ulo wbf&ft uU'tt bi p - n t & l ^ e ^ t ^ C t e f i t a

pasu^ /na- juWd.

/m-£cx%zz.. lfb%#,foo-n je

filmet,

t / n a M * *

C ftojafa/vn

&u<Št<*H bi ! ~

tfiOiV-t} [Za tftime-hotu%to4*ri-€>'i*4'f otw*>j!t<x joUL sn-t- buolfL fi/l** L-ne,, t w m ^

yoli^a

ittfćfoa, fa f

"*>+ft-c£t J •

^/c£-lcx étpúf<ti*i^a.

č-n -t^ilo'

fvol+Tfitnita*.

jfc 1 _

:lP<noUxle*>t

A— f x

-C' ytot(t*

M/btsv&'rri^ /olo-ma, ^

/TLO. JU ić't+L. ,

MpuUU

UApiflt

tafto-

ifajcfl^k^^-n^

^vtOL^jt^i^u

t$A,t*vt*t

tex

ZclM^sntćLAr/Šfo ,

Škovacini su prali sa šmrkom centar grada svaku noć. To su revno i dinamično obavljali tako da si ponekad mora bižat da te ne smoče i nalazit okolne kalete da bi ih izbjegao. Pjaca, koja je bila izuzetno sastajalište svih generacija Splićana desetljećima, praznila bi se već između 21.00 i 21.30 sati. Nakon toga škovacinski „komandosi" već su prali Pjacu.

r&tfać ^ f%M*<tiLfimfikć-rTv ć /oU'^ačetiosrL&la^t

jt^mfa^ ^icuJa

/wt.

tane-/OUL fić f%o*i*A*xcL ^nc-^ci {?t'Za£ ,ĆIcl te. mi/irmcte </. fyxittt.

-fr^t&jG.u&te Zt.BO.

jela

feí/U

fpjt^&cr« ~ Pj<Q<a&/fcoj«xj-t &Cla cx^zet^ruy

fivfKfpff i j a j f o ^ ^ + k * .

pJu\/X<ryit<x'bL óe V-t*. ÍX'mecfa "većtu

fiteU

•

Česma u Kopilici služila je od davnina da bi se novopristigli putnici iz Zagore osvježili, uredili i napili friške vode, prije odlaska u Split. Također bi napojili i oprali konje. Mlikarice su se također služile tom česmom da se urede i da „smanje masnoću mlika". Mlikarice bi imale mali kušinić na glavi koji se nazivao „spara", da im kanta na glavi stabilnije stoji i da ih ne žulja. Kako su nosile mliko morale su balansirati i elegantno hodati. Pri tome im je izbačena stražnjica pomagala.Tako je postojala uzrečica: „ Ima guzice ka Slatinka" jer su slatinske mlikarice bile poznate po tome. Naša mlikarica je bila Slatinka Zorka. Mi, mularija smo se uvik zaustavljali na česmi prilikom odlaska u Solin na fjeru Male Gospe. Išli bi pješice, s kolom na žicu ili dvokolicom na balinjere.

fk ^e^-TTta, /u TiPfüti'**'/žluŽiÍŰLjt ptogii+U,

štetite/

/ruifUh'

/opAaH

. - JMk« r S-m, ta^tU/na,

mĆLVO'lG' * fix/tv

pcijúlavnd'mx

/nótnoftfifátijlíp*itmćtt'/%

ft/iye fio-tatKa JU

e^ e

^ frU to<rr> A^o^i c-maU rmak 4tu tete*&t<tm4y€ ,, ^ z, ' * ^toyne

Taftvvtf^ A* W <

u* «*<> t'Jo^m* „ ^ _

•be

fio^tojo^iiZ

nva

> , ..

*%a<u4tcLtbya ft ' p+t z{/ifeo'm>

xi <Ma*fta 4-L fof<Cm oia

„ feztí- miXtte o

-ifr/tu,JUlít Copfot.

/$ Koto-m <tvq

jijLtbofooti* o*n ma

10+41 ftöZhsC tome, ~

ft, éiia

f/a^ka

Zateci,. ne-?* - 2ć>

Na ijeru Male Gospe u Solin 8.rujna odlazilo se karima koji su bili stacionirani ispred buffeta „ Solin „ na Solinskoj cesti. Tada bi išli s roditeljima i lipo bi se obukli. Splitski težaci bi stavljali puntižele na kare za sidit. Platili bi im 10 dinara po putniku. Autobusa nije bilo. Ako bi mi, mularija, išli sami, trčali bi bosi vozeči kolo na žicu do Solina. Ako bi naletili na neki kar, potajno bi sili na krik pozadi kara. Kada bi nas „kočijaš" vidio zamahnuo bi škurjom prema „ilegalcu" uz obavezno: „ Mrš ča, mulac jedan!" Prolazak kroz Dujmovaču bio je ugodan zbog ladovine koju je činila aleja topola, koje su nažalost posjećene.

•ta » I t r * -

tat** . M

/„'{.JU

/1/O.c

-V

•

.... - >

, /ntfć?

J UF

fr<r hutrnstH'U" Ho termo

srvčfć

žizcL/do- JfoUrux.

& fncL* n ftv^juó' ^acjacLt^f« 4 topola, ttojc ^

C . . ->• tf-fta

4 Ko- hJ'mcL-geWtt,

-isid^o- /,/Xxxryi.c*h*ruuv « 40 htex Vb . • _ y ,ru±x<iicl/

^ , ' on-tr -ynct icX^t'j'-O* -f&ZA.,

s i w >5 . i S-fi"

. / S

ft c

_ t^fsć

/^flu^jcnnfine^ma„ cie£<CJU* l .. r n ćJ r bčv j e. M ^ .a ^

, fj I O t

ri e ^ '

/ -

"jdSC

ĆJ ŽO

-f^yf .

Na Veliku Gospu 15.kolovoza išlo se u Sinj feraton tzv.Rerom. Mali vaguni s drvenim sjedištima bili su prepuni svita. Oni koji bi došli kasnije penjali su se na krov vaguna. Unutra je bilo zagušljivo i puno znoja. Inače vaguni su smrdili ka vrag jer su prevozili: kokoši, tuke, jaja, luk, kapulu, pancetu itd. svakodnevno na splitski Pazar. U Kopilici bi se točila voda na garbun. Kod Mravinaca su uslijedile serpentine. Ferata bi toliko usporila da bi se svit kalava iz nje i hodajući prečicom dočekivao ju je na slijedećoj serpentini i ponovo ukrcavao. Slijedila su tri tunela kad je trebalo zatvarat ponistre zbog dima i žeravice. Oni na krovu bi polegli da ne udare čivericon o tunel. Kasnije se kašljalo, a oči su suzile. Ferata bi stenjala i puvala kroz poeziju: „Ajme meni jadna ti san kad ću doći na vr Klisa!" Poslije Klisa se poezija ubrzala jer je teren bio ravniji: „ Čuvaj kume zgazit ću te! Čuvaj kume zgazit ću te!"

f i A £ f l u < n * k v j * U4tćL4<nćje dvuijix. y^txie t^^^/^yfrrn^útiU

fiémjtxt*'fru^^ hcL/iyia^yW

Umuf^Ajt

fvmwxM

Hö-ko-bS, tu.ket j^jct,

o^už^^Ć ázfe, Kaput*,

fut<n£r

jiwt*

tv <!M.

öw&feú'Vi-'n ti>rvO- YUX-

4>U/U4>U/a oli'f t At/i fie sn-ttme. Pečata- bC J ' / plo-c* fa'v-ao-ju-je/ztsip,t-ntu^ balo

Zatzsai^itplemiće

£,

-britje. 4><

/lAfioliuX jűUl f t' pć-ttovnćr M^tcat**),

Onb&o/d-crr^x jC /

-katarzi ^T^v"^^ ^ < vuodojcttx ji/ze<c.it&7n, 3-fčjtdlil<X/i>u t/vi hvntfc, H<uine he*

, tí^<na Htovu blju>lift>ćjoLAr#it c

éi/yttnyafo

J<xdm<x t~c /u*plo&icrux Wt* fth&oA* £o<t?Uje z, tuwj -HU-T^JL Xjojztt Vu , Č L L & o j - t i v . t t

h i & L / .

f^o^xija cfé^zaJ*/Wje !

c^dćui^ćz^^uco-t? j>> stj-me w ? ? /

écc

Aa^-nyt/

Kod zadnjeg mosta preko šina bila je stazica paralelno sa šinama do željezničke rampe kod Elektrodalmacije. Na sredini toga putića, nasuprot „Duge" nalazila se betonska ploča. Odmakli smo je i ispod smo ugledali ograđeni tunel-vodovod u kojem se nalazila salonitna cijev koja nije bila u funkciji, a pored i ispod nje tekla je hladna i čista voda. Bilo je mračno. U daljini oko 80 metara vidili smo zraku dnevnog svjetla. Odvažili smo se i pipajući zidove, te povremeno gazeći hladnu vodu ( bilo je ljeto oko 1949.) nekako smo uspjeli doći do toga uskog otvora i kao gušterice izašli vani pored šina. To je vjerovatno bio obnovljeni vodovod iz 1880. 2004 godine Damir Tončić mi je rekao da su on, Stjepo Šimunković, Maks Čerina, Frico Antičević i Braco Ivančić išli mnogo dalje vodovodom. N.B. Od gore spomenutih sada je samo Maks Čerina živ.

RjWPA

y/úbflS/9L&/U!

C'jč^

Na mistu današnjeg pothodnika, od željezničke stanice prema pazaru, bile su skale pored kojih se nalazio svjetleći reklamni stup. Identičan stup bio je na Rivi kod kuće Perović koji je bio postavljen polovinom tridesetih godina prošlog stoljeća. Nažalost, oba su uništena i nisu obnovljena. Isto se dogodilo s krasnim kamenim zidom koji je opasavao đardin. Kako se nema osjećaja da se sačuva nešto lipo i staro!

fiaxanu. Mup,

4>iU/tM.fi*t<xUfiattal

SlojSAfi-c rnataz^/tojttt*ú

4>io- fux>t<x*j%f<*' ftolovi-nom

j//

oLo^odítO-/[> ftaid*'**•

tsudetttt^

%/i^nim ^

<Wyt£t& /tflsO- / /bfa* crí

Kod

ftvon'-C.

sjo^-ncL

fmcXloj^rofe

^a^n entt^m. /XiUcm /

jtt******

fia/*'/ ' e^a.

^oj*j* ^

júf1ĆL w

J\t*f<x - SLo<*i

Mirko je bio osebujna, dobroćudna osoba kojeg je cijeli Split poznavao poćetkom 1950.-ih.Stao bi uz neki zid i dlanom snažno udarao u zid. Ljudi bi se zaustavljali, zafrkavali i kako bi on tukao u zid bacali su mu kovanice.To je on i očekivao. Zvonckanje kovanica Mirko je oduševljeno prihvaćao i uz vesele usklike činio fintu da mu je udaranje u zid dalo novac.

-M/tufZ&je bio /bCjtU ffiUt'

/o$o-&<<z

-vn u dadete

ijudt

Jfiaa &c uz,<7iekt z*<d i

bita

ilatKLti i kcifatf-fai/on.fctituo- ^ Z^Ul

Zafi*. * Tc />

£>4X ^na.

j-t- /> jlcoC

koja^a

£&

MAhiJtle /Cfaufrft'ntu

<Ugl sm/j-jz. ÁMtia^amje, <u /oUćL

1927. godine sagrađena je školska poliklinika na Dobrome u današnjoj Gundulićevoj ulici. Svima nama je bila poznata. S nelagodom se sjećamo zubnog odjela di je radila krupna doktorica Vitić. Bila je vrstan zubar, a znala je i sjesti na pacijenta ako bi se taj puno izmicao dok bi mu vadila zubić. Izgradnjom novih zgrada taj je objekt fizički nestao, ali se duboko usjekao u naše pamćenje.

Z J .

fiiAi^n&udtt'na,jc

Vv^^ncjc /nomooJe,

ZgAada

tojp^usnc

taj je- /oúje ittxt

fyf&f*

ffif&je

fi*. /Vi^t^m,

/Xwbay>f

/C'X^ru^taiy/oU>K kl mtu, tradMa ttfvxr, xxU

/U ^ c t a s r t a & v t j & j j j u * n c l u . i z t < v o j

btíez p-oxm&icz. - if

je /i&oli'tćL jf/itifi'na/dotifvi+cm j\ajt<ij't'ntvt, /tiho*

fiefao'me

dtclooho M^j t

/OíMbn^o^ /tod^i-ccz d-i /X-n&Ctxjz a Jöjt^t* *na> Xut*'*,. cc snaž* fu&7%*Zt<nj<e.

ME')*'*"

ft/*

1959. godine šjor Ante Dumanić i žena mu Mandina, njihov magarčić i „veliki kar" išli bi svaki dan iz Vijugaste br.6 u polje u Meje.

l<ifft t> bt

/zlarru/%

fdjutjaĂşte.

&M, & M>

JLU M t j & .

focui-

Za vrijeme jedne zimske noći u 1930-im stanovnici Sutivana su čuli usred noći da zvono na kanpanelu povremeno zazvoni. Malo pomalo svit se uzbudio misleći da nešto nije u redu, da je nečastivi uša u kanpanel. Bake su počele molit krunicu. Panika! Tek pred jutro su se neki odvažili i polako, uplašeno ušli u kanpanel. Tu su vidili mašku koja se igrala vatajući i potežući konop od zvona. Kada sam bio mulčić, išli bi na izlet u Sutivan. Kupali bi se cili dan i kada bi se na povratku brod larga od kraja, vikali bi onima na rivi: „Eno van maška u kanpanel"! To bi ih puno ražestilo. Uzeli bi stine pa bi raspalili po brodu. Rebumbavalo bi po lamarinu! Danas se to zaboravilo, a i Stivanjani se više ne ljute na to.

ej cip-y*

/yitjCtiófiii'

strC&J? &4A.

r ^

Jzvf'ćL /f < X^f-^^c -icL.

HíjAAUU.

/m-w

/čl<L -i*; Via ćz/ef ve. s<i<u-x< XJ>Ć /J"-t 'm-iZLr rf f ^ bt m U ne t-i bcAtim*-

' „ t* e vvcb froIhftjji' tvUkA 7 '

U našem djetinjstvu dolazak cirkusa bio je atrakcija. Pod pojmom „cirkus" podrazumijevali smo i vrtuljke. Budući da nismo imali novaca, gurali smo „cirkus" na platformi na koju bi se uspeli skalama. Za pet vožnji guranja, dobili bijednu vožnju. Stari, debeli Čeh, početak vožnje bi označio zvonom. Isto tako bi označio i završetak vožnje. Zvučni efekat davao je starinski gramofon s pirjon. Obično bi se svirala češka pisma „Crvena suknjinka". Lokacije za cirkuse su bile : Riva, Novi Pazar, livada u Vrh manuškoj, Maksimir, livada na Dobrome, Poišan itd.

t /Kazein* rfitt^t^^Ux^^^a

At-yypo-/

ÁUn<a.

, Jb.Uolu.

ptewa,

„ Cirtrn«L

U* je.

pia

Auttf

črnćtfJ n&VxiCcl

x^/eU^act

»tto-,,/ti/v^sj.<5 V a

<>t+ UU

frtat*

/ jfA^/^tV/u*«*,