PRO Gradnja 86

GODINA IX. • BROJ 86 • STUDENI 2012.

Vaillant

Peri sistemi

86-2012.

Gradnja Solarni termalni HEP-ovog kompleksa sustavi

IT home Rješenje za siguran i štedljiv dom

Tema broja:

Pasivna kuæa i obnova faktor 10

10000 Zagreb, Maksimirska 11 • tel: 0385/01-23 00 096 / 23 95 861 • fax: 0385/01-23 45 918 • klima-buhin@zg.t-com.hr • http://www.klima-buhin.hr

Medijski pokrovitelj

GRADNJA

Struèni èasopis za graditeljstvo Godina IX, broj 86, studeni 2012.

Impressum Urednica izdanja Sanja Pakrac Kramariæ, 01/3863-638 e-mail: sanja@letak-naklada.hr e-mail: redakcija@letak-naklada.hr Grafièki urednik Boris Èepin, 01/3863-639 e-mail: boris@letak-naklada.hr Prodaja, marketing, promocija Ljilja Budisavljeviæ, 01/3863-642

Sadraj

ljilja@letak-naklada.hr Direktorica Ljilja Budisavljeviæ Voditelj proizvodnje Boris Èepin, 01/3863-639 e-mail: oglasi@letak-naklada.hr boris@letak-naklada.hr

info

Grafièka priprema LN design Redakcija Letak naklada d.o.o.

10000 Zagreb, Mostarska 1

Odran njemaèko hrvatski simpozij u

Zagrebu

Nijemci i Hrvati uspješno razmijenili iskustva iz podruèja energetske uèinkovitosti

fax: 01/3863-631

Tisak MediaPrint Tiskara Hrastiæ tel.: 01/6609-641

Montane kuæe, Fasade, Stolarija, Grijanje, Podovi...)

9

i na bilo kojem jeziku, zabranjeni su bez pismene dozvole

ilustracije i fotografije ne vraæamo.

Promocija u Zagrebu

Geberit predstavio AquaClean partner koncept

Korištenje i pretisak cjeline ili izvadaka, u bilo kojem obliku

Redakcija pridrava pravo kraæenja dopisa. Rukopise,

10

Hrvatski proizvoðaèi namještaja

www.progradnja.hr

11

5. konferencija dimnjaèara Hrvatske

Obnovljivi izvori energije i nove tehnike sanacije dimnjaka u fokusu GRADNJA STUDENI 2012.

Pazite èime gradite danas, kako biste jeftinije rušili sutra!

sajam 16 Odran 17. meðunarodni sajam SASO u Splitu SASO dokazao ilavost i prilagodljivost poduzetnika

19 Vinarija Horvatoviæ Najbolja vina za poklon

Oèuvanje industrije namještaja od strateškog je interesa za hrvatsko gospodarstvo

Posjetite nas na našoj web stranici

4

6. hrvatski forum o odrivoj gradnji

Uklanjanjem vlage do zdravog ivljenja

adrese èitatelja.

izdavaèa.

14

8 Air Max Ambiance

Posebna izdanja èasopisa PRO Gradnja (Beton, Krovovi, izlaze periodièno i besplatno se distribuiraju na poslovne

Obiteljsko imanje u Hercegovini osvojilo CEMEX-ovu nagradu u Meksiku

6

e-mail: redakcija@letak-naklada.hr

Murati 16, 10010 Zagreb

12 CEMEX Building Award

pasivna kuæa i obnova faktor 10 20

5. dani pasivne kuæe u Hrvatskoj

Trodnevni ‘maraton’ posveæen pasivnoj kuæi i obnovi ‘faktor 10’

Èasopis PRO Gradnja preporuèuju:

22

Schöck Isokorb® XT za pasivne kuæe

50 Jedinstvo d.d.

Montani objekti za sve namjene

Nosivi termoizolacijski element za prekid toplinskih mostova

sanitarije &instalacije

24 Daikin

Zašto je 150.000 kuæanstava izabralo Daikin dizalicu topline

52

Geberit AquaClean

25

Keratek d.o.o.

Sistem koji omoguæava uitak, higijenu i relaksaciju

28

Living by Danfoss

poslovna vozila

Prva pasivna zgrada u Hrvatskoj s vjetrenom keramièkom fasadom Nova kvaliteta ivljenja

konstrukcije &tehnologije 32

Sigurno. Brzo. Efikasno.

Doka na gradilištu stadiona za Svjetsko nogometno prvenstvo 2014.

34 Doka Hrvatska d.o.o.

Gradilište s pogledom na more

38 Ind – Eko d.o.o.

Sanacija kanalizacije CIPP metodom

41

Keratek d.o.o.

44

PERI oplate i skele d.o.o.

Novi sistem izvedbe vjetrenih kamenih fasada Primjena PERI sistema pri gradnji Poslovnog kompleksa HEP-a u Zagrebu

54

Novi Opel Combo

Kompaktan, prostran i funkcionalan

grijanje &klima 56 Vaillant Solarni termalni sustavi

60 Danfoss Kontinuirana ušteda energije kroz dosljedan hidraulièki balans

e-news 64 IThome Pametno rješenje za štedljiv i siguran dom

STUDENI 2012. GRADNJA

5

info Tekst: Sanja Pakrac Kramariæ

Od­r ­a­n nje­maè­ko-hr­vat­ski sim­po­zi­j u Zag­re­bu

Ni­jem­ci i Hr­va­ti us­pješ­no ­ raz­mijeni­li is­kus­tva i­z pod­ruè­ja e­ner­get­ske ­ u­èin­ko­vi­tos­ti Jed­nod­nev­ni sim­po­zi­j na te­mu ‘E­ner­get­ska u­èin­ko­vi­to­st u zgra­dar­stvu i u­èin­ko­vi­ta ras­vje­ta u jav­no­m sek­to­ru’, od­r ­a­n je 20. stu­de­no­g o­ve go­di­ne u zag­re­baè­ko­m ho­te­lu In­ter­na­tio­na­l, a o­ku­pio je 200 ­ su­dioni­ka i­z Hr­vat­ske i Nje­maè­ke

N

je­maè­ko-hr­vat­ski sim­po­zi­j od­r ­a­n je u sklo­pu pro­jek­ta po­ti­ca­nja su­rad­nje na pod­ruè­ju e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ ti ko­ji pro­vo­di Nje­maè­ko-hr­vat­ska in­dus­trij­ska i tr­go­vin­ska ko­mo­ra po na­lo­gu nje­maè­ko­g Sa­vez­no­g mi­nis­tar­stva gos­ podar­stva i teh­no­lo­gi­je te u su­rad­nji s tvr­ tko­m ec­la­reo­n GmbH. Pri­sut­ni­ma se pred­sta­vi­lo 11 pred­stav­ni­ka nje­maè­ki­h in­sti­tu­ci­ja, tvr­tki i ud­ru­e­nja.

Hr­vat­ske bo­je zas­tu­pa­le su pa­k ug­lav­no­m pri­pad­ni­ce ljep­še­g spo­la – A­na Pa­vi­èi­æ-Ka­ se­lj i­z Mi­nis­tar­stva gra­di­teljstva i pros­tor­no­ ga u­re­ðe­nja, Mar­ga­re­ta Zi­da­r s E­ner­get­sko­g in­sti­tu­ta Hr­vo­je Po­a­r, elj­ka Hr­s Bor­ko­vi­æ i­z tvr­tke Pla­ne­ta­ri­s d.o.o. te Vlas­ta Zan­ki i­z tvr­tke HE­P ES­CO d.o.o. Krat­ko pre­da­va­nje od­r ­ao je i Sil­vio No­va­k i­z tvr­tke Knau­f In­ su­la­tio­n.

Du­go­godiš­nja su­r ad­nja i ­ raz­mje­na is­kus­ta­va dvi­ju ­ pri­ja­telj­ski­h ze­ma­l ja U svo­m ob­ra­æa­nju pri­sut­ni­ma, Ste­fa­n Kap­fe­ re­r, dr­av­ni taj­ni­k u Sa­vez­no­m mi­nis­tar­stvu

6

GRADNJA STUDENI 2012.

gos­po­dar­stva i teh­no­lo­gi­je ka­zao je ka­ko je du­go­go­diš­nja su­rad­nja iz­me­ðu Nje­maè­ke i Hr­vat­ske pre­ras­la u pra­vo pri­ja­telj­stvo te da se Ni­jem­ci ve­se­le sko­raš­nje­m u­las­ku Hr­vat­ ske u EU. ‘Hr­vat­ska je do sa­da pro­ve­la broj­ne re­for­ me i Nje­maè­ka ju je u­vi­je­k u to­me po­du­pi­ra­la kro­z broj­ne pro­jek­te. No, pro­ce­s ni­je zav­r ­še­n u­las­ko­m u EU! Pris­tu­p svjet­sko­m tr­iš­tu je ve­liki i­za­zo­v, a up­ra­vo su pod­ruè­ja e­ner­get­ ske u­èin­ko­vi­tos­ti i ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je (OIE) ve­li­ki po­ten­ci­ja­li. Nje­maè­ka je to ve­æ spoz­na­la i vr­lo je us­pješ­na na ti­m po­lji­ma te je sprem­na po­di­je­li­ti svo­ja is­kus­t va s Hr­vat­ sko­m’, nag­la­sio je Kap­fe­re­r.

Is­pred Mi­nis­tar­stva gra­di­telj­stva i pros­ tor­no­ga u­re­ðe­nja pri­sut­ni­ma se ob­ra­ti­la A­na Pa­vi­èi­æ-Ka­se­lj.

‘Be­z kon­ku­ren­tno­g gos­po­dar­stva ne­ma­ mo što tra­i­ti u EU. A to ne mo­e­mo pos­ti­æi be­z ra­cio­nal­no­g ko­riš­te­nja re­sur­sa. Mo­ra­mo sma­nji­ti pot­roš­nju e­ner­gi­je, kao i emisi­je CO2, a na to­m pu­tu na­m kao u­zo­r mo­e pos­lu­i­ti Nje­maè­ka’, ka­za­la je Pa­vi­èi­æ-Ka­se­lj te po­to­m pred­sta­vi­la Prog­ra­m e­ner­get­ske ob­no­ve jav­

ni­h zgra­da u R­H, ko­ji je i­zaz­vao ve­li­ko za­ni­ ma­nje gos­ti­ju i­z Nje­maè­ke.

I­ni­ci­ja­ti­va E­ner­gy ef­fi­cien­cy – ­ Ma­de i­n Ger­ma­ny Di­r­k Ka­lu­sa i­z kon­zul­tan­ske tvr­tke ec­la­reo­n GmbH, ko­ja je fo­ku­si­ra­na na OIE i e­ner­get­sku u­èin­ko­vi­to­st pred­sta­vio je i­ni­ci­ja­ti­vu E­ner­gy ef­fi­cien­cy – Ma­de i­n Ger­ma­ny (www.ef­fi­ cien­cy-fro­m-ger­ma­ny.in­fo), ko­ju pod­r ­a­va­ju broj­na nje­maè­ka mi­nis­tar­stva i dru­ge va­ne in­sti­tu­ci­je.

Ci­lj i­ni­ci­ja­ti­ve je što lak­še stu­pa­nje u kon­ ta­k t s nje­maè­ki­m tvr­tka­ma i struè­nja­ci­ma i­z ob­las­ti e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti i OIE, u ko­ji­ ma je Nje­maè­ka li­de­r.

Ka­lu­sa je ka­zao ka­ko se Nje­maè­ka u pot­ pu­nos­ti ok­re­æe ob­nov­lji­vi­m iz­vo­ri­ma ener­gi­ je, kao i grad­nji kli­mat­ski neut­ra­li­h ob­je­ka­ta.

Vi­so­ke ci­je­ne e­ner­ge­na­ta, ko­je su pos­kup­je­le o­d 40 do èa­k 210 pos­to, am­bi­cioz­no pos­tav­ lje­ni pla­no­vi (zat­va­ra­nje nuk­lear­ni­h e­lek­tra­ na...), te dr­av­ne sub­ven­ci­je i po­volj­ni kre­di­ti o­mo­gu­æu­ju Ni­jem­ci­ma da svo­je nau­me dois­ ta i rea­li­zi­ra­ju.

Mar­ga­re­ta Zi­da­r s E­ner­get­sko­g in­sti­tu­ta Hr­vo­je Po­ar nag­la­si­la je ka­ko Hr­vat­ska tre­ ba do­dat­no pos­tro­i­ti gra­ðe­vin­ske re­gu­la­ti­ve ra­di pos­ti­za­nja što bo­lji­h e­ner­get­ski­h ka­rak­ te­ris­ti­ka ob­je­ka­ta. Ta­ko­ðe­r, is­tak­nu­la je i ka­ ko nije mo­gu­æe ob­no­vi­ti èa­k tri pos­to zgra­da be­z kon­kret­no­g pla­na pro­ved­be i a­dek­vat­ni­h me­ha­ni­za­ma su­fi­nan­ci­ra­nja. ‘Na­ši su lju­di ja­ ko zain­te­re­si­ra­ni za ob­no­ve zgra­da, a­li tra­e pouz­da­ne par­tne­re i dr­av­ne po­ti­ca­je’, na­po­ me­nu­la je Zi­da­r.

Zi­da­r je pri­sut­ni­ma pred­sta­vi­la i pro­jek­ te I­R­H Me­d te Green­buil­di­ng Plu­s te je na kon­kret­ni­m prim­je­ri­ma po­ka­za­la ka­ko se jed­nos­tav­ni­m mje­ra­ma mo­gu pos­ti­æi broj­ne e­ner­get­ske uš­te­de te sma­nje­nje CO2.

Ci­l je­vi mo­der­ne grad­nje – ­ po­ve­æa­ti uš­te­de, a­li i kom­for O e­ner­get­sko­j u­èinko­vi­tos­ti nes­tam­be­ni­h zgra­da go­vo­rio je Mic­hae­l Krau­se s In­sti­tu­ta Fraun­ho­fe­r I­BP ko­ji je ka­zao ka­ko je ci­lj mo­ der­ne grad­nje pos­ti­æi broj­ne uš­te­de, a pri­to­m po­ve­æa­ti kom­fo­r. Krau­se je po­ka­zao broj­ne us­pješ­no iz­ve­de­ne prim­je­re no­vog­rad­nje, kao i ob­no­ve u Nje­maè­koj te nag­la­sio ka­ko e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­te zgra­de ne mo­ra­ju nu­ no bi­ti skup­lje u od­no­su na stan­dar­dne, bi­lo da je ri­je­è o grad­nji i­li o ob­no­vi. Ta­ko­ðe­r, is­ tak­nuo je i ka­ko tre­ba nau­èi­ti lju­de sta­no­va­ti u no­vi­m, pa­met­ni­m i ‘šted­lji­vi­m’ ob­jek­ti­ma.

Steffe­n En­gle­r i Mar­ko Schnei­de­r i­z tvr­tke En­gler­Schnei­de­r E­ner­giep­la­nu­ng doš­li su na sim­po­zi­j pot­ra­i­ti pos­lov­ne par­tne­re u Hr­vat­ sko­j. Dvo­ja­c pro­jek­ta­na­ta e­ner­get­ski u­èin­ko­ vi­te grad­nje pri­ka­zao je im­pre­siv­ne pro­jek­te na ko­ji­ma su ra­di­li. Ri­je­è je o vr­lo zahtjev­no­m pro­jek­tu u sr­cu Ber­li­na, zgra­di o­d 260 sta­ no­va ko­ja je na­ko­n re­no­va­ci­je pos­ta­la ob­je­k t be­z CO2 e­mi­si­ja te pro­jek­tu ob­no­ve ško­le i­z 1880. go­di­ne, u ko­jo­j su pos­tig­nu­te uš­te­de o­d èa­k 85 pos­to, a da je pri­to­m u pot­pu­nos­ti sa­èu­va­n iz­gle­d te po­vi­jes­ne zgra­de.

‘Li­je­po je ka­da su lju­di e­ko­loš­ki os­vi­ješ­te­ ni, no bu­di­mo real­ni – na­ma se lju­di ob­ra­æa­ju za po­mo­æ je­r pri­je sve­ga e­le uš­ted­je­ti. O­d po­èet­ka pla­ni­ra­ni bo­lji e­ner­get­ski raz­re­di ne mo­ra­ju po­di­æi ci­je­nu grad­nje, od­nos­no ob­ no­ve ob­jek­ta, a o­mo­gu­æa­va­ju veli­ke uš­te­de ko­ris­ni­ci­ma ti­je­ko­m ek­sploa­ta­ci­je is­to­g’, ka­ zao je En­gle­r.

Hrvatska je veliki potencijal za korištenje OIE ‘Hr­vat­ska je li­je­pa zem­lja s pu­no sun­èa­ni­h da­na i bi­lo bi pra­vo za­do­volj­stvo ra­di­ti u njo­j’, ka­zao je di­pl. i­ng. Tho­ma­s Wah­lbu­hl iz nje­ maè­ke tvr­tke PBW Pla­nun­gsbüro Wah­lbu­hl.

Stro­ja­r Wah­lbu­hl do­šao je na sim­po­zi­j ta­ko­ ðe­r u pot­ra­zi za par­tne­ri­ma i­z Hr­vat­ske, je­r ‘o­si­m što je Hr­vat­ska li­je­pa zem­lja, o­na je i ve­li­ki po­ten­ci­ja­l za prim­je­nu raz­ni­h sus­ta­va za ko­riš­te­nje ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra ener­gi­je, pri­je sve­ga fo­to­na­pon­ski­h. Pri­mi­je­tio je i ka­ko je hla­ðe­nje so­lar­no­m e­ner­gi­jo­m ja­ko ma­lo zas­ tup­lje­no ko­d na­s, što je ve­li­ki pro­pu­st je­r je ta­j vi­d hla­ðe­nja i­dea­la­n za sve u Hr­vat­sko­j, po­se­bi­ce za ho­te­le i a­par­tma­ne na Jad­ra­nu. eljka Hrs Borkoviæ pred­sta­vi­la je tvr­tku Pla­ne­ta­ri­s d.o.o ko­ja nu­di cje­lo­vi­ta r­je­še­nja za uš­te­du e­ner­gi­je u zgra­da­ma, us­mje­re­na na du­go­roè­no sma­nje­nje pot­roš­nje i troš­ko­ va za e­ner­gi­ju vlas­ni­ka i ko­ris­ni­ka zgra­da u­z po­ve­æa­nje kva­li­te­te i­vo­ta i u­dob­nos­ti bo­rav­ ka u nji­ma. Na kon­kret­ni­m prim­je­ri­ma ob­no­ ve Ib­le­ro­vo­g ne­bo­de­ra te pos­lov­ne zgra­de u Be­lo­m Ma­nas­ti­ru, po­ka­za­la je ka­ko i hr­vat­ski struè­nja­ci i­te­ka­ko dob­ro zna­ju pos­ti­æi ve­li­ke uš­te­de e­ner­gi­je.

Sil­vio No­va­k i­z no­vo­ma­rof­ske tvr­tke Knau­f In­su­la­tio­n pred­sta­vio je uk­rat­ko tvrtku i­z ko­ je do­la­zi, i­zo­la­ci­je ko­je is­ta nu­di, kao i no­vi pro­je­k t u ko­je­m sud­je­lu­je. Ri­je­è je o pro­jek­tu E­CO-SAN­DWI­CH, u ko­je­m Knau­f In­su­la­tio­n sud­je­lu­je za­jed­no s Gra­ðe­vin­ski­m i Ar­hi­tek­ ton­ski­m fa­kul­te­to­m u Zag­re­bu te tvr­tka­ma Be­to­n Luè­ko i Eur­co. ECO-SANDWI­CH je od­r ­i­vi pred­go­tov­lje­ni be­ton­ski sen­dvi­è zi­d vr­lo ve­li­ko­g top­lin­sko­g ot­po­ra, iz­ra­ðe­n o­d re­ cik­li­ra­no­g be­to­na i o­pe­ke. Iz­nim­na top­lin­ska svoj­stva os­t va­re­na su ko­riš­te­nje­m mi­ne­ral­ne vu­ne no­ve ge­ne­ra­ci­je te i­no­va­tiv­ni­m na­èi­no­m spre­za­nja kom­po­nen­ti zid­nih pa­ne­la.

Ener­get­ski u­èin­ko­vi­ta bo­ja za ­ u­nu­tar­nju i vanj­sku prim­je­nu Wol­fga­ng Bon­de­r i­z tvr­tke MI­G Ma­te­ria­l In­ no­va­ti­ve Ge­sellscha­f t mbH pred­sta­vio je pa­k e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­tu bo­ju za u­nu­tar­nju i vanj­sku prim­je­nu. Ri­je­è je o bo­ji ko­ja šte­di e­ner­gi­ju – zi­mi gri­je, a lje­ti hla­di. Zah­va­lju­ju­æi to­j bo­ji mo­e se uš­ted­je­ti i do 30 pos­to e­ner­ gi­je, a is­ta je pra­vi hi­t u Af­ri­ci.

Mul­ti­dis­cip­li­nar­no po­du­ze­æe ip­rop­la­n Pla­ nun­gsge­sellscha­f t mbH nu­di cje­lo­kup­na r­je­ še­nja za grad­nju e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­ti­h i od­ r­i­vi­h obje­ka­ta, kao i za e­ner­get­ske ob­no­ve sta­ri­h zgra­da. O­si­m u Nje­maè­ko­j, dje­lu­je i na pod­ruè­ju Ru­si­je, Èeš­ke, Si­ri­je, Kat­ra, Kam­ bod­e, Ki­ne, Vi­jet­na­ma i Al­ba­ni­je, a tra­e i par­tne­re u Hr­vat­sko­j. Pred­stav­lje­ni su broj­ni, za­vid­ni pro­jek­ti na ko­ji­ma je o­va tvr­tka ra­di­la i za ko­je je do­bi­la i broj­na priz­na­nja i nag­ ra­de.

Pe­te­r Wal­te­r i­z Ud­ru­e­nja jav­no-pri­vat­no­g par­tner­stva Hes­se­n /Thue­rin­ge­n go­vo­rio je o

e­ner­get­sko­j u­èin­ko­vi­tos­ti kro­z jav­no-pri­vat­ no par­tner­stvo, te poz­vao pri­sut­ne na su­rad­ nju, je­r i­ma­ju ja­ko raz­grana­tu mre­u par­tne­ra po ci­je­lo­j Eu­ro­pi. Kon­ta­k t e-mai­l gla­si: in­fo@­ ppp-ve­rei­n.de.

Par­tne­ra u Hr­vat­sko­j tra­i i tvr­tka Lic­ht Mi­nu­s Stro­m GmbH, ko­ja nu­di e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­tu ras­vje­tu. Is­ta je ra­di­la na broj­ni­m pro­jek­ti­ma op­ti­mi­za­ci­je ras­vje­te, za Luf­than­ su, Siemens, itd... Osim megapopularne LED tehnologije, tvrtka nudi i druga uèinkovita rješenja. Tako je na simpoziju predstavila europski patent – e­ner­get­ski šted­lji­vi ref­lek­ to­r CO­SI­NO, ko­ji pos­ti­e uš­te­du e­ner­gi­je i do 50 pos­to.

Tvr­tke He­ss A­G i Fra­nz Si­ll GmbH ta­ko­ðe­r se ba­ve ras­vje­to­m, pri­je sve­ga LE­D, te su pri­ ka­za­le broj­ne at­rak­tiv­ne pro­jek­te u ko­ji­ma su sud­je­lo­va­le. Nji­ho­vi pred­stav­ni­ci zak­lju­èi­li su da ba­š kao i u Nje­maè­ko­j, i u Hr­vat­sko­j ve­li­ki po­ten­ci­ja­l le­i u ob­no­vi u­liè­ne ras­vje­te.

Zav­r­šna ri­je­è na sim­po­zi­ju pri­pa­la je Vlas­ti Zan­ki i­z tvr­tke HE­P ES­CO, ko­ja je pred­sta­vi­ la tvr­tku i­z ko­je do­la­zi kao i pro­jek­te ob­no­ ve zgra­da i ras­vje­te u ko­ji­ma je sud­je­lo­va­la.

Zan­ki je na­ja­vi­la i ot­va­ra­nje broj­ni­h HE­P ES­ CO cen­ta­ra di­lje­m Li­je­pe na­še, gdje æe kup­ci moæi do­bi­ti ko­ris­ne in­for­ma­ci­je i­z do­me­ne e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti i OIE.

Po­pi­s nje­maè­ki­h tvr­tki ko­je su sud­je­lo­va­le na sim­po­zi­ju, a ­ ko­je su zain­te­re­si­ra­ne za ­ su­rad­nju s hr­vat­ski­m fir­ma­ma: ec­la­reo­n Gmbh­ www.ec­la­reo­n.eu Franz Sill GmbH­ www.si­ll-lig­hti­ng.co­m /de En­gler­Schnei­de­r E­ner­giep­la­nu­ng­ www.en­gle­r-schnei­de­r.de Hess AG­ www.he­ss.eu Licht Minus Strom GmbH – ­ E­ner­get­ski u­èin­ko­vi­ta ras­vje­ta­ www.lic­ht-mi­nu­s-stro­m.de MIG Material Innovative ­ Gesellschaft mbH­ www.mi­g-mbh.de PBW Pla­nun­gsbüro Wah­lbu­hl­ www.pbw-nb.de ip­rop­la­n Pla­nun­gsge­sellscha­ft mbH­ www.ip­rop­la­n.de

STUDENI 2012. GRADNJA

7

info Ai­r Max Am­bian­ce

Uk­la­nja­njem vla­ge do zdra­vog iv­lje­nja Ai­r Max Am­bian­ce – no­va li­ni­ja sa­kup­lja­èa vla­ge at­rak­tiv­no­g ­ di­zaj­na prik­lad­na za sva mjes­ta u do­mu Ai­r Max Am­bian­ce, zah­va­lju­ju­æi je­din­ stve­no­j teh­no­lo­gi­ji cir­ku­la­ci­je zra­ka, br­zo ab­sor­bi­ra vla­gu te op­ti­mi­zi­ra ra­zi­nu vla­ge zra­ka u do­mu i po­ma­e u stva­ra­nju zdra­vo­g i­vot­no­g ok­ ru­e­nja

V

la­ga se na­la­zi u sva­ko­m do­ mu i sva­koj pros­to­ri­ji. Pri­ sut­na je ne sa­mo na mjes­ti­ ma s ma­lo i­li be­z ven­ti­la­ci­je, ve­æ i u dnev­ni­m pros­to­ri­ma, po­pu­t spa­va­æi­h so­ba, dnev­ni­h bo­ra­va­ka, ku­hi­nja i ku­pao­ni­ca.

Pre­vi­še vla­ge šte­ti do­mu, uz­ro­ku­ je neu­go­da­n i us­ta­ja­li mi­ri­s. Vla­no ok­ru­e­nje je nez­dra­vo, èi­ni na­s pod­ lo­no preh­la­da­ma i ja­èa sim­pto­me a­ler­gi­ja i bo­les­ti, kao što su as­tma i ar­tri­ti­s.

Ai­r Max suz­bi­ja vla­gu, te je uèin­ ko­vi­to sred­stvo za suz­bi­ja­nje kon­ den­za­ci­je, mi­ri­sa pli­jes­ni i us­ta­ja­lo­g zra­ka. Ai­r Max Am­bian­ce, zah­va­lju­ ju­æi je­din­stve­no­j teh­nolo­gi­ji cir­ku­la­ ci­je zra­ka, br­zo ab­sor­bi­ra vla­gu te op­ti­mi­zi­ra ra­zi­nu vla­ge zra­ka u do­ mu i po­ma­e u stva­ra­nju zdra­vo­g i­vot­no­g ok­ru­e­nja.

100% PROTIV VLAGE – AI­R MA X Zbo­g svo­g priv­laè­no­g iz­gle­da Ai­r Max Am­bian­ce se mo­e smjes­ti­ti na vid­lji­va mjes­ta u dnev­ni bo­ra­va­k, spa­va­æu so­bu, ku­hi­nju, ku­pao­ni­cu; be­z pot­re­be za skri­va­nje­m i­za fo­te­ lja, tros­je­da, or­ma­ri­æa.

Dos­tu­pa­n je u pa­ki­ra­nju kao ba­za o­d 500 g za ve­æe pros­to­re te 100 g za ma­nje.

Pu­nje­nja u ob­li­ku tab­le­te dos­tup­ na su u tri mi­ri­sa: Neut­ra­l, Blue Sky te Spri­ng Blos­so­m (2 x 500 g i 2 x 100 g). U Ai­r Max Am­bian­ce ba­zu se o­si­m tab­le­te, mo­gu pos­ta­vi­ti i pu­nje­ nja u ob­li­ku vre­æi­ca s gra­nu­la­ma.

Pre­po­ruè­lji­va ma­lop­ro­daj­na ci­je­ na za Ai­r Max Am­bian­ce o­d 500 g iz­no­si 99 ku­na, a o­d 100 g iz­no­si 49 ku­na.

Vi­še in­for­ma­ci­ja pot­ra­i­te na www.air­max.hr.

8

GRADNJA STUDENI 2012.

Pro­mo­ci­ja u Zag­re­bu

Ge­be­ri­t pred­sta­vio AquaC­lea­n par­tne­r kon­ce­pt No­vi sa­lo­n Špi­ne u Zag­re­bu ne­dav­no je bio pop­riš­te ­ ek­sklu­ziv­no­g pred­stav­lja­nja AquaC­lea­n proiz­vo­da i ­ Aquac­lea­n par­tne­r kon­cep­ta

G

ebe­ri­t je o­dab­rao i­deal­ni sce­na­ri­j za pred­stav­lja­ nje AquaC­lea­n proiz­vo­da i Aquac­lea­n par­tne­r kon­cep­ ta. Vo­da je o­du­vi­je­k bi­la glav­na ka­ri­ ka, glav­ni pok­re­ta­è svi­h Ge­be­ri­to­vi­h proiz­vo­da i slo­ga­n ‘I lo­ve wa­te­r’ ko­ji pred­stav­lja li­ni­ju proiz­vo­da Ge­be­ri­t AquaC­lean i­deal­no se uk­la­pa u tu fi­lo­zo­fi­ju.

No­vi sa­lo­n Špi­ne u Zag­re­bu, ko­ ja je u­jed­no i par­tne­r Ge­be­ri­ta, bi­lo je pop­riš­te ek­sklu­ziv­no­g pred­stav­ lja­nja proiz­vo­da ko­ji æe pro­mi­je­ni­ti bu­duæ­no­st i hi­gi­jen­ski pris­tu­p ka u­pot­re­bi sa­ni­tar­ni­h proiz­vo­da.

AquaC­lea­n li­nija proiz­vo­da je bu­duæ­no­st sa­ni­tar­ni­h sus­ta­va, vr­ hun­ski proiz­vo­di ko­ji mo­der­nu teh­ no­lo­gi­ju ko­ris­te kao vo­di­lju ka sav­ r­šen­stvu.

O­puš­te­no­st, u­dob­no­st, di­za­jn i os­je­æa­j svje­i­ne ne­ke su o­d pred­ nos­ti o­vi­h je­din­stve­ni­h proiz­vo­da ko­ji æe pot­pu­no iz­mi­je­ni­ti pog­led na sa­ni­tar­ne proiz­vo­de.

Pred­stav­l je­na tes­tna ­ zo­na gdje se mo­gu ­ is­pro­ba­ti AquaC­lea­n ­ proiz­vo­di Na sa­mo­m do­ga­ða­nju pred­stav­ lje­n je i Ge­be­ri­t AquaC­lea­n par­tne­r kon­ce­pt ko­ji kup­ci­ma o­mo­gu­æa­va sav­je­to­va­nje o­d stra­ne struè­no os­ po­sob­lje­ni­h tr­go­va­ca i tes­tnu zo­nu gdje se mo­gu is­pro­ba­ti AquaC­lea­n proiz­vo­di. Pri­ka­za­na je i ci­je­la li­ni­ja

AquaC­lea­n li­ni­ja proiz­vo­da je bu­ duæ­no­st sa­ni­tar­ni­h sus­ta­va. O­puš­te­no­st, u­dob­no­st, di­za­jn i os­je­æa­j svje­i­ne ne­ke su o­d pred­nos­ti o­vi­h jedin­stve­ni­h proiz­ vo­da ko­ji æe pot­pu­no iz­mi­je­ni­ti pog­le­d na sa­ni­tar­ne proiz­vo­de

proiz­vo­da ko­ji su pra­vo os­vje­e­nje na pod­ruè­ju sa­ni­tar­ne in­dus­tri­je.

Ja­na Po­ga­èa­r, vo­di­te­lji­ca mar­ ke­tin­ga u Ge­be­ri­tu, pred­sta­vi­la je u ne­ko­li­ko to­èa­ka Ge­be­ri­t AquaC­lea­n par­tner kon­ce­pt i krat­ko se os­vr­nu­la na 100. go­diš­nji­cu vo­do­kot­li­æa, je­r je pri­je toè­no 100 go­di­na pa­ten­ti­ra­n pr­vi vo­do­kot­li­æ, i to o­d stra­ne Al­ber­ ta E­mi­la Ge­ber­ta. Mo­de­l ‘Phoe­nix’ dav­ne 1912. go­di­ne bio je pra­va i­no­va­ci­ja na pod­ruè­ju sa­ni­tar­ni­h

proiz­vo­da, a­li nitko ni­je ni slu­tio da æe ta i­no­va­ci­ja pos­ta­ti neiz­bje­na u sva­kod­nev­no­j u­pot­re­bi.

Na­ko­n krat­ki­h po­vi­jes­ni­h po­ da­ta­ka us­li­je­di­la je pre­zen­ta­ci­ja i de­mon­stra­ci­ja proiz­vo­da i nji­ho­ve fun­kcio­nal­nos­ti o­d stra­ne Da­nie­la Ra­dev­sko­g, ko­ji je vr­hun­ske proiz­ vo­de predsta­vio na vr­hun­ski na­èi­n.

Hi­gi­je­na ni­ka­d ni­je bi­la vi­zual­no ljep­ ša i to­li­ko u­èin­ko­vi­ta kao s proiz­vo­ di­ma i­z li­ni­je AquaC­lea­na. Pred­stav­ lje­na je i te­st zo­na Ge­be­ri­ta u sklo­pu sa­lo­na, ko­ja u pot­pu­nos­ti do­èa­ra­va do­iv­lja­j ko­riš­te­nja hi­gi­jen­ski­h pros­ to­ra.

Goste je poz­dra­vio i Ro­be­r ­t Ju­ri­ še­vi­æ, di­rek­to­r tr­go­vaè­ko­g po­du­ze­ æa Špi­na, èi­ji je sa­lo­n u Zag­re­bu pr­vi u ni­zu Ge­be­ri­t AquaC­lea­n par­tne­r sa­lo­na u Hr­vat­sko­j.

Li­de­r u sa­ni­tar­no­j ­ in­dus­tri­ji Ge­be­ri­t je jo­š jed­no­m do­ka­zao i po­ ka­zao zaš­to je ba­š o­n li­de­r u sani­ tar­no­j in­dus­tri­ji. I­deal­no kom­bi­ni­ra di­za­jn, fun­kcio­nal­no­st, uš­te­du pri­ rod­ni­h re­sur­sa, tra­di­ci­ju i hi­gi­je­nu.

Sve je to i­deal­no u­pa­ki­ra­no u kom­ plet­ni proiz­vo­d, sav­r­še­ni bre­nd ko­ji na­s i­z go­di­ne u go­di­nu iz­ne­na­ðu­je ne­ki­m no­vi­m, za­pa­nju­ju­æi­m no­vos­ ti­ma s podruè­ja sa­ni­tar­ne in­dus­tri­ je.

Vi­še o tvr­tki Ge­be­ri­t, kao i nje­zi­ ni­m proiz­vo­di­ma, pot­ra­i­te na www. ge­be­ri­t.hr.

STUDENI 2012. GRADNJA

9

info Hr­vat­ski proiz­vo­ða­èi nam­ješ­ta­ja

Oèu­va­nje in­dus­tri­je ­ nam­ješ­ta­ja o­d ­ stra­teš­ko­g je in­te­re­sa ­ za hr­vat­sko gos­po­dar­stvo Ne­dav­no je u zag­re­baè­ko­m ho­te­lu She­ra­to­n pred­stav­lje­na ­ ud­ru­ga Hrvatski proizvoðaèi namještaja

K

a­ko bi o­si­gu­ra­li da­ljnji raz­vo­j i nap­re­da­k in­dus­tri­je nam­ješ­ ta­ja, 15 vo­de­æi­h kom­pa­ni­ja i po­du­zet­ni­ka i­z to­g sekto­ra os­no­va­lo je ud­ru­gu na­zi­va Hr­vat­ ski proiz­vo­ða­èi nam­ješ­ta­ja. Ud­ru­ga o­kup­lja èlanove ko­ji za­poš­lja­va­ju vi­še o­d 4.500 rad­ni­ka te os­t va­ru­ju go­to­vo 1,1 mi­li­ju­na ku­na pri­ho­da.

In­dus­tri­ja proiz­vod­nje nam­ješ­ta­ ja u Hr­vat­sko­j suo­èe­na je s ve­li­ki­m i­za­zo­vo­m op­stan­ka u o­vi­m o­te­a­ ni­m uv­je­ti­ma pos­lo­va­nja te sko­ro­g u­las­ka u Eu­rop­sku u­ni­ju. U pos­ljed­ nje dvi­je go­di­ne in­dus­tri­ja bi­lje­i gu­bit­ke ve­æe o­d 70 mi­li­ju­na ku­na go­diš­nje, nis­ko je pro­fi ­ta­bil­na, u­vo­z je bit­no ve­æi o­d iz­vo­za, a zab­ri­nja­va­ ju­æi je i pa­d bro­ja za­pos­le­ni­h. Nai­ me, o­va je in­dus­tri­ja 1990. go­di­ne za­poš­lja­va­la u­kup­no 50.000 radni­ ka, do­k je da­na­s ta broj­ka 20.000, a sa­mo u pos­ljed­nje tri go­di­ne doš­lo je do traj­no­g gu­bit­ka vi­še o­d 2.000 rad­ni­h mjes­ta.

Tra­i se di­rek­tna ­ in­ter­ven­ci­ja dr­ a­ve kro­z no­ve struk­tur­ne pot­po­re ‘Una­to­è teš­ko­j si­tua­ci­ji u ko­jo­j se tre­nut­no na­la­zi­mo na­ša in­dus­tri­ja i­ma ve­li­k po­ten­ci­ja­l – i­ma­mo si­ro­ vin­sku os­no­vu, tehno­lo­gi­ju, zna­nje i tra­di­ci­ju. Je­da­n smo o­d naj­ve­æi­h ge­ ne­ra­to­ra za­poš­lja­va­nja u ne­raz­vi­je­ ni­m i ru­ral­ni­m pod­ruè­ji­ma Hr­vat­ske, a vi­še o­d 70 pos­to na­še proiz­vod­nje

10

GRADNJA STUDENI 2012.

se iz­vo­zi. Smat­ra­mo da je o­èu­va­nje na­še in­dus­tri­je o­d stra­teš­ko­g in­te­re­ sa za hr­vat­sko gos­po­dar­stvo, sto­ga je pot­reb­na di­rek­tna in­ter­ven­ci­ja dr­ a­ve kro­z no­ve struk­tur­ne pot­po­re je­r je sa­daš­nji sus­ta­v ne­do­vo­lja­n za op­sta­na­k i raz­vo­j kom­plet­no­g sek­ to­ra. Pot­reb­no je stvo­ri­ti sus­ta­v u ko­je­m æe što vi­še hr­vat­skog dr­ve­ ta zav­r ­ši­ti u nam­ješ­ta­ju’, ka­zao je Rena­to Ra­di­æ, pred­sjed­ni­k ud­ru­ge Hr­vat­ski proiz­vo­ða­èi nam­ješ­ta­ja.

‘Pok­re­ta­nje­m pot­reb­ni­h promje­ na in­dus­tri­ja bi u na­red­ni­h tri do pe­t go­di­na mog­la po­ve­æa­ti iz­vo­z o­d 50 pa èa­k do 100 pos­to, a is­to ta­ ko i bro­j za­pos­le­ni­h. U to­m slu­èa­ju pla­ni­ra­mo u in­ves­ti­ci­je u­lo­i­ti dvi­je do tri mi­li­jar­de ku­na, a pr­vi se re­ zul­ta­ti mo­gu o­èe­ki­va­ti ve­æ u pr­vo­m po­lu­go­diš­tu i­du­æe go­di­ne. A­li, a­ko sva o­va nas­to­ja­nja ne os­t va­ri­mo i ne pok­re­ne­mo pot­reb­ne prom­je­ne, smat­ra­mo da na­še in­du­stri­je jed­ nos­tav­no vi­še ne­æe bi­ti’, zak­lju­èio je Ra­di­æ. Do­dao je i ka­ko je o­vo pr­va Vla­da ko­ja je sas­lu­ša­la po­du­zet­nika i shva­ti­la suš­ti­nu prob­le­ma. ‘e­li­mo bi­ti par­tner Vla­di i os­ta­li­m in­sti­tu­ ci­ja­ma vlas­ti u do­no­še­nju od­lu­ka va­ni­m za na­š sek­to­r’, po­ru­èio je Ra­di­æ. Èla­no­vi ud­ru­ge Hr­vat­ski proiz­vo­ða­èi nam­ješ­ta­ja Èla­no­vi ud­ru­ge Hrvat­ski proiz­vo­ða­èi nam­ješ­ta­ja su: A­G DI­NA­S, Be­lje­vi­na;

‘e­li­mo bi­ti par­ tne­r Vla­di i os­ta­li­m in­sti­tu­ci­ja­ma vlas­ti u do­no­še­nju od­lu­ka va­ni­m za na­š sek­to­r’, po­ru­èio je Ra­diæ

BO­R d.o.o., No­vi Ma­ro­f; BRES­TO­ VA­C d.d., Bres­to­va­c; BRES­TO­VA­C PI­L A­NA, Bres­to­va­c; BRES­TO­VA­C TN Bres­to­va­c; CIP­RI­JA­NO­VI­Æ d.o.o., O­ra­ho­vi­ca; DI ÈAZ­MA, Èaz­ma; DI KLA­NA, Kla­na; DI­N NO­VO­SE­LA­C, No­vo­se­le­c; LI­PA d.o.o., No­vi Ma­ rof; PRI­MA COM­MER­CE, Bje­lo­va­r; PRI­MA NAM­JEŠTA­J, Zag­re­b; SPI­N VA­LI­S, Po­e­ga te TVI­N d.o.o, Vi­ro­ vi­ti­ca.

Re­na­to Ra­di­æ, pred­sjed­ni­k ud­ru­ge Hr­vat­ski ­ proiz­vo­ða­èi nam­ješ­ta­ja

5. kon­fe­ren­ci­ja dim­nja­èa­ra Hr­vat­ske

Ob­nov­lji­vi iz­vo­ri e­ner­gi­je i no­ve ­ teh­ni­ke sa­na­ci­je dim­nja­ka u fo­ku­su Hr­vat­ska dim­nja­èar­ska ud­ru­ga i a­gen­ci­ja Av­rion or­ga­ni­zi­ra­ju ­ 5. kon­fe­ren­ci­ju dim­nja­èa­ra Hr­vat­ske, ko­ja æe se od­r ­a­va­ti o­d 28. ve­lja­èe do 1. o­uj­ka 2013. go­di­ne u ho­te­lu Ka­j u Ma­ri­ji Bis­tri­ci

P

o­tak­nu­ti us­pje­ho­m proš­li­h kon­fe­ren­ci­ja dim­nja­èa­ra Hr­ vat­ske ko­je su o­ku­pi­le pre­ko 150 su­dio­ni­ka sva­ka i o­ve go­di­ne nas­tav­lja­mo dob­ru tra­di­ci­ ju. Kon­fe­ren­ci­ja je nas­ta­la i­de­jo­m o go­diš­nje­m o­kup­lja­nju stru­ke te sta­ nje­m u dim­nja­èar­stvu i pot­re­bo­m za do­dat­no­m e­du­ka­ci­jo­m kro­z u­poz­na­ va­nje s no­vi­m za­kon­ski­m re­gu­la­ti­va­ ma, s pra­vi­li­ma stru­ke i eu­rop­ski­m nor­ma­ma te u­poz­na­va­nje­m s no­vi­m teh­no­lo­gi­ja­ma dim­nja­ka, lo­iš­ni­h u­re­ða­ja i u­pot­re­be u ra­du.

Ak­tual­ne te­me Pre­zen­ti­ra­nje­m sta­nja u sus­jed­ni­m dr­a­va­ma i ci­je­lo­m pod­ruè­ju Eu­ro­pe po­ku­ša­va­mo pre­do­èi­ti or­ga­ni­zi­ra­ no­st dim­nja­èar­ske slu­be i po­tak­ nu­ti na­še mje­ro­dav­ne in­sti­tu­ci­je da u­va­e eu­rop­ske nor­me i stan­dar­ de ve­za­ne za dim­nja­èar­ski slu­bu.

Neu­jed­na­èe­no­st o­ko tu­ma­èe­nja is­ ti­h pro­pi­sa stva­ra do­dat­ne prob­le­ me i sum­nje u is­prav­no­st pos­tu­pa­ka su­dio­ni­ka. Za­to po­ku­ša­va­mo u ras­ pra­va­ma na ok­rug­lo­m sto­lu do­bi­ti is­prav­na i vje­ro­dos­toj­na tu­ma­èe­nja no­vo­do­ne­se­ni­h za­ko­na i pra­vil­ni­ka.

Os­nov­na bi­t sve­ga je da se svi po­ na­ša­ju po do­ne­se­ni­m i uv­ri­je­e­ni­m nor­ma­ma i stan­dar­di­ma ko­je je Re­

Na kon­fe­ren­ci­ji æe se ob­ra­di­ti slje­de­æe te­me: teh­niè­ki pra­vil­ ni­k za dim­nja­èar­stvo, prim­je­na va­e­æi­h pro­pi­sa u prak­si, ob­ nov­lji­vi iz­vo­ri e­ner­gi­je i e­ko­loš­ka go­ri­va te no­ve teh­ni­ke sa­na­ci­je dim­nja­ka

pub­li­ka Hr­vat­ska prih­va­ti­la. Ne­ki i­h ne e­le prim­je­nji­va­ti i­li i­h ne poz­na­ju pa ti­me dop­ri­no­se kon­fuz­nos­ti i po­ ja­vi prob­le­ma o­ko na­èi­na ra­da dim­ nja­èar­ske stru­ke. Na­da­mo se da æe i o­va­j sku­p di­je­lo­m dop­ri­nje­ti u­nap­ re­ðe­nju i raz­vo­ju stru­ke što na­m je i os­nov­ni za­da­ta­k i ci­lj.

Na 5. kon­fe­ren­ci­ji dim­nja­èa­ra Hr­ vat­ske do­tak­nu­t æe­mo slje­de­æe te­ me:  Teh­niè­ki pra­vil­ni­k za dim­nja­ èar­stvo  Prim­je­na va­e­æi­h pro­pi­sa u prak­si  Ob­nov­lji­vi iz­vo­ri e­ner­gi­je i e­ko­ loš­ka go­ri­va  No­ve teh­ni­ke sa­na­ci­je dim­nja­ ka.

Ko­me je kon­fe­ren­ci­ja ­ na­mi­je­nje­na Kon­fe­ren­ci­ja dim­nja­èa­ra na­mi­je­nje­ na je pr­ven­stve­no dim­nja­èar­ski­m ob­r ­ti­ma i tvr­tka­ma ko­je se ba­ve dim­nja­èar­ski­m ra­do­vi­ma te svi­ma èi­ja dje­lat­no­st za­di­re u pod­ruè­je dim­nja­èar­stva: proiz­vo­ða­èi­ma dim­ nja­ka i pra­te­æe op­re­me, zas­tup­ni­ci­ ma pra­te­æe op­re­me, plin­ski­h u­re­ða­ ja i mjer­ni­h in­stru­me­na­ta, plin­ski­m ser­vi­se­ri­ma, up­ra­vi­te­lji­ma stam­be­ ni­h zgra­da, pro­jek­tan­ti­ma…

Ta­ko­ðe­r, na kon­feren­ci­ji ve­æ tra­ di­cio­nal­no kao go­st Hr­vat­ske dim­ nja­èar­ske ud­ru­ge sud­je­lu­ju u­èe­ni­ci Ob­r ­tniè­ke i in­dus­trij­ske gra­di­telj­ske ško­le i­z Zag­re­ba – smje­r dim­nja­èa­r, ko­ji­ma æe o­vo bi­ti i­deal­na pri­li­ka da se pob­li­e u­poz­na­ju sa svo­ji­m bu­ du­æi­m za­ni­ma­nje­m.

Kon­ta­k t za pre­da­va­èe i spon­zo­re Prog­ra­m kon­fe­ren­ci­je bi­t æe ob­jav­ lje­n po­èet­ko­m 2013. go­di­ne. Sve ko­ji se e­le ak­ti­vno uk­lju­èi­ti u ra­d kon­fe­ren­ci­je pu­te­m pre­da­va­nja i­li spon­zor­stva, po­zi­va­mo da se ja­ve or­ga­ni­za­to­ri­ma.

Za sve do­dat­ne in­for­ma­ci­je sto­ji­ mo vam na ras­po­la­ga­nju na te­l/fax: 01/3646-375, od­nos­no e-maila av­ rion­@av­rio­n.hr.

Vi­še in­for­ma­ci­ja mo­e­te pro­na­æi i na www.hrvatski-dimnjacari.org.

STUDENI 2012. GRADNJA

11

info CEMEX Building Award

Obiteljsko imanje u Hercegovini osvojilo CEMEX-ovu nagradu u Meksiku To­mis­la­v Æur­ko­vi­æ i Zo­ra­n Zi­da­ri­æ i­z ar­hi­tek­ton­sko­g stu­di­ja Dva ar­hi­tek­ta ne­dav­no su os­vo­ji­li nag­ra­du u ka­te­go­ri­ji Stam­be­ni­h ­ gra­ðe­vi­na na 21. me­ðu­na­rod­no­m nat­je­ca­nju CE­MEX Buil­di­ng Awa­r­d u Mek­si­ku Ar­hi­tek­ton­ski je­zi­k je e­le­men­ta­ra­n, mi­ni­ ma­lis­tiè­ki, pu­ris­tiè­ki ka­ko do­li­ku­je škr­to­m kra­jo­li­ku s nag­las­ko­m na low te­ch. Pro­jek­ ti­ra­no je ta­ko da sve mo­gu iz­ves­ti ru­ke lo­kal­ni­h gra­di­te­lja

O

d èa­k 634 pro­je­ka­ta i­z 13 ze­ma­lja svi­je­ta, o­bi­teljsko i­ma­nje na Bi­ja­èi u Her­ce­ go­vi­ni, ko­je pot­pi­su­je zag­ re­baè­ki dvo­jac – To­mis­la­v Æur­ko­vi­æ i Zo­ra­n Zi­da­ri­æ i­z ar­hi­tek­ton­sko­g stu­di­ja Dva ar­hi­tek­ta, pob­jed­ni­k je u ka­te­go­ri­ji Stam­be­ni­h gra­ðe­vi­na na 21. me­ðu­na­rod­no­m nat­je­ca­nju CE­ MEX Buil­di­ng Awa­r­d u Mek­si­ku!

O pro­jek­tu Kom­ple­ks o­bi­telj­sko­g i­ma­nja pros­ti­ re se na jed­no­m o­d za­pad­no-her­ce­ go­vaè­ki­h bre­u­lja­ka, o­buh­va­æa­ju­æi prib­li­no 35.000 m2 pov­r­ši­ne.

Prog­ra­m je ob­je­di­nja­vao broj­ne sad­r ­a­je – o­bi­telj­ska ku­æa za vlas­ ni­ke, ku­æa za gos­te, gos­po­dar­ske gra­ðe­vi­ne, ku­æa up­ra­vi­te­lja (do­ma­ ra), voæ­nja­k, pov­r ­tnja­k, vi­nog­ra­d, te broj­ni špor­tski i rek­rea­cij­ski te­re­ni s pop­rat­ni­m sad­r ­a­ji­ma. Te­ma matri­ ce raš­tr­ka­ni­h se­la o­ko­li­ce in­spi­ra­ci­ja je za kom­po­zi­ci­ju ko­ju èi­ni ni­z za­ seb­ni­h vo­lu­me­na raz­li­èi­ti­h sad­r ­a­ja.

Sve je­di­ni­ce kom­po­zi­ci­je pa­lji­vo su po­zi­cio­ni­ra­ne ta­ko da je o­mo­gu­æe­n pog­le­d na toè­ke fo­ku­sa po e­lji in­ ves­ti­to­ra. Na naj­vi­šo­j i na­ju­da­lje­ni­joj

12

GRADNJA STUDENI 2012.

O nag­ra­di

G

ra­di­telj­ska nag­ra­da CE­

MEX us­pos­tav­lje­na je pri­je 21 go­di­nu sa svr­ ho­m pre­poz­na­va­nja naj­

kva­li­tet­ni­ji­h radova na pod­ruè­ju gra­di­telj­stva sje­ver­no­g Mek­si­ka, ma­tiè­ne zem­lje tvr­tke CE­MEX, ko­ja je o­d 2005. vlas­ni­k CE­MEX Hr­vat­ske. Dod­je­lju­je se na­jus­ pješ­ni­ji­m svjet­ski­m pro­jek­ti­ma u toè­ki na­la­ze se tri gra­ðe­vi­ne èi­ja fun­ kci­ja pri­mar­no tra­i naj­bo­lju vi­zu­ru.

Glav­na ku­æa vlas­ni­ka je sto­ga u pot­pu­nos­ti fo­ku­si­ra­na svo­jo­m du­ o­m stra­no­m na ju­go­za­pa­d. Re­zul­ ta­t od­no­sa o­va tri vo­lu­me­na je me­ ðup­ros­to­r ko­ji pred­stav­lja mjes­to mo­gu­æe ek­span­zi­je za sva tri sad­ r­a­ja, po­ve­zu­ju­æi i­h fun­kcio­nal­no u za­jed­niè­ku cje­li­nu. Nje­go­va am­bi­ jen­tal­no­st os­la­nja se na tra­di­ci­ju, me­mo­ri­ju mjes­ta, her­ce­go­vaè­ko se­lo, gdje su up­ra­vo o­vak­vi pros­to­ ri bi­li mjes­ta so­ci­jal­ni­h kon­ta­ka­ta i druš­t ve­ni­h do­ga­ða­nja.

Ar­hi­tek­ton­ski je­zi­k je e­le­men­ta­ ra­n, mi­ni­ma­lis­tiè­ki, pu­ris­tiè­ki ka­ko do­li­ku­je škr­to­m kra­jo­li­ku s nag­las­ ko­m na low te­ch. Pro­jek­ti­ra­no je ta­ ko da sve mo­gu iz­ves­ti ru­ke lo­kal­ni­h gra­di­te­lja!

Po­vez­ni­ca s gra­di­telj­ski­m nas­lje­ ðe­m o­vo­g kra­ja pri­sut­na je u o­da­ bi­ru ma­te­ri­ja­la i ar­hi­tek­ton­ski­h e­le­

Po­vez­ni­ca s gra­di­ teljski­m nas­lje­ðe­m o­vo­g kra­ja pri­sut­na je u o­da­bi­ru ma­te­ri­ja­la i ar­hi­tek­ton­ski­h e­le­ me­na­ta kao di­je­lo­va kom­po­zi­ci­je po­je­di­ne gra­ðe­vi­ne

me­na­ta kao di­je­lo­va kom­po­zi­ci­je po­je­di­ne gra­ðe­vi­ne.

Za par­ter­no pop­lo­èe­nje i pro­èe­lje ko­riš­te­n je (is­ti i jed­na­ko ob­ra­ðe­n) ka­me­n i­z lo­kal­no­g ka­me­no­lo­ma ve­ zu­ju­æi se ta­ko s ka­me­no­m ‘i­n si­tu’ ko­je­g na­la­zi­mo u sta­ro­m i no­vo­m su­ ho­zi­du po èi­tavoj par­ce­li. Svi ot­vo­ri su uok­vi­re­ni ka­ko do­li­ku­je ku­æa­ma u to­m kra­ju s ti­m da su log­gia-u do­bi­le sa­mo rep­re­zen­ta­tiv­ne gra­ðe­vi­ne.

Sa­mo i­ma­nje, u­z sve na­ve­de­ne sad­r ­a­je, u pot­pu­nos­ti fun­kcio­ni­ ra sa­mos­tal­no i neo­vis­no uz­go­je­m po­ljop­riv­red­ni­h proiz­vo­da i os­tali­h preh­ram­be­ni­h na­mir­ni­ca.

Bu­du­æi da je kom­ple­ks smješ­te­n u kr­šu i sla­bo na­se­lje­no­m kra­jo­li­ku, o­va i­ni­ci­ja­ti­va pred­stav­lja po­zi­tiv­ni prim­je­r raz­vo­ja ma­lo­g gos­po­dar­ stva ko­ris­te­æi o­no što su na­m pri­ro­ da i za­te­èe­ni lo­kal­ni uv­je­ti da­li. Ar­ hi­tek­tu­ra je nas­to­jala bi­ti in­teg­ral­ni dio o­vo­g kon­cep­ta.

ka­te­go­ri­ja­ma Stam­be­ne gra­ðe­ vi­ne, Jav­ne i pos­lov­ne gra­ðe­vi­ne te In­fras­truk­tur­ne gra­ðevine, a po­seb­ne nag­ra­de dod­je­lju­ju se i pro­jek­ti­ma ko­ji poš­tu­ju na­èe­la od­r ­i­ve grad­nje te dos­tup­nos­ti ob­je­ka­ta o­so­ba­ma s po­seb­ni­m pot­re­ba­ma. Da­na­s o­va nag­ra­da pred­stav­lja ja­sa­n od­ra­z i op­red­ je­lje­nje CE­MEX-o­vo­g ak­tiv­no­g sud­je­lo­va­nja u me­ðu­na­rod­no­j gra­di­teljsko­j kul­tu­ri.

In­ves­ti­to­r: pri­vat­ni Iz­vo­ða­è: T&D compa­ny d.o.o.

Arhitektonsko rješenje: Dva arhitekta d.o.o. – Tomislav Æurkoviæ i Zoran Zidariæ

STUDENI 2012. GRADNJA

13

info 6. hr­vat­ski fo­ru­m o od­r ­i­vo­j grad­nji

Pa­zi­te èi­me gra­di­te ­ da­na­s, ka­ko bis­te jef­ti­ni­je ru­ši­li sut­ra!

Gra­ðe­vin­ski fa­kul­te­t u Zag­re­bu i Hol­cim Hr­vat­ska or­ga­ni­zi­ra­ju šes­ti po re­du Foru­m o od­r ­i­vo­j grad­nji, ko­ji æe se od­r ­a­ti ­ 1. pro­sin­ca o­ve go­di­ne na Gra­ðe­vin­sko­m fa­kul­te­tu u Zag­re­bu, ­ a bi­t æe pos­ve­æe­n vr­lo ak­tual­no­j te­mi – re­cik­li­ra­nju gra­ðe­vin­sko­g ma­te­ri­ja­la

S

uk­lad­no re­gu­la­ti­vi Eu­rop­ske u­ni­je, o­d 2020. go­di­ne, naj­ma­nje 70% gra­ðe­ vin­sko­g ma­te­ri­ja­la mo­ra­t æe bi­ti re­ cik­li­ra­no, a ta­j æe se ci­lj os­t va­ri­ti sa­ mo a­ko ve­æ da­na­s kre­ne­mo pla­ni­ra­ti u to­m smje­ru. Ta­ko se o­vo­go­diš­nji Fo­ru­m od­r ­a­va po­d motom ‘Pa­zi­te èi­me gra­di­te da­na­s, kako bis­te jef­ti­ni­je ru­ši­li sut­ra!’.

I o­ve go­di­ne Fo­ru­m se od­r ­a­va u­z vi­so­ ko pok­ro­vi­telj­stvo pred­sjed­ni­ka Re­pub­li­ke Hr­vat­ske, I­ve Jo­si­po­vi­æa, Mi­nis­tar­stva gra­ di­telj­stva i pros­tor­noga u­re­ðe­nja te Mi­nis­tar­ stva zaš­ti­te o­ko­li­ša i pri­ro­de, a me­ðu nje­go­

vi­m su­dio­ni­ci­ma o­èe­ku­ju se i pred­stav­ni­ci je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­moup­ra­ve, kra­job­raz­ni ar­ hi­tek­ti te re­le­van­tni struè­nja­ci gra­ðe­vin­ski­h zna­nos­ti. Svo­ja æe is­kus­t va s o­ku­pljeni­ma po­di­je­li­ti i pred­sjed­ni­k aus­trij­sko­g Udru­e­nja za re­cik­li­ra­ni gra­ðe­vin­ski ma­te­ri­ja­l Günte­ro­m Gret­zmac­he­rom.

In­for­ma­ci­je, ko­ti­z a­ci­ja, bo­do­vi Su­dio­ni­ci­ma sku­pa bi­t æe do­di­je­lje­no 7 bo­ do­va u skla­du s Pra­vil­ni­ko­m o struè­no­m is­ pi­tu te u­pot­pu­nja­va­nju i u­sav­r ­ša­va­nju zna­nja o­so­ba ko­je o­bav­lja­ju pos­lo­ve gra­di­telj­stva,

Prog­ra­m do­ga­ða­nja na 6. hr­vat­sko­m ­ fo­ru­mu o od­r­i­vo­j grad­nji 9.00 – 9.30 Re­gis­tra­ci­ja su­dio­ni­ka 9.30 – 9.45 Poz­drav­ni go­vo­r do­ma­æi­na Pro­f.dr.sc. Ves­na Drag­èe­vi­æ, de­ka­ni­ca Gra­ðe­vin­sko­g fa­kul­te­ta Sveu­èi­liš­ta u Zag­re­bu Ma­rio Gras­sl, pred­sjed­ni­k Up­ra­ve Hol­ci­m Hr­vat­ska 9.45 – 11.15 Mi­nis­tar­stvo gra­di­telj­stva i pros­tor­noga u­re­ðe­nja – pred­stav­nik Mi­nis­tar­stvo zaš­ti­te o­ko­li­ša i pri­ro­de – pred­stav­nik Ing. Günthe­r Gret­zmac­her – pred­sjed­ni­k aus­trij­sko­g Ud­ru­e­nja za re­cik­la­u gra­ðe­vin­sko­g ot­pa­da 11.15 – 11.30 Pau­za za ka­vu 11.30 – 13.00 Uvod­no pre­da­va­nje: mr.sc. Pet­ra Ške­vi­n, di­pl. i­ng. a­r­h. (Fi­li­po­vi­æ sav­je­to­va­nja) Pro­je­k t ur­ba­ne re­ge­ne­ra­ci­je u Ses­ve­ta­ma Pa­ne­l ras­pra­va: Gra­d kao rud­ni­k?

14

GRADNJA STUDENI 2012.

NN 24/08. Ko­ti­za­ci­ja iz­no­si 400 ku­na (PDV je uk­lju­èe­n). Za stu­den­te je sud­je­lo­va­nje bes­ plat­no u­z ob­vez­nu pret­hod­nu pri­ja­vu (stu­ den­ti­ma se smat­ra­ju o­so­be u pro­ce­su pred­ dip­lom­sko­g i dip­lom­sko­g stu­di­ja).

Pot­vr­du o up­la­ti ko­ti­za­ci­je tre­ba pos­la­ti na e-mai­l mo­re­no.bar­to­lic­@hol­ci­m.co­m i­li na fa­ks 052/876-240 naj­kas­ni­je do u­tor­ka 27. stu­de­no­g o­ve go­di­ne. Pri­ja­ve se na­ko­n to­g da­tu­ma ne­æe zap­ri­ma­ti. Bro­j mjes­ta je og­ra­ ni­èe­n. Vi­še in­for­ma­ci­ja mo­e­te do­bi­ti pu­te­m e-mai­la i­va.be­lu­sic­@hol­ci­m.co­m, od­nos­no pu­te­m te­le­fo­na na bro­j 052/876-802.

Sud­je­lu­ju i­ng. Günthe­r Gret­zmac­he­r, pro­f.dr.sc. Dub­rav­ka Bje­go­vi­æ, mr.sc. Pet­ra Ške­vin 13.00 – 13.45 Pau­za za ru­èak 13.45 – 16.00 E­du­ka­ci­ja ... sta­nje u Hr­vat­sko­j ... vi­zi­ja Pro­f.dr.sc. Ni­na Štir­me­r i pro­f.dr.sc. Dub­rav­ka Bje­go­vi­æ (Gra­ðe­vin­ ski fa­kul­te­t Zag­re­b) Gos­po­da­re­nje gra­ðe­vin­ski­m ot­pa­do­m i mo­guæ­nos­ti u­pot­re­be gra­ ðe­vin­sko­g ot­pa­da Mr.sc. Hr­vo­je Si­ro­ni­æ (In­sti­tu­t I­GH Ri­je­ka) Mo­guæ­nos­ti prim­je­ne re­cik­li­ra­no­g be­to­na u Hr­vat­skoj Iva­na Mi­li­èe­vi­æ, di­pl. i­ng. gra­ð. (Gra­ðe­vin­ski fa­kul­te­t O­si­je­k) Upot­re­ba o­pe­kar­sko­g lo­ma Pro­f.dr.sc. Stje­pa­n La­ku­ši­æ i A­na Ba­ri­èe­vi­æ di­pl.i­ng.gra­ð. (Gra­ðe­ vin­ski fa­kul­te­t Zag­re­b) Projekt CIP Eco Innovation RUCONBAR Pro­f.dr.sc. I­va­na Ba­nja­d Pe­èu­r (Gra­ðe­vin­ski fa­kul­te­t Zag­re­b) Projekt CIP Eco Innovation ECO SANDWICH SUPEUS – vi­zi­ja stu­de­na­ta Dis­ku­si­ja

In­ter­vju s Günte­rom Gret­zmac­he­ro­m, pred­sjed­ni­ko­m aus­trij­sko­g Udru­e­nja za re­cik­li­ra­nje gra­ðe­vin­sko­g ma­te­ri­ja­la  Zaš­to je da­na­s va­no re­cik­li­ra­ti gra­ðe­vin­ski ot­pa­d?

Günte­r Gret­zmac­he­r: Oèu­va­nje re­sur­sa je je­da­n o­d naj­va­ni­ji­h prio­ri­ te­ta u EU. Re­cik­li­ra­nje be­to­na, as­fal­ta, cig­le i ka­me­na za zi­da­nje, u od­ go­va­ra­ju­æo­j kva­li­te­ti i u­z kon­tro­li­ra­ni ut­je­ca­j na o­ko­li­š, mo­gu za­mi­je­ni­ti pri­rod­ne ma­te­ri­ja­le i sma­nji­ti vo­lu­me­n od­la­ga­liš­ta.  Ka­ko stva­ri sto­je na to­m po­lju u Aus­tri­ji?

Günte­r Gret­zmac­he­r: Ka­ko to o­biè­no bi­va, od­lu­èu­ju­æu je u­lo­gu o­dig­ ra­la po­li­ti­ka. Prek­ret­ni­ca se do­go­di­la 1989. sa Za­ko­nom o sa­ni­ra­nju de­po­ni­ja ot­pa­da i 1990. s novim Zakonom o gospodarenju otpadom, a stvari su se promijenile i 1996. s Pravilnikom o odlagalištima. Tim su zakonima predviðene pristojbe za odlaganje graðevinskog otpada na odlagalištima, reciklaa je postala obavezna (osim u iznimnim sluèajevima), a regulirana je i opremljenost razlièitih vrsta odlagališta, kao i kvaliteta pohranjenog otpada.  Je li teš­ko do­bi­ti doz­vo­le za ko­riš­te­nje re­cik­li­ra­no­g gra­ðe­vin­sko­g ma­te­ri­ja­la?

Günte­r Gret­zmac­he­r: Ov­dje je bit­no re­æi da su teh­niè­ke os­no­ve za re­ cik­li­ra­ne gra­ðe­vin­ske ma­te­ri­ja­le uk­lju­èe­ne u eu­rop­sku nor­mu E­N 13242 za ag­re­ga­te pa su ta­ko re­cik­li­ra­ni gra­ðe­vin­ski ma­te­ri­ja­li iz­jed­na­èe­ni s pri­rod­ni­m ag­re­ga­ti­ma. Dru­gi­m ri­je­èi­ma, teh­niè­ke os­no­ve su dos­tup­ne, a o ra­zi­ni zaš­ti­te o­ko­li­ša u o­vis­nos­ti o gos­po­dar­sko­j si­tua­ci­ji po­je­di­ne se dr­a­ve èla­ni­ce EU-a jo­š mo­ra­ju iz­jas­ni­ti.  S ad­mi­nis­tra­tiv­ne toè­ke gle­diš­ta, tko je no­si­te­lj ak­tiv­nos­ti ve­za­ni­h u­z re­cik­li­ra­nje gra­ðe­vin­sko­g ot­pa­da?

Günte­r Gret­zmac­he­r: Ako su reciklirani graðevinski materijali konkurentni prirodnim materijalima, graðevinska æe industrija zasigurno eljeti upotrijebiti one koji su povoljniji. U cilju njihove primjene i promocije, korisno je imati udruenje èije su èlanice tvrtke za reciklau ili graðevinske tvrtke. Takvo udruenje obièno odraðuje PR i lobira, ali i organizira edukacije i razne prateæe dogaðaje. U EU postoji udruenje EQAR – Eu­ro­pea­n Qua­li­t y As­so­cia­tio­n fo­r Re­cycli­ng. To je plat­for­ma ko­ju èi­ne ud­ru­e­nja za re­cik­la­u, a­li i po­je­di­naè­ne tvr­tke i­z raz­li­èi­ti­h eu­ rop­ski­h ze­ma­lja, kro­z ko­ju se raz­mje­nju­ju in­for­ma­ci­je i is­kus­t va. O­si­m to­ga, EQA­R po­ku­ša­va sud­je­lo­va­ti i u do­no­še­nju eu­rop­ski­h pro­pi­sa i stan­dar­da (vi­di www.eqa­r.in­fo).

(Raz­go­va­ra­la: Pet­ra Šva­r­c)

STUDENI 2012. GRADNJA

15

sajam Fo­to: Bo­ri­s Èe­pin

Od­r ­a­n 17. me­ðu­na­rod­ni sa­ja­m SA­SO u Spli­tu

SASO do­ka­zao i­la­vo­st ­ i pri­la­god­lji­vo­st ­ po­du­zet­ni­ka Ce­mex, Ton­da­ch, Si­ka, Vail­la­nt, Lager Ba­ši­æ, Schwar­zmülle­r, ­ Bos­ch... sa­mo su ne­ki o­d iz­la­ga­èa ko­ji su pred­sta­vi­li svo­je ­ proiz­vo­de i us­lu­ge na o­vo­go­diš­nje­m saj­mu SA­SO

O

vo­go­di­šnji 17. po re­du Meðu­na­rod­ni spe­ci­ja­li­zi­ra­ni sa­ja­m SA­SO, od­r ­a­vao se o­d 24. do 28. lis­to­pa­da u Spli­tu.

Sa­ja­m SA­SO o­buh­va­æa u se­bi ni­z me­ðu­na­rod­ni­h spe­ci­ja­li­zi­ra­ni­h saj­mo­va: Sa­ ja­m gra­di­telj­stva, Sa­ja­m dr­vne in­dus­tri­je, Sa­ja­m me­tal­ne in­dus­tri­je, Sa­ja­m a­la­ta, stro­ je­va i op­re­me, Sa­ja­m ob­r ­tniš­t va, ma­le priv­ re­de i po­du­zet­niš­t va, Sa­ja­m e­lek­tro­teh­ni­ke, e­ner­ge­ti­ke i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja, SA­FI­R – Sa­ ja­m fi­nan­ci­ja, in­ves­ti­ci­ja i raz­vo­ja, te SE­KOSa­ja­m e­ko­lo­gi­je.

Ovo­go­diš­nji sa­ja­m je o­ku­pio 1297 iz­la­ga­èa i suiz­la­ga­èa i­z 11 ze­ma­lja.

'SA­SO je sa­ja­m ko­ji u­vi­je­k po­ka­zu­je tren­ do­ve u gos­po­dar­stvu. Ta­ko je na o­vo­go­diš­ nje­m saj­mu po­nov­no nas­tav­lje­n tre­nd po­ ras­ta iz­la­ga­èa i­z sek­to­ra ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je za 2,5 pos­to u od­no­su na proš­lo­ go­diš­nji sa­jam', is­tak­nuo je Bog­da­n Ša­ri­æ, di­rek­to­r saj­ma SA­SO.

Bo­ga­ti prog­r a­m do­ga­ða­nja Na saj­mu SA­SO 2012. od­r ­ao se bo­ga­ti prog­ram do­ga­ða­nja, struè­ni­h kon­fe­ren­cija i gos­po­dar­ski­h sus­re­ta: 10. da­n ar­hi­te­ka­ta, 8. e­ner­get­ski sum­mi­t, 6. da­n gra­ðe­vi­na­ra, 5. da­n e­ko­lo­gi­je, Da­n ka­me­na, Gos­po­dar­ski sus­re­ti B2B@SA­SO­fai­r, ra­dio­ni­ce i pre­zen­ ta­ci­je.

16

GRADNJA STUDENI 2012.

Sa­mo na struè­ni­m sku­po­vi­ma sud­je­lo­va­lo je vi­še o­d 200 pred­stav­ni­ka tvr­tki, te vi­še o­d 2000 su­dio­ni­ka. Sud­je­lo­va­nje na konfe­ren­ ci­ja­ma bi­lo je bes­plat­no, èi­me je svi­m zain­ te­re­si­ra­nima o­mo­gu­æe­na dos­tup­no­st no­vi­m zna­nji­ma i tren­do­vi­ma.

Po­seb­nu po­zor­no­st pri­vu­kao je sus­re­t pred­sjed­ni­ka Re­pub­li­ke Hr­vat­ske, dr.sc. I­ve Jo­si­po­vi­æa s gos­po­dar­stve­ni­ci­ma, gdje je sud­je­lo­va­lo sto­ti­nja­k di­rek­to­ra i vlas­ni­ka tvr­ tki.

'SA­SO je po bro­ju i­zlaga­èa, ve­li­ko­m bro­ju sklop­lje­ni­h pos­lova te us­pješ­no­m struè­no­m prog­ra­mu jo­š je­dan­pu­t do­ka­zao da je je­da­n o­d naj­znaè­ni­ji­h gos­po­dar­ski­h do­ga­ða­ja u re­ gi­ji. U­na­to­è kri­zi, na saj­mu se mog­la uo­èi­ti pri­la­god­lji­vo­st i i­la­vo­st di­je­la po­du­zet­ni­ka i­z sek­to­ra gra­di­telj­stva i me­tal­no­g sek­to­ra. Po­ du­zet­ni­ci su iz­lo­i­li ni­z i­no­va­tiv­ni­h i fun­kcio­ nal­ni­h proiz­vo­da što je o­du­še­vi­lo pos­je­ti­te­lje saj­ma', ka­zao je Ša­ri­æ.

6. da­n gra­ðe­vi­na­r a Sre­diš­nji do­ga­ða­j 6. da­na gra­ðe­vi­na­r a bio je ok­r ug­li sto­l na te­mu 'Pros­tor­no-pro­met­na stu­di­ja ši­re­g pod­r uè­ja Gra­da Spli­t a'. Po­to­m je od­r ­ a­no pre­da­va­nje na te­mu 'Sa­na­ci­ja ar­mi­r a­no-be­ton­ski­h kon­s truk­ci­ja', a struè­ ni prog­r a­m zav­r ­šio je ok­r ug­li­m sto­lo­m na te­mu 'Ces­tov­ni ras­ple­t Plo­èe-Pe­lje­ša­c-Dub­ rov­ni­k '.

Ka­ko su pro­met­ne stu­di­je jed­no o­d vi­tal­ni­h pi­ta­nja ur­ba­ni­h sre­di­na na ok­rug­lo­m sto­lu 'Pros­tor­no-pro­met­na stu­di­ja ši­re­g pod­ruè­ja Gra­da Spli­ta' go­vo­ri­lo se o ne­dav­no zav­r­še­ no­j pros­tor­no-pro­met­no­j stu­di­ji Gra­da Spli­ ta, te što o­na do­no­si u smis­lu raz­vo­ja Spli­ta i u­pa­ni­je.

Go­vo­ri­lo se o pla­nu raz­vo­ja ces­tov­ne i e­ ljez­niè­ke mre­e gra­da i u­pa­ni­je, pro­me­tu u mi­ro­va­nju (par­ki­ra­nje), raz­voj­ni­m op­ci­ja­ma i kon­cep­ci­ja­ma grad­ske lu­ke, raz­voj­ni­m op­ci­ ja­ma i kon­cep­ci­ja­ma o­bal­ne li­ni­je split­sko­g

STUDENI 2012. GRADNJA

17

sajam po­luo­to­ka te po­ve­æa­nju si­gur­nos­ti i u­dob­ nos­ti i­vo­ta.

U sklo­pu pre­da­va­nja 'Sa­na­ci­ja ar­mi­ra­nobe­ton­ski­h kon­struk­ci­ja' ob­ra­ðe­ne su slje­de­æe te­me: prip­re­ma pod­lo­ge, sa­na­ci­ja pu­ko­ti­na, sta­tiè­ka o­ja­èa­nja, re­pa­ra­tur­ni mor­to­vi te zaš­ tit­ni i de­ko­ra­tiv­ni pre­ma­zi.

Na ok­rug­lo­m sto­lu 'Ces­tov­ni ras­ple­t Plo­ èe-Pe­lje­ša­c-Dub­rov­ni­k ' pri­kazne su os­nov­ne zna­èaj­ke ces­tov­no­g ras­ple­ta s nag­las­ko­m na pod­ruè­je Neu­ma i Pe­lješ­ca. Kva­li­tet­na pro­ met­na in­fras­truk­tu­ra kao ka­pi­tal­na pret­pos­ tav­ka u re­gio­nal­no­m raz­vo­ju ju­ni­h pod­ruè­ja R­H, a­li i Bi­H, o­lak­ša­t æe prim­je­re­ni pris­tu­p lju­di i ro­ba lo­ka­ci­ja­ma o­d zna­èa­ja za e­ko­no­ mi­ju i druš­t vo. Ces­to­vni ras­ple­t Plo­èe–Pe­ lje­ša­c–Dub­rov­ni­k sva­ka­ko je bi­ta­n seg­me­nt o­ve prob­le­ma­ti­ke ko­ji u­z nu­no de­fi­ni­ra­nje kon­tak­tni­h to­èa­ka me­ðud­r ­av­ni­h ko­ri­do­ ra mo­ra od­re­di­ti ko­na­èa­n od­no­s au­to­ces­ta, br­zi­h i dr­av­ni­h ces­ta te lo­ka­ci­ja gra­niè­ni­h pri­je­la­za.

10. da­n ar­hi­te­k a­ta Na 10. danu arhitekata odrano je niz prezentacija: Nautièka luka Martinis Marchi, Maslinica, Otok Šolta, Memorijalni centar Faust Vranèiæ u Prviæ Luci, Otok Prviæ – pro­je­k t fi­ nan­ci­ra­n sred­stvi­ma Eu­rop­ske u­ni­je, Druš­tvo ar­hi­te­ka­ta Zag­re­b pred­sta­vi­lo je prog­ra­m Ar­ tu­r, Hr­vat­ska ko­mo­ra ar­hi­te­ka­ta pred­sta­vi­la je do­ku­me­nt Apo­li­ti­ka. Ta­ko­ðe­r, pred­stav­lje­ni su pro­jek­ti A­na­to­mi­ja o­to­ka te je od­r ­a­no pre­da­ va­nje Kul­tu­ra iz­ra­de pro­jek­ta.

Sre­diš­nji do­ga­ða­j 10. da­na ar­hi­te­ka­ta bio je ok­rug­li sto­l na te­mu 'Je li tu­ri­za­m pot­ro­ša­è pros­to­ra'.

Su­dio­ni­ci ok­rug­lo­g sto­la po­ku­ša­li su od­ go­vo­ri­ti na ak­tual­na pi­ta­nja ve­za­na u­z raz­vo­j tu­riz­ma i pla­ni­ra­nje: ka­ko od­r ­i­vo raz­vi­ja­ti tu­ri­za­m, ka­ko pri­to­m u pros­tor­ni­m pla­no­ vi­ma te ar­hi­tek­ton­ski­m r­je­še­nji­ma zad­r ­a­ti pre­poz­nat­lji­vo­st des­ti­na­ci­je, ka­ko æe se pla­ ni­ra­na iz­grad­nja tu­ris­tiè­ki­h ob­je­ka­ta i tu­ris­ tiè­ki­h kom­plek­sa od­ra­zi­ti na ar­hi­tek­ton­ske, ur­ba­nis­tiè­ke, kul­tur­ne, raz­voj­ne i e­ko­nom­ske po­ka­za­te­lje na na­še­m di­je­lu o­ba­le, što do­no­ si no­vi GU­P Split­sko-dal­ma­tin­ske u­pa­ni­je, što za ur­ba­nis­te i ar­hi­tek­te do­no­si Stra­te­gi­ja raz­vo­ja hr­vat­sko­g tu­riz­ma èi­ji nac­r ­t je ne­dav­ no pred­stav­lje­n, ka­ko zaš­ti­ti­ti o­bal­ni po­ja­s i o­to­ke, prob­le­mi le­ga­li­za­ci­je, u­lo­ga ar­hi­te­ka­ta u no­vo­j za­kon­sko­j re­gu­la­ti­vi, i­td...

Ar­tu­r – Ar­hi­tek­tu­r a i Tu­ri­z am Ar­hi­tek­tu­ra zbo­g svo­je svep­ri­sut­nos­ti ut­je­èe na druš­t vo u cje­li­ni. Kva­li­tet­na i pre­poz­nat­ lji­va ar­hi­tek­tu­ra i­ma po­ten­ci­ja­l pok­re­ta­nja na­cio­nal­no­g raz­vo­ja i nap­ret­ka, te po­zi­tiv­ni ut­je­ca­j na kva­li­tet­ni­je po­zi­cio­ni­ra­nje Hr­vat­ ske na me­ðu­na­rod­no­m pla­nu.

Druš­t vo ar­hi­te­ka­ta Zag­re­ba – DA­Z, kao krov­na stru­kov­na ud­ru­ga zag­re­baè­ki­h ar­hi­

18

GRADNJA STUDENI 2012.

te­ka­ta, pok­re­nu­lo je prog­ra­m po­d na­zi­vo­m Ar­tu­r – ar­hi­tek­tu­ra i tu­ri­za­m.

Ci­lje­vi Ar­tu­ra su pro­mi­ca­nje kva­li­tet­no­g pros­tor­no­g pla­ni­ra­nja i ar­hi­tek­tu­re kao pre­ duv­je­ta za raz­vo­j i od­r ­i­vo­st tu­riz­ma, sud­ je­lo­va­nje ar­hi­tek­ton­ske stru­ke u krei­ra­nju stra­te­gi­ja za pla­ni­ra­nje i ob­li­ko­va­nje pros­to­ra ve­za­no­g za raz­vo­j hr­vat­sko­g tu­riz­ma te stva­ ra­nje struè­no­g, druš­t ve­no­g i za­ko­no­dav­no­g ok­vi­ra za raz­vo­j i zaš­ti­tu hr­vat­sko­g tu­ris­tiè­ ko­g pros­to­ra.

des­truk­ci­ju gra­do­va ko­ji pos­ta­ju sve ve­æi, ne­ hu­ma­ni­ji, sve se vi­še be­to­ni­ra­ju te i­ma­ju sve ma­nje pros­to­ra za par­ko­ve i ze­le­ni­lo. Ver­ti­ kal­ni i krov­ni vrto­vi pos­ta­ju ve­li­ki po­ten­ci­jal za raz­vo­j ar­hi­tek­tu­re kra­jo­li­ka u bu­duæ­nos­ti.

Osi­m es­tet­ske vri­jed­nos­ti o­ze­lje­nja­va­nje i­ma svo­je do­ka­za­ne ko­ris­ti za e­ko­lo­gi­ju, bio­raz­ no­li­ko­st te zdrav­lje gra­ða­na.

5. da­n e­ko­lo­gi­je U sklo­pu 5. da­na e­ko­lo­gi­je od­r ­a­ne su pre­ zen­ta­ci­je: 'Zna­èa­j pla­na in­ter­ven­ci­ja ko­d iz­ne­ nad­no­g o­ne­èiš­æe­nja mo­ra', 'Sa­na­ci­ja oneèiš­ æe­nja ko­d iz­li­je­va go­ri­va s MT Ti­n U­je­viæ' i 'Ver­ti­kal­no o­ze­lje­nja­va­nje u ur­ba­ni­m mjes­ti­ ma'.

Ver­ti­kal­no o­ze­le­nja­va­nje je­da­n je o­d na­èi­na na ko­ji mo­e­mo spri­je­èi­ti i­li ub­la­i­ti e­ko­loš­ku

PROJEKT KAMEN – EK­SPLOA­TA­CI­JA ­ I OB­RA­DA KA­ME­NA

U

sklo­pu o­vo­go­diš­nje­g saj­ma SA­SO, Jav­na us­ta­no­va RE­RA S.D. u su­rad­nji s par­ tne­ri­ma na Pro­jek­tu KA­ME­N (Hr­vat­ska gos­po­dar­ska ko­mo­ra – K Spli­t, Kle­sar­ska ško­la Pu­èiš­æa, Gos­po­dar­ska ko­mo­ra Her­ce­go­vaè­ko-ne­ret­van­ske u­pa­ni­je i raz­voj­ na a­gen­ci­ja HO­RA­G), od­r ­a­la je pri­god­ni prog­ra­m i pre­zen­ta­ci­ju a­na­li­ze i­z sek­to­ra ek­sploa­ta­ci­je i ob­ra­de ka­me­na.

Prog­ra­m je o­buh­va­æao ni­z za­nim­lji­vi­h te­ma kao što su mo­guæ­nos­ti fi­nan­ci­ra­nja i­z EU fon­do­va, zna­èa­j tra­di­cij­ske ob­ra­de ka­me­na u ob­no­vi ob­je­ka­ta o­d zna­èa­ja za kul­tur­nu baš­ ti­nu, ru­dar­sko-geo­loš­ka os­no­va i po­ten­ci­ja­li, sta­nje za­kon­ske re­gu­la­ti­ve, pri­go­de za pok­ re­ta­nje klas­te­ra, ka­ko po­bolj­ša­ti su­rad­nju s gra­ðe­vin­ski­m sek­to­ro­m... Ta­ko­ðe­r, su­dio­ni­ci su u­poz­na­ti s is­kus­tvi­ma s o­vo­go­diš­nje­g saj­ma Mra­mo­ma­cc i tren­do­vi­ma na svjet­sko­m i eu­rop­sko­m tr­iš­tu ka­me­na i ka­me­ni­h proiz­vo­da.

O pro­jek­tu Ka­men Pro­je­k t Ka­me­n fi­nan­ci­ra se sred­stvi­ma Eu­rop­ske u­ni­je pu­te­m I­PA prog­ra­ma pre­kog­ra­niè­ne su­rad­nje Hr­vat­ska – Bos­na i Her­ce­go­vi­na, a ci­lj mu je dop­ri­ni­je­ti raz­vo­ju gos­po­dar­stva u pre­kog­ra­niè­no­m pod­ruè­ju Dal­ma­ci­je i Her­ce­go­vi­ne kro­z raz­vo­j i pro­mo­ci­ju po­du­zet­niš­tva u sek­to­ru ek­sploa­ta­ci­je i ob­ra­de ka­me­na. U­kup­na vri­jed­no­st pro­jek­ta Ka­me­n je 560.478,03 eu­ra i­li cca. 4.150.000,00 ku­na.

EU fi­nan­ci­ra 85% sred­sta­va o­d u­kup­ne vri­jed­nos­ti pro­jek­ta, a 15% su vlas­ti­ta sred­stva ko­ris­ni­ka pro­jek­ta.

Pro­je­k t je nas­tao kao od­go­vo­r na broj­ne prob­le­me u sek­to­ru ob­ra­de i ek­sploa­ta­ci­je ka­ me­na kao što su: ne­dos­tat­na in­sti­tu­cio­nal­na su­rad­nja za du­go­roè­no od­r ­i­vo pla­ni­ra­nje i pro­ved­bu raz­voj­ni­h pro­je­ka­ta pog­ra­niè­ni­h pod­ruè­ja, ne­pos­to­ja­nje sus­tav­no os­miš­lje­ne ba­ ze po­da­ta­ka kao os­no­ve za pla­ni­ra­nje bu­du­æi­h ak­tiv­nos­ti u raz­vo­ju sek­to­ra ka­me­nok­le­sar­ stva, ne­dos­ta­ta­k me­ðu­sob­ne su­rad­nje ma­li­h i sred­nji­h po­du­ze­æa u sek­to­ru ek­sploa­ta­ci­je i ob­ra­de ka­me­na u smis­lu raz­vo­ja iz­voz­ni­h us­lu­ga i za­jed­niè­ko­g nas­tu­pa na tr­iš­tu, sve ve­æi u­vo­z ob­ra­ðe­ni­h ka­me­ni­h proiz­vo­da s jed­ne stra­ne te sve ve­æi iz­vo­z pri­mar­ni­h neob­ra­ðe­ni­h si­ro­vi­na s dru­ge stra­ne, ma­nja­k le­gal­ni­h po­lja ka­me­no­lo­m za ek­sploa­ta­ci­ju ka­me­na, ne­ dos­tat­ne us­lu­ge jav­no­g sek­to­ra u smis­lu pris­tu­pa fi­nan­ci­ra­nju, pot­po­re teh­no­loš­ki­m i­no­va­ ci­ja­ma i po­ti­ca­nju um­re­a­va­nja i su­rad­nje MSP-a, prob­le­m dos­tup­nos­ti kva­li­fi­ci­ra­ne rad­ne sna­ge u sek­to­ru ka­me­nok­le­sar­stva, te ne­pos­to­ja­nje ob­ra­zov­no­g sus­ta­va u Bi­H ko­ji bi mo­gao za­do­vo­lji­ti pot­re­be sek­to­ra ob­ra­de i ek­sploa­ta­ci­je ka­me­na.

Vi­še in­for­ma­ci­je o pro­jek­tu Ka­me­n mo­e­te pro­na­æi na we­b stra­ni­ci www.eu-kamen. com.

Vinarija Horvatoviæ

Naj­bo­lja vi­na ­ za pok­lon U­sus­re­t na­do­la­ze­æi­m blag­da­ni­ma pred­stav­lja­mo ­ va­m Vi­na­ri­ju Hor­va­to­vi­æ, èi­ja su vi­na i­dea­la­n ­ iz­bo­r ka­ko za u­i­va­nje, ta­ko i za da­ri­va­nje

V

i­na­ri­ja Hor­vatovi­æ o­bi­telj­ sko je gos­po­dar­stvo ko­je se ba­vi uz­go­je­m vi­no­ve lo­ze te proiz­vod­njo­m pre­di­kat­ni­h, vr­hunski­h i kva­li­tet­ni­h vi­na.

Nje­zin os­ni­va­è i uteme­lji­te­lj je Ðu­ ro Hor­va­to­viæ ko­ji nas­tav­lja tra­di­ci­ju poz­na­ti­h i­loè­ki­h vi­nog­ra­dar­sko-vi­ nar­ski­h o­bi­te­lji: Ske­led­ji­æ, Meštro­ vi­æ i Hor­va­to­vi­æ.

O­si­m os­n i­va­èa, èla­n o­v i gos­ po­dar­s tva su nje­g o­va sup­r u­ga i djeca te nji­h o­v i i­vot­n i su­p ut­n i­ci ko­ji ak­t iv­n o sud­je­lu­ju u svi­m fa­ za­ma nas­t a­ja­nja ovi­h vr­h un­ski­h proiz­vo­da.

U raz­no­li­ko­m a­sor­ ti­ma­nu Vi­na­ri­je Hor­va­to­vi­æ mo­e­te na­æi èu­ve­nu I­loè­ku gra­še­vi­nu, Raj­nski riz­li­ng, Char­don­nay, Ze­le­ni sil­va­na­c, nei­ zos­tav­ni Tra­mi­na­c, Cr­ni pi­no­t te Ca­ber­ne­t Sau­vig­non

ni­h me­da­lja na re­gio­nal­ni­m i dr­av­ ni­m nat­je­ca­nji­ma.

Od­li­èa­n iz­bo­r za sve ­ pri­go­de Vi­na­ri­ja Hor­va­to­vi­æ pro­da­je svo­ ja vi­na za sve pri­go­de i pa­ki­ra ih u do­go­vo­ru s vama, u ama­ba­la­e o­d 0,2, 0,75 te 1 l.

Vina mo­e­te ku­ša­ti i ku­pi­ti u nji­ ho­vim pros­to­ri­ma u Ve­li­ko­j Go­ri­ci, Zag­re­bu i I­lo­ku uz pret­hod­nu na­ja­vu na te­le­fo­ne: Ðu­ro – 098/259-719, Ka­ta­ri­na – 098/222-424, Lov­ro – 099/666-5432, Ma­rin – 091/507-3072, te na fik­sni te­le­fo­n 01/6252-681

Neo­do­l ji­ve a­ro­me vi­na iz Iloka Lo­ka­li­te­t svjet­sko­g gla­sa I­lo­k, poz­ na­t po vi­ni­ma jo­š o­d rim­sko­g ca­ra Pro­bu­sa, u­z o­da­bai­r vr­hun­ski­h sor­ ti, te u­la­ga­nje neiz­mjer­no pu­no ra­ da i lju­ba­vi o­mo­gu­æi­li su stvaranje neo­do­ljivih sor­ti vi­na, ko­ja se la­ko za­vole i ni­ka­da ne za­bo­ra­ve!

Vina i­z bo­ga­to­g o­pu­sa Vi­na­ri­je Hor­va­to­vi­æ o­svoji­t æe vas svo­ji­m o­se­buj­ni­m a­ro­ma­ma i zag­ri­jati pu­ no­æo­m, a up­ra­vo æe vas ti os­je­æa­ji u­èi­niti vjer­ni­m kon­zu­men­to­m.

U raz­no­li­ko­m a­sor­ti­ma­nu Vi­na­ri­ je Hor­va­to­viæ mo­e­te na­æi èu­ve­nu I­loè­ku gra­še­vi­nu, Raj­nski riz­li­ng, Char­don­nay, Ze­le­ni sil­va­na­c, nei­ zos­tav­ni Trami­na­c, Cr­ni pi­no­t te Ca­ ber­ne­t Sau­vignon, ko­ji mogu sta­ti u­z bo­k svo­ji­m i­me­nja­ci­ma svjet­sko­g gla­sa, na što su u Vi­na­ri­ji Hor­va­to­ viæ o­so­bi­to ponos­ni.

Osi­m a­ro­ma­tiè­noš­æu, o­va se vi­na od­li­ku­ju i bro­ji­m od­liè­ji­ma i priz­na­ nji­ma, te preg­r­što­m os­vo­je­ni­h zlat­ STUDENI 2012. GRADNJA

19

pasivna kuæa i obnova faktor 10 5. dani pa­siv­ne ku­æe u Hr­vat­skoj

Trod­nev­ni 'ma­ra­to­n' pos­ve­æe­n pa­siv­no­j ­ ku­æi i ob­no­vi 'fak­to­r 10' Na Ar­hi­tek­ton­sko­m fa­kul­te­tu u Zag­re­bu o­d 9. do 11. stu­de­no­g o­ve go­di­ne od­r ­a­va­li su se pe­ti po re­du Da­ni pa­siv­ne ku­æe

T

ko je od­lu­èio pro­ves­ti pe­ta­k, su­bo­tu i ned­je­lju – 9., 10. i 11. stu­de­no­ga o­ve go­di­ne – na Ar­hi­tek­ton­sko­m fa­kul­te­tu u Zag­re­bu te od­slu­ša­ti ba­š sva pre­da­ va­nja na te­mu pa­siv­ne ku­æe i ob­no­ve do tzv. ‘fak­tora 10’, mo­gao je do­iv­je­ti 'o­ver­do­se' in­ for­ma­ci­ja­ma.

Ar­hi­te­k t ko­ji pot­pi­su­je naj­vi­še pa­siv­ni­h ku­ æa u Hr­vat­sko­j, pro­f. Lju­bo­mi­r Miš­èe­vi­æ, di­pl. i­ng.a­r­h. i glav­ni 'kri­va­c' za od­r ­a­va­nje Da­na pa­siv­ne ku­æe u Hr­vat­sko­j, slo­io je valj­da na­jak­tiv­ni­ji prog­ra­m do­ga­ða­nja do sa­da. U sa­mo tri da­na, u sklo­pu 5. da­na pa­siv­ne ku­ æe od­r ­a­no je 56 pre­da­vanja i pre­zen­ta­ci­ja, dva struè­na o­bi­las­ka gra­di­liš­ta i dov­r­še­ne plu­s e­ner­get­ske ku­æe u Zag­re­bu. Od­r ­a­na je i iz­lo­ba s dva­de­se­ta­k iz­la­ga­èa. O­ko 250 pos­ je­ti­te­lja, pre­da­va­èa i iz­la­ga­èa i­z pe­t dr­a­va je sud­je­lo­va­lo u trod­nev­no­m prog­ra­mu.

Od­r ­a­ni ‘ma­ra­to­n’ pre­dava­nja i pre­zen­ta­ci­ ja bio je pra­vo vre­lo in­for­ma­ci­ja.

Pred­stav­l je­n kon­zor­cij ­ ‘Pa­siv­na ku­æa Hr­vat­ska’, ­ o­bi­l je­e­na 20. ob­l jet­ni­ca ­ pro­jek­ta ‘E­ner­get­ska ku­æa’ Ve­æ na sa­mo­m po­èet­ku o­bi­lje­e­na je 20. ob­ljet­ni­ca pro­jek­ta ‘E­ner­get­ska ku­æa’, pred­ stav­lje­n je kon­zor­cij ‘Pa­siv­na ku­æa Hr­vat­ska’ te do­na­tor­ska kon­fe­ren­ci­ja za vi­še­nam­jen­sku zgra­du Sun­èi­ca na je­ze­ru Bun­dek u Zag­re­bu ko­ja je go­to­vo nul­ta og­led­na pi­lot gra­ðe­vi­na ener­get­skog stan­dar­da pa­siv­ne ku­æe, a u­jed­ no i is­tra­i­vaè­ki pro­je­k t u ok­vi­ru EU pro­jek­ta Pas­sRE­g ko­ji pro­vo­di Gra­d Zag­re­b.

20

GRADNJA STUDENI 2012.

Uz Gra­d Zag­re­b, pri­sut­ni­ma je svo­je pro­ jek­te e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­te grad­nje pred­sta­ vio i Gra­d Kop­riv­ni­ca te Sve­ta Ne­de­lja.

‘U Hr­vat­sko­j ne­ma­mo pu­no vra­ta pa­siv­ni­h ku­æa za ot­vo­ri­ti. Špar­na hi­a u Ko­priv­ni­ci je pr­va zgra­da ener­get­skog raz­re­da A+ iz­gra­ ðe­na u Prog­ra­mu druš­t ve­no po­ti­ca­ne sta­ nog­rad­nje (PO­S) u Re­pub­li­ci Hr­vat­sko­j. A­ko je to mo­gu­æe iz­ves­ti u Kop­riv­ni­ci, mo­ra bi­ti mo­gu­æe iz­ves­ti i svi­m os­ta­li­m di­je­lo­vi­ma Hr­ vat­ske’, nag­la­sio je Miš­èe­vi­æ te do­dao: ‘Pre­ ma Pas­siv­hau­s in­sti­tu­tu Dr. Wol­fga­nga Fei­ sta, pa­siv­na ku­æa je skup­lja sa­mo 7,0 pos­to o­d stan­dar­dne (sa­da 3-li­tar­ske ku­æe) u Nje­

maè­ko­j. U na­ši­m ok­vi­ri­ma, grad­nja pa­siv­ne ku­æe je skup­lja do mak­si­mal­no 15 pos­to o­d stan­dar­dne (da­na­s 6-li­tar­ske), no ta se in­ ves­ti­ci­ja vr­lo br­zo vra­æa kro­z uš­te­de’, re­kao je Miš­èe­vi­æ.

‘Gri­je­mo se na dje­cu i fri­i­der Um­jes­to ‘škol­sko­g’ pre­da­va­nja na te­mu pa­ siv­ne ku­æe, Miš­èe­vi­æ je ra­di­je (i mud­ri­je) o­dab­rao ko­ris­ni­ke pa­siv­ni­h ku­æa da svje­do­èe o broj­ni­m pred­nos­ti­ma is­te.

Ta­ko je Mla­de­n Vi­li­æ i­z Bu­ze­ta go­vo­rio o svo­m is­kus­t vu i­vo­ta u pa­siv­no­j ku­æi. ‘Tro­ ši­mo mi­zer­ne ko­li­èi­ne e­ner­gi­je. U na­šo­j ku­æi

Pro­f. Lju­bo­mi­r Miš­èe­vi­æ, di­pl.i­ng.a­r­h. i pro­f. dr. sc. I­va­na Ba­nja­d Pe­èu­r, di­pl. i­ng. gra­ð.

ni­ka­da ni­je is­po­d 22 Cel­zi­je­va stup­nja, be­z ob­zi­ra ko­li­ko je va­ni hlad­no. Ta­ko­ðe­r, u ljet­ no­m pe­rio­du ni­je na­m pot­reb­no hlaðe­nje’, za­do­volj­no je ka­zao Vi­li­æ te ot­krio da ne­ma tra­di­cio­na­la­n sis­te­m gri­ja­nja, ne­go da se ‘gri­ je na dje­cu i fri­i­de­r’.

Bu­du­æi da pred­nos­ti pa­siv­ne ku­æe dois­ta vi­še ni­su u­pit­ne, prob­le­m je ka­ko u Hr­vat­ sko­j pos­ti­æi što vi­še rea­li­za­ci­ja no­vog­rad­nje i ob­nova u stan­dar­du pa­siv­ne ku­æe. Od­go­vo­r na to pi­ta­nje da­la je goš­æa i­z Slo­ve­ni­je, pro­f. dr.sc. Mar­ti­na Zbaš­ni­k-Se­ne­gaè­ni­k, di­pl. i­ng. arh. i­z Kon­zor­ci­ja pa­siv­na hi­ša Slo­ve­ni­ja.

‘Go­di­ne 2008. u­ve­li smo sub­ven­ci­je za grad­nju nis­koe­ner­get­ski­h i pa­siv­ni­h ku­æa, kao i za ob­no­vu fak­to­r 10, što je bi­lo kljuè­no za po­ra­st za­ni­ma­nja gra­ða­na za grad­njo­m, od­nos­no ob­no­vo­m po ti­m stan­dar­di­ma’, ka­ za­la je Zbaš­ni­k-Se­ne­gaè­ni­k, Na to se na­do­ ve­zao Miš­èe­vi­æ re­kav­ši da ‘sva­ka od­go­vor­na i in­te­li­gen­tna dr­a­va tre­ba o­si­gu­ra­ti sub­ven­ cije za grad­nju nis­koe­ner­get­ski­h i pa­siv­ni­h ku­æa’.

Ri­je­è je o pr­vo­j ob­no­vi sa­mo jed­no­g sta­na u vi­šes­tam­be­no­j zgra­di u sr­cu Be­èa po stan­ dar­du pa­siv­ne ku­æe.

Broj­ni prim­je­ri us­pješ­ni­h ob­no­va sta­ri­h zgra­da u Eu­ro­pi, kao i spo­ra rea­li­za­ci­ja na­ jav­lje­no­g Prog­ra­ma e­ner­get­ske ob­no­ve jav­ ni­h zgra­da u R­H, u­su­di­la bi­h se re­æi, po­bu­di­li su ko­d ar­hi­tek­ta Miš­èe­vi­æa ne to­li­ko os­je­æa­j ljut­nje, ko­li­ko zab­ri­nu­tos­ti.

‘Ob­no­va jav­nih zgra­da u R­H je ve­li­ki de­ ba­kl i neob­jaš­nji­va neus­pješ­no­st u od­no­su na po­li­tiè­ka o­be­æa­nja. Ske­le jo­š u­vi­jek ni­su po­stav­lje­ne ni­ti na jed­no je­di­no pro­èe­lje o­d 11.000 zgra­da ko­je su u vlas­niš­t vu RH’, ko­ men­ti­rao je Miš­èe­vi­æ te do­dao da se o to­me vi­še ne smi­je šut­je­ti.

‘Ko­d na­s je jo­š u­vi­je­k doz­vo­lje­no gra­di­ti èa­k še­st puta lo­ši­je zgra­de o­d pa­siv­ne ku­ æe, ko­je um­jes­to 15 kWh/m2, tro­še èa­k 90 kWh/m2. U is­to vri­je­me EU se ok­re­æe ‘go­to­ vo nul­to­j’ (near­ly ze­ro) grad­nji’ ko­ja mo­ra bi­ti u­èin­ko­vi­ti­ja o­d 3-li­tar­ske pot­roš­nje, ka­zao je Miš­èe­vi­æ.

minj­ski A+ za­i­vio, pla­ni­r a se grad­nja Cen­tra pa­siv­ne ku­æe Po­zi­ti­va­n prim­je­r no­vo­sag­ra­ðe­ne pa­siv­ne zgra­de pred­sta­vi­li su pred­stav­ni­ci tvr­tke Ru­ da­n d.o.o. Ri­je­è je o pos­lov­no-e­du­ka­cij­sko­m cen­tru u minju, ko­ji o­si­m e­ner­get­sko­g raz­ re­da A+ kra­si i vjet­re­na ke­ra­miè­ka fa­sa­da!

To je pr­va pa­siv­na zgra­da u Hr­vat­sko­j s vjet­re­no­m ke­ra­miè­ko­m fa­sa­do­m, ko­ja je os­ miš­lje­na s ko­naè­ni­m ci­lje­m mi­ni­mal­ne pot­ roš­nje u sva­ko­m smis­lu: stru­je, vo­de i top­ lin­ske e­ner­gi­je.

Kru­nos­la­v Fle­ga­r, di­rek­to­r tvr­tki Fle­mo­ nt d.o.o i Pa­siv­na ku­æa d.o.o. na­ja­vio je pa­k grad­nju Cen­tra pa­siv­ne ku­æe, ko­ji æe i­ma­ti ‘showroo­m’ za proiz­vo­ða­èe op­re­me za pa­ siv­ne ku­æe, u­re­de za pro­jek­tan­te pa­siv­ni­h ku­æa te dva sta­na za na­ja­m.

‘Sta­no­vi su na­mi­jenjeni za na­ja­m skep­ti­ci­ ma na od­re­ðe­no vri­je­me ka­ko bi se uv­je­ri­li u pred­nos­ti i­vo­ta u pa­siv­ni­m ku­æa­ma’, ot­krio je Fle­ga­r.

Pro­jek­ti CROSKILLS i ECO-SANDWICH Ono što pa­k EU mu­èi is­to kao i na­s je­st ne­ dos­ta­ta­k edu­ci­ra­ni­h rad­ni­ka.

‘Nes­truè­no iz­ve­de­na ‘po­bolj­ša­nja’ na zgra­ da­ma vr­lo èes­to re­zul­ti­ra­ju gra­ðe­vin­sko­m šte­to­m’, ka­za­la je pro­f. dr. sc. I­va­na Ba­nja­d Pe­èu­r, vo­di­te­lji­ca pro­jek­ta CROS­KIL­LS na Gra­ðe­vin­sko­m fa­kul­te­tu. Ci­lj pro­jek­ta je os­ po­sob­lja­va­nje rad­ni­ka u ener­get­sko­j u­èin­ko­ vi­tos­ti.

‘Zad­nji­h go­di­na bi­lje­i­mo pa­d in­te­re­sa za za­ni­ma­nji­ma zi­da­ra i fa­sa­de­ra. Po­ra­a­va­ju­æi je po­da­ta­k da se u zad­nji­h 7 go­di­na ško­lo­ vao sa­mo je­da­n fa­sa­de­r’, nag­la­si­la je Ba­nja­d Pe­èu­r te po­ka­za­la ka­ko iz­gle­da nes­truè­no iz­ ve­de­na fa­sa­da na jed­no­j zgra­di u Vu­ko­va­ru...

Kao da je po­nov­no nas­tra­da­la u ra­tu!

Vi­še o pro­jek­tu CROS­KIL­LS mo­e­te doz­ na­ti na www.buil­dup­skil­ls.eu.

Pod­jed­na­ko hva­lev­ri­je­da­n pro­je­k t, ta­ko­ ðe­r pred­stav­lje­n na 5. da­ni­ma pa­siv­ne ku­æe u Zag­re­bu je i E­CO-SAN­DWI­CH. Pro­je­k t je pred­sta­vio znan­stve­ni no­va­k s Gra­ðe­vin­sko­g fa­kul­te­ta u Zag­re­bu, Bo­ja­n Mi­lo­va­no­vi­æ, di­pl. i­ng. gra­ð.

‘E­CO-SAN­DWI­CH je ven­ti­li­ra­ni pred­go­tov­ lje­ni zid­ni pa­ne­l iz­ra­ðe­n o­d be­to­na s re­cik­ li­ra­ni­m ag­re­ga­to­m te slo­ja mi­ne­ral­ne vu­ne proiz­ve­de­ne ko­riš­te­nje­m i­no­va­tiv­ne E­CO­SE teh­no­lo­gi­je. E­CO-SAN­DWI­CH je i­dea­la­n iz­bo­r za ob­no­ve zgra­da, kao i grad­nju pa­siv­ni­h ku­ æa’, ka­zao je Mi­lo­va­no­vi­æ.

Ka­ko se proiz­vo­d sas­to­ji o­d re­cik­li­ra­no­g gra­ðe­vin­sko­g ot­pa­da, Mi­lo­va­no­vi­æ je u­ka­zao

‘Ob­no­va jav­ni­h zgra­da u R­H je ­ na­ a­lo­st neob­jaš­nji­vo ­ neus­pješ­na’ Osim prim­je­ra no­vog­rad­nje, te­ma ener­get­ski uèin­ko­vi­te ob­no­ve (mo­der­ni­za­ci­je) do ener­ get­sko­g stan­dar­da pa­siv­ne ku­æe i­li tzv. ‘fak­ to­r 10’, zau­ze­la je po­seb­no mjes­to i u o­vo­go­ diš­nje­m prog­ra­mu.

Oso­bi­ti in­te­re­s i­zaz­va­lo je pre­da­va­nje I­vi­ ce Di­ja­ni­æa i­z tvr­tke I­so­ve­r, ko­ji je pred­sta­vio izvr­sta­n prim­je­r ob­no­ve Ro­ber­ta Schi­ldta.

na èi­nje­ni­cu da Hr­vat­ska re­cik­li­ra sa­mo 7 pos­to graðevin­sko­g ot­pa­da.

‘Us­po­red­be ra­di, Ve­li­ka Bri­ta­njia re­cik­ li­ra èa­k 90 pos­to gra­ðe­vin­sko­g ot­pa­da. Do 2020. tre­ba­mo re­cik­li­ra­ti èa­k 70 pos­to gra­ ðe­vin­sko­g ot­pa­da, a o to­me se uop­æe ne pri­ èa’, u­po­zo­rio je Mi­lo­va­no­vi­æ.

No­vi ma­te­ri­ja­li za pa­siv­ne ku­æe ‘Ma­de in Croa­tia’ Pod­jed­na­ko kao i pre­da­va­nje o E­CO-SAN­ DWIC­HU, pa­nju je pri­vuk­la i pre­zen­ta­ci­ja Din­ka Kla­sa­na, vlas­nika bje­lo­var­ske tvr­tke Tro­ha-Di­l d.o.o. poz­na­te po BLUEG­ree­n li­ni­ji pro­zo­ra za pa­siv­ne i nis­koe­ner­get­ske ku­æe, cer­t fi­ci­ra­ni­h na Pas­siv­hau­s in­stitutu Dr. Wol­ fga­ng Fei­st. Tvr­tka Tro­ha-Di­l o­tiš­la je ko­ra­k da­lje pa sa­da proiz­vo­di i stak­la za pa­siv­ne i nis­koe­ner­get­ske ku­æe.

‘Raz­vi­li smo vr­hun­ske pro­zo­re, a ka­ko na na­še­m tr­iš­tu nis­mo mog­li na­æi a­dek­vat­no stak­lo za na­še ok­vi­re, u­lo­i­li smo 6 mi­li­ju­na kuna u ha­lu i li­ni­ju za proiz­vod­nju vis­kok­va­li­ tet­no­g stak­la’, ob­jas­nio je Kla­sa­n.

I tvr­tka Lok­ve d.o.o. po­èe­la je prip­re­me za proiz­vod­nju pro­zo­ra za pa­siv­ne ku­æe – A­LU­ LO­K ME­GA. Ri­je­è je o pro­zo­ru ko­ji je kom­ bi­na­ci­ja dr­va i alu­mi­ni­ja, te pos­ti­e naj­bo­lje U-vri­jed­nos­ti. U­z to je ot­po­ra­n na pot­re­s i po­a­r, kao i pro­va­le je­r je ro­bus­ne kon­struk­ ci­je. A­LU­LO­K pro­zo­ri, pre­ma ri­je­èi­ma Fra­nje Mi­hel­èi­æa, di­rek­to­ra tvr­tke Lok­ve, ve­æ su os­ vo­ji­li Ko­rej­ce, ko­ji su na mno­ge svo­je ob­jek­te pos­ta­vi­li pro­zo­re i­z Gor­sko­g ko­ta­ra.

Li­je­pa vi­je­st ta­ko­ðe­r je na­jav­lje­na o­d di­ rek­to­ra tvr­tke KA­R­L BAC­HL d.o.o., Bo­ri­sa Kop­riv­nja­ka. Na­ko­n pre­zen­ta­ci­je pro­fe­sio­ nal­ne top­lin­ske i­zo­la­ci­je ko­ju nje­go­va ku­æa proiz­vo­di, a ko­ja se na­ve­li­ko ko­ris­ti up­ra­vo pri grad­nji nis­koe­ner­get­ski­h i pa­siv­ni­h ku­æa, Kop­riv­nja­k je na­ja­vio da æe se dio BAC­HL proiz­vo­da us­ko­ro po­èe­ti proiz­vo­di­ti i u Hr­vat­ skoj.

Roc­k woo­lo­v šta­nd na 5. da­ni­ma pa­siv­ne ku­æe u Zag­re­bu

STUDENI 2012. GRADNJA

21

pasivna kuæa i obnova faktor 10 Schöck I­so­kor­b® XT za pa­siv­ne ku­æe

No­si­vi ter­moi­zo­la­cij­ski ­ e­le­me­nt za pre­ki­d ­ top­lin­ski­h mosto­va Schöck I­so­kor­b® XT u vr­hu je top­lin­ske i zvuè­ne i­zo­la­ci­je ­ kon­zol­ni­h bal­ko­na ko­d pa­siv­ni­h ku­æa. Cer­ti­fi­ci­ra­n je kao ­ 'kon­struk­ci­ja mi­ni­mal­ni­h top­lin­ski­h mos­to­va' o­d Pas­siv­hau­s ­ in­sti­tu­ta Dr. Wol­fga­ng Fei­st

P

o­èev­ši o­d e­ko­nom­sko­g gle­diš­ta, kon­ stan­tni po­ra­st ci­je­na e­ner­ge­na­ta kao i u­kup­ni­h e­ner­get­ski­h troš­ko­va u ku­ æan­stvu mo­e se sma­nji­ti u ve­li­ko­j mje­ri prih­va­æa­ju­æi e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­tu grad­nju ko­ja o­si­m što je e­ko­loš­ki prih­vat­lji­va dop­ri­no­si zaš­ti­ti o­ko­li­ša i od­r ­i­vo­m raz­vo­ju.

Ener­get­ski i e­kološ­ki pris­tu­p ar­hi­tek­tu­ri dio je stra­te­gi­je od­r ­i­vo­g raz­vo­ja prih­va­æe­n di­lje­m Eu­ro­pe. Zah­va­lju­ju­æi e­ner­get­ski e­fi­ kas­ni­m ma­te­ri­ja­li­ma i op­re­mi, stal­no­m raz­

vo­ju i nap­ret­ku u pro­jek­ti­ra­nju, e­ner­get­ska e­fi­kas­no­st sve vi­še do­bi­va na zna­èa­ju.

Pri pro­jek­ti­ra­nju i grad­nji pa­siv­ni­h ku­æa kri­te­ri­ji ko­je je pot­reb­no za­do­vo­lji­ti iz­nim­no su strik­tni i vi­so­ki, po­se­bi­ce ka­da go­vo­ri­mo o de­ta­lji­ma, u o­vo­m slu­èa­ju bal­ko­ni­ma, lo­ða­ ma, nad­streš­ni­ca­ma i sliè­no.

Prim­je­no­m Schöck I­so­kor­b® e­le­me­na­ta sa­da je i to mo­gu­æe be­z bo­jaz­ni da æe se na­ ru­ši­ti bi­lo ko­ji kri­te­ri­j pa­siv­ne ku­æe. Schöck Isokorb® XT u vrhu je toplinske i zvuène izo-

Schöck Isokorb® – No­si­vi top­lin­sko i­zo­la­cij­ski e­le­me­nt za pre­ki­d ­ top­lin­ski­h mos­to­va ko­d ar­mi­ra­no­be­ton­ski­h kon­struk­ci­ja.

22

GRADNJA STUDENI 2012.

lacije konzolnih balkona kod pasivnih kuæa.

Certificiran je kao 'konstrukcija minimalnih toplinskih mostova' od Passivhaus instituta Dr. Wolfgang Feist iz Dar­mstad­ta. Is­ti in­sti­ tu­t cer­ti­fi­ci­rao je i Schöck I­so­kor­b® QXT, za po­dup­r ­te bal­ko­ne kao 'kon­struk­ci­ju be­z top­lin­ski­h mos­to­va'. O­si­m top­lin­ski­h svoj­sta­ va, I­so­kor­b® XT od­liè­na je zvuè­na i­zo­la­ci­ ja – pos­ti­e se 50% bo­lja zaš­ti­ta o­d u­dar­ne bu­ke.

Po­bolj­ša­n i­zolacij­ski ma­te­ri­ja­l (Neo­po­r), pri­la­go­ðe­na deb­lji­na i­zo­la­ci­je (120 mm), op­ ti­mi­ra­na no­si­va ar­ma­tu­ra i HTE Mo­du­l o­mo­ gu­æu­ju od­liè­nu kom­bi­na­ci­ju vi­so­ke no­si­vos­ti i op­ti­mi­ra­ne top­lin­ske i­zo­la­ci­je.

Ovo i­no­va­tiv­no r­je­še­nje za pre­ki­d top­lin­ ski­h mos­to­va o­mo­gu­æu­je slobodu pro­jek­ti­ ra­nja i ko­d pa­siv­ni­h ku­æa.

UG­LJA­N – stam­be­na zgra­da Pred­stav­lja­mo pro­je­k t slo­bod­nos­to­je­æe stam­be­ne zgra­de s jed­no­m stam­be­no­m je­ di­ni­co­m kao os­nov­no­m gra­ðe­vi­no­m i dvi­je sa­mos­to­je­æe po­moæ­ne gra­ðe­vi­ne u fun­kci­ji os­nov­ne gra­ðe­vi­ne. Stam­be­na zgra­da sklad­ no je ob­li­ko­va­na. Ar­hi­tek­ton­ska su o­bi­lje­ja di­je­lo­m na­dah­nu­ta ob­li­ci­ma i ma­te­ri­ja­li­ma i­z re­gio­nal­no­g tra­di­cij­sko­g me­di­te­ran­sko­g ok­ ru­e­nja, u­z prim­je­nu re­cen­tni­h dos­tig­nu­æa u suv­re­me­no­j teh­no­lo­gi­ji gra­ðe­nja i u­pot­re­ bi traj­ni­h i kva­li­tet­ni­h gra­dbeni­h ma­te­ri­ja­la.

Zgra­da i­ma pri­zem­lje i je­da­n ka­t (kat­no­st P+1). Ver­ti­kal­na ko­mu­ni­ka­ci­ja os­t va­re­na je u­nu­tar­nji­m stu­biš­te­m.

Os­nov­na gra­ðe­vi­na, od­nos­no dvi­je po­ moæ­ne gra­ðe­vi­ne i­ma­ju tra­kas­te ar­mi­ra­ no­be­ton­ske te­me­lje i nad­te­melj­ne zi­do­ve,

zi­da­ne no­si­ve zi­do­ve o­d o­peè­ni­h blo­ko­va, s ver­ti­kal­ni­m i ho­ri­zon­tal­ni­m ar­mi­ra­no­be­ton­ ski­m ser­kla­i­ma, ar­mi­ra­no­be­ton­ske gre­de, nad­vo­je i stu­po­ve, rav­ne i ko­se pu­ne ar­mi­ ra­no­be­ton­ske me­ðu­kat­ne, od­nos­no krov­ne plo­èe, is­tak­nu­te ar­mi­ra­no­be­ton­ske krov­ne vi­jen­ce i u­nu­tar­nje ar­mi­ra­nobeton­sko stu­ biš­te. Vi­jen­ci kro­va is­tak­nu­ti su 30 cm o­d rav­ni­na fa­sa­da, a na za­ba­ti­ma 10 cm. Zgra­ da je u pri­zem­no­m ni­vou du­ èi­ta­ve za­pad­ne dvo­riš­ne stra­ne ob­gr­lje­na tri­je­mo­m, s ko­si­m krov­ni­m plo­ha­ma na stu­po­vi­ma. Vanj­ski zi­ da­ni zi­do­vi top­lin­ski su i­zo­li­ra­ni izo­la­cij­ski­m plo­èa­ma ek­span­di­ra­no­g po­lis­ti­re­na, a sve su vanj­ske plo­he fa­sa­da i vanj­ski stu­po­vi ob­lo­ e­ni pri­rod­ni­m ka­me­no­m.

Ug­ra­ðe­ni ma­te­ri­ja­li i cje­lo­kup­na kon­struk­ ci­ja stam­be­ne zgra­de o­si­gu­ra­t æe kva­li­tet­nu top­lin­sku i zvuè­nu zaš­ti­tu. Up­ra­vo u seg­ men­tu top­lin­ske i­zo­la­ci­je i pom­no bi­ra­ni­h gra­ðe­vin­ski­h ma­te­ri­ja­la, ka­ko bi se pre­ki­nu­li top­lin­ski mos­to­vi na spo­je­vi­ma ko­si­h ar­mi­ ra­no­be­ton­ski­h krov­ni­h plo­ha u pri­zem­no­m di­je­lu ob­jek­ta, ug­ra­ðe­ni su Schöck I­so­kor­b® A-Q e­le­men­ti, u u­kup­no­j du­lji­ni o­d 30 me­ta­ ra. Na pri­ka­za­ni­m pres­je­ci­ma vid­lji­v je spo­j u­nu­tar­nje strop­ne plo­èe i plo­èe ko­so­g kro­va po­mo­æu I­so­ko­r­b e­le­men­ta. Kon­struk­tiv­no je pre­ki­nu­t top­lin­ski mo­st, si­gur­no­st i du­go­roè­ na kva­li­te­ta za­jam­èe­ni.

Ar­hi­tek­tu­ra: ­ Ar­hi­tek­ton­ski stu­dio ­ Pe­na­t d.o.o.

Gor­ki Èim­bu­r i Ma­ja Èim­bur Pov­r­ši­na: 310 m2 Ti­p: Stam­be­na zgra­da

No­si­vi gra­ðe­vin­ski ­ e­le­men­ti d.o.o.

Te­l: +385 1 3378924 Fax: + 385 1 3378 925 E-mai­l: in­fo@­schoe­ck.hr www.schoe­ck.hr

!

Schöck Isokorb® XT. Nova generacija toplinske izolacije.

Schöck Isokorb® XT: Novi termoizolacijski elementi za konzolne balkone razvijen za pasivne kuće. Potvrđen certifikatom od Passiv House Institute* kao „konstrukcija s minimalnim toplinskim mostovima“. *Passivhaus Institut, Darmstadt, www.passiv.de Schöck Bauteile Ges.m.b.H � Thaliastraße 85/2/4 � 1160 Wien � Tel. partner u Hrvatskoj: +385 98 256760 � www.schoeck.hr

STUDENI 2012. GRADNJA

23

pasivna kuæa i obnova faktor 10 Dai­kin

Zaš­to je 150.000 ­ ku­æan­sta­va i­zab­ra­lo Dai­ki­n di­za­li­cu top­li­ne Dai­ki­n Al­ther­ma je naj­pro­da­va­ni­ja di­za­li­ca top­li­ne zra­k-vo­da ­ sus­ta­va u ci­je­lo­j Eu­ro­pi, s vi­še o­d 150.000 is­po­ru­èe­ni­h sus­ta­va ­ do da­nas

T

ra­di­cio­nal­ni sus­ta­vi gri­ja­nja ko­ris­te fo­sil­na go­ri­va, èi­ne­æi i­h sku­po­m i neod­r ­i­vom op­ ci­jo­m za o­ko­li­š. Lju­di pos­ta­ ju sve svjes­ni­ji troš­ko­va gri­ja­nja, te i­h e­le mi­ni­ma­li­zi­ra­ti. No­va r­je­še­nja do­la­ze u vi­du nis­ko­tem­pe­ra­tur­ni­h di­za­li­ca top­li­ne.

Dai­k i­n Al­ther­ma – nis­ko­tem­ pe­r a­tur­na di­z a­li­ca top­li­ne Sa sus­ta­vom di­za­li­ce top­li­ne Al­ther­ ma, Dai­ki­n i­ma sav­r­še­no r­je­še­nje.

Di­za­li­ca top­li­ne ko­ris­ti bes­plat­ni iz­vo­r e­ner­gi­je – zra­k i zah­tje­va mi­ ni­mal­no od­r ­a­va­nje. Što­vi­še, bu­ du­æi da di­za­li­ce top­li­ne tro­še ma­nje e­ner­gi­je o­d tra­di­cio­nal­ni­h sus­ta­va za gri­ja­nje, ta­ko­ðe­r stva­ra­ju i ma­ nju e­mi­si­ju CO2 te su ti­me e­ko­loš­ki prih­vat­lji­ve.

Daikin Al­ther­ma sus­ta­v 3 u 1 nu­di gri­ja­nje, hla­ðe­nje i prip­re­mu PTV-a za pot­pu­ni kom­fo­r 365 da­na u go­ di­ni. Ob­je­di­nju­je pred­nos­ti vo­de­ni­h (plin­ski i­li ulj­ni sus­ta­vi) i freon­skih sus­ta­va (split sus­ta­vi), te omo­gu­ æa­va spa­ja­nje svih vr­sta og­r­jev­nih ti­je­la (pod­no, zid­no i­li strop­no gri­ja­ nje, nis­ko­tem­pe­ra­tur­ne ra­di­ja­to­re te ven­til­kon­vek­to­re).

Dai­ki­n pok­re­æe po­bolj­ša­nu ver­ zi­ju di­za­li­ca top­li­ne ko­je nu­de naj­ bo­lje u kon­tro­li kli­me. No­va Dai­ki­n Al­ther­ma, nis­ko­tem­pe­ra­tur­na di­za­ li­ca top­li­ne, da­je ino­va­tiv­na i sves­ tra­na r­je­še­nja u kon­tro­li kli­me ko­ja su na­m dos­tup­na da­na­s, pru­a­ju­æi

24

GRADNJA STUDENI 2012.

Daikin Al­ther­ma sus­ta­v 3 u 1 nu­di gri­ja­nje, hla­ðe­nje i prip­re­mu PTV-a za pot­pu­ni kom­fo­r 365 da­na u go­di­ni

naj­bo­lju e­ner­get­sku u­èin­ko­vi­to­st u kla­si u svi­m vre­men­ski­m uv­je­ti­ma.

Dai­k i­n Al­ther­ma LT Spli­t – pri­rod­ni o­da­bir Po­god­na za no­ve, a na­ro­èi­to za nis­ koe­ner­get­ske ku­æe, Dai­kin Al­ther­ma nu­di no­vi in­ver­ter ši­ro­kog mo­du­li­ra­ ju­æeg pod­ruè­ja.

Ti­me se os­t va­ru­je naj­ve­æa u­èin­ ko­vi­to­st sus­ta­va ti­je­ko­m ci­je­lo­g vre­me­na, a ne sa­mo pri no­mi­nal­ni­m uv­je­ti­ma. Je­di­ni­ce 4-8 kW gri­ju vo­ du do 50°C, a 11-16 kW i do 55°C, be­z u­pot­re­be po­moæ­no­g el. gri­ ja­èa i ko­d vanj­ske tem­pe­ra­tu­re od –20°C. Spli­t sus­tav Spli­t sus­ta­v iz­ved­ba 'sve u jed­no­m' sad­r ­i in­teg­ri­ra­nu unu­tar­nju je­di­ni­cu ko­ja osi­m hid­ro­boxa sad­r ­i sprem­ ni­k pot­roš­ne top­le vo­de, vr­lo ma­le ug­rad­be­ne di­men­zi­je (170 x 74 x 60 cm).Takav sus­tav omo­gu­æa­va br­zu i jed­nos­tav­nu mon­ta­u. Zap­re­mi­ne sprem­ni­ka PTV-a su 180 i­li 260 l.

Ko­d sus­ta­va ko­ji ko­ris­te di­rek­tno sun­èe­vu e­ner­gi­ju pu­tem so­lar­nih ko­lek­to­ra ko­ris­ti­mo zid­nu iz­ved­bu hid­ro­boxa. Vanj­ska je­di­ni­ca je po­ seb­no pa­lji­vo di­zajni­ra­na i za teš­ ke zim­ske uv­je­te, te jam­èi rad i do vanj­ske tem­pe­ra­tu­re o­d èak –25°C. Nova serija ima i novi poboljšani upravljaè koji pomae pri puštanju u pogon olakšavajuæi instalaciju sustava. Sustav se na taj naèin op-

timizira za postizanje najveæe u­èin­ ko­vi­tos­ti, te se pri­la­go­ða­va pot­re­ ba­ma ko­ris­ni­ka. Sus­tav pre­ko ovog up­rav­lja­èa da­je po­dat­ke i o pot­roš­nji e­ner­gi­je.

O tvr­tki Dai­k in Dai­ki­n je poz­na­t po pio­nir­sko­m pris­ tu­pu raz­vo­ju proiz­vo­da ne­nad­maš­ne kva­li­te­te i sves­tra­nos­ti svo­ji­h in­teg­ rira­ni­h r­je­še­nja. S vi­še o­d 50 go­di­na is­kus­t va u di­zaj­ni­ra­nju teh­no­lo­gi­ja proiz­vo­da za gri­ja­nje i hla­ðe­nje Dai­ ki­n je tr­iš­ni li­de­r u teh­no­lo­gi­ji di­za­li­ ca top­li­ne. Da­na­s je Dai­ki­n Al­ther­ma naj­pro­da­va­ni­ja di­za­li­ca top­li­ne zra­kvo­da sus­ta­va u ci­je­lo­j Eu­ro­pi, s vi­še o­d 150.000 is­po­ru­èe­ni­h sus­ta­va do da­na­s.

Za vi­še in­for­ma­ci­ja o Dai­ki­n Al­ ther­ma, pos­je­ti­te www.dai­ki­n.hr.

!

Kli­ma Bu­hin Mak­si­mir­ska 11 10 000 Zag­reb Te­l: 01/2395-861, 2300-096 Fax: 01/2345-918 E-mai­l: kli­ma-bu­hin­@zg.t-co­m.hr www.kli­ma-bu­hi­n.hr

Tek­st: dr. Mi­ljen­ko Ur­li­èi­æ, di­pl. i­ng. ke­mi­je

Ke­ra­te­k d.o.o.

Pr­va pa­siv­na zgra­da u Hr­vat­sko­j s vjet­re­no­m ­ ke­ra­miè­ko­m fa­sa­dom Hr­vat­ska je od­ne­dav­na bo­gatija za jo­š jed­nu pa­siv­nu zgra­du, ko­ju o­si­m e­ner­get­sko­g raz­re­da A+ kra­si i vjet­re­na ke­ra­miè­ka fa­sa­da!

Ri­je­è je o pos­lov­no-e­duka­cij­sko­m ce­ntru u mi­nju, ko­ji je iz­gra­di­la tvrtka Rudan d.o.o.

U

zad­nje se vri­je­me sve vi­še go­vo­ri o uš­te­di e­ner­gi­je i sma­nje­nju stak­le­niè­ ki­h pli­no­va u zgra­dar­stvu. Ze­malj­ska kug­la se zag­ri­ja­va, le­d na po­lo­vi­ma se o­ta­pa, ni­vo mo­ra se po­di­e, ko­ra­lji u mo­ru zbo­g po­ve­æa­nja ki­se­los­ti mo­ra i tem­pe­ra­tu­re nes­ta­ju, a re­zer­ve fo­sil­ni­h go­ri­va se sve br­e sma­nju­ju.

Naj­ve­æi dio e­ner­gi­je èov­je­k tro­ši na gri­ja­ nje i hla­ðe­nje ob­jek­ta, èi­me ne­mi­los­r­dno tro­ ši zad­nje re­zer­ve fo­sil­ni­h go­ri­va.

Ako bi se ut­ro­ša­k ener­gi­je u zgra­dar­stvu sma­njio s pros­jeè­ni­h 150 kWh/m2 na 50 kWh/m2 uš­ted­je­li bis­mo èa­k 75% troš­ko­va za gri­ja­nje. Ni­je real­no za o­èe­ki­va­ti da æe se od­ma­h pri­je­æi na iz­grad­nju pa­siv­ni­h ku­æa s pot­roš­njo­m ener­gi­je is­po­d 15 kWh/m2, a­li se sa­na­ci­jo­m fa­sa­de, pro­zo­ra i kro­vo­va ko­d svi­h sta­ri­h ob­je­ka­ta mo­gu pos­ti­æi zna­èaj­ne uš­te­ de e­ner­gi­je i do 50%.

Ve­æ s top­lin­sko­m i­zo­la­ci­jo­m o­d mi­ne­ral­ne vu­ne deb­lji­ne 16 cm i s tros­tru­ki­m stak­lo­m sma­nji­t æe­mo gu­bi­ta­k e­ner­gi­je zgrade za 50 i vi­še pos­to. Slo­i­t æe­te se sa mno­m da nije sve­jed­no iz­no­se li ra­èuni za plin i struju mje­ seè­no 800 i­li 250 kuna. Ta­ko­ðe­r, ušte­da za 10 go­di­na je to­li­ka da mo­e­mo is­pla­ti­ti in­ves­ ti­ci­ju, po­sebice a­ko sta­nu­je­mo u višes­tam­ be­noj zgra­di gdje je u­èeš­æe vanj­skih zi­do­va i pro­zo­ra pu­no ma­nje ne­go u pri­vat­ni­m ku­ æa­ma.

Ve­æi­na zgra­da ra­ðe­no u zad­nji­h 50 godi­ na go­to­vo da i ne­ma top­lin­sku i­zo­la­ci­ju pa je

u ti­m zgra­da­ma potroš­nja e­ner­gi­je i do 200 kWh/m2.

Prim­je­r minj­ske pa­siv­ne zgra­de Kao je­da­n o­d naj­bo­lji­h prim­je­ra pos­lo­va­nja, suk­lad­no vi­so­ki­m pa­ra­met­ri­ma ko­je e­ner­ get­ska u­èin­ko­vi­to­st pos­tav­lja pre­d pos­lov­ne sub­jek­te, je­st tvr­tka Ru­da­n d.o.o. i­z mi­nja

u Is­tri. Ri­jeè je o tvr­tki ko­ja svo­je kom­plet­ no pos­lo­va­nje ba­zira na e­ner­get­sko­j u­èin­ko­ vi­tos­ti, od­nos­no na uš­te­di pot­roš­nje vo­de i dru­gi­h e­ner­ge­na­ta.

Tvr­tka Ru­da­n d.o.o. svo­je pos­lo­va­nje pot­ pu­no or­ga­ni­zi­ra po stro­gi­m pra­vi­li­ma uš­te­de e­ner­gi­je i u to­m kon­tek­stu je pre­d rea­li­za­ci­ jo­m no­vo­g projek­ta: pos­lov­no – eduka­cij­

Presjek vanjskog zida

STUDENI 2012. GRADNJA

25

pasivna kuæa i obnova faktor 10

sko­g cen­tra u mi­nju e­ner­get­sko­g raz­re­da A+.

To je jed­na o­d je­din­stve­ni­h pos­lov­ni­h zgra­ da u Is­tri i Hr­vat­sko­j ko­ja je o­d sa­mo­g po­ èet­ka, od­nos­no ra­ða­nja i­dej­no­g kon­cep­ta,

os­miš­lje­na s ko­naè­ni­m ci­lje­m mi­ni­mal­ne pot­roš­nje u sva­ko­m smis­lu: stru­je, vode i toplinske energije. Ci­je­li pro­je­k t i nad­zo­r na­d grad­njo­m od­ra­dio je pro­jek­tantski duo – Da­ vor Mi­le­ta, di­pl. i­ng. gra­ð. i Da­ri­ja­n Èe­ka­da,

Pripremljena potkonstrukcija za ljepljenje ploèa

26

GRADNJA STUDENI 2012.

di­pl. i­ng. a­r­h. – i­z tvr­tke A­GM Pro­je­k t d.o.o. i­z La­bi­na. Iza o­vo­g kom­plek­sno­g pos­la sto­ji ci­ je­li pro­jek­tan­tski ti­m su­rad­ni­ka ko­ji su mak­ si­mal­no ak­cep­ti­rali sve dos­tup­ne i­no­va­ci­je i sve u­komponirali u ovaj izuzetan pro­jekt.

U su­rad­nji s Lju­bo­mi­ro­m Miš­èe­vi­æem, di­pl. i­ng. a­r­h. s Ar­hi­tek­ton­sko­g fa­kul­te­ta u Zag­re­bu ko­riš­te­ne su sve pre­po­ru­ke da se pos­tig­ne stan­da­r­d pa­siv­ne ku­æe.

Top­lin­sko­m i­zo­la­ci­jo­m od mi­ne­ral­ne vu­ne deb­lji­ne 20 cm s vanj­ske stra­ne i 5 cm s u­nu­ tar­nje stra­ne, tros­tru­ki­m stak­lo­m i vjet­re­no­m ke­ra­miè­ko­m fa­sa­do­m o­d bi­je­le ke­ra­mi­ke iz­ ra­èu­na­t je ut­ro­ša­k e­ner­gi­je o­d 14 kWh/m2 za pos­lov­ni dio i 12 kWh/m2 za stam­be­ni dio.

Ako uz­me­mo da ve­æi­na zgra­da u Hr­vat­sko­j i svije­tu sa­da tro­ši o­ko 150 kWh/m2, pa­siv­na zgra­da i­z mi­nja os­t va­ru­je èa­k de­se­te­ros­tru­ ku uš­te­du e­ner­gi­je!

Do­dat­no­m ug­rad­njo­m fo­to­na­pon­ske cen­ tra­le na kro­vu, so­lar­ni­m gri­ja­nje­m i re­ku­pe­ ra­to­ro­m zra­ka pos­ta­je jed­na o­d pr­vi­h zgra­da neo­vis­na o­d vanj­sko­g na­pa­janja e­ner­gi­jo­m.

Zgra­da je u­jed­no 'pa­metna' i u pot­pu­nos­ti je os­vi­jet­lje­na LED rasvjetom.

O au­to­ru

Pr­va vjet­re­na ke­r a­miè­k a fa­sa­da na pa­siv­no­j zgra­di In­ves­ti­to­r je htio da nje­go­v ob­je­k t bu­de ne sa­mo pr­vi po uš­te­di e­ner­gi­je ne­go da i­ma i naj­fun­kcio­nal­ni­ju i naj­lak­šu ob­lo­gu, tj. vjet­re­ nu ke­ra­miè­ku fa­sa­du. Glat­ka pov­r­ši­na ke­ra­ miè­ki­h plo­èa o­si­gu­ra­va sa­mo­pe­ri­vo­st fa­sa­de, ve­li­ka gus­to­æa ke­ra­mi­ke ot­por­no­st na mra­z i la­ko èiš­æe­nje o­d gra­fi ­ta. Na­ko­n tra­e­nja naj­ prih­vat­lji­vi­je po­nu­de za vjet­re­nu ke­ra­miè­ku fa­sa­du u Hr­vat­sko­j vi­še pu­ta je preg­le­dao Ke­ra­te­ko­ve re­fe­ren­ce i od­lu­èio se za Ke­ra­te­k ne sa­mo i­z raz­lo­ga što je bio naj­po­volj­ni­ji, ne­go i i­z raz­lo­ga naj­k va­li­tet­ni­je po­nu­de.

Ke­ratek d.o.o. nas­tu­pa u Hr­vat­sko­j s nje­ maè­ko­m tvr­tkom BWM – Fa­sad­na teh­ni­ka ko­ja je iz­ra­di­la sta­tiè­ki pro­ra­èu­n, pla­n mon­ ta­e i de­ta­lje te da­la 10 go­diš­nju ga­ran­ci­ju sis­te­ma.

Odab­r a­n je sis­te­m A­TK 100 li­jep­lje­nja bi­ je­log­la­zira­ni­h ke­r a­miè­k i­h plo­èa di­men­zi­ja 120x60x1,1 cm sa Si­ka­Tac­k®-Pa­ne­l lje­pi­ lo­m. Sve špa­le­te su iz­ve­de­ne u ke­r a­mi­ci, ta­ko­ðe­r li­jep­lje­nje­m sa Si­ka­Tac­k®-Pa­ne­l sis­te­mo­m. Èa­k 60 m² plo­èa u pod­gle­du je, ra­di si­gur­nos­ti, do­dat­no o­si­gu­r a­no kop­èa­ ma u bo­ji plo­èa. Klup­èi­ce su iz­ve­de­ne o­d plas­ti­fi­ci­r a­no­g a­lu­mi­nij­sko­g li­ma u bo­ji pre­

ma RA­L-u bra­va­r i­je. Bu­du­æi da je Ke­r a­te­k iz­veo ve­æ vi­še ob­je­ka­t a li­jep­lje­nje­m sa Si­ ka­Tac­k®-Pa­ne­l sis­te­mo­m tzv. ne­vid­lji­ve i­li sak­r i­ve­ne mon­t a­e plo­èa, s tvr­tkom Si­ka smo i­ma­li dob­r u su­r ad­nju ko­d ug­r ad­nje go­ to­vo 800 m² fa­sad­ne ob­lo­ge i go­to­vo 300 m špa­le­t a o­d ke­r a­miè­k i­h plo­èa. Ko­d ug­r ad­nje no­si­ve pot­kon­s truk­ci­je A­TK 100 za vjet­r e­nu ke­r a­miè­k u fa­sa­du ko­r iš­te­ni su ter­mos­to­p u­met­ci is­po­d L-dr­ a­èa i ti­me pos­tig­nu­ti mi­ ni­mal­ni hlad­ni mos­to­vi.

Tre­ba po­seb­no nag­la­si­ti da je fa­sad­na ob­ lo­ga pro­jek­ti­ra­na u mo­du­lu 60x120 cm što je dop­ri­ni­je­lo es­tet­sko­m iz­gle­du i o­lak­šalo mon­ta­u!

Bi­je­log­la­zi­ra­ne plo­èe su o­dab­ra­ne za­to što se bi­je­la fa­sa­da lje­ti ne zag­ri­ja­va vi­še o­d 55°C, a poz­na­to je da se tam­ne fa­sa­de lje­ti zag­ri­ju i do 80°C. Ti­me su bi­je­le plo­èe dop­ ri­ni­je­le ma­nje­m zag­ri­ja­va­nju fa­sadne ob­lo­ge za go­to­vo 25°C i uš­te­di e­ner­gi­je za hla­ðe­nje lje­ti, tj. gri­ja­nje zi­mi.

Ova pr­va pa­siv­na zgra­da s vjet­re­no­m ke­ ra­miè­ko­m fa­sa­do­m u Hr­vat­sko­j je do­ba­r prim­je­r os­ta­li­m ar­hi­tek­ti­ma i in­ves­ti­to­ri­ma u ko­je­m prav­cu tre­ba iz­vo­di­ti bu­du­æe zgra­de i ti­me dop­ri­ni­je­ti uš­te­di e­ner­gi­je i sma­nje­nju stak­le­niè­ki­h pli­no­va.

Dr. Mi­ljen­ko Ur­li­èi­æ, di­pl. i­ng. ke­mi­je je di­rek­to­r tvr­tke Ke­ra­te­k d.o.o. Zag­reb.

Dip­lo­mi­rao je na Teh­no­loš­ ko­m fa­kul­te­tu u Zag­re­bu i dok­to­ri­rao ke­ mi­ju si­li­ka­ta u Hei­del­ber­gu. Èak 25 go­di­ na pro­veo je kao ru­ko­vo­di­ te­lj prim­je­ne i mar­ke­tinga za Is­toè­nu Eu­ ro­pu i Blis­ki isto­k u šved­sko­j fir­mi Höga­ näs. Go­di­ne 1991. os­no­vao je u Hr­vat­sko­j tvr­tku Ke­ra­te­k d.o.o. spe­ci­ja­li­zi­ra­nu za iz­ved­bu ke­ra­miè­ki­h po­do­va u in­dus­tri­ji i vjet­re­nih ke­ra­miè­ki­h fa­sa­da. Vi­še o tvr­tki pot­ra­i­te na www.keratek.hr.

!

KE­RA­TE­K d.o.o.

La­vos­la­va Ru­iè­ke 32 10 000 Zag­reb Te­l: 01/6198-229 Fax: 01/6198-231 E-mai­l: ke­ra­te­k.ing@gmai­l.com www.ke­ra­te­k.hr

STUDENI 2012. GRADNJA

27

pasivna kuæa i obnova faktor 10 Li­vi­ng by Dan­fo­ss

No­va kva­li­te­ta ­ iv­lje­nja No­va se­ri­ja Dan­fos­so­vi­h ter­mos­ta­ta po­d na­zi­vo­m 'Li­vi­ng by ­ Dan­fos­s' pru­a no­vu kvali­te­tu iv­lje­nja, što zap­ra­vo zna­èi ­ po­ve­æa­nje u­dob­nos­ti u bo­ra­viš­ni­m pros­to­ri­ma u­z zna­èaj­ne ­ uš­te­de na e­ner­gi­ji Li­vi­ng by Dan­fo­ss, no­va se­ri­ja ter­mos­ ta­ta, u­vo­di tra­di­cio­ nal­nu ra­di­ja­tor­sku ter­mos­tat­sku gla­vu u di­gi­tal­no do­ba i o­mo­gu­æu­je lak­šu i pre­ciz­ni­ju re­gu­la­ci­ju gri­ja­nja ku­æe

Li­vi­ng by Dan­fo­ss proiz­vo­di

Dan­fo­ss ter­mos­tat­ske gla­ve kro­z po­vi­je­st

28

GRADNJA STUDENI 2012.

N

a­dog­rad­nja sta­ri­h ra­di­ja­tor­ ski­h ter­mos­tat­ski­h ven­ti­la s naj­no­vi­ji­m in­te­li­gen­tni­m ter­mos­ta­ti­ma i­z Dan­fos­sa mo­e do­ves­ti do zna­èaj­ni­h uš­te­da u gri­ja­ni­m pros­to­ri­ma!

Nai­me, Li­vi­ng by Dan­fo­s s ®, no­va se­r i­ja ter­mos­t a­t a, u­vo­di tra­ di­cio­nal­nu ra­di­ja­tor­sku ter­mos­t at­ sku gla­vu u di­gi­t al­no do­ba i o­mo­ gu­æu­je lak­šu i pre­ciz­ni­ju re­gu­la­ci­ju gri­ja­nja ku­æe.

Di­gi­tal­ni zas­lo­n na pred­njo­j stra­ ni sva­ko­g ter­mos­ta­ta omogu­æu­je va­m da za sva­ku pros­to­ri­ju pos­ta­vi­ te toè­no e­lje­ne sob­ne tem­pe­ra­tu­re pre­ma vre­men­sko­m sa­tu, èi­me se lak­še pos­ti­e op­ti­mal­na u­dob­no­st i uš­te­da e­ner­gi­je.

Pre­ma stu­di­ji Nje­maè­ko­g sveu­èi­ liš­ta zna­nos­ti u Aac­he­nu, zam­je­na ruè­ni­h ko­la, od­nos­no sta­ri­h te­rmos­ tat­ski­h gla­va s no­vi­m Dan­fo­ss e­co/ con­ne­ct gla­va­ma mo­e zna­èi­ti zna­

èaj­ne uš­te­de na ra­èu­ni­ma za gri­ja­ nje o­d 16 do 46 pos­to, o­vis­no o pret­hod­no ug­ra­ðe­no­j op­re­mi za re­ gu­la­ci­ju sob­ne tem­pe­ra­tu­re.

Svoj­stva Li­vi­ng e­co ­ ter­mos­tat­ske gla­ve Li­vi­ng e­co® ter­mostat­ska gla­va i­ma ni­z no­vi­h od­liè­ni­h svoj­sta­va:  šte­di no­va­c i e­ner­gi­ju  pre­ciz­ni­je re­gu­li­ra tem­pe­ra­tu­ ru ko­ris­te­æi po­go­n (PI­D re­gu­la­ci­ja)  naj­ma­nji e­lek­tro­niè­ki ra­di­ja­ tor­ski ter­mos­ta­t na tr­iš­tu  ko­ris­ti dva tem­pe­ra­tur­na os­ jet­ni­ka  fun­kci­ja ot­vo­re­nog pro­zo­ra  fun­kci­ja pro­ra­de ven­ti­la u ljet­ no­m pe­rio­du  ni­za­k ni­vo bu­ke< 30dB  a­dap­tiv­na fun­kci­ja  vi­je­k tra­ja­nja ba­te­ri­je dvi­je go­ di­ne  og­ra­ni­èa­va­nje mi­ni­mal­ne i mak­si­mal­ne tem­pe­ra­tu­re

Li­vi­ng e­co ter­mos­tat­ska gla­va

Mno­ga ku­æan­sta­va uš­ted­je­t æe 23 pos­to na svo­ji­m raèuni­ma za gri­ja­nje i na ta­j na­èi­n zam­je­na sta­ri­h ra­di­ja­tor­ski­h ter­mos­ tat­ski­h gla­va mo­e bi­ti jed­no o­d naj­pro­ fi­ta­bil­ni­ji­h u­la­ga­nja u do­m s vr­lo br­zi­m pov­ra­to­m in­ves­ti­ci­je

 blo­ki­ra­nje pos­tav­ki  fun­kci­ja od­sus­tnos­ti: go­diš­nji od­mor  zaš­ti­ta o­d smr­za­va­nja  os­vi­jet­lje­ni zas­lon  pre­din­sta­li­ra­ni šted­ni prog­ra­ mi s po­de­si­vi­m tem­pe­ra­tur­ni­m sni­ e­nje­m.

Mo­guæ­nos­ti 'in­te­li­gen­tni­h' ter­mos­ta­ta Ko­riš­te­nje­m ma­lo­g e­lek­tro­niè­ko­g zas­lo­na na pred­njo­j stra­ni ter­mos­ ta­ta ko­ris­ni­ci mo­gu la­ko po­vi­siti i­li sni­zi­ti tem­pe­ra­tu­ru u pros­to­ri­ji i­li o­dab­ra­ti jed­nu o­d dvi­je u­nap­ri­je­d prog­ra­mi­ra­ne pos­tav­ke: jed­nu ko­ ja au­to­mat­ski sni­a­va tem­pe­ra­tu­ru no­æu i dru­gu ko­ja ju po­nov­no sni­

a­va ti­je­ko­m dnev­ni­h sa­ti, ka­da su mno­ge o­bi­te­lji na pos­lu i u ško­li.

Ter­mos­ta­ti mogu os­je­ti­ti nag­li pa­d tem­pe­ra­tu­re u pros­to­ri­ji, ka­da je u bli­zi­ni ot­vo­re­n pro­zo­r i au­to­mat­ski æe is­klju­èi­ti gri­ja­nje te ti­me spri­je­èi­ti ra­si­pa­nje e­ner­gi­je (fun­kci­ja ot­vo­re­ no­g pro­zo­ra). Na­èe­lo ra­da je pri­to­m slje­de­æe: ko­d prom­je­ne tem­pe­ra­tu­ re o­d 0,45 Ce­lzije­vi­h stup­nje­va u tri mi­nu­te ter­mos­ta­t ak­ti­vi­ra fun­kci­ju ot­vo­re­no­g pro­zo­ra i zat­va­ra ven­ti­l, a is­klju­èu­je je na­ko­n 30 mi­nu­ta i­li ka­ da se pro­zo­r zat­vo­ri.

Adap­tiv­na fun­kci­ja o­mo­gu­æu­ je dos­ti­za­nje e­lje­ne tem­pe­ra­tu­re pros­to­ra u toè­no od­re­ðe­no vri­je­ me pre­ma elji ko­ris­ni­ka. U­ko­li­ko se sus­ta­v gri­ja­nja pok­re­ne pre­ra­no

Li­vi­ng e­co na ra­dija­to­ru šte­di va­š no­vac

STUDENI 2012. GRADNJA

29

pasivna kuæa i obnova faktor 10

Po­de­ša­va­nje tem­pe­ra­tu­re do­la­zi do ne­e­lje­no­g ut­roš­ka e­ner­ gi­je, a a­ko se sus­ta­v gri­ja­nja pok­ re­ne pre­kas­no do­la­zi do sma­nje­nja kom­fo­ra.

Mno­ga ku­æan­sta­va uš­ted­je­t æe 23 pos­to na svo­ji­m ra­èu­ni­ma za gri­ja­nje i na ta­j na­èi­n za­mjena sta­ ri­h ra­di­ja­tor­ski­h ter­mos­tat­ski­h gla­va mo­e bi­ti jed­no o­d naj­pro­fi ­ta­bil­ni­ji­h u­la­ga­nja u do­m s vr­lo br­zi­m pov­ra­ to­m in­ves­ti­ci­je.

Dan­fo­ss li­nk – no­v i ­ i­no­va­ti­va­n na­èi­n ­ up­r av­l ja­nja gri­ja­njem Sa­mos­ta­la­n sus­ta­v za be­iè­no up­ rav­lja­nje ra­di­ja­to­ra i podno­g gri­ja­ nja. Dan­fo­ss Li­nk CC je sre­diš­nja je­di­ni­ca sa zas­lo­no­m u bo­ji, os­jet­ lji­vi­m na do­di­r, pu­te­m ko­je­g ko­ris­

Odabir prostorije

30

ni­k mo­e jed­nos­tav­no kon­tro­li­ra­ti gri­ja­nje, tj. tem­pe­ra­tu­ru i pov­r­ši­nu u sva­ko­j so­bi stam­be­no­g pros­to­ra i­li ku­æe za od­mor – dnev­ni bo­ra­va­k, spavaæa so­ba, ku­pao­na, djeè­ja so­ ba, ku­hi­nja, i­td...

Osi­m gri­ja­nja ta­ko­ðe­r o­mo­gu­æa­va up­rav­lja­nje e­lek­tro­niè­ki­m u­re­ða­ji­ma kao što su e­lek­triè­ni zid­ni ra­di­ja­to­r, uk­lju­èi­va­nje i is­klju­èi­va­nje svjet­la, po­di­za­nje i spuš­ta­nje pro­zor­ski­h sje­ni­la, od­r ­a­va­ti tem­pe­ra­turu ba­ ze­na, i­td...

Gri­ja­nje i kon­tro­la, kao i šted­nja e­ner­gi­je, ni­ka­d ni­su bi­li ta­ko jed­nos­ tav­ni i prib­li­e­ni ko­ris­ni­ku.

To zna­èi da ne mo­ra­te prog­ra­mi­ra­ ti sva­ki ter­mos­ta­t u ku­æi po­je­di­naè­ no, a is­tov­re­me­no da­je mo­guæ­no­st po­ve­zi­va­nja vi­še raz­li­èi­ti­h ti­po­va

Podešavanje Dnevni raspored Tjedni raspored temperature grijanja grijanja

GRADNJA STUDENI 2012.

Dan­fo­ss Li­nk je i­dea­la­n sis­te­m za re­gu­la­ci­ju tem­pe­ra­ tu­re u ob­jek­ti­ma ko­ji kom­bi­ni­ra­ju raz­ne iz­vo­re gri­ja­nja, npr. ra­di­ja­tor­sko gri­ja­nje, pod­no vo­de­no gri­ja­ nje, pod­no e­lek­triè­no gri­ja­nje i sliè­no

grija­nja u jed­no­m sus­ta­vu te vo­ðe­nje tem­pe­ra­tu­re sva­ke pros­to­ri­je po dru­ go­m vre­men­sko­m prog­ra­mu o­vis­no o ko­riš­te­nju pros­to­ri­ja.

Dan­fo­ss Li­nk je i­dea­la­n sis­te­m za re­gu­la­ci­ju tem­pe­ra­tu­re u ob­jek­ti­ma ko­ji kom­bi­ni­ra­ju raz­ne iz­vo­re gri­ja­ nja, npr. ra­di­ja­tor­sko grija­nje, pod­no vo­de­no gri­ja­nje, pod­no e­lek­triè­no gri­ja­nje i sliè­no.

Li­vi­ng con­ne­ct Li­vi­ng con­ne­ct ® je proiz­vo­d u se­ri­ji Li­vi­ng by Dan­fo­ss ko­ji, o­si­m fun­kci­ ja kao ko­d li­vi­ng e­co mo­de­la, o­mo­ gu­æu­je be­iè­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju ko­jo­m je mo­gu­æe re­gu­li­ra­ti tem­pe­raturu pros­to­ri­je i vre­men­ske prog­ra­me pros­to­ri­ja na svi­m ra­di­ja­to­ri­ma pre­ ko jed­no­g Dan­fo­ss Li­nk cen­tral­no­g re­gu­la­to­ra.

Li­vi­ng con­ne­ct:  be­iè­no ša­lje po­dat­ke o tem­ pe­ra­tu­ri pros­to­ra  tem­pe­ra­tu­ru pros­to­ra mje­ri u jed­no­mi­nut­ni­m in­ter­va­li­ma  ko­ris­ti Z-wa­ve beiè­nu ko­mu­ ni­ka­cij­sku teh­no­lo­gi­ju  ba­te­rij­sko na­pa­ja­nje (2x1.5V AA)  di­gi­tal­ni zas­lo­n s os­vjet­lje­nje­m pri­ka­zu­je pos­tav­lje­nu tem­pe­ra­tu­ru.

Dan­fo­ss Li­nk R­S – sob­ni ­ os­jet­nik Sob­ni ter­mos­ta­t mje­ri tem­pe­ra­tu­ru zra­ka u pros­to­ri­ji i po­dat­ke be­iè­no ša­lje sre­diš­njo­j je­di­ni­ci.

Dan­fo­ss Li­nk R­S:  o­mo­gu­æu­je prom­je­nu pos­tav­ ki tem­pe­ra­tu­re zra­ka  di­gi­tal­ni zas­lo­n s os­vjet­lje­ njem  ba­te­rij­sko na­pa­ja­nje (2x1.5 V AA) o­mo­gu­æa­va raz­ne mo­guæ­nos­ti po­zi­cio­ni­ra­nja ter­mos­ta­ta u pros­ to­ru.

Dan­fo­ss na You­Tu­beu Oda­be­rite za i­vo­t Dan­fo­ss i proiz­ vo­de ko­ji kom­bi­ni­ra­ju iz­nim­nu is­ko­ ris­ti­vo­st i sav­r­šen­stvo es­te­ti­ke, ko­ji su o­ci­je­nje­ni o­d stra­ne me­ðu­na­rod­ ni­h struè­nja­ka.

Vi­še o re­gu­la­ci­ji 'Li­vi­ng by Dan­ fos­s', a­li i o po­ten­ci­jal­ni­m uš­te­da­ma ko­je se nje­zi­no­m prim­je­no­m mo­gu pos­tiæi u do­mu mo­e se pro­na­æi na stra­ni­ca­ma: www.li­vi­ng.dan­fo­ss.eu i na stra­ni­ca­ma You­Tu­be:

Living connect je proizvod u seriji Living by Danfoss koji, osim funkcija kao kod living eco modela, omoguæuje beiènu komunikaciju kojom je moguæe re­gu­li­ra­ti tem­pe­ ra­tu­ru pros­to­ri­je i vre­men­ske prog­ra­me pros­to­ri­ja na svi­m ra­di­ja­to­ri­ma pre­ko jed­no­g Dan­fo­ss Li­nk cen­tral­no­g re­gu­la­to­ra  http://www.you­tu­be.co­m / wat­ch?v=-hDtLaaQM_A  http://www.you­tu­be.co­m / wat­ch?v=Og­L X2e­B8gVY  http://www.you­tu­be.co­m / wat­ch?v=9TUeoR­HIiIE  http://www.you­tu­be.com/ wat­ch?v=bFwPFFsYKfI.

!

Dan­fo­ss d.o.o.

Ma­ga­zin­ska 9 a 10000 Zag­reb Te­l: 01/606 40 76 http://gri­ja­nje.dan­fo­ss.co­m /

STUDENI 2012. GRADNJA

31

konstrukcije &tehnologije Si­gur­no. Br­zo. E­fi­kas­no.

Do­ka na gra­di­liš­tu sta­dio­na za ­ Svjet­sko no­go­met­no pr­ven­stvo 2014. Èet­vero­di­jel­ni zi­do­vi jez­gre iz­vo­de se prim­je­no­m Do­ka ­ sa­mo­pe­nja­ju­æe­g op­lat­no­g r­je­še­nja i to u èet­ve­rod­nev­no­m tak­tu ­ s od­sjeè­ci­ma be­to­ni­ra­nja pov­r­ši­ne 968 me­ta­ra

B

ra­zil­ska gra­ðe­vin­ska tvr­tka O­deb­rec­ht i­ma po­se­ba­n gra­ ðe­vin­ski za­da­tak – o­si­m što je od­go­vor­na za iz­grad­nju sta­dio­na pro­fe­sio­nal­no­g no­go­met­ no­g klu­ba Co­rin­thia­ns Sao Pau­lo s u­kup­no 48.000 mjes­ta za pot­re­be Svjet­sko­g no­go­met­no­g pr­ven­stva 2014. u Bra­zi­lu, tre­ba do­dat­no priv­

re­me­no po­ve­æa­ti bro­j mjes­ta i to ni vi­še ni ma­nje ne­go na 68.000!

Tvr­tka O­deb­recht po­èe­la je u svib­nju 2011. pu­ni­m tem­po­m s ra­ do­vi­ma na iz­grad­nji o­vo­g pres­ti­no­g pro­jek­ta za èi­ju je iz­ved­bu an­ga­i­ra­ no go­to­vo 1.700 o­so­ba na sa­mo­m gra­di­liš­tu. Ro­k iz­grad­nje – 31. pro­ si­na­c 2013. – sve je bli­i i stva­ra

Do­ka Bra­zi­l po­nu­di­la je u prak­si ve­æ do­ka­ za­no op­lat­no r­je­še­nje – kom­bi­na­ci­ju Do­ka op­la­te o­d no­sa­èa To­p 50 i Do­ka pe­nja­ju­æe op­la­te MF240

vi­so­ki vre­men­ski pri­ti­sa­k be­z ob­zi­ra što je u prim­je­ni ve­li­k bro­j go­to­vi­h di­je­lo­va. O­so­bi­to ve­li­ki i­za­zo­v pred­ stav­lja iz­ved­ba A­B zi­do­va èet­ve­ro­di­ jel­ne jez­gre li­je­va­ni­h na li­cu mjes­ta, iz­ve­de­ni­h ve­æi­no­m u kva­li­te­ti vid­lji­ vo­g be­to­na. Jez­gra gra­ðe­vi­ne i­ma vi­si­nu 43 m, a uk­lju­èu­je šah­to­ve di­ zala kao i stu­biš­ta no­vo­g sta­dio­na.

Mo­de­l op­l at­no­g r­je­še­nja u pri­rod­no­j ve­li­èi­ni Za do­volj­ne ka­pa­ci­te­te kra­na tvr­tka O­deb­rec­ht pob­ri­nu­la se ve­æ u­nap­ ri­je­d: ti­m na gra­di­liš­tu ras­po­la­e s dva fik­sna kra­na, jed­ni­m te­les­kop­ ski­m kao i jed­ni­m mo­bil­ni­m kra­ no­m. Ka­ko bi se naš­lo op­ti­mal­no op­lat­no r­je­še­nje za iz­ved­bu zi­do­va o­d vid­lji­vo­g be­to­na, raz­mat­ra­ni su op­lat­ni kon­cep­ti o­d u­kup­no èe­ti­ri po­nu­ða­èa.

Do­ka Bra­zi­l po­nu­di­la je u prak­ si ve­æ do­ka­za­no op­lat­no r­je­še­nje – kom­bi­na­ci­ju Do­ka op­la­te o­d no­ sa­èa To­p 50 i Do­ka penja­ju­æe op­ la­te MF240, ko­je je ko­naè­no i pre­ vag­nu­lo u od­no­su na kon­ku­ren­ci­ju.

32

GRADNJA STUDENI 2012.

i prim­je­nu op­lat­ni­h r­je­še­nja. Zah­va­ lju­ju­æi na­das­ve us­pješ­no­j su­rad­nji iz­me­ðu Do­ke i iz­vo­ða­èa ra­do­va tvrtke O­deb­rec­ht, sve­èa­no­m ot­vo­re­nju Svjet­sko­g no­go­met­no­g pr­ven­stva 2014. i to up­ra­vo na o­vo­m sta­dio­nu, vi­še niš­ta ne sto­ji na pu­tu.

Od­lu­èu­ju­æi za o­va­j us­pje­h bi­li su ne sa­mo uv­jer­lji­vo izvr­sni re­zul­ta­ti vid­ lji­vo­g be­to­na ve­æ i i­zu­zet­no po­zi­tiv­ na is­kus­t va ko­je je tvr­tka O­deb­rec­ht ve­æ i­ma­la u pog­le­du prim­je­ne Doka op­lat­ni­h sus­ta­va ko­d ve­li­ki­h in­fras­ truk­tur­ni­h pro­je­ka­ta u Bra­zi­lu (Pon­te do Pai­va, Re­ci­fe) i Por­tu­ga­lu (Pon­te Vas­co da Ga­ma). Ka­ko bi se kli­jen­tu pot­pu­no jas­no pri­ka­za­li pred­nos­ti i be­ne­fi ­ti, ti­m Do­ke Bra­zi­l u­nap­ri­je­d je iz­ra­dio op­lat­no r­je­še­nje u o­riginal­no­j ve­li­èi­ni. Na te­me­lju o­vo­g pret­hod­no iz­ra­ðe­no­g mo­de­la op­la­te, in­e­nje­ri tvr­tke O­deb­rec­ht mog­li su se o­sob­ no uv­je­ri­ti u sve nje­go­ve pred­nos­ti, a­li i raz­jas­ni­ti sva e­ven­tual­no ot­vo­ re­na pi­ta­nja.

Kon­stan­tna 'fu­ll-ti­me' Do­k a pod­r­ška Zi­do­vi èet­ve­rodijel­ne jez­gre gra­ ðe­vi­ne op­la­æu­ju se prim­je­no­m Do­ ka pe­nja­ju­æe­g op­lat­no­g r­je­še­nja u èet­ve­rod­nev­no­m tak­tu u­z od­sjeè­ ke be­to­ni­ra­nja ve­li­èi­ne 968 m2. Za op­la­æi­va­nje sva­ko­g po­je­di­no­g o­d u­kup­no èe­ti­ri di­je­la jez­gre prim­je­

Ka­ko bi se kli­jen­tu pot­pu­no jas­no pri­ka­ za­li pred­nos­ti i be­ne­ fi­ti, ti­m Do­ke Bra­zi­l u­nap­ri­je­d je iz­ra­dio op­lat­no r­je­še­nje u o­ri­gi­nal­no­j ve­li­èi­ni

nju­je se po jed­na je­di­ni­ca op­la­te o­d no­saèa ve­li­èi­ne 242 m2 s ku­to­vi­ma za ski­da­nje op­la­te I, pos­tav­lje­na – mon­ti­ra­na na plat­for­mu za ok­na.

Zah­va­lju­ju­æi ku­to­vi­ma za ski­da­nje op­la­te s po­de­si­vi­m vre­te­ni­ma, kom­ plet­na se op­la­ta jed­nos­tav­no od­va­ja o­d be­to­na be­z pot­re­be za pot­pu­ni­m ras­tav­lja­nje­m. Po­to­m se ci­je­la op­ lat­na je­di­ni­ca jed­ni­m po­te­zo­m di­ za­li­ce po­di­e u sli­je­de­æi od­sje­èa­k be­to­ni­ra­nja, gdje se plat­for­ma za ok­na uèvr­šæu­je za­po­ni­ma u­nu­ta­r uš­ted­ni­h ku­ti­ja. Jed­nos­tav­ni­m ok­re­ ta­nje­m vre­te­na na ku­to­vi­ma za ski­ da­nje op­la­te, ša­ht di­za­la op­la­æu­je se po­nov­no u ro­ku pa­r mi­nu­ta. Jez­gra zgra­de na o­va­j se na­èi­n gra­di br­e ne­go što je pla­ni­ra­no – prid­r ­a­va­ju­ æi se is­tov­re­me­no naj­vi­ši­h od­red­bi zaš­ti­te na ra­du. Ka­ko bi se u sa­mo­j star­tno­j fa­zi grad­nje o­mo­gu­æi­la nes­ me­ta­na prim­je­na op­la­te, kli­jen­ti­ma je pru­e­na pod­r ­ška od stra­ne Do­ka teh­ni­èa­ra i to na sa­mo­m gra­di­liš­tu.

Do­ka teh­ni­èa­r bio je na ras­po­la­ga­ nju kao kom­pe­ten­ta­n sav­jet­ni­k te je u­jed­no koor­di­ni­rao is­po­ru­ke, a­li

Do­ka.

Struè­nja­ci za op­la­te.

D

o­ka je jed­no o­d vo­de­æi­h svjet­ski­h po­du­ze­æa u raz­ vo­ju, proiz­vod­nji i pro­da­ ji op­lat­ne te­hnike za sva pod­ruè­ja grad­nje. U­z vr­hun­ske op­lat­ne sus­ta­ve, Do­ka ta­ko­ðe­r nu­di us­lu­ge struè­no­g kon­zal­tin­ ga i pla­ni­ra­nja op­la­te. S vi­še o­d 160 pro­daj­ni­h i lo­gis­tiè­ki­h sje­ diš­ta u pre­ko 70 ze­ma­lja svi­je­ta, Do­ka Gru­pa pos­je­du­je u­èin­ko­ vi­tu pro­daj­nu mre­u i ga­ra­ntira ti­me mak­si­mal­nu pro­fe­sio­nal­ no­st, br­zu ras­po­lo­i­vo­st ma­te­ri­ ja­la i us­lu­ga u­z struè­nu teh­niè­ku pod­r ­šku. Do­ka je èla­n Um­das­ch Gru­pe i za­poš­lja­va pre­ko 5600 dje­lat­ni­ka di­lje­m svi­je­ta.

!

DO­KA HR­VAT­SKA d.o.o.

Rad­niè­ka ces­ta 173/g 10000 Zag­reb Te­l: 01/2480-020 Fax: 01/2480-025 E-mai­l: Zag­reb­@do­ka.com www.do­ka.com Pos­lov­ni­ca Split Knin­ska 7 21204 Du­go­po­lje Te­l: 021/668-668 Fax: 021/668-669

Pred­stav­niš­t vo u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni Aši­ko­va­c 6 71 000 Sa­ra­je­vo Te­l/Fax: +387 (0) 33 443 688

STUDENI 2012. GRADNJA

33

konstrukcije&tehnologije Do­ka Hr­vat­ska d.o.o.

Gra­di­liš­te ­ s pog­le­do­m na mo­re Uèin­ko­vi­ta prim­je­na Do­ka op­lat­ni­h sus­ta­va na gra­di­liš­tu no­vo­g pogo­na tvor­ni­ce Sar­di­na, Pos­ti­ra: Do­ka no­si­va ske­la Staxo 100 – ve­li­ka no­si­vo­st u kom­bi­na­ci­ji s mak­si­mal­no­m si­gur­noš­æu

G

ra­ðe­vin­ska èes­ti­ca na o­to­ku Bra­èu, u mjes­tu Do­l iz­na­d Pos­ti­re, u­nu­ta­r pos­ lov­ne zo­ne Ra­ta­c, pre­na­mi­je­nje­na je za iz­grad­nju naj­mo­der­ni­je tvor­ni­ce ri­be u Eu­ro­pi. Be­ton­ski ra­do­vi su u pu­no­m ti­je­ku, a pla­ni­ra­ni zav­r­še­ta­k ra­do­va je do lje­ta 2013., uo­èi u­las­ka Re­pub­li­ke Hr­vat­ske u Eu­rop­sku u­ni­ju. Iz­vo­ða­è ra­do­va na o­vo­m pro­jek­tu, tvr­tka Lav­èe­vi­æ d.d., i o­va­j se pu­ta os­lo­nio na pouz­da­na op­lat­na r­je­še­nja is­po­ru­ èe­na o­d Do­ke.

Naj­ve­æa in­ves­ti­ci­ja u po­vi­jes­ti ­ do­ma­æe­g ri­bar­stva Naj­no­vi­ja in­ves­ti­ci­ja naj­sta­ri­je do­ma­æe tvr­tke za pre­ra­du ri­be u­jed­no je naj­ve­æa in­ves­ti­ci­ja u po­vi­jes­ti do­ma­æe­g ri­bar­stva. No­vi po­go­n pros­ti­ra­t æe se na 12.000 èet­vor­ni­h me­ta­ ra te æe ko­ris­ti­ti naj­mo­der­ni­ju teh­no­lo­gi­ju u Eu­ro­pi. U grad­nju no­vo­g po­go­na, tvor­ni­ca Sar­dina u Pos­ti­ri u­kup­no u­la­e 250 mi­li­ju­ na kuna – financirat æe ih dijelom vlastitim sredstvima, dijelom kreditom HBOR-a ali i iz

fondova EU. Dosadašnja tvornica, uz samu obalu, svoja postrojenja seli na novu lokaciju u poslovnu zonu Ratac, oslobaða­ju­æi sta­ru lo­ka­ci­ju u sa­mo­m sr­cu Pos­ti­ra za tu­ris­tiè­ke svr­he. Na in­ves­ti­ci­ju su se, ka­ko ka­u, od­lu­èi­ li zbo­g po­ve­æa­ne pot­ra­nje za nji­ho­vi­m proiz­ vo­di­ma. Tvor­ni­ca tre­nu­taè­no za­poš­lja­va 250 rad­ni­ka, a ši­re­nje­m ka­pa­ci­te­ta i a­sor­ti­ma­na na­ko­n ot­va­ra­nja no­vo­g po­go­na u njo­j æe rad­ no mjes­to pro­na­æi jo­š 100 lju­di, ve­æi­no­m s o­to­ka Bra­èa. Sar­di­na je jed­na o­d ri­jet­ki­h tvr­ tki ko­ja se u­jed­no ba­vi u­lo­vo­m, ma­ri­kul­tu­ro­m i pre­ra­do­m ri­be. Tre­nu­taè­no pre­ra­ðu­ju 2700 to­na ri­be na go­di­nu, a rea­li­za­ci­jo­m no­ve in­ ves­ti­ci­je pre­ra­ð i­va­t æe èa­k 5000 to­na. Cilj im je pre­ra­ð i­va­ti sve vi­še sit­ne pla­ve ri­be jer je o­na tzv. 'ob­nov­lji­vi iz­vo­r '.

Ia­ko je grad­nja no­ve tvor­ni­ce ris­kan­ta­n po­sao u o­vo vri­je­me, i­ma­ju ve­li­ku šan­su je­r pro­je­k t po­ti­èe proiz­vod­nju na o­to­ku te o­si­gu­ ra­va si­gur­na rad­na mjes­ta do­mi­cil­no­m sta­ nov­niš­t vu, èi­me i­h zad­r ­a­va na o­to­ku. Tvr­tka pro­tek­li­h go­di­na bi­lje­i ra­st u­na­to­è kri­zi, je­r prim­je­nju­ju no­vu teh­no­lo­gi­ju i za­poš­lja­va­ju vi­so­koob­ra­zo­va­ni ka­da­r. Go­to­vo 70 pos­to kon­zer­vi s na­ljep­ni­co­m pos­tir­ski­h ri­bop­re­ra­ ði­va­èa zav­r­ši u iz­vo­zu: o­si­m u Eu­ro­pu, svo­je proiz­vo­de iz­vo­ze na svjet­ska tr­iš­ta o­d Ja­pa­ na do Aus­tra­li­je. Še­st di­l a­ta­cij­ski­h cje­li­na Iz­vo­ða­è ra­do­va na iz­grad­nji no­vo­g po­go­na tvor­ni­ce Sar­di­na u Pos­ti­ri je tvr­tka Lav­èe­vi­æ d.d. Be­ton­ski ra­do­vi su u pu­no­m ti­je­ku, a s ob­zi­ro­m na du­go­go­diš­nja po­zi­tiv­na is­kus­t va u ra­du s Do­ka op­lat­ni­m sus­ta­vi­ma, iz­vo­ða­è ra­do­va tvr­tka Lav­èe­vi­æ d.d. i ko­d o­vo­g se pro­jek­ta op­re­di­je­lio za op­lat­na r­je­še­nja is­po­ ru­èe­na o­d Do­ka struè­nja­ka za op­la­te.

Gra­ðe­vina tloc­r ­tni­h di­men­zi­ja 125,95 × 85,90 m iz­vo­di se u 6 di­la­ta­cij­ski­h cje­li­na èi­ja je kon­struk­ci­ja us­kla­ðe­na s teh­no­loš­ki­m zah­tje­vi­ma pros­to­ra u­nu­ta­r ti­h cje­li­na:

34

GRADNJA STUDENI 2012.

Tvor­ni­ca Sar­di­na, Pos­ti­ra: be­ton­ski ra­do­vi u pu­no­m ti­je­ku – u prim­je­ni je u­kup­no 1.500 ok­vi­ra ­ Do­ka no­si­ve ske­le Staxo 100  Di­la­ta­ci­ja D1 Di­la­ta­ci­ja D1 je tloc­r ­tni­h di­men­zi­ja 50,00 × 26,50 m i vi­si­ne 8,48 m do o­ze­le­nje­no­g kro­va, te 12,38 m do vi­si­ne nep­ro­hod­no­g kro­va. Ov­dje je pred­vi­ðe­n je pros­to­r za smr­ za­va­nje ri­be u do­nje­m pri­zem­lju, la­bo­ra­to­rij­ ski pros­to­ri u gor­nje­m pri­zem­lju te pos­lov­ni pros­to­ri na ka­tu.  Di­la­ta­ci­ja D2 Di­la­ta­ci­ja D2 tloc­r ­tni­h di­men­zi­ja 30,80 × 50,10 m te naj­ve­æe vi­si­ne 9,40 m na­la­zi se tloc­r ­tno u pro­du­et­ku di­la­ta­ci­je D1 i u njo­j je smješ­te­n pros­to­r za pri­je­m i razvr­sta­va­nje svje­e ri­be te pros­to­r za ob­ra­du i proiz­vod­nju sla­ne ri­be – in­æu­na.  Di­la­ta­ci­ja D3 Di­la­ta­ci­ja D3 tloc­r ­tni­h di­men­zi­ja 30,80 × 75,85 m i naj­ve­æe vi­si­ne 9,40 m na­la­zi se za­ pad­no od di­la­ta­ci­je D2 i u njo­j su pred­vi­ðe­ni pros­to­ri za proiz­vod­nju i us­kla­diš­te­nje rib­lji­h kon­zer­vi, pros­to­r za us­kla­diš­te­nje rib­lje hra­ ne te po­go­n za proiz­vod­nju i us­kla­diš­te­nje rib­lje­g braš­na.  Di­la­ta­ci­ja D4 Di­la­ta­ci­ja D4 sre­diš­nja je di­la­ta­ci­ja tloc­r­ tni­h di­men­zi­ja 29,55 × 77,05 m i vi­si­ne 3 e­ta­e i to do­nje pri­zem­lje – proiz­vod­ni pros­

to­r za pre­ra­du pla­ve ri­be, gor­nje pri­zem­lje – u­laz­ni pros­to­r i skla­diš­ta pot­roš­no­g ma­ te­ri­ja­la, te ka­t – pros­to­ri­je up­ra­ve, ku­hi­nja s res­to­ra­no­m, gar­de­ro­be i sa­ni­ta­ri­je za proiz­ vod­ne rad­ni­ke.  Di­la­ta­ci­ja D5 Di­la­ta­ci­ja D5 tloc­r ­tni­h di­men­zi­ja 36,50 × 30,70 m i pros­jeè­ne vi­si­ne 8,30 m o­me­ðe­na je di­la­ta­ci­ja­ma D1, D4 i D6.

U o­vo­m di­je­lu ob­jek­ta pre­ma teh­no­loš­ko­m pro­jek­tu smješ­te­ni su pros­to­ri kot­lov­ni­ce, stro­jar­ni­ce hlad­nja­èa, pros­to­ri me­ha­niè­ke ra­dio­ni­ce te pros­to­ri za od­r ­a­va­nje ri­bar­skih mre­a.  Di­la­ta­ci­ja D6 Di­la­ta­ci­ja D6 tloc­r ­tni­h di­men­zi­ja 50,05 × 28,70 m i pros­jeè­ne vi­si­ne o­d 9,30 m smješ­ te­na je ne­pos­red­no u­z di­la­ta­ci­ju D1.

U o­vo­m di­je­lu ob­jek­ta pre­ma teh­no­loš­ko­m pro­jek­tu smješ­te­ni su pros­to­ri hlad­nja­èa i tu­ ne­l za smr­za­va­nje.

Do­k a nosi­va ske­l a Staxo 100 – ­ iz­bo­r broj 1 za no­si­vu ­ kon­struk­ci­ju S ob­zi­ro­m na vre­men­ski ro­k i pot­re­be gra­di­ liš­ta, kljuè­ni dio kon­struk­ci­je ob­jek­ta je iz­vo­

ðe­nje di­je­la strop­ne kon­struk­ci­je pro­jek­ti­ra­n sus­ta­vo­m SWE­DE­CK u u­kup­no­j pov­r­ši­ni o­d cca. 3.400,00 m2, o­d èe­ga je pre­ko 2.200,0 m2 vi­si­ne po­du­pi­ra­nja 8,48 m.

Kao glav­ni no­si­vi sus­ta­v o­dab­ra­na je prov­ je­re­na no­si­va ske­la Staxo 100 ko­ja za­do­ vo­lja­va sve zah­tje­ve iz­vo­ða­èa i pro­jek­tan­ta kon­struk­ci­je: jed­nos­tav­nu i br­zu mon­ta­u, vi­so­ku ra­zi­nu si­gur­nos­ti pri­li­ko­m mon­ta­e i de­mon­ta­e u­z is­tov­re­me­no ve­li­ku no­si­vo­st, te op­ti­mal­nu ko­li­èi­nu no­si­ve ske­le i op­la­te na gra­di­liš­tu.

Jed­na o­d bit­ni­h pred­nos­ti Staxo 100 no­ si­ve ske­le je jed­nos­tav­na i br­za pred­mon­ta­ a u ho­ri­zon­tal­no­m po­lo­a­ju što je na o­vo­m pro­jek­tu is­ko­riš­te­no do mak­si­mu­ma. Pred­ mon­ti­ra­ni tor­nje­vi se di­za­li­co­m prem­ješ­ta­ju i pos­tav­lja­ju na toè­no pro­jek­ti­ra­no mjes­to.

Zah­va­lju­ju­æi in­teg­ri­ra­ni­m vlaè­no èvr­sti­m spo­je­vi­ma iz­me­ðu Staxo 100 ok­vi­ra, tor­nje­vi no­si­ve ske­le vr­lo se la­ga­no po­di­u u e­lje­nu po­zi­ci­ju a­li i prem­ješ­ta­ju jed­ni­m po­te­zo­m di­ za­li­ce.

Osi­m to­ga, zbo­g ma­lob­roj­ni­h kom­po­nen­ ti sus­ta­va Staxo 100, vr­lo je jed­nos­tav­no prip­re­mi­ti rad­ni pros­to­r za pred­mon­ta­u i or­ga­ni­zi­ra­ti rad­ni pro­ce­s u­z lo­gi­èa­n re­dos­li­ STUDENI 2012. GRADNJA

35

konstrukcije&tehnologije

No­si­vi sus­ta­v u iz­ved­bi strop­ne kon­struk­ci­je na gra­di­liš­tu tvor­ni­ce Sar­di­na u Pos­ti­ra­ma: Do­ka no­si­va ske­la Staxo 100 je­d rad­ni­h o­pe­ra­ci­ja, što do­dat­no ut­je­èe na u­èin­ko­vi­to­st i ub­r ­za­nje rad­ni­h pro­ce­sa na gra­di­liš­tu.

Do­k a lo­gis­tiè­k a pod­r­ška ­ 'ju­st-i­n-ti­me' Izu­zet­no bit­no u kva­li­tet­no­m vo­ðe­nju pro­jek­ ta je i pla­ni­ra­nje is­po­ru­ka i op­ti­mal­ne ko­li­èi­ne ma­te­ri­ja­la na gra­di­liš­tu, što je ta­ko­ðe­r jed­ na o­d pred­nos­ti jed­nos­tav­no­g sus­ta­va kao što je Staxo 100. U­z to, lo­gis­tiè­ke pred­nos­ti skla­diš­ta smješ­te­no­g bli­zu sa­mo­g gra­di­liš­ta ov­dje su do­da­ta­n kljuè­ni fak­to­r u op­ti­mi­za­ ci­ji radni­h pro­ce­sa. U to­m smis­lu, za 'ju­sti­n-ti­me' is­po­ru­ke i pu­nu lo­gis­tiè­ku pod­r­šku pob­ri­nuo se struè­ni ti­m Do­ki­ne pos­lov­ni­ce u Du­go­po­lju, Knin­ska 7, gdje se na­la­zi no­vi po­ go­n s u­nu­tar­nji­m i vanj­ski­m skla­diš­te­m.

'Struè­ni ti­m Do­ki­ne pos­lov­ni­ce u Du­go­po­ lju i na o­vo­m pro­jek­tu is­ka­zao se u izvr­sno­j lo­gis­tiè­ko­j pot­po­ri iz­vo­ða­èu ra­do­va kro­z pri­

36

GRADNJA STUDENI 2012.

la­god­lji­vo­st zah­tje­vi­ma iz­vo­ða­èa, struè­ni­m sav­je­ti­ma, br­zi­ni is­po­ru­ke pot­reb­ne op­re­me, sus­ret­lji­vos­ti dje­lat­ni­ka što u ko­naè­nos­ti do­ vo­di do op­ti­mal­ni­h troš­ko­va u pro­ce­su iz­ grad­nje sa­mo­g ob­jek­ta' pov­rat­na je in­for­ma­ ci­ja do­bi­ve­na di­rek­tno o­d iz­vo­ða­èa ra­do­va tvr­tke Lav­èe­vi­æ d.d.

Do­k a. Struè­nja­ci za op­l a­te Do­ka je jed­no o­d vo­de­æi­h svjet­ski­h po­du­ze­æa u raz­vo­ju, proiz­vod­nji i pro­da­ji op­lat­ne teh­ni­ke za sva pod­ruè­ja grad­nje. U­z vr­hun­ske op­lat­ ne sus­ta­ve, Do­ka ta­ko­ðe­r nu­di us­lu­ge struè­ no­g kon­zal­tin­ga i pla­ni­ra­nja op­la­te. S vi­še o­d 160 pro­daj­ni­h i lo­gis­tiè­ki­h sje­diš­ta u pre­ko 70 ze­ma­lja svi­je­ta, Do­ka Gru­pa pos­je­du­je u­èin­ ko­vi­tu pro­daj­nu mre­u i ga­ran­ti­ra ti­me mak­ si­mal­nu pro­fe­sio­nal­no­st, br­zu ras­po­lo­i­vo­st ma­te­ri­ja­la i us­lu­ga u­z struè­nu teh­niè­ku pod­ r­šku. Do­ka je èla­n Um­das­ch Gru­pe i za­poš­lja­ va pre­ko 5600 dje­lat­ni­ka di­lje­m svi­je­ta.

konstrukcije&tehnologije Tek­st: Ve­li­bo­r Tr­bo­je­vi­æ, Slo­bo­da­n Štr­ba­c, Bra­ja­n Gla­a­r, Zo­ra­n Bu­to­ra­c, elj­ko Šmit­ran

I­nd – E­ko d.o.o.

Sa­na­ci­ja ka­na­li­za­ci­je CI­PP me­to­dom CI­PP me­to­da je br­z, prak­ti­èa­n i e­ko­no­mi­èa­n na­èi­n ob­no­ve ­ ka­na­li­za­ci­je

K

o­d slom­lje­ni­h, na­puk­nu­ti­h, oš­te­æe­ni­h i­li nep­ra­vil­no ug­ ra­ðe­ni­h ka­na­li­za­cij­ski­h ci­je­vi CI­PP me­to­do­m e­li­mi­ni­ra se in­fil­tra­ci­ja i ek­sfil­tra­ci­ja i po­bolj­ša­ va­ju se me­ha­niè­ka svoj­stva ci­je­vi.

CI­PP ob­no­va iz­vo­di se po­lies­ter­ sko­m flek­si­bil­no­m ci­je­vi im­preg­ ni­ra­no­m po­lies­ter­sko­m i­li vi­ni­les­ ter­sko­m smo­lo­m, a prim­je­nju­je se za ci­je­vi prom­je­ra o­d 100 do 2.500 mm, du­lji­ne do 500 me­ta­ra.

va­n ra­d. U­ko­li­ko re­zul­ta­ti is­pi­ti­va­nja ne za­do­vo­lja­va­ju ka­na­li­za­ci­ju je pot­reb­no sa­ni­ra­ti.

CI­PP (cu­re­d-i­n-pla­ce-pi­pe) me­ to­da o­mo­gu­æa­va sa­na­ci­ju ka­na­li­za­ cij­ski­h cje­vo­vo­da be­z is­ko­pa­va­nja, od­nos­no o­mo­gu­æa­va da se pos­to­ je­æi­m ka­na­li­za­cij­ski­m cje­vo­vo­di­ma vra­ti nep­ro­pus­no­st, a me­ha­niè­ka svoj­stva i hid­rau­liè­ka svoj­stva po­ bolj­ša­ju i da se ti­me o­mo­gu­æe uv­je­ti za is­pra­va­n ra­d ka­na­li­za­ci­je.

CI­PP (cu­re­d-i­n-pla­ce-pi­pe) me­to­da Ka­na­li­za­cij­ski sus­ta­vi gra­de se ka­ko bi se pos­tig­lo kon­tro­li­ra­no pri­kup­ lja­nje i od­vo­ðe­nje ot­pad­ni­h vo­da do mjes­ta ob­ra­de. Da bi ka­na­li­za­ci­ja is­prav­no fun­kcio­ni­ra­la pot­reb­no je da bu­de pra­vil­no iz­ve­de­na, re­dov­no od­r ­a­va­na i ti­je­ko­m ci­je­lo­g pe­rio­da ek­sploa­ta­ci­je mo­ra bi­ti vo­do­nep­ ro­pus­na. Pro­pus­na ka­na­li­za­ci­ja ne mo­e is­prav­no fun­kcio­ni­ra­ti, a mo­ e prouz­ro­èi­ti za­ga­ðe­nje pod­zem­ni­h i pov­r­šin­ski­h vo­da i dru­ge šte­te u o­ko­li­šu. In­fil­tra­ci­ja pod­zem­ne vo­de u ka­na­li­za­ci­ju uz­ro­ku­je neis­pra­va­n ra­d u­re­ða­ja za pro­èiš­æa­va­nje ot­pad­ ni­h vo­da, po­ve­æa­va ri­zi­k o­d iz­li­je­va­ nja ka­na­li­za­ci­je u o­ko­li­š i pop­la­va.

Ek­sfil­tra­ci­ja i­z ka­na­li­za­ci­je za­ga­ðu­je tlo i pod­zem­ne vo­de i sma­nju­je sta­ bil­no­st tla.

CCTV in­spek­ci­jo­m i is­pi­ti­va­nje­m vo­do­nep­ro­pus­nos­ti ko­d pri­mop­ re­da­je no­voiz­gra­ðe­ne ka­na­li­za­ci­je se do­ka­zu­je kva­li­te­ta iz­ve­de­ni­h ra­ do­va, a ko­d ka­na­li­za­ci­je u u­pot­re­bi ut­vr­ðu­je se sta­nje ka­na­li­za­ci­je, od­ nos­no mo­gu­æa oš­te­æe­nja i neis­pra­

Svoj­stva Insituform je 70-tih godina prošlog stoljeæa uveo na trište Insituform® CIPP – no­vu vr­stu flek­si­bil­ni­h ci­je­vi (li­ne­ra) ko­je i­ma­ju tak­va struk­tur­na i hid­rau­liè­ka svoj­stva ko­ja i­m da­ju ve­li­ke pred­nos­ti u od­no­su na dru­ ge teh­ni­ke, na­ro­èi­to ko­d prim­je­ne u gra­vi­ta­cij­ski­m ka­na­li­za­cij­ski­m cje­ vo­vo­di­ma. O­si­m mi­ni­mal­no­g sma­ nje­nja prom­je­ra ci­je­vi, tak­vi li­ne­ri op­æe­ni­to su do­volj­ni za sta­bi­li­za­ ci­ju pos­to­je­æe struk­tu­re tla i ci­je­vi, zaus­tav­lja­ju dalj­nju in­fil­tra­ci­ju i ek­ sfil­tra­ci­ju, spr­je­èa­va­ju in­ter­nu ko­ro­ zi­ju kao glav­ne raz­lo­ge deg­ra­da­ci­je ve­æi­ne pos­to­je­æi­h cje­vo­vo­da.

CI­PP me­to­da ko­ris­ti se za sa­na­ci­ ju ka­na­li­za­cij­ski­h cje­vo­vo­da na­ziv­ ni­h ve­li­èi­na o­d 100 do 2.500 mm, svi­h vr­sta pop­reè­ni­h pres­je­ka i svi­h ma­te­ri­ja­la ci­je­vi. Mo­gu­æe je od­jed­ no­m sa­ni­ra­ti cje­vo­vo­de du­lji­ne do 500 m, s vi­še prom­je­na prav­ca i be­z pre­ki­da kro­z vi­še šah­to­va.

38

GRADNJA STUDENI 2012.

Ma­te­ri­ja­li CI­PP ci­je­v se sas­to­ji o­d jed­no­g i­li vi­še slo­je­va flek­si­bil­no­g u­pi­ja­ju­æeg

CCTV in­spek­ci­jo­m i is­pi­ti­va­nje­m vo­do­ nep­ro­pus­nos­ti ko­d pri­mop­re­da­je no­voiz­ gra­ðe­ne ka­na­li­za­ci­je se do­ka­zu­je kva­li­te­ta iz­ve­de­ni­h ra­do­va, a ko­d ka­na­li­za­ci­je u u­pot­re­bi ut­vr­ðu­je se sta­nje ka­na­li­za­ci­je, od­nos­no mo­gu­æa oš­te­æe­nja i neis­pra­ va­n rad

a – u­nu­tar­nja mem­bra­na b – kom­po­zi­t (smo­la u im­preg­ ni­ra­no­m no­se­æe­m ma­te­ri­ja­lu – fil­cu) c – vanj­ska mem­bra­na d – pos­to­je­æa ci­jev Sli­ka 1. Pres­je­k ci­je­vi ob­nov­lje­ne CI­PP me­to­dom net­ka­no­g fil­ca i kon­strui­ra­na je ta­ ko da pod­ne­se in­sta­la­cij­ske tla­ko­ve i tem­pe­ra­tu­re, te ima do­volj­nu èvr­ sto­æu da pre­mos­ti dio cje­vo­vo­da ko­ji ne­dos­ta­je i da se ras­teg­ne ko­d neis­prav­ni­h dio­ni­ca cje­vo­vo­da. Ci­ je­v se proiz­vo­di u tak­vo­j ve­li­èi­ni da, ka­d je mon­ti­ra­na, èvr­sto pri­li­je­e u­z u­nut­raš­nju pov­r ­ši­nu o­ri­gi­nal­no­g cje­vo­vo­da. Vanj­ski dio ci­je­vi je pres­ vu­èe­n plas­tiè­no­m ob­lo­go­m ko­ja je

kom­pa­ti­bil­na sa smo­lo­m ko­ja se ko­ ris­ti za im­preg­na­ci­ju CI­PP ci­je­vi.

Smo­la pot­reb­na za im­preg­na­ci­ ju CI­PP ci­je­vi je ter­mo­re­gu­li­ra­ju­æa ne­za­si­æe­na po­lies­ter­ska i­li vi­ni­les­ ter­ska smo­la ba­zi­ra­na na sti­re­nu.

Iz­bo­r smo­le za­vi­si o tem­pe­ra­tu­ri i ke­mij­sko­m sas­ta­vu ef­luen­ta.

Di­men­zio­ni­r a­nje CI­PP li­ne­r a Pro­ra­èu­n deb­lji­ne CI­PP vr­ši se pre­ma sta­nju pos­to­je­æe ci­je­vi u skla­du sa stan­dar­do­m AS­TM F1216.

CI­PP ci­je­v se di­men­zio­ni­ra s pred­vi­ ðe­ni­m ro­ko­m tra­ja­nja o­d 50 go­di­ na. Za pot­re­be od­re­ði­va­nja deb­lji­ne stjen­ke, pos­to­je­æe ci­je­vi se di­je­le na dvi­je ka­te­go­ri­je pre­ma stup­nju oš­te­ æe­nja: dje­lo­miè­no os­lab­lje­ne ci­je­vi i pot­pu­no os­lab­lje­ne ci­je­vi.

Dje­lo­miè­no os­lab­lje­ni­m ci­je­vi­ma smat­ra­ju se pos­to­je­æe ci­je­vi ko­je mo­gu no­si­ti pri­ti­sa­k tla i dru­gi­h op­ te­re­æe­nja to­ko­m ci­je­lo­g pred­vi­ðe­no­g i­vot­no­g vi­je­ka CI­PP ci­je­vi. Tlo o­ko pos­to­je­æe ci­je­vi mo­ra pru­i­ti a­dek­ vat­nu boè­nu pot­po­ru ci­je­vi. Ci­je­v mo­e i­ma­ti lon­gi­tu­dal­ne pu­ko­ti­ne i prom­je­nu u na­ziv­no­m prom­je­ru do 10%. CI­PP ci­je­v se di­men­zio­ni­ra da pod­ne­se ne­ga­tiv­ni tla­k pod­zem­ni­h vo­da, bu­du­æi da vanj­ska op­te­re­æe­ nja i op­te­re­æe­nja tla no­si pos­to­je­æa ci­je­v. Pri­je pro­ra­èu­na pot­reb­no je ut­vr­di­ti ni­vo pod­zem­ni­h vo­da.

Pot­pu­no os­lab­lje­ni­m ci­je­vi­ma se smat­ra­ju ci­je­vi ko­je ni­su struk­tur­no sta­bil­ne i ne mo­gu no­si­ti pri­ti­sa­k tla i dru­gi­h op­te­re­æe­nja. Tak­vo sta­nje je e­vi­den­tno ka­da ne­dos­ta­ju di­je­lo­ vi ci­je­vi, ka­da je ci­je­v iz­gu­bi­la svo­j ob­li­k, ka­da je ci­je­v ko­ro­di­ra­la us­li­je­d me­di­ja, at­mos­fe­re, tla, i­td. CI­PP ci­ je­v se pro­ra­èu­na­va da iz­dr­i hid­rau­ liè­ko op­te­re­æe­nje, op­te­re­æe­nje tla i pro­met­na op­te­re­æe­nja. Pri­je iz­ra­de pro­ra­èu­na pot­reb­no je ut­vr­di­ti ni­vo pod­zem­ne vo­de, vr­stu i du­bi­nu tla i pos­to­je­æa pro­met­na op­te­re­æe­nja.

Du­lji­na CI­PP li­ne­ra je du­lji­na cje­ vo­vo­da iz­me­ðu i­li vi­še šah­ta i od­ re­ðu­je se pre­ma mo­guæ­nos­ti­ma in­sta­la­ci­je, a naj­ve­æe di­men­zi­je mo­ gu bi­ti og­ra­ni­èe­ne mo­guæ­nos­ti­ma tran­spor­ta i­li ka­pa­ci­te­to­m e­ner­get­ ske je­di­ni­ce.

CI­PP (cu­re­d-i­n-pla­ ce-pi­pe) me­to­da o­mo­gu­æa­va sa­na­ci­ju ka­na­li­za­cij­ski­h cje­vo­ vo­da be­z is­ko­pa­va­nja, od­nos­no o­mo­gu­æa­va da se pos­to­je­æi­m ka­na­li­za­cij­ski­m cje­ vo­vo­di­ma vra­ti nep­ro­ pus­no­st, a me­ha­niè­ka svoj­stva i hid­rau­liè­ka svoj­stva po­bolj­ša­ju i da se ti­me o­mo­gu­æe uv­je­ti za is­pra­va­n ra­d ka­na­li­za­ci­je

Sli­ka 2. Dje­lo­miè­no os­lab­lje­na ci­jev

Sli­ka 3. Pot­pu­no os­lab­lje­na ci­jev

Iz­r a­da i ug­r ad­nja CI­PP ­ ci­je­vi Flek­si­bil­na ci­jev – li­ne­r iz­ra­ðe­n pre­ ma pot­reb­ni­m di­men­zi­ja­ma pu­ni se smo­lo­m i im­preg­ni­ra pos­tup­ko­m va­kuum­ske im­preg­na­ci­je, te ka­lib­ STUDENI 2012. GRADNJA

39

konstrukcije&tehnologije CI­PP me­to­da sa­na­ci­je ne zah­tje­va is­ho­do­va­ nje gra­ðe­vin­ske doz­ vo­le ni­ti sug­las­nos­ti vlas­ni­ka i­li ko­ris­ni­ka dru­ge pod­zem­ne in­ fras­truk­tu­re

ri­ra prov­la­èe­nje­m kro­z valj­ke s po­ de­si­vi­m raz­ma­ko­m. Va­kuum­sko­m im­preg­na­ci­jo­m spr­je­èa­va se nas­ ta­ja­nje mje­hu­ri­æa zra­ka, od­nos­no o­si­gu­ra­va se ho­mo­ge­na struk­tu­ra CI­PP ci­je­vi.

Ka­lib­ri­ra­nje­m iz­me­ðu va­lja­ka s po­de­si­vi­m raz­ma­ko­m is­tis­ku­je se vi­ša­k smo­le i o­si­gu­ra­va e­lje­na deb­lji­na stjen­ke CI­PP li­ne­ra. CI­PP li­ne­ri tran­spor­ti­ra­ju se u kon­tro­li­ra­ ni­m uv­je­ti­ma hlad­nja­èo­m na mjes­to ug­rad­nje. In­sta­la­ci­ja CI­PP li­ne­ra vr­ši se 'in­ver­zi­jo­m', od­nos­no iz­vr­ta­nje­m u pos­to­je­æu ci­je­v po­mo­æu tla­ka vo­de i­li zra­ka, pri èe­mu CI­PP li­ne­r pop­ri­ ma ob­li­k i di­men­zi­je pos­to­je­æe ci­je­vi ko­ja slu­i kao ka­lu­p za CI­PP ci­je­v.

Otvr­dnja­va­nje, od­nos­no po­li­me­ri­za­ ci­ja smo­le iz­vo­di se po­mo­æu e­ner­ get­ske je­di­ni­ce gri­ja­nje­m i cir­ku­la­ci­ jo­m vo­de po­d in­sta­la­cij­ski­m tla­ko­m u­z stal­nu kon­tro­lu tem­pe­ra­tu­re i tla­ ka vo­de i tem­pe­ra­tu­re smo­le. Na­ko­n zav­r­šet­ka pos­tup­ka otvr­dnja­va­nja vr­ši se ob­ra­da kra­je­va CI­PP ci­je­vi i ot­va­ra­nje la­te­ral­ni­h prik­lju­èa­ka, a na­ko­n zav­r ­šne kon­tro­le ob­nov­lje­na ci­je­v stav­lja se u fun­kci­ju.

Pos­tu­pa­k in­sta­la­ci­je, otvr­dnja­va­ nja i zav­r ­šne ob­ra­de CI­PP ci­je­vi ug­ lav­no­m se iz­vo­di u jed­no­m da­nu, a naj­èeš­æe tra­je ma­nje o­d 12 sa­ti.

Zak­l ju­èak CI­PP me­to­da sa­na­ci­je ka­na­li­za­cij­ ski­h cje­vo­vo­da o­mo­gu­æa­va da se pos­to­je­æi­m cje­vo­vo­di­ma be­z is­ko­ pa­va­nja vra­te sva pot­reb­na svoj­stva u i­zu­zet­no krat­ko­m vre­me­nu, u­z mi­ni­mal­ni ut­je­ca­j na o­ko­li­nu, be­z ri­ zi­ka za oš­te­æe­nje pod­zem­ne in­fras­ truk­tu­re. CI­PP me­to­da sa­na­ci­je ne zah­tje­va is­ho­do­va­nje gra­ðe­vin­ske doz­vo­le ni­ti sug­las­nos­ti vlas­ni­ka i­li ko­ris­ni­ka dru­ge pod­zem­ne in­fras­ truk­tu­re èi­me se prip­re­ma pos­tup­ka sa­na­ci­je zna­èaj­no po­jed­nos­tav­nju­je i po­jef­ti­nju­je.

Li­te­r a­tu­r a 1.AS­TM In­ter­na­tio­na­l, Stan­da­r­d Prac­ti­ce fo­r Re­ha­bi­li­ta­tio­n o­f Exis­ti­ ng Pi­pe­li­ne­s a­nd Con­dui­ts by In­ver­ sio­n a­nd Cu­ri­ng o­f Re­si­n-Im­preg­na­ te­d Tu­be, AS­TM F 1216-05 2.HR­N E­N 13566-4:2003 Plas­ tiè­ni ci­jev­ni sus­ta­vi za ob­nav­lja­nje pod­zem­ni­h net­laè­ni­h mre­a za od­ vod­nju i ka­na­li­za­ci­ju – 4. dio: Ob­ nav­lja­nje na­no­še­nje­m struk­tu­ri­ra­ni­h du­ro­mer­ni­h slo­je­va na te­re­nu (E­N 13566-4:2002).

40

GRADNJA STUDENI 2012.

Tek­st: dr. Mi­ljen­ko Ur­li­èi­æ, di­pl. i­ng. ke­mi­je

Ke­ra­te­k d.o.o.

Novi sis­te­m ­ iz­ved­be vjet­re­ni­h ka­me­ni­h fa­sa­da Ni­je ma­la stva­r ka­da se in­ves­ti­to­r pis­me­no zah­va­li i poh­va­li ­ kva­li­te­tu i iz­gle­d fa­sa­de! Up­ra­vo to se ne­dav­no do­go­di­lo tvr­tki Ke­ra­te­k iz Zag­re­ba ko­ja je pos­ta­vi­la at­rak­tiv­nu vjet­re­nu ka­me­nu fa­sa­du na o­bi­telj­sku ku­æu u Ma­tu­lji­ma

P

o­ja­m vjet­re­ni­h fa­sa­da je done­dav­no bio ve­za­n u­z la­ga­ne ob­loge (te­i­ne do 30 kg/m²) iz­ve­de­ni­h s ve­li­ko­for­mat­ ni­m ke­ra­miè­ki­m plo­èa­ma, plo­èa­ma o­d vlak­no­ce­men­tni­h plo­èa, a­lu­mi­nija, al­co­ bon­da, po­li­la­mi­na­ta i sliè­no, pos­tav­lje­nih na a­lu­mi­nij­sku pot­kon­struk­ci­ju i prov­jet­ra­va­ne zraè­ni­m pros­to­ro­m iz­me­ðu top­lin­ske i­zo­la­ci­ je na no­si­vo­m zi­du i vanj­ske ob­lo­ge.

Da se i kame­ne plo­èe te­i­ne do 100 kg/m² i vi­še mo­gu iz­vo­di­ti kao ven­ti­la­cij­ske fa­sa­de s os­to­ja­nje­m o­d zi­da i do 30 cm, mo­e­mo zah­va­li­ti no­vo­m sis­te­mu pot­kon­struk­ci­je fir­ me BWM i no­vo­m sis­te­mu ne­vid­lji­vo­g kopèa­ nja ka­me­ni­h plo­èa tvr­tke Ke­ra­te­k Zag­re­b.

Ka­me­ne plo­èe se kla­siè­no ug­ra­ðu­ju na fa­ sa­du an­ke­ri­ma i tr­no­vi­ma is­po­d i­li sa stra­ ne plo­èe. Ug­rad­nja an­ke­ra se vr­ši bu­še­nje­m ru­pa u no­si­vo­m zi­du za sva­ki an­ke­r te ug­ rad­njo­m an­ke­ra u br­zo­vez­ni mo­r ­t. Ug­rad­nja an­ke­ra je o­vis­na o­d vanj­ske tem­pe­ra­tu­re i is­po­d + 5°C do­la­zi te­e do ste­za­nja mor­ta.

Ug­ra­dnja i­de k to­me spo­ro i og­ra­ni­èe­na je na ma­nje pov­r ­ši­ne. A­ko se tra­i ve­æa u­da­lje­no­st o­d no­si­vo­g zi­da, što je da­na­s sve vi­še slu­ èa­j, ra­di deb­lji­ne mi­ne­ral­ne vu­ne (20 i vi­še cen­ti­me­ta­ra), on­da su ti an­ke­ri vr­lo sku­pi i mon­ta­a je o­te­a­na.

No­va teh­no­lo­gi­ja pos­tav­l ja­nja ­ ka­me­ni­h plo­èa Ka­ko se da­na­s o­d fa­sad­ne ob­lo­ge tra­i da bu­de go­to­va u što kra­æe­m vre­me­nu, sa sta­ ro­m teh­no­lo­gi­jo­m, po­go­to­vo zi­mi, se ne mo­

gu za­do­vo­lji­ti ro­ko­vi. Je­da­n o­d prob­le­ma je i os­lab­lje­n no­si­vi zi­d, kro­z ve­li­ki bro­j ru­pa kao i hlad­ni mos­to­vi ko­ji teš­ko za­do­vo­lja­va­ju ter­ mi­ku.

Ke­ra­te­k je pri­je go­to­vo 10 go­di­na u­veo no­vu teh­no­lo­gi­ju pos­ta­ve kameni­h plo­èa za vjet­re­ne fa­sa­de s BWM pot­kon­struk­ci­jom A­TK 102 Mi­no­r. Pos­ta­va te pot­kon­struk­ci­je je su­ha mon­ta­a u svi­m vre­men­ski­m uv­je­ ti­ma s deb­lji­no­m top­lin­ske i­zo­la­ci­je i do 30

cm. Pri­je­no­s te­i­ne ka­me­ne ob­lo­ge na no­ si­vu pod­lo­gu se vr­ši pre­ko ver­ti­kal­ni­h T i­li U pro­fi­la i dr­a­èa uèvr­šæe­ni­h na zi­d pre­ko ter­ mos­to­p pod­loš­ki, od­go­va­ra­ju­æi­m plas­ti­ènim tip­li­ma i èe­liè­ni­m vij­ci­ma s cca. 70% ma­nje ru­pa u no­si­vo­m zi­du.

Ve­li­ka pred­no­st o­vo­g sis­te­ma je to što se sva­ka plo­èa na fa­sa­di po­di­za­nje­m do gor­nje plo­èe da iz­va­di­ti i po­no­vo vra­ti­ti be­z oš­te­æe­ nja. To je pos­tig­nu­to za­to što je do­nja kop­èa STUDENI 2012. GRADNJA

41

konstrukcije&tehnologije

42

GRADNJA STUDENI 2012.

vi­si­ne 8 mm, a gor­nja 12 mm. Za­to i fu­ge mo­ra­ju po ho­ri­zon­ta­li bi­ti ši­ri­ne mi­ni­mal­no 8 mm.

Prim­je­r o­bi­telj­ske ku­æe u ­ Ma­tu­l ji­ma Po­èet­ko­m lip­nja 2012. iz­vr­še­na je pri­mop­re­ da­ja fa­sad­ne ob­lo­ge pri­vat­ne ku­æe u Ma­tu­ lji­ma, Ma­tulj­ska ces­ta 37, ar­hi­tek­ta pro­jek­ tan­ta Si­ni­še Zdje­la­ra i­z Ri­je­ke. Pro­jek­ti­ra­na je ob­lo­ga o­d Fib­re C plo­èa i­z jed­nog ko­ma­da o­d vr­ha do dna fa­sa­de s plo­èa­ma du­i­ne i do 5 m, ši­ri­no­m o­d 30 do 120 cm i la­ni­m ho­ri­ zon­tal­ni­m fu­ga­ma.

Zbo­g vi­so­ke ci­je­ne tra­i­la se zam­je­na s ka­ me­ni­m plo­èa­ma, a da se zadri e­fe­k t pro­jek­ ti­ra­ne fa­sa­de s la­ni­m fu­ga­ma.

Ke­ra­te­k je pred­lo­io 'A­vo­rio' èet­ka­ni ka­me­n s o­to­ka Bra­èa, deb­lji­ne 3 cm, šli­ca­n s gor­nje i do­nje stra­ne za ne­vid­lji­ve i­no­ks kop­èe. Bo­ja ka­me­na i­deal­no od­go­va­ra pej­za­u. In­ves­ti­to­r je o­dab­rao ob­ra­du èet­ka­no­g ka­me­na i ra­di lak­še­g od­r ­a­va­nja.

Ve­li­ke ka­me­ne plo­èe su re­za­ne na Bra­èu i do­ve­ze­ne u Zag­re­b na re­za­nje toè­no po spe­ ci­fi­ka­ci­ji i­z pro­jek­ta i mje­ra u­ze­ti­h na ob­jek­ tu. U­kup­no je bi­lo pre­ko 650 ka­me­ni­h plo­èa raz­li­èi­ti­h di­men­zi­ja. Statiè­ki pro­ra­èu­n i pla­n mon­ta­e s de­ta­lji­ma iz­ved­be dos­ta­vi­la je tvr­ tka BWM – Fa­sad­na teh­ni­ka.

Naj­pri­je su mon­ti­ra­ne do­nje plo­èe. Gor­nji se re­d plo­èa prip­re­mao te­k kada je bi­la go­ to­va mon­ta­na gre­da a­ti­ke i a­lu­mi­nij­ski lim s o­kap­ni­co­m. A­ti­ka je do­dat­no pok­ri­ve­na ka­ me­nim plo­èa­ma ši­ri­ne 30 cm li­jep­lje­nih na a­lu­mi­nij­ski li­m sa Si­ka lje­pi­lo­m.

Prob­le­m je stva­ra­la i ko­si­na o­d 75% na sje­ver­noj stra­ni fa­sa­de kao i plo­èe u pogle­ du vra­ta ko­je je tre­ba­lo o­si­gu­ra­ti do­dat­ni­m sid­ri­ma.

Smat­ra­mo da smo i­de­ju ar­hi­tek­ta u pot­ pu­nos­ti os­t va­ri­li i da je s do­ma­æi­m ka­me­ no­m nap­rav­lje­na naj­ljep­ša vjet­re­na ka­me­na fa­sa­da u Hr­vat­sko­j, a i ši­re. In­ves­ti­to­r se i pis­me­no zah­va­lio i poh­va­lio kva­li­te­tu i iz­gle­d fa­sa­de.

KE­RA­TE­K d.o.o.

La­vos­la­va Ru­iè­ke 32 10 000 Zag­reb Te­l: 01/6198-229

!

Fax: 01/6198-231 E-mai­l: ke­ra­te­k.ing@gmai­l.com www.ke­ra­te­k.hr

STUDENI 2012. GRADNJA

43

FLEX konstrukcije&tehnologije kružna oplata uirano podesiva kružna oplata juse od minimalno 1,00 m Tek­st: Ved­ra­n Mi­ku­le­c, i­ng. gra­ð., Robert Šimunec, grað. teh.

PE­RI op­la­te i ske­le d.o.o.

Oplate Skele Inženjer www.peri.com.hr

Prim­je­na PE­RI ­ sis­te­ma pri grad­nji Pos­lovno­g kom­ple­ksa­ HE­P-a u Zag­rebu Ti­je­ko­m zad­nje­g kvar­ta­la 2012. go­di­ne tvr­tka PE­RI u­z mno­ge je pro­jek­te sud­je­lo­va­la kao do­bav­lja­è op­la­te na pro­jek­tu iz­grad­nje Pos­lov­no­g kom­plek­sa HE­P-a ko­ji iz­vo­di tvr­tka Teh­ni­ka d.d.

K

ao do­bav­lja­è op­re­me u­ve­de­ni smo u po­sao kra­je­m sr­pnja 2012. go­di­ne ka­ da su po­èe­li ra­do­vi na iz­vo­ðe­nju kon­ struk­ci­je ga­ra­e.

Teh­no­lo­gi­ja iz­vo­ðe­nja ­ kon­struk­ci­je Sa­m na­èi­n iz­vo­ðe­nja ra­do­va na kon­struk­ci­ji pod­zem­ne ga­ra­e kao i o­dabra­na teh­no­lo­gi­ja gra­ðe­nja ti­pa 'To­p down' pos­ta­vi­li su pre­d iz­ vo­di­te­lja ni­z teh­no­loš­ki­h i o­pe­ra­tiv­ni­h i­za­zo­va ko­ji su us­pješ­no svla­da­ni.

Zem­lja­ni ra­do­vi po­èe­li su u ja­mi ko­ja je za­ su­ta šljun­ko­m do ko­te –6,30 što od­go­va­ra vi­si­ni pot­reb­no­j za pos­tav­lja­nje op­la­te plo­èe stro­pa e­ta­e –2, a na is­toè­no­j stra­ni ob­jek­ta is­ko­p je iz­ve­de­n do ko­te –7,80 što od­go­va­ra ko­ti stro­pa e­ta­e –3. Dalj­nji is­ko­p i iz­vo­ðe­ nje ra­do­va o­d spo­me­nu­te ko­te –6,30 do ko­te –21,40 na za­pad­no­j stra­ni te o­d ko­te –7,80 do ko­te –20,40 na is­toè­no­j stra­ni iz­vo­di­li su se me­to­do­m 'To­p down', to je­st pot­ko­pa­va­ nje­m pret­hod­no iz­ve­de­ni­h strop­ni­h plo­èa.

Pri­li­ko­m is­ko­pa ho­ri­zon­tal­ni tran­spo­r ­t is­ ko­pa­no­g ma­te­ri­ja­la o­bav­ljao se mi­ni dam­ pe­ri­ma i ba­ge­ri­ma, a ver­ti­kal­ni tran­spo­r ­t i u­to­va­r ka­mio­na iz­ve­de­n je po­mo­æu spe­ci­ jal­no kon­strui­ra­no­g kon­tej­ne­ra i sis­te­ma za po­di­za­nje ma­te­ri­ja­la i u­to­va­r u ka­mio­ne. Sa­m sus­ta­v sas­to­ji se o­d kon­tej­ne­ra za ra­su­ti ma­

44

GRADNJA STUDENI 2012.

te­ri­ja­l ko­ji se na 4 stu­pa hid­rau­li­ko­m po­di­e s mjes­ta is­ko­pa i pu­nje­nja na pov­r ­ši­nu do vi­si­ne iz­na­d tla o­d o­ko 3,5 m. Kon­tej­ne­r je zap­re­mi­ne o­ko 10 m³ ma­te­ri­ja­la.

Na­ko­n po­di­za­nja zat­va­ra se èe­liè­na plo­ èa iz­na­d ot­vo­ra za spuš­ta­nje kon­tej­ne­ra na ko­ju u­la­zi ka­mio­n te se is­ti pu­ni ot­va­ra­nje­m vra­ta za is­to­va­r na dnu kon­tej­ne­ra. Kon­tej­ ne­r se na­ko­n to­ga vra­æa na mjes­to pu­nje­nja.

O­va teh­no­lo­gi­ja vr­lo je us­pješ­no pri­mi­je­nje­na i pri­li­kom iz­grad­nje ob­jek­ta Cen­ta­r Cvjet­ni.

Op­l a­ta strop­ni­h plo­èa Na po­zi­ci­ji pos­to­je­æe­g ši­ro­ko­g is­ko­pa na ko­ti –6,30 iz­ve­de­ni su pi­lo­ti sa èe­liè­ni­m nas­tav­ ci­ma na ko­je se os­la­nja kon­struk­ci­ja ob­jek­ta u fa­zi sa­me iz­grad­nje. Na­ko­n iz­vo­ðe­nja pi­lo­ta i nas­tav­ka iz­ve­de­ni su te­me­lji di­m. 80x80x30 cm za os­la­nja­nje pot­kon­struk­ci­je i op­la­te strop­ni­h plo­èa. Op­la­ta je bi­la mon­ti­ra­na i slo­e­na ta­ko da kas­ni­je ti­je­ko­m grad­nje i­ma fun­kci­ju vi­se­æe op­la­te.

Sa­ma pot­kon­struk­ci­ja, tj. op­la­ta strop­ni­h plo­èa sas­tav­lje­na o­d op­lat­ni­h sto­lo­va di­men­ zi­ja 6,50 x 4,0 m pred­vi­ðe­na je za ov­je­s na sa­mo 4 mjes­ta. O­vak­va ve­li­èi­na op­lat­ni­h sto­lo­va pre­ma pro­jek­ti­ma iz­vo­ða­èa tvr­tke Teh­ni­ka d.d. (vo­di­te­lj pro­jek­ti­ra­nja Mi­ros­la­v Bje­lobrk; sa­mos­tal­ni pro­jek­ta­nt Ðu­ro Trep­ ši­æ) po pr­vi je pu­t pri­mi­je­nje­na u Hr­vat­sko­j.

Ve­li­èi­na op­lat­ni­h sto­lo­va o­mo­gu­æi­la je br­e spuš­ta­nje u slje­de­æu po­zi­ci­ju kao i slo­bo­da­n pros­to­r iz­na­d is­ti­h ob­zi­ro­m na ma­li bro­j je­di­ ni­ca i si­da­ra za spuš­ta­nje i ov­je­s.

Kon­struk­ci­ja plat­for­mi iz­ve­de­na je o­d èe­ liè­ni­h pro­fi­la NPU 200 (260,160) pos­tav­lje­ni­h u dva o­ko­mi­ta smje­ra te me­ðu­sob­no po­ve­ za­ni­h vij­ci­ma ko­ji su u­jed­no slu­i­li i za ov­je­s plat­for­mi. U do­nje­m di­je­lu kon­struk­ci­je bi­la su dva pa­ra pro­fi­la, a u smje­ru o­ko­mi­to­m na nji­h tri pa­ra pro­fi­la for­mi­ra­na u NPU no­sa­èe me­ðu­sob­no spo­je­ne vij­ci­ma pre­ko raz­djel­ ni­ka o­d 25 mm èi­me se o­mo­gu­æi­lo cen­tral­ no pos­tav­lja­nje vi­ja­ka za ov­je­s i spuš­ta­nje plat­for­mi te u­pot­re­ba stan­dar­dno­g spoj­no­g ma­te­ri­ja­la za spo­j èe­liè­ni­h i dr­ve­ni­h VT 20 no­sa­èa.

Sa­ma op­la­ta plat­for­me bi­la je sas­tav­lje­na o­d dr­ve­ni­h PE­RI VT 20 no­sa­èa uèvr­šæe­ni­h na èe­li­k pre­ko PE­RI U­NI HBU 24 spoj­ni­ce, a na nji­h je vij­ci­ma uèvr­šæe­no op­lat­no plat­no o­d tros­loj­ni­h plo­èa.

Tvr­tka PE­RI op­la­te i ske­le d.o.o. is­po­ru­èi­ la je u­z no­sa­èe VT 20 i spoj­ni­ce U­NI HBU i kom­ple­ta­n ov­jes­ni sis­te­m sto­lo­va (sid­ra spe­ ci­jal­ni­h du­i­na DW 15 i DW 20) ko­ji se prim­ je­nji­vao do kra­ja iz­vo­ðe­nja kon­struk­ci­je.

Spuš­ta­nje sa­mi­h sto­lo­va na­ko­n be­to­ni­ra­ nja i pot­ko­pa­va­nja (is­ko­pa) iz­ve­de­no je kro­z ot­vo­re prom­je­ra 75 mm u plo­èa­ma s 4 lan­

Spuš­ta­nje strop­ni­h sto­lo­va u slje­de­æi ta­k t. èa­ne di­za­li­ce ov­je­še­ne na no­sa­èe no­si­vos­ti 2 to­ne. Sa­mo spuš­ta­nje u slje­de­æu fa­zu be­ to­ni­ra­nja (zah­va­lju­ju­æi dob­ro­m teh­no­loš­ko­m pro­jek­tu) iz­ve­de­no je be­z de­for­ma­ci­ja sa­mi­h sto­lo­va što je i­na­èe go­to­vo u­vi­je­k prak­sa na sliè­ni­m pro­jek­ti­ma.

Op­l a­ta A­B zi­do­va i stu­po­va Zbo­g spe­ci­fiè­nos­ti teh­no­lo­gi­je iz­vo­ðe­nja (ne­ mo­guæ­no­st pu­nje­nja zi­do­va s gor­nje stra­ne zbo­g 'To­p down' teh­no­lo­gi­je) kao i vi­so­ki­h zah­tje­va za pov­r­ši­no­m be­to­na ko­riš­te­n je sa­moz­bi­ja­ju­æi be­to­n (SCC – Se­lf Com­pac­te­d Con­cre­te): be­to­n kon­zis­ten­ci­je vo­de ko­je­m ne tre­ba do­dat­no zbi­ja­nje vib­ra­to­ri­ma.

Pre­d PE­RI kao do­bav­lja­èa op­la­te pos­tav­ lje­no je vi­še zah­tje­va ko­je je o­dab­ra­ni op­lat­ni sis­te­m mo­rao za­do­vo­lji­ti. Op­la­ta je tre­ba­la i­ma­ti ve­li­ku ot­por­no­st na pri­ti­sa­k svje­e­g be­to­na (ko­riš­te­nje SCC be­to­na), mo­guæ­no­st ruè­no­g prem­ješ­ta­nja i mon­ta­e, mo­guæ­no­st iz­vo­ðe­nja jed­nos­tra­ne op­la­te (u­z rub­ne zi­do­ ve ob­jek­ta pre­ma di­jaf­rag­mi) te mo­guæ­no­st pu­nje­nja kon­struk­tiv­ni­h e­le­me­na­ta prik­ljuè­ ko­m sta­cio­nar­ne pum­pe za be­to­n na sa­mu op­la­tu. Za is­pu­nja­va­nje go­re na­ve­de­ni­h zah­ tje­va o­dab­ra­n je sis­te­m TRIO u a­lu­mi­nij­sko­j

TRIO Alu za vi­so­ku kva­li­te­tu o­tis­ka be­to­na.

STUDENI 2012. GRADNJA

45

konstrukcije&tehnologije

Alu­mi­nij­ska iz­ved­ba TRIO op­la­te stu­pa.

TRIO Alu op­la­ta zi­do­va e­ta­e.

46

GRADNJA STUDENI 2012.

Èe­liè­na iz­ved­ba TRIO op­la­te stu­pa.

va­ri­jan­ti te di­je­lo­m èe­liè­ni TRIO sis­te­m (ma­li e­le­men­ti).

Sis­tem­ska do­pu­na TRIO A­lu proiz­vo­di se u vi­sin­sko­m mo­du­lu o­d 1,20 i 2,70 m te u ši­ri­na­ma 90, 72, 60 i 30 cm. Od­li­ku­je se ve­ li­ko­m no­si­vos­ti pri­tis­ka svje­e­g be­to­na (60 kN/m²) te ma­lo­m te­i­no­m e­le­me­na­ta (naj­te­i e­le­me­nt te­i 70 kg). Pot­pu­no je kom­pa­ti­bil­na sa èe­liè­ni­m TRIO e­le­men­ti­ma i prim­je­nji­va je i u o­ko­mi­to­m i po­leg­nu­to­m po­lo­a­ju. Sa­mi e­le­men­ti praš­kas­ti­m su pre­ma­zo­m zaš­ti­æe­ni o­d pri­ja­nja­nja be­to­na.

Kao do­pu­na TRIO A­lu sis­te­mu ko­riš­te­ni su TRIO èe­liè­ni e­le­men­ti ma­li­h di­men­zi­ja (e­le­ men­ti vi­si­ne 120, 90 i 60 cm, ši­ri­ne 30, 60, 90 i 120 cm) no­si­vos­ti pri­tis­ka svje­e­g be­to­ na o­d 80 kN/m².

Op­lat­na plo­èa u e­le­men­ti­ma je Fin­Ply op­ lat­na plo­èa deb­lji­ne 18 mm ko­ja o­mo­gu­æu­je ve­li­k bro­j prim­je­na i vr­lo vi­so­ku kva­li­te­tu zav­ r­šno­g o­tis­ka be­to­na.

Za pot­re­be gra­di­liš­ta de­fi­ni­ra­n je ta­k t be­to­ ni­ra­nja o­d 350 m² op­la­te, od­nos­no iz­vo­ðe­nje jed­ne e­ta­e pod­zem­ne ga­ra­e u 6 tak­to­va.

Betoniranje primjenom BPA prikljuèka.

Pu­nje­nje zi­do­va o­doz­do pre­ma go­re Prob­le­m pu­nje­nja zi­do­va i stu­po­va pod­zem­ ne ga­ra­e ri­je­še­n je prim­je­no­m PE­RI BPA prik­ljuè­ka (BPA = Be­ton­pum­pe­nanschlu­ss).

Spo­me­nu­ti ar­ti­kl o­mo­gu­æu­je prik­lju­èa­k be­ ton­ske pum­pe na sa­mo op­lat­no plat­no i pu­ nje­nje zi­do­va o­doz­do pre­ma go­re. Za raz­li­ku o­d sliè­ni­h kon­ku­ren­tski­h proiz­vo­da, pred­no­ st BPA prik­ljuè­ka le­i u èi­nje­ni­ci da je za­seb­ni dio PE­RI sis­te­ma i mo­gu­æe ga je pri­mi­je­ni­ti na bi­lo ko­je­m op­lat­no­m e­le­men­tu kao i di­je­lu kon­struk­ci­je, a u slu­èa­ju e­ven­tual­ni­h prob­le­ ma ko­d ug­rad­nje is­ti je mo­gu­æe de­mon­ti­ra­ti i prem­jes­ti­ti za 15 mi­nu­ta.

Na sa­mo­m gra­di­liš­tu ko­riš­te­no je u­kup­no 20 BPA prik­lju­èa­ka za pum­pa­nje be­to­na ka­ko bi se mak­si­mal­no ub­r ­zao ra­d i ob­r ­ta­j op­la­te.

Ko­d jed­nos­tra­ni­h zi­do­va ga­ra­e, zbo­g ne­ mo­guæ­nos­ti ma­ni­pu­la­ci­je kla­siè­ni­m sis­te­ mo­m po­du­pi­ra­nja jed­nos­tra­ne op­la­te, preu­ zi­ma­nje pri­tis­ka svje­e­g be­to­na teh­no­loš­ki je ri­je­še­no ko­riš­te­nje­m di­je­lo­va sis­te­ma VA­ RIO­KI­T. Sid­re­nje jed­nos­tra­ne op­la­te iz­ve­de­no je po­mo­æu R­CS ši­ne du­lji­ne 2,48 m (R­CS ši­ne vi­si­ne 20 cm ko­riš­te­ne su ra­di ve­li­ko­g op­te­ re­æe­nja SCC be­to­na na op­la­tu) na na­èi­n da je u gor­nje­m di­je­lu op­la­te (is­po­d stro­pa) preu­ zi­ma­nje op­te­re­æe­nja ri­je­še­no po­mo­æu SLS 80-140 vre­te­na za teš­ka op­te­re­æe­nja sid­re­ no­g u be­ton­sku strop­nu plo­èu pre­ko sto­pe za re­šet­kas­te kon­struk­ci­je HD prièvr­šæe­ne za be­to­n po­mo­æu vi­ja­ka pre­ma sta­tiè­ko­m pro­ra­èu­nu. Sid­re­nje do­nje­g di­je­la jed­nos­tra­

De­ta­lj BPA prik­ljuè­ka na op­la­tu.

STUDENI 2012. GRADNJA

47

konstrukcije&tehnologije

Kon­struk­ci­ja pod­zem­ne ga­ra­e na­ko­n zav­r­šet­ka ra­do­va.

Jed­nos­tra­na op­la­ta zi­do­va TRIO A­lu. tvr­tke Teh­ni­ka d.d., po­d ru­ko­vodstvo­m in­e­ nje­ra gra­di­liš­ta Kre­ši­mi­ra Gru­be­še, ra­do­ve je iz­veo kva­li­tet­no, br­zo i struè­no.

Ovo­m pri­li­ko­m zah­va­lju­je­mo se tvr­tki Teh­ ni­ka d.d. na u­ka­za­no­m pov­je­re­nju u PE­RI sis­ te­me i proiz­vo­de te ko­rek­tno­j su­rad­nji pri­li­ ko­m rea­li­za­ci­je o­vo­g slo­e­no­g pro­jek­ta.

PERI oplate i skele d.o.o.

Dolenica 20 10250 Luèko - Zagreb tel: 01 655 36 36 info@peri.com.hr www.peri.com.hr

!

HR PERI 12.276

ne op­la­te iz­ve­de­no je po­mo­æu DW 20 si­da­ ra be­to­ni­ra­ni­h u sa­mu strop­nu kon­struk­ci­ju do­nje e­ta­e i sid­re­ni­h pre­ko za­tez­no­g vra­ti­la SRU za R­CS pro­fil. U kon­struk­ci­ju pod­zem­ no­g di­je­la ob­jek­ta ug­ra­ðe­no je pre­ko 10.000 m³ be­to­na, a us­pr­ko­s zah­tjev­nos­ti kon­struk­ ci­je i sa­me teh­no­lo­gi­je grad­nje o­pe­ra­tiv­ni ti­m

Vijadukt Martinščica, Rijeka, Hrvatska

VARIOKIT koncept: sistemska rješenja za mostogradnju VARIOKIT dopušta fleksibilna i troškovno povoljna rješenja za kolne konstrukcije mostova te oplate vijenca savršeno prilagođene individualnim zahtjevima gradilišta.

VARIOKIT modularni sistem Fleksibilna i troškovno povoljna rješenja oplate za svaki projekt mostogradnje

Oplate Skele Inženjering www.peri.com.hr

48

GRADNJA STUDENI 2012.

konstrukcije&tehnologije JE­DIN­STVO d.d.

Mon­ta­ni ob­jek­ti ­ za sve nam­je­ne Mon­ta­ni ob­jek­ti na­mi­je­nje­ni su za ško­le, djeè­je vr­ti­æe, u­re­de, ­ bol­ni­ce, spor­tske i­li zdrav­stve­ne cen­tre. Mo­gu bi­ti priv­re­me­ni i­li traj­ni ob­jek­ti ko­ji i­ma­ju mo­guæ­no­st de­mon­ta­e i prem­ješ­ta­nja na dru­go mjes­to Pred­no­st mon­ta­ni­h ob­je­ka­ta je mo­guæ­no­ st nji­ho­ve de­mon­ta­e i prem­ješ­ta­nja na dru­gu lo­ka­ci­ju u is­ to­m i­li pro­mi­je­nje­no­m ob­li­ku

Mon­ta­ni ob­je­k t u o­lim­pij­sko­m par­ku, Münche­n, Nje­maè­ka

M

on­ta­ni na­èi­n iz­grad­nje pos­ta­je sve tra­e­ni­ji za ob­jek­te ko­ji mo­ra­ju bi­ti u krat­ko­m ro­ku u fun­kci­ji.

Ino­zem­no tr­iš­te i­h prih­va­æa kao ško­le, djeè­je vr­ti­æe, u­re­de, am­bu­ lan­te, bol­ni­ce, ho­te­le, spor­tske cen­ tre, i­td.

Ra­di se o mo­du­lar­ni­m je­di­ni­ca­ma ko­je se u vi­so­ko­j fa­zi go­to­vos­ti dop­ re­ma­ju na gra­di­liš­te. Pos­tav­lja­ju se na prip­rem­lje­ne te­me­lje i me­ðu­sob­ no spa­ja­ju u pro­jek­ti­ra­ne pros­to­re.

Preos­ta­je sa­mo u­nu­tar­nje u­re­ðe­nje i op­re­ma­nje.

Zah­va­lju­ju­æi raz­nov­r­snos­ti ma­ te­ri­ja­la i nji­ho­vim ka­rak­te­ris­ti­ka­ma, mon­ta­ni ob­jek­ti za­do­vo­lja­va­ju zah­ tje­ve top­lin­ske i zvuè­ne i­zo­la­ci­je, vat­root­por­nos­ti i drugo.

Pred­nos­ti mon­ta­ni­h ­ ob­je­k a­ta Pred­no­st mon­ta­ni­h ob­je­ka­ta je mo­guæ­no­st nji­ho­ve de­mon­ta­e i prem­ješ­ta­nja na dru­gu lo­ka­ci­ju u is­ to­m i­li pro­mi­je­nje­no­m ob­li­ku.

Mo­gu se mon­ti­ra­ti po­je­di­naè­ne mo­du­lar­ne je­di­ni­ce te ma­nji i­li ve­æi ob­jek­ti.

Vr­lo èes­to se pos­tav­lja­ju kao priv­re­me­ni ob­jek­ti za vri­je­me sa­na­ ci­je i­li re­kon­struk­ci­je kla­siè­no iz­gra­ ðe­ni­h ob­je­ka­ta.

Mon­ta­ni ob­jek­ti mo­gu bi­ti iz­naj­ mlje­ni na od­re­ðe­no vri­je­me.

Dob­ro se uk­la­pa­ju kao dog­rad­nja ve­æ pos­to­je­æi­h mo­du­lar­ni­h i­li kla­siè­ no iz­gra­ðe­ni­h ob­je­ka­ta.

Mon­ta­ni ob­jek­ti mo­gu bi­ti jed­ noe­ta­ni i­li vi­šee­ta­ni.

50

GRADNJA STUDENI 2012.

Djeè­ji vr­ti­æ KI­TA, Bre­me­n, Nje­maè­ka Visoka škola B. A. Krèeliæ, Zaprešiæ

U proiz­vod­nji smo pot­pu­no flek­si­ bil­ni pre­ma zah­tje­vi­ma i pot­re­ba­ma ku­pa­ca. In­di­vi­dual­ne di­men­zi­je vra­ ta i pro­zo­ra, vanj­ska bo­ja mo­du­la, u­nu­tar­nje zid­ne i strop­ne op­la­te.

Sta­bil­no­st mo­du­la u skla­du je s pro­ jek­to­m i sta­tiè­ki­m pro­ra­èu­no­m ov­ laš­te­no­g sta­ti­èa­ra.

Spe­ci­jal­ni mon­ta­ni ob­jek­ti za teh­niè­k e nam­je­ne Osi­m za stam­be­ne, mon­ta­ni ob­jek­ ti se ko­ris­te i za spe­ci­jal­ne teh­niè­ke nam­je­ne.

Za o­vak­ve ob­jek­te su pos­tav­lje­ni po­seb­ni teh­niè­ki zah­tje­vi.

Ko­ris­te se za smješ­ta­j op­re­me zah­tjev­nih ka­rak­te­ris­ti­ka kao što su: ge­ne­ra­to­ri, e­lek­troop­re­ma, plin­ ski ana­li­za­to­ri, mjer­na i re­gu­la­cij­ska op­re­ma, te­le­ko­mu­ni­ka­cij­ska i la­bo­ ra­to­rij­ska op­re­ma.

Iz­ved­ba teh­niè­ki­h mo­du­lar­ni­h je­di­ni­ca mo­ra za­dovolji­ti zah­tje­ve vat­root­por­nos­ti, ve­li­ki­h pod­ni­h op­ te­re­æe­nja, nep­ro­pus­nos­ti zra­ka, ot­ por­nos­ti na ek­splo­zi­ju i sliè­no.

Je­din­stvo d.d.

Tel: 049 374 100, 374 111 E-mai­l: je­din­stvo@­je­din­stvo.com www.je­din­stvo.com

Osi­m za stam­be­ne, mon­ta­ni ob­jek­ti se ko­ris­te i za spe­ci­jal­ne teh­niè­ke nam­je­ne

Primjena montanih objekata za specijalne tehnièke namjene

!

STUDENI 2012. GRADNJA

51

sanitarije &instalacije Ge­be­ri­t AquaC­lean

Sis­te­m ko­ji ­ o­mo­gu­æa­va u­i­ta­k, hi­gi­je­nu i re­lak­sa­ci­ju Od­r ­a­va­nje hi­gi­je­ne ni­ka­d ni­je bi­lo to­li­ko o­puš­ta­ju­æe kao sa­da.

Na­ði­te vre­me­na za se­be, u miru svo­je ku­pao­ni­ce. U­pot­ri­je­bi­te bla­go­da­ti vo­de, os­je­æaj­te se slo­bod­no i o­puš­te­no, do­k æe se ­ Ge­be­ri­t AquaC­lea­n pob­ri­nu­ti za os­ta­lo Ge­be­ri­t AquaC­lea­n je proiz­vo­d ko­ji va­s kom­plet­no i te­me­lji­to o­èis­ti vo­do­m. O­puš­ te­no mo­e­te sjes­ti na nje­ga i o­n æe va­s o­èis­ti­ti na naj­pri­rod­ ni­ji na­èin

S

va­ko jut­ro èe­ka­ju va­s re­gu­ lar­ni i po­ma­lo do­sad­ni ri­tua­li.

Prip­re­ma­nje za no­vi rad­ni da­n i­pa­k i­ma i o­nu po­seb­nu, èa­ ro­bnu stra­nu. Pri­je ne­go stig­ne­te do to­g spo­me­nu­to­g èa­rob­no­g tre­nut­ka mo­ra­te se sva­ka­ko za­pi­ta­ti, ko­li­ko zap­ra­vo i­ma­te vre­me­na sa­mo i is­ klju­èi­vo za se­be? Is­kre­no, ja­ko ma­lo vre­me­na va­m os­ta­je u sve kra­æe­m da­nu, ja­ko ma­lo vre­me­na za va­s i va­še pot­re­be. U to­m trenut­ku je­di­no r­je­še­nje je ku­pao­ni­ca. To po­seb­no mjes­to je pop­riš­te ti­h èa­rob­ni­h tre­ nu­ta­ka, ka­da si mo­e­te priuš­ti­ti nje­ gu ti­je­la i od­r ­a­va­nje hi­gi­je­ne. Ku­ pao­ni­ca je va­še ma­lo skro­viš­te ko­je va­m pru­a mi­r i is­tov­re­me­no slo­bo­ du da o­puš­te­no u­i­va­te, prip­re­mite se za rad­ni da­n i­li pa­k pre­dah­ne­te na­ko­n na­por­no­g rad­no­g da­na.

Od­r ­ a­va­nje hi­gi­je­ne na ­ naj­pri­rod­ni­ji na­èin Ge­be­ri­t je o­du­vi­je­k bio ko­ra­k is­pre­d os­ta­li­h. Svo­ji­m i­no­va­ci­ja­ma, pre­ poz­nat­lji­vi­m sti­lo­m i pro­fe­sio­nal­ noš­æu se ti­je­ko­m go­di­na uz­di­gao iz­na­d dru­gi­h.

AquaC­lea­n je je­da­n o­d o­ni­h proiz­vo­da ko­ji od­r ­a­va­ju Ge­be­ri­t

52

GRADNJA STUDENI 2012.

na vi­so­ko­m ni­vou, te za­èu­ðu­je ka­ ko zap­ra­vo to­li­ko jed­nos­tav­no, a u is­to vri­je­me u­èin­ko­vi­to mo­e je­da­n proiz­vo­d ga­ran­ti­ra­ti si­gur­no­st u od­ r­a­va­nju hi­gi­je­ne.

Ku­pao­ni­ca je, kao što smo ve­æ rekli, va­še ma­lo skro­viš­te, ta­mo gdje va­m je do­vo­lja­n mi­r ka­ko bi se os­je­æa­li u­god­no. Mi­ru i ti­ši­ni u va­ši­m tre­nu­ci­ma o­puš­ta­nja mo­e­ te slo­bod­no pri­do­da­ti sjaj­ni Ge­be­ ri­t AquaC­lea­n. Ri­je­è je o proiz­vo­du ko­ji va­s kom­plet­no i te­me­lji­to o­èis­ti vo­do­m. O­puš­te­no moete sjes­ti na nje­ga i o­n æe va­s o­èis­ti­ti na naj­pri­ rod­ni­ji na­èi­n. Vo­da je o­du­vi­je­k bi­la iz­vo­r hi­gi­je­ne i u o­vo­m slu­èa­ju se ko­ris­ti mak­si­mal­no u sus­ta­vu ko­ji o­si­m što je kom­ple­ta­n WC proiz­vo­d, uk­la­pa se i u di­zaj­ner­ski kon­ce­pt ko­ ji ga is­ti­èe o­d dru­gi­h. Sjajan proiz­ vo­d ko­ji va­m pru­a vi­še o­d o­biè­ne, kla­siè­ne WC školj­ke, je­r do­da­mo li i das­ku u­z di­zaj­ner­ski iz­gle­d, on­da je to kom­ple­ta­n sa­ni­tar­ni proiz­vo­d.

AquaC­lea­n i­ma šest raz­li­èi­ti­h mo­de­la ko­ji se raz­li­ku­ju fun­kci­ja­ ma ko­je pru­a­ju. O­d mo­de­la 4000, pre­ko 5000 i 5000plu­s do na­jis­tak­nu­ti­ji­h mo­de­ la 8000 i 8000plus

no i za­do­volj­no. Jed­na o­d ka­rak­te­ ris­ti­ka o­vo­g proiz­vo­da je i da­ljin­ski up­rav­lja­è ko­ji­m po­de­ša­va­te po­zi­ci­ju tu­ša ko­ji va­s revi­ta­li­zi­ra i os­vje­a­ va pu­te­m iz­nim­no­g pul­si­ra­ju­æe­g mla­za. Va­še is­kus­t vo i od­r ­a­va­nje hi­gi­je­ne æe­te pri­ves­ti kra­ju fe­no­m za su­še­nje s po­de­si­vo­m tem­pe­ra­tu­ ro­m zra­ka, do­k se za pok­lo­pa­c ne tre­ba­te bri­nu­ti – la­ga­ni­m po­te­zo­m ru­ke ga gur­ne­te ka­ko bi se o­n la­ga­

no spus­tio, be­z i­kak­vi­h prob­le­ma.

Od­r ­a­va­nje hi­gi­je­ne ni­ka­d ni­je bi­lo to­li­ko o­puš­ta­ju­æe kao sa­da. Na­ði­ te vre­me­na za se­be, u mi­ru svo­je ku­pao­ni­ce. U­pot­ri­je­bi­te bla­go­da­ti vo­de, os­je­æaj­te se slo­bod­no i o­puš­ te­no, do­k æe se Ge­be­ri­t AquaC­lea­n pob­ri­nu­ti za os­ta­lo.

Vi­še in­for­ma­ci­ja o o­vo­m je­din­ stve­no­m proiz­vo­du pot­ra­i­te na www.ge­be­ri­t.hr.

Še­st raz­li­èi­ti­h mo­de­l a AquaC­lea­n i­ma še­st raz­li­èi­ti­h mo­de­ la ko­ji se raz­li­ku­ju fun­kci­ja­ma ko­je pru­a­ju. O­d mo­de­la 4000, pre­ko 5000 i 5000plu­s do na­jis­tak­nu­ti­ji­h mo­de­la 8000 i 8000plu­s. AquaC­ lea­n 8000plu­s je mak­si­mu­m što je­da­n o­va­ka­v proiz­vo­d mo­e pru­ a­ti. Ne­ke o­d fun­kci­ja ko­je do­ka­zu­ju iz­nim­nu kva­li­te­tu su po­de­si­va tem­ pe­ra­tu­ra vo­de (ne­æe­te se vi­še bo­ja­ ti hlad­ne vo­de) u­z po­de­si­vi pri­ti­sa­k mla­za. O­d tre­nut­ka ka­da sjed­ne­te na o­va­j èu­de­sa­n toa­let­ni sis­te­m od­ ma­h æe­te se os­je­æa­ti si­gur­no, u­god­ STUDENI 2012. GRADNJA

53

poslovna vozila No­vi O­pe­l Com­bo

Kom­pak­ta­n, ­ pros­tra­n i ­ fun­kcio­na­lan Dvi­je du­lji­ne, dvi­je vi­si­ne, pe­t mo­to­ra, MTA dos­tu­pa­n za 1.6 CDTI 90 KS i no­si­vo­st do 1 to­ne – no­va gos­po­dar­ska vo­zi­la O­pe­l ­ Com­bo i­ma­ju sve. e­li­te vi­še? Sve je ve­æ sprem­no i èe­ka

D

i­zaj­ni­ra­n ka­ko bi se pob­ri­nuo za va­š te­re­t, lju­de i pos­lov­nu i­mo­vi­nu i sto­ga – no­vi O­pe­l Com­bo èi­ni ve­li­ku raz­li­ku.

4,6 m3 i 1 to­na te­re­ta Kom­pak­ta­n, pros­tra­n i la­k za u­to­va­r, O­pe­l Com­bo mo­e prih­va­ti­ti te­re­t do

1 to­ne, a 4,6 m3 pros­to­ra po­mi­èe ga ko­ra­k is­pre­d seg­men­ta u pog­le­du ka­pa­ci­te­ta.

To je do­volj­no za pob­ri­nu­ti se o ve­æi­ni pot­re­ba nor­mal­no­g ma­lo­g tran­spor­ta, a èa­k daje i re­zer­vu za pri­li­ke ko­je zah­ti­je­va­ju do­dat­ni pros­ to­r i­li ka­pa­ci­te­t.

Kom­pak­ta­n, pros­tran i la­k za u­to­va­r, O­pe­l Com­bo mo­e prih­va­ ti­ti te­re­t do 1 to­ne, a 4,6 m3 pros­to­ra po­ mi­èe ga ko­ra­k is­pre­d seg­men­ta u pog­le­du ka­pa­ci­te­ta

O­l ak­ša­va i­vot La­k za u­to­va­r, jed­nos­ta­va­n za kon­ fi­gu­ri­ra­nje i uis­ti­nu sves­tra­n, no­vi O­pe­l Com­bo nu­di pra­vi iz­bo­r fun­ kcio­nal­nos­ti, ve­li­èi­na ka­ro­se­ri­je i op­re­me.

Svje­ i spreman za po­sao No­vi O­pe­l Com­bo vo­di bri­gu o svo­m te­re­tu, lju­di­ma i dru­gi­m su­dio­ni­ci­ma u pro­me­tu. To ne sma­nju­je rad­no op­te­re­æe­nje, a­li je i­pa­k dob­ro zna­ti.

Sjaj­na kom­bi­na­ci­ja Ka­pa­ci­te­t, prak­tiè­no­st, izdr­lji­vo­st i fun­kcio­nal­na e­le­gan­ci­ja sav­r­še­no su obje­di­nje­ni u od­liè­no­m di­zaj­nu no­vo­g O­pe­l Com­ba.

Vo­zi­te da­l je, uš­te­di­te vi­še S ma­lo­m pot­roš­njo­m go­ri­va, du­gi­m ser­vis­ni­m in­ter­va­li­ma i jam­stvo­m pro­ti­v proh­r­ða­va­nja, no­vi O­pe­l Com­bo sni­zu­je troš­ko­ve va­še­g pos­ lo­va­nja.

Dos­tup­ne iz­ved­be Dob­ro op­rem­ljen èa­k i u os­nov­no­j iz­ved­bi, no­vi O­pe­l Com­bo je pri­ la­god­lji­v ba­š kao i va­še pos­lov­ne pot­re­be. O­da­be­ri­te i­z po­nu­de nap­ red­ni­h zna­èaj­ki u­dob­nos­ti i sus­ta­va za za­ba­vu i in­for­mi­ra­nje, i pri­la­go­di­

54

GRADNJA STUDENI 2012.

te i­h toè­no u skla­du s vo­zi­lo­m i va­ ši­m pot­re­ba­ma. Ni­za­k i­li vi­so­k kro­v, du­ga i­li krat­ka ka­ro­se­ri­ja, os­tak­lje­na i­li neos­tak­lje­na vra­ta, te stan­dar­dna i­li po­ve­æa­na no­si­vo­st. Sve je ta­ko la­ko.

Vi­še o no­vo­m O­pe­l Com­bu pot­ ra­i­te na http://www.o­pe­l.hr/ve­hic­ le­s/o­pe­l_ran­ge/va­ns/no­vi-com­bo/ in­dex.html.

S ma­lo­m pot­roš­ njo­m go­ri­va, du­gi­m ser­vis­ni­m in­ter­va­li­ma i jam­stvo­m pro­ti­v proh­r­ða­va­nja, no­vi O­pe­l Com­bo sni­zu­je troš­ko­ve va­še­g pos­ lo­va­nja

STUDENI 2012. GRADNJA

55

grijanje &klima Tek­st: Da­li­bo­r Cr­ni­æ, di­pl. i­ng. stro­j.

Vail­la­nt

So­lar­ni ter­mal­ni sus­ta­vi U­zev­ši u ob­zi­r da Vail­la­nt u svo­jo­j po­nu­di i­ma vi­še vr­sta ­ plo­èas­ti­h i va­kuum­ski­h ko­lek­to­ra s pri­bo­ro­m za sve na­èi­ne ­ mon­ta­e, te sprem­ni­ke za PTV i­li kom­bi­ni­ra­ne sprem­ni­ke ri­je­è je ­ o naj­pot­pu­ni­jo­j po­nu­di o­d stra­ne jed­no­g proiz­vo­ða­èa

D

a­na­s ka­da je e­ner­gi­ja sve skup­lja svi raz­miš­lja­mo o moguæ­nos­ti­ma uš­te­de, a­li da se pri­tom zad­r ­i od­go­ va­ra­ju­æi kom­fo­r iv­lje­nja. Ko­riš­te­nje ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je (OIE) je o­d pri­mar­no­g glo­bal­no­g zna­èa­ja te je i Hr­vat­ska u zad­nji­h ne­ko­li­ko go­ di­na na ra­zi­ni u­pa­ni­ja ras­pi­si­va­la i da­lje ras­pi­su­je nat­je­èa­je za raz­li­èi­te sus­ta­ve (so­lar­ne, geo­ter­mal­ne i dr.)

ko­ji su sub­ven­cio­ni­ra­ni u od­re­ðe­no­m pos­tot­ku u­kup­ne in­ves­ti­ci­je i­li do od­ re­ðe­no­g mak­si­mal­no­g iz­no­sa.

O po­ten­ci­ja­lu ko­riš­te­nja so­lar­ne e­ner­gi­je do­volj­no go­vo­ri so­lar­na kar­ta Hr­vat­ske u ko­jo­j je vid­lji­vo da ve­æi dio kon­ti­nen­tal­no­g pod­ruè­ja i­ma pros­jeè­nu go­diš­nju oz­ra­èe­no­ st vo­do­rav­ne pov­r­ši­ne o­d 1200 do 1300 kWh/m², a pri­mor­sko pod­ruè­ je o­d 1300 do 1600 kWh/m².

Termosifonski sustav auroSTEP pro

56

GRADNJA STUDENI 2012.

Vail­la­nt je u seg­men­ tu pred­de­fi­ni­ra­ni­h so­lar­ni­h sus­ta­va zas­tup­lje­n s ter­mo­ si­fon­ski­m au­roS­TE­P pro proiz­vo­di­ma.

Nji­ho­va je od­li­ka po­volj­na ci­je­na i jed­ nos­tav­na in­sta­la­ci­ja, no u od­no­su na os­ta­le so­lar­ne sus­ta­ve i­ma­ju i ni­u u­èin­ko­vi­to­st

Pred­de­fi­ni­r a­ni i ­ pro­jek­ti­r a­ni so­l ar­ni ­ sus­ta­vi Vail­la­nt kao vo­de­æi eu­rop­ski proiz­ vo­ða­è sus­ta­va gri­ja­nja i prip­re­me pot­roš­ne top­le vo­de (PTV) o­du­vi­je­k je nu­dio i­no­va­tiv­ne sus­ta­ve ko­ji su svo­ji­m teh­niè­ki­m r­je­še­nji­ma i kva­li­ te­to­m bi­li ko­ra­k is­pre­d os­ta­li­h te su ko­ris­ni­ci do­bi­va­li do­dat­nu vri­jed­no­ st za u­lo­e­na sred­stva.

Pro­daj­ni prog­ra­m tvr­tke Vail­la­nt se u os­no­vi mo­e po­di­je­li­ti u dvi­je os­nov­ne ka­te­go­ri­je:  Preddefinirani solarni sustavi – prodaju se u paketima i nema moguænosti za proširenje – samo za pripremu PTV  Pro­jek­ti­ra­ni so­lar­ni sus­ta­vi – sva­ka kom­po­nen­ta se di­men­zio­ni­ra u skla­du sa zah­tje­vo­m – za prip­re­ mu PTV i­li za gri­ja­nje i PTV. Vail­la­nt je u seg­men­tu pred­de­fi­ ni­ra­ni­h so­lar­ni­h sus­ta­va zas­tup­lje­n s ter­mo­si­fon­ski­m au­roS­TE­P pro proiz­vo­di­ma. Nji­ho­va je od­li­ka po­ volj­na ci­je­na i jed­nos­tav­na in­sta­la­ ci­ja, no u od­no­su na os­ta­le so­lar­ne sus­ta­ve i­ma­ju i ni­u u­èin­ko­vi­to­st.

Pred­de­fi­ni­ra­n so­lar­ni sus­ta­v au­ roS­TE­P plu­s za prip­re­mu PTV i­ma in­teg­ri­ranu tzv. 'drai­n bac­k ' teh­no­lo­ gi­ju èi­ja pred­no­st se o­èi­tu­je u èi­nje­

auroSTEP plus ni­ci da so­lar­na in­sta­la­ci­ja ni­je po­d tla­ko­m i ne­ma is­pa­ra­va­nja so­lar­ne te­ku­æi­ne je­r je u zat­vo­re­no­m hid­rau­ liè­ko­m sus­ta­vu 'mje­ša­vi­na' zra­ka i so­lar­ne te­ku­æi­ne.

Pri­li­ko­m po­gon­sko­g ra­da zra­k se na­la­zi u gor­nje­m di­je­lu so­lar­no­g iz­ mje­nji­va­èa top­li­ne do­k kro­z do­nji dio iz­mje­nji­va­èa, so­lar­nu cr­pku, ko­ lek­to­re i spoj­ne ci­je­vi cir­ku­li­ra sa­mo so­lar­na te­ku­æi­na.

Sus­ta­v MSS ob­je­di­nju­je vi­še raz­li­èi­ti­h iz­vo­r a e­ner­gi­je Kao re­zul­ta­t Vail­lan­to­ve du­go­go­ diš­nje prak­se, a­li i vi­zi­je stva­ra­nja

Pred­de­fi­ni­ra­n so­lar­ni sus­ta­v au­roS­TE­P plu­s za prip­re­mu PTV i­ma in­teg­ri­ra­nu tzv. 'drai­n bac­k ' teh­no­lo­gi­ju èi­ja pred­no­st se o­èi­tu­je u èi­nje­ni­ci da so­lar­ na in­sta­la­ci­ja ni­je po­d tla­ko­m i ne­ma is­pa­ra­va­nja so­lar­ ne te­ku­æi­ne je­r je u zat­vo­re­no­m hid­rau­liè­ ko­m sus­ta­vu 'mje­ša­ vi­na' zra­ka i so­lar­ne te­ku­æi­ne

Re­gula­ci­ja au­ro­MA­TI­C 620/3

STUDENI 2012. GRADNJA

57

grijanje&klima in­te­li­gen­tni­h sus­ta­va u svr­hu e­ner­ get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti u­z mi­ni­mal­no op­te­re­æe­nje o­ko­li­ša kon­ci­pi­ra­n je sus­ta­v MSS ko­ji ob­je­di­nju­je vi­še raz­li­èi­ti­h iz­vo­ra e­ner­gi­je u­z kon­ti­ nui­ra­no pri­la­go­ða­va­nje tre­nut­ni­m pri­no­si­ma i pot­re­ba­ma, od­nos­no stvo­re­n je sus­ta­v ko­ji u­èi i suk­lad­ no to­me up­rav­lja s kom­po­nen­ta­ma sus­ta­va ka­ko bi se mog­la o­si­gu­ra­ti mak­si­mal­na mo­gu­æa u­èin­ko­vi­to­st.

Sus­ta­v se u os­no­vi sas­to­ji o­d èe­ ti­ri kom­po­nen­te:  Pr­va kom­po­nen­ta je me­ðus­ prem­ni­k og­r­jev­ne vo­de allSTO­R VPS…/2 ko­ji je u­jed­no i 'sr­ce' sus­ ta­va, a èi­ja je fun­kci­ja a­ku­mu­li­ra­nje top­li­ne. Os­nov­ni, ia­ko ne nu­ni, iz­vo­r top­lin­ske e­ner­gi­je je so­lar­na e­ner­gi­ ja ko­ja se ko­ris­ti za pred­gri­ja­va­nje / zag­ri­ja­va­nje og­r­jev­ne vo­de.  Dru­ga i tre­æa kom­po­nen­te sus­ta­va su so­lar­na pod­sta­ni­ca VPM S i pod­sta­ni­ca za PTV VPM W èi­ ja se os­nov­na pred­no­st o­èi­tu­je u prom­je­nji­vom, od­nos­no pri­la­god­lji­ vo­m na­èi­nu ra­da o­vis­no o pri­no­si­ ma i pot­roš­nji e­ner­gi­je.  Èet­vr­ta kom­po­nen­ta je re­gula­ ci­ja au­ro­MA­TI­C 620/3 ko­ja je 'mo­ za­k ' i up­rav­lja sa svi­m kom­po­nen­ta­ ma u skla­du s pot­re­ba­ma. Uzev­ši u ob­zi­r da Vail­la­nt u svo­jo­j po­nu­di i­ma vi­še vr­sta plo­èas­ti­h i va­kuum­ ski­h ko­lek­to­ra s pri­bo­ro­m za sve na­èi­ne mon­ta­e, te sprem­ni­ke za PTV i­li kom­bi­ni­ra­ne sprem­ni­ke ri­je­è je o naj­pot­pu­ni­jo­j po­nu­di o­d stra­ne jed­no­g proiz­vo­ða­èa.

Zaš­to Vail­la­nt? Je­r Vail­la­nt mis­li da­lje.

!

Vi­še o tvr­tki ­ Vail­la­nt, kao i ­ nje­zi­ni­m proiz­vo­di­ma, pot­ra­i­te na ­ www.vail­la­nt.hr.

58

GRADNJA STUDENI 2012.

Me­ðus­prem­ni­k og­r­jev­ne vo­de allSTO­R VPS sa podstanicama VMP S i VPM W

Zašto Vaillant auroSTEP plus sustav?

Jer je uvijek spreman za rad.

Brine 24 sata za Vaš komfor: auroSTEP plus sustav s „drainback“ tehnologijom. auroSTEP plus s „drainback“ tehnologijom je neovisan solarni sustav za pripremu potrošne tople vode koji zagrijava vodu kada su uobiËajeni sustavi veÊ iskljuËeni. „Drainback“ tehnologija onemoguÊuje isparivanje solarnog medija kada sustav nije u pogonu. Korisnik više ne mora brinuti o pregrijavanju sustava a isti je uvijek spreman za rad.

Dodatne pogodnosti auroSTEP plus sustava su visoko uËinkovit rad te jednostavna i brza instalacija buduÊi da su sve komponente veÊ integrirane u sustavu. auroSTEP plus je idealan izbor za kuÊe sa stalnim ali i sa povremenim boravkom.

Više informacija potražite na www.vaillant.hr

grijanje&klima Dan­fo­ss

Ko­ntinui­ra­na uš­te­da ­ e­ner­gi­je kro­z ­ dos­lje­da­n hid­rau­liè­ki ba­la­ns Dan­fo­ss je raz­vio no­vi ven­ti­l za hid­rau­liè­ki ba­la­ns ko­ji ­ sma­nju­je troško­ve gri­ja­nja, po­veæava kom­fo­r i e­li­mi­ni­ra bu­ku na ra­di­ja­tor­ski­m ven­ti­li­ma – A­B-PM ven­til – tri fun­kci­je, je­da­n ­ ven­ti­l. Ideal­no r­je­še­nje za gri­ja­nje u stam­be­ni­m zgra­da­ma, pouz­ da­n i jed­nos­ta­va­n za od­r ­a­va­nje

T

vr­tka Dan­fo­ss je 2004. go­di­ne pred­ sta­vi­la pr­vi tlaè­no neo­vi­sa­n re­gu­la­cij­ ski ven­ti­l A­B QM. Ven­ti­l A­B QM je ven­til s dvos­tru­ko­m fun­kci­jom – ba­lan­si­ra sus­ta­v i re­gu­lira pro­to­k na og­r­jev­no-ras­hlad­no­m ti­je­lu s ve­li­ki­m po­ ten­ci­ja­lo­m za uš­te­du e­ner­gi­je.

Prim­je­no­m ven­ti­la A­B QM za re­gu­la­ci­ju i ba­la­ns sus­ta­va o­mo­gu­æi­lo se pro­jek­ti­ra­nje sus­ta­va u va­ri­ja­bil­no­m pro­to­ku s au­to­mat­ ski­m ba­lan­so­m hid­rau­liè­ke mre­e sus­ta­va.

Raz­li­ka susta­va s prom­je­nji­vi­m pro­to­ko­m o­d do­ta­daš­nji­h sus­ta­va s kon­stan­tni­m pro­to­ ko­m je da se u sus­ta­v pum­pa sa­mo o­na ko­li­ èi­na e­ner­gi­je pre­ma tre­nut­ni­m pot­re­ba­ma, a ne u­vi­je­k mak­si­mal­na, neo­vis­no o tre­nut­ni­m pot­re­ba­ma ob­jek­ta.

Au­to­mat­ski ba­la­ns je u­jed­no ri­je­šio klasiè­ ni prob­le­m u ra­du sus­ta­va u kon­stan­tno­m pro­to­ku u pri­je­laz­ni­m pe­rio­di­ma pro­ljet­no­g i je­sen­sko­g ra­da pri èe­mu je do­la­zi­lo do nep­ ra­vil­ne ras­pod­je­le e­ner­gi­je u­nu­ta­r ob­jek­ta te se je­da­n dio preg­ri­ja­vao, a u dru­go­m di­je­lu je bi­lo preh­lad­no.

Do­vo­ðe­nje­m u re­d ba­lan­sa sus­ta­va re­zul­ ti­ra­lo je po­ve­æa­nje­m kom­fo­ra ko­ris­ni­ka sa zna­èajni­m e­ner­get­ski­m uš­te­da­ma i do 40 pos­to!

Pre­poz­na­va­nje­m pot­re­ba i dalj­nji­m u­nap­ re­ðe­njem sus­ta­va, Dan­fo­ss je raz­vio no­vi A­B

60

GRADNJA STUDENI 2012.

PM ven­ti­l ko­ji nu­di jed­nos­tav­no i po­volj­no r­je­še­nje za raz­ne ap­li­kacije.

AB-PM au­to­mat­ski ba­l a­ns ven­til – za pouz­da­n i e­nerget­ski šted­l ji­v sus­ta­v gri­ja­nja AB-PM ven­til – tri fun­kci­je, je­da­n ven­ ti­l. Ideal­no r­je­še­nje za gri­ja­nje u stam­be­ni­m zgra­da­ma, pouz­da­n i jed­nos­ta­va­n za od­r ­a­ va­nje. R­je­še­nje ko­je po­ma­e u sma­njenju troš­ko­va gri­ja­nja, po­bolj­ša­va kom­fo­r i e­li­mi­ ni­ra bu­ku na ra­di­ja­tor­ski­m ven­ti­li­ma.

Dan­fo­ss je raz­vio no­vi ven­ti­l za hid­rau­liè­ki ba­la­ns ko­ji mo­e u­èi­ni­ti sve na­ve­de­no.

AB-PM ven­ti­l je kom­bi­ni­ra­ni au­to­mat­ski ba­la­ns ven­ti­l. Ven­ti­l se sas­to­ji o­d re­gu­la­to­ra di­fe­ren­ci­jal­no­g tla­ka, og­ra­ni­èi­va­æa pro­to­ka i zon­sko­g re­gu­la­to­ra. Sve tri fun­kci­je u jed­no­m ven­ti­lu.

AB-PM je jed­nos­tav­no sav­r ­še­no r­je­še­nje za:  hori­zon­tal­ni ra­di­ja­tor­ski dvo­ci­jev­ni sus­tav  sus­ta­ve pod­no­g gri­ja­nja  sus­ta­ve gri­ja­nja s kon­den­za­cij­ski­m kot­lom.

AB-PM ven­ti­l pret­va­ra neu­rav­no­te­e­n sus­tav s va­ri­ja­bil­ni­m pro­to­ko­m u pouz­da­n i u­rav­no­te­e­n sus­ta­v gri­ja­nja s pra­vil­nom ras­ pod­je­lo­m top­li­ne, èa­k i pri dje­lo­miè­ni­m op­

te­re­æe­nji­ma. Zah­va­lju­ju­æi sta­bil­no­m nis­ko­m di­fe­ren­ci­jal­no­m tla­ku pre­ko svi­h ter­mos­tat­ ski­h radija­tor­skih ven­ti­la, bu­ka je ta­ko­ðe­r e­li­ mi­ni­ra­na i­z ci­je­lo­g sus­ta­va gri­ja­nja.

Fun­kci­ja zon­sko­g re­gu­la­to­ra o­mo­gu­æu­je re­gu­la­ci­ju sob­ne tem­pe­ra­tu­re tijekom dana ili noæi. To je o­mo­gu­æe­no ta­ko da se sob­ni ter­ mos­ta­t po­ve­e s ter­miè­ki­m po­go­no­m ko­ji se ug­ra­ðu­je na ven­ti­l, èime o­sigura­va­mo uš­te­du e­ner­gi­je i do­ba­r kom­for. Ti­je­ko­m blag­da­na, zon­ski ven­ti­l se mo­e ko­ris­ti­ti ka­ko bi se o­si­ gu­ra­la mi­ni­mal­na tem­pe­ra­tu­ra ra­di zaš­ti­te ci­ je­vi o­d zam­r ­za­va­nja.

AB-PM ven­ti­l u­èin­ko­vi­to zam­je­nju­je tri od­vo­je­na ven­tila. Zbo­g nje­gove kom­pak­ tne iz­ved­be jed­nos­tav­no se i br­zo ug­ra­ðu­je

i idea­la­n je za sku­èe­ne pros­to­re, kao što su raz­vod­ni or­ma­ri.

Jed­nos­tav­no di­men­zio­ni­r a­nje, ­ po­de­ša­va­nje i ug­r ad­nja Ko­ris­te­æi tab­li­cu za di­men­zio­ni­ra­nje i o­da­ bi­r, mo­e­te br­zo ug­ra­di­ti i po­de­si­ti A­B-PM ven­ti­l, be­z pot­re­be za slo­e­ni­m iz­ra­èu­ni­ma.

Jed­nos­tav­no ut­vr­di­te pot­re­ba­n pro­to­k i di­fe­ ren­ci­jal­ni tla­k u us­pon­sko­m vo­du i po­de­si­te A­B-PM u skla­du s ti­m. A­B-PM æe vo­di­ti bri­gu o os­ta­lom, be­z pot­re­be za dalj­nje puš­ta­nje u ra­d. Ta­ko je jed­nos­tav­no!

AB-PM izbo­r te­me­lji se na:  pot­reb­no­m pro­toku u us­pon­sko­m vo­du / kru­gu gri­ja­nja – (l / h)  pot­reb­no­m di­fe­ren­ci­jal­nom tlaku u us­ pon­sko­m vo­du / kru­gu gri­ja­nja – (kPa) Po­dešavanje AB-PM ven­ti­la je br­zo i jed­ nos­tav­no, be­z kom­pli­ci­ra­no­g iz­ra­èu­na. Jed­ nos­tav­no ok­re­ni­te ko­lo za po­de­ša­va­nje na e­lje­nu vri­jed­no­st, o­vis­no o pot­reb­no­m pro­ to­ku i di­fe­ren­ci­jal­no­m tla­ku u kru­gu gri­ja­nja.

Ug­rad­nja je ta­koðer jed­nos­tav­na, br­za i la­ka. Uz A­B-PM, tre­ba­te sa­mo je­da­n ven­ti­l um­jes­to tri od­vo­je­na ven­ti­la. To æe zna­èaj­ no sma­nji­ti vri­je­me ug­rad­nje i troš­ko­ve ra­da.

Ta­ko­ðe­r æe­te tre­ba­ti ma­nje di­je­lo­va i spoj­ni­h e­le­me­na­ta.

Na­ko­n ug­rad­nje i po­dešava­nja A­B-PM-a, ne­ma pot­re­be za i­kak­vi­m dalj­nji­m puš­ta­nje­m u po­go­n.

Pre­po­ru­èe­na ap­li­k a­ci­ja 1: ­ Ho­ri­zon­tal­ni dvo­ci­jev­ni ­ ra­di­ja­tor­ski sus­ta­v gri­janja U no­vi­m vi­šestam­be­ni­m zgra­da­ma ho­ri­zon­ tal­ni dvo­ci­jev­ni ra­di­ja­tor­ski sus­ta­v o­biè­no i­ma za­seb­ni prik­lju­èa­k za sva­ki stan. Na sre­

diš­nje­m mjes­tu u sta­nu in­sta­li­ra­n je raz­djel­ ni­k gdje su svi prik­ljuè­ci na jed­no­m mjes­tu.

O­va­ka­v sus­ta­v o­mo­gu­æu­je kon­tro­lu pot­rošnje e­ner­gi­je za sva­ki sta­n za­seb­no. Ter­mos­tat­ski ven­ti­li na ra­di­ja­to­ri­ma pret­va­ra­ju sus­ta­v gri­ ja­nja i­z sta­tiè­ko­g u di­na­miè­ki, sus­ta­v va­ri­ja­ bil­nog pro­to­ka.

Ko­d a­dap­ta­ci­je, kon­ven­cio­nal­ni sus­ta­vi s po­je­di­naè­ni­m kot­lo­vi­ma u sva­ko­m sta­nu mo­gu bi­ti za­mi­je­njeni s jed­ni­m cen­tral­ni­m kot­lo­m zbo­g po­ve­æa­nja u­èin­ko­vi­tos­ti. Sva­ki sta­n zad­r ­a­va iz­vor­ni ci­jev­ni sus­tav, a­li sa­da æe i­ma­ti svo­ju vlas­ti­ti prik­lju­èa­k.

Ko­je su ko­ris­ti od A­B-PM-a?

AB-PM in­sta­li­ra­n u dvo­ci­jev­ni ra­di­ja­tor­ski sus­ta­v o­si­gu­ra­va sta­bi­la­n pri­ti­sa­k za ter­mos­ tat­ske ra­di­ja­tor­ske ven­ti­le, po­ma­u­æi i­m da ra­de bo­lje i e­li­mi­ni­ra­ju prob­le­me s bu­ko­m.

Ta­ko­ðer, osi­gu­ra­va og­ra­ni­èe­nje pro­to­ka za jed­nos­tav­no i pre­ciz­no ba­lan­si­ra­nje za sva­ki po­je­di­ni sta­n.

Do­da­va­nje­m ter­miè­ko­g po­go­na (TWA-Z) na A­B-PM, spa­ja­nje­m na sob­ni ter­mos­ta­t i­li vre­men­ski prog­ra­ma­to­r, do­bi­va­mo do­dat­ne fun­kci­je po­pu­t zon­ske re­gu­la­ci­je, noæ­no sni­ e­nje tem­pe­ra­tu­re i­li praz­niè­ni mo­d ra­da.

Kra­jnji ko­ris­ni­ci i­ma­ju do­da­nu ko­ri­st – pouz­da­ni sus­ta­v gri­ja­nja, jed­no­li­ku ras­pod­je­ lu top­li­ne i sma­nje­nu pot­rošnju e­ner­gi­je.

AB-PM: Regu­la­to­r di­fe­ren­ci­jal­no­g tla­ka s li­mi­ta­ci­jo­m pro­to­ka i zon­sko­m re­gu­la­ci­jom Adap­te­r: prik­lju­èa­k za im­pul­snu ka­pi­la­ru Op­ci­ja: Za­por­ni ven­ti­l (MSV-S) TR­V: Ter­mos­tat­ski ra­di­ja­tor­ski ven­til PST: Prog­ra­bi­mil­ni sob­ni ter­mos­tat Sa­mo je­da­n regu­la­cij­ski e­le­me­nt mo­e bi­ti ko­riš­te­n u­nu­ta­r jed­ne so­be (PST i­li TR­V) a­ko e­ li­mo o­si­gu­ra­ti pra­vil­nu re­gu­la­ci­ju tem­pe­ra­tu­re.

STUDENI 2012. GRADNJA

61

grijanje&klima Pre­po­ru­èe­na ap­li­k a­ci­ja 2: Pod­no gri­ja­nje Sus­ta­vi pod­no­g gri­ja­nja sve su vi­še zas­ tup­lje­ni, zah­va­lju­ju­æi svo­jo­j spo­sob­nos­ti da osi­gu­raju veæu u­dob­no­st pri ni­i­m ra­zi­na­ ma pot­roš­nje e­ner­gi­je o­d tra­di­cio­nal­ni­h r­je­ še­nja sus­ta­va gri­ja­nja. O­vi sus­ta­vi o­biè­no i­ma­ju raz­djel­ni­k s jed­ni­m ci­jev­ni­m kru­go­m za sva­ku so­bu. Sa sob­ni­m ter­mos­ta­to­m u sva­ko­j so­bi, u­nu­tar­nja tem­pe­ra­tu­ra re­gu­li­ra se pomo­æu zon­sko­g ven­ti­la na sva­ko­m po­

je­di­no­m kru­gu. Zbo­g to­ga se sus­ta­v mi­je­nja i­z sta­tiè­ko­g u di­na­miè­ki, sus­ta­v va­ri­ja­bil­no­g pro­to­ka, ko­ji zah­ti­je­va au­to­ma­tski hid­rau­liè­ki ba­la­ns. Ug­rad­nja A­B-PM ven­ti­la is­pre­d raz­ djel­ni­ka o­si­gu­ra­va au­to­mat­sko ba­lan­si­ra­nje za sva­ki sta­n, neo­vis­no o­d os­ta­li­h sta­no­va u is­to­j zgra­di.

Ko­je su ko­ris­ti od A­B-PM-a?

Zah­va­lju­ju­æi in­teg­ri­ra­no­m re­gu­la­to­ru di­fe­ ren­ci­jal­no­g tla­ka, A­B-PM po­ma­e u iz­bje­ga­ va­nju uo­bi­èa­je­ni­h prob­le­ma, kao što su ne­ rav­nom­jer­na ras­pod­je­la top­li­ne i meðu­sob­ni ut­je­ca­j iz­me­ðu sta­no­vi­ma u is­to­j zgra­di o­si­ gu­ra­va­ju­æi pra­vi­la­n pro­to­k, be­z ob­zi­ra na op­ te­re­æe­nje u sus­ta­vu.

AB-PM-o­va fun­kci­ja og­ra­ni­èe­nja protoka jed­nos­tav­na je za ko­riš­te­nje i o­si­gu­ra­va pra­ vi­la­n ba­la­ns u cije­lo­m sus­ta­vu gri­ja­nja te nu­ di mo­guæ­nost zon­ske re­gu­la­ci­je.

Kraj­nji ko­ris­ni­ci i­ma­ju do­dat­nu ko­ri­st – sta­bi­la­n sus­ta­v gri­ja­nja i uš­te­du e­ner­gi­je.

AB-PM: Regu­la­to­r di­fe­ren­ci­jal­no­g tla­ka s li­mi­ta­ci­jo­m pro­to­ka i zon­sko­m re­gu­la­ci­jom Adap­te­r: prik­lju­èa­k za im­pul­snu ka­pi­la­ru CF2: Prog­ra­bi­mil­ni sob­ni ter­mos­tat CF-MC: Mas­te­r re­gu­la­to­r CF2

62

GRADNJA STUDENI 2012.

Pre­po­ru­èe­na ap­li­k a­ci­ja 3: ­ Kon­den­z a­cij­ski kot­lo­vi Kon­den­za­cij­ski kot­lo­vi se da­na­s ko­r is­te u o­bi­telj­ski­m ku­æa­ma i vi­šes­t am­be­ni­m zgra­ da­ma zah­va­lju­ju­æi nji­ho­vo­j vi­so­ko­j u­èin­ko­ vi­tos­ti i jed­nos­t av­no­j in­s ta­la­ci­ji. Me­ðutim, ve­li­k i iz­mje­nji­va­è top­li­ne u kot­lu zah­ti­je­va cr­pku s pri­liè­no vi­so­ko­m vi­si­no­m do­bave.

Na dje­lo­miè­ni­m op­te­r e­æe­nji­ma to zna­èi da se raz­li­ka tla­ka pre­no­si na ter­mos­t at­ske ra­ di­ja­tor­ske ven­ti­le, što uz­ro­k u­je prob­le­me bu­ke i pre­kom­jer­no­g pro­to­ka u sus­t a­vu, a re­zul­ti­r a neu­jed­na­èe­nom ras­pod­je­lo­m top­li­ ne i pre­vi­so­ko­m tem­pe­r a­tu­rom pov­r a­t a.

Ko­je su ko­ris­ti od A­B-PM-a?

Ug­rad­njo­m A­B-PM ven­ti­la is­pre­d kru­ga gri­ja­nja od­r ­a­vat æe se sta­bi­la­n di­fe­ren­ci­jal­ni tla­k i au­to­mat­ski æe se ri­je­ši­ti prob­le­mi s bu­ ko­m i neu­je­dnaèe­no­m ras­pod­je­lo­m top­li­ne.

Fun­kci­ja og­ra­ni­èi­va­æa pro­to­ka s do­dat­ko­m QT e­le­men­ta na A­B-PM ven­ti­lu po­ma­e od­r­ a­ti nis­ku pov­rat­nu tem­pe­ra­tu­ru. To re­zul­ti­ra ve­æo­m u­èin­ko­vi­toš­æu kon­den­za­cij­sko­g kot­la i sma­nju­je pot­roš­nju e­ner­gi­je.

Na ta­j na­èi­n, A­B-PM u kom­bi­naci­ji s QT e­le­men­to­m pret­va­ra sus­ta­v kon­den­za­cij­sko­g kot­la u vr­lo u­èin­ko­vi­to r­je­še­nje sus­ta­va za gri­ja­nje ko­ji do­no­si naj­ni­u mo­gu­æu pot­roš­ nju e­ner­gi­je.

Kraj­nji ko­ris­ni­ci i­ma­ju ko­ris­ti o­d e­ner­get­ski vr­lo u­èin­ko­vi­to­g kon­den­za­cij­sko­g sus­ta­va gri­ja­nja, be­z buke.

AB-PM+QT: Regu­la­to­r di­fe­ren­ci­jal­no­g tla­ka s li­mi­ta­ci­jo­m pro­to­ka i ter­mos­ta­to­m be­z po­moæ­ne e­ner­gi­je TR­V: Ter­mos­tat­ski ra­di­ja­tor­ski ven­til

Dan­fo­ss d.o.o.

Ma­ga­zin­ska 9 a 10000 Zag­reb Te­l: 01/606 40 76 http://gri­ja­nje.dan­fo­ss.co­m /

!

elektro news IT­ho­me

Pa­met­no r­je­še­nje za šted­lji­v i si­gu­ra­n dom U o­vo­m bro­ju PRO Grad­nje pred­stav­lja­mo va­m i­no­va­tiv­no ­ hr­vat­sko IT­ho­me r­je­še­nje 'Pa­me­ta­n do­m' – kon­ce­pt mo­der­no­g ­ do­ma i u­re­da ko­ji zbo­g svo­je e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti do­no­si znat­ne fi­nan­cij­ske uš­te­de, èa­k i do 30%, te o­mo­gu­æa­va po­ve­æa­nje si­gur­nos­ti i kva­li­te­te bo­rav­ka u pros­to­ru Ug­rad­nja IT­ho­me sus­ta­va je iz­nim­no jed­nos­tav­na, prim­je­ nji­va i u ve­æ go­to­vi­m sta­no­vi­ma, i to be­z i­kak­vi­h gra­ðe­vin­ski­h zah­va­ta

64

GRADNJA STUDENI 2012.

I

no­va­tiv­no IT­ho­me r­je­še­nje u stam­be­no­m pros­to­ru po­ve­zu­je i kon­tro­li­ra go­to­vo sve teh­ni­èke sus­ta­ve sta­no­va­nja što zna­èi da je u do­mu i­li u­re­du mo­gu­æe pu­ te­m mo­bi­te­la up­rav­lja­ti ras­vje­to­m, u­tiè­ni­ca­ma, gri­ja­nje­m, kli­mo­m, ro­ le­ta­ma, ten­da­ma, a­li i 'nad­gle­da­ti' si­gur­nos­ni sus­ta­v – pro­tup­ro­va­lu, vat­ro­do­ja­vu, a­lar­mi­ra­nje ko­d is­tje­ ca­nja vo­de, SO­S do­jave.

'Pr­vo hr­vat­sko r­je­še­nje za pa­me­ ta­n do­m – IT­ho­me po­ti­èe ne sa­mo znat­ne e­ner­get­ske uš­te­de ne­go po­ ve­æa­va si­gur­no­st i po­di­e kva­li­te­tu sta­no­va­nja, a teh­no­loš­ki se ba­zi­ra na clou­du i wi­re­les­su što i­na­èe ni­je slu­èa­j s pos­to­je­æi­m sliè­ni­m r­je­še­nji­ ma', ka­zao je Da­vo­r Pr­pi­æ, di­rek­to­r tvr­tke In­te­li­gen­tna ku­æa, èi­ji je in­e­ njer­ski ti­m pos­ljed­nje dvi­je go­di­ne mar­lji­vo ra­dio na iz­ra­di pa­met­no­g teh­no­loš­ko­g r­je­še­nja. 'O­vo r­je­še­ nje o­mo­gu­æu­je ko­ris­ni­ku da pu­te­m jed­nos­tav­no­g kli­ka na smar­tpho­neu up­rav­lja, prim­je­ri­ce, rasvje­to­m i­li gri­ja­nje­m u do­mu i to be­z ob­zi­ra gdje se na­la­zi, a nje­go­va do­dat­na po­god­ no­st je i­zu­zet­no nis­ka ci­je­na, èa­k 30

pu­ta ma­nja u od­no­su na stra­nu kon­ ku­ren­ci­ju', do­dao je Pr­pi­æ.

Ap­li­k a­ci­ja na mo­bi­te­lu ­ pot­reb­na za IT­ho­me ­ r­je­še­nje je bes­plat­na Na­kon što ko­ris­ni­k do­bi­je ko­ris­niè­ko i­me i lo­zin­ku, u­pi­su­je i­h u bes­plat­nu ap­li­ka­ci­ju na svo­m mo­bi­te­lu.

'Ap­li­ka­ci­ja se preu­zi­ma s A­pp Sto­ rea za iP­ho­ne, od­nos­no Play Sto­rea za An­droi­d, a IT­ho­me ga­teway se, ko­ris­te­æi GPR­S ko­mu­ni­ka­ci­ju, spa­ja na na­še ser­ve­re te ti­me o­mo­gu­æa­ va 'ko­mu­ni­ka­ci­ju' iz­me­ðu ko­ris­ni­ka i nje­go­vo­g do­ma', po­jas­nio je Mar­ko Koz­li­na, teh­niè­ki di­rek­to­r tvr­tke.

Ga­teway sus­ta­v pri­to­m zah­ti­ je­va SI­M kar­ti­cu od­go­va­ra­ju­æe­g mo­bil­no­g o­pe­ra­te­ra, a to su Te­le2, To­ma­to i VI­P. Na­ko­n pri­tis­ka tip­ke na mo­bi­telu i, prim­je­ri­ce, pa­lje­nja ras­vje­te, na­red­ba se ša­lje na ser­ve­r te bi­va pros­lje­ðe­na ga­tewayu u ko­ ris­ni­ko­vo­m do­mu. Ga­teway pri­ma na­red­bu, o­da­ši­lje ju mo­du­lu pre­ko R­F-a, ko­ji is­tu iz­vr­ša­va, od­nos­no pa­li ras­vje­tu.

Jed­nos­tav­na in­sta­l aci­ja ­ r­je­še­nja i znatne energetske uštede Ug­rad­nja IT­ho­me sus­ta­va je iz­nim­ no jed­nos­tav­na, prim­je­nji­va i u ve­æ go­to­vi­m sta­no­vi­ma, i to be­z i­kak­vi­h gra­ðe­vin­ski­h zah­va­ta.

'Sa­ma in­sta­la­ci­ja sus­ta­va je vr­lo jed­nos­tav­na, pa je prim­je­ri­ce ko­d mo­du­la za ras­vje­tu, ko­ji se ug­ra­ðuje iza postojeæih prekidaèa za svjetlo, potrebno skinuti prekidaè, prespojiti ga na modul i zatim vratiti na njegovo mjesto', pojasnio je Kozlina, dodajuæi kako je sam modul rasvjete malih dimenzija i stoga stane u razvodne kutije. U ovu prednost, kao i opti­mi­za­ci­ju troš­ko­va ko­je ko­ riš­te­nje IT­ho­me r­je­še­nja do­no­si, uv­ je­ri­li su se nje­go­vi broj­ni ko­ris­ni­ci.

'Vi­še mje­se­ci ko­r is­ti­m o­va­j sus­ ta­v i mo­gu re­æi da mi se vi­šes­tru­ ko is­pla­tio je­r smo u o­bi­te­lji s nji­m us­pje­li os­t va­r i­ti i do 30% uš­te­da na kuæ­no­m bud­e­tu, što ni­je ma­la stva­r ', re­kao je Ni­ko­la Šoš­ko, ko­ ris­ni­k IT­ho­me r­je­še­nja 'Pa­me­t a­n do­m', o­so­bi­to i­z sa­daš­nje per­spek­ ti­ve na­do­la­ze­æe­g pos­k up­lje­nja gri­

Zbo­g to­ga što o­mo­gu­ æa­va znat­ne e­ner­get­ ske uš­te­de, IT­ho­me r­je­še­nje u­ve­li­ke pri­do­no­si i o­èu­va­nju o­ko­li­ša

ja­nja i do 37% u ne­ko­li­ko hr­vat­ski­h gra­do­va.

Vri­jed­no­st o­vo­g pr­vo­g hr­vat­sko­g iz­nim­no po­volj­no­g sus­ta­va za pa­ meta­n do­m o­èi­tu­je se i u nje­go­vo­j 'e­ko­loš­ko­j os­vi­ješ­te­nos­ti'. Zbo­g to­ ga što o­mo­gu­æa­va znat­ne e­ner­get­ ske uš­te­de, IT­ho­me r­je­še­nje u­ve­li­ke pri­do­no­si i o­èu­va­nju o­ko­li­ša.

'E­ner­gi­ja na­m je sva­ki­m da­no­m sve pot­reb­ni­ja i tro­ši­mo je sve vi­ še i vi­še, a­li èes­to to èinimo neod­ go­vor­no i ne­kon­tro­li­ra­no u svo­ji­m do­mo­vi­ma i u­re­di­ma èi­me do­dat­no is­puš­ta­mo štet­ni ug­ljiè­ni diok­si­d u at­mos­fe­ru te pri­do­no­si­mo kli­mat­ ski­m prom­je­na­ma i glo­bal­no­m zag­ ri­ja­va­nju, pa su pa­met­na teh­no­loš­ka r­je­še­nja po­pu­t IT­ho­me sus­ta­va i vi­ še ne­go dob­rodoš­la je­r po­re­d o­mo­ gu­æa­va­nja sus­tav­no­g gos­po­da­re­nja e­ner­gi­jo­m, kva­li­tet­no up­rav­lja­ju i tzv. 'skri­ve­ni­m gu­ta­èi­ma' e­ner­gi­je, po­pu­t broj­ni­h u­re­ða­ja ko­je i­ma­mo u svo­ji­m u­re­di­ma i do­mo­vi­ma u 'stan­ dby mo­deu“ po­ru­èio je Zo­ra­n Bo­gu­ no­vi­æ i­z UN­DP-a, pred­stav­ni­k me­ ðunarod­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­ja vi­še o­d 6 go­di­na sus­tav­no pro­vo­di prog­ra­m po­ti­ca­nja e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti u Re­pub­li­ci Hr­vat­sko­j.

Cje­nov­na pris­tu­paè­no­st ­ IT­ho­me r­je­še­nja i ­ mo­guæ­no­st nje­go­ve ­ na­dog­r ad­nje Na­pos­ljet­ku, do­dat­na po­god­no­st IT­ ho­me sus­ta­va se o­èi­tuje u mo­guæ­ nos­ti nje­go­ve na­dog­rad­nje, od­nos­ no nak­nad­no­g do­da­va­nja po­je­di­ne

op­re­me ve­æ pos­to­je­æo­j in­te­li­gen­ tno­j ku­æi. IT­ho­me r­je­še­nje uk­lju­èu­ je kom­plet­nu op­re­mu – har­dwa­re i sof­t wa­re – kao i nak­na­du za pr­vu go­di­nu ko­riš­te­nja (kas­ni­je se pla­æa 635 ku­na go­di­šnje), do­k nje­go­va in­ sta­la­ci­ja koš­ta 299 ku­na. Suk­lad­no to­me, 'Pa­me­ta­n do­m' dos­tu­pa­n je u ne­ko­li­ko pa­ke­ta. Os­nov­ni pa­ke­t, BA­ SIC­li­ne (IT­ho­me GSM (Mo­bi­le) Ga­ teway, be­iè­ni ter­mos­ta­t i­li A­C/kli­ma kon­tro­le­r, be­iè­na ras­vje­ta, be­iè­ne u­tiè­ni­ce, iP­ho­ne i An­droi­d apli­ka­ci­ja za up­rav­lja­nje do­mo­m, mo­guæ­no­st pos­tav­lja­nja raz­li­èi­ti­h sce­na) dos­ tu­pa­n je po ci­je­ni o­d 2.599 ku­na, a nje­go­va po­bolj­ša­na ver­zi­ja HO­ME­li­ ne po ci­je­ni o­d 3.399 ku­na, što su ci­je­ne ma­lo bo­lje­g mo­bi­te­la. Na­pos­ ljet­ku, HO­ME­li­ne se­cu­ri­t y uk­lju­èu­je, u­z sve pret­hod­no na­ve­de­no, i si­gur­ nos­nu kom­po­nen­tu (SMS i e-mai­l do­ja­vu a­lar­ma, be­iè­ni di­gi­tal­ni sen­zo­r pok­re­ta-de­tek­to­r pro­va­le, te be­iè­ni sen­zo­r is­tje­ca­nja vo­de) i iz­ no­si 3.999 ku­na.

!

In­te­li­gen­tna ku­æa d.o.o.

Sve­ti Du­h 36 10 000 Zag­reb Te­l: + 385 95 4321 000 Fax: + 385 1 5560 732 E-mai­l: in­fo­@it­ho­me.hr www.it­ho­me.hr

STUDENI 2012. GRADNJA

65

Svakog mjeseca potraite ­ novi broj èasopisa ­ PRO Gradnja i na web stranici

www.progradnja.hr elite li Vašu vijest objaviti na ­ web stranici www.progradnja.hr, ­ pišite nam na e-mail: redakcija@letak-naklada.hr

elite li Vaš baner objaviti na web stranici www.progradnja.hr, obratite nam se na e-mail: marketing@letak-naklada.hr

Poveite se!!!

10000 Zagreb, Maksimirska 11 • tel: 0385/01-23 00 096 / 23 95 861 • fax: 0385/01-23 45 918 • klima-buhin@zg.t-com.hr • http://www.klima-buhin.hr

GODINA IX. • BROJ 86 • STUDENI 2012.

Vaillant

Peri sistemi

86-2012.

Gradnja Solarni termalni HEP-ovog kompleksa sustavi

IT home Rješenje za siguran i štedljiv dom

Tema broja:

Pasivna kuæa i obnova faktor 10