PRO Gradnja 87

elimo Vam sretan Boiæ i uspješnu 2013. godinu!

87-2012.

GODINA IX. • BROJ 87 • PROSINAC 2012.

INDENNAIMPULS

IPT INENJERING

Ulaganja u proizvodnju

LED svjetiljke u javnoj rasvjeti

Tema broja:

Gospodarenje graðevinskim otpadom

Zašto Vaillant ecoTEC? Jer je mali ali pun snage. elimo Vam sretan Boiæ i uspješnu 2013. godinu!

Kompaktna tehnologija uËinkovitosti: Vaillantovi plinski kondenzacijski ureaji ecoTEC Ne treba biti velik da bi se dokazala veliËina. ecoTEC to pokazuje u svakom detalju: zahvaljujuÊi kompaktnim mjerama i savršeno uklopljenih unutrašnjih komponenata jamËi sveobuhvatne moguÊnosti uporabe uz brzu i jednostavnu montažu.

ZahvaljujuÊi najmodernijoj kondenzacijskoj tehnologiji pruža visok stupanj udobnosti uz smanjene troškove energije. S Vaillantovim ecoTEC ureajem dobivate najvišu kvalitetu „Made in Germany”.

Više informacija potražite na: www.vaillant.hr

10000 Zagreb, Maksimirska 11 • tel: 0385/01-23 00 096 / 23 95 861 • fax: 0385/01-23 45 918 • klima-buhin@zg.t-com.hr • http://www.klima-buhin.hr

Poš

tov an i i p o s èi t a t r ad e lo v os t ni p lji, su an r ad ar t B n e r i ni c i 20 o iæ 1

3. i us g odi pje è as e v a š nu nu opi md Z ah s j p o v v al a P ela t j  el

R O ni c i jer e nj uj e m o G s v u i r se n radnj a am a a u dujem a uka z idu o æ o j s e s an o m g o d ur a ini! dnji

GRADNJA

Struèni èasopis za graditeljstvo Godina IX, broj 87, prosinac 2012.

Impressum Urednica izdanja Sanja Pakrac Kramariæ, 01/3863-638 e-mail: sanja@letak-naklada.hr e-mail: redakcija@letak-naklada.hr Grafièki urednik Boris Èepin, 01/3863-639 e-mail: boris@letak-naklada.hr Prodaja, marketing, promocija Ljilja Budisavljeviæ, 01/3863-642

Sadraj

ljilja@letak-naklada.hr Direktorica Ljilja Budisavljeviæ Voditelj proizvodnje Boris Èepin, 01/3863-639 e-mail: oglasi@letak-naklada.hr boris@letak-naklada.hr Grafièka priprema LN design Redakcija

6

Letak naklada d.o.o.

10000 Zagreb, Mostarska 1 fax: 01/3863-631 e-mail: redakcija@letak-naklada.hr Tisak MediaPrint

8

Murati 16, 10010 Zagreb

Posebna izdanja èasopisa PRO Gradnja (Beton, Krovovi, Montane kuæe, Fasade, Stolarija, Grijanje, Podovi...)

11

adrese èitatelja.

Korištenje i pretisak cjeline ili izvadaka, u bilo kojem obliku i na bilo kojem jeziku, zabranjeni su bez pismene dozvole

Redakcija pridrava pravo kraæenja dopisa. Rukopise, ilustracije i fotografije ne vraæamo.

VINARIJA HORVATOVIÆ

ENERGETSKA OBNOVA ZGRADA

20

12

Spas za hrvatske graðevinare i najisplativije ulaganje?

NOVOOTVORENA TRGOVINA ‘MIRIS PRIRODE’ U ZAGREBU

22

BEST BUY AWARD

24

ÈISTO D.O.O.

5. KONFERENCIJA DIMNJAÈARA HRVATSKE

www.progradnja.hr

14

STRUÈNO PREDAVANJE O ENERGETSKOJ OBNOVI POSTOJEÆIH ZGRADA

Izolacijom do ušteda

17

4

GRADNJA PROSINAC 2012.

Višegodišnje iskustvo u pruanju konzalting i projektantskih usluga

HUMANITARNA AKCIJA

Bosch donirao igraèke vrtiæima u Gornjem Desincu i Celinama

Fero-Term je vodeæi u Hrvatskoj za opremanje kupaonica Èišæenje sodom – sto posto ekološki, a ÈISTO!

sajam 26

HRVATSKA KOMORA ARHITEKATA

Predstavite svoje proizvode i usluge direktno arhitektima

Posjetite nas na našoj web stranici

Najbolja vina za poklon

DIPPOLD & GEROLD – HIDROPROJEKT 91 D.O.O.

Obnovljivi izvori energije i nove tehnike sanacije dimnjaka u fokusu

izlaze periodièno i besplatno se distribuiraju na poslovne

izdavaèa.

19

Bogata ponuda predmeta za opremanje i dekoraciju doma

Tiskara Hrastiæ tel.: 01/6609-641

info

ZAGREBAÈKI VELESAJAM

Predstavite svoje proizvode i usluge na travanjskim sajmovima

tema broja

30

32

ODRAN 6. HRVATSKI FORUM O ODRIVOJ GRADNJI

Graðevinski otpad – resurs buduænosti, a ne smeæe!

ECO-SANDWICH

Idealan izbor za obnovu, kao i gradnju niskoenergetskih i pasivnih zgrada

Èasopis PRO Gradnja preporuèuju:

34

EURCO

Recikliranje graðevinskog otpada

54

Panorama dizajn s filigranskim širinama profila

konstrukcije &tehnologije 36

40

43

URSA ZAGREB D.O.O.

46

INDENNA-IMPULS D.O.O.

48

KERATEK D.O.O.

56

sanitarije &instalacije 58

Prva pasivna zgrada u Hrvatskoj s vjetrenom keramièkom fasadom GRADILIŠTE OBJEKTA AHUJA TOWERS U INDIJI

‘Toranj blizanac’ u znaku jedrenjaka

GERMAN DESIGN AWARD 2013 ZA VIEGA ADVANTIX VARIO

Inovativna tuš kanalica ponovo dobila nagradu

Energetska obnova objekta Ulaganja u proizvodnju

ENDRESS ELEKTRO STROJEVI D.O.O.

Proizvodi ENDRESS kvalitete – savršenstvo, preciznost, inovacija

SCHIEDEL KONCEPT ENERGETSKE KORISTI I EFIKASNOSTI

Moderni trendovi u razvoju grijanja i alternativni izvori energije

52

alati &strojevi

PERI OPLATE I SKELE D.O.O.

Primjena PERI SKYDECK stropne oplate na vukovarskom gradilištu TC Nama

KLIZNI SUSTAV SCHÜCO ASS 77 PD.HI

grijanje &klima 60

MITSUBISHI ELECTRIC KLIMATIZACIJA

Energetska efikasnost nikad vanija

electro news 62

IPT INENJERING D.O.O.

LED svjetiljke u javnoj rasvjeti – da ili ne

Poštovani èitatelji, sljedeæi broj PRO Gradnje, zajedno sa Specijalom Beton, izlazi 25. veljaèe 2013. godine.

S poštovanjem, PRO Gradnja PROSINAC 2012. GRADNJA

5

info E­ner­get­ska ob­no­va zgra­da

Spa­s za hr­vat­ske gra­ðe­vi­na­re i na­jis­pla­ti­vi­je u­la­ga­nje?

E­ner­get­ska ob­no­va zgra­da mo­e bi­ti spa­s za gra­ðe­vin­sku ­ in­dus­tri­ju, pok­re­ta­è gos­po­dar­stva i spa­s za kuæ­ne pro­ra­èu­ne! ­ No, za nje­zi­n us­pje­h pre­sud­na je sna­ni­ja po­li­tiè­ka pod­r­ška kro­z za­kon­ski ok­vi­r i po­ti­ca­je

Z

ak­lju­èi su to pa­ne­l dis­ku­si­je ‘Us­pješ­ni eu­rop­ski pro­jek­ ti e­ner­get­ske ob­no­ve jav­ni­h i pri­vat­ni­h zgra­da’ ko­ju je ne­ dav­no or­ga­ni­zi­ra­la Hr­vatska ud­ru­ ga proiz­vo­ða­èa top­lin­sko-fa­sad­ni­h sus­ta­va (HUP­FA­S) u Zag­re­bu.

Sma­nje­nje pot­roš­nje e­ner­gi­je o­ba­ve­za je svi­h dr­a­va èla­ni­ca EU, pa ta­ko i Hr­vat­ske. Is­kus­t va i­z EU po­ka­zu­ju ka­ko je e­ner­get­ska ob­no­ va zgra­da pok­re­ta­è gos­po­dar­stva.

U Nje­maè­ko­j je ta­ko obnov­lje­no vi­še o­d 1,3 mi­li­ju­na do­mo­va i stvo­re­no 345.000 rad­ni­h mjes­ta. U Ir­sko­j je stvo­ri­la 3000 no­vi­h rad­ni­h mjes­ta, pros­jeè­ne uš­te­de na ra­èu­ni­ma za e­ner­gi­ju su o­ko 450 eu­ra go­diš­nje po ku­æan­stvu, a za sva­ki eu­ro u­lo­ e­n u ob­no­vu, dr­a­va do­bi­va nat­ra­g pet! Ci­lj dis­ku­si­je bio je u­poz­na­ti hr­ vat­sku jav­no­st s us­pješ­ni­m pro­jek­ ti­ma e­ner­get­ske ob­no­ve i­z Eu­rop­ske u­ni­je, a o­ku­pi­la je struè­nja­ke i­z EU, pred­stav­ni­ke Vla­de R­H, lo­kal­ne sa­ moup­ra­ve, fi­nan­cij­ski­h us­ta­no­va te dru­ge zain­te­re­si­ra­ne struè­nja­ke i­z os­ta­li­h re­levan­tni­h in­sti­tu­ci­ja i tvr­ tki.

Ana Pa­vi­èi­æ Ka­se­lj, po­moæ­ni­ca mi­nis­tri­ce za e­ner­get­sku u­èin­ko­

6

GRADNJA PROSINAC 2012.

vi­to­st Mi­nis­tar­stva gra­di­telj­stva i pros­tor­no­ga u­re­ðe­nja R­H, u u­vod­ no­me di­je­lu dis­ku­si­je go­vo­ri­la je o hr­vat­sko­m pris­tu­pu e­ner­get­ski­m ob­no­va­ma, sta­nju u na­še­m zgra­ darstvu, te po­du­ze­ti­m prom­je­na­ma u za­ko­no­dav­stvu R­H, ka­ko bi na­ši za­ko­ni bi­li u skla­du s od­go­va­ra­ju­æi­m pro­pi­si­ma u EU. U­ve­de­ne su no­vos­ti ve­za­ne za e­ner­get­sku cer­ti­fi­ka­ci­ju i e­ner­get­ske preg­le­de zgra­da, a na­ ko­n ob­no­ve jav­ni­h zgra­da Vla­da pla­ ni­ra po­ti­ca­je za obno­vu pri­vat­ni­h i ko­mer­ci­jal­ni­h ob­je­ka­ta.

Primjeri iz EU Ad­ria­n Joyce, di­rek­to­r kam­pa­nje Re­ no­va­te Eu­ro­pe – Eu­rop­sko­g sa­ve­za tvr­tki za e­ner­get­sku u­èin­ko­vi­to­st u zgra­dar­stvu – go­vo­rio je o va­nos­ ti e­ner­get­ski­h ob­no­va zgra­da za EU da­na­s. U EU bi se s ambi­cioz­ni­m prog­ra­mi­ma ob­no­ve mog­lo stvo­ ri­ti o­ko 2 mi­li­ju­na rad­ni­h mjes­ta, s pov­ra­to­m in­ves­ti­ci­je vi­ši­m o­d 12% i po­ve­æa­nje­m jav­ni­h pri­ho­da do 40 mi­li­jar­di eu­ra go­diš­nje do 2020. Sve to u­z ve­æu kva­li­te­tu i u­dob­no­st i­vo­ ta sta­na­ra ti­h zgra­da. Na prim­je­ri­ma nekih dr­a­va èla­ni­ca EU pri­ka­zao je ka­ko su o­ne kro­z na­cio­nal­ne pro­jek­

Is­kus­tva i­z EU po­ka­zu­ju ka­ko je e­ner­get­ska ob­no­va zgra­da pok­re­ta­è gos­ po­dar­stva: za sva­ki eu­ro u­lo­e­n u ob­no­vu, dr­a­va do­bi­va nat­ra­g pet

te ob­no­ve zgra­da pok­re­nu­le svo­je gos­po­dar­stvo.

Od pro­f. Owe­na Lewi­sa, do­ne­ dav­na di­rek­to­ra Dr­av­ne up­ra­ve za od­r ­i­vu e­ner­gi­ju i de­ka­na Ar­hi­ tek­ton­sko­g fa­kul­te­ta pri U­ni­ver­si­t y Col­le­ge o­f Du­blin, doz­na­li smo ka­ ko su u Ir­sko­j pok­re­nu­li e­ner­get­ske ob­no­ve, po­dig­li svi­je­st sta­nov­niš­t va o va­nos­ti o­ve te­me i raz­vi­li sus­ta­v e­ner­get­sko­g kla­si­fi­ci­ra­nja zgra­da.

Mr.sc. Ves­na Èer­ni­lo­ga­r i­z E­ko skla­da, slo­ven­sko­g fon­da za zaš­ ti­tu o­ko­li­ša o­pi­sa­la je ka­ko izgle­da sus­ta­v po­ti­ca­ja u Slo­ve­ni­ji gdje su u pro­tek­le èe­ti­ri go­di­ne u­lo­i­li 60 mi­ li­ju­na eu­ra za e­ner­get­ske ob­no­ve, a u slje­de­æo­j pla­ni­ra­ju 21 mi­li­ju­n eu­ra.

Svo­ji­m su prog­ra­mo­m pos­tig­li res­ pek­ta­bil­ne uš­te­de u pot­roš­nji e­ner­ gi­je, sma­nje­nje e­mi­si­ja CO2, ve­æe po­rez­ne pri­ho­de dr­av­no­m pro­ra­ èu­nu, ot­vo­ri­li no­va rad­na mjes­ta te raz­vi­li pro­jek­tan­tsku i gra­ðe­vin­sku stru­ku.

T VORNICA PROTUPOARNIH VRATA  PROTUPOARNA VRATA SVIH IZVEDBI­ (èelièna, èelièna furnirana, aluminijska, drvena, klizna, protudimna i sigurnosna)  PROTUPOARNO STAKLO KLASE POARNE OTPORNOSTI F-30 do F-90

Zagreb

Bjelovar

Split

Bulvanova 22 Tel/Fax: 01 / 23 20 400 Mob: 098 436 808

Pakraèka ulica 6 Tel: 043 / 242 434, 247 600 Fax: 043 / 242 435

Tel/Fax: 021 / 228 142 Mob: 098 361 120

www.metalind.hr

info No­voot­vo­re­na tr­go­vi­na ‘Mi­ri­s pri­ro­de’ u Zag­re­bu

Bo­ga­ta po­nu­da pred­me­ta za op­re­ma­nje i de­ko­ra­ci­ju do­ma Trgo­vi­na ‘Mi­ri­s pri­ro­de’ nu­di ši­ro­ku pa­le­tu pred­me­ta za op­re­mu i de­ko­ra­ci­ju do­ma, ma­siv­ni i ko­va­ni nam­ješ­taj, te je u­jed­no i je­di­ni dis­tri­bu­te­r a­me­riè­ki­h Yan­kee Can­dle svi­je­æa

U

zag­re­baè­ko­j Mes­niè­ko­j u­li­ci ne­dav­no je ot­vo­re­na no­va tr­go­vi­na ‘Mi­ri­s pri­ro­de’, i­na­ èe poz­na­ta i kao je­di­ni dis­ tri­bu­te­r poz­na­ti­h a­me­riè­ki­h Yan­kee Can­dle svi­je­æa.

Na pros­to­ru ve­li­èi­ne pre­ko 100 m² mo­gu­æe je pro­na­æi naj­ve­æi iz­bo­r svi­je­æa, mi­ri­sa za do­m i au­to, se­ zon­ski­h mi­ri­sa, os­vje­i­va­èa za ku­æu i pri­bo­ra za svi­je­æe.

8

GRADNJA PROSINAC 2012.

U po­nu­di tr­go­vi­ne ‘Mi­ri­s pri­ro­de’ na­la­zi se i ši­ro­ka pa­le­ta pred­me­ta za op­re­mu i de­ko­ra­ci­ju do­ma, ma­siv­ni i ko­va­ni nam­ješ­ta­j, te pred­me­ti ko­ji sli­je­de ro­man­tiè­ni fran­cus­ki sti­l op­ re­ma­nja do­ma.

Nam­ješ­ta­j i ho­me de­co­r pred­me­ti su vi­so­ke kva­li­te­te i na­bav­lja­ju se is­ klju­èi­vo o­d eu­rop­ski­h proiz­vo­ða­èa.

Po­nu­da za­do­vo­lja­va ne­ko­li­ko raz­ li­èi­ti­h sti­lo­va op­re­ma­nja do­mo­va,

S ob­zi­ro­m da u ‘Mi­ ri­su pri­ro­de’ pos­to­ji mo­guæ­no­st o­da­bi­ra e­lje­ne bo­je i od­sja­ja o­dab­ra­no­g ko­ma­da nam­ješ­ta­ja, sva­ki kup­lje­ni pred­me­t, o­si­m što je ruè­no iz­ ra­ðe­n, mo­e bi­ti u­ni­ kat­ni i pri­to­m naj­bo­lje us­kla­ðe­n s bu­du­æi­m pros­to­ro­m u ko­je­m æe bi­ti smješ­ten

èi­ji je ci­lj u­z po­mo­æ bo­ja, nam­ješ­ta­ ja, do­da­ta­ka i de­ko­ra­ci­je, stvo­ri­ti što u­god­ni­je oz­raè­je pros­to­ra u ko­je­m bo­ra­vi­mo. Ta­ko se, prim­je­ri­ce, u po­ nu­di na­la­zi ve­li­ki bro­j pred­me­ta ko­ji su ka­rak­te­ris­tiè­ni za rus­ti­kal­no-ro­ man­tiè­ni sti­l s nag­las­ko­m na ko­va­ni nam­ješ­ta­j kao što su re­ga­li, sto­lo­vi i stol­ci is­ko­ris­ti­vi ka­ko za u­nu­tar­nje ta­ko i za vanj­ske pros­to­re.

U­ni­k at­ni ko­ma­di nam­ješta­ja Ma­sov­ni nam­ješ­ta­j ko­ji do­èa­ra­va os­je­æa­j u­go­de i vjeè­nos­ti, iz­ra­ðe­n je u raz­li­èi­ti­m eu­rop­ski­m sti­lo­vi­ma o­d pr­vok­las­no­g bo­ro­vo­g i hras­to­vo­g dr­ve­ta.

S ob­zi­ro­m da u ‘Mi­ri­su pri­ro­de’ pos­to­ji mo­guæ­no­st o­da­bi­ra e­lje­ne bo­je i od­sja­ja o­dab­ra­no­g ko­ma­da nam­ješ­ta­ja, sva­ki kup­lje­ni pred­me­t, o­si­m što je ruè­no iz­ra­ðe­n, mo­e bi­ti u­ni­kat­ni i pri­to­m naj­bo­lje us­kla­ðe­n s bu­du­æi­m pros­to­ro­m u ko­je­m æe bi­ti smješ­te­n. Po­nu­da ma­sov­no­g nam­ješ­ta­ja od­no­si se na raz­li­èi­te ob­li­ke i ve­li­èi­ne re­ga­la, vit­ri­na, or­ ma­ra, sto­lo­va, sto­la­ca i klu­pa, fo­te­ lja, dvos­je­da i tros­je­da, kao i noæ­ni­h or­ma­ri­æa.

U no­voot­vo­re­no­j tr­go­vi­ni ‘Mi­ri­s pri­ro­de’ mo­gu­æe je os­je­ti­ti i da­ša­k ro­man­ti­ke, bu­du­æi da se u po­nu­di na­la­ze pred­me­ti ko­ji æe u do­m u­ni­ je­ti no­vi ro­man­tiè­ni fran­cus­ki sti­l – iz­rez­ba­re­ni sto­lo­vi i noæ­ni sto­li­æi ko­ji pod­sje­æa­ju na fran­cus­ku Pro­van­su, fo­te­lje, vit­ri­ne i os­ta­li de­ko­ra­tiv­ni

e­le­men­ti za pot­pu­no no­vi ša­r­m bi­lo ko­je­g pros­to­ra.

Yan­k ee Can­dle prog­r am Osi­m na­ve­de­no­g, no­vi pros­to­r ‘Mirisa prirode’ o­di­še i mi­ris­no­m svje­i­no­m je­r o­bi­lu­je po­nu­do­m cje­ lo­kup­no­g Yan­kee Can­dle prog­ra­ma, da­na­s jed­no­g o­d naj­poz­na­ti­ji­h bren­ do­va u svi­je­tu mi­ri­sa za do­m.

Mi­ris­na po­vi­je­st Yan­kee Can­dle svi­je­æa za­po­èe­la je na Bo­i­æ dav­ne 1969. go­di­ne ka­da je se­dam­naes­ to­go­diš­nji Mi­ke Kit­tred­ge nap­ra­vio svo­jo­j maj­ci mi­ris­nu svi­je­æu za pok­ lo­n, do­k je dru­gu ko­ju je nap­ra­vio pro­dao i o­d za­ra­de ku­pio ma­te­ri­ja­l ko­ji mu je bio pot­re­ba­n da nap­ra­vi no­vu svi­je­æu.

Da­na­s, Yan­kee Can­dle nu­di vi­ še o­d 150 mi­ri­sa, a sve nas­ta­ju u proiz­vod­ni­m ob­jek­ti­ma u tvor­ni­ci u Mas­sac­hu­set­tsu, SA­D. Yankee Candle svijeæe sadre èiste i prirodne mirisne ekstrakte, prirodni pamuk i vrhunski parafin, a njihov mirisni uitak traje i do 160 sati.

Osim modernog dizajna prilagodljivog svakom prostoru, kako izgledom, tako i bojom i mirisom, Yankee Candle svijeæe pakirane su kao svijeæe u èaši, u staklenci, kao male mirisne svijeæe i­li u ob­li­ku mi­ ris­no­g vos­ka. Yan­kee Can­dle svi­je­ æe u do­m do­no­se do­dat­nu top­li­nu, a nji­ho­vi mi­ri­si i a­ro­me ut­je­èu i na ras­po­lo­e­nje.

Po­seb­no­st Yan­kee Can­dle svi­je­æa su sva­ka­ko i mi­ri­si pri­la­go­ðe­ni sva­ ko­m vre­men­sko­m raz­dob­lju (go­diš­ nja do­ba, spe­ci­ja­li­zi­ra­ne ko­lek­ci­je i sliè­no) kao i po­seb­ni­m pri­go­da­ ma (vjen­èa­nje, raz­ne ob­ljet­ni­ce i sliè­no), te broj­ni mi­ri­si, o­d voæ­ni­h, cvjet­ni­h, slat­ki­h, pa sve do pri­mam­ lji­vi­h bo­iæ­ni­h a­ro­ma.

Yan­kee Can­dle svi­je­æe i­ma­ju iz­ nim­no du­gu i jed­na­kom­jer­nu gor­lji­ vo­st, in­ten­zi­va­n i kon­cen­tri­ra­n mi­ ri­s zah­va­lju­ju­æi ek­strak­ti­ma pra­vi­h e­sen­ci­jal­ni­h u­lja.

Osi­m svi­je­æa za pot­pu­ni u­go­ða­j i op­ti­mal­nu de­ko­ra­ci­ju do­ma u pro­ da­ji Mi­ri­sa pri­ro­de na­la­ze se i raz­ ni uk­ras­ni Yan­kee Can­dle e­le­men­ti, prim­je­ri­ce de­ko­ra­tiv­ni mi­ris­ni šta­ pi­æi, od­nos­no di­fu­ze­ri, za­ti­m de­co sje­ni­la, mi­ris­na u­lja, e­lektriè­ni os­ vje­i­va­èi, mi­ris­ne vreæice za or­ma­r, stak­le­ne i ke­ra­miè­ke po­su­di­ce, svi­ jeæ­nja­ci, pod­loš­ci, te mno­gob­roj­ni blag­dan­ski e­le­men­ti.

Yan­kee Can­dle svi­ je­æe u do­m do­no­se do­dat­nu top­li­nu, a nji­ho­vi mi­ri­si i a­ro­me ut­je­èu i na ras­po­lo­ e­nje

Web dizajn  CMS sustavi upravljanja sadržajem  Web Shop, E-Commerce, prodaja nekretnina  Flash stranice i animacije  izrada web aplikacija  SEO optimizacija za tražilice  …

Virtualne šetnje  snimanje objekata / prostorija / lokacija  izrada aplikacije virtualne šetnje  postavljanje aplikacije na web stranice  kompatibilno sa IPhone / IPad uređajima!

Grafièki dizajn  izrada logotipova, vizualnih identiteta  izrada brošura, letaka i kataloga, plakata, etiketa, cjenika, jelovnika...  izrada posjetnica, memoranduma  izrada CD/DVD omota i naljepnica  priprema za tisak

Servis raèunala

 savjetovanje pri kupnji računala  sklapanje računala / ugradnja dijelova  instalacija i konfiguracija računala  dijagnoza kvarova, otklanjanje virusa i problema pri radu računala  umrežavanje računala

Božidara Magovca 3, 10020 Zagreb tel.: 092/130 65 66, e-mail: info@globtech.hr web: www.globtech.hr

PROSINAC 2012. GRADNJA

9

Medijski pokrovitelj

5. kon­fe­ren­ci­ja dim­nja­èa­ra Hr­vat­ske

Ob­nov­lji­vi iz­vo­ri e­ner­gi­je i no­ve teh­ni­ke sa­na­ci­je dim­nja­ka u fo­ku­su Hr­vat­ska dim­nja­èar­ska ud­ru­ga i a­gen­ci­ja Av­rion or­ga­ni­zi­ra­ju ­ 5. kon­fe­ren­ci­ju dim­nja­èa­ra Hr­vat­ske, ko­ja æe se od­r ­a­va­ti o­d 28. ve­lja­èe do 1. o­uj­ka 2013. go­di­ne u ho­te­lu Ka­j u Ma­ri­ji Bis­tri­ci

P

o­tak­nu­ti us­pje­ho­m proš­li­h kon­fe­ren­ci­ja dim­nja­èa­ra Hr­ vat­ske ko­je su o­ku­pi­le pre­ko 150 su­dio­ni­ka sva­ka i o­ve go­di­ne nas­tav­lja­mo dob­ru tra­di­ci­ ju. Kon­fe­ren­ci­ja je nas­ta­la i­de­jo­m o go­diš­nje­m o­kup­lja­nju stru­ke te sta­ nje­m u dim­nja­èar­stvu i pot­re­bo­m za do­dat­no­m e­du­ka­ci­jo­m kro­z u­poz­na­ va­nje s no­vi­m za­kon­ski­m re­gu­la­ti­va­ ma, s pra­vi­li­ma stru­ke i eu­rop­ski­m nor­ma­ma te u­poz­na­va­nje­m s no­vi­m teh­no­lo­gi­ja­ma dim­nja­ka, lo­iš­ni­h u­re­ða­ja i u­pot­re­be u ra­du.

Ak­tual­ne te­me Pre­zen­ti­ra­nje­m sta­nja u sus­jed­ni­m dr­a­va­ma i ci­je­lo­m pod­ruè­ju Eu­ro­pe po­ku­ša­va­mo pre­do­èi­ti or­ga­ni­zi­ra­ no­st dim­nja­èar­ske slu­be i po­tak­ nu­ti na­še mje­ro­dav­ne in­sti­tu­ci­je da u­va­e eu­rop­ske nor­me i stan­dar­ de ve­za­ne za dim­nja­èar­ski slu­bu.

Neu­jed­na­èe­no­st o­ko tu­ma­èe­nja is­ ti­h pro­pi­sa stva­ra do­dat­ne prob­le­ me i sum­nje u is­prav­no­st pos­tu­pa­ka su­dio­ni­ka. Za­to po­ku­ša­va­mo u ras­ pra­va­ma na ok­rug­lo­m sto­lu do­bi­ti is­prav­na i vje­ro­dos­toj­na tu­ma­èe­nja no­vo­do­ne­se­ni­h za­ko­na i pra­vil­ni­ka.

Os­nov­na bi­t sve­ga je da se svi po­ na­ša­ju po do­ne­se­ni­m i uv­ri­je­e­ni­m nor­ma­ma i stan­dar­di­ma ko­je je Re­

Na kon­fe­ren­ci­ji æe se ob­ra­di­ti slje­de­æe te­me: teh­niè­ki pra­vil­ ni­k za dim­nja­èar­stvo, prim­je­na va­e­æi­h pro­pi­sa u prak­si, ob­ nov­lji­vi iz­vo­ri e­ner­gi­je i e­ko­loš­ka go­ri­va te no­ve teh­ni­ke sa­na­ci­je dim­nja­ka

pub­li­ka Hr­vat­ska prih­va­ti­la. Ne­ki i­h ne e­le prim­je­nji­va­ti i­li i­h ne poz­na­ju pa ti­me dop­ri­no­se kon­fuz­nos­ti i po­ ja­vi prob­le­ma o­ko na­èi­na ra­da dim­ nja­èar­ske stru­ke. Na­da­mo se da æe i o­va­j sku­p di­je­lo­m dop­ri­nje­ti u­nap­ re­ðe­nju i raz­vo­ju stru­ke što na­m je i os­nov­ni za­da­ta­k i ci­lj.

Na 5. kon­fe­ren­ci­ji dim­nja­èa­ra Hr­ vat­ske do­tak­nu­t æe­mo slje­de­æe te­ me:  Teh­niè­ki pra­vil­ni­k za dim­nja­ èar­stvo  Prim­je­na va­e­æi­h pro­pi­sa u prak­si  Ob­nov­lji­vi iz­vo­ri e­ner­gi­je i e­ko­ loš­ka go­ri­va  No­ve teh­ni­ke sa­na­ci­je dim­nja­ ka.

Ko­me je kon­fe­ren­ci­ja na­mi­je­nje­na Kon­fe­ren­ci­ja dim­nja­èa­ra na­mi­je­nje­ na je pr­ven­stve­no dim­nja­èar­ski­m ob­r ­ti­ma i tvr­tka­ma ko­je se ba­ve dim­nja­èar­ski­m ra­do­vi­ma te svi­ma èi­ja dje­lat­no­st za­di­re u pod­ruè­je dim­nja­èar­stva: proiz­vo­ða­èi­ma dim­ nja­ka i pra­te­æe op­re­me, zas­tup­ni­ci­ ma pra­te­æe op­re­me, plin­ski­h u­re­ða­ ja i mjer­ni­h in­stru­me­na­ta, plin­ski­m ser­vi­se­ri­ma, up­ra­vi­te­lji­ma stam­be­ ni­h zgra­da, pro­jek­tan­ti­ma…

Ta­ko­ðe­r, na kon­feren­ci­ji ve­æ tra­ di­cio­nal­no kao go­st Hr­vat­ske dim­ nja­èar­ske ud­ru­ge sud­je­lu­ju u­èe­ni­ci Ob­r ­tniè­ke i in­dus­trij­ske gra­di­telj­ske ško­le i­z Zag­re­ba – smje­r dim­nja­èa­r, ko­ji­ma æe o­vo bi­ti i­deal­na pri­li­ka da se pob­li­e u­poz­na­ju sa svo­ji­m bu­ du­æi­m za­ni­ma­nje­m.

Kon­ta­k t za pre­da­va­èe i spon­zo­re Prog­ra­m kon­fe­ren­ci­je bi­t æe ob­jav­ lje­n po­èet­ko­m 2013. go­di­ne. Sve ko­ji se e­le ak­ti­vno uk­lju­èi­ti u ra­d kon­fe­ren­ci­je pu­te­m pre­da­va­nja i­li spon­zor­stva, po­zi­va­mo da se ja­ve or­ga­ni­za­to­ri­ma.

Za sve do­dat­ne in­for­ma­ci­je sto­ji­ mo vam na ras­po­la­ga­nju na te­l/fax: 01/3646-375, od­nos­no e-maila av­ rion­@av­rio­n.hr.

Vi­še in­for­ma­ci­ja mo­e­te pro­na­æi i na www.hrvatski-dimnjacari.org.

PROSINAC 2012. GRADNJA

11

info Hr­vat­ska ko­mo­ra ar­hi­te­ka­ta

Pred­sta­vi­te svo­je proiz­vo­de i us­lu­ge di­rek­tno ar­hi­tek­ti­ma Svi proiz­vo­ða­èi i dis­tri­bu­te­ri ko­ji e­le prezentirati svoje ­ proizvode i usluge u BA­ZI PROIZ­VO­DA Hr­vat­ske ko­mo­re ­ ar­hi­te­ka­ta mo­gu se ob­ra­ti­ti za vi­še in­for­ma­ci­ja Ma­nue­li ­ No­va­k, d.i.a. pu­te­m te­le­fo­na na bro­j 01/5508-410, ­ od­nos­no e-mai­la mar­ke­tin­g@ar­hi­tek­ti-hka.hr

U

e­lji da svo­ji­m èla­no­vi­ma o­mo­gu­æi na jed­no­m mjes­tu što vi­še in­for­ma­ci­ja o naj­no­ vi­ji­m proiz­vodima i us­lu­ga­ma ko­ji æe i­m po­mo­æi u ra­du, Hr­vat­ska ko­mo­ra ar­hi­te­ka­ta (HKA) re­do­vi­to os­vje­a­va rub­ri­ku BA­Z A PROIZ­VO­ DA na svo­jo­j we­b stra­ni­ci http://ar­ hi­tek­ti-hka.hr.

BA­Z A PROIZ­VO­DA je rub­ri­ka u ko­jo­j se mo­gu pro­na­æi proiz­vo­di ‘o­d A do ’ kao i us­lu­ge, a sve ve­za­no za gra­di­telj­stvo.

BA­Z A PROIZ­VO­DA na we­b stra­ ni­ci http://ar­hi­tek­ti-hka.hr dos­tup­na je svi­ma.

Dob­ro je zna­ti da Hr­vat­ska ko­mo­ ra ar­hi­te­ka­ta i­ma go­to­vo 3000 èla­ no­va, ov­laš­te­ni­h ar­hi­te­ka­ta i kljuè­ni­h do­no­si­te­lja od­lu­ka, ko­ji su uk­lju­èe­ni u pro­jek­ti­ra­nje, pla­ni­ra­nje i vo­ðe­nje pro­je­ka­ta, iz­grad­nju, nad­zo­r, re­vi­zi­ju i kon­tro­lu.

‘O­si­m na­ši­h èla­no­va, na­šu we­b stra­ni­cu re­do­vi­to pos­je­æu­ju i in­ves­ ti­to­ri, gra­ðe­vi­na­ri, geo­de­ti, e­lek­ troin­e­nje­ri, stro­ja­ri, teh­no­lo­zi i dru­ gi pro­fe­sio­nal­ci, ko­ji u na­šo­j BA­ZI PROIZ­VODA pro­na­la­ze broj­ne ko­ ris­ne in­for­ma­ci­je i kon­tak­te’, ka­za­la je d.i.a. Ma­nue­la No­va­k, vo­di­te­lji­ca mar­ke­tin­ški­h pro­je­ka­ta HKA.

12

GRADNJA PROSINAC 2012.

Nove tehnologije kojima štedimo energiju!

Električna podna grijanja Zaštita od smrzavanja Panel radijatori Ekološka rasvjetna tijela SKANDIA d.o.o.

I. Meštrovića 6 10430 Samobor tel: +385 1 332 58 80 gsm: +385 98 983 81 48

+385 91 410 91 00 info@skandia.hr www.skandia.hr

elimo Vam sretan Boiæ i uspješnu 2013. godinu

info Struè­no pre­da­va­nje o e­ner­get­sko­j ob­no­vi pos­to­je­æi­h zgra­da

I­zo­la­ci­jo­m do uš­te­da Ne­dav­no je u ri­jeè­ko­j Ko­mo­ri ROC­K WOO­L u su­rad­nji sa ­ u­pa­nij­sko­m ko­mo­ro­m Ri­je­ka od­r ­ao struè­no pre­da­va­nje ­ ‘E­ner­get­ska ob­no­va pos­to­je­æi­h zgra­da: i­zo­la­ci­jo­m do uš­te­da’

P

re­zen­ta­ci­ji se o­daz­va­lo pe­de­ se­ta­k ar­hi­te­ka­ta, pro­jek­ta­na­ ta, in­e­nje­ra gra­ðe­vi­nar­stva i iz­vo­ða­èa.

Do­ba­r o­da­zi­v te aktiv­no uk­lju­èi­va­ nje u ras­pra­ve do­ka­z su da su o­vak­ va in­te­rak­tiv­na pre­da­va­nja pot­reb­na struè­no­j jav­nos­ti u Ri­je­ci i Pri­mor­ sko-go­ran­sko­j u­pa­ni­ji.

So­nja Bu­ja­n, vo­di­te­lji­ca Od­sje­ka za gra­di­telj­stvo i ko­mu­nal­no gos­po­ dar­stvo u i­me Ko­mo­re poz­dra­vi­la je pri­su­tne i iz­ra­zi­la za­do­volj­stvo što æe svi za­jed­no saz­na­ti neš­to vi­še

o proiz­vo­di­ma ko­ji su na­mi­je­nje­ ni e­ner­get­ski­m ob­no­va­ma zgra­da i ku­æa.

Nag­la­si­la je da je u da­naš­nje vri­ je­me o­so­bi­to va­no u­èin­ko­vi­to gos­ po­da­re­nje e­ner­gi­jo­m, os­vr­nuv­ši se na ro­ko­ve ko­je je pred na­s pos­ta­vi­la Eu­rop­ska U­ni­ja, po­seb­no što se ti­èe e­ner­get­sko­g cer­ti­fi­ci­ra­nja zgra­da.

Vje­kos­la­v Vis­ko­vi­æ, di­rek­to­r pro­ da­je, u svo­m u­vod­no­m iz­la­ga­nju pred­sta­vio je uk­rat­ko seg­men­te pos­lo­va­nja ROC­K WOO­L Gru­pe u svi­je­tu kao i ak­tiv­nos­ti u Hr­vat­sko­j.

U e­ner­get­sko­j ob­no­vi klju­ènu u­lo­gu i­ma i­zo­la­ci­ja pa su pred­ stav­lje­ne pred­nos­ti prim­je­ne ka­me­ne vu­ne na kon­tak­ tno­j fa­sa­di (E­TI­CS).

Pre­po­ru­èu­je se no­va ge­ne­ra­ci­ja i­zo­la­ci­ je o­d ka­me­ne vu­ne dvos­loj­ne gus­to­æe

Kljuèna u­lo­ga top­lin­ske i­zo­l a­ci­je ‘Pri­je sve­ga pot­reb­no je sma­nji­ti pot­re­bu za e­ner­gi­jo­m, a to se mo­e pos­ti­æi e­ner­get­sko­m ob­no­vo­m pos­ to­je­æi­h zgra­da’, nag­la­sio je Vis­ko­vi­æ.

U e­ner­get­sko­j ob­no­vi kljuè­nu u­lo­gu i­ma i­zo­la­ci­ja pa su pred­stav­lje­ne pred­nos­ti prim­jene ka­me­ne vu­ne na kon­tak­tno­j fa­sa­di (E­TI­CS).

Pre­po­ru­èu­je se no­va ge­ne­ra­ci­ja i­zo­la­ci­je o­d ka­me­ne vu­ne dvos­loj­ne gus­to­æe.

Po­se­ba­n nag­la­sa­k stav­lje­n je na mo­guæ­no­st po­ve­æa­nja ri­zi­ka o­d po­ a­ra pri­li­ko­m e­ner­get­ske ob­no­ve zgra­da.

Bi­lo je ri­je­èi i o po­ra­a­va­ju­æi­m po­da­ci­ma o 82,5 pos­to nei­zo­li­ra­ni­h i­li nea­dek­vat­no i­zo­li­ra­ni­h stam­be­ ni­h pros­to­ra u Hr­vat­sko­j ko­ji pred­ stav­lja­ju og­ro­ma­n po­ten­ci­ja­l uš­te­de e­ner­gi­je bu­du­æi da u pros­je­ku tro­ še o­ko 250 kWh/m2 go­diš­nje, do­k bi tre­ba­li te­i­ti ka go­to­vo èe­ti­ri pu­ta ma­njo­j pot­rošnji.

Go­ra­n Šin­ko, teh­niè­ki i pro­daj­ni sav­jet­ni­k go­vo­rio je o ve­li­ki­m uš­te­ da­ma ko­je se mo­gu pos­ti­æi ko­ris­te­æi ka­me­nu vu­nu. Po­seb­no je is­tak­nuo i­no­va­tiv­ne ROC­K WOO­L proiz­vo­de – izolaciju od kamene vune dvoslojne gustoæe – ko­ji o­mo­gu­æa­va­ju od­liè­nu top­lin­sku izo­la­ci­ju u­z izvr­snu me­ha­ niè­ku ot­por­no­st te zaš­ti­tu o­d po­a­ra i bu­ke.

Pre­zen­ti­ra­ni su i pro­jek­ti ob­no­ve vi­šes­tam­be­ni­h zgra­da na ri­jeè­ko­m pod­ruè­ju kao i de­ta­lji iz­ved­be.

Zaš­ti­ta o­d po­ a­r a An­ðel­ka To­to-Or­mu­ pred­sta­vi­la je pa­neu­rop­sko ud­ru­e­nje Fi­re Safe Eu­ro­pe i nji­ho­va nas­to­ja­nja da se ra­zi­na svi­jes­ti o zaš­ti­ti o­d po­a­ra po­dig­ne na eu­rop­sko­m ni­vou te da se ri­zi­k o­d po­a­ra ni­ka­ko ne bi tre­

14

GRADNJA PROSINAC 2012.

bao po­ve­æa­ti pri­li­ko­m e­ner­get­ske ob­no­ve zgra­da u­ko­li­ko se o­na iz­vo­di ko­ris­te­æi go­ri­ve i­zo­la­cij­ske ma­te­ri­ ja­le.

Izuzet­no je bit­no vo­di­ti ra­èu­na ko­ je i­zo­la­cij­ske ma­te­ri­ja­le ko­ris­ti­mo pri­li­ko­m e­ner­get­ski­h ob­no­va jav­ ni­h us­ta­no­va po­pu­t bol­ni­ca i ško­la u ko­ji­ma u jed­no­m tre­nut­ku bo­ra­vi ve­li­k bro­j lju­di sa sma­nje­no­m mo­ guæ­noš­æu e­va­kua­ci­je.

Ve­li­ki po­a­ri mo­gu ug­ro­zi­ti sva tri stu­pa druš­t va; so­ci­jal­ni, gos­po­ dar­ski i e­ko­loš­ki. Sta­tis­ti­ke ta­ko­ðe­r po­ka­zu­ju ka­ko 8 o­d 10 lju­di ko­ji po­ gi­nu u po­a­ru stra­da­ju o­d tro­va­nja tok­siè­ni­m pli­no­vi­ma ko­ji se e­mi­ti­ ra­ju ti­je­ko­m go­re­nja za­pa­lji­vi­h ma­ te­ri­ja­la.

Ana­li­ze tr­iš­ta po­ka­zu­ju ka­ko o­da­bi­r i­zola­cij­sko­g ma­te­ri­ja­la o­vi­si naj­vi­še o ci­je­ni, no mo­da bi pri­li­ ko­m o­da­bi­ra tre­ba­lo u­ze­ti u ob­zi­r po­ar­no op­te­re­æe­nje ob­jek­ta ko­je mo­e bi­ti 5 do 9 pu­ta ve­æe u­ko­li­ko se ko­ris­ti go­ri­va i­zo­la­ci­ja u us­po­red­ bi s ne­go­ri­vo­m.

Izo­la­ci­ja o­d ka­me­ne vu­ne dvos­loj­ne gus­to­ æe o­mo­gu­æa­va od­liè­ nu top­lin­sku i­zo­la­ciju u­z izvr­snu me­ha­niè­ku ot­por­no­st te zaš­ti­tu o­d po­a­ra i bu­ke

Vjekoslav Viskoviæ, Rockwoolov direktor prodaje

PROSINAC 2012. GRADNJA

15

Hu­ma­ni­tar­na ak­ci­ja

Bos­ch do­ni­rao ig­raè­ke vr­ti­æi­ma u Gor­nje­m De­sin­cu i Ce­li­na­ma Ve­æ dru­gu go­di­nu za re­do­m tvr­tka Ro­be­r ­t Bos­ch d.o.o. u su­rad­nji s Hr­vat­ski­m Cr­ve­ni­m kri­e­m do­ni­ra­la je zna­èaj­nu ko­li­èi­nu Bo­sch mi­ni ig­ra­èa­ka vr­ti­æi­ma u R­H ko­ji­ma je pot­reb­na pod­r­ška u op­re­mi za djeè­ju ig­ru

U

ru­èi­va­nju do­na­ci­je ko­ja je od­r ­a­na ne­dav­no na ma­lo­j sve­èa­nos­ti u Djeè­je­m vr­ti­æu Ra­do­st, pod­ruè­no od­je­lje­nje De­si­ne­c, na­zo­èio je Ja­vie­r Gon­zále­z Pa­re­ja, ge­ne­ral­ni di­rek­tor tvr­tke Bos­ch za Ad­ria re­gi­ju, vo­di­te­lji­ca Kor­po­ra­tiv­ni­h ko­mu­ni­ka­ci­ja Kris­ti­ na Špe­ran­da Fe­re­nc, izvr­šni pred­ sjed­ni­k Hr­vat­sko­g Cr­ve­no­g kri­a (HCK) pri­m. dr. sc. Ne­na­d Ja­vor­ni­k te Drin­ka Sop­ta i­z Slu­be za pri­kup­ lja­nje fi­nan­cij­ski­h sred­sta­va HCK. Do­na­ci­ju je preu­ze­la rav­na­te­lji­ca GDCK Jas­tre­bar­sko Du­nja Vla­ši­æ, a pri­sut­ni su bi­li i rav­na­te­lji­ca Djeè­je­g vr­ti­æa Ra­do­st Jad­ran­ka Stoj­ko­vi­æ te gra­do­na­èel­ni­k Gra­da Jas­tre­bar­sko­g Zvo­ni­mi­r No­vo­se­l. Is­tov­jet­na do­na­ ci­ja od­r ­a­na je ne­ko­li­ko da­na kas­ni­ je i u djeè­je­m vr­tiæu u Ce­li­na­ma.

Bos­ch mi­ni ig­raè­ke ko­pi­je su Bos­ ch u­re­ða­ja, pa su se tu naš­li ma­li a­la­ti i mi­ni op­re­ma za ra­d u vr­tu.

Ro­be­r ­t Bos­ch d.o.o o­vi­me nas­ tav­lja druš­t ve­no od­go­vor­no pos­lo­ va­nje u Hr­vat­sko­j te po­zi­va i os­ta­le tvr­tke na o­vak­ve ak­ci­je.

Bos­ch mi­ni ig­raè­ke ko­pi­je su Bos­ch u­re­ ða­ja, pa su se me­ðu da­ro­vi­ma za ma­li­ša­ne naš­li ma­li a­la­ti i mi­ni op­re­ma za ra­d u vr­tu

Ge­ne­ral­ni di­rek­to­r tvr­tke BOS­CH i rav­na­te­lji­ca vr­ti­æa s dje­com

PROSINAC 2012. GRADNJA

17

elimo Vam sretan Boiæ i uspješnu 2013. godinu!

Vinarija Horvatoviæ

Naj­bo­lja vi­na za pok­lon U­sus­re­t na­do­la­ze­æi­m blag­da­ni­ma pred­stav­lja­mo ­ va­m Vi­na­ri­ju Hor­va­to­vi­æ, èi­ja su vi­na i­dea­la­n ­ iz­bo­r ka­ko za u­i­va­nje, ta­ko i za da­ri­va­nje

V

i­na­ri­ja Hor­vatovi­æ o­bi­telj­ sko je gos­po­dar­stvo ko­je se ba­vi uz­go­je­m vi­no­ve lo­ze te proiz­vod­njo­m pre­di­kat­ni­h, vr­hunski­h i kva­li­tet­ni­h vi­na.

Nje­zin os­ni­va­è i uteme­lji­te­lj je Ðu­ ro Hor­va­to­viæ ko­ji nas­tav­lja tra­di­ci­ju poz­na­ti­h i­loè­ki­h vi­nog­ra­dar­sko-vi­ nar­ski­h o­bi­te­lji: Ske­led­ji­æ, Meštro­ vi­æ i Hor­va­to­vi­æ.

O­si­m os­n i­va­èa, èla­n o­v i gos­ po­dar­s tva su nje­g o­va sup­r u­ga i djeca te nji­h o­v i i­vot­n i su­p ut­n i­ci ko­ji ak­t iv­n o sud­je­lu­ju u svi­m fa­ za­ma nas­t a­ja­nja ovi­h vr­h un­ski­h proiz­vo­da.

U raz­no­li­ko­m a­sor­ ti­ma­nu Vi­na­ri­je Hor­va­to­vi­æ mo­e­te na­æi èu­ve­nu I­loè­ku gra­še­vi­nu, Raj­nski riz­li­ng, Char­don­nay, Ze­le­ni sil­va­na­c, nei­ zos­tav­ni Tra­mi­na­c, Cr­ni pi­no­t te Ca­ber­ne­t Sau­vig­non

ni­h me­da­lja na re­gio­nal­ni­m i dr­av­ ni­m nat­je­ca­nji­ma.

Od­li­èa­n iz­bo­r za sve pri­go­de Vi­na­ri­ja Hor­va­to­vi­æ pro­da­je svo­ ja vi­na za sve pri­go­de i pa­ki­ra ih u do­go­vo­ru s vama, u ama­ba­la­e o­d 0,2, 0,75 te 1 l.

Vina mo­e­te ku­ša­ti i ku­pi­ti u nji­ ho­vim pros­to­ri­ma u Ve­li­ko­j Go­ri­ci, Zag­re­bu i I­lo­ku uz pret­hod­nu na­ja­vu na te­le­fo­ne: Ðu­ro – 098/259-719, Ka­ta­ri­na – 098/222-424, Lov­ro – 099/666-5432, Ma­rin – 091/507-3072, te na fik­sni te­le­fo­n 01/6252-681

Neo­do­l ji­ve a­ro­me vi­na iz Iloka Lo­ka­li­te­t svjet­sko­g gla­sa I­lo­k, poz­ na­t po vi­ni­ma jo­š o­d rim­sko­g ca­ra Pro­bu­sa, u­z o­da­bai­r vr­hun­ski­h sor­ ti, te u­la­ga­nje neiz­mjer­no pu­no ra­ da i lju­ba­vi o­mo­gu­æi­li su stvaranje neo­do­ljivih sor­ti vi­na, ko­ja se la­ko za­vole i ni­ka­da ne za­bo­ra­ve!

Vina i­z bo­ga­to­g o­pu­sa Vi­na­ri­je Hor­va­to­vi­æ o­svoji­t æe vas svo­ji­m o­se­buj­ni­m a­ro­ma­ma i zag­ri­jati pu­ no­æo­m, a up­ra­vo æe vas ti os­je­æa­ji u­èi­niti vjer­ni­m kon­zu­men­to­m.

U raz­no­li­ko­m a­sor­ti­ma­nu Vi­na­ri­ je Hor­va­to­viæ mo­e­te na­æi èu­ve­nu I­loè­ku gra­še­vi­nu, Raj­nski riz­li­ng, Char­don­nay, Ze­le­ni sil­va­na­c, nei­ zos­tav­ni Trami­na­c, Cr­ni pi­no­t te Ca­ ber­ne­t Sau­vignon, ko­ji mogu sta­ti u­z bo­k svo­ji­m i­me­nja­ci­ma svjet­sko­g gla­sa, na što su u Vi­na­ri­ji Hor­va­to­ viæ o­so­bi­to ponos­ni.

Osi­m a­ro­ma­tiè­noš­æu, o­va se vi­na od­li­ku­ju i bro­ji­m od­liè­ji­ma i priz­na­ nji­ma, te preg­r­što­m os­vo­je­ni­h zlat­ PROSINAC 2012. GRADNJA

19

info Dip­po­ld & Ge­ro­ld – Hid­rop­ro­je­k t 91 d.o.o.

Vi­še­go­diš­nje is­kus­tvo u pru­a­nju kon­zal­ti­ng i pro­jek­tan­tski­h us­lu­ga Tvr­tka Dip­po­ld & Ge­ro­ld – Hid­ro­proje­kt 91 d.o.o. ba­vi se ­ pru­a­nje­m kon­zal­ti­ng i pro­jek­tan­tski­h us­lu­ga i­z pod­ruè­ja ­ vodnog gospodarstva, od­vod­nje i pro­èiš­æa­va­nja ot­pad­ni­h i ­ o­bo­rin­ski­h vo­da, zaš­ti­te o­ko­li­ša, vo­doopskr­be s prip­re­mo­m pit­ke vo­de, gra­di­telj­stva te ces­tov­ni­h pro­met­ni­ca

P

ro­jek­tna tvrtka Dip­po­ld & Ge­ ro­ld – Hid­rop­ro­je­k t 91 d.o.o. za pro­jek­ti­ra­nje i­z Bre­zo­vi­ce, Des­prim­ska 8, re­gis­tri­ra­na je 1. sr­pnja 1991. go­di­ne, a nas­ta­ la je pret­vor­bo­m po­du­ze­æa Hid­rop­ ro­je­k t – Zag­re­b ko­je je na pod­ruè­ju vodnog gospodarstva dje­lo­va­lo o­d 1947. go­di­ne. U ci­lju što bo­lje­g tran­ sfe­ra zna­nja ('know-how') i­z Eu­ro­

20

GRADNJA PROSINAC 2012.

pe i svi­je­ta, for­mi­ra­li su mje­šo­vi­to po­du­ze­æe za­jed­no s pro­jek­tni­m bi­ roo­m Dip­po­ld & Ge­ro­ld – Be­ra­ten­de In­ge­nieu­re GmbH, ko­ji dje­lu­ju u Nje­ maè­ko­j (for­mi­ra­no je u­kup­no èe­ti­ri bi­roa).

Dje­l at­nos­ti tvr­tke S matiè­no­m fir­mo­m i­z Münche­na, tvr­tka Dip­po­ld & Ge­ro­ld – Hid­

Pro­jek­tna tvr­tka Dip­po­ld & Ge­ro­ld – Hid­rop­ro­je­k t 91 d.o.o. nas­ta­la je pret­vor­bo­m po­du­ze­æa Hid­rop­ro­ je­k t – Zag­re­b ko­je je na pod­ruè­ju vodnog gospodarstva dje­lo­ va­lo o­d 1947. go­di­ne

rop­ro­je­k t 91 d.o.o. us­mje­r i­la je dje­lat­no­s t na pru­ a­nje kon­zal­ti­ng i pro­jek­t an­tski­h us­lu­ga za re­gi­je, gra­do­ve, na­se­lja i in­dus­tri­ju, i to i­z pod­r uè­ja:  vodnog gospodarstva,  od­vod­nje i pro­èiš­æa­va­nja ot­ padni­h i o­bo­rin­ski­h vo­da,  zaš­ti­te o­ko­li­ša,  vo­doopskr­be s prip­re­mo­m pit­ke vo­de,  gra­di­telj­stva,  ces­tov­ni­h pro­met­ni­ca.

Na os­no­vu du­go­go­diš­nje steèe­ nog radnog i struènog is­kus­t va, tvr­ tka Dip­po­ld & Ge­ro­ld – Hid­rop­ro­je­k t 91 d.o.o. nu­di va­m iz­ra­du sljedeæe teh­niè­ke do­ku­men­ta­ci­je:  stu­di­ja od­vod­nje i pro­èiš­æa­ va­nja,  e­la­bo­ra­ta za is­ho­ðe­nje lo­ka­cij­ ski­h doz­vo­la,  stu­di­ja vo­doopskr­be,  i­dej­ni­h pro­je­ka­ta,  kon­cep­cij­ski­h r­je­še­nja vo­ doopskr­be i od­vod­nje,  idej­ni­h r­je­še­nja vo­doopskr­be i od­vod­nje,  iz­r a­du GI­S-a i ka­t as­t a­r a ka­ na­li­za­cij­ski­h i vo­doopskr­bni­h sus­ ta­va,  in­ves­ti­cij­ski­h stu­di­ja,  glav­ni­h pro­je­ka­ta te pri­pad­nih iz­ved­be­ni­h pro­je­ka­ta,

 stra­te­gi­ja re­kon­struk­ci­je vo­ do­vod­ni­h i ka­na­li­za­cij­ski­h mre­a  iz­r a­da teh­n iè­k i­h do­k u­m en­ ta­ci­ja u skla­d u sa stan­dar­d i­ma i zah­t je­v i­ma E­K (Eu­r op­ske ko­m i­si­ je).

Sveo­buh­vat­ni pro­jek­ti Svoji­m pro­jek­ti­ma tvr­tka ob­je­di­nju­je kom­plet­nu raz­ra­du o­d pri­kup­lja­nja pod­lo­ga – iz­ra­de ba­ze po­da­ta­ka, do iz­ra­de pla­no­va: od­re­ðe­ni­h sus­ta­va, nji­ho­vo­g up­rav­lja­nja i od­r ­a­va­nja, od­nos­no kon­kret­no iz­ra­du:  prip­rem­ni­h ra­do­va,  geo­det­ski­h ra­do­va; sni­ma­nja, ka­r tira­nja i iz­ra­de ka­tas­ta­ra od­re­ðe­ ni­h sus­ta­va,  pri­kup­lja­nje pod­lo­ga, a­na­li­ze u­laz­ni­h po­da­ta­ka,  geo­me­ha­niè­ki­h is­tra­ni­h ra­ do­va, te iz­ra­de pri­pad­ni­h pro­je­ka­ta:  teh­no­loš­ki­h, ar­hi­tek­ton­ski­h i gra­ðe­vin­ski­h,  pra­vil­ni­ka o or­ga­ni­za­ci­ji i od­r­ a­va­nju iz­ve­de­nih sus­ta­va,  e­lek­tro pro­je­ka­ta ja­ke i sla­be stru­je,  ten­de­ra i li­ci­ta­ci­ja ra­do­va,  iz­ra­da ka­tas­ta­ra pos­to­je­æe­g sta­nja,  nad­zo­ra na­d iz­vo­ðe­nje­m i dru­ go.

Po­re­d to­ga, struè­ni dje­lat­ni­ci tvr­ tke iz­vo­de ra­do­ve na ug­rad­bi teh­no­ loš­ke i i­ne op­re­me za­jed­no sa svojim prov­je­re­ni­m par­tne­ri­ma.

Struè­ni ka­dar U fir­mi Dip­po­ld & Ge­ro­ld Hid­rop­ ro­je­k t d.o.o. tre­nut­no je za­pos­le­no 16 dje­la­tnika (dip­lo­mi­ra­ni in­e­nje­ri gra­ðe­vi­nar­stva, stro­jar­stva i geo­ teh­ni­ke) što èi­ni stru­èa­n, kva­li­te­ta­n i e­fi­ka­sa­n ti­m.

Struè­nja­ci tvr­tke Dip­po­ld & Ge­ro­ ld – Hid­rop­ro­je­k t 91 d. o.o. su vr­sni poz­na­va­te­lji op­re­me ve­æi­ne re­no­mi­ ra­ni­h eu­rop­ski­h proiz­vo­ða­èa i­z dje­ lok­ru­ga dje­lat­nos­ti fir­me i ši­re, kao što je vo­do­teh­ni­ka, mjer­no-re­gu­la­ cij­ska teh­ni­ka, in­for­ma­ti­ka i dru­go.

Pre­ma to­me, svo­ji­m su in­ves­ ti­to­ri­ma u mo­guæ­nos­ti pred­lo­i­ti naj­suv­re­me­ni­ja r­je­še­nja o­d i­de­je do rea­liza­ci­je, o­d naj­jed­nos­tav­ni­ji­h do naj­slo­e­ni­ji­h ob­je­ka­ta.

Po­seb­nu pa­nju o­va tvr­tka pok­la­ nja sta­bil­nos­ti po­go­na i e­ko­no­miè­ nos­ti r­je­še­nja.

U iz­ra­di ko­ris­ti suv­re­me­nu kom­ pju­tor­sku op­re­mu, kao i ni­z kva­li­tet­

Struè­nja­ci tvr­tke Dip­po­ld & Ge­ro­ld – Hid­rop­ro­je­k t 91 d.o.o. su vr­sni poz­na­va­ te­lji op­re­me ve­æi­ne re­no­mi­ra­ni­h eu­rop­ ski­h proiz­vo­ða­èa i­z dje­lok­ru­ga dje­lat­nos­ti fir­me i ši­re

ni­h gra­fiè­ko – in­for­ma­cij­ski­h prog­ ra­ma.

Tvr­tka pos­je­du­je li­cen­ci­ra­ni sof­ tve­r za iz­ra­du GI­S-a (Au­to­de­sk) i za pro­ved­bu hid­rau­liè­ko­g pro­ra­èu­na sus­ta­va vo­doopskr­be i od­vo­dnje (Wa­te­r CA­D i Re­hm). U­z to, izraðuje vlastite aplikacije koje se koriste za potrebe izrade GIS-a i provedbu hidraulièkih determinacija.

Na­ve­de­ne ra­do­ve, kao i ra­do­ve iz­ va­n svo­je u­e dje­lat­nos­ti, iz­vo­di sa­ mos­tal­no, a po pot­re­bi i u su­rad­nji s e­mi­nen­tni­m struè­nja­ci­ma i­z dru­gi­h in­sti­tu­ci­ja i fir­mi u zem­lji i i­no­zem­ stvu.

Tvr­tka Dip­po­ld & Ge­ro­ld – Hid­rop­ ro­je­k t 91 d.o.o. je èla­n Nje­maè­ko­g ud­ru­e­nja za vo­de, ot­pad­ne vo­de i ot­pad – DWA (Deut­sche Ve­rei­ni­gu­

ng für Was­se­r wir­tscha­f t, A­bwas­se­r und Ab­fa­ll), što jo­j o­mo­gu­æa­va kon­ ti­nui­ra­no pra­æe­nje pro­pi­sa i i­no­va­ ci­ja na pod­ruè­ju od­vod­nje i zaš­ti­te vo­da o­d za­ga­ð i­va­nja.

Da­li­bo­r Va­ce­k, di­pl.i­ng.gra­ð. i di­ rek­to­r tvr­tke Dip­po­ld & Ge­ro­ld Hid­ rop­ro­je­k t d.o.o. je èla­n Hr­vat­sko­g druš­t va za zaš­ti­tu vo­da.

!

DIPPOLD & GEROLD HIDROPROJEKT 91 d.o.o.

Desprimska 8 10257 Brezovica, Zagreb Tel: 01/6515-511 Fax: 01/6515-510 E-mail: dgh91@dgh91.hr www.dgh91.hr

PROSINAC 2012. GRADNJA

21

info Be­st Buy Awa­rd

Fe­ro-Te­r­m je vo­de­æi u Hr­vat­sko­j za op­re­ma­nje ku­pao­ni­ca Hr­vat­ska gra­ðe­vin­ska stru­ka i hr­vat­ski gra­ða­ni, u dva od­vo­je­na Be­st Buy Awa­r­d is­tra­i­va­nja do­di­je­li­li su Fe­ro-Ter­mu naj­ve­æi broj gla­so­va kao po­nu­ða­èu naj­bo­lje­g om­je­ra ci­je­ne i kva­li­te­te ka­da je ri­je­è o op­re­ma­nju, nam­ješ­ta­nju i u­re­ðe­nju ku­pao­ni­ca

U

naj­no­vi­ji­m Be­st Buy Awa­ r­d is­tra­i­va­nji­ma ko­ja su o­buh­va­ti­la mje­re­nje is­kus­ tva i miš­lje­nje pot­ro­ša­èa o gra­ðe­vin­sko­j op­re­mi i us­lugama i proiz­vo­di­ma ve­za­ni­m u­z iz­grad­nju, te nam­ješ­ta­nje i op­re­ma­nje do­ma, Fe­ro-Te­r­m je os­vo­jio èvr­sto pr­vo mjes­to ka­da je ri­je­è o op­re­ma­nju, nam­ješ­ta­nju i u­re­ðe­nju ku­pao­ni­ca.

Fe­ro-Te­r­m je os­vo­jio pr­vo mjes­to ka­te­go­ri­je ‘La­na­c tr­go­vi­na za op­re­ ma­nje ku­pao­ni­ca - ku­paon­ski nam­ ješ­ta­j, sa­ni­ta­ri­je, ka­de, wc školj­ke, plo­èi­ce i dr.’ u is­tra­i­va­nju Croa­tia Con­struc­tio­n Sur­vey Be­st Buy Awa­ r­d 2012/2013.

Is­tra­i­va­nje Croa­tia Con­struc­tio­n Sur­vey Be­st Buy Awa­r­d 2012/2013 pro­ve­de­no je o­d stra­ne švi­car­ske ku­æe I­CER­TIA­S - I­nter­na­tio­na­l Cer­ ti­fi­ca­tio­n As­so­cia­tio­n, ti­je­ko­m mje­ se­ca lis­to­pa­da 2012. na u­zor­ku o­d 800 is­pi­ta­ni­ka - is­klju­èi­vo o­so­ba po­ve­za­ni­h s gra­ðe­vin­sko­m stru­ko­m (gra­ðe­vin­ski in­ves­ti­to­ri, ar­hi­tek­ti, gra­ðe­vin­ski in­e­nje­ri, gra­ðe­vin­ski teh­ni­èa­ri, gra­ðe­vin­ski nad­zor­ni­ci i sl.).

Pot­vr­da izvr­sne po­nu­de i tr­go­vaè­k e us­lu­ge Izvr­sno­st svo­je po­nu­de i tr­go­vaè­ ke us­lu­ge, Fe­ro-Te­r­m je pot­vr­dio i u naj­no­vi­je­m Bu­si­ne­ss Be­st Buy Awa­r­d is­tra­i­va­nju ‘Croa­tia Ho­me

22

GRADNJA PROSINAC 2012.

De­co­ra­tio­n Be­st Buy Awa­r­d Sur­vey’ pro­ve­de­no­m ti­je­ko­m mje­se­ca stu­ de­nog na 800 is­pi­ta­ni­ka - is­klju­èi­vo o­so­ba ko­je se pro­fe­sio­nal­no ba­ve u­re­ðe­nje­m in­te­ri­je­ra, kao i o­so­ba ko­je su ne­dav­no u­re­ð i­va­le, ko­je tre­ nut­no nam­ješ­ta­ju i u­re­ðu­ju, i­li ko­je se spre­ma­ju us­ko­ro re­no­vi­ra­ti svo­j do­m.

U o­vo­m naj­no­vi­je­m Be­st Buy Awa­r­d is­tra­i­vanju, Fe­ro-Te­r­m je po­nov­no os­vo­jio pr­vo mjes­to (naj­ ve­æi bro­j gla­so­va is­pi­ta­ni­ka) u ka­ te­go­ri­ji: ‘La­na­c tr­go­vi­na (sa­lo­n i sl.) za pro­da­ju ku­paon­sko­g nam­ješ­ta­ja te u­re­ðe­nje i op­re­ma­nje ku­pao­ni­ca naj­bo­lje­g om­je­ra ci­je­ne i kva­li­te­te na hr­vat­sko­m tr­iš­tu’.

Na­ko­n Fero-Ter­ma na pr­vo­j po­zi­ ci­ji, ov­dje su se za­ti­m re­do­m po­zi­ cio­ni­ra­li: Špi­na, Bau­hau­s, Bau­max, Pe­ve­c, Les­ni­na, A­BC in­te­ri­je­ri.

U o­ba Be­st Buy Awa­r­d is­tra­i­va­ nja, pi­ta­nja su bi­la ot­vo­re­no­g ti­pa, od­nos­no is­pi­ta­ni­ci­ma ni­su bi­li po­ nu­ðe­ni od­go­vo­ri, ve­æ su o­ni slo­ bodno mog­li sa­mi na­vo­di­ti na­zi­ve proiz­vo­ða­èe i da­va­te­lje us­lu­ga ko­ji pre­ma nji­ho­vo­m is­kus­t vu nu­de naj­ bo­lji om­je­r ci­je­ne i kva­li­te­te.

Be­st Buy Awa­r­d - pre­ma me­ðu­na­rod­ni­m stan­dar­di­ma Is­tra­i­va­nja Be­st Buy Awa­r­d pro­vo­ de se skla­du s od­red­ba­ma ‘Me­ðu­ na­ro­dnog ko­dek­sa za pro­ved­bu tr­

21 go­di­na o­bi­telj­ske tra­di­ci­je Fe­ro-Te­r­m je hr­vat­ ska o­bi­telj­ska tvr­ tka sa 21 go­di­no­m tra­di­ci­je u ma­lop­ro­ da­ji i ve­lep­ro­da­ji ku­ paon­ske i sa­ni­tar­ne op­re­me, ke­ra­miè­ki­h i por­cu­lan­ski­h plo­ èi­ca kao i kom­plet­ no­g a­sor­ti­mana gri­ ja­nja i hla­ðe­nja.

iš­ni­h i druš­t ve­ni­h is­tra­i­va­nja’ ko­ji su do­ni­je­le Me­ðu­na­rod­na tr­go­vaè­ka ko­mo­ra (I­CC) i Eu­rop­ska ud­ru­ga is­ tra­i­vaè­ki­h struè­nja­ka (E­SO­MA­R).

Os­nov­na je mi­si­ja Be­st Buy Awa­ r­d is­tra­i­va­nja do­bi­va­nje u­vi­da u is­kus­t vo i per­cep­ci­ju ko­ri­snika o proiz­vo­di­ma i us­lu­ga­ma za ko­je se smat­ra da da­ju naj­bo­lji om­je­r kva­li­ te­te i ci­je­ne (tzv. be­st buy) o­d stra­ne sa­mi­h ko­ris­ni­ka.

Ci­lj pro­jek­ta i cer­ti­fi­ka­ta ‘Be­st Buy Awar­d’ je o­lak­ša­ti kup­ci­ma pot­ra­gu za o­ni­m naj­bo­lji­m i ci­je­no­m naj­po­ volj­ni­ji­m na hr­vatsko­m tr­iš­tu ro­ba i us­lu­ga.

Be­st Buy Awa­r­d je pro­je­k t švi­car­ ske ku­æe I­CER­TIA­S - In­ter­na­tio­na­l Cer­ti­fi­ca­tio­n As­so­cia­tio­n, ko­je­g u hr­vat­sko­j zas­tu­pa i pro­vo­di tvr­tka Axio­s u par­tner­sko­j su­rad­nji s vo­ de­æo­m svjet­sko­m kon­zul­tan­tsko­m i re­vi­zor­sko­m ku­æo­m PWC (Pricewa­ ter­hou­se­Coo­pe­r­s).

info ÈIS­TO d.o.o.

Èiš­æe­nje so­dom – sto pos­to e­ko­loš­ki, a ÈIS­TO! Èiš­æe­nje so­dom je naj­no­vi­ja, naj­ze­le­ni­ja teh­no­lo­gi­ja za si­gur­no èiš­æe­nje go­to­vo svi­h pov­r­ši­na Pred­no­st èiš­æe­nja so­ do­m u od­no­su na dru­ ge me­to­de èiš­æe­nja je što je i­no­va­tiv­no i sves­tra­no, pot­pu­no eko­loš­ko, omo­gu­æa­va br­zo èiš­æe­nje uz uš­te­ du vre­me­na i nov­ca

Tvrtka Èisto koristila je sodu i prilikom èišæenja spomenika Anti Starèeviæu u Šestinama.

24

GRADNJA PROSINAC 2012.

P

ro­ce­s èiš­æe­nja so­do­m je e­ko­ loš­ki prih­vat­lji­v i si­gu­ra­n. So­ da je tva­r ko­ja je top­lji­va, ni­je za­pa­lji­va, ne uz­ro­ku­je is­kre­ nje i što je naj­va­i­je – ni­je ot­rov­na.

Stro­j za èiš­æe­nje so­do­m ko­ris­ti kom­pri­mi­ra­ni zra­k za is­po­ru­ku so­de bi­kar­bo­ne na pov­r ­ši­nu ko­ja se èis­ti.

Prednost èišæenja so­do­m u od­no­ su na dru­ge me­to­de èiš­æe­nja je što je i­no­va­tiv­no i sves­tra­no, potpuno eko­loš­ko, omo­gu­æa­va br­zo èiš­æe­nje uz uš­te­du vre­me­na i nov­ca.

Naj­va­ni­je o èiš­æe­nju so­do­m:  naj­lak­ši i naj­si­gur­ni­ji na­èi­n uk­ la­nja­nja bo­je, gra­fi ­ta, pa­ti­ne  smanju­je troš­ko­ve i vri­je­me èiš­æe­nja u od­no­su na dru­ge me­to­ de  ne oš­te­æu­je me­ta­l, a­li uk­la­nja sve bo­je  ne oš­te­æu­je kro­m i­li os­nov­ne pa­ne­le  uk­la­nja an­ti­fou­li­ng (slo­j pre­ ma­za pro­ti­v al­gi) s bro­da be­z oš­te­ æe­nja gel­coa­ta  uk­la­nja pli­je­sa­n i sa­ni­ra šte­tu od po­a­ra neut­ra­li­zi­ra­ju­æi mi­ri­s. Èiš­æe­nje so­do­m, kao no­va teh­ni­ ka èiš­æe­nja u Hr­vat­sko­j, pro­na­la­zi ši­ro­ku prim­je­nu u svi­m gra­na­ma gos­po­dar­stva. Pre­po­ru­èa se za èiš­ æe­nje ma­te­ri­ja­la po­pu­t èe­li­ka, a­lu­ mi­ni­ja, i­noxa, me­ta­la, stak­la, plas­ ti­ke, fi­ber­gla­sa, ka­me­na i mno­gi­h dru­gi­h.

Ta­ko­ðe­r, so­da je i­dea­la­n iz­bo­r za èiš­æe­nje spo­me­ni­ka, vo­zi­la (o­so­bi­to ol­dti­me­ra), plo­vi­la te sa­na­ci­ju pli­jes­ ni i èa­ðe.

Èiš­æe­nje spo­me­ni­k a Èiš­æe­nje so­dom raz­vi­lo se u vri­je­me kad je tre­ba­lo oèis­ti­ti Kip Slo­bo­de u New Yo­rku. In­e­nje­ri su ot­kri­li na­èi­n èiš­æe­nja ko­ji ne oš­te­æu­je me­ka­nu bak­re­nu plo­èu spo­me­ni­ka, s mi­ni­ mal­nim uèin­kom na oko­li­š.

Od ta­da se èiš­æe­nje so­dom pro­ ši­ri­lo po svi­je­tu kao je­di­no pot­pu­ no e­ko­loš­ko èiš­æe­nje ob­je­ka­ta svi­h nam­je­na i svi­h ma­te­ri­ja­la.

Pos­tu­pa­k èiš­æe­nja so­do­m u prim­ je­ni je pri èiš­æe­nju, prip­re­mi i ob­ra­di spo­me­ni­ka, kul­tur­ni­h do­ba­ra kao i ob­je­ka­ta o­d nul­te ka­te­go­ri­je po­vi­ jes­ne baš­ti­ne. Ta­ko­ðe­r, po­ka­za­lo se i kao od­li­èa­n ob­li­k èiš­æe­nja an­tik­vi­ te­ta bu­du­æi da ne­ma ab­ra­ziv­ne ag­ re­siv­nos­ti na pod­lo­gu. Èiš­æe­nje so­do­m o­d ve­li­ko­g je zna­èa­ja u pro­jek­ti­ma Za­vo­da za zaš­ti­tu spo­me­ni­ka kao i Za­vo­da za res­tau­ri­ra­nje um­jet­ni­na.

Sa­na­ci­ja pli­jes­ni So­da na u­èin­ko­vi­t na­èi­n uk­la­nja pli­ je­sa­n s ta­va­na, i­z pod­ru­ma i dru­gi­h pros­to­ri­ja va­še­g do­ma na pot­pu­no si­gu­ra­n i e­ko­loš­ki na­èi­n.

Na­ko­n u­las­ka vla­ge u zi­do­ve pros­to­ri­ja, pli­je­sa­n i dru­gi mik­ro­bi po­èi­nju se raz­vi­ja­ti na oš­te­æe­ni­m pov­r­ši­na­ma u ro­ku 48 sa­ti.

Pli­je­sa­n u pros­to­ri­ja­ma u ko­ji­ma bo­ra­vi­mo i ra­di­mo mo­e uz­ro­ko­va­ ti zna­èaj­ne zdrav­stve­ne prob­le­me, po­put a­ler­gi­ja, i­ri­ta­ci­je diš­ni­h ka­na­ la, as­tme i dru­gi­h pluæ­ni­h bo­les­ti. ÈIS­TO je u mo­guæ­nos­ti uk­lo­ni­ti sve pov­r­šin­ske za­ga­ði­va­èe po­pu­t pli­jes­ni, glji­vi­ca, èa­ðe i os­ta­ta­ka di­ ma be­z oš­te­æe­nja pod­lo­ge.

So­da je u pot­pu­nos­ti bio­raz­gra­di­ va i u va­še­m do­mu ne os­ta­vlja ni­kak­ ve ke­mij­ske tra­go­ve ni­ti mi­ri­se.

ÈIS­TO d.o.o.

Fra­ter­šèi­ca 42 a 10 000 Zag­reb Te­l: 01/3777-408

Èiš­æe­nje so­do­m pre­ po­ru­èa se za èišæe­ nje ma­te­ri­ja­la po­pu­t èe­li­ka, a­lu­mi­ni­ja, i­noxa, me­ta­la, stak­la, plas­ti­ke, fi­ber­gla­sa, ka­me­na i mno­gi­h dru­ gi­h te je i­dea­la­n iz­bo­r za èiš­æe­nje spo­me­ ni­ka, vo­zi­la (o­so­bi­to ol­dti­me­ra), plo­vi­la, sa­na­ci­ju pli­jes­ni i èa­ðe Soda je idealan saveznik u borbi protiv grafita.

Èišæenje sodom je toliko njena metoda da se njome mogu èistiti i jaja.

!

Fax:01/3701-805 E-mai­l: cis­to@­cis­to.hr www.cis­to.hr

I spomen ploèa palim borcima i rtvama fašizma zasjala je novim sjajem nakon èišæenja sodom.

PROSINAC 2012. GRADNJA

25

sajam Zag­re­baè­ki ve­le­sa­jam

Pred­sta­vi­te svo­je proiz­vo­de i us­lu­ge na tra­vanj­skim saj­mo­vima O­d 9. do 13. trav­nja 2013. na Zag­re­baè­ko­m ve­le­saj­mu od­r ­a­va­t ­ æe se saj­mo­vi: INTERKLIMA, 22. me­ðu­na­rod­ni sa­ja­m gri­ja­nja, ­ hla­ðe­nja, kli­ma­ti­za­ci­je i ob­ra­de pit­ki­h vo­da; GRADITELJSTVO, ­ 37. me­ðu­na­rod­ni sa­ja­m gra­ðe­nja i op­re­ma­nja te OBRTNIŠTVO, 55. me­ðu­na­rod­ni sa­ja­m ob­r ­tniš­t va IN­TER­KLI­MA se pot­vr­ di­la kao ne­zao­bi­laz­no mjes­to u pos­lov­no­m ka­len­da­ru vo­de­æi­h do­ma­æi­h i svjet­ski­h proiz­vo­ða­èa op­re­me za gri­ja­nje, hla­ðe­nje, klima­ti­za­ci­je i ob­ra­du pit­ki­h vo­da

26

GRADNJA PROSINAC 2012.

N

a Zag­re­baè­ko­m ve­le­saj­mu o­d 9. do 13. trav­nja 2013. od­r ­a­va­ju se saj­mo­vi In­ter­ kli­ma, Gra­di­telj­stvo i Ob­r­ tniš­t vo, vo­de­æi spe­ci­ja­li­zi­ra­ni saj­ mo­vi o­ve vr­ste u Hr­vat­sko­j.

Kli­mat­ske prom­je­ne po­pu­t glo­ bal­no­g zag­ri­ja­va­nja te sve èeš­æi ek­strem­ni vre­men­ski uv­je­ti s jed­ne stra­ne i ub­r ­za­ni po­ra­st svjet­ske po­ pu­la­ci­je i te­nja za što kva­li­tet­ni­ji­m i­vot­ni­m uv­je­ti­ma s dru­ge stra­ne, re­zul­ti­ra­li su, po­go­to­vo u raz­vi­je­ ni­ji­m zem­lja­ma, ek­spo­nen­ci­jal­ni­m po­ras­to­m pot­roš­nje e­ner­gi­je za gri­ ja­nje i kli­ma­ti­za­ci­ju te pot­re­bo­m za pit­ko­m vo­do­m.

Re­zul­ta­t je sve ma­nje jef­ti­ni­h i svi­ma dos­tup­ni­h pri­rod­ni­h re­sur­sa e­ner­gi­je i pit­ke vo­de.

Sto­ga od­r ­i­vi raz­vo­j i u o­vo­m sek­to­ru ul­ti­ma­tiv­no zah­tje­va, nep­ re­kid­no pro­na­la­e­nje no­vi­h r­je­še­ nja, u­sav­r­ša­va­nje pos­to­je­æi­h i hit­nu

im­ple­men­ta­ci­ju sve u­èin­ko­vi­ti­ji­h teh­no­lo­gi­ja, op­re­me i ma­te­ri­ja­la u pod­ruè­ju gri­ja­nja, kli­ma­ti­za­ci­je, ven­ti­la­ci­je i ob­ra­de pit­ki­h vo­da.

In­ter­k li­ma i Gra­di­telj­stvo Up­ra­vo ti­m te­ma­ma ba­vi se IN­TER­ KLI­MA, ko­ja se svo­jo­m du­go­go­diš­ njo­m bie­nal­no­m tra­di­ci­jo­m i us­pješ­ no­m or­ga­ni­za­ci­jo­m, pro­met­nu­la u vo­de­æi re­gio­nal­ni sa­ja­m o­ve vr­ste i pot­vr­di­la kao ne­zao­bi­laz­no mjes­ to u pos­lov­no­m ka­len­da­ru vo­de­æi­h do­ma­æi­h i svjet­ski­h proiz­vo­ða­èa op­re­me za gri­ja­nje, hla­ðe­nje, kli­ma­ ti­za­ci­je i ob­ra­du pit­ki­h vo­da.

Uz IN­TER­KLI­MU od­r ­a­t æe se sro­da­n i prog­ra­mo­m vr­lo kom­pa­ti­ bi­la­n sa­jam – GRA­DI­TELJ­STVO, èi­ji iz­la­ga­èi sve vi­še ob­ra­ðu­ju pod­ruè­ je prim­je­ne e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­ti­h i­zo­la­cij­ski­h ma­te­ri­ja­la i op­re­me u iz­grad­nji e­ner­get­ski neo­vis­ni­h ob­ je­ka­ta.

Pro­tek­li­h go­di­na­ma o­va­j sa­ja­m se pot­vr­dio kao naj­zna­èaj­ni­ji pos­lov­ni do­ga­ða­j gra­di­telj­ske stru­ke u Hr­ vat­sko­j i re­gi­ji je­r na jed­no­m mjes­tu o­kup­lja vo­de­æe do­ma­æe i svjet­ske proiz­vo­ða­èe gra­ðe­vin­sko­g ma­te­ri­ja­ la, op­re­me i me­ha­ni­za­ci­je te mno­ gob­roj­ne pos­lov­ne lju­de.

Sa­ja­m se ve­æ tra­di­cio­nal­no od­r­ a­va po­d pok­ro­vi­telj­stvo­m Mi­nis­ tar­stva gra­di­telj­stva i pros­tor­no­ga u­re­ðe­nja Re­pub­li­ke Hr­vat­ske.

Zah­va­lju­ju­æi bo­ga­to­m iz­lo­be­no­m di­je­lu kao i mno­gob­roj­ni­m struè­ni­m ma­ni­fes­ta­ci­ja­ma, sa­ja­m GRA­DI­ TELJ­STVO je ne­zao­bi­laz­no mjes­to sus­re­ta pos­lov­ni­h i struè­ni­h pos­je­ ti­te­lja ko­ji na jed­no­m mjes­tu mo­gu do­æi do saz­na­nja o no­vi­m proiz­ vo­di­ma i teh­no­loš­ki­m r­je­še­nji­ma u gra­di­telj­sko­j stru­ci. Me­ðu­ti­m, o­va­j sa­ja­m je za­nim­lji­v i ši­ro­j pub­li­ci je­r nas­to­ji pro­na­æi od­go­vo­re ka­ko do­æi do do­ma po e­lji o­bi­te­lji i to o­d te­ me­lja do kro­va.

Iz bo­ga­to­g struè­no pra­te­æe­g prog­ra­m saj­ma Gra­di­telj­stva iz­dva­ ja­mo:  Da­n gra­di­te­lja  Da­n ar­hi­te­ka­ta  Pre­zen­ta­ci­ja e­ner­get­ski u­èin­ ko­vi­te iz­grad­nje  Pre­zen­ta­ci­je i te­mat­ska pre­da­ va­nja iz­la­ga­èa.

Zah­va­lju­ju­æi bo­ga­to­m iz­lo­be­no­m di­je­lu kao i mno­gob­roj­ni­m struè­ni­m ma­ni­fes­ta­ci­ ja­ma, sa­ja­m GRA­DI­ TELJ­STVO je ne­zao­bi­ laz­no mjes­to sus­re­ta pos­lov­ni­h i struè­ni­h pos­je­ti­te­lja ko­ji na jed­no­m mjes­tu mo­gu do­æi do saz­na­nja o no­vi­m proiz­vo­di­ma i teh­no­loš­ki­m r­je­še­ nji­ma u gra­di­telj­sko­j stru­ci

PROSINAC 2012. GRADNJA

27

sajam Sa­ja­m ob­r­tniš­t va 55. meðu­na­rod­ni sa­ja­m OB­R­TNIŠ­ TVA, kao naj­zna­èaj­ni­ji sa­ja­m ob­ r­tniè­ke stru­ke i sre­diš­nji pos­lov­ni do­ga­ða­j ob­r ­tni­ka, ma­li­h i sred­nji­h po­du­zet­ni­ka u Re­pub­li­ci Hr­vat­sko­j zaok­ru­u­je o­va­j ter­mi­n te mu da­je po­seb­nu cje­lo­vi­to­st.

Sa­ja­m se i o­ve go­di­ne od­r ­a­va u­z pu­nu pot­po­ru Hr­vat­ske ob­r ­tniè­ke ko­mo­re te Mi­nis­tar­stva po­du­zet­niš­ tva i ob­r ­ta.

Iz bo­ga­to­g struè­no pra­te­æe­g prog­ra­ma saj­ma Ob­r ­tniš­t va iz­dva­ ja­mo:  Hr­vat­ski ob­r ­tniè­ki fo­rum – tra­di­cio­nal­ni sus­re­t ob­r ­tni­ka i pred­ stav­ni­ka Vla­de Re­pub­li­ke Hr­vat­ske, ko­ji æe se od­r ­a­ti 9. trav­nja 2013.  Struè­ni sku­po­vi, ok­rug­li sto­ lo­vi, pos­lov­ni sus­re­ti, sav­je­to­va­nja, mod­ne re­vi­je ob­r ­tniè­ki­h ško­la  Pro­mo­ci­ja i pre­zen­ta­ci­ja ob­r­ tniè­ki­h za­ni­ma­nja  Dod­je­la nag­ra­de Mi­nis­tar­stva po­du­zet­niš­t va i ob­r ­ta 'Vri­jed­ne ru­ke'

naj­bo­lje­m hr­vat­sko­m po­du­zet­ni­kuiz­la­ga­èu Saj­ma ob­r ­tniš­t va 2013.  Pre­zen­ta­ci­je iz­la­ga­èa, de­mon­ stra­ci­je proiz­vo­da i us­lu­ga.

Na saj­mo­vi­ma, re­do­vi­to i u o­va re­ce­sij­ska vre­me­na, na 18.500 m2 iz­lo­be­no­g pros­to­ra, sud­je­lu­je vi­še o­d 500 iz­la­ga­èa i­z 25 ze­ma­lja.

Nji­ho­ve štan­do­ve pos­je­ti i vi­še o­d 15.000 pos­lov­ni­h pos­je­ti­te­lja, pr­ven­stve­no i­z Hr­vat­ske i ze­ma­lja re­gi­je.

Oèe­ku­je­mo da æe si­ner­gi­ja o­vi­h tri­ju saj­mo­va, u­z bo­ga­t struè­nopop­rat­ni prog­ra­m i sud­je­lo­va­nje svi­h re­le­van­tni­h dr­av­ni­h i stru­kov­ ni­h in­sti­tu­ci­ja, o­ku­pi­ti na Zag­re­baè­ ko­m ve­le­saj­mu i o­va­j pu­t res­pek­ ta­bi­la­n bro­j iz­la­ga­èa s naj­no­vi­ji­m r­je­še­nji­ma, teh­no­lo­gi­ja­ma, op­re­ mo­m i ma­te­ri­ja­li­ma i­z spo­me­nu­ti­h pod­ruè­ja te da­ti no­vi im­pu­ls u pri­lo­g raz­vo­ja o­vi­h dje­lat­nos­ti i po­tak­nu­ti priv­red­nu ak­tiv­no­st u cje­li­ni. Vi­še in­for­ma­ci­ja o spo­me­nu­ti­m saj­mo­vi­ ma pot­ra­i­te na www.zv.hr.

GRA­DI­TELJ­STVO prog­ra­m iz­la­ga­nja:  Pro­jek­ti­ra­nje, gra­ðe­vin­ske us­lu­ge  Stru­kov­ne or­ga­ni­za­ci­je, ud­ru­e­nja  Iz­grad­nja ob­je­ka­ta  Mon­ta­na iz­grad­nja  Mon­ta­ni ob­jek­ti svi­h vr­sta  Gra­ðe­vin­ski ma­te­ri­ja­li i gra­ðe­vin­ska ke­mi­ja

Me­ðu­na­rod­ni sa­ja­m OB­R­TNIŠ­TVA je naj­zna­èaj­ni­ji sa­ja­m ob­r­tniè­ke stru­ke i sre­diš­nji pos­lov­ni do­ga­ða­j ob­r­tni­ka, ma­li­h i sred­nji­h po­ du­zet­ni­ka u Re­pub­li­ci Hr­vat­skoj

IN­TER­KLI­MA prog­ra­m iz­la­ga­nja:  Op­re­ma za gri­ja­nje  Gri­ja­èi, ka­mi­ni, pe­æi, pla­me­ ni­ci, boj­le­ri  Gri­ja­æa ti­je­la, ra­di­ja­to­ri, ci­je­ vi, in­sta­la­ci­je, pri­bo­r i a­la­ti  Teh­no­lo­gi­je i sus­ta­vi gri­ja­nja  Go­ri­va  Bio­go­ri­va i biop­lin  Ob­nov­lji­vi i al­ter­na­tiv­ni iz­vo­ri e­ner­gi­je  Hla­ðe­nje i kli­ma­ti­za­ci­ja  Ras­hlad­ni i kli­ma­ti­za­cij­ski u­re­ða­ji, kom­pre­so­ri  Ras­hlad­ni kom­pre­so­ri  Sus­ta­vi cen­tral­no­g hla­ðe­nja  Kli­ma­ti­za­ci­ja i ven­ti­la­ci­ja  Sus­ta­vi vla­e­nja, od­vla­i­va­ nja, pro­èiš­æa­va­nja i io­ni­za­ci­ je zra­ka  Op­re­ma i pri­bo­r za ven­ti­la­ ci­ju, kli­ma­ti­za­ci­ju i zaš­ti­tu at­mos­fe­re  Ven­ti­la­to­ri, do­vo­di zra­ka, zraè­ni fil­te­ri, je­di­ni­ce za i­su­ ši­va­nje zra­ka  Vo­da, opskr­ba vo­do­m i teh­ no­lo­gi­ja za ob­ra­du vo­de  Sa­ni­tar­na teh­no­lo­gi­ja i op­ re­ma  Cr­pke, cje­vo­vo­di, sla­vi­ne  Sus­ta­vi za šted­nju vo­de.

 Bo­je i la­ko­vi  Sred­stva za im­preg­na­ci­ju i pre­ma­zi  Lje­pi­la i ki­to­vi  Izo­la­cij­ski ma­te­ri­ja­li i proiz­vo­di  Fa­sa­de  Kro­vo­vi  Pro­zo­ri, vra­ta, por­te  Unu­tar­nja iz­grad­nja i op­re­ma­nje ob­je­ka­ta  Po­do­vi, pod­ne i zid­ne ob­lo­ge  Ste­pe­niš­ta, di­za­la  Sa­ni­tar­na op­re­ma, ma­te­ri­ja­li i pri­bor  Vo­do­vod­ne i ka­na­li­za­cij­ske in­sta­la­ci­je  Elek­troin­sta­la­ci­je, u­re­ða­ji, op­re­ma i pri­bor  Ras­vjet­na teh­ni­ka  Zaš­ti­ta o­d po­a­ra, sus­ta­vi za nad­zo­r ob­je­ka­ta  Gra­ðe­vin­ski stro­je­vi, vo­zi­la i pos­tro­je­nja  Gra­ðe­vin­ski a­la­ti, op­re­ma za gra­ðe­vin­ski ob­r ­t i gra­di­liš­ta.

28

GRADNJA PROSINAC 2012.

OB­R­TNIŠ­TVO prog­ra­m iz­la­ga­nja:  Ru­kot­vo­ri­ne i di­za­jn  Hra­na i pi­æe  Us­lu­ge  Dr­vo, plas­ti­ka, gu­ma, stak­lo, ke­ra­mi­ka i be­ton  Me­ta­l i go­to­vi me­tal­ni proiz­ vo­di  Elek­tros­tru­ke  Ud­ru­e­nja, ko­mo­re, in­sti­tu­ci­ je i ban­ke  Pro­da­ja.

12% za prijavu do 10.12.2012.

8% za prijavu do 09.01.2013.

3% za prijavu do 08.02.2013.

Graditeljstvo

9–13. 4. 2013.

Prijavite i ostvarite popuste:�

PHÄ XQDURGQL VDMDP JUDÄ HQMD L RSUHPDQMD

ObrtniĹĄtvo

PHÄ XQDURGQL VDMDP REUWQLĂĽWYD

Interklima

PHÄ XQDURGQL VDMDP JULMDQMD KODÄ HQMD NOLPDWL]DFLMH L REUDGH SLWNLK YRGD

w w w. z v. h r

ZAGREBAÄŒKI VELESAJAM, Avenija Dubrovnik 15, 10020 Zagreb, Hrvatska GRADITELJSTVO 385 1 6503 365, 431 fax: 385 1 6503 196 email: graditeljstvo@zv.hr OBRTNIĹ TVO 385 1 6503 259, 666 fax: 385 1 6503 107 email: obrtnistvo@zv.hr INTERKLIMA 385 1 6503 341, 449 fax: 385 1 6503 196 email: interklima@zv.hr

gospodarenje graðevinskim otpadom Od­r ­a­n 6. hr­vat­ski fo­ru­m o od­r ­i­vo­j grad­nji

Gra­ðe­vin­ski ot­pa­d – re­su­r­s bu­duæ­nos­ti, a ne sme­æe! Šes­ti po re­du hr­vat­ski fo­ru­m o od­r ­i­vo­j grad­nji od­r ­a­n je ­ ne­dav­no na Gra­ðe­vin­sko­m fa­kul­te­tu u Zag­re­bu, a bio je ­ pos­ve­æe­n vr­lo ak­tual­no­j te­mi – re­cik­li­ra­nju gra­ðe­vin­sko­g ot­pa­da

S

uk­lad­no re­gu­la­ti­vi Eu­rop­ske u­ni­je, do 2020. go­di­ne, ba­ re­m 70% gra­ðe­vin­sko­g ot­pa­ da mo­ra­t æe bi­ti re­cik­li­ra­no.

Ni­zo­zem­ska, Dan­ska, Nje­maè­ka, Ir­ ska i Es­to­ni­ja ve­æ re­cik­li­ra­ju vi­še o­d 80% gra­ðe­vin­sko­g ot­pa­da.

Gra­ðe­vin­ski sek­to­r u Hr­vat­sko­j proiz­ve­de èa­k 2,5 mi­li­ju­na to­na gra­ ðe­vin­sko­g ot­pa­da go­diš­nje.

Hr­vat­ska tre­nut­no re­cik­li­ra sa­mo 7% gra­ðe­vin­sko­g ot­pa­da, a za­da­ni æe ci­lj mo­æi os­t va­ri­ti sa­mo a­ko ve­æ da­na­s za­poè­ne pla­ni­ra­nje u to­m smje­ru. Sto­ga je Fo­ru­m, u or­ga­ni­za­ ci­ji Gra­ðe­vin­sko­g fa­kul­te­ta u Zag­re­ bu i tvr­tke Hol­ci­m Hr­vat­ska, od­r ­a­n po­d mo­to­m ‘Pa­zi­te èi­me gra­di­te da­ na­s, ka­ko bis­te sut­ra jef­ti­ni­je ru­ši­li!’.

Bu­du­æi da je is­ti bio pos­ve­æe­n vr­lo ak­tual­no­j te­mi – re­cik­li­ra­nju gra­ðe­ vin­sko­g ot­pa­da - ne èu­di što je ve­ li­ka dvo­ra­na Gra­ðe­vin­sko­g fa­kul­te­ta bi­la dup­ko­m pu­na! Pok­ro­vi­te­lji Fo­ ru­ma bi­li su Pred­sjed­ni­k R­H I­vo Jo­ si­po­vi­æ, Mi­nis­tar­sta­vo gra­di­telj­stva i pros­tor­no­ga u­re­ðe­nja te Mi­nis­ tar­stvo zaš­ti­te o­ko­li­ša i pri­ro­de, a me­ðu nje­go­vi­m su­dio­ni­ci­ma bi­li su i kra­job­raz­ni ar­hi­tek­ti te re­le­van­tni struè­nja­ci gra­ðe­vin­ski­h zna­nos­ti.

Osi­m to­ga, bi­lo je mo­gu­æe i­z pr­ve ru­ke doz­na­ti pos­lov­ne mo­guæ­nos­

30

GRADNJA PROSINAC 2012.

ti ko­je u EU pos­to­je na o­vo­m po­lju kro­z is­kus­t vo Re­pub­li­ke Aus­tri­je i iz­la­ga­nje pred­sjed­ni­ka aus­trij­sko­g Ud­ru­e­nja za re­cik­la­u gra­ðe­vin­ sko­g ot­pa­da, Günte­ra Gret­zmac­ he­ra.

Va­na je pro­mo­ci­ja re­cik­li­r a­ni­h ma­te­ri­ja­l a ‘O­èu­va­nje re­sur­sa je je­da­n o­d naj­ va­ni­ji­h prio­ri­te­ta u EU. Re­cik­li­ra­nje be­to­na, as­fal­ta, cig­le i ka­me­na za zi­da­nje, u od­go­va­ra­ju­æo­j kva­li­te­ti i u­z kon­tro­li­ra­ni ut­je­ca­j na o­ko­li­š, mo­gu za­mi­je­ni­ti pri­rod­ne ma­te­ri­ja­le i sma­nji­ti vo­lu­me­n od­la­ga­liš­ta’, ka­ zao je Gret­zmac­he­r te do­dao: ‘A­ko su re­cik­li­ra­ni gra­ðe­vin­ski ma­te­ri­ja­li kon­ku­ren­tni pri­rod­ni­m ma­te­ri­ja­li­ma, gra­ðe­vin­ska æe in­dus­tri­ja za­si­gur­no e­lje­ti u­pot­ri­je­bi­ti o­ne ko­ji su po­volj­ ni­ji. U ci­lju nji­ho­ve prim­je­ne i pro­ mo­ci­je, ko­ris­no je i­ma­ti ud­ru­e­nje èi­je su èla­ni­ce tvr­tke za re­cik­la­u i­li gra­ðe­vin­ske tvr­tke. Tak­vo ud­ru­e­ nje o­biè­no od­ra­ðu­je PR i lo­bi­ra, a­li i or­ga­ni­zi­ra e­du­ka­ci­je i raz­ne pra­te­æe do­ga­ða­je.

U EU pos­to­ji ud­ru­e­nje EQA­R Eu­ro­pea­n Qua­li­t y As­so­cia­tio­n fo­r Re­cycli­ng (www.eqa­r.in­fo). To je plat­for­ma ko­ju èi­ne ud­ru­e­nja za re­cik­la­u, a­li i po­je­di­naè­ne tvr­tke

Gra­ðe­vin­ski sek­to­r u Hr­vat­sko­j proiz­ve­de èa­k 2,5 mi­li­ju­na to­na gra­ðe­vin­sko­g ot­pa­da go­diš­nje

i­z raz­li­èi­ti­h eu­rop­ski­h ze­ma­lja, kro­z ko­ju se raz­mje­nju­ju in­for­ma­ci­je i is­ kus­t va. O­si­m to­ga, EQA­R po­ku­ša­va sud­je­lo­va­ti i u do­no­še­nju eu­rop­ski­h pro­pi­sa i stan­dar­da’.

Op­rez­no s re­cik­li­r a­ni­m ma­te­ri­ja­li­ma Izu­zet­no za­nim­lji­vo pre­da­va­nje, na te­mu od­r ­i­ve grad­nje - re­gu­la­tor­ne i zdrav­stve­ne as­pek­te u­po­ra­be (ot­ pad­ni­h) ma­te­ri­ja­la u gra­di­telj­stvu od­r ­ao je mr.sc. Li­no Fu­èi­æ, di­pl.i­ng. gra­ð. i­z Mi­nis­tar­stva gra­di­telj­stva i pros­tor­no­ga u­re­ðe­nja te se po­se­ bi­ce os­vr­nuo na kli­mu zat­vo­re­ni­h pros­to­ra, ra­dioak­tiv­no­st zat­vo­re­ni­h pros­to­ra te kom­bi­ni­ra­no dje­lo­va­nje a­gen­sa.

‘U­po­ra­ba no­vi­h i/i­li na ot­pa­du ba­ zi­ra­ni­h ma­te­ri­ja­la stva­ra ra­dio(bio) ke­mij­ski o­ko­li­š za ko­ris­ni­ke gra­ðe­ vi­na. E­li­mi­na­ci­ja ot­pa­da kao što je leb­de­æi pe­peo, nje­go­vo­m ug­rad­ njo­m u be­to­n po­volj­na je s e­ko­ loš­ko­g gle­diš­ta, a­li mo­e po­ve­æa­ti ra­zi­nu io­ni­zi­ra­ju­æe­g zra­èe­nja u zat­ vo­re­ni­m pros­to­ri­ma, je­r mo­e sad­ r­a­va­ti vi­so­ke ra­zi­ne ra­dioi­zo­to­pa’, ka­zao je Fu­èi­æ te do­dao: ‘Za mno­ge ma­te­ri­ja­le ne­dos­ta­ju po­da­ci o mo­gu­æi­m zdrav­stve­ni­m u­èin­ci­ma na od­ras­le i dje­cu na­ko­n

nje dom e r a a tp od o p s go skim in ev Re­cik­la­a gra­ðe­vin­ ð a gr sko­g ot­pa­da je od­liè­

du­got­raj­ne iz­lo­e­nos­ti u zat­vo­re­ni­m pros­to­ri­ma.

Sto­ga se kom­plek­sna iz­lo­e­no­st a­gen­si­ma i­z raz­li­èi­ti­h iz­vo­ra mo­ra u­ze­ti u ob­zi­r ve­æ pri pro­jek­ti­ra­nju’.

Fu­èi­æ je na­po­me­nuo i ka­ko go­diš­ nja e­fek­tiv­na do­za op­æe po­pu­la­ci­je ne bi smje­la pri­je­æi 1mSv, s ti­m da uk­lju­èu­je sve iz­vo­re io­ni­zi­ra­ju­æe ra­ dioak­tiv­nos­ti, a ne sa­mo o­d gra­ðe­ vi­ne.

‘Gra­ðe­vi­na­ri se tre­ba­ju po­ve­za­ti s o­ni­ma ko­ji se ba­ve ljud­ski­m zdrav­ lje­m’, sav­je­to­vao je na kra­ju Fu­èi­æ te pred­sta­vio ne­ke o­d ba­zi po­da­ta­ka (ne)si­gur­ni­h ma­te­ri­ja­la: • http://tran­spa­ren­cy.per­kin­swi­ll.com • http://www.bas­taon­li­ne.se • http://www.sub­spo­r ­t.eu.

Pro­je­k t ur­ba­ne re­ge­ne­r a­ci­je u Ses­ve­ta­ma U ok­vi­ru Fo­ru­ma pred­stav­lje­n je i pro­je­k t ur­ba­ne re­ge­ne­ra­ci­je u Ses­ ve­ta­ma, gdje æe na pod­ruè­ju sta­re Ba­de­lo­ve tvor­ni­ce nik­nu­ti no­vi grad­ ski cen­ta­r na­mi­je­nje­n o­kup­lja­nju i dru­e­nju gra­ða­na, zah­va­lju­ju­æi ko­je­ mu æe bi­ti po­dig­nu­ta i kva­li­te­ta i­vo­ ta u to­m mjes­tu.

U di­je­lu naz­va­no­m ‘E­du­ka­ci­ja… sta­nje u Hr­vat­sko­j…vi­zi­ja’ svo­ju vi­ zi­ju te­me pred­sta­vi­li su stu­den­ti, a­li i pro­fe­so­ri gra­ðe­vin­ski­h fa­kul­te­ta i­z Zag­re­ba i O­si­je­ka te struè­nja­ci In­sti­ tu­ta I­GH i­z Ri­je­ke.

Dr­ av­ni po­ti­ca­ji za re­cik­l a­u i po­nov­nu u­po­r a­bu re­cik­li­r a­no­g ma­te­ri­ja­l a Pro­f.dr.sc. Dub­rav­ka Bje­go­vi­æ, di­pl. i­ng.gra­ð. ka­za­la je ka­ko èla­ni­ce EU do­dat­ni­m po­ti­ca­ji­ma i dru­gi­m pro­ pi­si­ma sti­mu­li­ra­ju po­nov­nu u­po­ra­bu re­cik­li­ra­no­g ma­te­ri­ja­la. E­ko­loš­ki­m nak­na­da­ma des­ti­mu­li­ra­ju u­po­ra­bu pri­rod­no­g ma­te­ri­ja­la i ta­ko po­ti­èu prim­je­nu re­cik­li­ra­no­g ma­te­ri­ja­la.

‘U na­cio­nal­no­m je in­te­re­su da gra­ðe­vin­ski ma­te­ri­ja­l ne zav­r­ši na div­lji­m de­po­ni­ji­ma, ne­go da se

na po­du­zet­niè­ka pri­li­ ka ko­ja æe o­mo­gu­æi­ti no­va rad­na mjes­ta, njo­me æe se zaš­ti­ti­ti pri­rod­ni re­sur­si te æe se sma­nji­ti pri­ti­sa­k na o­ko­li­nu, po­ru­èe­no je s Fo­ru­ma

kon­tro­li­ra­no od­la­e i u pot­pu­nos­ti re­cik­li­ra ka­ko bi se po­nov­no is­ko­ ris­tio za gra­ðe­vin­ske nam­je­ne. Do­ no­še­nje­m od­go­va­ra­ju­æi­h za­kon­ski­h mje­ra, pro­vo­ðe­nje­m e­du­ka­ci­je di­je­ la struè­ne po­pu­la­ci­je, kao i e­du­ka­ci­ jo­m cje­lo­kup­no­g sta­nov­niš­t va, tre­ ba pos­tup­no nas­to­ja­ti po­ve­æa­ti u­dio re­cik­li­ra­no­g gra­ðe­vin­sko­g ot­pa­da u prim­je­ni’, ka­za­la je pro­f.dr.sc. Ni­na Štir­me­r, di­pl. i­ng.gra­ð.

Kva­li­te­ta­n be­to­n o­d re­cik­li­r a­no­g ag­re­ga­ta Mr. sc. Hr­vo­je Si­ro­ni­æ, di­pl.i­ng.gra­ð. i­z ri­jeè­ko­g I­GH go­vo­rio je o mo­guæ­ nos­ti­ma prim­je­ne re­cik­li­ra­no­g be­to­ na u Hr­vat­sko­j.

‘Teh­no­loš­ki je mo­gu­æe za ve­li­ki bro­j slu­èa­je­va proiz­ves­ti prih­vat­lji­ vo kva­li­te­ta­n be­to­n o­d re­cik­li­ra­no­g ag­re­ga­ta. U slu­èa­ju cen­tra­li­zi­ra­no­g pri­kup­lja­nja i re­cik­li­ra­nja ot­pad­no­g be­to­na e­ko­no­miè­no je i prav­no ‘èis­ to’ proiz­vo­di­ti re­cik­li­ra­ni ag­re­ga­t za prim­je­nu be­z zah­tje­va vi­so­ke si­gur­ nos­ti (sus­ta­v 4; na­si­pi, is­pu­ne ka­ na­la i sl.), te pred­go­tov­lje­ne be­ton­ ske e­le­men­te i­z sus­ta­va 4 (plo­èe za pop­lo­èa­va­nje, op­loè­ni­ci, rub­nja­ci, be­ton­ska ga­lan­te­ri­ja i sl.), u­z uv­je­t ni­e ci­je­ne, za što je pot­reb­no sub­ ven­cio­ni­ra­nje.

U slu­èa­ju ru­še­nja ve­æi­h ob­je­ka­ta i na nji­ho­vo­m mjes­tu po­di­za­nja no­vi­h, e­ko­no­miè­no je i le­gal­no proiz­vo­di­ti ag­re­ga­t kao u pret­hod­no­m slu­èa­ju cer­ti­fi­ci­ra­ni be­to­n za ne­kon­struk­tiv­ nu prim­je­nu (pod­lo­ni be­to­n, pod­ne plo­èe, is­pu­ne, be­to­n za pa­d, es­tri­h i sl.), i­li za kon­struk­tiv­nu prim­je­nu za ko­ju je do­ka­za­na nje­go­va prik­lad­no­ st – zah­tje­ve i na­èi­n kon­tro­le tre­ba de­fi­ni­ra­ti u pro­jek­tu kon­struk­ci­je i­li na­cio­nal­no­j re­gu­la­ti­vi (TPBK i/i­li na­ cio­nal­no­m do­dat­ku nor­mi HR­N E­N 206-1)’, zak­lju­èio je Si­ro­ni­æ.

U­pot­re­ba o­pe­k ar­sko­g lo­ma Iva­na Mi­li­èe­vi­æ, di­pl. i­ng. gra­ð. s Gra­ðe­vin­sko­g fa­kul­te­ta u O­si­je­ku go­vo­ri­la je o u­pot­re­bi o­pe­kar­sko­g lo­ma. O­pe­kar­ski lo­m naj­èeš­æe se zbri­nja­va na­si­pa­va­nje­m te­re­na, ko­ ris­ti kao ag­re­ga­t za be­to­n i/i­li de­po­ ni­ra u kru­gu tvor­ni­ce.

‘U Hr­vat­sko­j je nis­ka ra­zi­na re­cik­ la­e o­pe­kar­sko­g lo­ma. Pot­reb­no je

in­ten­ziv­ni­je pro­vo­di­ti mje­re za rea­li­ za­ci­ju pla­na pra­vil­no­g gos­po­da­re­nja ot­pa­do­m, sma­nji­ti ja­z iz­me­ðu Hr­ vat­ske i os­tat­ka ze­ma­lja EU u ud­je­lu re­cik­li­ra­nja ma­te­ri­ja­la i ko­riš­te­nja od­r ­i­vi­h iz­vo­ra, te dje­lo­va­ti na svi­je­ st su­dio­ni­ka u gra­ðe­nju, e­du­ka­ci­jo­m i po­ti­caj­ni­m sred­stvi­ma pot­reb­no je što pri­je do­æi na ra­zi­nu eu­rop­ski­h ze­ma­lja i o­si­gu­ra­ti Hr­vat­sko­j pu­t do od­r ­i­vo­g raz­vo­ja’, nag­la­si­la je Mi­li­ èe­vi­æ.

Ma­te­ri­ja­l pu­n po­ten­ci­ja­l a Da je gra­ðe­vin­ski ot­pa­d za­nim­lji­v i i­za­zo­va­n i za kra­job­raz­ne ar­hi­tek­te pot­vr­di­la je ti­je­ko­m pa­ne­l-ras­pra­ ve po­d na­zi­vo­m ‘Gra­d kao rud­ni­k?’

A­na Ra­gu­ i­z stu­di­ja za kra­job­raz­nu ar­hi­tek­tu­ru Na­tu­ra­lis­ta­s, re­kav­ši ka­ ko je ta vr­sta ot­pa­da zap­ra­vo ma­te­ ri­ja­l pu­n po­ten­ci­ja­la.

Pro­f.dr.sc. Stje­pa­n La­ku­ši­æ, di­pl. i­ng.gra­ð. go­vo­rio je pri­sut­ni­ma o pro­jek­tu RU­CON­BA­R – Rub­be­ris­se­d Con­cre­te Noi­se Bar­rie­r­s, od­nos­no o be­ton­ski­m ba­ri­je­ra­ma za zaš­ti­tu o­d bu­ke s ap­sor­bi­ra­ju­æi­m slo­je­m o­d re­ cik­li­ra­ne gu­me.

RU­CON­BA­R je raz­vi­je­n i pa­ten­ ti­ra­n na Gra­ðe­vin­sko­m fa­kul­te­tu u Zag­re­bu, ba­š kao i E­CO-SAN­DWI­ CH, fa­sad­ni ven­ti­li­ra­ni pred­go­tov­ lje­ni zid­ni pa­ne­l, ko­ji je pred­sta­vi­la pro­f. dr. sc. I­va­na Ba­nja­d Pe­èu­r, di­ pl.i­ng.gra­ð.

ECO-SAN­DWI­CH je iz­r a­ðe­n o­d be­to­na s re­cik­li­r a­ni­m ag­re­ga­to­m te slo­ja mi­ne­r al­ne vu­ne proiz­ve­de­ ne ko­r iš­te­nje­m i­no­va­tiv­ne E­co­se teh­no­lo­gi­je, ko­ja um­jes­to for­mal­ de­hi­da ko­r is­ti pri­rod­ne smo­le kao ve­zi­vo.

Od u­kup­ne ko­li­èi­ne ag­re­ga­ta pot­ reb­no­g za iz­ra­du be­to­na, 50% je za­ mi­je­nje­no s re­cik­li­ra­ni­m ag­ra­ga­to­m do­bi­ve­ni­m i­z gra­ðe­vin­sko­g ot­pa­da (re­cik­li­ra­no­g be­to­na i re­cik­li­ra­ne o­pe­ke).

Pri­li­k a za po­du­zet­ni­k e Re­cik­la­a gra­ðe­vin­sko­g ot­pa­da je od­liè­na po­du­zet­niè­ka pri­li­ka ko­ja æe o­mo­gu­æi­ti no­va rad­na mjes­ta, njo­ me æe se zaš­ti­ti­ti pri­rod­ni re­sur­si te æe se sma­nji­ti pri­ti­sa­k na o­ko­li­ nu, po­ru­èe­no je s Fo­ru­ma. (P.Š., S.P.K.) PROSINAC 2012. GRADNJA

31

gospodarenje graðevinskim otpadom Tekst: Sanja Pakrac Kramariæ

ECO-SANDWICH

a gr

je m ren pado a d o ot sp go skim vin ðe

I­dea­la­n iz­bo­r za ob­no­vu, kao i grad­nju nis­koe­ner­get­ski­h i pa­siv­nih zgra­da Hr­vat­ski proiz­vo­d o­d re­cik­li­ra­no­g ag­re­ga­ta ko­ji su­fi­nan­ci­ra ­ Eu­rop­ska ko­mi­si­ja pu­te­m prog­ra­ma CI­P E­co-i­nnova­tio­n re­zul­ta­t ­ je us­pješ­ne su­rad­nje Gra­ðe­vin­sko­g i Ar­hi­tek­ton­sko­g fa­kul­te­ta u Zag­re­bu te tvr­tki EUR­CO, Knau­f In­su­la­tio­n i Be­to­n-Luè­ko

M

oda najbolji primjer gospodarenja graðevinskim otpadom dolazi nam s Graðevinskog fakulteta u Zagrebu, u obliku ECO-SAN­DWIC­HA. Ri­je­è je o fa­sad­no­m ven­t i­li­r a­ no­m pred­go­tov­lje­no­m zid­no­m pa­ne­lu, iz­r a­ðe­no­m o­d be­to­na s re­ cik­li­r a­ni­m ag­r e­ga­to­m te slo­ja mi­ ne­r al­ne vu­ne proiz­ve­d e­ne ko­r iš­ te­nje­m i­no­va­t iv­ne i od­r ­ i­ve E­co­se teh­no­lo­gi­je, ko­ja um­jes­to for­mal­ de­h i­da ko­r is­t i pri­r od­ne smole kao ve­z i­vo.

Od u­kup­ne ko­li­èi­ne ag­re­ga­ta pot­ reb­no­g za iz­ra­du be­to­na, 50 % je za­ mi­je­nje­no s re­cik­li­ra­ni­m ag­ra­ga­to­m do­bi­ve­ni­m i­z gra­ðe­vin­sko­g ot­pa­da.

Iz­nim­na top­lin­ska svoj­stva prob­ni­h pred­go­tov­lje­ni­h zid­ni­h e­le­me­na­ta os­t va­re­na su ko­riš­te­nje­m mi­ne­ral­ne vune no­ve ge­ne­ra­ci­je te i­no­va­tiv­ni­m na­èi­no­m spre­za­nja kom­po­nen­ti zid­ ni­h pa­ne­la.

ECO-SAN­DWI­CH je ta­ko i­dea­la­n iz­bo­r za ob­no­ve zgra­da, kao i grad­ nju no­vi­h nis­koe­ner­get­ski­h i pa­siv­ ni­h zgra­da.

32

GRADNJA PROSINAC 2012.

Re­zul­ta­t ra­da hr­vat­ski­h znan­stve­ni­k a i po­du­zet­ni­k a Projekt ECO-SAN­DWI­CH je re­zul­ ta­t ra­da hr­vat­ski­h znan­stve­ni­ka i po­du­zet­ni­ka ko­ji su­fi­nan­ci­ra Eu­ rop­ska ko­mi­si­ja pu­te­m prog­ra­ma CI­P E­co-in­no­va­tio­n.

Vri­jed­no­st pro­jek­ta je 925.000 eu­ra, o­d èe­ga 50 % fi­nan­ci­ra Eu­rop­ ska ko­mi­si­ja.

Pro­je­k t je us­mje­re­n na r­je­ša­va­nje kljuèni­h prob­le­ma:  sma­nje­nje e­mi­si­je stak­le­niè­ ki­h pli­no­va po­ve­æa­nje­m e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti u zgra­da­ma  sma­nje­nje pot­roš­nje e­ner­gi­je u zgra­dar­stvu  po­ve­æa­nje u­èin­ko­vi­to­g ko­riš­ te­nja re­sur­sa u­po­ra­bo­m gra­ðe­vin­ sko­g ot­pa­da pri proiz­vod­nji pa­ne­la  sma­nje­nje koriš­te­nja re­gu­li­ ra­ni­h ke­mi­ka­li­ja kao što su fe­no­li i for­mal­de­hi­di u proiz­vod­no­m pro­ ce­su top­lin­sko-i­zo­la­cij­ski­h ma­te­r i­ ja­la.

Ci­lj pro­jek­ta je stvo­ri­ti o­d E­CO-SAN­DWIC­HA hr­vat­ski iz­voz­ni proiz­vo­d.

Ci­lj pro­jek­ta je stvo­ri­ti o­d E­CO-SAN­DWIC­HA hr­vat­ski iz­voz­ni proiz­ vod

Ta­ko­ðe­r, svr­ha pro­jek­ta je stva­ra­ nje tr­iš­ta gra­ðe­vin­sko­g o­tpada kao vri­jed­ne si­ro­vi­ne. Nai­me, u Hr­vat­sko­j se re­cik­li­ra sa­mo 7 % gra­ðe­vin­sko­g ot­pa­da, a is­ti se naj­èeš­æe od­la­e - u pri­ro­du. Pre­ma EU di­rek­ti­va­ma, do 2020. smo du­ni re­cik­li­ra­ti èa­k 70 % gra­ðe­vin­sko­g ot­pa­da. Up­ra­vo je E­CO-SAN­DWI­CH jed­na o­d izvr­sni­h i­deja ka­ko se gra­ðe­vin­ski ot­pa­d mo­ e ko­ris­no zbri­nu­ti.

Is­to ta­ko, i sa­m E­CO-SAN­DWI­CH je mo­gu­æe re­cik­li­ra­ti na kra­ju nje­go­ vo­g u­po­rab­no­g vi­je­ka!

Proiz­vod­nja u po­go­ni­ma tvr­tke Be­to­n-Luè­ko Be­to­n-Luè­ko je u kon­zor­ci­ju za­du­ e­n za proiz­vod­ni dio, od­nos­no za proiz­vod­nju E­CO-SAN­DWIC­HA za pr­vu prim­je­nu.

‘Kro­z o­va­j pro­je­k t, u­z po­mo­æ sred­sta­va i­z fon­da CI­P E­co-in­no­ va­tio­n, na­dog­ra­di­t æe­mo pos­to­je­æi proiz­vod­ni po­go­n s no­vo­m op­ re­mo­m pot­reb­no­m za proiz­vod­ nju tak­vo­g i­no­va­tiv­no­g proiz­vo­da.

E­CO-SAN­DWI­CH i proiz­vod­ni pro­

ce­s pro­jek­ti­ra­ni su u skla­du s na­ èe­li­ma od­r ­i­vo­g raz­vo­ja op­ti­mi­zi­ra­ ju­æi u­pot­re­bu re­sur­sa te e­ner­gij­sku u­èin­ko­vi­to­st.

ECO-SAN­DWI­CH je re­zul­ta­t ra­da hr­vat­ski­h znan­stve­ni­ka i po­du­zet­ni­ ka ko­ji­ma je e­lja stvo­ri­ti tr­iš­te na pod­ruè­ju Eu­rop­ske u­ni­je i sus­jed­ni­h ze­malja.

Na­da­mo se da æe­mo se kro­z o­va­j pro­je­k t us­pje­ti pro­bi­ti na eu­rop­sko tr­iš­te i da æe Beton-Luèko biti prepoznat kao renomirani i inovativni proizvoðaè betonskih proizvoda’, poruèuju iz tvrtke Beton-Luèko d.o.o.

EUR­CO o­si­gu­ra­va re­cik­li­r a­ni ag­re­gat Du­go­go­diš­nja su­rad­nja s Gra­ðe­ vin­ski­m fa­kul­te­to­m Sveu­èi­liš­ta u Zag­re­bu, po­seb­no sa Za­vo­do­m za ma­te­ri­ja­le, do­ve­la je tvr­tku EUR­CO d.d. u iz­van­red­nu pri­li­ku sud­je­lo­ va­nja na pro­jek­tu E­CO-SAN­DWI­CH fi­nan­ci­ra­no­m i­z fon­do­va Eu­rop­ske u­ni­je. ‘E­CO-SAN­DWI­CH je ven­tilira­ ni pred­go­tov­lje­ni zid­ni pa­ne­l, ve­li­ ko­g top­lin­sko­g ot­po­ra, iz­ra­ðe­n o­d be­to­na s re­cik­li­ra­ni­m ag­re­ga­to­m te slo­ja mi­ne­ral­ne vu­ne. O­d stra­ne Gra­ðe­vin­sko­g fa­kul­te­ta, kao no­si­ te­lja i koor­di­na­to­ra pro­jek­ta, tvr­tka EUR­CO d.d. bi­la je pre­poz­na­ta kao vo­de­æa tvr­tka na pod­ruè­ju ru­še­nja u Re­pub­li­ci Hr­vat­sko­j ko­ja sa­v ma­ te­ri­ja­l nas­tao ru­še­nje­m ‘re­cik­li­ra’ na sa­mo­j lo­ka­ci­ji iz­vo­ðe­nja ra­do­va u mo­bil­no­m dro­bi­liè­no­m pos­tro­je­nju.

Sto­ga smo poz­va­ni da pri­do­ne­se­ mo pro­jek­tu u seg­men­tu prip­re­me i is­po­ru­ke re­cik­li­ra­no­g ag­re­ga­ta za proiz­vod­nju ECO-SAN­DWI­CH pa­ne­la. U do­ sa­daš­njo­j prak­si tvr­tke EUR­CO d.d. re­cik­li­ra­ni ag­re­ga­t nas­tao ru­še­nje­m prim­je­nji­vao se u gra­ðe­vi­nar­stvu is­klju­èi­vo kao ma­te­ri­ja­l za iz­ra­du na­si­pa, pris­tup­ni­h pu­te­va i ni­ve­li­ ra­nje mik­ro­dep­re­si­ja te prim­je­na u o­vak­vom san­dwi­ch pa­ne­lu bi­t æe zna­èa­ja­n po­ma­k u prim­je­ni re­cik­li­ ra­no­g ag­re­ga­ta nas­ta­lo­g ru­še­nje­m.

Za pot­re­be pro­jek­ta tvr­tka æe u­nap­ ri­je­di­ti pro­ce­s proiz­vod­nje re­cik­li­ra­ no­g ag­re­ga­ta, što æe se dje­lo­miè­no fi­nan­ci­ra­ti i­z pro­jek­ta, a u ko­naè­ni­ci æe o­si­m dra­goc­je­nog is­kus­t va pro­ fi­ti­ra­ti i pro­ši­re­nje­m tr­iš­ta za re­cik­ li­ra­ni ag­re­ga­t.

O cje­lo­kup­no­m dop­ri­no­su E­CO-SAN­DWI­CH pa­ne­la s as­pek­ ta zaš­ti­te o­ko­li­ša, od­r ­i­ve grad­nje i e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti si­gur­no

Svr­ha pro­jek­ta je stva­ra­nje tr­iš­ta gra­ ðe­vin­sko­g ot­pa­da kao vri­jed­ne si­ro­vi­ne

je ve­æ pu­no re­da­ka is­pi­sa­no te mo­ e­mo sa­mo do­da­ti da na­m je èa­st sudje­lo­va­ti u o­vo­m i­no­va­tiv­no­m pro­ jek­tu’, sto­ji u priop­æe­nju tvr­tke EUR­ CO d.d.

Stak­le­na mi­ne­r al­na vu­na i­z Knau­f In­su­la­tio­na ‘E­CO-SAN­DWI­CH (E­ner­gy Ef­fi­cie­nt, Re­cycle­d Con­cre­te, San­dwi­ch Fa­ ca­de Pa­ne­l) je od­r ­i­vi pred­go­tov­lje­ni be­ton­ski sen­dvi­è zi­d vr­lo veli­ko­g top­ lin­sko­g ot­po­ra iz­ra­ðe­ni­h o­d re­cik­li­ra­ no­g be­to­na i re­cik­li­ra­ne o­pe­ke.

Iz­nim­na top­lin­ska svoj­stva prob­ ni­h pred­go­tov­lje­ni­h zid­ni­h e­le­me­na­ ta os­t va­re­na su ko­riš­te­nje­m mi­ne­ ral­ne vu­ne no­ve ge­ne­ra­ci­je – Knau­f In­su­la­tio­n s E­co­se Tec­hno­lo­gy ko­ja je o­ve godine na nat­je­èa­ju Sa­ve­ za za e­ner­ge­ti­ku gra­da Zag­re­ba i Hr­vat­ske gos­po­dar­ske ko­mo­re prog­la­še­na naj­bo­lji­m proiz­vo­do­m

hr­vat­sko­g ze­le­no­g gos­po­dar­stva.

Knau­f In­su­la­tio­n je par­tne­r u o­vo­m pro­jek­tu zah­va­lju­ju­æi izvr­sno­j su­ rad­nji ko­ju i­ma s Gra­ðe­vin­ski­m fa­ kul­te­to­m u Zag­re­bu. Is­tov­re­me­no je bio pre­poz­na­t kao li­de­r u proiz­vod­nji i dis­tri­bu­ci­ji i­zo­la­cij­sko­g ma­te­ri­ja­la u gra­di­telj­stvu vi­še o­d 30 go­di­na. Na­ ve­de­na nag­ra­da ko­ju je Knau­f In­su­ la­tio­n do­bio o­ve go­di­ne za stak­le­nu mi­ne­ral­nu vu­nu s E­co­se Tec­hno­ lo­gy izvr­sno se uklo­pi­la u kon­ce­pt pro­jek­ta ko­ji æe re­zul­ti­ra­ti fi­nal­ni­m proiz­vo­do­m ko­ji æe u pot­pu­nos­ti bi­ti od­r ­i­v. I­zo­la­ci­ju ko­ja se ko­ris­ti u E­CO-SAN­DWI­CH pa­ne­lu od­li­ku­ju od­liè­na top­lin­ska i zvuè­na svoj­stva te pro­tu­po­ar­no­st kao bi­ta­n fak­to­r si­gur­nos­ti. U­z to, ra­di se i o pr­vo­j pot­pu­no pri­rod­no­j i­zo­la­ci­ji be­z fe­no­ l-for­mal­de­hi­da, um­jet­ni­h bo­ja i sliè­ ni­h do­da­ta­ka’, is­ti­èu u tvr­tki Knau­f In­su­la­tio­n d.o.o.

Projekt ECO-SANDWICH Projekt financira Europska komisija, CIP EIP ECO/11/304438/SI2.626301-ECO-SANDWICH Koor­dina­to­r pro­jek­ta: Gra­ðe­vin­ski fa­kul­te­t, Zag­reb Par­tne­ri: Ar­hi­tek­ton­ski fa­kul­te­t, Zag­re­b; Be­to­n-Luè­ko d.o.o.; Knau­f In­su­la­tio­n d.o.o.; EUR­CO d.d.

Vo­di­te­lji­ca pro­jek­ta: Pro­f. dr. sc. I­va­na Ba­nja­d Pe­èur E-mai­l: ba­nja­di@­gra­d.hr Te­l: 01/4639-162 www.gra­d.u­ni­zg.hr/e­co-san­dwi­ch

PROSINAC 2012. GRADNJA

33

gospodarenje graðevinskim otpadom EURCO D.D.

Re­cik­li­ra­nje gra­ðe­vin­sko­g ot­pa­da Tvr­tke s od­go­vor­ni­m pris­tu­po­m ru­še­nju u prak­si pro­vo­de tzv. ­ ‘re­cik­li­ra­nje’ ma­te­ri­jala nas­ta­lo­g u pro­ce­su ru­še­nja na sa­mo­j ­ lo­ka­ci­ji, u mo­bil­no­m dro­bi­liè­no­m pos­tro­je­nju Pro­ce­so­m ru­še­nja gra­ðe­vi­na ge­ne­ri­ra se zna­èaj­na ko­li­èi­na gra­ðe­vin­sko­g ma­te­ ri­ja­la ko­ji u­ko­li­ko se ne ob­ra­di i po­nov­no is­ko­ris­ti pred­stav­lja vi­šes­tru­ko op­te­re­æe­ nje za o­ko­liš

je m ren pado a d po m ot s go ski in ev ð a gr

34

GRADNJA PROSINAC 2012.

P

ro­ce­so­m ru­še­nja gra­ðe­vi­na ge­ne­ri­ra se zna­èaj­na ko­li­èi­na gra­ðe­vin­sko­g ma­te­ri­ja­la ko­ji u­ko­li­ko se ne ob­ra­di i po­nov­ no is­ko­ris­ti pred­stav­lja vi­šes­tru­ko op­te­re­æe­nje za okoli­š:  um­jes­to re­cik­li­ra­nja i u­po­ra­be re­cik­li­ra­no­g ma­te­ri­ja­la za no­vu iz­ grad­nju, za is­tu nam­je­nu se ko­ris­te ma­te­ri­ja­li i­z pri­rod­ni­h, neob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra  od­la­ga­nje­m ma­te­ri­ja­la nas­ta­ lo­g ru­še­nje­m be­z pret­hod­ne ob­ra­de (iz­dva­ja­nje, se­lek­cio­ni­ra­nje, re­cik­ laa, pro­si­ja­va­nje, i­td.) ne­pot­reb­no se po­ve­æa­va ko­li­èi­na gra­ðev­no­g ot­ pa­da ko­ji se traj­no od­la­e na od­la­ ga­liš­ti­ma ot­pa­da.

Re­cik­li­r a­nje ma­te­ri­ja­l a na sa­mo­j lo­k a­ci­ji ru­še­nja Tvr­tke s od­go­vor­ni­m pris­tu­po­m ru­ še­nju sto­ga u prak­si pro­vo­de tzv. ‘re­cik­li­ra­nje’ ma­te­ri­ja­la nas­ta­lo­g u pro­ce­su ru­še­nja na sa­mo­j lo­ka­ci­ji, u mo­bil­no­m dro­bi­liè­no­m pos­tro­je­nju.

Prin­ci­p ra­da jed­no­g o­d tak­vi­h pos­tro­je­nja je slje­de­æi: gra­ðe­vin­ski ma­te­ri­ja­l se ba­ge­ro­m i­li u­to­va­ri­va­ èe­m u­ba­cu­je u u­sip­ni ko­š na vr­hu dro­bi­li­ce. Ko­š vib­ri­ra i ti­me uz­ro­ku­je pro­pa­da­nje sit­no­g ma­te­ri­ja­la i zem­ lje na si­to, o­dak­le se tra­kas­ti­m tran­ spor­te­ro­m iz­dva­ja i­z sus­ta­va, do­k se krup­ni ma­te­ri­ja­l zad­r ­a­va u rad­ no­j zo­ni u­dar­ni­h èe­ljus­ti dro­bi­li­ce.

Iz­dva­ja­nje ve­li­ki­h ko­ma­da me­ta­ la o­bav­lja se ruè­no, u fa­zi prip­re­me mate­ri­ja­la za re­cik­li­ra­nje. Gra­ðe­vin­ ski ma­te­ri­ja­l se u èe­ljus­no­j dro­bi­li­ci u­sit­nja­va na e­lje­nu ve­li­èi­nu, na­ko­n èe­ga se tra­kas­ti­m tran­spor­te­ro­m iz­ ba­cu­je iz­va­n dro­bi­li­ce.

Pri­je ko­naè­no­g is­pus­ta na zem­lju ma­te­ri­ja­l pro­la­zi is­po­d e­lek­tro­mag­ ne­ta ko­ji iz­dva­ja sve zaos­ta­le ma­nje ko­ma­de me­ta­la.

Sus­ta­va­n na­èi­n gos­po­da­re­nja gra­ðe­vin­ski­m ma­te­ri­ja­lom Ka­ko bi se ut­je­ca­j ru­še­nja gra­ðe­vi­na na o­ko­li­š sveo na naj­ma­nju mo­gu­ æu mje­ru, ve­æ u fa­zi iz­ra­de pro­jek­ ta uk­la­nja­nja nu­no je pred­vid­je­ti, a kas­ni­je pri iz­vo­ðe­nju rado­va i pro­ ves­ti sus­ta­va­n na­èi­n pri­kup­lja­nja i re­cik­li­ra­nja ma­te­ri­ja­la nas­ta­lo­g ru­ še­nje­m na mjes­tu nas­tan­ka. O­vak­ vi­m na­èi­no­m gos­po­da­re­nja ma­te­ri­ ja­lo­m nas­ta­li­m ru­še­nje­m vi­šes­tru­ko se pri­do­no­si od­r ­i­vo­m raz­vo­ju i os­nov­ni­m ci­lje­vi­ma gos­po­da­re­nja ot­pa­do­m ko­ji isti­èu iz­bje­ga­va­nje i sma­nji­va­nje nas­ta­ja­nja ot­pa­da te o­èu­va­nje pri­rod­ni­h re­sur­sa.

Zbo­g sve­ga na­ve­de­no­g, ja­sa­n je ši­ri druš­t ve­ni in­te­re­s da se pod­ruè­je re­cik­la­e gra­ðe­vin­sko­g ma­te­ri­ja­la i u Re­pub­li­ci Hr­vat­sko­j na pra­vi na­ èi­n vred­nu­je i u­re­di kro­z prim­je­nu u prak­si svi­h lo­kal­ni­h za­jed­ni­ca.

Ka­ko bi se ut­je­ca­j ru­še­nja gra­ðe­vi­na na okoliš sveo na najmanju moguæu mjeru, veæ u fazi izrade projekta uklanjanja nuno je predvidjeti, a kasnije pri izvoðenju radova i provesti sustavan naèin prikupljanja i recikliranja materijala nastalog rušenjem na mjestu nastanka

PROSINAC 2012. GRADNJA

35

konstrukcije &tehnologije FLEX kružna oplata

DIN 18202, tab. 3, red

uirano podesiva kružna oplata juse od minimalno 1,00 m Tek­st: Ved­ra­n Mi­ku­le­c, i­ng.gra­ð. i Dra­go Ma­le­ta, i­ng.gra­ð.

PE­RI op­la­te i ske­le d.o.o.

Oplate Skele Inženjer www.peri.com.hr

Prim­je­na PE­RI SKYDE­CK strop­ne op­la­te na vu­ko­var­sko­m gra­di­liš­tu TC Na­ma Strop­ni sis­te­mi op­la­te spe­ci­fiè­ni su zbo­g zah­tje­va ko­je pre­d nji­h pos­tav­lja mo­der­ni na­èi­n grad­nje – mo­ra­ju bi­ti br­zi, e­ko­no­miè­ni ­ te flek­si­bil­ni je­r za raz­li­ku o­d zid­ne op­la­te, stro­pna je op­la­ta ­ 'tro­di­men­zio­nal­na' što zna­èi da se pri­la­go­ðuje pre­ma vi­si­ni, ­ ši­ri­ni i du­i­ni

Z

TC Na­ma Vu­ko­va­r

36

GRADNJA PROSINAC 2012.

bo­g sve kra­æi­h vre­me­na grad­nje kao i pot­re­be za do­dat­ni­m sma­nje­nje­m troš­ko­va (ko­riš­te­nje­m op­lat­ni­h sis­te­ ma i­z naj­ma) tvr­tka PE­RI pred­sta­vi­la je 1992. go­di­ne SKYDE­CK, sis­te­m a­lu­mi­nij­ske ma­lo­for­mat­ne strop­ne op­la­te.

SKYDE­CK e­le­men­ti sis­te­ma iz­ra­ðe­ni su o­d a­lu­mi­ni­ja te su iz­nim­no la­ga­ni (ni je­da­n ni­je te­i o­d 15 kg). Svi su do­dat­no zaš­ti­æe­ni PE­ RI E­CC praš­kas­ti­m pre­ma­zo­m ko­ji spre­èa­va li­jep­lje­nje be­to­na te o­mo­gu­æu­je jed­nos­tav­no i br­zo èiš­æe­nje.

Os­nov­ni di­je­lo­vi sis­te­ma su: SDP pa­ne­li du­lji­ne 1,50 i 0,75 m te ši­ri­ne 75, 50 i 37,5 cm; uz­du­ni SLT no­sa­èi; pa­da­ju­æe, pot­por­ne i kom­bi gla­ve te pok­rov­ne PVC let­vi­ce.

Mon­ta­a po­mo­æu SKYDE­CK pa­da­ju­æe gla­ve o­mo­gu­æu­je br­z ri­ta­m grad­nje u­z ma­ le re­zer­ve ma­te­ri­ja­la te nu­di sis­tem­ski sli­je­d mon­ta­e i si­gur­no­st za stro­po­ve deb­lji­ne do 95 cm.

Zup­ci okre­nu­ti pre­ma va­n na SLT no­sa­èu 'hva­ta­ju' pa­ne­le. Na­li­je­ga­nje­m na zup­èas­te let­vi­ce SLT no­sa­èa pa­ne­li le­e ne­po­miè­no te je up­ra­vo ra­di to­ga ko­d po­la­ga­nja SKYDE­CK op­la­te za­jam­èe­na vi­so­ka si­gur­no­st.

Jed­nos­tav­na prim­je­na SKYDE­CK sis­te­ma­ti­ka zna­èi da su po­lja u­nap­ri­je­d od­re­ðe­na ras­te­rom – ne­ma mje­re­ nja strop­ni­h po­du­pi­ra­èa, ne­ma od­re­ði­va­nja raz­ma­ka pri­mar­ni­h i se­kun­dar­ni­h no­sa­èa, ne­ma bri­ge o no­si­vos­ti op­lat­ne plo­èe.

Gla­ve se br­zo i jed­nos­tav­no mon­ti­ra­ju na po­du­pi­ra­èe, a o­d is­pa­da­nja su o­si­gu­ra­ne op­ ru­ni­m o­si­gu­ra­èe­m. Stan­dar­dno po­lje pov­r­ ši­ne je 2,30 x 1,50 m tj. 3,45 m² – od­nos­no 0,29 po­du­pi­ra­èa po m². Sa­m nor­ma­ti­v mon­ ta­e iz­no­si 0,15-0,20 h/m² od­nos­no 9 mi­nu­ ta po m².

De­mon­ta­a po­mo­æu pa­da­ju­æe gla­ve od­vi­ ja se u­dar­ce­m èe­ki­æa po o­si­gu­ra­èu pa­da­ju­æe gla­ve pri èe­mu se na is­to­j op­la­ta za­jed­no sa SLT no­sa­èi­ma spuš­ta za 6 cm te se o­mo­gu­ æu­je de­mon­ta­a.

Po­du­pi­ra­èi s pa­da­ju­æi­m gla­va­ma i pok­ rov­ni­m let­vi­ca­ma os­ta­ju u pod­ruè­ju po­lja – strop­na kon­struk­ci­ja je i da­lje po­dup­r ­ta.

Ot­puš­ta­nje pa­da­ju­æi­h gla­va i de­mon­ta­a SLT pro­fi­la i pa­ne­la mo­gu­æa je o­vis­no o vanj­sko­j tem­pe­ra­tu­ri ve­æ na­ko­n dva da­na. Ta­ko­ðe­r je mo­gu­æe de­mon­ti­ra­ti rub­ne po­du­pi­ra­èe te po­ du­pi­ra­nje u zo­na­ma pri­la­god­be ta­ko da je za i­du­æi ta­k t pot­reb­no 50 – 70% po­du­pi­ra­èa s pa­da­ju­æi­m gla­va­ma i pok­rov­ni­m let­vi­ca­ma.

Kon­cep­ci­ja SKYDE­CK sistema Svo­jo­m kon­cep­ci­jo­m SKYDE­CK sistem nu­di:  uz­du­ne no­sa­èe vi­so­ke no­si­vos­ti= ko­riš­te­nje ma­nje­g bro­ja po­du­pi­ra­èa  prin­ci­p pa­da­ju­æe gla­ve = pri­jev­re­me­ na, la­ga­na de­mon­ta­a  E­CC praš­kas­ti pre­ma­z = mali utrošak vremena za èišæenje  ma­le po­je­di­naè­ne te­i­ne e­le­me­na­ta = la­ga­na ruè­na de­mo­na­a i mon­ta­a  rav­ne li­ni­je mon­ta­e = jed­nos­tav­na rub­na pri­la­god­ba  sta­tiè­ki op­ti­mi­ra­n sis­te­m = vi­so­ka toè­no­st pov­r­ši­na  sis­te­ma­ti­èa­n sli­je­d mon­ta­e = ni­je mo­gu­æe pog­reš­no ru­ko­va­nje.

Zbog gore navedenih znaèajki, ali i zbog moguænosti najma kompletnog stropnog sistema, SKYDECK se po­ka­zao ja­ko dob­ri­m u prim­je­ni na ob­jek­ti­ma s plo­ha­ma strop­ni­h plo­èa kao što su in­dus­trij­ske ha­le, tr­go­vaè­ki cen­tri i pod­zem­ne ga­ra­e, a svo­ju nam­je­nu sve vi­še na­la­zi i u sta­nog­rad­nji na ve­li­ki­m i

La­ga­na kom­bi­na­ci­ja i jed­nos­tav­na pri­la­god­ba SKYDE­CK i MUL­TIF­LEX sis­te­ma.

Ve­li­ka no­si­vo­st PE­RI SKYDE­CK sis­te­ma.

PROSINAC 2012. GRADNJA

37

konstrukcije&tehnologije

PE­RI op­lat­ne plo­èe za kva­li­te­ta­n o­ti­sa­k be­to­na.

SKYDE­CK op­la­ta pri­je pos­tav­lja­nja ar­ma­tu­re.

ma­li­m ob­jek­ti­ma, to je­st na sva­ko­j kon­struk­ ci­ji gdje je pot­re­ba­n br­z ob­r ­ta­j strop­no­g op­ lat­no­g sis­te­ma u­z nis­ke troš­ko­ve.

Gra­di­liš­te TC Na­ma u Vu­ko­va­ru Do­ba­r prim­je­r ko­riš­te­nja SKYDE­CK sis­te­ma pred­stav­lja ob­je­k t NA­MA u Vu­ko­va­ru, glav­ no­g iz­vo­ða­èa ra­do­va Teh­ni­ka d.d.

Po­diz­vo­ða­è ra­do­va tvr­tka Vu­ko­vi­æ-Com­ pa­ny d.o.o. i­z Vu­ko­va­ra ob­ra­ti­la na­m se sa zah­tje­vo­m za na­ja­m br­zo­g i flek­si­bil­no­g sis­ te­ma op­la­te stro­po­va ka­ko bi u­z što ma­nje troš­ko­va i u što kra­æe­m ro­ku iz­ve­li po­du­go­ vo­re­ne ra­do­ve.

Sa­m ob­je­k t u­kup­ne je pov­r ­ši­ne 10.000 m² po­di­je­lje­ni­h u 3 e­ta­e te ta­ko za jed­nu e­ta­u ot­pa­da o­ko 3.000 m². Kon­struk­ci­ja ob­jek­ta je­st ske­let­na ar­mi­ra­no-be­ton­ska s mo­no­lit­ ni­m A­B gre­da­ma di­men­zi­ja v x š 100 x 50 cm te 18 x 50 cm.

Gre­de su os­lo­nje­ne na A­B stu­po­ve tloc­r ­tne di­men­zi­je 62 x 62 cm i u kon­struk­ci­ju mo­no­li­ti­ zi­ra­ne kla­siè­no­m A­B plo­èo­m deb­lji­ne 20 cm.

Gre­de di­men­zi­ja 100 x 50 cm be­to­ni­ra­ju se u­nap­ri­je­d kao za­seb­ni e­le­men­ti kon­struk­ci­je do­k se gre­de 18 x 50 cm be­to­ni­ra­ju za­jed­no s A­B plo­èo­m.

Ta­ka­v ras­po­re­d stu­po­va i gre­da da­je ras­te­r po­lja strop­ne plo­èe di­men­zi­ja 12,0 x 12,0; 7,0 x 12,0 te 7,0 x 7,0 m.

Zbo­g ve­li­ki­h pov­r­ši­na e­ta­e kao i krat­ki­h ro­ko­va grad­nje te po­volj­ni­h ras­te­ra po­lja plo­ èe iz­me­ðu gre­da kon­struk­ci­je, po­diz­vo­ða­è, tvr­tka Vu­ko­vi­æ-Com­pa­ny d.o.o. prih­va­tio je na­še r­je­še­nje u vi­du ko­riš­te­nja SKYDE­CK op­lat­no­g sis­te­ma.

Gra­di­liš­te se iz­vo­di prim­je­no­m o­ko 1.000 m² op­lat­no­g sis­te­ma SKYDE­CK ko­ji je os­ lo­nje­n na po­du­pi­ra­èe PE­P 500 i po­du­pi­ra­èe MUL­TIP­RO­P MP 480 i 626. Vi­si­ne po­du­pi­ra­ nja su 4,80 m u po­lju te 3,80 od­nos­no 4,60 is­po­d sa­mi­h gre­da.

38

GRADNJA PROSINAC 2012.

SKYDE­CK stropna op­la­ta u kombinaciji s MULTIPROP podupiraèima.

ta užna oplata o 1,00 m

Ori­jen­ta­cij­ske vri­jed­nos­ti de­mon­ta­e* (da­ni) za sis­te­m pa­da­ju­æe gla­ve

0,14 0,16 0,18 0,20 0,22 0,25 0,30 0,35 0,40 - 0,95

nužna vrstoa betona fck [N/mm²]

15 13 11 9 8 7 6 5 5

Op­la­ta i gre­da iz­ve­de­ne su kla­siè­no sis­ te­mo­m MUL­TIF­LEX. Ko­riš­te­nje­m SKYDE­CK op­lat­no­g sis­te­ma pos­tig­nu­ta je di­na­mi­ka cik­ lu­sa o­d 7-10 da­na, tj. 3-4 mje­seè­na ob­r ­ta­ja kom­plet­no­g strop­no­g sis­te­ma.

*orijentacijske vrijednosti termina demontaže [dani] za panele i nosae pri prosjenoj temperaturi stvrdnjavanja [ºC] od 5º 10 8 6 5 4 4 3 3 2

10º 6 5 4 3 3 2 2 2 1

20º 5 4 3 2 2 2 2 1 1

Ovo­m pri­li­ko­m zah­va­lju­je­mo se tvr­tki Vu­ ko­vi­æ-Com­pa­ny d.o.o. na pok­lo­nje­no­m pov­ je­re­nju i ko­rek­tno­j su­rad­nji pri­li­ko­m rea­li­za­ci­ je o­vo­g ob­jek­ta.

!

PERI oplate i skeleSkele d.o.o.

Oplate Inženj Dolenica 20 10250 Luèko - Zagreb tel: 01 655 36 36 www.peri.com.hr info@peri.com.hr www.peri.com.hr Ured Imotski Fra Rajmunda Rudea 1 21260 Imotski Mob: 091 1655 363 Ured Osijek Dubrovaèka 7A 31000 Osijek Mob: 091 1655 367

Brzo vrijeme montaže PERI SKYDECK je lagana aluminijska panelna oplata sa sistematičnim slijedom montaže – ni jedan element nije teži od 15 kg.

HR PERI 12.129

debljina stropa d [m]

Brz napredak u gradnji SKYDECK padajuća glava osigurava prijevremenu demontažu – time se smanjuju zalihe materijala.

SKYDECK aluminijska panelna stropna oplata Za stropove do 95 cm debljine

Oplate Skele Inženjering www.peri.com.hr

PROSINAC 2012. GRADNJA

39

konstrukcije&tehnologije Schie­de­l kon­ce­pt e­ne­rgetske ­ ko­ris­ti i e­fi­kas­nos­ti

Mo­der­ni tren­do­vi u raz­vo­ju gri­ja­nja i al­ter­na­tiv­ni iz­vo­ri e­ner­gi­je Schie­de­l je raz­vio kon­ce­pt e­ner­get­ske e­fi­kas­nos­ti i ko­ris­ti 3+1, ­ ko­ji pred­stav­lja op­ti­mal­nu kom­bi­na­ci­ju mo­der­ne teh­ni­ke i naj­vi­še ko­ris­ti ko­ja je o­si­gu­ra­na za sta­na­ra o­bi­telj­ske ku­æe Ka­ko bi se u pot­ pu­nos­ti is­ko­ris­ti­la e­ner­get­ska e­fi­kas­no­st lo­iš­ta, te ka­ko ne bi doš­lo do oš­te­æe­nja dim­nja­ka i­li sa­mo­g stam­be­no­g pros­to­ra, dim­nja­k po svo­ji­m teh­niè­ki­m ka­rak­te­ris­ ti­ka­ma tre­ba u pot­pu­ nos­ti bi­ti kom­pa­ti­bi­ la­n s tak­vi­m lo­iš­tem

V

e­za­no na eu­rop­ski ci­lj 2020-20, ko­ji se od­no­si na po­ve­æa­nje e­ner­get­ske e­fi­ kas­nos­ti za 20%, po­ve­æa­ nje ko­riš­te­nja e­ner­gi­je i­z ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra za 20% i sma­nje­nje e­mi­si­je stak­le­niè­ki­h pli­no­va za 20%, te is­ tov­re­me­no sve ve­æu pli­no­fi­ka­ci­ju i ko­riš­te­nje pli­na kao naj­èiš­æe­g i naj­jef­ti­ni­je­g e­ner­gen­ta, do­go­di­t æe se i prom­je­ne u u­pot­re­bi, te i nu­na zam­je­na kla­siè­ni­h kon­ven­cio­nal­ni­h u­re­ða­ja za gri­ja­nje. Tak­vi u­re­ða­ji æe zbo­g vi­so­ki­h iz­laz­ni­h tem­pe­ra­tu­ra i ve­li­ke ma­se iz­laz­ni­h dim­ni­h pli­no­ va bi­ti za­mi­je­nje­ni kon­den­za­cij­ski­m u­re­ða­ji­ma. S ci­lje­m uš­te­de e­ner­gi­je i sma­nje­nja e­mi­si­je CO2, proiz­vo­ða­èi lo­iš­ta i kot­lo­va na­ja­vi­li su u­ki­da­nje proiz­vod­nje i zam­je­nu kla­siè­ni­h lo­ iš­ta kon­den­za­cij­ski­m i nis­ko­tem­ pe­ra­tur­ni­m lo­iš­ti­ma do 2013. go­ di­ne.

(Ne)si­gur­no­st gri­ja­nja Me­ðu­ti­m, pa­ra­lel­no s raz­vo­je­m o­vak­vo­g na­èi­na gri­ja­nja svje­do­ ci smo do­ga­ða­nja ko­ja do­vo­de do prob­le­ma u opskr­bi pli­no­m, raz­li­èi­ti­h pri­rod­ni­h ka­tas­tro­fa ko­je zbo­g dot­ ra­ja­los­ti e­lek­troe­ner­get­sko­g sus­ta­ va do­vo­de do po­re­me­æa­ja u opskr­bi e­lek­triè­ne e­ner­gi­je i ti­me ut­je­èu na

40

GRADNJA PROSINAC 2012.

si­gur­no­st gri­ja­nja u naj­kri­tiè­ni­ji­m pe­rio­di­ma se­zo­ne gri­ja­nja. U­ko­li­ko uz­me­mo u ob­zi­r da go­to­vo 100% gri­ja­nja (i­li up­rav­lja­nja gri­ja­nje­m) o­vi­si o e­lek­triè­no­j e­ner­gi­ji, neo­vis­ no­st i si­gur­no­st gri­ja­nja u tak­vi­m si­tua­ci­ja­ma je u­pit­na. Ka­ko bi se mo­guæ­no­st nas­tan­ka tak­vi­h si­tua­ci­ ja, ko­je se kon­ti­nui­ra­no po­nav­lja­ju, iz­bjeg­la, nu­no je pot­reb­no pri­li­ko­m grad­nje ku­æe pri­mi­je­ni­ti kon­ce­pt gri­ ja­nja ko­ji ni­je o­vi­sa­n sa­mo o jed­no­m e­ner­gen­tu i­li vr­sti lo­iš­ta. Na ras­po­ la­ga­nju na­m sto­je raz­li­èi­ti e­ner­gen­ti i­z ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra, po­pu­t sun­ca, vo­de i vjet­ra, a za na­še pod­neb­lje po­seb­no je va­a­n po­ten­ci­ja­l bio­ma­ se, kao mo­gu­æe­g e­ner­gen­ta u kri­tiè­ ni­m si­tua­ci­ja­ma.

Kon­ce­pt e­ner­get­ske e­fi­k as­nos­ti i ko­ris­ti 3+1 Iz to­g raz­lo­ga Schie­de­l je raz­vio kon­ce­pt e­ner­get­ske e­fi­kas­nos­ti i ko­ ris­ti 3+1, ko­ji pred­stav­lja op­ti­mal­nu kom­bi­na­ci­ju mo­der­ne teh­ni­ke i naj­ vi­še ko­ris­ti ko­ja je o­si­gu­ra­na za sta­ na­ra o­bi­telj­ske ku­æe.

1. Glav­ni dim­nja­k, od­nos­no dim­ nja­k za cen­tral­no gri­ja­nje, ko­ji o­mo­ gu­æa­va neo­vis­no­st ko­d o­da­bi­ra vr­ ste go­ri­va i lo­iš­ta.

2. Dim­nja­k za ka­mi­n. O­si­m što ka­mi­n ut­je­èe na u­go­du i am­bi­je­nt o­bi­telj­ske ku­æe, mo­e bi­ti i­deal­no r­je­še­nje za gri­ja­nje u pro­lje­æe i je­ se­n ka­da vanj­ske tem­pe­ra­tu­re ni­su to­li­ko nis­ke, pa ni­je pot­reb­no ko­ris­ ti­ti cen­tral­no gri­ja­nje.

3. Re­zer­vni i­li si­gur­nos­ni dim­nja­k, kao od­go­vo­r na go­re na­ve­de­ne si­ tua­ci­je, ko­je nas­ta­ju us­li­je­d ut­je­ca­ja vre­men­ski­h i kli­mat­ski­h (ne)pri­li­ka.

4. Ven­ti­la­ci­ja, u ob­li­ku AE­R A-e, au­to­ma­ti­zi­ra­no­g ven­ti­la­cij­sko­g sis­ te­ma za kon­tro­li­ra­no proz­ra­èi­va­nje o­bi­telj­ski­h ku­æa, ko­ji o­mo­gu­æu­je znat­ne uš­te­de e­ner­gi­je, i­li o­biè­no­g vi­še­nam­jen­sko­g ven­ti­la­cij­sko­g ka­ na­la.

Dim­nja­k tre­ba bi­ti kom­pa­ti­bi­l a­n s lo­iš­tem Ka­ko bi se u pot­pu­nos­ti is­ko­ris­ti­ la e­ner­get­ska e­fi­kas­no­st lo­iš­ta, te ka­ko ne bi doš­lo do oš­te­æe­nja dim­ nja­ka i­li sa­mo­g stam­be­no­g pros­ to­ra, dim­nja­k po svo­ji­m teh­niè­ki­m ka­rak­te­ris­ti­ka­ma tre­ba u pot­pu­nos­ti bi­ti kom­pa­ti­bi­la­n s tak­vi­m lo­iš­te­m.

Dim­nja­ci u svo­jo­j pri­mar­no­j fun­kci­ ji o­mo­gu­æa­va­ju pra­vil­no od­vo­ðe­nje dim­ni­h pli­no­va, te na ta­j na­èi­n o­mo­ PROSINAC 2012. GRADNJA

41

konstrukcije&tehnologije Je­da­n o­d os­nov­ni­h di­je­lo­va dim­nja­ka je u­nu­tar­nja ci­je­v, ko­ja is­tov­re­me­no mo­ra bi­ti ot­por­na i pos­to­ ja­na na tem­pe­ra­tur­ne prom­je­ne i ag­re­siv­ne kon­den­za­te, ko­ji nas­ ta­ju u dim­nja­ku

gu­æa­va­ju si­gur­no­st i sta­na­ra i o­bi­ telj­ske ku­æe. Sa­mo e­fi­kas­ni, dob­ro i­zo­li­ra­ni, te prik­lad­ni dim­nja­ci o­mo­ gu­æa­va­ju ra­d u­re­ða­ja, od­nos­no lo­ iš­ta na naj­vi­še­m stup­nju u­èin­ko­vi­ tos­ti, te proiz­vod­nju naj­ni­i­h ra­zi­na iz­laz­ni­h dim­ni­h pli­no­va.

Je­da­n o­d os­nov­ni­h di­je­lo­va dim­ nja­ka je u­nu­tar­nja ci­je­v, ko­ja is­tov­ re­me­no mo­ra bi­ti ot­por­na i pos­to­ ja­na na tem­pe­ra­tur­ne prom­je­ne i ag­re­siv­ne kon­den­za­te, ko­ji nas­ta­ju u dim­nja­ku. Ci­je­vi o­d ša­mo­ta ko­je se jo­š u­vi­je­k ko­ris­te u grad­nji, ne za­do­ vo­lja­va­ju zah­tje­ve mo­der­ni­h lo­iš­ta, je­r zbo­g po­roz­nos­ti pro­puš­ta­ju kon­ den­za­t, ko­ji nas­ta­je u dim­nja­ku, do­k ci­je­vi o­d dru­gi­h ma­te­ri­ja­la (plas­ti­ka i sliè­no) ne mo­gu za­do­vo­lji­ti vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re i tem­pe­ra­tur­ne prom­je­ ne ko­je nas­ta­ju u dim­nja­ku, te za­ do­vo­lji­ti vat­root­por­no­st u ob­jek­tu, ko­ja je zah­ti­je­va­na pre­ma us­vo­je­ni­m nor­ma­ma.

Schie­de­l pro­fil­na ci­je­v o­d teh­niè­k e ke­r a­mi­k e Tak­vi­m uv­je­ti­ma u pot­pu­nos­ti je pri­ la­go­ðe­na Schie­de­l mo­der­na pro­fil­na ci­je­v o­d teh­niè­ke ke­ra­mi­ke. Naj­nap­ red­ni­ja teh­no­lo­gi­ja iz­ra­de i kva­li­te­ta ma­te­ri­ja­la i­zos­ta­tiè­ne ci­je­vi, te po­ seb­no raz­vi­je­n pro­fi­l ci­je­vi za po­ve­ æa­ni u­èi­na­k iz­mje­ne top­li­ne, zas­lu­ ni su za si­gur­no­st ob­jek­ta o­d po­ja­ve di­ma i po­a­ra, te ot­por­no­st na vla­gu i ko­ro­zi­ju.

Zbo­g svo­je je­din­stve­ne u­ni­ver­zal­ nos­ti, pro­fil­na ci­je­v ug­ra­ðe­na je u naj­mo­der­ni­je Schie­de­lo­ve sis­te­me dim­nja­ka, iz­me­ðu os­ta­li­h i AD­VAN­ CE, dim­nja­k na­mi­je­nje­n za ug­rad­nju u o­bi­telj­ske ku­æe. Tak­vi u­ni­ver­zal­ni dim­nja­ci o­mo­gu­æa­va­ju prik­lju­èi­ va­nje raz­li­èi­ti­h lo­iš­ta i ko­riš­te­nje raz­li­èi­ti­h e­ner­ge­na­ta, be­z ob­zi­ra na uv­je­te i o­kol­nos­ti, što je os­nov­ni pre­duv­je­t si­gur­no­g i neo­vis­no­g gri­ ja­nja i nje­go­ve mak­si­mal­ne e­ner­get­ ske e­fi­kas­nos­ti.

!

Schie­de­l proiz­vod­nja dim­nja­ka d.o.o.

Go­lu­bo­ve­c 26 49255 No­vi Go­lu­bo­vec Bes­plat­ni in­fo : 0800 5335 T: +385 49 382 600 F: +385 49 382 600 E: mar­ke­ting@schie­de­l.hr www.schie­de­l.hr www.kin­gfi­re.hr

42

GRADNJA PROSINAC 2012.

Ur­sa Zag­re­b d.o.o.

E­ner­get­ska ob­no­va ob­jek­ta Tvr­tka Ur­sa Zag­re­b d.o.o. svo­ji­m zna­nje­m i is­kus­t vi­ma po­ma­e va­m os­t va­ri­ti ci­lje­ve za sma­nje­nje troš­ko­va e­ner­gi­je ko­ju pot­ro­ši­te ti­je­ko­m upora­be ob­jek­ta, je­r u svo­je­m proiz­vod­no­m i pro­daj­no­m prog­ra­mu i­ma ši­ro­ku pa­le­tu top­lin­ski­h i zvuè­ni­h i­zo­la­ci­ja

M

o­gu li ob­no­vo­m o­si­gu­ra­ti pot­roš­nju e­ner­gi­je kao u nis­koe­ner­get­ski­m ob­jek­ ti­ma? Da­na­s sve èeš­æe go­vo­ri­mo o vi­so­ki­m troš­ko­vi­ma gri­ja­nja. Fo­silna goriva iz dana u dan sve su skuplja jer potranja za njima je sve veæa, a njihove zalihe se smanjuju. Kod uporabe fosilnih goriva nastaje i mnogo CO2 koji sve više utjeèe na klimatske promjene našeg planeta. Razlièita istraivanja pokazuju da se u EU najvi­še e­ner­gi­ je pot­ro­ši ko­d zgra­da (40%).

Ob­no­vo­m ob­je­ka­ta mo­gu­æe je u­z re­la­tiv­no ma­la u­la­ga­nja sma­nji­ti pot­roš­nju e­ner­gi­je za prib­li­no 60%, ko­li­ko iz­no­se gu­bi­ci kro­z zi­do­ve i kro­v. Slje­de­æi va­ni­ji sklo­p ob­no­ve ob­je­ka­ta su vra­ta i pro­zo­ri, što mo­ e donije­ti 25% uš­te­de e­ner­gi­je. No naj­te­e je ob­no­vi­ti ob­je­k t ko­d ko­je­g bi se sma­nji­li gu­bi­ci e­ner­gi­je kro­z po­d je­r se ri­jet­ko tko od­lu­èi u ci­je­ los­ti od­stra­ni­ti pod­nu kon­struk­ci­ju.

S ma­njo­m in­ves­ti­ci­jo­m ko­d sta­ri­ ji­h se ob­je­ka­ta mo­e uš­ted­je­ti ve­æ ko­d sa­mi­h graðe­vin­ski­h e­le­me­na­ta (top­lin­ska i­zo­la­ci­ja, pro­zo­ri i vra­ ta). A u slu­èa­ju od­lu­ke o prom­je­ni sus­ta­va gri­ja­nja in­ves­ti­ci­ja je ug­lav­ no­m pu­no ve­æa je­r je tro­ša­k zam­je­ ne pe­æi jed­na­k i­li ve­æi o­d troš­ka za gra­ðe­vin­ske e­le­men­te, no pri­to­m se uš­te­da e­ner­gi­je ne smanjuje u to­li­ ko­j mje­ri kao u slu­èa­ju gra­ðe­vin­ski­h e­le­me­na­ta.

Pre­po­ru­èe­ni i­zo­la­ cij­ski ma­te­ri­ja­li za preg­ra­dne zi­do­ve su: UR­SA TWF FO­NO, UR­SA TWP 1 te UR­ SA TER­RA 80P. A za dob­ru pod­nu zvuè­nu i­zo­la­ci­ju pred­la­e­mo proiz­vo­d UR­SA TSP ko­ji spr­je­èa­va ši­re­nje u­dar­no­g zvu­ka

1. Top­lin­ska i­zo­la­ci­ja pot­krov­lja deb­lji­ne 30 cm i­li vi­še (i­zo­la­cij­ski ma­te­ri­ja­l λ ≤ 0,040 W/m2K) – uš­ te­da e­ner­gi­je je prib­li­no 25 %, tro­ša­k je raz­mjer­no ma­li, vlas­ti­ ta iz­ved­ba; pre­po­ru­èe­na i­zo­la­ci­ja: UR­SA DF 40, UR­SA SF 35, UR­SA TER­R A 80P. 2. Top­lin­ska i­zo­la­ci­ja fa­sa­de deb­ lji­ne 14 cm i­li vi­še (zi­d o­d cig­le d = 20 cm + i­zo­la­cij­ski materi­ja­lz ë ≤ 0,040 W/m2K) – uš­te­da e­ner­gi­je je prib­li­no 35 %, tro­ša­k je ve­æi je­r ra­ do­ve naj­èeš­æe iz­vo­di struè­no os­po­ sob­lje­na e­ki­pa, a pri­to­m je pot­reb­no u­ze­ti u ob­zi­r i tro­ša­k ske­le; pre­po­ru­

èe­na i­zo­la­ci­ja: UR­SA FDP 1, UR­SA FDP 2, UR­SA FDP 2/Vk, UR­SA FDP 2/Vf, UR­SA FDP 3/Vf. Naj­èeš­æe se u ve­zi s ob­no­vo­m fa­sa­de od­lu­èi­mo i za zam­je­nu pro­zo­ra, pro­zor­ski­h klup­èi­ca i vra­ta.

3. Zam­je­na vra­ta na fa­sa­di (top­lin­ ska pro­vod­lji­vo­st vra­ta U = 1,3 W/ m2K) – ušteda energije je priblino 15 %, ugradnju je gotovo uvijek od stra­ne ov­laš­te­no­g o­sob­lja proiz­vo­ ða­èa vra­ta.

4. Zam­je­na pro­zo­ra na fa­sa­di (top­lin­ska pro­vod­lji­vo­st pro­zo­ra U = 1,1 W/m2K) – uš­te­da e­ner­gi­je je prib­li­no 10 %, ug­rad­nja je go­to­vo

Pre­po­ru­ke za ob­no­vu Ka­ko bis­mo naj­br­e doš­li do e­lje­ no­g ci­lja, dob­ro je u­ze­ti u ob­zi­r slje­ de­æe pre­po­ru­ke: PROSINAC 2012. GRADNJA

43

konstrukcije&tehnologije Pre­po­ru­èe­na i­zo­la­ci­ja be­z voa­la za proz­ ra­èi­va­ne fa­sa­de je slje­de­æa: UR­SA FDP 1, UR­SA FDP 2, a s voa­lo­m: UR­SA FDP 2/ Vk, UR­SA FDP 2/Vf, UR­SA FDP 3/Vf

44

GRADNJA PROSINAC 2012.

u­vi­je­k o­d stra­ne ov­laš­te­no­g o­sob­lja proiz­vo­ða­èa.

Uz na­ve­de­ne mje­re mo­gu­æe je o­d e­ner­get­ski ra­sip­no­g ob­jek­ta pri­je­æi u e­ner­gij­ski šted­lji­v ob­je­k t.

Zvuè­na zaš­ti­ta In­ves­ti­ci­ja u ob­no­vu ob­jek­ta u ko­jo­j je o­buh­va­æe­na i­zo­la­ci­ja kro­va i fa­ sa­de te zam­je­na pro­zo­ra i vanj­ski­h vra­ta u pra­vi­lu se vra­ti u ro­ku o­d tri do še­st go­di­na, o­visno o vr­sti pro­ zo­ra i vra­ta je­r o­ni pred­stav­lja­ju ve­æi u­dio fi­nan­cij­ski­h sred­sta­va. Èes­to se ko­d ve­æi­h ob­no­va (u­re­ ðe­nje pot­krov­lja) na­no­vo u­re­ðu­ju pod­ne pov­r­ši­ne i po­dig­nu pot­reb­ni preg­rad­ni zi­do­vi (naj­èeš­æe su­ho­ mon­ta­ni).

Ko­d na­ve­de­ni­h ob­no­va u­vi­je­k je bit­no da se pra­vil­no iz­ve­de i zvuè­ na zaš­ti­ta – da se zvu­k ne pre­no­si u do­nje i­li sus­jed­ne pros­to­re i ob­ rat­no. Èes­to nas­ta­nu prob­le­mi ko­d sas­ta­va stro­pa je­r je vi­si­na ug­lav­ no­m og­ra­ni­èe­na pos­to­je­æo­m kon­ struk­ci­jo­m.

Da bis­mo og­ra­ni­èi­li ši­re­nje zvu­ka i­z po­jedino­g pros­to­ra, pot­reb­no je pot­ra­i­ti od­go­va­ra­ju­æi ma­te­ri­ja­l ko­ji æe u naj­ve­æo­j mje­ri zad­r ­a­ti zvu­k u pros­to­ru, je­r ši­re­nje zvu­ka tre­ba og­ ra­ni­èi­ti pri nje­go­vu iz­vo­ru.

Preporuèeni izolacijski materijali za pregradne zidove su: URSA TWF FONO, URSA TWP 1 te URSA TER­ RA 80P. A za dob­ru pod­nu zvuè­nu i­zo­la­ci­ju pred­la­e­mo proiz­vo­d UR­ SA TSP ko­ji spr­je­èa­va ši­re­nje u­dar­ no­g zvu­ka.

Ob­no­va fa­sa­de Da bis­mo ob­jek­tu pri­li­ko­m ob­no­ve o­si­gu­ra­li fa­sa­du s du­gi­m vi­je­ko­m tra­ja­nja, pred­la­e­mo u­po­ra­bu proz­ ra­èi­va­ni­h fa­sa­da. Prozra­èi­va­ne fa­ sa­de èes­to se prim­je­nju­ju ko­d ve­æi­h (pos­lov­ni­h) ob­je­ka­ta gdje je bit­no da se nap­ra­vi fa­sa­da s du­go­m traj­noš­ æu i mi­ni­mal­ni­m troš­ko­vi­ma od­r ­a­ va­nja. Tak­ve fa­sa­de pru­a­ju i ve­li­ke mo­guæ­nos­ti es­tet­sko­g iz­ra­a­va­nja s va­ri­ja­ci­ja­ma zav­r­šne ob­lo­ge (u mate­ri­ja­li­ma: ka­me­na, ke­ra­miè­ka, li­me­na, stak­le­na … te u raz­li­èi­ti­m bo­ja­ma i pov­r­šin­ski­m struk­tu­ra­ma) ko­ja je ot­por­na na vanj­ske ut­je­ca­je.

Da­na­s se proz­ra­èi­va­ne fa­sa­de èes­to u­pot­reb­lja­va­ju i ko­d o­bi­telj­ski­h ku­æa je­r su u od­re­ðe­ni­m kon­struk­ cij­ski­m sas­ta­vi­ma po­volj­ni­je, npr. u slu­èa­je­vi­ma ka­d su pot­kon­struk­ci­ja i zav­r ­šna ob­lo­ga iz­ve­de­ne o­d dr­va.

Ko­d proz­ra­èi­va­ni­h fa­sa­da bit­no je da i­zo­la­ci­ja i­ma tzv. stak­le­ni voa­l

Za izradu fasadnog cokla predlaemo uporabu izolacije URSA XPS N-III-PZ

(tka­ni­nu) i­li pa­rop­ ro­pus­nu – vo­do­ nep­ro­pus­nu fo­li­ju (od­nos­no se­kun­ dar­ni pok­ro­v) ko­ji spr­je­èa­va prodo­r mo­gu­æe me­teor­ ske vo­de i èes­ti­ca pra­ši­ne u i­zo­la­ci­ju.

Pre­po­ru­èe­na i­zo­ la­ci­ja be­z voa­la za proz­ra­èi­va­ne fa­sa­de je slje­de­æa: UR­SA FDP 1, UR­SA FDP 2, a s voa­lo­m: UR­ SA FDP 2/Vk, UR­SA FDP 2/Vf, UR­SA FDP 3/Vf. I fa­sad­ni pod­lo­a­k (tzv. co­kl) pot­reb­no je od­go­vara­ju­æe top­ lin­ski i­zo­li­ra­ti, za što se naj­èeš­æe u­pot­reb­ lja­va i­zo­la­ci­ja o­d ek­ stru­di­ra­no­g po­lis­ti­re­na ko­ji je ot­po­ra­n na pro­ di­ra­nje vo­de i vla­ge, cik­lu­se zam­r ­za­va­nja/ od­mr­za­va­nja te nas­ta­ ja­nje pli­jes­ni. Za iz­ra­du fa­sad­no­g cok­la pred­la­ e­mo u­po­ra­bu i­zo­la­ci­je URSA XPS N-III-PZ. Pot­r a­i­te sav­je­te o­d Ur­si­no­g struè­no­g ti­ma Tvr­tka Ur­sa Zag­re­b d.o.o. svo­ji­m zna­nje­m i is­kus­t vi­ma po­ma­e va­m os­t va­ri­ti ci­lje­ve za sma­nje­nje troš­ ko­va e­ner­gi­je ko­ju pot­ro­ši­te ti­je­ko­m u­po­ra­be ob­jek­ta, je­r u svo­je­m proiz­ vod­no­m i pro­daj­nom prog­ra­mu i­ma ši­ro­ku pa­le­tu top­lin­ski­h i zvuè­ni­h i­zo­la­ci­ja.

Naj­prim­je­re­ni­ja u­po­ra­ba po­je­di­ ni­h proiz­vo­da ko­d po­je­di­ni­h sas­ta­va gra­ðe­vin­ski­h kon­struk­ci­ja:  ko­si kro­v: UR­SA DF 40, UR­SA SF 35, UR­SA TER­R A 80P  i­zo­la­ci­ja pot­krov­lja s po­la­ ga­nje­m na pod­lo­gu: URSA DF 40, URSA TERRA 80P  fa­sa­da: UR­SA FDP 1, UR­SA FDP 2, UR­SA FDP 2/Vk, UR­SA FDP 2/Vf, UR­SA FDP 3/Vf  preg­rad­ni zi­d: UR­SA TWF FO­ NO, UR­SA TWP 1, UR­SA TER­R A 80P  pod­na i­zo­la­ci­ja stam­be­ni­h ob­ je­ka­ta: UR­SA TSP  fa­sad­ni co­kl: UR­SA XPS N-IIIPZ.

U slu­èa­ju da ne zna­te ko­ju vr­stu i­zo­la­ci­je i­zab­ra­ti za i­zo­li­ ra­nje po­je­di­no­g di­je­la kon­struk­ci­je, ob­ra­ti­te se tvr­tki Ur­sa Zag­re­b d.o.o. u ko­je­m æe va­s s ve­se­lje­m sav­je­ to­va­ti o e­ner­get­sko­j sa­na­ci­ji va­še­g ob­jek­ta.

UR­SA ZAG­RE­B d.o.o.

Puš­ka­ri­èe­va 15 10250 Luè­ko, Hr­vat­ska Te­l: 01/6526-386 E-mai­l:

!

as­sis­tan­ce.hr­vat­ska­@u­ra­li­ta.com

www.ur­sa.co­m.hr

PROSINAC 2012. GRADNJA

45

konstrukcije&tehnologije Tekst i foto: Ivan Joluniæ

www.mosne-dizalice.com

IN­DEN­NA-IM­PU­LS d.o.o.

U­la­ga­nja u proiz­vod­nju Struè­ni­m i kva­li­tet­ni­m o­da­bi­ro­m mo­gu se os­t va­ri­ti bit­ne uš­te­de ko­d na­ba­ve no­vi­h in­dus­trij­ski­h di­za­li­ca

K

ao je­da­n o­d os­nov­ni­h su­dio­ ni­ka proiz­vod­no­g pro­ce­sa, ve­za­no za tran­spo­r ­t ma­te­ri­ ja­la, o­d si­ro­vi­ne, po­lup­roiz­ vo­da pa sve do fi­nal­no­g proiz­vo­da, sred­stva i u­re­ða­ji za pri­je­no­s i ma­

46

GRADNJA PROSINAC 2012.

ni­pu­la­ci­ju ma­te­ri­ja­lo­m pred­stav­lja­ju nu­a­n e­le­me­nt sva­ke proiz­vod­nje.

Mno­gi su pre­poz­na­li i­me IN­DEN­ NA kao pouz­da­no­g i kom­pe­ten­tno­g par­tne­ra na po­lju in­dus­trij­ski­h di­ za­li­ca, te nas­tav­lja­ju us­pješ­nu su­

Ure­ða­ji za pri­je­no­s i ma­ni­pu­la­ci­ju ma­te­ ri­ja­lo­m pred­stav­lja­ju nu­a­n e­le­me­nt sva­ke proiz­vod­nje

rad­nju i­z go­di­ne u go­di­nu. Ti­je­ko­m te­ku­æe go­di­ne ne­ki o­d na­ši­h ko­min­ te­na­ta nap­ra­vi­li su znat­na u­la­ga­nja u ob­no­vi i po­ve­æa­nju proiz­vod­nih ka­pa­ci­te­ta, a kao pos­lje­di­ca us­li­je­ di­la je i na­ba­va no­vi­h di­za­li­ca:

 KON­ÈA­R E­VA Za pot­re­be pos­lu­i­va­nja no­vo­g CNC ob­rad­no­g cen­tra in­sta­li­ra­na je no­va kon­zol­na di­za­li­ca 10 kN x 4 m.  MI­V Va­ra­din No­va proiz­vod­na li­ni­ja, u­nu­ta­r sta­ro­g ob­jek­ta, na­mi­je­nje­na mon­ta­ i sklo­po­va op­rem­lje­na ja s dvi­je no­ ve di­za­liè­ne sta­ze te jed­nog­red­no­m mos­no­m di­za­li­co­m 63 i 80 kN.  DO­K-I­NG Zag­reb U no­ve proiz­vod­ne ha­le in­sta­li­ra­ ne su dvi­je mos­ne di­za­li­ce no­si­vos­ti 50 i 200 kN.

Mno­gi su pre­poz­na­ li i­me IN­DEN­NA kao pouz­da­no­g i kom­pe­ ten­tno­g par­tne­ra na po­lju in­dus­trij­ski­h di­za­li­ca, te nas­tav­lja­ ju us­pješ­nu su­rad­nju i­z go­di­ne u go­di­nu

 MI­DI I­va­no­vec Za pos­lu­i­va­nje no­vo­g 'boh­r wer­ ka' ka­pa­ci­te­ta 400 – 800 kN in­sta­ li­ra­ne su u koo­pe­ra­ci­ji s kraj­nji­m kup­ce­m dvi­je jed­nog­red­ne mos­ne di­za­li­ce no­si­vos­ti 125 kN. IN­DEN­NA nas­to­ji su­ge­ri­ra­ti op­ti­ mal­na r­je­še­nja ko­ja po­se­bi­ce do­la­ ze do iz­ra­a­ja ko­d in­sta­li­ra­nja no­vi­h di­za­li­ca u sta­re ob­jek­te.

Kva­litet­no sag­le­da­na si­tua­ci­ja i a­dek­vat­no r­je­še­nje mo­gu re­zul­ti­ra­ti bit­ni­m uš­te­da­ma ko­d no­vi­h in­ves­ti­ ra­nja.

!

IN­DEN­NA-IM­PU­LS d.o.o. èlanica INDENNA GRUPE Slavonska avenija 26/3 10000 Zag­reb Te­l/fax: +385 (0)1 2406 235 Gsm: +385 (0)98 9139 664

E-mai­l: in­den­na-im­puls@zg.t-co­m.hr

www.in­den­na-im­pu­ls.hr www.mosne-dizalice.com

PROSINAC 2012. GRADNJA

47

konstrukcije&tehnologije Tek­st: dr. Mi­ljen­ko Ur­li­èi­æ, di­pl. i­ng. ke­mi­je

Ke­ra­te­k d.o.o.

Pr­va pa­siv­na zgra­da u Hr­vat­sko­j s vjet­re­no­m ke­ra­miè­ko­m fa­sa­dom Hr­vat­ska je od­ne­dav­na bo­gatija za jo­š jed­nu pa­siv­nu zgra­du, ko­ju o­si­m e­ner­get­sko­g raz­re­da A+ kra­si i vjet­re­na ke­ra­miè­ka fa­sa­da!

Ri­je­è je o pos­lov­no-e­duka­cij­sko­m ce­ntru u mi­nju, ko­ji je iz­gra­di­la tvrtka Rudan d.o.o.

U

zad­nje se vri­je­me sve vi­še go­vo­ri o uš­te­di e­ner­gi­je i sma­nje­nju stak­le­niè­ ki­h pli­no­va u zgra­dar­stvu. Ze­malj­ska kug­la se zag­ri­ja­va, le­d na po­lo­vi­ma se o­ta­pa, ni­vo mo­ra se po­di­e, ko­ra­lji u mo­ru zbo­g po­ve­æa­nja ki­se­los­ti mo­ra i tem­pe­ra­tu­re nes­ta­ju, a re­zer­ve fo­sil­ni­h go­ri­va se sve br­e sma­nju­ju.

Naj­ve­æi dio e­ner­gi­je èov­je­k tro­ši na gri­ja­ nje i hla­ðe­nje ob­jek­ta, èi­me ne­mi­los­r­dno tro­ ši zad­nje re­zer­ve fo­sil­ni­h go­ri­va.

Ako bi se ut­ro­ša­k ener­gi­je u zgra­dar­stvu sma­njio s pros­jeè­ni­h 150 kWh/m2 na 50 kWh/m2 uš­ted­je­li bis­mo èa­k 75% troš­ko­va za gri­ja­nje. Ni­je real­no za o­èe­ki­va­ti da æe se od­ma­h pri­je­æi na iz­grad­nju pa­siv­ni­h ku­æa s pot­roš­njo­m ener­gi­je is­po­d 15 kWh/m2, a­li se sa­na­ci­jo­m fa­sa­de, pro­zo­ra i kro­vo­va ko­d svi­h sta­ri­h ob­je­ka­ta mo­gu pos­ti­æi zna­èaj­ne uš­te­ de e­ner­gi­je i do 50%.

Ve­æ s top­lin­sko­m i­zo­la­ci­jo­m o­d mi­ne­ral­ne vu­ne deb­lji­ne 16 cm i s tros­tru­ki­m stak­lo­m sma­nji­t æe­mo gu­bi­ta­k e­ner­gi­je zgrade za 50 i vi­še pos­to. Slo­i­t æe­te se sa mno­m da nije sve­jed­no iz­no­se li ra­èuni za plin i struju mje­ seè­no 800 i­li 250 kuna. Ta­ko­ðe­r, ušte­da za 10 go­di­na je to­li­ka da mo­e­mo is­pla­ti­ti in­ves­ ti­ci­ju, po­sebice a­ko sta­nu­je­mo u višes­tam­ be­noj zgra­di gdje je u­èeš­æe vanj­skih zi­do­va i pro­zo­ra pu­no ma­nje ne­go u pri­vat­ni­m ku­ æa­ma.

Ve­æi­na zgra­da ra­ðe­no u zad­nji­h 50 godi­ na go­to­vo da i ne­ma top­lin­sku i­zo­la­ci­ju pa je

48

GRADNJA PROSINAC 2012.

u ti­m zgra­da­ma potroš­nja e­ner­gi­je i do 200 kWh/m2.

Prim­je­r minj­ske pa­siv­ne zgra­de Kao je­da­n o­d naj­bo­lji­h prim­je­ra pos­lo­va­nja, suk­lad­no vi­so­ki­m pa­ra­met­ri­ma ko­je e­ner­ get­ska u­èin­ko­vi­to­st pos­tav­lja pre­d pos­lov­ne sub­jek­te, je­st tvr­tka Ru­da­n d.o.o. i­z mi­nja

Presjek vanjskog zida

u Is­tri. Ri­jeè je o tvr­tki ko­ja svo­je kom­plet­ no pos­lo­va­nje ba­zira na e­ner­get­sko­j u­èin­ko­ vi­tos­ti, od­nos­no na uš­te­di pot­roš­nje vo­de i dru­gi­h e­ner­ge­na­ta.

Tvr­tka Ru­da­n d.o.o. svo­je pos­lo­va­nje pot­ pu­no or­ga­ni­zi­ra po stro­gi­m pra­vi­li­ma uš­te­de e­ner­gi­je i u to­m kon­tek­stu je pre­d rea­li­za­ci­ jo­m no­vo­g projek­ta: pos­lov­no – eduka­cij­

sko­g cen­tra u mi­nju e­ner­get­sko­g raz­re­da A+.

To je jed­na o­d je­din­stve­ni­h pos­lov­ni­h zgra­ da u Is­tri i Hr­vat­sko­j ko­ja je o­d sa­mo­g po­ èet­ka, od­nos­no ra­ða­nja i­dej­no­g kon­cep­ta,

os­miš­lje­na s ko­naè­ni­m ci­lje­m mi­ni­mal­ne pot­roš­nje u sva­ko­m smis­lu: stru­je, vode i toplinske energije. Ci­je­li pro­je­k t i nad­zo­r na­d grad­njo­m od­ra­dio je pro­jek­tantski duo – Da­ vor Mi­le­ta, di­pl. i­ng. gra­ð. i Da­ri­ja­n Èe­ka­da,

di­pl. i­ng. a­r­h. – i­z tvr­tke A­GM Pro­je­k t d.o.o. i­z La­bi­na. Iza o­vo­g kom­plek­sno­g pos­la sto­ji ci­ je­li pro­jek­tan­tski ti­m su­rad­ni­ka ko­ji su mak­ si­mal­no ak­cep­ti­rali sve dos­tup­ne i­no­va­ci­je i sve u­komponirali u ovaj izuzetan pro­jekt.

U su­rad­nji s Lju­bo­mi­ro­m Miš­èe­vi­æem, di­pl. i­ng. a­r­h. s Ar­hi­tek­ton­sko­g fa­kul­te­ta u Zag­re­bu ko­riš­te­ne su sve pre­po­ru­ke da se pos­tig­ne stan­da­r­d pa­siv­ne ku­æe.

Top­lin­sko­m i­zo­la­ci­jo­m od mi­ne­ral­ne vu­ne deb­lji­ne 20 cm s vanj­ske stra­ne i 5 cm s u­nu­ tar­nje stra­ne, tros­tru­ki­m stak­lo­m i vjet­re­no­m ke­ra­miè­ko­m fa­sa­do­m o­d bi­je­le ke­ra­mi­ke iz­ ra­èu­na­t je ut­ro­ša­k e­ner­gi­je o­d 14 kWh/m2 za pos­lov­ni dio i 12 kWh/m2 za stam­be­ni dio.

Ako uz­me­mo da ve­æi­na zgra­da u Hr­vat­sko­j i svije­tu sa­da tro­ši o­ko 150 kWh/m2, pa­siv­na zgra­da i­z mi­nja os­t va­ru­je èa­k de­se­te­ros­tru­ ku uš­te­du e­ner­gi­je!

Do­dat­no­m ug­rad­njo­m fo­to­na­pon­ske cen­ tra­le na kro­vu, so­lar­ni­m gri­ja­nje­m i re­ku­pe­ ra­to­ro­m zra­ka pos­ta­je jed­na o­d pr­vi­h zgra­da neo­vis­na o­d vanj­sko­g na­pa­janja e­ner­gi­jo­m.

Zgra­da je u­jed­no 'pa­metna' i u pot­pu­nos­ti je os­vi­jet­lje­na LED rasvjetom.

Pripremljena potkonstrukcija za ljepljenje ploèa

PROSINAC 2012. GRADNJA

49

konstrukcije&tehnologije

Pr­va vjet­re­na ke­r a­miè­k a fa­sa­da na pa­siv­no­j zgra­di In­ves­ti­to­r je htio da nje­go­v ob­je­k t bu­de ne sa­mo pr­vi po uš­te­di e­ner­gi­je ne­go da i­ma i naj­fun­kcio­nal­ni­ju i naj­lak­šu ob­lo­gu, tj. vjet­re­ nu ke­ra­miè­ku fa­sa­du. Glat­ka pov­r ­ši­na ke­ra­ miè­ki­h plo­èa o­si­gu­ra­va sa­mo­pe­ri­vo­st fa­sa­de, ve­li­ka gus­to­æa ke­ra­mi­ke ot­por­no­st na mra­z i la­ko èiš­æe­nje o­d gra­fi ­ta. Na­ko­n tra­e­nja naj­ prih­vat­lji­vi­je po­nu­de za vjet­re­nu ke­ra­miè­ku fa­sa­du u Hr­vat­sko­j vi­še pu­ta je preg­le­dao Ke­ra­te­ko­ve re­fe­ren­ce i od­lu­èio se za Ke­ra­te­k ne sa­mo i­z raz­lo­ga što je bio naj­po­volj­ni­ji, ne­go i i­z raz­lo­ga naj­k va­li­tet­ni­je po­nu­de.

Ke­ratek d.o.o. nas­tu­pa u Hr­vat­sko­j s nje­ maè­ko­m tvr­tkom BWM – Fa­sad­na teh­ni­ka ko­ja je iz­ra­di­la sta­tiè­ki pro­ra­èu­n, pla­n mon­ ta­e i de­ta­lje te da­la 10 go­diš­nju ga­ran­ci­ju sis­te­ma.

Odab­r a­n je sis­te­m A­T K 100 li­jep­lje­nja bi­ je­log­la­zira­ni­h ke­r a­miè­k i­h plo­èa di­men­zi­ja 120x60x1,1 cm sa Si­ka­Tac­k®-Pa­ne­l lje­pi­ lo­m. Sve špa­le­te su iz­ve­de­ne u ke­r a­mi­ci, ta­ko­ðe­r li­jep­lje­nje­m sa Si­ka­Tac­k®-Pa­ne­l sis­te­mo­m. Èa­k 60 m² plo­èa u pod­gle­du je, ra­di si­gur­nos­ti, do­dat­no o­si­gu­r a­no kop­èa­ ma u bo­ji plo­èa. Klup­èi­ce su iz­ve­de­ne o­d plas­ti­fi­ci­r a­no­g a­lu­mi­nij­sko­g li­ma u bo­ji pre­

50

GRADNJA PROSINAC 2012.

ma RA­L-u bra­va­r i­je. Bu­du­æi da je Ke­r a­te­k iz­veo ve­æ vi­še ob­je­ka­t a li­jep­lje­nje­m sa Si­ ka­Tac­k®-Pa­ne­l sis­te­mo­m tzv. ne­vid­lji­ve i­li sak­r i­ve­ne mon­t a­e plo­èa, s tvr­tkom Si­ka smo i­ma­li dob­r u su­r ad­nju ko­d ug­r ad­nje go­ to­vo 800 m² fa­sad­ne ob­lo­ge i go­to­vo 300 m špa­le­t a o­d ke­r a­miè­k i­h plo­èa. Ko­d ug­r ad­nje no­si­ve pot­kon­s truk­ci­je A­T K 100 za vjet­r e­nu ke­r a­miè­k u fa­sa­du ko­r iš­te­ni su ter­mos­to­p u­met­ci is­po­d L-dr­ a­èa i ti­me pos­tig­nu­ti mi­ ni­mal­ni hlad­ni mos­to­vi.

Tre­ba po­seb­no nag­la­si­ti da je fa­sad­na ob­ lo­ga pro­jek­ti­ra­na u mo­du­lu 60x120 cm što je dop­ri­ni­je­lo es­tet­sko­m iz­gle­du i o­lak­šalo mon­ta­u!

Bi­je­log­la­zi­ra­ne plo­èe su o­dab­ra­ne za­to što se bi­je­la fa­sa­da lje­ti ne zag­ri­ja­va vi­še o­d 55°C, a poz­na­to je da se tam­ne fa­sa­de lje­ti zag­ri­ju i do 80°C. Ti­me su bi­je­le plo­èe dop­ ri­ni­je­le ma­nje­m zag­ri­ja­va­nju fa­sadne ob­lo­ge za go­to­vo 25°C i uš­te­di e­ner­gi­je za hla­ðe­nje lje­ti, tj. gri­ja­nje zi­mi.

Ova pr­va pa­siv­na zgra­da s vjet­re­no­m ke­ ra­miè­ko­m fa­sa­do­m u Hr­vat­sko­j je do­ba­r prim­je­r os­ta­li­m ar­hi­tek­ti­ma i in­ves­ti­to­ri­ma u ko­je­m prav­cu tre­ba iz­vo­di­ti bu­du­æe zgra­de i ti­me dop­ri­ni­je­ti uš­te­di e­ner­gi­je i sma­nje­nju stak­le­niè­ki­h pli­no­va.

O au­to­ru Dr. Mi­ljen­ko Ur­li­èi­æ, di­pl. i­ng. ke­mi­je je di­rek­to­r tvr­tke Ke­ra­te­k d.o.o. Zag­reb.

Dip­lo­mi­rao je na Teh­no­loš­ko­m fa­kul­te­ tu u Zag­re­bu i dok­to­ri­rao ke­mi­ju si­li­ka­ta u Hei­del­ber­gu. Èak 25 go­di­na pro­veo je kao ru­ko­vo­di­te­lj prim­je­ne i mar­ke­tinga za Is­toè­nu Eu­ro­pu i Blis­ki isto­k u šved­sko­j fir­mi Höga­näs. Go­di­ne 1991. os­no­vao je u Hr­vat­sko­j tvr­tku Ke­ra­te­k d.o.o. spe­ci­ ja­li­zi­ra­nu za iz­ved­bu ke­ra­miè­ki­h po­do­va u in­dus­tri­ji i vjet­re­nih ke­ra­miè­ki­h fa­sa­da.

Vi­še o tvr­tki pot­ra­i­te na www.keratek. hr.

!

KE­RA­TE­K d.o.o.

La­vos­la­va Ru­iè­ke 32 10 000 Zag­reb Te­l: 01/6198-229 Fax: 01/6198-231 E-mai­l: ke­ra­te­k.ing@gmai­l.com www.ke­ra­te­k.hr

elimo Vam sretan Boiæ i uspješnu 2013. godinu!

konstrukcije&tehnologije Gra­di­liš­te ob­jek­ta A­hu­ja Towe­r­s u In­di­ji

'To­ra­nj bli­za­na­c' u zna­ku jedre­nja­ka Do­ka In­di­ja je za gra­di­liš­te is­po­ru­èi­la sa­mo­pe­nja­ju­æe zaš­tit­no plat­no Xcli­mb 60 èi­me je si­gur­no­st na ra­du po­dig­nu­ta na iz­ra­zi­to vi­so­k ni­vo

U

Mum­bai­ju, naj­va­ni­je­m luè­ko­m gra­ du in­dij­sko­g sub­kon­ti­nen­ta, ni­èe jed­no pot­pu­no no­vo o­bi­lje­je: 'A­hu­ ja Tower­s', ka­rak­te­ris­tiè­ni dvos­tru­ki to­ra­nj i­li 'to­ra­nj bli­za­na­c', ko­ji ras­te u vi­s u Prab­ha­de­vi, gus­to na­se­lje­no­m ju­no­m di­je­lu met­ro­po­le. Èa­k 240 m vi­so­ki dvos­tru­ki to­ra­ nj po svo­m æe zav­r­šet­ku sad­r ­a­va­ti par­kir­ne ga­ra­e na de­se­t ra­zi­na te u­kup­no 41 eta­u s luk­suz­ni­m sta­no­vi­ma. Do­ka In­di­ja je za gra­di­liš­te is­po­ru­èi­la sa­mo­pe­nja­ju­æe zaš­tit­no plat­no Xcli­mb 60 èi­me je si­gur­no­st na ra­du po­dig­nu­ta na iz­ra­zi­to vi­so­k ni­vo.

In­spi­ri­ra­n vjet­ro­m u jed­ri­ma mno­gob­roj­ni­h jed­ri­li­ca du­ o­ba­le Mum­bai­ja, pro­jek­tno-ar­ hitek­ton­ski u­re­d P&T sa sje­diš­te­m u Sin­ga­pu­ru os­mis­lio je spe­ci­fi­èa­n di­za­jn A­hu­ja tor­nja: o­va­j æe pro­je­k t o­bo­ga­ti­ti sli­ku ob­zor­ja Mum­bai­ja za jo­š je­da­n op­tiè­ki vr­lo priv­la­èa­n as­pe­k t.

Po­se­ba­n i­za­zo­v za iz­vo­ða­èa i e­ki­pu na gra­di­liš­tu up­ra­vo je prob­le­m s manj­kom pros­to­ra na sa­mo­m gra­di­liš­tu: pro­je­k t A­hu­ja Towe­r­s smješ­te­n je u gus­to na­se­lje­no­m di­ je­lu gra­da Prab­ha­de­vi i ok­ru­e­n stam­be­ni­m zgra­da­ma, u­red­ski­m kom­plek­si­ma kao i i­zu­ zet­no pro­met­no­m u­li­co­m. Pre­ci­za­n ras­po­re­d grad­nje i per­fek­ta­n 'ti­min­g' pret­pos­tav­ke su za us­pje­ša­n ti­je­k iz­grad­nje. I­zu­zet­no je va­na i si­gur­no­st rad­ni­ka i sta­na­ra u o­ko­li­ci – pri­ je sve­ga zbo­g per­ma­nen­tno bi­lje­e­ne ja­ke sna­ge vjet­ra. Ka­ko bi se spri­je­èi­lo pa­da­nje rad­no­g ma­te­ri­ja­la i u­jed­no mak­si­mal­no zaš­ ti­ti­li rad­ni­ci, Do­ka je za pro­je­k t A­huja Towe­r­s is­po­ru­èi­la zaš­tit­no plat­no Xcli­mb 60. S ob­zi­ ro­m na vr­lo krat­ke ro­ko­ve iz­grad­nje, op­lat­no r­je­še­nje pot­pu­no neo­vis­no o di­za­li­ci u o­vo­m slu­èa­ju pred­stav­lja naj­vi­ši prio­ri­te­t.

U in­dij­sko­m e­ko­nom­sko­m sre­diš­tu Mum­bai, do kra­ja o­uj­ka 2013. bi­t æe dov­ r­še­n 240 m vi­so­ki 'to­ra­nj bli­za­na­c' po­d na­zi­vo­m A­hu­ja Towe­r­s, ko­ji æe svo­ji­m ob­li­ko­m pod­sje­æa­ti na jed­ra bro­do­va, ko­ji se pros­ti­ru du­ o­ba­le o­ve met­ro­po­le.

52

GRADNJA PROSINAC 2012.

Zaš­ti­ta o­d vre­men­ski­h ne­po­go­da Zah­va­lju­ju­æi pot­pu­no og­ra­ðe­ni­m naj­vi­šim razinama graðevine putem zaštitnog platna Xclimb 60, koje je konstantno sidreno u strukturu zgrade, svi se radovi mogu izvoditi

Iz­vo­ða­è ra­do­va: Lar­se­n & Toub­ro, Chen­nai Po­èe­ta­k iz­grad­nje: Ve­lja­èa 2010.

Pla­ni­ra­ni zav­r­še­ta­k iz­grad­nje: O­u­ja­k 2013.

Vi­si­na: 240 m Pro­jek­tan­tski u­re­d: P & T, Sin­ga­pur U prim­je­ni: Zaš­tit­no plat­no Xcli­mb 60

Po­se­ba­n i­za­zo­v za iz­vo­ða­èa i e­ki­pu na gra­di­liš­tu up­ra­vo je ma­nja­k pros­to­ra o­ko sa­mo­g gra­di­liš­ta A­hu­ja Towe­r­s: eg­zak­ta­n 'ti­min­g' ov­dje je neop­ho­da­n. uz potpunu zaštitu od vremenskih nepogoda i to na najsigurniji moguæi naèin. Osim toga, moguænošæu predmontae zaštitnog platna znat­no je po­jed­nos­tav­lje­no pla­ni­ra­nje te u­jed­ no o­si­gu­ra­no i­zu­zet­no e­ko­no­miè­no r­je­še­nje.

Ob­zi­ro­m da se Xcli­mb 60 prim­je­nju­je kao sa­ mo­pe­nja­ju­æe r­je­še­nje, osi­gu­ra­no je i­zu­zet­no krat­ko vri­je­me prem­ješ­ta­nja i to be­z u­pot­re­ be di­za­li­ce. Do­ka je ve­æ o­d pr­vo­g trenut­ka mon­ta­e, pouz­da­no­m i ta­ko­re­æi da­no­noæ­ no­m pod­r ­ško­m teh­niè­ko­m o­sob­lju, os­ta­vi­la i­zu­zet­no po­zi­ti­va­n u­ti­sa­k na iz­vo­ða­èa ra­do­va tvr­tku Lar­se­n & Toub­ro sa sje­diš­te­m u Chen­ nai. Di­ne­sh Ku­ma­r Khat­ri, di­rek­to­r pro­jek­ta

ko­d Lar­se­n & Toub­ro, i­zu­zet­no je za­do­voljan su­rad­njo­m: 'Zaš­tit­no plat­no Xcli­mb 60 o­mo­ gu­æu­je rad­no­m o­sob­lju ra­d u i­zu­zet­no si­ gur­ni­m rad­ni­m uv­je­ti­ma. Prem­ješ­ta­nje be­z u­pot­re­be di­za­li­ce znat­no ut­je­èe na po­ve­æa­nje br­zi­ne i u­èin­ko­vi­tos­ti rad­ni­h pro­ce­sa'.

Ra­do­vi na pro­jek­tu A­hu­ja Towe­r­s tra­ju o­d ve­ljaèe 2010., do­k je zav­r­še­ta­k ra­do­va pred­ vi­ðe­n za o­u­ja­k 2013. Po svo­m æe zav­r ­šet­ku o­va­j 'to­ra­nj bli­za­na­c' – do­dat­no ob­lo­e­n stak­ le­no­m fa­sa­do­m – bi­ti iz­bo­r bro­j 1 po pi­ta­nju luk­suz­no­g sta­no­va­nja u Mum­bai­ju, pru­a­ju­æi ek­sklu­ziv­ni pog­le­d na mno­gob­roj­ne jed­ri­lice du­ o­ba­le A­rap­sko­g mo­ra.

Doka.

Struè­nja­ci za op­la­te.

D

o­ka je jed­no o­d vo­de­æi­h svjet­ski­h po­du­ze­æa u raz­vo­ju, proiz­vod­nji i pro­da­ji op­lat­ne teh­ni­ke za sva pod­ruè­ja grad­nje. U­z vr­hun­ske op­ lat­ne sus­ta­ve, Do­ka ta­ko­ðe­r nu­di us­lu­ge struè­no­g kon­zal­tin­ga i pla­ni­ra­nja op­la­te. S vi­še o­d 160 pro­daj­ni­h i lo­gis­tiè­ki­h sje­diš­ta u pre­ko 70 ze­ma­lja svi­je­ta, Do­ka Gru­pa pos­je­du­je u­èin­ko­vi­tu pro­daj­nu mre­u i ga­ ran­ti­ra ti­me mak­si­mal­nu pro­fe­sio­nal­no­st, br­zu ras­po­lo­i­vo­st ma­te­ri­ja­la i us­lu­ga u­z struè­nu teh­niè­ku pod­r­šku. Do­ka je èla­n Um­das­ch Gru­pe i za­po­šljava pre­ko 5600 dje­lat­ni­ka di­lje­m svi­je­ta. Èes­ti­t i bla­gos­lov­lje­n Bo­i­æ, te sret­nu i us­pješ­nu 2013. go­di­nu

!

e­li Va­m Do­ka Hr­vat­ska d.o.o.

DO­KA HR­VAT­SKA d.o.o.

Rad­niè­ka ces­ta 173/g 10000 Zag­reb Te­l: 01/2480-020 Fax: 01/2480-025 E-mai­l: Zag­reb­@do­ka.com www.do­ka.com Pos­lov­ni­ca Split Knin­ska 7 21204 Du­go­po­lje Te­l: 021/668-668 Fax: 021/668-669

Do­ka In­di­ja is­po­ru­èi­la je za o­vo gra­di­liš­te samope­nja­ju­æe zaš­tit­no plat­no Xcli­mb 60, ko­je o­mo­gu­æu­je si­gur­nu zaš­ti­tu ka­ko u pog­le­du vre­men­ski­h uv­je­ta ta­ko i rad­ne si­gur­nos­ti.

Pred­stav­niš­t vo u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni Aši­ko­va­c 6 71 000 Sa­ra­je­vo Te­l/Fax: +387 (0) 33 443 688

PROSINAC 2012. GRADNJA

53

konstrukcije&tehnologije Kliz­ni sus­ta­v Schüco ASS 77 PD.HI

Pa­no­ra­ma di­za­jn s fi­lig­ran­ski­m ši­ri­na­ma pro­fi­la No­vi Schüco A­SS 77 PD.HI (a­lu­mi­nij­ski kliz­ni sis­te­m, 77 mm ­ du­bi­ne, pano­ra­ma di­za­jn) pred­stav­lja izvr­snu top­lin­sku i­zo­la­ci­ju ­ te mak­si­mal­nu tran­spa­ren­tno­st kao i kom­for

Kliz­ni sis­te­m Schüco A­SS 77 PD.HI: pa­no­ra­ma di­za­jn s fi­lig­ran­ski­m ši­ri­na­ma pro­fi­la

54

GRADNJA PROSINAC 2012.

K

liz­na vra­t a o­si­gu­r a­va­ju pu­no dnev­no­g svjet­la u pros­to­r i­ ja­ma, za­nim­lji­ve pog­le­de te nag­la­ša­va­ju pros­to­r. No­vi Schüco A­SS 77 PD.HI (a­lu­mi­nij­ski kliz­ni sis­te­m, 77 mm du­bi­ne, pano­ ra­ma di­za­jn) pred­s tav­lja izvr­snu top­lin­sku i­zo­la­ci­ju te mak­si­mal­nu tran­spa­r en­tno­s t kao i kom­fo­r. Os­

vo­je­ne nag­r a­de i­F pro­du­c t de­si­gn awa­r­d 2012 GO­LD i Red­do­t de­si­gn awa­r­d be­s t o­f the be­s t 2012 to i do­ka­zu­ju! Pa­no­r a­ma di­za­jn nas­ ta­je po­mo­æu ma­le vid­lji­ve ši­r i­ne cen­tral­no­g sklo­pa pro­fi­la kao i pro­fi­la ok­vi­r a ko­ji su skri­ve­ni is­po­d fa­sad­ne ob­lo­ge i u­puš­te­ni u pod­ne slo­je­ve.

Sred­nji pres­je­k Schüco kliz­ni­h vra­ta A­SS 77 PD.HI minimalne širine od 30 mm

Pre­ma e­lji je mo­gu­ æe in­teg­ri­ra­ti kon­tro­lu u­las­ka o­tis­ko­m pr­sta u vanj­ske ok­vi­re gdje u sva­ko­j si­tua­ci­ji sa­ mo od­re­ðe­n kru­g lju­di i­ma pris­tu­p ku­æi

Naj­ma­nje ši­ri­ne pro­fi­l a Ko­d no­vi­h Schüco A­SS 77 PD.HI sis­te­ma kliz­ni­h vra­ta mo­gu­æe su naj­ma­nje ši­ri­ne pro­fi­la u sred­nje­m pres­je­ku do 30 mm. Glav­na za­nim­ lji­vo­st su tros­tra­no prek­ri­ve­ni ok­vi­ri kri­la ko­ji mo­gu bi­ti rea­li­zi­ra­ni po­mo­ æu no­vi­h me­hat­ro­niè­ki­h har­dver­ski­h teh­no­lo­gi­ja. To zna­èi da pro­fi­li ne o­me­ta­ju pog­le­d kro­z stak­le­ne zi­do­ ve ve­li­ki­h di­men­zi­ja.

Schüco ASS 77 PD.HI ima i­zola­ cij­sku vri­jed­no­st Uw=1,0 W/m2K. Pa­no­ram­ska vra­ta se mo­gu ot­vo­ri­ ti i zat­vo­ri­ti pri­tis­kom na gu­mb na vanj­sko­j plo­èi. Slje­de­æa va­ri­jan­ta u­god­no­g up­rav­lja­nja je ra­dio kon­ tro­la.

Pre­ma e­lji je mo­gu­æe in­teg­ri­ra­ ti kon­tro­lu u­las­ka o­tis­ko­m pr­sta u vanj­ske ok­vi­re gdje u sva­ko­j si­tua­ ci­ji sa­mo od­re­ðe­n kru­g lju­di i­ma pris­tu­p ku­æi.

I­no­va­ti­va­n sus­ta­v vo­di­li­ca No­vi skri­ve­ni pro­fil i in­teg­ri­ra­ni di­sk kao i sus­ta­v zak­lju­èa­va­nja kre­æu se br­zo i ne­èuj­no sve do­k te­re­t kri­la ne pre­la­zi 500 kg. U kri­la se mo­gu ug­ ra­di­ti stak­la deb­lji­ne do 60 mm. Kli­ ze na i­no­va­tiv­no­m su­stavu vo­di­li­ca, ko­ji je za­jed­no s pra­go­m in­teg­ri­ra­n u po­d.

Mak­si­mal­na ši­ri­na kri­la iz­no­si 3200 mm, a visina 3500 mm.

Raz­li­èi­ti ti­po­vi ot­va­ra­nja ba­zi­ra­ni na 2-šin­ski­m ok­vi­ri­ma sto­je na ras­ po­la­ga­nju.

Izo­la­cij­ski sis­te­mi su od­ma­h dos­ tup­ni, is­to kao i nei­zo­la­cij­ski tip Schüco A­SS 77 PD.NI. Iz­la­za­k 'su­pe­r in­sulate­d ' va­r i­jan­ te, s pred­vi­ðe­ni­m Uw vri­jed­nos­ti­ma o­d 0,8 W/m2K, na tr­iš­te se o­èe­k u­ je u sko­r aš­nje­m vre­men­sko­m pe­ rio­du.

!

ALU­KÖNIG­STA­HL d.o.o.

Vanj­sko pod­no­je Schüco kliz­ni­h vra­ta A­SS 77 PD.HI s i­no­va­tiv­ni­m vo­di­li­ca­ma

Oreš­ko­vi­æe­va 6 h ALU­KÖNIG­STA­HL d.o.o.

10010 Zag­reb Oreš­ko­vi­æe­va 6 h Te­ l: +385 10010 Zag­r1eb6681 726 Te­ l : +385 Fax: +385116681 6681726 733 Fax: +385 1 6681 733 www.a­ www.a­llu­ u­kkoe­ oe­nnig­ ig­ssta­ ta­hhl.com l.com

PROSINAC 2012. GRADNJA

55

alati &strojevi ENDRESS ELEKTRO STROJEVI D.O.O.

Proiz­vo­di EN­DRE­SS kva­li­te­te – sav­r­šen­stvo, pre­ciz­no­st, i­no­va­ci­ja Tvr­tka EN­DRE­SS o­d 1914. go­di­ne spe­ci­ja­li­zi­ra­la se za raz­vo­j, proiz­vod­nju i dis­tri­bu­ci­ju pr­vok­las­ni­h ag­re­ga­ta

D

a­le­ko­se­ni­m i­no­va­ci­ja­ma i no­vi­te­ti­ma ko­ji pos­tav­lja­ju no­ve tren­do­ve u proiz­vod­nji, EN­DRE­SS o­si­gu­ra­va svo­ju vo­de­æu u­lo­gu u bu­duæ­nos­ti.

Naj­va­ni­ji pos­tu­la­ti po­li­ti­ke tvr­tke:  uspješ­no­st i pouz­da­no­st iz­bo­ro­m vr­hun­ski­h kom­po­nen­ti i stan­dar­di­zi­ra­ne kva­li­te­te  eko­loš­ki prih­vat­lji­va teh­no­lo­gi­ja ok­re­nu­ta bu­duæ­nos­ti kro­z vlas­ti­ti raz­vo­j i proiz­vod­nju  know-how EN­DRES­SA na lo­ka­ci­ja­ma di­lje­m svi­je­ta.

Sna­ga i­no­va­ci­je i raz­vo­j proiz­vo­da za spe­ci­fiè­ne proiz­vo­de, kao i teh­niè­ki sav­je­ti ko­d prim­je­ne os­nov­ni su pa­ra­met­ri ser­ vis­no o­ri­jen­ti­ra­ne fi­lo­zo­fi­je na­še tvr­tke. Na ta­j na­èi­n, EN­DRE­SS æe i u bu­duæ­nos­ti mo­æi od­go­vo­ri­ti sve ve­æi­m zah­tje­vi­ma i in­ter­ na­cio­na­li­za­ci­ji pro­da­je.

Mo­der­ni proiz­vod­ni po­go­ni – mo­der­ni ag­re­ga­ti Proiz­vod­ni po­go­ni u Bem­pflin­ge­nu (Njemaè­ka) sprem­ni su uh­ va­ti­ti se u koš­ta­c sa zah­tje­vi­ma bu­duæ­nos­ti. Proiz­vod­ni pros­to­r za ag­re­ga­te ve­li­èi­ne je ot­pri­li­ke 2.000 kvad­rat­ni­h me­ta­ra i us­ ko­ro æe bi­ti po­ve­æa­n.

S vi­še o­d 400 raz­li­èi­ti­h ag­re­ga­ta ko­ji se mo­gu proiz­ves­ti u Bem­flin­ge­nu, na­ši proiz­vod­ni po­go­ni u sta­nju su od­go­vo­ri­ti zah­tje­vi­ma i e­lja­ma na­ši­h ku­pa­ca.

S naj­mo­der­ni­jo­m op­re­mo­m za proiz­vod­nju i tes­ti­ra­nje, o­si­ gu­ra­va­mo da sva­ki po­je­di­naè­ni ag­re­ga­t od­go­va­ra za­kon­ski­m pro­pi­si­ma i nor­ma­ma.

Izvr­sno o­bu­èe­ni ti­m za prov­je­ru kva­li­te­te i ve­li­k bro­j i­no­va­tiv­ ni­h in­e­nje­ra o­si­gu­ra­va­ju us­pje­ša­n pro­ce­s proiz­vod­nje.

Po­li­ti­k a kva­li­te­te Kva­li­te­ta je u sre­diš­tu na­še­ga i­vo­ta i o­na stva­ra za­do­volj­ne koris­ni­ke.

Kao proiz­vo­ða­è vi­so­kokva­li­tet­ni­h ag­re­ga­ta raz­li­èi­ti­m kup­ ci­ma, pod­ra­zu­mi­je­va se da is­pu­nja­va­mo i naj­stro­e zah­tje­ve ve­za­ne u­z za­kon­ske pro­pi­se i nor­me.

56

GRADNJA PROSINAC 2012.

Na­š proiz­vod­ni po­go­n no­si DI­N cer­ti­fi­ka­t i prim­je­nju­je naj­mo­der­ni­je stan­dar­de u proiz­vod­nji i tes­ti­ra­nju.

Ve­li­k bro­j in­e­nje­ra kon­stan­tno ra­di s ti­mo­m za prov­je­ru kva­li­te­te ka­ko bi u­nap­ri­je­di­li proiz­vod­ni pro­ ce­s i proiz­vo­de.

Prov­je­ri­te na­s – ra­du­je­mo se pov­ rat­ni­m in­for­ma­ci­ja­ma I­no­va­ci­ja: DUP­LEXplu­s s E­COt­ro­ni­c teh­no­lo­gi­jom Zaš­to E­COt­ro­ni­c? Proiz­vod­nja stru­ je s kon­ven­cio­nal­ni­m ben­zin­ski­m ag­re­ga­to­m od­vi­ja se pri vi­so­ki­m br­zi­na­ma u ran­gu 3000 o/mi­n. Me­ ðu­ti­m, i­z is­kus­t va zna­mo da ag­re­ga­t èes­to ra­di be­z op­te­re­æe­nja. S da­ naš­nje­g gle­diš­ta, o­vo re­zul­ti­ra nee­ ko­no­miè­no­m prim­je­no­m, na prim­je­r u slu­èa­ju ko­riš­te­nja e­lek­triè­ni­h a­la­ta na gra­di­liš­ti­ma, ti­je­ko­m pop­ra­va­ka i­li ra­da u iz­van­red­ni­m sta­nji­ma. Ka­ ko bi is­pu­ni­li e­ko­loš­ke zah­tje­ve, EN­ DRE­SS je raz­vio sus­ta­v E­COt­ro­ni­c i stan­dar­dno ga ug­ra­ðu­je u se­ri­ju DUP­LEXplu­s.

ECOt­ro­ni­c je e­ko­loš­ki prih­vat­lji­va al­ter­na­ ti­va kon­ven­cio­nal­no­j proiz­vod­nji e­lek­triè­ne e­ner­gi­je

Ka­ko sus­ta­v fun­kcio­ni­r a ECOt­ro­ni­c je e­ko­loš­ki prih­vat­lji­va al­ter­na­ti­va kon­ven­cio­nal­no­j proiz­ vod­nji e­lek­triè­ne e­ner­gi­je. Sus­ta­v E­COt­ro­ni­c ti­je­ko­m ra­da pre­poz­na­je tro­ši li se e­lek­triè­na e­ner­gi­ja i­li ne.

U­ko­li­ko se e­ner­gi­ja ne tro­ši, br­zi­na mo­to­ra se sma­nju­je. O­vo se do­ga­ða au­to­mat­ski i ag­re­ga­t nas­tav­lja ra­di­ti ti­ho i e­ko­no­miè­no, u sta­nju pri­èu­ve.

Sus­ta­v E­COt­ro­ni­c pru­a pu­nu sna­ gu be­z zad­r ­ške ka­da je to pot­reb­no, npr. ka­da ko­ris­ti­te e­lek­triè­ne a­la­te.

Pred­nos­ti sus­ta­va E­COt­ro­ni­c:  sma­nje­ni rad­ni troš­ko­vi  sma­nje­na e­mi­si­ja štet­ni­h pli­ no­va  sma­nje­na ra­zi­na bu­ke  pot­roš­nja go­ri­va ma­nja do 30%  dui i­vot­ni vi­je­k mo­to­ra  puna sna­ga – sa­mo ka­da je pot­reb­na.

Inovacija iz ENDRESSA – Dup­lex G4/G5 ge­ne­r a­to­ri Ovo je Dup­lex raz­li­ka – gdje se i­na­ èe ko­ris­te pot­roš­ne ug­lje­ne èet­ki­ce, u EN­DRE­SS Dup­lex mo­de­li­ma ko­ ris­ti se in­te­li­gen­tni sus­ta­v po­bu­de.

Po­ve­za­n s iz­laz­no­m e­lek­tro­ni­ko­m, pred­stav­lja vr­hu­na­c mo­der­ne ag­re­ gat­ske teh­no­lo­gi­je.

U proš­los­ti, do­k ni­je pos­to­ja­la e­lek­tro­ni­ka, ko­ris­ti­li smo a­sin­kro­ ne ge­ne­ra­to­re ka­da smo htje­li do­bi­ti ‘èis­tu’ stru­ju i sin­kro­ne ge­ne­ra­to­re za ‘te­u’ stru­ju.

Elek­tro­niè­ki re­gu­la­to­r pri­la­go­ða­ va se sva­ko­m po­gon­sko­m mo­to­ru i rea­gi­ra na od­go­va­ra­ju­æi na­èi­n pri­je no što se mo­to­r preop­te­re­ti.

Na ta­j na­èi­n mo­e­mo sa­èu­va­ti znat­ne re­zer­ve e­ner­gi­je i ge­ne­ra­ to­r mo­e pod­ni­je­ti naj­zah­tjev­ni­je po­èet­ne stru­je i sa­èu­va­ti os­jet­lji­ve stro­je­ve o­d oš­te­æe­nja. Iz­laz­na stru­ ja u­vi­je­k je sta­bil­na, po­pu­t o­ne ko­ ju do­bi­va­mo i­z e­lek­triè­ne mre­e, te prak­tiè­ki i ne­ma raz­li­ke. Ge­ne­ra­to­r mo­e pod­ni­je­ti i jed­nos­tra­no preop­ te­re­æe­nje, 100% je zaš­ti­æe­n o­d krat­ ko­g spo­ja, ne­ma èet­ki­ca, te zbo­g to­ga ni­je pod­lo­a­n tro­še­nju.

Na o­vaj na­èi­n u jed­no­m proiz­ vo­du ob­je­di­ni­li smo sve pred­nos­ti a­sin­kro­ni­h i sin­kro­ni­h ge­ne­ra­to­ra, pa na­m raz­li­èi­ti ag­re­ga­ti ni­su pot­ reb­ni.

Sve pred­nos­ti kon­cep­ta Sin­kro­ni ge­ne­ra­to­r be­z èet­ki­ca I­P 54 mo­e pod­ni­je­ti op­te­re­æe­nje o­d in­di­vi­dual­ni­h tro­ši­la po­pu­t mo­to­ra ko­ji i­ma­ju te­a­k sta­r ­t (mi­je­ša­li­ca za ce­me­nt) do­k is­tov­re­me­no po­go­ni e­lek­tro­niè­ke pot­ro­ša­èe (PE za­va­ ri­va­èi). Sto­ga se mo­e u­ni­ver­zal­no pri­mi­je­ni­ti ko­d pot­ro­ša­èa s vi­so­ko­m stru­jo­m pok­re­ta­nja i za:  elek­tro­niè­ka tro­ši­la  PE i in­ver­ter­ski za­va­ri­va­èi  apa­ra­ti za e­lek­tro­luè­no za­va­ ri­va­nje  osob­na ra­èu­na­la  svje­tilj­ke i in­sta­la­ci­je ras­vje­te  pot­pu­ni iz­vo­r e­lek­triè­ne e­ner­ gi­je za vi­še­faz­nu i iz­mje­niè­nu stru­ju s raz­li­èi­ti­m pot­ro­ša­èi­ma  sna­ni e­lek­triè­ni a­la­ti po­pu­t cr­pki i kru­ni­h pi­la  mini di­za­li­ce, stro­je­vi za bu­ ka­nje.

Naj­vani­ja pred­no­st Ilus­tra­ci­ja pri­ka­zu­je in­ter­ni ro­to­r be­z èet­ki­ca u us­po­red­bi s ro­to­ro­m s èet­ki­ca­ma. Na mjes­tu pr­ste­na za èet­ki­ce na kla­siè­no­m ro­to­ru, na EN­DRE­SS ge­ne­ra­to­ru na­la­zi se in­ te­li­gen­tna po­bu­da ko­ja neop­hod­nu e­ner­gi­ju u kru­g u­no­si in­duk­tiv­no, tj. bes­kon­tak­tno. Zbo­g to­ga ge­ne­ra­to­r ne zah­ti­je­va od­r ­a­va­nje i i­ma du­g i­ vot­ni vi­je­k – do 20.000 rad­ni­h sa­ti, a u­èin­ko­vi­to­st se dras­tiè­no po­ve­æa­ va u us­po­red­bi s kla­siè­ni­m ge­ne­ra­ to­ri­ma s èet­ki­ca­ma.

En­dre­ss elektro strojevi d.o.o.

Sun­èa­na 3 31550 Val­po­vo Te­l: +385 (0) 31 650 560 Fax: +385 (0) 31 654 561 E-mai­l en­dres­s@endress.hr www.en­dre­ss.hr

PROSINAC 2012. GRADNJA

57

sanitarije &instalacije Ger­ma­n De­si­gn Awa­r­d 2013 ­ za Vie­ga Ad­van­tix Va­rio

I­no­va­tiv­na tu­š ka­na­li­ca po­no­vo do­bi­la nag­radu O­vo je ve­æ tre­æa nag­ra­da ko­ju su os­vo­ji­le Ad­van­tix Va­rio tu­š ­ ka­na­li­ce! Jo­š 2011. go­di­ne os­vo­ji­le su priz­na­nje 're­d do­t ' kao i nag­ra­du 'De­si­gn Plu­s powe­re­d by IS­H'

P

o du­lji­ni pot­pu­no va­ri­ja­bil­na, a po di­zaj­nu dos­ljed­no pu­ris­tiè­ ka. O­bi­lje­ja koja èi­ne te­me­lj za i­no­va­tiv­ne tu­š ka­na­li­ce Ad­van­tix Va­rio proiz­vo­ða­èa Vie­ga, a sa­da su i o­d pre­sud­no­g zna­èa­ja za

58

GRADNJA PROSINAC 2012.

i­ri za oc­je­nji­va­nje i dod­je­lu nag­ra­de Ger­ma­n De­si­gn Awa­r­d, is­ti­èu se u ka­te­go­ri­ji 'Ho­me In­te­rio­r '.

Nje­maè­ka fon­da­ci­ja 'Ra­t für For­ mge­bun­g' (Vijeæe za di­za­jn) ve­æ dru­gi pu­ta dod­je­lju­je me­ðu­na­rod­

Me­ðu­na­rod­no­m nag­ra­do­m Vi­je­æa za di­za­jn ve­æ tre­æi pu­t za­re­do­m od­li­ko­va­na je i­zu­zet­na raz­voj­na kom­pe­ten­ci­ja tvr­tke Vie­ga u tijes­no­j su­ rad­nji s di­zaj­ner­ski­m u­re­do­m Ar­te­fa­k t In­dus­trie­kul­tur

nu nag­ra­du za naj­bo­lje di­zaj­ni­ra­ne proiz­vo­de i us­lu­ge. O­ve je go­di­ne neo­vis­ni struè­ni i­ri iz­me­ðu vi­še o­d 1.500 no­mi­ni­ra­ni­h proiz­vo­da iz­dvo­ jio u­kup­no 90 lau­rea­ta.

Ovo je ve­æ tre­æa nag­ra­da ko­ju su os­vo­ji­le Ad­van­tix Va­rio tu­š ka­na­li­ce – jo­š 2011. go­di­ne os­vo­ji­le su priz­ na­nje 're­d do­t ' kao i nag­ra­du 'De­si­gn Plu­s powe­re­d by IS­H'.

Re­zul­ta­t in­ten­ziv­no­g is­tra­i­vaè­ko­g ra­da 'Ne­ke su stva­ri ta­ko jed­nos­tav­ne da se èov­je­k za­pi­ta zaš­to ra­ni­je ni­ko­me ni­su pa­le na um. Tak­ve su re­ci­mo tu­š ka­na­li­ce kon­ti­nui­ra­no po­de­si­ve po du­lji­ni', po­jas­nio je i­ri. O­vo naiz­ gle­d jed­nos­tav­no teh­niè­ko r­je­še­nje ud­ru­e­no s uv­jer­lji­vi­m di­zaj­no­m raz­li­ku­je i­no­va­cij­sku sna­gu tu­š ka­ na­li­ca Ad­van­tix Va­rio o­d dru­gi­h. I­za go­to­vo­g proiz­vo­da kri­ju se i­pa­k i­zu­ zet­no slo­e­ni raz­voj­ni ko­ra­ci. O­no jed­nos­tav­no što i­z to­ga proiz­la­zi je­st re­zul­ta­t in­ten­ziv­no­g is­tra­i­vaè­ ko­g ra­da.

'Za proiz­ves­ti tu­š ka­na­li­cu ko­ju je mo­gu­æe nak­nad­no skra­ti­ti na sa­ mo­m gra­di­liš­tu pot­reb­no je is­pu­ni­ti o­so­bi­to vi­so­ke zah­tje­ve po pita­nju

Nag­ra­ðe­na ve­æ tre­æi pu­t za­re­do­m: Ad­van­tix Va­rio tvr­tke Vie­ga doj­mio se i Vi­je­æa za di­ za­jn. Vi­je­æe je tu­š ka­na­li­ci kon­ti­nui­ra­no po­de­si­vo­j po du­lji­ni do­di­je­li­lo nag­ra­du ‘Ger­ma­n De­si­gn Awa­r­d 2013’ u ka­tegori­ji ‘Ho­me In­te­rio­r’. O­vo naiz­gle­d jed­nos­tav­no teh­niè­ko r­je­ še­nje ud­ru­e­no je s is­tak­nu­ti­m di­zaj­ner­ski­m pris­tu­po­m i o­mo­gu­æu­je sko­ro neog­ra­ni­èe­n ma­ne­var­ski pros­to­r.

ma­te­ri­ja­la i pos­tu­pa­ka br­t vlje­nja', ka­zao je To­mis­la­v Nik­ši­æ, vo­di­te­lj pro­da­je i­z hr­vat­ske pod­ru­ni­ce tvr­ tke Vie­ga te do­dao: 'U­vo­ðe­nje na tr­ iš­te I­SH, svjet­sko­g me­ðu­na­rod­no­g vo­de­æe­g saj­ma na­še proiz­vod­ne gra­ne u Fran­k fur­tu, u Nje­maè­ko­j, bi­lo je tako pri­liè­no za­mi­je­æe­no'.

Nag­r a­de za i­zu­zet­nu di­z aj­ner­sku struè­no­st Me­ðu­na­rod­no­m nag­ra­do­m Vi­je­ æa za di­za­jn ve­æ tre­æi pu­t za­re­do­m od­li­ko­va­na je i­zu­zet­na raz­voj­na kom­pe­ten­ci­ja tvr­tke Vie­ga u ti­jes­ no­j su­rad­nji s di­zaj­ner­ski­m u­re­do­m Ar­te­fa­k t In­dus­trie­kul­tur. Po­èet­ko­m 2011. go­di­ne tu­š ka­na­li­ce Ad­van­tix Va­rio os­vo­ji­le su nag­ra­du 're­d do­t awar­d'. O­va me­ðu­na­rod­no priz­na­ ta nag­ra­da za is­tak­nu­t di­za­jn u­i­va vi­so­k ug­le­d u struè­ni­m kru­go­vi­ma.

Na saj­mu I­SH 2011. go­di­ne Ad­van­ tix Va­rio je od­li­ko­va­n nag­ra­do­m 'De­si­gn Plus powe­re­d by IS­H'. O­vu je nag­ra­du do­di­je­lio Fran­k fur­tski sa­ja­m u su­rad­nji s nje­maè­ko­m fon­ da­ci­jo­m 'Ra­t für For­mge­bun­g' (Vi­je­ æe za di­za­jn). O­ba glav­na di­zaj­ne­ra i vlas­ni­ka u­re­da Ar­te­fa­k t, Ac­hi­m Po­hl i To­ma­s Fie­gl, ve­se­li­li su se us­pje­hu, a na­ro­èi­to nag­ra­di Germa­n De­si­gn

Tu­š ka­na­li­ce Ad­van­ tix Va­rio tvr­tke Vie­ga mo­gu se na li­cu mjes­ ta iz­bo­ri­ti sa sva­ko­m mo­gu­æo­m op­ci­jo­m ug­rad­nje zbo­g svo­je i­zu­zet­ne o­so­bi­ne da i­h se mo­e po du­lji­ni skra­ti­ti sa 1200 na 300 mm

Awa­r­d 'bu­du­æi da se za tu nag­ra­du ne mo­e­te pri­ja­vi­ti i nat­je­ca­ti, ne­go va­s se no­mi­ni­ra'. 'Ve­æ je to sa­mo po se­bi izvr­sna nag­ra­da', nag­la­ša­va­ju di­zaj­ne­ri. i­ri i kri­te­ri­ji oc­je­nji­va­nja Èla­no­vi i­ri­ja ko­ji do­di­je­lju­ju nag­ra­du Ger­ma­n De­si­gn Awa­r­d su di­zaj­ner­ ski struè­nja­ci i­z raz­li­èi­ti­h stru­kov­ni­h gra­na, po­pu­t gos­po­dar­stva, raz­ni­h znan­stve­ni­h pod­ruè­ja te di­zaj­ner­ske in­dus­tri­je. Oc­je­nji­va­nje se vr­ši u de­ se­t ka­te­go­ri­ja na te­me­lju raz­li­èi­ti­h kri­te­ri­ja kao što su kva­li­te­ta di­zaj­na, stu­pa­nj i­no­vacija, vri­jed­no­st bren­ da, fun­kcio­nal­no­st, er­go­no­mi­ja te e­ko­loš­ka pod­noš­lji­vo­st.

Vie­ga Ad­van­tix Va­rio Tu­š ka­na­li­ce Ad­van­tix Va­rio tvr­tke Vie­ga mo­gu se na li­cu mjes­ta iz­bo­ri­

ti sa sva­ko­m mo­gu­æo­m op­ci­jo­m ug­ rad­nje zbo­g svo­je i­zu­zet­ne o­so­bi­ne da i­h se mo­e po du­lji­ni skra­ti­ti sa 1200 na 300 mm. O­si­m to­ga, i­no­ va­tiv­na tu­š ka­na­li­ca os­va­ja svo­ji­m pu­ris­tiè­ki­m di­zaj­no­m, je­r sa svo­jo­m uz­du­no­m preg­ra­do­m deb­lji­ne sa­ mo èe­ti­ri mi­li­me­ta­ra o­mo­gu­æu­je po­ seb­no neu­pad­lji­vu in­teg­ra­ci­ju u po­d ob­lo­e­n ke­ra­miè­ki­m plo­èi­ca­ma.

Ovi uv­jer­lji­vi ar­gu­men­ti o­vo­j su tu­š ka­na­li­ci po­de­si­vo­j po du­lji­ni do sa­da do­ni­je­li sveu­kup­no tri nag­ra­ de: re­d do­t, De­si­gn Plu­s powe­re­d

by I­SH i Ger­ma­n De­si­gn Awa­r­d.

O po­du­ze­æu Vi­še o­d 3.000 za­pos­le­ni­h da­na­s o­buh­va­æa gru­pa­ci­ja Vie­ga di­lje­m svi­je­ta, ub­rajaju­æi se u vo­de­æe proiz­vo­ða­èe na pod­ruè­ju in­sta­la­cij­ ske teh­ni­ke.

Proiz­vo­di se iz­ra­ðu­ju na èe­ti­ri lo­ ka­ci­je u Nje­maè­ko­j, a spe­ci­jal­na r­je­ še­nja za sje­ver­noa­me­riè­ko tr­iš­te proiz­vo­de se u McPher­so­nu (SA­D).

In­sta­la­cij­ska teh­ni­ka kao te­melj­na kom­pe­ten­ci­ja pri­tom nep­res­ta­no dje­lu­je kao pok­re­ta­è ras­ta. O­si­m cje­vo­vod­ni­h sus­ta­va, u proiz­vod­ ni prog­ra­m ub­ra­ja­ju se i proiz­vo­di pred­zid­ne teh­ni­ke i teh­ni­ke od­vod­ nje.

A­sor­ti­ma­n po­du­ze­æa o­buh­va­æa o­ko 17.000 ar­ti­ka­la, ko­ji se ko­ris­ te go­to­vo pos­vu­da: u zgra­dar­stvu, jed­na­ko kao i u opskr­bno­m gos­po­ dar­stvu i­li in­dus­trij­ski­m in­sta­la­ci­ja­ ma i bro­dog­rad­nji.

Go­di­ne 1899. os­no­va­na je gru­pa po­du­ze­æa u At­ten­dor­nu u Nje­maè­ ko­j. Ve­æ šez­de­se­ti­h go­di­na proš­lo­g sto­lje­æa us­li­je­di­la je in­ter­na­cio­na­ li­za­ci­ja. Da­na­s se proiz­vo­di tvr­tke Vie­ga ko­ris­te di­lje­m ci­je­lo­ga svi­je­ta.

Dis­tri­bu­ci­ja se pre­te­no o­bav­lja pu­ te­m vlas­ti­ti­h dis­tri­bu­cij­ski­h cen­ta­ra na od­re­ðe­ni­m tr­iš­ti­ma.

PROSINAC 2012. GRADNJA

59

grijanje &klima Mit­su­bis­hi E­lec­tri­c kli­ma­ti­za­ci­ja

E­ner­get­ska e­fi­kas­no­st ni­ka­d va­ni­ja Veæ od iduæe godine u EU zab­ra­ni­t æe se pro­da­ja u­re­ða­ja ko­ji kon­zu­mi­ra­ju vi­so­ke ra­zi­ne e­lek­triè­ne e­ner­gi­je te æe na sna­gu ­ stu­pi­ti no­va kla­si­fi­ka­ci­ja za kli­ma u­re­ða­je ko­ju æe pop­ra­ti­ti ­ u­vo­ðe­nje e­ner­get­ski­h kla­sa A+++, A++ i A+, do­k æe pro­da­ja u­re­ða­ja e­ner­get­ske kla­se ni­e o­d C u hla­ðe­nju i A u gri­ja­nju bi­ti zab­ra­nje­na

K

li­ma u­r e­ða­ji spa­da­ju me­ðu naj­ve­æe pot­ro­ša­èe e­lek­triè­ ne e­ner­gi­je u Eu­ro­pi. Up­r a­vo je za­to u prip­r e­mi re­gu­la­ti­va ko­ja æe og­r a­ni­èi­ti plas­ma­n nee­fi ­ kas­ni­h u­r e­ða­ja na tr­iš­t a Eu­rop­ske u­ni­je.

Dru­gi­m ri­je­èi­ma, ve­æ o­d idu­æe go­ di­ne zab­ra­ni­t æe se pro­da­ja u­re­ða­ja ko­ji kon­zu­mi­ra­ju vi­so­ke ra­zi­ne e­lek­ triè­ne e­ner­gi­je te æe na sna­gu stu­pi­ ti no­va kla­si­fi­ka­ci­ja za kli­ma u­re­ða­je ko­ju æe pop­ra­ti­ti u­vo­ðe­nje e­ner­get­ ski­h kla­sa A+++, A++ i A+, do­k æe pro­da­ja u­re­ða­ja e­ner­get­ske kla­se nie o­d C u hla­ðe­nju i A u gri­ja­nju bi­ti zab­ra­nje­na.

U tak­vo­j su si­tua­ci­ji u ve­li­ko­j pred­nos­ti kli­ma u­re­ða­ji ja­pan­ski­h proiz­vo­ða­èa, bu­du­æi da je ri­je­è o mo­de­li­ma naj­vi­še­g stup­nja e­ner­ get­ske e­fi­kas­nos­ti. Pri­li­ko­m o­da­bi­ ra kli­ma u­re­ða­ja ob­ra­ti­te po­zor­no­st na potroš­nju e­lek­triè­ne e­ner­gi­je ko­ji su dek­la­ri­ra­ni kro­z (S)CO­P i (S)EE­R koe­fi­ci­jen­te. Što su ti koe­fi­ci­jen­ti vi­ ši, ni­i je ut­ro­ša­k e­lek­triè­ne e­ner­gi­ je.

60

GRADNJA PROSINAC 2012.

Uš­te­di­te do 6800 kn na e­lek­triè­no­j e­ner­gi­ji

P

ra­vil­ni­m o­da­bi­ro­m u­re­ða­ja mo­gu­æe je uš­ted­je­ti go­to­vo 1400 ku­na go­diš­nje sa­mo na ra­èu­ni­ma za e­lek­triè­nu e­ner­gi­ju. Kon­kret­no, u­lo­i­te li no­va­c u in­ver­ter­ski u­re­ða­j ko­je ka­rak­te­ri­zi­ra (S)CO­P i­li (S)EE­R (e­ner­get­ska u­èin­ko­vi­to­st ko­ja po­ka­zu­je ko­li­ko do­bi­va­te top­lin­ske e­ner­gi­je i­li e­ner­gi­je hla­ðe­ nja za sva­ki ut­ro­še­ni kW e­lek­triè­ne e­ner­gi­je) iz­na­d 5,0 uš­ted­je­t æe­te 6800 ku­na u raz­dob­lju o­d pe­t go­ di­na u us­po­red­bi s u­re­ða­je­m ko­je­g ka­rak­te­ri­zi­ra dvos­tru­ko ma­nji (S) CO­P (pros­jeè­ni u­re­ða­j na tr­iš­tu).

Iz­ra­èu­n se od­nosi na u­po­ra­bu u­re­ ða­ja u pe­rio­du o­d 120 da­na go­diš­ nje u­z 8 sa­ti ko­riš­te­nja dnev­no. Ko­ ris­ti­te li u­re­ða­j èeš­æe (prim­je­ri­ce, zi­mi za gri­ja­nje i­li dog­ri­ja­va­nje pros­to­ra), uš­te­da mo­e bi­ti i ve­æa. U to­m kon­tek­stu, naj­vi­šu uš­te­du o­si­gu­ra­t æe va­m e­ner­get­ski na­je­fikasni­ji kli­ma u­re­ða­j Mit­su­bis­hi E­lec­tri­c Ki­ri­ga­mi­ne FD.

PROSINAC 2012. GRADNJA

61

elektro news Lju­bo­mi­r Pe­ru­ši­æ, ba­c. i­ng. e­l.

I­PT in­e­nje­ri­ng d.o.o.

LE­D svje­tilj­ke u jav­no­j ras­vje­ti – da i­li ne Ti­je­ko­m zadnji­h ne­ko­li­ko go­di­na ak­tiv­no se vo­di dis­ku­si­ja ­ op­rav­da­nos­ti prim­je­ne bi­je­le bo­je e­mi­ti­ra­no­g spek­tra iz­vo­ra ­ svjet­los­ti (o­d 5000 do 7000 K) za ko­riš­te­nje u jav­no­j ras­vje­ti, a po­seb­no ko­d os­t va­re­ni­h nis­ki­h ra­zi­na ras­vjet­lje­nos­ti i lu­mi­nan­ci­je na pov­r­ši­ni kolnika. Do­las­ko­m LE­D iz­vo­ra svjet­los­ti ta dis­ku­si­ja je pos­ta­la i­te­ka­ko za­nim­lji­va

S

vje­do­ci smo nas­tu­pa po­je­di­ni­h proiz­ vo­ða­èa LE­D svje­tilj­ki ko­ji ne bi­ra­ju sred­stva ka­ko bi uv­je­ri­li nad­le­ne slu­be u gra­do­vi­ma i op­æi­na­ma ka­ko nji­ho­ve LE­D svje­tilj­ke pos­tiu uš­te­de u pot­ roš­nji i do 92 pos­to, ka­ko nji­ho­va ras­vje­ta i­ma uz­vra­t bo­ja o­d go­to­vo 80 pos­to, ka­ko i­ma­ju is­ko­ris­ti­vo­st svje­tilj­ke 110 lm/W pa i vi­še, i­td...

Ka­ko to sve ba­š i ni­je ta­ko, o­va­j tek­ st, te­me­lje­n na va­e­æi­m nor­ma­ma HR­N E­N 13201/1-4, CIE 191:2010 te na do­sa­daš­njo­j teo­ri­ji i prak­si u jav­no­j ras­vje­ti, æe po­ku­ša­ti ob­jas­ni­ti ka­ko i po­d ko­ji­m uv­je­ti­ma prim­je­nji­ va­ti suv­re­me­ne iz­vo­re svjet­los­ti, a pog­la­vi­to se to od­no­si na no­ve ge­ne­ra­ci­je LE­D svje­ tilj­ki.

Au­to­r o­vi­h re­da­ka je i­te­ka­ko zain­te­re­si­ra­n za primje­nu e­ko­loš­ki­h iz­vo­ra svjet­los­ti u sus­ ta­vi­ma jav­ne ras­vje­te, me­ðu­ti­m, is­tov­re­me­no se za­la­e da ta prim­je­na za­do­vo­lja­va va­e­æe nor­me i os­ta­le svjet­lo-teh­niè­ke kri­te­ri­je ko­ji proiz­la­ze i­z va­e­æe teo­ri­je i prak­se o jav­no­j ras­vje­ti.

62

GRADNJA PROSINAC 2012.

Tem­pe­r a­tu­ra bo­je Tempe­ra­tu­ra bo­je svjet­la de­fi­ni­ra­na je kao o­na tem­pe­ra­tu­ra cr­no­g od­si­ja­èa u stup­nje­ vi­ma Kel­vi­na (K) pri ko­jo­j je zra­èe­nje cr­no­g od­si­ja­èa po bo­ji pot­pu­no i­den­tiè­no bo­ji zra­ èe­nja is­pi­ti­va­no­g iz­vo­ra svjet­los­ti.

Tem­pe­ra­tu­re bo­je pre­ko 5000 K na­zi­va­ ju se hlad­ni­m boja­ma (pla­vo-bi­je­la), do­k se ni­e tem­pe­ra­tu­re bo­ja (2700-3000 K) zo­vu top­le bo­je (u­to-bi­je­le do cr­ve­ne).

Slika 1

O­ko i vid Ako pog­le­da­mo sli­ku bro­j 1 ko­ja pri­ka­zu­je a­na­to­mi­ju o­ka i sli­ku bro­j 2 gdje su pri­ka­ za­ne kri­vu­lje os­jet­lji­vos­ti èov­je­ko­vo­g o­ka uo­èa­vamo da su èu­nji­æi (Co­ne­s) skon­cen­tri­ ra­ni na re­ti­ni (mre­ni­ci) u zo­ni fo­vea (ma­ku­ le) ko­je i­ma­ju oš­tru sli­ku na re­la­tiv­no ma­lo­m pros­to­ru u smje­ru gle­da­nja o­d o­ko 2 stup­nja što se de­fi­ni­ra kao sre­diš­nji vi­d (ja­ko va­a­n u mo­tor­no­m pro­me­tu). Kon­cen­tra­ci­ja èu­njiæa

Slika 2

iz­va­n foe­ve znat­no o­pa­da. Ka­da su èu­nji­æi ak­tiv­ni, os­jet­lji­vo­st o­ka na bo­je je ve­li­ka, a sa­mi­m ti­me ve­li­ka je i kon­tras­na os­jet­lji­vo­st (bit­no za mo­tor­ni pro­me­t). Šta­pi­æi (Ro­ds) se ne na­la­ze u foe­vi ve­æ su ras­po­re­ðe­ni pe­ri­fer­no na mre­ni­ci, a nji­ho­va mak­simal­na os­jet­lji­vo­st vi­ðe­nja ras­po­re­ðe­na je pe­ri­fer­no (ve­æa os­jet­lji­vo­st na pok­re­te).

Ka­da su sa­mo šta­pi­æi ak­tiv­ni, ras­poz­na­va­nje bo­ja ni­je mo­gu­æe.

S as­pek­ta os­jet­lji­vos­ti o­ka va­no je re­æi da se svjet­lo­st kra­æe val­ne du­i­ne (hlad­no svjet­

lo) lo­mi pri­je zjenice o­ka i na ta­j na­èi­n stva­ra os­je­æa­j krat­ko­vid­nos­ti do­k se svjet­lo­st ve­æe val­ne du­i­ne (top­le bo­je) lo­mi u­nu­ta­r o­ka i na ta­j na­èi­n stva­ra os­je­æa­j da­le­ko­vid­nos­ti.

Pho­top­ski (dnev­ni) vid Ka­da je ra­zi­na lu­mi­nan­ci­je (svjet­li­ne) ve­æa o­d 5 cd/m2 (ti­piè­na dnev­na si­tua­ci­ja) èu­nji­æi su mak­si­mal­no ak­tiv­ni i ta­da go­vo­ri­mo o pho­ top­sko­m i­li dnev­no­m vi­du. Pre­ma sli­ci bro­j 3 vi­di­mo da je os­jet­lji­vo­st ljud­sko­g o­ka naj­ve­æa ko­d 555 nm (re­la­tiv­na os­jet­lji­vo­st o­ka go­to­vo 1), a to je u u­to-ze­le­no­m spek­tru.

Iz to­ga proizla­zi da iz­vo­ri svjet­los­ti ko­ ji e­mi­ti­ra­ju u­tu bo­ju (po­pu­t nat­ri­ja vi­so­ko­g tla­ka) pos­ti­u ve­æu vid­nu e­fi­kas­no­st.

Do­sa­daš­nja prak­sa go­vo­ri da se sva ka­lib­ ri­ra­nja mjer­ni­h u­re­ða­ja za mje­re­nje lu­mi­nan­ ci­je i ras­vjet­lje­nos­ti te­me­lje na pho­top­sko­m vi­du. Is­to ta­ko, svi svjet­lo­teh­niè­ki pro­ra­èu­ni te­me­lje se na pho­top­sko­m vi­du i­li kon­kret­ni­je svi iz­ra­e­ni lu­me­ni su pho­top­ski lu­me­ni.

Sco­top­ski (noæ­ni) vid U noæ­ni­m uv­je­ti­ma ka­da lu­mi­nan­ci­ja pad­ne is­po­d vri­jed­nos­ti 0,01 cd/m2 šta­pi­æi (Ro­ds) su mak­si­mal­no ak­tiv­ni dok èu­nji­æi ni­su i u

Slika 3 tak­vi­m uv­je­ti­ma os­jet­lji­vo­st èov­je­ko­vo­g o­ka na bo­je ne pos­to­ji. Iz­ra­e­ni­ja je os­jet­lji­vo­ st na pok­re­te do­k je kon­tras­na os­jet­lji­vo­st o­ka znat­no os­lab­lje­na. Kri­vu­lja sco­top­sko­g vi­da (sli­ka bro­j 3) i­ma svo­j mak­si­mu­m ko­d 507 nm (re­la­tiv­na osjet­lji­vo­st o­ka prib­li­no 0,323), a to je u pla­vo-ze­le­no­m spek­tru bo­ja (sla­bi­ji vid­ni u­èi­na­k).

fotopski vid

mezopski vid

skotopski vid

Me­sop­ski vid U uv­je­ti­ma pri­la­god­be èov­je­ko­vo­g o­ka na lu­ mi­nan­ci­ju (svjet­li­nu) iz­me­ðu 0,01 do 5 cd/ m2 ak­tiv­ni su i èu­nji­æi i šta­pi­æi (to je vid­no pod­ruè­je inte­re­san­tno s as­pek­ta jav­ne ras­ vje­te). Po­èet­no­j pri­la­god­bi èov­je­ko­vo­g o­ka u stal­no­m, nep­re­ki­nu­to­m mra­ku pot­reb­no je ot­pri­li­ke 4 se­kun­de. Pot­pu­na pri­la­god­ba s re­la­tiv­no­g svjet­la na mra­k po­mo­æu ke­mij­ske pri­la­god­be ro­ni­ce (Pur­ki­njeo­v e­fe­k t) ve­æi­ no­m zav­r­ša­va u pr­vi­h 30 mi­nu­ta. Pro­ce­s je ne­li­nea­ra­n, za­to što sva­ki pre­ki­d svjet­la za­ po­èi­nje no­vu pri­la­god­bu!

Da bi smo mog­li pra­vil­no pro­su­ði­va­ti spek­tral­ne os­jet­lji­vos­ti o­ka u uv­je­ti­ma me­ sop­sko­g vi­da i to pog­la­vi­to u ces­tov­no­j ras­ vje­ti ka­da su ra­zi­ne lu­mi­nan­ci­je (svjet­li­ne) o­d 0,3 do 5,0 cd/m2 tre­ba­mo se u­poz­na­ti s poj­mo­m foe­val­no­g (sre­diš­nje­g) me­sop­sko­g i pe­ri­fer­no­g me­sop­sko­g vi­da.

Sre­diš­nji me­sop­ski vid Kao što smo ve­æ pri­je ka­za­li u foe­vi go­to­vo da i ne­ma šta­pi­æa (Ro­ds) pa tu kljuè­nu u­lo­gu i­ma­ju èu­nji­æi (Cones). I­z kri­vu­lje pho­top­sko­g vi­da uo­èa­va­mo da i­ma­mo us­ku (2 stup­nja) cen­tral­nu kri­vu­lju vi­da ko­ja se re­la­tiv­no br­ zo i dob­ro a­dap­ti­ra na vri­jed­nos­ti lu­mi­nan­ci­je (svjet­li­ne) ve­æe o­d 0,01 cd/m2 (i­z mra­ka na svjet­lo) što æe re­æi da prev­la­da­va pho­top­ski u­èi­na­k vida. Ob­rat­ni pos­tu­pa­k (i­z svjet­la u mra­k) je du­i i o­pas­ni­ji (Pur­ki­njeo­v e­fe­k t).

Pe­ri­fer­ni me­sop­ski vid De­fi­ni­ra­nje spek­tral­ne os­jet­lji­vos­ti ko­d pe­ri­ fer­no­g me­sop­sko­g vi­da u raz­li­èi­ti­m ra­zi­na­ma vi­da pred­stav­lja slo­e­n pos­tu­pa­k. U na­èe­lu teš­ko ga je egzak­tno de­fi­ni­ra­ti je­r je o­vi­sa­n o pu­no èim­be­ni­ka. Kra­je­m 2010. CIE ob­jav­lju­ je Teh­niè­ko iz­vješ­æe CIE 191:2010 (Re­com­ men­de­d Syste­m fo­r Me­so­pi­c Pho­to­met­r y PROSINAC 2012. GRADNJA

63

elektro news Ba­se­d o­n Vi­sua­l Per­for­man­ce). O­va­j do­ku­ me­nt u­ka­zu­je na raz­li­ke te­me­lje­ne na od­no­su S/P – sco­top­ski/photopski (u %), me­ðu­ti­m s ti­m od­no­so­m S/P mo­ra­mo bi­ti kraj­nje op­ rez­ni i kro­z o­va­j tek­st ne­æe bi­ti de­ta­lji­ni­je e­la­ bo­ri­ra­n.

Prim­je­na me­sop­sko­g vi­da u ces­tov­no­j ras­vje­ti U slu­èa­je­vi­ma ka­da je od­no­s S/P > 1, tj. ko­d prim­je­ne bi­je­lo­g svjet­la (5000-7000K), a­k tiv­ni su is­klju­èi­vo šta­pi­æi (Ro­ds) i ta­da je ak­ti­va­n 'pe­ri­fer­ni me­sop­ski vi­d' (lo­ši­ji vid­ni u­èi­na­k). Bi­je­lo svjet­lo (5000-7000K) mo­ e se pri­mi­je­ni­ti je­di­no u sus­ta­vi­ma jav­ne ras­vje­te u pje­šaè­ki­m zo­na­ma, par­ko­vi­ma i stam­be­ni­m na­se­lji­ma (CIE / TC 4-48).

U cestov­no­j ras­vje­ti s mo­tor­ni­m pro­me­ to­m gdje je vr­lo va­a­n e­fe­k t 'sre­diš­nje­g me­ sop­sko­g vi­da' i ka­da su ak­tiv­ni èu­nji­æi (Co­ ne­s) tre­ba se prim­je­nji­va­ti od­no­s S/P < 1 (bo­lji vid­ni u­èi­na­k).

U prak­si bi to iz­gle­da­lo o­va­ko (u ces­tov­ no­m pro­me­tu gdje su uv­je­ti 'pe­ri­ferno me­ sop­sko­g vi­da' (S/P>1)): do­la­ze­æe vo­zi­lo svo­ ji­m svjet­li­ma stva­ra uv­je­te za pho­top­ski vi­d, a pro­las­ko­m is­to­g vo­zi­la pred­sto­ji pri­la­god­ba èov­je­ko­vo­g o­ka na pe­ri­fer­ni me­sop­ski vi­d ko­ja i­ma svo­je vri­je­me tra­ja­nja (Pur­ki­njeo­v e­fe­k t) što mo­e bi­ti vr­lo neugod­no za vo­za­ èa, po­go­to­vo sta­ri­je i­vot­ne do­bi.

Pret­pos­ta­vi­mo da po­èet­na pri­la­god­ba (Pur­ki­njeo­v e­fe­k t) sa svjet­la na ta­mu tra­je 4 se­kun­de, što u prak­si zna­èi da u tak­vi­m uv­ je­ti­ma ko­d 100 km/sa­t vo­za­è pro­ðe go­to­vo 100 m naj­bla­e re­èe­no u vr­lo dis­ku­ta­bil­ni­m vid­ni­m uv­je­ti­ma!

Ka­da æe­mo prim­je­ni­ti sco­top­ske lu­me­ne?

Ne­ma prak­tiè­ne si­tua­ci­je ni­ti u pro­jek­ti­ra­ nju ni­ti u ko­riš­te­nju, is­klju­èi­vo ka­da je ri­je­è

o pro­met­ni­ca­ma s mo­tor­ni­m pro­me­to­m, da je èov­je­ko­vo o­ko u sco­top­sko­m di­je­lu vi­ðe­ nja do­volj­no pri­la­go­ðe­no (Pur­ki­njeo­v e­fe­k t) u smis­lu si­gur­ne o­ri­jen­ta­ci­je u pros­to­ru i u smis­lu si­gur­no­g zam­je­æi­va­nja prep­re­ke, a ko­ja se te­me­lji sa­mo na pe­ri­fer­no­m di­je­lu vid­no­g pod­ruè­ja.

I­z to­g raz­lo­ga tre­ba iz­bje­ga­va­ti prim­je­nu sco­top­ski­h lu­me­na u jav­no­j ras­vje­ti s mo­tor­ ni­m prome­to­m.

Ta tvr­dnja ne od­no­si se na os­ta­le slu­èa­je­ ve jav­ne ras­vje­te, kao što su pje­šaè­ke zo­ne i par­kov­ne dis­po­zi­ci­je te pro­met­ni­ce u stam­ be­no­m na­se­lju. Me­ðu­ti­m, tu se po­jav­lju­je prob­le­m svjet­loo­ne­èiš­æe­nja, tj. ut­je­ca­j sco­ top­ski­h lu­me­na na bilj­ni i i­vo­tinj­ski svje­t, a­li to je pred­me­t po­seb­ne dis­ku­si­je.

Iz­vo­ri svjet­los­ti  Vi­so­kot­laè­ni nat­rij – ka­rak­te­ri­zi­ra ga zlat­no-u­ta bo­ja e­mi­ti­ra­no­g spek­tra o­d 2000 – 2200 K val­ne du­i­ne 590 nm, ve­li­ka is­ko­ ris­ti­vo­st o­d pre­ko 100 lm/W, dob­ra kon­tras­ na os­jet­lji­vo­st i re­la­tiv­no dob­ro ras­poz­na­va­ nje bo­ja.  Vi­so­kot­laè­ni me­ta­l ha­lo­ge­ni – ka­rak­ te­ri­zi­ra ga bi­je­la bo­ja e­mi­ti­ra­no­g spek­tra o­d 4000 – 6000 K val­ne du­i­ne o­ko 470 nm, dob­ra is­ko­ris­ti­vo­st o­d pre­ko 90 lm/W, lo­ši­ja kon­tras­na os­jet­lji­vo­st i dob­ro ras­poz­na­va­nje bo­ja.

 Cos­mo­Po­lis – relativno novi izvor svjetlosti temperature boje oko 2750 K, iskoristivosti oko 110 lm/W, deklariranim vijekom trajanja od 30.000 sati.

Za sve na­ve­de­ne iz­vo­re svjet­los­ti za­jed­ niè­ka je ka­rak­te­ris­ti­ka da sad­r ­e i­vu o­d 16 do 29 mg, o­vis­no o tipu i sna­zi. Za te iz­vo­ re svjet­los­ti o­biè­no ka­e­mo da ni­su e­ko­loš­ ki. Pre­ma Di­rek­ti­vi EU, pos­li­je 2016. ti æe se iz­vo­ri svjet­los­ti mo­æi prim­je­nji­va­ti u jav­no­j ras­vje­ti po­d uv­je­to­m da sad­r ­e ma­nje o­d 16 mg i­ve!

E­ko­loš­k i iz­vo­ri svjet­los­ti  Iz­vo­ri svjetlos­ti na ba­zi LE­D i O­LED – u stal­no­m su raz­vo­ju, naj­vi­še se u prak­si po­ jav­lju­ju sa 5000 K ka­da i­m je e­fi­kas­no­st (dio­ de kao je­din­ke) o­ko 111 lm/W. Me­ðu­ti­m, što se vi­še 'spuš­ta­ju' u pod­ruè­je top­li­ji­h bo­ja, na prim­je­r do 3000 K, e­fi­kas­no­st i­m pa­da i iz­no­ si oko 81 lm/W. Ko­d LE­D svje­tilj­ki po­jav­lju­je se i prob­le­m od­vo­ðe­nja stvo­re­ne top­li­ne. Me­ðu­ti­m, ta­j je prob­le­m ko­d ve­æi­ne proiz­vo­ða­èa LE­D svje­ tilj­ki prak­tiè­ki ri­je­še­n. Na te­mu LE­D iz­vo­ra svjet­los­ti po­seb­no æe­mo se os­vr­nu­ti kro­z tek­st u nas­tav­ku  Iz­vo­ri svjetlos­ti na ba­zi PLAZ­MA teh­no­ lo­gi­je – naj­no­vi­ji su iz­vo­r svjet­los­ti ko­je ka­ rak­te­ri­zi­ra tem­pe­ra­tu­ra bo­je o­d o­ko 5400 K i za sa­da naj­ma­nja sna­ga ko­ja je u o­pe­ra­tiv­ no­j prim­je­ni iz­no­si 200 W s rea­li­zi­ra­ni­m o­ko 23000 lm. Me­ðu­ti­m, ko­d to­g iz­vo­ra svjet­los­ti prob­lem je kon­strui­ra­ti od­go­va­ra­ju­æu op­ti­ku, a­li vje­ru­je­m da æe i to bi­ti us­ko­ro ri­je­še­no.

Za sve na­ve­de­ne iz­vo­re svjet­los­ti za­jed­niè­ ka je ka­rak­te­ris­ti­ka da ne sad­r ­e i­vu i za te iz­vo­re svjet­los­ti o­biè­no ka­e­mo da su e­ko­ loš­ki.

Kri­te­ri­ji kva­li­te­te jav­ne ra­svje­te Na te­me­lju do­sa­daš­nji­h saz­na­nja u teh­ni­ci jav­ne ras­vje­te kao i pre­ma va­e­æi­m HR­N E­N 13201 ut­vr­ðe­ni su slje­de­æi os­nov­ni kri­te­ri­ji kva­li­te­te od­re­ðe­no­g sis­te­ma jav­ne ras­vje­te za pro­met­ni­ce s mo­tor­ni­m pro­me­to­m:  ra­zi­na sred­nje lu­mi­nan­ci­je pov­r­ši­ne kol­nika  jed­no­li­ko­st lu­mi­nan­ci­je pov­r­ši­ne kol­ni­ ka  ra­zi­na ras­vjet­lje­nos­ti ne­pos­red­ne o­ko­ li­ne ces­te (SR)

64

GRADNJA PROSINAC 2012.

 og­ra­ni­èe­nje blješ­ta­nja  vi­zual­no vo­ðe­nje  op­tiè­ko vo­ðe­nje.

Prim­je­no­m iz­vo­ra svjet­los­ti s tem­pe­ra­tu­ ro­m bo­je do 4000 K pos­ti­e­mo slje­de­æe:  ras­vjet­ljene pro­met­ni­ce na­la­ze su pho­ top­sko­m di­je­lu me­sop­sko­g vi­ðe­nja ka­ da su ak­tiv­ni i èu­nji­æi i šta­pi­æi (S/P o­d 0,62 do 1,0)  dob­ra kon­tras­na os­jet­lji­vo­st  dob­ro ras­poz­na­va­nje bo­ja  mi­ni­mal­no svjet­loo­ne­èiš­æe­nje bu­du­æi da ta tem­pe­ra­tu­ra bo­je ne­ma bit­no­g ut­je­ ca­ja na bilj­ni i i­vo­tinj­ski svi­je­t (na­rav­no u­z pro­pi­sa­nu dis­tri­bu­ci­ju svjet­la i­z svje­tilj­ke). Ta tem­pe­ra­tu­ra bo­je prih­vat­lji­va je o­d stra­ne as­ tro­no­ma i bio­lo­ga.

Zak­l ju­èak Ka­da su­mi­ra­mo sve što smo do sa­da iz­ni­je­li mo­e­mo si pos­ta­vi­ti slje­de­æa pi­ta­nja: 1. A­ko su LE­D svje­tilj­ke tem­pe­ra­tu­re bo­je do 4000 K, za­do­vo­lja­va­ju li kri­te­ri­je dob­ro­g vi­ðe­nja? Od­go­vo­r je DA. 2. A­ko su LE­D svje­tilj­ke u cu­t-o­f f iz­ved­bi, za­do­vo­lja­va­ju li kri­te­ri­je spr­je­èa­va­nja blješ­ta­ nja? Od­go­vo­r je DA. 3.A­ko su LE­D svje­tilj­ke u cu­t-o­f f izved­bi, pos­ti­u li UL­RO ma­nji o­d 3%? Od­go­vo­r je DA.

4. A­ko LE­D ras­vjet­ni sus­ta­v pos­ti­e pre­ma me­to­di SLEE­C fak­to­r ma­nji o­d 1, za­do­vo­lja­va li e­ner­get­ske kri­te­ri­je? Od­go­vo­r je DA. 5. A­ko LE­D sus­ta­v ras­vje­te za­do­vo­lja­ va svjet­lo-teh­niè­ke kri­te­ri­je pre­ma HR­N EN 13201, mo­e li se pri­mi­je­ni­ti u sus­ta­vi­ma jav­ne ras­vje­te? Od­go­vo­r je DA. 6. Mo­e­mo li re­æi da su LE­D ras­vjet­ni sus­ ta­vi e­ko­loš­ki? Od­go­vo­r je DA. Pre­ma ti­m kon­sta­ta­ci­ja­ma što na­s dak­le spr­je­èa­va da ne prim­je­nju­je­mo LE­D ras­vjet­ ne sus­ta­ve?

Fak­to­ri ko­ji na­s ovog tre­nut­ka og­ra­ni­èa­va­ju u ši­ro­j prim­je­ni LE­D ras­vjet­ni­h sus­ta­va su:  ci­je­na koš­ta­nja LE­D svje­tilj­ki  de­ter­mi­ni­ra­na vi­si­na mon­ta­e LE­D svje­ tilj­ki ko­ja i­z do­sa­daš­nje prak­se og­ra­ni­èa­va mon­ta­u na max. vi­si­nu o­d 14 m (SLEE­C)  ne­pouz­da­na de­fi­ni­ci­ja troš­ko­va od­r ­a­ va­nja LE­D ras­vjet­no­g sus­ta­va i stvar­ni rad­ni vi­je­k tra­ja­nja LE­D sus­ta­va (I­P zaš­ti­ta)  u kom­pa­ra­ci­ji s kva­li­tet­ni­m kla­siè­ ni­m svje­tilj­ka­ma (Phi­li­ps, Scre­de­r, Si­te­co) s iz­vo­ri­ma svjet­los­ti na ba­zi NA­V gu­be bit­ku na is­to­j geo­met­ri­ji in­sta­la­ci­je gle­de ukup­ne an­ga­i­ra­ne sna­ge u od­no­su na rea­li­zi­ra­nu kva­li­te­tu ras­vje­te i to pog­la­vi­to na vi­si­na­ma mon­ta­e ve­æi­m o­d 8 m.

U kon­tek­stu EU di­rek­ti­ve, ka­da se i­za 2016. zab­ra­nju­je prim­je­na kla­siè­ni­h (NA­V,

MH, i­td...) iz­vo­ra svjet­los­ti ko­ji sad­r ­e vi­še o­d 16 mg i­ve, prim­je­na LE­D svje­tilj­ki do­æi æe do pu­no­g iz­ra­a­ja. O­d proiz­vo­ða­èa se o­èe­ku­ je sma­nje­nje ci­je­na LE­D svje­tilj­ki i dalj­ni nap­ re­da­k u u­sav­r ­ša­va­nju op­ti­ke LE­D svje­tilj­ke.

Genaralni zakljuèak je da LED svjetiljke (pod uvjetima navedenim u tekstu) imaju SIGURNU BUDUÆ­NO­ST!

LI­TE­RA­TU­RA:  E.Ši­ro­la, Ces­tov­na ras­vje­ta, CI­P, Zag­re­b, 1997.  Hr­vat­ske nor­me za jav­nu ras­vje­tu, HR­N E­N 13201, CIE 191:2010  PHI­LI­PS, Phi­li­ps Lig­hti­ng Ma­nua­l, PHI­LI­PS, Ein­dho­ve­n, Net­her­lan­ds, 1993.  Schre­de­r – Me­so­pi­c vi­sion  SLEEC – Dra­f t E­N13201-5  The Co­mi­ng Re­vo­lu­tio­n i­n Lig­hti­ ng Prac­ti­ce, dr. Sa­m Ber­ma­n, The Lawren­ce Ber­ke­ley Na­tio­na­l La­bo­ ra­to­r y (LBNL)

PROSINAC 2012. GRADNJA

65

Svakog mjeseca potraite ­ novi broj èasopisa ­ PRO Gradnja i na web stranici

www.progradnja.hr elite li Vašu vijest objaviti na ­ web stranici www.progradnja.hr, ­ pišite nam na e-mail: redakcija@letak-naklada.hr

elite li Vaš baner objaviti na web stranici www.progradnja.hr, obratite nam se na e-mail: marketing@letak-naklada.hr

Poveite se!!!

Zašto Vaillant ecoTEC? Jer je mali ali pun snage. elimo Vam sretan Boiæ i uspješnu 2013. godinu!

Kompaktna tehnologija uËinkovitosti: Vaillantovi plinski kondenzacijski ureaji ecoTEC Ne treba biti velik da bi se dokazala veliËina. ecoTEC to pokazuje u svakom detalju: zahvaljujuÊi kompaktnim mjerama i savršeno uklopljenih unutrašnjih komponenata jamËi sveobuhvatne moguÊnosti uporabe uz brzu i jednostavnu montažu.

ZahvaljujuÊi najmodernijoj kondenzacijskoj tehnologiji pruža visok stupanj udobnosti uz smanjene troškove energije. S Vaillantovim ecoTEC ureajem dobivate najvišu kvalitetu „Made in Germany”.

Više informacija potražite na: www.vaillant.hr

10000 Zagreb, Maksimirska 11 • tel: 0385/01-23 00 096 / 23 95 861 • fax: 0385/01-23 45 918 • klima-buhin@zg.t-com.hr • http://www.klima-buhin.hr

elimo Vam sretan Boiæ i uspješnu 2013. godinu!

87-2012.

GODINA IX. • BROJ 87 • PROSINAC 2012.

INDENNAIMPULS

IPT INENJERING

Ulaganja u proizvodnju

LED svjetiljke u javnoj rasvjeti

Tema broja:

Gospodarenje graðevinskim otpadom