PRo Gradnja 88

Model

GODINA X. • BROJ 88 • VELJAÈA 2013.

,]TM`

,MSWZI\Q^

VQ JM\WVQ

,WS I

1VW^I\Q^VI

WXTI\VI Z

RM MVR I

4 MQMZ 4 MQQ\\TM\IV JM\WV

88-2013.

>Q[WSWS^IT RMS\M RM^VQRM XZW bI VIR bIP\

CEE strojevi Inovativna rješenja za budućnost

3.

LJAČA 201

JE – VE

O IZDAN

POSEBN

Doosan. The closer you look, the better we get.

CEE Strojevi d.o.o.

Trešnjevka 22 10450 Jastrebarsko Tel.: +385 1 628 5556 Fax: +385 1 628 5551 info@cee-strojevi.hr www.ceeistrojevi.hr

www.doosanequipment.eu

GEZE Austria GmbH | Wiener Bundesstrasse 85 | 5300 Hallwang | www.geze.com

RJEŠENJE ZA VAŠE ZAHTJEVE

GEZE Levolan 60 sistem [B LMJ[OB WSBUB Sofisticirana estetika sa maksimalnom fleksibilnošću i malim prostornim zahtjevima Sa kompaktnim Levolan 60 sistemom za klizna vrata GEZE je proizveo novo sofisticirano rješenje dizajnirano za jednostavnu upotrebu manualnih kliznih vrata za upotrebu u interijerima. Male dimenzije okova i linearni dizajn sa tankim 50 milimetara visokim nosivim vodilicama koje su prilagodljive za više načina ugradnje. Sofisticirana tehnologija okova može se koristiti za krila težine do 60kg. Integracija kompletne tehnologije okova u kliznoj vodilici optimizira cjelokupni dizajn i omogućuje brzu i direktnu ugradnju.

Levolan SoftStop mehanizam za amortizaciju otvaranja/zatvaranja integriran u kliznu vodilicu daje dodatnu sigurnost i pogodnost: klizno vratno krilo kliže lagano i sigurno do krajnjeg položaja bez udaranja u okvir ili graničnik. Rizik od prignječenja prstiju gotovo je potpuno isključen.

Tehnologija vrata Automatski sustavi za vrata Odvod dima i topline i tehnologija prozora Sigurnosna tehnologija Sistemi za staklo

GRADNJA

Struèni èasopis za graditeljstvo Godina X, broj 88, veljaèa 2013.

Impressum Urednica izdanja Sanja Pakrac Kramariæ, 01/3863-638 e-mail: sanja@letak-naklada.hr e-mail: redakcija@letak-naklada.hr Grafièki urednik Boris Èepin, 01/3863-639 e-mail: boris@letak-naklada.hr Prodaja, marketing, promocija Ljilja Budisavljeviæ, 01/3863-642

Sadraj

ljilja@letak-naklada.hr Direktorica Ljilja Budisavljeviæ Voditelj proizvodnje Boris Èepin, 01/3863-639 e-mail: oglasi@letak-naklada.hr boris@letak-naklada.hr Grafièka priprema LN design Redakcija

info 6

CIP natjeèaj ‘Intelligent Energy Europe 2013’

65 milijuna eura za projekte energetske uèinkovitosti i OIE

Letak naklada d.o.o.

10000 Zagreb, Mostarska 1 fax: 01/3863-631 e-mail: redakcija@letak-naklada.hr Tisak MediaPrint

Prvi hrvatski tjedan zelene gradnje

Murati 16, 10010 Zagreb tel.: 01/6609-641

Montane kuæe, Fasade, Stolarija, Grijanje, Podovi...)

14

izlaze periodièno i besplatno se distribuiraju na poslovne adrese èitatelja.

Korištenje i pretisak cjeline ili izvadaka, u bilo kojem obliku i na bilo kojem jeziku, zabranjeni su bez pismene dozvole izdavaèa.

16

Redakcija pridrava pravo kraæenja dopisa. Rukopise, ilustracije i fotografije ne vraæamo.

Posjetite nas na našoj web stranici www.progradnja.hr

17

18

GRADNJA VELJAÈA 2013.

22

Samoborka

Zakon o fiskalizaciji i pravila struke u fokusu Najbolji ponuðaè graðevinskih proizvoda u Hrvatskoj

24

Odrana brojna predavanja i radionice na temu zelene ekonomije i gradnje

Zajednièka prezentacija tvrtki Ursa i Velux

Peugeot

26 DOOR

Predstavljen prvi dizelski hibridni crossover na svijetu – Peugeot 3008 HYbrid4

Najavljeni novi, još napredniji, proizvodi tvrtki Ursa i Velux

Odrana konferencija ‘Sudjelovanje graðana u javnoj politici energetske uèinkovitosti’

Caparol Hrvatska

Donacija boja za ureðenje škole Hrvatska komora arhitekata

Predstavite svoje proizvode i usluge direktno arhitektima

4

5. konferencija dimnjaèara Hrvatske

12

Tiskara Hrastiæ

Posebna izdanja èasopisa PRO Gradnja (Beton, Krovovi,

20

GEZE na sajmu BAU u Münchenu

27

Promocija knjige

Pravilno graðenje porastim betonom

28

Program ‚Za Hrvatsku blagostanja‘

‘Hrvatska æe postati veliko gradilište, a nezaposlenost i vanjski dug posve æe nestati’

32 Novi MIELE usisavaè S 8320 Inovativan prikaz Cat & Dog inteligentne tehnologije za prozore i vrata Snaan i jedinstven

Èasopis PRO Gradnja preporuèuju:

34 Ad libitum

Riješite se štetoèina, neugodnih mirisa i neurednih grafita

intervju

47 Vinarija Horvatoviæ

Vrhunska vina za pravi uitak

48

36 Vladimir Makoter,

predsjednik HUK-a:

‘U Hrvatskoj nedostaje krovopokrivaèa jer se rad podcjenjuje’

50

42

Zagrebaèki velesajam

Ususret sajmovima Interklima, Graditeljstvo i Obrtništvo

54 58

Beogradski sajam

SEEBBE – centar graðevinske industrije u regiji

tema broja

60

Fermacell

Powerpanel H2O ploèa KEM-GRAD d.o.o.

Energetski uèinkovita boja

CEE strojevi d.o.o.

Novi Doosanov bager gusjenièar od 42 tone

sanitarije &instalacije

Hotel Picok

Sve popularnija destinacija kongresnog turizma kontinentalne Hrvatske

PERI na baumi 2013

Inovacije u podruèju oplata, skela i inenjeringa

alati &strojevi

kongresni turizam 44

Naši gosti su naše zvijezde

konstrukcije &tehnologije

sajam 40

Privatni smještaj Maksimilian

64

Geberit

Proizvodi u skladu s prirodom

VELJAÈA 2013. GRADNJA

5

info Tek­st: A­na Fre­sl, MBA, Pro­je­k t Jed­na­ko Raz­vo­j d.o.o.

CI­P nat­je­èa­j ‘Intel­li­ge­nt E­ner­gy Eu­ro­pe 2013’

65 milijuna eura za projekte energetske uèinkovitosti i OIE O­kos­ni­ca pr­ve Gree­n La­bo­s ra­dio­ni­ce, naj­no­vi­je­g e­du­ka­tiv­no­g prog­ra­ma u or­ga­ni­za­ci­ji Sav­je­ta za ze­le­nu grad­nju u Hr­vat­sko­j, bi­lo je pred­stav­lja­nje ak­tual­nog CI­P nat­je­èa­ja ‘In­tel­li­ge­nt E­ner­gy Eu­ro­pe’, ko­ji je ot­vo­re­n do 8. svib­nja o­ve go­di­ne

I

zvr­šna eu­rop­ska a­gen­ci­ja za kon­ku­ren­tno­ st i i­no­va­ci­je (EA­CI) ras­pi­sa­la je nat­je­èa­j za In­te­li­gen­tnu e­ner­gi­ju u Eu­ro­pi u sklo­ pu Ok­vir­no­g prog­ra­ma za kon­ku­ren­tno­st i ino­va­ci­je.

U ok­vi­ru nat­je­èa­ja za CI­P In­te­li­gen­tnu e­ner­ gi­ju u Eu­ro­pi pod­r ­a­t æe se pro­jek­ti ve­za­ni u­z e­ner­get­sku u­èin­ko­vi­to­st, no­ve i ob­nov­lji­ve iz­vo­re e­ner­gi­je (OIE) i e­ner­ge­ti­ku u pri­je­vo­ zu, kao i pro­jek­ti ko­ji kom­bi­ni­ra­ju na­ve­de­na pod­ruè­ja.

Što je in­te­li­gen­tna e­ner­gi­ja u Eu­ro­pi?

Sve o­no što dop­ri­no­si os­t va­re­nju ci­lje­va eu­ rop­ske e­ner­get­ske i e­ko­loš­ke po­li­ti­ke pro­mo­ vi­ra­nje­m ko­riš­te­nja ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­ gi­je, e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti te e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­to­g pri­je­vo­za kro­z fi­nan­ci­ra­nje ak­ tiv­no­sti ko­je dop­ri­no­se uk­la­nja­nju tr­iš­ni­h prep­re­ka, prom­je­na­ma u po­na­ša­nju, stva­ ra­nju po­volj­no­g pos­lov­no­g ok­ru­e­nja za ra­st e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti i tr­iš­ta ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je.

U o­pe­ra­tiv­no­m smis­lu In­te­li­gen­tna e­ner­gi­ ja – Prog­ra­m Eu­ro­pa i­ma za ci­lj:  o­si­gu­ra­ti e­le­men­te pot­reb­ne za po­bolj­ ša­nje od­r ­i­vos­ti, raz­vo­j po­ten­ci­ja­la gra­do­va

6

GRADNJA VELJAÈA 2013.

i re­gi­ja, kao i za prip­re­mu za­kon­ski­h mje­ra pot­reb­ni­h za pos­ti­za­nje stra­teš­ki­h ci­lje­va; raz­vi­ti sred­stva i in­stru­men­te za pra­æe­nje, pra­ti­ti i oc­je­nji­va­ti ut­je­ca­j mje­ra u­svoje­ni­h o­d stra­ne Eu­rop­ske u­ni­je i nje­zi­ni­h dr­a­va èla­ni­ ca u prog­ra­mu;  po­tak­nu­ti u­la­ga­nja u svi­m dr­a­va­ma èla­ni­ca­ma u no­ve i na­jus­pješ­ni­je teh­no­lo­gi­je u pod­ruè­ju e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti, ob­nov­ lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je i e­ner­get­ske di­ver­si­fi­ ka­ci­je, uk­lju­èu­juæi pro­me­t, pre­moš­æi­va­nje­m ja­za iz­me­ðu us­pješ­ne de­mon­stra­ci­je i­no­va­ tiv­ni­h teh­no­lo­gi­ja i nji­ho­vo­g u­èin­ko­vi­to­g ši­ re­nja na tr­iš­te ka­ko bi pos­tig­li u­la­ga­nja jav­ no­g i pri­vat­no­g sek­to­ra, pro­mi­ca­nje kljuè­ni­h stra­teš­ki­h teh­no­lo­gi­ja, sma­nji­li troš­ko­ve, po­ ve­æa­li trišno is­kus­t vo i dop­ri­ni­je­li sma­nje­nju fi­nan­cij­ski­h i dru­gi­h uo­èe­ni­h ri­zi­ka i prep­re­ka ko­je o­me­ta­ju o­vu vr­stu u­la­ga­nja;  uk­la­nja­nje ne­teh­no­loš­ki­h prep­re­ka za u­èin­ko­vi­te i in­te­li­gen­ta­ne na­èi­ne proiz­vod­nje i pot­roš­nja e­ner­gi­je pro­mi­ca­nje­m in­sti­tu­cio­ nal­ne iz­grad­nje ka­pa­ci­te­ta na, iz­me­ðu os­ta­ lo­g, lo­kal­no­j i re­gio­nal­no­j ra­zi­ni, po­di­za­nje­m svi­jes­ti, po­seb­no kro­z ob­ra­zov­ni sus­ta­v, po­ti­ca­nje­m raz­mje­ne is­kus­ta­va i know-how me­ðu glav­ni­m ig­ra­èi­ma u pi­ta­nju, te po­ti­ca­ nje­m ši­re­nja naj­bo­lje prak­se i naj­bo­lji­h dos­

tup­ni­h tehno­lo­gi­ja, po­se­bi­ce pu­te­m pro­mo­ ci­je na ra­zi­ni EU. Ci­l je­vi nat­je­èa­ja Ci­lj prog­ra­ma In­te­li­gen­tna e­ner­gi­ja – Eu­ro­pa II prog­ra­ma (‘IEE II’) je pri­do­ni­je­ti da se o­si­ gu­ra od­r ­i­va i cje­nov­no kon­ku­ren­tna e­ner­gi­ja za Eu­ro­pu, kro­z:  po­ti­ca­nje e­ner­get­ske u­èi­nkovi­tos­ti i ra­ cio­nal­no ko­riš­te­nje e­ner­get­ski­h re­sur­sa;  pro­mi­ca­nje no­vi­h i ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­ gi­je i po­du­pi­ra­nje e­ner­get­ske di­ver­si­fi­ka­ci­je;  pro­mi­ca­nje e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti i ko­riš­te­nja no­vi­h i ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je u pro­me­tu.

Kak­vi se pro­jek­ti fi­nan­ci­r a­ju / prih­vat­l ji­vi sek­to­ri?

EU o­vi­m prog­ra­mo­m su­fi­nan­ci­ra dje­lo­va­nje u slje­de­æi­m pod­ruè­ji­ma: 1. SA­VE: ja­èa­nje e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ ti i ra­cio­nal­no­g ko­riš­te­nja re­sur­sa u in­dus­ tri­ji i gra­ðe­vi­nar­stvu. Uk­lju­èu­je pro­ved­bu du­got­raj­ni­h tre­ning prog­ra­ma za iz­grad­nju rad­ne sna­ge i ak­tiv­nos­ti s ci­lje­m po­bolj­ša­ nja e­ner­get­ske e­fi­kas­nos­ti u ku­æan­stvi­ma te iz­grad­nje tr­iš­ta za e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­te proiz­vo­de.

Prio­ri­te­ti su:  e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­te zgra­de  in­dus­trij­ska izvr­sno­st u e­ner­gi­ji  u ok­vi­ru o­vo­g po­zi­va / nat­je­èa­ja ne fi­ nan­ci­ra­ju se e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­ti proiz­vo­di.

2. AL­TE­NE­R: ak­ci­je su us­mje­re­ne na pro­ mo­ci­ju i pot­po­ru ko­riš­te­nju iz­vo­ra ob­nov­lji­ve e­ner­gi­je i e­ner­get­ske di­ver­zi­fi­ka­ci­je za proiz­ vod­nju e­lek­triè­ne i top­lin­ske e­ner­gi­je.

Prio­ri­teti su:  e­lek­triè­na e­ner­gi­ja i­z ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je  gri­ja­nje / hla­ðe­nje i­z ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra  ku­æan­ske i os­ta­le ap­li­ka­ci­je u­i­h raz­ mje­ra  bio­go­ri­va.

3. STEE­R: pro­mo­vi­ra­nje u­èin­ko­vi­ti­je­g ko­ riš­te­nja e­ner­gi­je u pro­me­tu te prim­je­na no­vi­h i ob­no­vljivi­h go­ri­va u pro­me­tu.

Prio­ri­te­ti su:  al­ter­na­tiv­na go­ri­va i èis­ta vo­zi­la  ši­re­nje prin­ci­pa e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­to­g tran­spor­ta  iz­grad­nja / u­nap­re­ðe­nje zna­nja lo­kal­ni­h i re­gio­nal­ni­h a­gen­ci­ja u pod­ruè­ju od­r ­i­ve mo­ bil­nos­ti.

4. In­teg­ri­ra­ne i­ni­ci­ja­ti­ve ko­mbini­ra­ju ne­ko­ li­ko spe­ci­fiè­ni­h pod­ruè­ja na ko­ja se od­no­se SA­VE, AL­TE­NE­R i STEE­R i­li su u ve­zi s od­re­ ðe­ni­m prio­ri­te­ti­ma Eu­rop­ske u­ni­je. O­ni mo­ gu uk­lju­èi­va­ti rad­nje in­teg­ra­ci­je e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti i ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je i­z ne­ko­li­ko sek­to­ra gos­po­darstva i/i­li kom­bi­ni­ ra­nje­m raz­li­èi­ti­h in­stru­me­na­ta, a­la­ta i dio­ni­ka u­nu­ta­r is­te ak­ci­je i­li pro­jek­ta.

Po­ka­za­te­lji proc­je­ne ut­je­ca­ja sva­ko­g pro­ jek­ta:  u­kup­na u­la­ga­nja o­d stra­ne eu­rop­ski­h dio­ni­ka u ob­nov­lji­vu e­ner­gi­ju, a pok­re­nu­te zah­va­lju­ju­æi pro­jek­tu (EU­R)  proiz­vod­na e­ner­gi­ja i­z ob­nov­lji­vi­h iz­ vo­ra pok­re­nu­ta zah­va­lju­ju­æi pro­jek­tu (toe/ go­di­na)  uš­te­da e­ner­gi­je pok­re­nu­ta zah­va­lju­ju­æi pro­jek­tu (toe/go­di­na)  sma­nje­nje e­mi­si­ja stak­le­niè­ki­h pli­no­va pok­re­nu­ta zah­va­lju­ju­æi pro­jek­tu (CO2/go­di­na) Pro­jek­tna podruè­ja u­l a­ga­nja / prih­vat­l ji­va pod­ruè­ja ak­tiv­nos­ti po sek­to­ri­ma 1. SA­VE Pot­ro­ša­èi i proiz­vo­di – ak­tiv­nos­ti ko­je na­ vo­de pot­ro­ša­èe na uš­te­du e­ner­gi­je (‘po­di­za­ nje svi­jes­ti’ ne­æe bi­ti pod­r ­a­no), za­jed­niè­ke ak­tiv­nos­ti tr­iš­no­g nad­zo­ra di­rek­ti­va E­K, stra­teš­ke ini­ci­ja­ti­ve us­mje­re­ne na na­do­la­ze­ æe prog­ram­sko raz­dob­lje.

VELJAÈA 2013. GRADNJA

7

info Tvr­tke – ak­tiv­nos­ti ko­je æe sma­nji­ti prep­ re­ke in­ten­ziv­ni­jo­j šted­nji e­ner­gi­je ma­li­h i sred­nji­h po­du­ze­æa (fi­nan­cij­ski po­ti­ca­ji, jed­ nos­tav­ni­je pro­ce­du­re, bo­lja in­for­mi­ra­no­st, mo­guæ­no­st sav­je­to­va­nja, jef­ti­ni­ji e­ner­get­ski preg­le­di).

Us­lu­ge i o­ba­ve­ze ve­za­ne u­z e­ner­get­sku u­èin­ko­vi­to­st – ak­tiv­nos­ti uk­la­nja­nja ba­ri­je­ra raz­vo­ju tr­iš­ta u­go­va­ra­nja e­ner­get­ski­h u­èi­ na­ka (ma­nja­k tran­spa­ren­tnos­ti i pov­je­re­nja pre­ma po­nu­ða­èu, ma­nja­k tr­iš­ta i vo­di­te­ lja pro­je­ka­ta, pris­tu­p fi­nan­ci­ra­nju), uš­te­de u in­dus­tri­ji e­ner­get­ske opskr­be (po­ve­æa­nje vlas­ti­te e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti, u­èin­ko­vi­to up­rav­lja­nje ko­riš­te­nja e­ner­gi­je ko­d ku­pa­ca), tra­nje r­je­še­nja za dalj­nje pro­mi­ca­nje ko­riš­ te­nja us­lu­ga e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti.

2. AL­TE­NER Elek­triè­na e­ner­gi­ja i­z ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je – ak­tiv­nos­ti ko­je o­lak­ša­va­ju di­ja­lo­g i raz­mje­nu naj­bo­lji­h prak­si ve­za­ni­h u­z pri­je­ no­s i mre­e sred­nje­g na­po­na te mje­re ve­za­ne u­z tr­iš­te e­lek­triè­ne e­ner­gi­je, ak­tiv­nos­ti ko­je se ba­ve tr­iš­ni­m ba­ri­je­ra­ma i pro­mi­ca­nje­m naj­bo­lji­h prak­si za po­ve­æa­nje im­ple­men­ta­ci­ je ma­le proiz­vod­nje i­z OIE ko­ja je po­ve­za­na s dis­tri­bu­cij­ski­m mre­a­ma, ak­tiv­nos­ti ko­je æe ub­r ­za­ti i po­jed­nos­ta­vi­ti pro­ce­du­re ve­za­ ne u­z do­bi­va­nje doz­vo­la, ak­tiv­nos­ti ko­je æe po­bolj­ša­ti jav­no prih­va­æanje proiz­vod­nje i­z OIE i pot­reb­na pro­ši­re­nja mre­e, stra­teš­ke i­ni­ci­ja­ti­ve.

Gri­ja­nje i hla­ðe­nje i­z ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je – stam­be­ne ud­ru­ge i vlas­ni­ci ve­li­ko­g bro­ja gra­ðe­vi­na tre­ba­ju us­vo­ji­ti pris­tu­p ko­ji æe o­mo­gu­æi­ti po­ve­æa­nje gri­ja­nja i hla­ðe­nja i­z OIE, za­jed­no s e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­to­m ob­no­ vo­m pos­to­je­æi­h gra­ðe­vi­na (pris­tu­p mo­e uk­ lju­èi­va­ti pok­re­ta­nje no­vo­g sus­ta­va mre­a da­ ljin­sko­g gri­ja­nja i hla­ðe­nja ko­riš­te­nje­m OIE, mo­der­ni­za­ci­ja i­li ob­no­va pos­to­je­æi­h mre­a s OIE), ak­tiv­nos­ti ko­je bi tre­ba­le do­ves­ti do uèin­ko­vi­ti­h i i­no­va­tiv­ni­h smjer­ni­ca / tre­nin­ga / pod­r­ške za ur­ba­nis­te u re­gio­nal­ni­m i lo­kal­ ni­m vlas­ti­ma, ka­ko bi se mog­li u­ves­ti po­ti­ca­ji i/i­li ob­ve­ze ko­je æe ut­je­ca­ti na pros­tor­no pla­ ni­ra­nje, ak­tiv­nos­ti ko­je po­du­pi­ru pro­ved­bu EU oz­na­èa­va­nja proiz­vo­da za gri­ja­nje i hla­ ðe­nje pu­te­m OIE (us­mje­re­ne pre­ma kraj­nji­m pot­ro­ša­èi­ma i od­go­vor­ni­ma za iz­da­va­nje i vo­ðe­nje she­me oz­na­èa­va­nja), stra­teš­ke ak­ tiv­nos­ti (raz­vo­j na­cio­nal­ni­h sus­ta­va gri­ja­nja i hla­ðe­nja us­mje­re­n na de­kar­bo­ni­za­ci­ju top­ lin­ski­h sus­ta­va ze­ma­lja èla­ni­ca do 2050. go­ di­ne i po­jed­nos­tav­lje­nje pos­to­je­æi­h te raz­vo­j no­vi­h she­ma po­ti­ca­ja za OIE u sus­ta­vi­ma gri­ ja­nja i hla­ðe­nja).

Bioe­ner­gi­ja – ak­tiv­nos­ti ko­je pok­re­æu i pra­te pro­ved­bu lo­kal­ni­h opskr­bni­h la­na­ca s na­jod­r ­i­vi­ji­m re­sur­si­ma èvr­ste bioe­ner­gi­je, ak­tiv­nos­ti ko­je po­ve­æa­va­ju od­r ­i­vu proiz­ vod­nju biop­li­na i bio­me­ta­na i­z po­ljop­riv­red­ ni­h os­ta­ta­ka i ot­pa­da te nji­ho­vo ko­riš­te­nje

8

GRADNJA VELJAÈA 2013.

za ko­ge­ne­ra­ci­ju, ub­riz­ga­va­nje u mre­u i/i­li kao go­ri­vo za pri­je­vo­z, stra­teš­ke ak­tiv­nos­ti us­mje­re­ne in­te­rak­ci­ji raz­li­èi­ti­h opskr­bni­h la­ na­ca i tr­iš­ta.

Pot­ro­ša­èi ob­nov­lji­ve e­ner­gi­je – ak­tiv­nos­ ti ko­je uk­lju­èu­ju pot­ro­ša­èe u pro­jek­te OIE u za­jed­ni­ci, i­no­va­tiv­ne i ci­lja­ne me­ðu­na­rod­ne ko­mu­ni­ka­cij­ske ak­tiv­nos­ti s ci­lje­m po­ma­ga­ nja pot­ro­ša­èi­ma ka­ko bi shva­ti­le im­ple­men­ti­ ra­nja r­je­še­nja OIE u prak­si. A­ktiv­nos­ti èis­to­g po­di­za­nja svi­jes­ti ne­æe bi­ti pod­r ­a­ne.

3. STEER Ener­get­ski u­èin­ko­vi­t pri­je­voz – ak­tiv­nos­ ti ko­je zna­èaj­no po­ve­æa­va­ju bro­j gra­do­va i re­gi­ja ko­je prip­re­ma­ju Pla­no­ve od­r ­i­ve ur­ ba­ne mo­bil­nos­ti, ak­tiv­nos­ti ko­je prim­je­nju­ju do­ka­za­ne pris­tu­pe promje­na­ma po­na­ša­nja ka­ko bi se po­tak­nu­lo pje­ša­èe­nje, bi­cik­li­za­m, ko­riš­te­nje jav­no­g pri­je­vo­za, ak­tiv­nos­ti ko­je po­ma­u dos­ti­za­nju lo­gis­ti­ke s go­to­vo nul­ti­m e­mi­si­ja­ma u ur­ba­ni­m cen­tri­ma, stra­teš­ke i­ni­ ci­ja­ti­ve ko­je pok­re­æu ras­pra­vu o to­me ka­ko pos­ti­æi kli­mat­ske i e­ner­get­ske ci­lje­ve u Bi­je­lo­j knji­zi o pro­me­tu i­z 2011. go­di­ne. Èis­ta i e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­ta vo­zi­la – ak­ tiv­nos­ti ko­je pro­mi­èu po­li­ti­ke i i­ni­ci­ja­ti­ve po­ ti­ca­nja ve­æe­g uz­le­ta vo­zi­la pok­re­ta­ni­h ne­kon­ ven­cio­nal­ni­m go­ri­vi­ma za pri­je­vo­z put­ni­ka i te­re­ta u ur­ba­nim cen­tri­ma.

4. IN­TEG­RI­RA­NE AK­TIV­NOS­TI Ener­get­ska u­èin­ko­vi­to­st i ob­nov­lji­vi iz­vo­ri e­ner­gi­je u zgra­dar­stvu – cer­ti­fi­ka­ci­ja o e­ner­ get­ski­m per­for­man­sa­ma, tran­sfor­ma­ci­ja pos­to­je­æe­g fon­da zgra­da, kon­ti­nui­ra­ni pro­fe­ sio­nal­ni raz­vo­j, pra­æe­nje tran­zi­ci­je tr­iš­ta.

Izgrad­nja vješ­ti­na / Bui­ld U­p Skil­ls – i­ni­ci­ ja­ti­ve raz­vo­ja ljud­ski­h po­ten­ci­ja­la u pod­ruè­ ju od­r ­i­vo­g gra­di­telj­stva – ak­tiv­nos­ti mo­gu uk­lju­èi­va­ti raz­vo­j ma­te­ri­ja­la, o­bu­ka tre­ne­ra, koor­di­na­cij­ske ak­tiv­nos­ti, pro­mo­tiv­ne i ko­ mu­ni­ka­cij­ske ak­tiv­nos­ti (uv­je­ti za prija­vu se raz­li­ku­ju u ro­ko­vi­ma i do­ku­men­ta­ci­ji).

Lo­kal­no e­ner­get­sko vod­stvo – raz­mje­na naj­bo­lji­h prak­si, pris­tu­p e­ner­get­ski­m po­da­ci­ ma, lo­kal­na jav­na na­ba­va ko­ja vo­di ra­èu­na o e­ner­get­sko­j u­èin­ko­vi­tos­ti.

Mo­bi­li­zi­ra­nje lo­kal­ni­h e­ner­get­ski­h in­ves­ti­ ci­ja – po­mo­æ u raz­vo­ju pro­je­ka­ta, rep­li­ka­ci­ja us­pješ­ni­h prog­ra­ma fi­nan­ci­ra­nja, iz­grad­nja ka­pa­ci­te­ta za up­rav­ljaè­ka ti­je­la.

Ak­tiv­nos­ti i kri­te­ri­ji za prih­vat­l ji­vo­st, is­klju­èe­nje, se­lek­ci­ju i o­da­bir Ak­tiv­nos­ti se mo­gu pri­ja­vi­ti u tri os­nov­na ob­ li­ka: 1. Pro­jek­ti promo­ci­je i di­se­mi­na­ci­je 2. Pro­jek­ti tr­iš­ne rep­li­ka­ci­je 3. Os­ni­va­nje lo­kal­ni­h i­li re­gio­nal­ni­h e­ner­ get­ski­h a­gen­ci­ja.

Prog­ra­mo­m se fi­nan­ci­ra­ju ak­tiv­nos­ti kao što su:  me­ðu­na­rod­ni pri­je­no­s is­kus­ta­va  pro­mi­ca­nje naj­bo­lje prak­se  ob­ra­zo­va­nje i os­po­sob­lja­va­nje  ja­èa­nje i iz­grad­nja in­sti­tu­cio­nal­ni­h ka­ pa­ci­te­ta  ši­re­nje in­for­ma­ci­ja i ja­èa­nje svi­jes­ti  a­na­li­ze i po­ka­za­te­lji za raz­vo­j po­li­ti­ke  stva­ra­nje no­vi­h stan­dar­da i nor­mi, i­td.

Ne fi­nan­ci­ra­ju se ak­tiv­nos­ti po­pu­t:  u­la­ga­nja u in­fras­truk­tu­ru  pro­jek­ti i­stra­i­va­nja i teh­no­loš­ko­g raz­ vo­ja (R­TD), to pod­ruè­je pok­ri­va FP7 prog­ ram  stu­di­je iz­ve­di­vos­ti  in­ves­ti­cij­ski troš­ko­vi za pro­jek­te od­r ­i­ vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je  pro­mo­ci­ja po­seb­ni­h proiz­vo­da/bren­ do­va  u­red­ska op­re­ma, ra­èu­na­la.

Pro­jek­ti ne smi­ju ge­ne­ri­ra­ti di­re­k tan pro­ fi­t.

Prih­vat­lji­vi pri­ja­vi­te­lji:

 Prav­ne o­so­be (pri­vat­ne i­li jav­ne) i­z Hr­ vat­ske, ze­ma­lja èla­ni­ca Eu­rop­ske u­ni­je, Nor­ veš­ke, Is­lan­da, Lih­ten­štaj­na i Ma­ke­do­ni­je.  IEE prog­ra­m ot­vo­re­n je ta­ko­ðe­r i za Za­ jed­niè­ki is­tra­i­vaè­ki cen­ta­r Eu­rop­ske ko­mi­si­ je (JRC), te me­ðu­na­rod­ni­m or­ga­ni­za­ci­ja­ma.  Lo­kal­ne i re­gio­nal­ne e­ner­get­ske a­gen­ ci­je.  Ne­ko­li­ko prav­ni­h o­so­ba ko­je za­jed­no èi­ne jed­nu prav­nu o­so­bu (npr. gru­pa­ci­ja, joi­ nt-ven­tu­re).  Za glav­ni nat­je­èa­j mo­ra­ju bi­ti dos­tav­lje­ ne pri­ja­ve o­d stra­ne ti­ma ko­ji èi­ne najma­nje tri ne­za­vis­ne prav­ne o­so­be, sva­ke os­no­va­ne u dru­go­j zem­lji ko­ja is­pu­nja­va uv­je­te.  Iz­nim­ka za Bui­ld U­p Skil­ls ‘In­teg­ri­ra­ne Ak­tiv­nos­ti’, stu­p II (Iz­grad­nja vješ­ti­na) pri­ja­ve mo­gu bi­ti pos­la­ne o­d stra­ne ti­ma i­li ne­za­vis­ ni­h prav­ni­h o­so­ba ko­je su os­novane u raz­li­èi­ ti­m zem­lja­ma ko­je is­pu­nja­va­ju uv­je­te. Ti­m se mo­ra sas­to­ja­ti o­d naj­ma­nje dvi­je ne­za­vis­ne prav­ne o­so­be.  Fi­ziè­ke o­so­be se ne mo­gu pri­ja­vi­ti.

Se­lek­cij­ski kri­te­ri­j:  Kan­di­da­ti mo­ra­ju i­ma­ti sta­bil­ne i dos­ tat­ne iz­vo­re pri­ho­da i fi­nan­ci­ra­nja te profe­ sio­nal­ne vješ­ti­ne i kva­li­fi­ka­ci­je pot­reb­ne za dov­r ­še­ta­k pred­lo­e­ne ak­tiv­nos­ti.  Kan­di­da­ti mo­ra­ju i­ma­ti ras­po­lo­i­ve teh­ niè­ke i o­pe­ra­tiv­ne ka­pa­ci­te­te za ko­je mo­gu pru­i­ti pop­rat­nu do­ku­men­ta­ci­ju. Smjer­ni­ce za pop­rat­nu do­ku­men­ta­ci­ju (npr. i­vo­to­pi­se o­ni­h koji æe bi­ti od­go­vor­ni za pro­ved­bu ak­tiv­ nos­ti, o­pi­s pro­je­ka­ta i ak­tiv­nos­ti po­du­ze­te u zad­nje 3 go­di­ne).

Kri­te­ri­ji za is­klju­èe­nje Pri­ja­vi­te­lji æe au­to­mat­ski bi­ti is­klju­èe­ni u­ko­li­ ko se na­la­ze u ne­ko­j o­d na­ve­de­ni­h si­tua­ci­ja:  U ste­èa­ju su i­li lik­vi­da­ciji, nji­ho­vi­m pos­ lo­va­nje­m up­rav­lja su­d i sliè­no.  O­su­ðe­ni za kaz­ne­no dje­lo u ve­zi s pro­ fe­sio­nal­ni­m pos­tu­pa­nje­m na te­me­lju pre­su­de sa sna­go­m ‘re­s ju­di­ca­ta’.  Kri­vi za teš­ke pro­fe­sio­nal­ne greš­ke do­ ka­za­ne svi­m sred­stvi­ma ko­ja u­go­vor­no ti­je­lo mo­e op­rav­da­ti.  Ni­su is­pu­ni­li ob­ve­ze u ve­zi s pla­æa­nje­m dop­ri­no­sa i­li po­re­za u skla­du sa za­kon­ski­m od­red­ba­ma zem­lje u ko­jo­j su us­pos­tav­lje­ni.  Pred­me­to­m su pre­su­de sa sna­go­m ‘re­s ju­di­ca­ta’ zbo­g pre­va­re, ko­rup­ci­je, sud­je­ lo­va­nja u zlo­èi­naè­ko­j or­ga­ni­za­ci­ji i­li bi­lo ko­joj dru­go­j ne­za­ko­ni­to­j ak­tiv­nos­ti ko­ja je štet­na po fi­nan­cij­ske in­te­re­se EU.  Tre­nut­no pod­li­je­u ad­mi­nis­tra­tiv­no­j kaz­ni i­z èl. 109 (1) Fi­nan­cij­ske di­rek­ti­ve prim­je­nji­ve na op­æi pro­ra­èu­n EU.  Pod­li­je­u su­ko­bu in­te­re­sa  Kri­vi su zbo­g ne­toè­no­g na­vo­ðe­nja podata­ka ko­je zaj­ti­je­va u­go­vor­no ti­je­lo kao uv­je­t za sud­je­lo­va­nje pos­tup­ku i­li ne pru­a­ nju na­ve­de­nu in­for­ma­ci­ju.

 Na­la­ze se i jed­no­j o­d si­tua­ci­ja is­klju­èe­ nja na­ve­de­ni­h u toè­ki 3.6.1. (Ca­ll fo­r Pro­po­ sa­l).

Kri­te­ri­ji dod­je­le u­go­vo­r a Uko­li­ko pri­jed­lo­g bude kla­si­fi­ci­ra­n kao vri­ je­da­n fi­nan­ci­ra­nja, u­kup­ni iz­no­s oc­je­na za sve kri­te­ri­je dod­je­le mo­ra bi­ti ba­re­m 70% o­d mak­si­mal­ne u­kup­ne oc­je­ne, a oc­je­na o­d 50% bi­t æe pot­reb­na za sva­ki na­ve­de­ni kri­te­ri­j.

Pos­to­je 5 kri­te­ri­ja, a pot­reb­no je dos­ti­æi pra­g sva­ko­g o­d nji­h: 1. Re­le­van­tno­st pred­lo­e­ne ak­tiv­nos­ti (oc­je­na 0-10): a) u ko­jo­j je mje­ri ak­tiv­no­st u skla­du s prio­ri­te­ti­ma IEE II nat­je­èa­ja; b) mje­ ru u ko­jo­j pred­lo­e­na ak­tiv­no­st od­go­va­ra na va­ne pot­re­be ko­ris­ni­ka i tr­iš­ne ba­ri­je­re; c) u ko­jo­j mje­ri pred­lo­e­ne a­k tiv­nos­ti na­do­pu­ nja­va­ju dru­ge srod­ne ak­tiv­nos­ti.

2. Kva­li­te­ta pro­ved­be­ne me­to­do­lo­gi­je (oc­je­na 0-10): a) prik­lad­no­st pred­lo­e­no­g pris­tu­pa i op­se­g u ko­je­m pred­lo­e­ne ak­tiv­ nos­ti uk­lju­èu­ju ci­lja­ne sku­pi­ne i dio­ni­ke; b) jas­no­æa rad­ni­h pa­ke­ta, pla­ni­ra­nja pro­jek­ta i prik­lad­nos­ti iz­vo­ðe­nja mo­ni­to­rin­ga; c) kva­ li­te­ta ko­mu­ni­ka­cij­sko­g pla­na za prih­va­æa­nje r­je­še­nja.

3. Am­bi­ci­ja i vje­ro­dos­toj­no­st ut­je­ca­ja pred­ lo­e­ni­h ak­tiv­nos­ti (oc­je­na 0-10): a) us­lu­ge / is­ho­de nas­ta­le i­z ak­tiv­nos­ti; b) ut­je­ca­j u­nu­ ta­r i iz­va­n tra­ja­nja projek­ta pro­ci­je­nje­n kro­z SMA­R­T in­di­ka­to­re; c) od­r ­i­vo­st r­je­še­nja.

4. EU do­da­na vri­jed­no­st (oc­je­na 0-10): a) do­ka­z da æe su­rad­nja pre­ko gra­ni­ca do­ves­ti do ve­æi­h po­god­nos­ti; b) pri­go­da­n geog­raf­ski fo­ku­s pred­lo­e­ne dje­lat­nos­ti, uk­lju­èu­ju­æi i u­èe­nje i raz­mje­nu me­ðu dio­ni­ci­ma; c) pre­no­ si­vo­st r­je­še­nja.

5. Sred­stva do­di­je­lje­na pred­lo­e­no­j ak­tiv­ nos­ti (oc­je­na 0-10): a) up­rav­lja­nje i sas­ta­v ti­ma, rav­no­te­a vješ­ti­na, is­kus­t va i od­go­ vor­nos­ti; b) od­go­va­ra­ju­æe ra­zi­ne sa­ti po par­ tne­ru i po pa­ke­tu dje­lat­nos­ti; c) op­rav­da­nost troš­ko­va (po­du­go­vo­ri, put­ni troš­ko­vi i os­ta­li spe­ci­fiè­ni troš­ko­vi) te su­fi­nan­ci­ra­nje.

Fi­nan­cij­ski uv­je­ti i tra­ja­nje pro­jek­ta Dos­tup­na sred­stva: 65.000.000 eu­ra je na ras­po­la­ga­nju u ok­vi­ru o­vo­g Nat­je­èa­ja:  SA­VE – 15,6 mi­li­ju­na eu­ra  AL­TE­NE­R – 12,6 mi­li­ju­na eu­ra  STEE­R – 9,6 mi­li­ju­na eu­ra  IN­TEG­RI­R A­NE AK­TIV­NOS­TI – 27,2 mi­ li­ju­na eu­ra.

Tra­ja­nje pro­jek­ta: mak­si­mal­no tra­ja­nje pro­jek­ta ne mo­e bi­ti du­e o­d 36 mje­se­ci.

Oèe­ki­va­ni bro­j su­fi­nan­ci­ra­ni­h pro­je­ka­ta: 55 – 60.

Ra­zi­na EU su­fi­nan­ci­ra­nja: do 75% prih­vat­ lji­vi­h troš­ko­va pro­jek­ta.

Dop­ri­no­s EU za nak­na­du op­rav­da­ni­h troš­ ko­va ne smi­je do­ves­ti do os­t va­ri­va­nja pro­fi­

ta. Jed­na ak­tiv­no­st mo­e do­ves­ti do dod­je­le sa­mo jed­no­g iz­no­sa bes­pov­rat­ni­h sred­sta­va i­z pro­ra­èu­na EU bi­lo ko­je­m ko­ris­ni­ku. Dje­lat­ no­st ko­ja prima fi­nan­cij­sku pot­po­ru za is­tu svr­hu i­z dru­gi­h fi­nan­cij­ski­h in­stru­me­na­ta ne­ æe do­bi­ti sred­stva i­z Prog­ra­ma IEE II. Op­rav­ da­ni troš­ko­vi mo­gu nas­ta­ti te­k na­ko­n pot­pi­ si­va­nja u­go­vo­ra o dod­je­li sred­sta­va.

Ovis­no o ve­li­èi­ni i ri­ziè­ni­m fak­to­ri­ma mo­e se zat­ra­i­ti fi­nan­cij­sko jam­stvo za pred­fi­nan­ ci­ra­nje.

Fi­nan­cij­ska spo­sob­no­st kan­di­da­ta bi­t æe pro­ci­je­nje­na na os­no­vu do­dat­ni­h do­ku­me­ na­ta:  Iz­ja­va o èas­ti  Tab­li­ca ko­ja je dio pri­jav­no­g ob­ras­ca (ra­èu­no­vod­stve­ne in­for­ma­ci­je)  Za dod­je­lu sred­sta­va ko­ja pre­la­ze 750.000 eu­ra, mo­ra se dos­ta­vi­ti re­vi­zor­sko iz­vješ­æe.

Na os­no­vu pos­la­ni­h do­ku­me­na­ta EA­CI mo­e:  Zat­ra­i­ti do­dat­ne in­for­ma­ci­je  Pred­lo­i­ti u­go­vo­r o dod­je­li sred­sta­va be­z pred­fi­nan­ci­ra­nja  Pred­lo­i­ti u­go­vo­r s pred­fi­nan­ci­ra­njem  Pred­lo­i­ti u­go­vo­r s pred­fi­nan­ci­ranje­m ko­je pok­ri­va ban­kar­sko jam­stvo.

Ro­ko­vi i na­èi­n pri­ja­ve pro­jek­tno­g pri­jed­lo­ga Ro­k pri­ja­ve pro­jek­ta je 8. svib­nja 2013. (do 17 sa­ti, lo­kal­no vri­je­me u Bruxel­le­su). Iz­nim­ ka su ro­ko­vi za pod­no­še­nje pri­jed­lo­ga za Bui­ ld U­p Skil­ls (28. stu­de­ni 2013., do 17 sa­ti).

Pro­ci­je­nje­ni da­tu­m o­bav­ješ­ta­va­nja pri­ja­vi­te­ lja: o­d stu­de­no­g 2013. na­da­lje Pro­ci­je­nje­ni da­tu­m pot­pi­si­va­nja u­go­vo­ra: o­d ve­lja­èe 2014. na­da­lje Sve in­for­ma­ci­je o do­di­je­lje­ni­m sred­stvi­ma bi­t æe ob­jav­lje­ne na in­ter­net­sko­j stra­ni­ci IEE II prog­ra­ma na­jkas­ni­je do 30. lip­nja go­di­ne ko­ja æe us­li­je­di­ti na­ko­n fi­nan­cij­ske go­di­ne u ko­jo­j su bi­la do­di­je­lje­na sred­stva.

Pri­ja­va pro­jek­ta se vr­ši ‘o­n-li­ne’, pot­reb­no je zat­ra­i­ti ko­ris­niè­ko i­me i lo­zin­ku (ob­vez­ni e­le­ men­ti za po­èet­nu pri­ja­vu u sus­ta­v: os­nov­ni po­da­ci pri­ja­vi­te­lja, prio­ri­te­t nat­je­èa­ja na ko­ji se pro­je­k t pri­jav­lju­je, ak­ro­ni­m pro­jek­tno­g na­ zi­va, krat­ki sa­e­ta­k pro­jek­ta, bro­j par­tne­ra).

Sve o­ve in­for­ma­ci­je mo­gu se kas­ni­je mi­je­ nja­ti ti­je­ko­m sla­ga­nja pro­jek­tno­g pri­jed­lo­ga.

Pot­reb­no je po­pu­ni­ti a­nek­se A, B i C i pri­lo­i­ti raz­li­èi­te do­ku­men­te (PDF for­ma­t).

Ane­ks A sad­r ­i ad­mi­nis­tra­tiv­ne po­dat­ke, nas­lo­v, re­zul­ta­te, dio­ni­ke i krat­ki pro­ra­èu­n.

A­ne­ks B sad­r ­i de­ta­lja­n o­pi­s ak­tiv­nos­ti. Ane­ ks C je de­talj­ni pro­ra­èu­n pro­jek­ta te do­dat­ci (do­dat­na do­ku­men­ta­ci­ja).

Pro­jek­ti se mo­ra­ju pos­la­ti na en­gles­ko­m je­zi­ku, a pro­ci­je­nje­na du­i­na pro­jek­tno­g pri­ jed­lo­ga je o­ko 60 stra­ni­ca (be­z di­je­la A i pri­ lo­ga).

VELJAÈA 2013. GRADNJA

9

info Sva pi­ta­nja u sve­zi o­vo­g nat­je­èa­ja mo­gu­æe je pos­ta­vi­ti na: http://e­c.eu­ro­pa.eu/e­ner­gy/ in­tel­li­ge­nt/con­ta­ct/ques­tio­ns/in­dex_e­n.htm.

Sve de­ta­lje o pos­tup­ku pri­ja­ve pot­reb­no je pot­ra­i­ti u Pri­ruè­ni­ku za pri­ja­vi­te­lje / Gui­de fo­r pro­po­se­r­s.

Prim­je­ri fi­nan­ci­r a­ni­h pro­je­ka­ta i lin­ko­vi Prog­ra­m i svi pot­reb­ni do­ku­men­ti te de­ta­lja­n o­pi­s pri­ja­ve dos­tup­ni su na: http://e­c.eu­ro­pa. eu/e­ner­gy/in­tel­li­ge­nt/get­ti­ng-fun­ds/ca­ll-fo­rpro­po­sa­ls/how-to-ap­ply/in­dex_e­n.htm.

Sve de­ta­lje o pos­tup­ku pri­ja­ve pot­reb­no je pot­ra­i­ti u Pri­ruè­ni­ku za pri­ja­vi­te­lje / Gui­de fo­r pro­po­se­r­s http://e­c.eu­ro­pa.eu/e­ner­gy/in­ tel­li­ge­nt/fi­le­s/cal­l_fo­r_pro­po­sa­ls/ca­ll-2013ci­p-iee-pro­mo-p-gui­de-fo­r-pro­po­se­r­s.pdf.

Sa­ve­z za e­ner­ge­ti­ku Zag­re­ba ob­ja­vio je hr­ vat­sku ver­zi­ju tek­sta jav­no­g nat­je­èa­ja CI­P za 2013. go­di­nu, http://is­suu.co­m /croe­ner­go. eu/do­cs/ci­p-iee-2013-hr­vat­ska-ver­zi­ja-tek­ sta-jav­no­g-nat­je_?mo­de=win­dow&bac­ kgroun­dCo­lo­r=%23222222.

Prim­je­ri pro­je­ka­ta Ze­le­na na­ba­va u Eu­ro­pi: Ku­pu­j pa­met­no + (BUY SMA­R­T +) Glav­ni ci­lje­vi su kon­so­li­di­ra­ti i po­tak­nu­ ti ze­le­ne na­ba­ve u se­da­m dr­a­va èla­ni­ca te pri­je­no­s know-how na o­sa­m èla­ni­ca gdje je ze­le­na na­ba­va jo­š u­vi­je­k u ra­no­j fa­zi. Glav­ni fo­ku­s je na e­ner­get­ski srod­ni­m teh­no­lo­gi­ja­ ma. Ku­pi Sma­r ­t + æe us­pos­ta­vi­ti hel­pde­sk Ze­le­ne na­ba­ve u svi­h 15 ze­ma­lja, èi­me æe na na­cio­nal­no­m je­zi­ku o­mo­gu­æi­ti sav­je­to­va­nja, tre­nin­ge, dob­re prak­se, i dob­ro tes­ti­ra­ne a­la­ te. Ši­re­nje ze­le­ne na­ba­ve os­t va­ri­t æe se kro­z di­rek­tno sav­je­to­va­nje i o­bu­ku kup­ci­ma.

Green­Buil­di­ng Prog­ram­me (GBP) za pro­ mi­ca­nje e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti i ob­nov­lji­ vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je u nes­tam­be­ni­m zgra­da­ma (Green­Buil­din­gplu­s)

Ti­m struè­nja­ka s vi­še­go­diš­nji­m is­kus­tvo­m u re­le­van­tni­m in­sti­tu­ci­ja­ma

P

ro­je­k t Jed­na­ko Raz­vo­j d.o.o. (PJR con­sul­ti­ng) hr­vat­ska je tvrtka ko­ja pru­a us­lu­ge e­du­ka­ci­je, sav­je­to­va­nja, raz­vo­ja i pro­ved­be pro­je­ka­ta na pod­ruè­ji­ma ko­je fi­nan­ci­ra­ ju fon­do­vi Eu­rop­ske u­ni­je.

Is­kus­t vo na pro­jek­ti­ma ko­je fi­nan­ci­ra­ju fon­do­vi Eu­rop­ske u­ni­je dje­lat­ni­ci tvr­tke stek­li su vi­še­go­diš­nji­m ra­do­m u in­sti­tu­cijama ko­je up­rav­lja­ju fi­nan­ci­ra­nje­m i pro­ved­bo­m pro­je­ka­ta EU te i sa­mi vo­de­æi tak­ve pro­jek­te.

Ka­ko je o­d sa­mi­h po­èe­ta­ka EU fon­do­va u Hr­vat­sko­j uk­lju­èe­na u in­sti­tu­cio­nal­ni raz­vo­j sus­ta­va fi­nan­ci­ra­nja EU pro­je­ka­ta, tvr­tka Pro­je­k t Jed­na­ko Raz­vo­j u mo­guæ­nos­ti je pre­no­ si­ti ‘know how’ o EU pro­jek­ti­ma i pra­vi­li­ma fi­nan­ci­ra­nja.

Dje­lat­ni­ci tvr­tke Pro­je­k t Jed­na­ko Raz­vo­j d.o.o. sud­je­lo­va­li su u pri­la­god­bi hr­vat­ski­h in­ sti­tu­ci­ja EU pra­vi­li­ma, de­fi­ni­ra­li ob­ras­ce, stva­ra­li pri­ruè­ni­ke za ko­ris­ni­ke, pi­sa­li nat­je­èa­je, o­dob­rava­li prih­vat­lji­vo­st tro­še­nja EU sred­sta­va, prip­re­ma­li gra­nt u­go­vo­re, e­du­ci­ra­li re­vi­ zo­re za EU pro­jek­te i po­ten­ci­jal­ne pri­ja­vi­te­lje...

Kli­jen­ti­ma i ko­ris­ni­ci­ma pru­a­ju naj­vi­šu ra­zi­nu us­lu­ge u iz­ra­di i pro­vo­ðe­nju vlas­ti­ti­h raz­ voj­ni­h pro­je­ka­ta: po­ma­u i­m u dizaj­ni­ra­nju pro­jek­ta, pi­šu pro­jek­tnu pri­ja­vu (ap­li­ka­ci­ju za fi­nan­ci­ra­nje), ‘us­ka­èu’ kao pot­po­ra ko­ris­ni­ci­ma u pi­sa­nju pro­jek­ta i­li èi­ne zav­r ­šni preg­le­d i kon­tro­lu kva­li­te­te i na ta­j na­èi­n da­ju pro­jek­tu do­dat­nu kva­li­te­tu pri­je sla­nja na nat­je­èa­j.

Vlas­ni­ci zgra­da, do­bav­lja­èi proiz­vo­da i da­ va­te­lji us­lu­ga dobili su pri­li­ku da se pre­poz­ na­ju kao Green­Buil­di­ng Par­tne­ri i­li in­do­sa­na­ti svo­ji­h na­po­ra pre­ma pro­ved­bi am­bi­cioz­ne i troš­kov­no u­èin­ko­vi­te mje­re za uš­te­du e­ner­ gi­je u nes­tam­be­ni­m zgra­da­ma.

U o­vo­m pro­jek­tu, svi par­tne­ri su do­bi­li teh­niè­ku po­mo­æ i jav­no priz­nanje u ob­li­ku pub­li­ka­ci­ja, In­ter­ne­t in­for­ma­ci­ja, pris­tu­p ba­zi po­da­ta­ka naj­bo­lje prak­se, sav­je­ti­ma o is­pla­ ti­vi­m mje­ra­ma i pra­vo na ko­riš­te­nje Green­ Buil­di­ng lo­go­ti­pa. Green­Buil­di­ng prog­ra­m uk­lju­èu­je dob­ro­volj­ne ob­ve­ze za sma­nje­nje pot­roš­nje e­ner­gi­je u zgra­dama za 25%. O­va­j prog­ra­m, pos­tav­lje­n u 12 eu­rop­ski­h ze­ma­lja, sa­da je pro­ši­re­n i na Green­Buil­din­gplu­s pro­ je­k t.

Gree­n La­bo­s: Ru­še­nje mi­to­va o fon­do­vi­ma Eu­rop­ske u­ni­je

G

ree­n La­bo­s je naj­no­vi­ji e­du­ka­tiv­ni prog­ra­m u or­ga­ni­za­ci­ji Sav­je­ta za ze­le­nu grad­nju u Hr­vat­sko­j.

Ova­j e­du­ka­tiv­ni prog­ra­m sas­ to­ji se o­d 8 ra­dio­ni­ca ko­je su na­mi­je­nje­ ne svi­ma ko­ji svo­je pos­lov­ne i projek­tne i­de­je e­le pret­vo­ri­ti u rea­la­n pro­je­k t za ap­li­ka­ci­ju na nat­je­èa­j za pov­la­èe­nje sred­ sta­va i­z fon­do­va EU i­li do­ma­æi­h iz­vo­ra fi­ nan­ci­ra­nja.

Gree­n La­bo­s prog­ra­m na­mi­je­nje­n je za­pos­le­ni­ci­ma jav­ne up­ra­ve, ob­ra­zov­ni­h in­sti­tu­ci­ja, pri­pad­ni­ci­ma ci­vil­no­g dru­štva, te za­pos­le­ni­ma u pri­vat­no­m sek­to­ru.

Vi­še o ra­dio­ni­ca­ma mo­e­te doz­na­ti na: www.gbccroa­tia.o­r­g /hr/nas­lov­ni­ca/no­ vos­ti/ru­se­nje-mi­to­va-o-fon­do­vi­ma-eu­ rop­ske-u­ni­je,318.html.

!

Pro­je­k t Jed­na­ko Raz­vo­j d.o.o.

Pa­li­no­veè­ka 43, Zag­reb GSM: +385 91 505 1793 E-mai­l: a­na.fresl@pjr.hr www.pjr.hr

10

GRADNJA VELJAÈA 2013.

PHÄ XQDURGQL VDMDP JUDÄ HQMD L RSUHPDQMD

9–13. 4. 2013.

Graditeljstvo

ObrtniĹĄtvo

PHÄ XQDURGQL VDMDP REUWQLĂĽWYD

Interklima

PHÄ XQDURGQL VDMDP JULMDQMD KODÄ HQMD NOLPDWL]DFLMH L REUDGH SLWNLK YRGD

ZAGREBAÄŒKI VELESAJAM, Avenija Dubrovnik 15, 10020 Zagreb, Hrvatska GRADITELJSTVO 385 1 6503 365, 431 fax: 385 1 6503 196 email: graditeljstvo@zv.hr OBRTNIĹ TVO 385 1 6503 259, 666 fax: 385 1 6503 107 email: obrtnistvo@zv.hr

www.zv.hr

INTERKLIMA 385 1 6503 341, 449 fax: 385 1 6503 196 email: interklima@zv.hr

info Tekst: Sanja Pakrac Kramariæ

Pr­vi hr­vat­ski tje­da­n ze­le­ne grad­nje

Od­r­a­na broj­na pre­da­va­nja i ra­dio­ni­ce na te­mu ze­le­ne e­ko­no­mi­je i grad­nje U or­ga­ni­za­ci­ji Sav­je­ta za ze­le­nu grad­nju u Hr­vat­skoj, a po u­zo­ru na Wor­ld Gree­n Buil­di­ng Wee­k, ni­zo­m ak­tiv­nos­ti o­bi­lje­e­n je ­ 1. hr­vat­ski tje­da­n ze­le­ne grad­nje U sklo­pu tjed­na ze­le­ ne grad­nje os­no­va­na je i rad­na sku­pi­na po­d na­zi­vo­m ‘Gree­n Buil­di­ng struè­nja­ci’, ko­ja o­kup­lja profe­ sio­nal­ce u Hr­vat­sko­j ko­ji su ov­laš­te­ni po me­ðu­na­rod­ni­m stan­ dar­di­ma

Struè­ni o­bi­la­za­k gra­di­liš­ta Pos­lov­no­g cen­tra Ad­ri­s u Zag­re­bu

G

o­di­na 2013. po­èe­la je ak­tiv­ no i – u ze­le­no­m to­nu! Nai­ me, ve­æ u si­jeè­nju o­ve go­di­ ne Sav­je­t za ze­le­nu grad­nju u Hr­vat­sko­j or­ga­ni­zi­rao je bo­ga­t prog­ra­m za­nim­lji­vi­h do­ga­ða­nja u sklo­pu 1. hr­vat­sko­g tjed­na ze­le­ne grad­nje.

Pr­vi tje­da­n ze­le­ne grad­nje za­po­ èeo je ‘Ze­le­ni­m stu­den­tski­m da­

12

GRADNJA VELJAÈA 2013.

no­m’, od­nos­no pre­da­va­nje­m za stu­den­te E­ko­nom­sko­g fa­kul­te­ta u Zag­re­bu na ko­je­m se go­vo­ri­lo o ze­ le­no­j e­ko­no­mi­ji, ze­le­no­j gradnji i od­ r­i­vo­m raz­vo­ju u Hr­vat­sko­j i svi­je­tu, ko­riš­te­nju ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­ je, CO2 o­tis­ku, te os­ta­li­m re­le­van­ tni­m te­ma­ma i­z pod­ruè­ja ze­le­no­g gos­po­dar­stva. To­m pri­li­ko­m pre­da­ va­nja za stu­den­te od­r ­a­li su Mi­re­la

Ho­ly, sa­bor­ska zas­tup­ni­ca, Ved­ra­ na Likan, pred­sjed­ni­ca Sav­je­ta za ze­le­nu grad­nju u Hr­vat­sko­j, Hr­vo­je Kvas­niè­ka, pot­pred­sjed­ni­k Sav­je­ta za ze­le­nu grad­nju u Hr­vat­sko­j, To­ mis­la­v Mar­ja­no­vi­æ, pred­sjed­ni­k Sa­ ve­za za e­ner­ge­ti­ku Zag­re­ba te ar­ko Hor­va­t i­z tvr­tke Hol­ci­m.

U sklo­pu tjed­na ze­le­ne grad­nje osno­va­na je i rad­na sku­pi­na po­d na­zi­vo­m ‘Gree­n Buil­di­ng struè­nja­ci’, ko­ja o­kup­lja pro­fe­sio­nal­ce u Hr­vat­ sko­j ko­ji su ov­laš­te­ni po me­ðu­na­ rod­ni­m stan­dar­di­ma.

‘Ci­lj rad­ne sku­pi­ne bi­t æe za­jed­ niè­ki i sus­tav­ni ra­d na ot­va­ra­nju pos­lov­ni­h mo­guæ­nos­ti za ov­laš­te­ne GB struè­nja­ke na do­ma­æe­m i stra­ no­m tr­iš­tu’, nag­la­si­la je Ved­ra­na Li­ka­n, pred­sjed­ni­ca Sav­je­ta za ze­le­ nu grad­nju u Hr­vat­sko­j.

In­te­re­san­tni struè­ni o­bi­l as­ci Is­to ta­ko, ti­je­ko­m tjed­na ze­le­ne grad­nje or­ga­ni­zi­ra­ni su i struè­ni o­bi­ las­ci u Zag­re­bu i Kop­ri­vnici.

U fo­ku­su pos­je­ta Kop­riv­ni­ci, jed­ no­m o­d naj­ze­le­ni­ji­h gra­do­va u Hr­ vat­sko­j, bi­le su da­ka­ko e­ner­get­ski

nag­la­si­la je Ana Fre­sl, vo­di­te­lji­ca Gree­n Labosa.

Dod­je­la dip­lo­ma po­laz­ni­ci­ma pr­ve ra­dio­ni­ce Gree­n La­bos u­èin­ko­vi­te zgra­de – Špar­na hi­a te Pa­la­èa prav­de.

U Zag­re­bu je pa­k or­ga­ni­zi­ra­n struè­ni o­bi­la­za­k Pos­lov­no­g cen­tra Ad­ri­s u Ja­gi­æe­vo­j u­li­ci. At­rak­tiv­na zgra­da po zav­r ­šet­ku bi tre­ba­la do­bi­ti LEE­D me­ðu­na­rod­ni cer­ti­fi­ka­t ze­le­ne grad­nje i ti­me pos­ta­ti pr­va hr­vat­ska ‘ze­le­na zgra­da s cer­ti­fi­ka­to­m’.

LEE­D (Lea­der­shi­p i­n E­ner­gy a­nd En­vi­ron­men­ta­l De­si­gn) je me­ðu­na­ rod­no priz­na­ti cer­ti­fi­ka­t za sus­ta­v ze­le­ne grad­nje, koji­m se o­si­gu­ra­va pot­vr­da da je gra­ðe­vi­na di­zaj­ni­ra­ na i iz­gra­ðe­na s ci­lje­m i prim­je­no­m sma­nje­ne pot­roš­nje e­ner­gi­je, bo­lje u­po­ra­be vo­de, sma­nje­nja is­puš­ta­ nja CO2, te po­bolj­ša­nja uv­je­ta u in­ te­ri­je­ri­ma.

Bu­du­æi da je za do­bi­va­nje LEE­D cer­ti­fi­ka­ta pot­reb­no i­spuni­ti broj­ne zah­tje­ve, grad­nja sa­mo­g ob­jek­ta je pre­ma ri­je­èi­ma di­pl.i­ng.gra­ð. Mar­ti­ ne Boš­nja­k, glav­ne in­e­njer­ke gra­di­ liš­ta Pos­lov­no­g cen­tra Ad­ri­s ‘neš­to zah­tjev­ni­ja, a­li u­jed­no i za­nim­lji­vi­ja’. Što se pa­k troš­ko­va grad­nje ti­èe, pre­ma ri­je­èi­ma elj­ke He­rman Pa­ ta­ja­c i­z Ad­ri­s gru­pe d.d, in­ves­ti­to­ra Pos­lov­no­g cen­tra Ad­ri­s, troš­ko­vi grad­nje pre­ma LEE­D stan­dar­di­ma ve­æi su za sa­mo ne­ko­li­ko pos­to.

Sva­ka­ko ko­ris­na in­for­ma­ci­ja za sve o­ne ko­ji jo­š u­vi­je­k mis­le da je ze­le­na

No­vi e­du­ka­ti­va­n prog­ ra­m ‘Gree­n La­bos – ru­še­nje mi­to­va o fon­ do­vi­ma EU i do­ma­æi­m iz­vo­ri­ma fi­nan­ci­ra­nja’ u or­ga­ni­za­ci­ji Sav­je­ta za ze­le­nu grad­nju je i­zu­zet­na pri­li­ka za sve o­ne ko­ji e­le steæi praktièna znanja u izradi projekata za natjeèaje za sredstva iz EU fondova

grad­nja pu­no skup­lja o­d kon­ven­cio­ nal­ne.

Gree­n La­bos – ru­še­nje mi­to­va o fon­do­vi­ma EU i do­ma­æi­m iz­vo­ri­ma fi­nan­ci­r a­nja Ti­je­ko­m 1. tjed­na ze­le­ne grad­nje od­r ­a­na je i pr­va ra­dio­ni­ca Gree­n La­bo­s.

No­vi e­du­ka­ti­va­n prog­ra­m ‘Gree­n La­bos – ru­še­nje mi­to­va o fon­do­vi­ ma EU i do­ma­æi­m iz­vo­ri­ma fi­nan­ ci­ra­nja’ u or­ga­ni­za­ci­ji Sav­je­ta za ze­le­nu grad­nju je i­zu­zet­na pri­li­ka za sve o­ne ko­ji e­le ste­æi prak­tiè­na zna­nja u iz­ra­di pro­je­ka­ta za nat­je­èa­ je za sred­stva i­z EU fon­do­va. Ti­je­ ko­m o­ve go­di­ne bi­t æe or­ga­ni­zi­ra­no u­kup­no 8 ra­dio­ni­ca, ko­je æe se od­r­ a­va­ti u zag­re­ba­èkom ho­te­lu Es­pla­ na­de. Vo­di­te­lji­ca e­du­ka­ci­ja je A­na Fre­sl i­z tvr­tke Pro­je­k t Jed­na­ko Raz­ vo­j, a prid­ru­i­t æe jo­j se i gos­ti pre­ da­va­èi, o­so­be s ve­li­ki­m is­kus­t vo­m u rea­li­za­ci­ji fi­nan­ci­ra­nja pro­je­ka­ta i­z spo­me­nu­ti­h iz­vo­ra.

‘Ne­real­no je za o­èe­ki­va­ti da æe­ te pro­jekt us­pješ­no nap­ra­vi­ti pre­ko no­æi. Prip­re­mi­ti pro­je­k t za ap­li­ka­ci­ ju na fon­do­ve EU ni­je la­ko, a­li ni­je ni ne­mo­gu­æe. Sva­ki je pro­je­k t pot­ reb­no de­talj­no raz­ra­di­ti ka­ko bi se za­do­vo­lji­li stro­gi eu­rop­ski kri­te­ri­ji’,

Gree­n Buil­di­ng Pro­fes­sio­nal Pr­vi hr­vat­ski tje­da­n ze­le­ne grad­nje zav­r­šio je od­r ­a­va­nje­m dva­ju e­du­ ka­tiv­ni­h mo­du­la i­z cje­lo­go­diš­nje­g prog­ra­ma Gree­n Buil­di­ng Pro­fes­sio­ na­l 2012/2013 u ho­te­lu Es­pla­na­de, za po­laz­ni­ke dru­ge ge­ne­ra­ci­je Gree­n Buil­di­ng Profes­sio­nal­sa. Èet­vr­ti i pe­ti mo­du­l prog­ra­ma bi­ li su pos­ve­æe­ni slje­de­æi­m te­ma­ma: ‘Prin­ci­pi pla­ni­ra­nja, pro­jek­ti­ra­nja i grad­nje ze­le­ni­h gra­ðe­vi­na’ te ‘O­voj­ ni­ca ze­le­ne zgra­de – kro­v i fa­sa­ da’. Pre­da­va­nja su od­r ­a­li do­ma­æi i stra­ni struè­nja­ci i­z pod­ruè­ja ze­lene grad­nje.

Na pre­da­va­nji­ma smo sre­li i Kre­ ši­mi­ra Ka­si­æa, teh­niè­ko-ko­mer­ci­ jal­no­g zas­tup­ni­ka tvr­tke Ur­sa. Kao jed­no­g o­d po­laz­ni­ka e­du­ka­ci­je pi­ta­li smo ga što mis­li o prog­ra­mu Gree­n Buil­di­ng Pro­fes­sio­na­l.

‘Na e­du­ka­ci­ju sa­m kre­nuo je­r me in­te­re­si­ra ze­le­na grad­nja i je­r mis­ li­m da je to bu­duæ­no­st gra­ðe­nja.

Do sa­d sa­m od­slu­šao tri mo­du­la i sva­ki je bio ja­ko za­nim­lji­v te sa­m nau­èio dos­ta no­vi­h in­for­ma­ci­ja.

Pre­da­va­nja su od­liè­no kon­ci­pi­ra­na sa za­nim­lji­vi­m pre­da­va­èi­ma i krat­ ki­m ra­dio­ni­ca­ma. Na pre­da­va­nji­ma sa­m upoznao i dru­ge su­dio­ni­ke i što je za­nim­lji­vo, ni­je ri­je­è sa­mo o gra­ðe­vi­na­ri­ma i ar­hi­tek­ti­ma. I­ma i po­laz­ni­ka dru­gi­h stru­ka, što sa­mo do­ka­zu­je da je ze­le­na grad­nja kom­ plek­sni­je pod­ruè­je’, is­pri­èao na­m je Kre­ši­mi­r Ka­si­æ te do­dao: ‘O­d sa­me e­du­ka­ci­je o­èe­ku­je­m puno. I sa­m se ba­vi­m jed­no­m vr­ sto­m e­du­ci­ra­nja ta­ko da æe mi ste­ èe­na zna­nja pu­no po­mo­æi u mo­je­m bu­du­æe­m ra­du, a is­to ta­ko pla­ni­ra­m gra­di­ti o­bi­telj­sku ku­æe te æe mi e­du­ ka­ci­ja pu­no po­mo­æi. Pro­je­k t ra­di­m za­jed­no s ar­hi­tek­ti­co­m Da­rio­m Štre­lo­v, ko­ja je is­to ta­ko polaz­ni­ca e­du­ka­ci­je. Pro­je­k t je u raz­vo­ju i u ti­ je­ku je iz­ra­da i­dej­ne stu­di­je’.

Na na­še pi­ta­nje bi li i dru­gi­ma pre­po­ru­èao prog­ra­m Gree­n Buil­ di­ng Pro­fes­sio­na­l, Ka­si­æ po­ru­èu­je: ‘O­vu bi e­du­ka­ci­ju sva­ka­ko pre­po­ ru­èio svi­ma ko­ji su elj­ni no­vo­g zna­nja i u­sav­r ­šava­nja pos­to­je­æe­g.

I­ma­m sre­æe je­r i mo­ja tvr­tka u ko­ jo­j sa­m za­pos­le­n, Ur­sa Zag­re­b, i­ma is­to sta­ja­liš­te te mi o­mo­gu­æu­je e­du­ ka­ci­ju’.

VELJAÈA 2013. GRADNJA

13

info Peu­geo­t sud­je­lo­vao na ­ 1. hr­vat­sko­m tjed­nu ze­le­ne grad­nje

Pred­stav­lje­n pr­vi di­zel­ski hib­rid­ni cros­so­ve­r na svi­je­tu – Peu­geo­t 3008 HYbri­d4 Ti­je­ko­m 1. hr­vat­sko­g tjed­na ze­le­ne grad­nje pred­stav­lje­n je pr­vi svjet­ski di­ze­l-elek­triè­ni hibrid­ni au­to­mo­bil – Peu­geo­t 3008 ­ HYbri­d4, ko­ji is­pu­nja­va e­ko­loš­ke zah­tje­ve, i­ma nis­ke troš­ko­ve ­ od­r ­a­va­nja, a u­jed­no o­mo­gu­æa­va sen­za­cio­nal­nu vo­nju Ime HYbri­d4 oz­na­èa­ va hib­ri­di­za­ci­ju di­ze­l mo­to­ra (2.0 lit­re­ni HDi FA­P 120 kW / 163 KS) s e­lek­triè­ni­m mo­to­ro­m ko­ji nu­di mak­si­mal­nu sna­gu o­d 27 kW (37 KS)

U

skla­du sa svo­jo­m stra­te­gi­ jo­m bri­ge za o­ko­li­š, Peu­ geo­t je ne­dav­no pos­tao èla­n Sav­jeta za ze­le­nu grad­nju u Hr­vat­sko­j te ak­tiv­no sud­je­lo­vao na 1. hrvat­sko­m tjed­nu ze­le­ne grad­nje, ko­ji se od­r ­a­vao po u­zo­ru na Wor­ld Gree­n Buil­di­ng Wee­k od 21. do 26. si­jeè­nja ove godine. To­m pri­li­kom Peu­geot je pred­sta­vio svo­je vo­zi­lo – 3008 HYbri­d4. Ri­je­è je o pr­vo­m di­zel­sko­m hib­rid­nom cros­so­veru na svi­je­tu.

Spo­j bri­ge za o­ko­li­š i u­it­ka u vo­nji Ime HYbri­d4 oz­na­èa­va hib­ri­di­za­ci­ ju di­ze­l mo­to­ra (2.0 lit­re­ni HDi FA­P 120 kW / 163 KS) s e­lek­triè­ni­m mo­ to­ro­m ko­ji nu­di mak­si­mal­nu sna­gu o­d 27 kW (37 KS).

O­da­bi­r di­zel­ski­h mo­to­ra ba­zi­ra se na nis­ko­j pot­roš­nji go­ri­va, sma­nje­ no­j e­mi­si­ji CO2 i naj­no­vi­jo­j ge­ne­ra­ci­ ji Peu­geo­to­vo­g Sto­p&Sta­r ­t sus­ta­va

14

GRADNJA VELJAÈA 2013.

ti­ri raz­li­èi­ta naèina ra­da: ZE­V, 4WD, Spo­r ­t, Au­to  tihi ra­d, u­z mo­guæ­no­st vo­nje u e­lek­triè­no­m na­èi­nu ra­da  bez­bri­no­st ko­ju nu­di si­gur­ nost po­go­na na sva èe­ti­ri ko­ta­èa  eko­loš­ku prih­vat­lji­vost u­z e­mi­ si­ju o­d po­èet­ni­h 104 g/km CO2 (za hrvat­sku ga­mu).

Ved­ra­na Li­ka­n, pred­sjed­ni­ca Sav­je­ta za ze­le­nu grad­ nju u Hr­vat­sko­j, pred­sta­vi­la je Peu­geo­t 3008 HYbri­d4 na 1. hr­vat­sko­m tjed­nu ze­le­ne grad­nje ko­ji je ti­h, e­fi­ka­sa­n i la­k za u­pot­re­ bu.

S 3008 HYbri­d4 cros­so­ve­ro­m, e­ko­loš­ki prih­vat­lji­vo­m kom­bi­na­ci­ jo­m di­ze­la i e­lek­triè­ne e­ner­gi­je ta­ko­ ðe­r se ot­va­ra­ju mo­guæ­nos­ti za:  pogo­n na sva èe­ti­ri ko­ta­èa  mak­si­mal­nu sna­gu o­d 200 KS  ZE­V na­èi­n ra­da (Ze­ro E­mis­ sio­n Ve­hi­cle)  3.8 li­ta­ra/100 km, sa 104 g/ km CO2 (ver­zi­ja ko­mer­ci­ja­li­zi­ra­na u Hr­vat­sko­j).

Kli­je­nt pro­fi ­ti­ra u star­tu o­d ve­ æe slo­bo­de ko­riš­te­nja au­to­mo­bi­ la i sma­nje­nja o­d 35% u pot­roš­nji go­ri­va, što je pra­vo pos­tig­nu­æe za au­to­mo­bi­l te ve­li­èi­ne i tak­vi­h per­for­ man­si.

Ve­æa slo­bo­da vonje Sup­rot­no vje­ro­va­nji­ma, ko­riš­te­nje hib­rid­ne teh­no­lo­gi­je nu­di ve­æu slo­ bo­du u vo­nji i u­vo­di no­ve po­god­ nos­ti na ne­ko­li­ko ra­zi­na:  viso­ke per­for­man­se u kom­bi­ na­ci­ji s izvr­sni­m voz­ni­m ka­rak­te­ris­ ti­ka­ma  slo­bod­no i jed­nos­tav­no ko­ riš­te­nje u­z mo­guæ­no­st o­da­bi­ra èe­

Tvr­tke æe 3008 HYbri­ d4 pri­vu­æi svo­ji­m nis­ ki­m ko­naè­ni­m troš­ko­ vi­ma pos­je­do­va­nja, zah­va­lju­ju­æi nis­ki­m e­mi­si­ja­ma CO2, zas­ lu­ni­m za sma­nje­nu sto­pu po­re­za i ja­èa­nje i­mid­a e­ko­loš­ke os­vi­ ješ­te­nos­ti

Eko­loš­ke i e­ko­nom­ske pred­nos­ti Nis­ka pot­roš­nja go­ri­va i­ma ve­li­k ut­je­ca­j na ko­naè­ne troš­ko­ve ko­riš­ te­nja vo­zi­la 3008 HYbri­d4. To­me je naj­vi­še zas­lu­na sma­nje­na e­mi­si­ja CO2, ko­ja u ne­ki­m eu­rop­ski­m zem­ lja­ma dras­tiè­no sma­nju­je po­re­ze i da­va­nja na ko­mer­ci­jal­na vo­zi­la. U o­vo­m slu­èa­ju, hib­ri­di­za­ci­ja nu­di tvr­ tka­ma i­no­va­ti­va­n, u­èin­ko­vi­t i zah­va­ la­n au­to­mo­bi­l.

U Hr­vat­sko­j jo­š ne pos­to­je dr­av­ ne sti­mu­la­ci­je za kup­nju o­vo­g ti­pa vo­zi­la.

Nu­de­æi iz­bo­r di­zel­sko­g hib­ri­da, Peu­geo­t do­ka­zu­je da je mo­gu­æe kom­bi­ni­ra­ti bes­kom­pro­mis­ne e­ko­ loš­ke zah­tje­ve i nis­ke ko­naè­ne troš­ ko­ve od­r ­a­va­nja, sa sen­za­cio­nal­ no­m vo­njo­m, što do sa­da ni­je bi­lo mo­gu­æe u hib­rid­ni­m vo­zi­li­ma.

Model 3008 HYbri­d4 proiz­vo­di se u Fran­cus­ko­j.

3008 + HYbri­d4 (di­zel­ska + elek­triè­na e­ner­gi­ja) = vir­tuoz­ni spoj Upot­re­ba HYbri­d4 teh­no­lo­gi­je na 3008 cros­so­ve­ru pot­pu­no je smis­ le­na. O­va­j us­pje­ša­n cros­so­ve­r proiz­ la­zi i­z hib­ri­di­za­ci­je ne­ko­li­ko au­to­mo­ bil­ski­h kon­ce­pa­ta: SU­V, kom­pak­tna li­mu­zi­na, kom­pak­tni MPV, ku­pe...

Do­dat­no, tu su i pred­nos­ti HYbri­d4, ko­ji u o­vo­m slu­èa­ju pr­vi pu­t spa­ja di­zel­sku i e­lek­triè­nu e­ner­gi­ju ka­ko bi po­nu­di­li sav­r ­še­n od­go­vo­r na o­èe­ ki­va­nja ku­pa­ca; e­ko­loš­ki po­go­n na sva èe­ti­ri ko­ta­èa, kon­tro­li­ra­nu sna­ gu, vi­so­k ni­vo si­gur­nos­ti, o­si­gu­ra­nu mo­du­lar­no­st, sve u pog­le­du e­ko­loš­ ki od­go­vor­no­g pris­tu­pa..

ras­ti i do 147 kW (200 KS) po­mo­æu 120 kW (163 KS) i­z 2,0 li­tar­sko­g HDi FA­P di­zel­sko­g mo­to­ra i naj­ve­æe sna­ge e­lek­triè­no­g mo­to­ra (27 kW i­li 37 KS). Mak­si­mal­ni mo­me­nt o­d 500 Nm, po­di­je­lje­n je na 300 Nm spri­je­ da i­z di­zel­sko­g HDi mo­to­ra i mak­ si­mal­ni mo­me­nt o­d 200 Nm stra­ga gdje je smješ­te­n e­lek­triè­ni mo­to­r.

Naj­ve­æa vri­jed­no­st je 450 Nm pri ma­li­m br­zi­na­ma.

Ova ra­zi­na per­for­man­si ko­d 3008 HYbrid4 re­zul­ti­ra re­kor­dni­m om­ je­ro­m ‘e­mi­si­ja CO2 / mak­si­mal­na sna­ga’.

Kraj­nji re­zul­ta­t je cros­so­ve­r du­i­ ne 4,36 m, po­go­n na sva èe­ti­ri ko­ ta­èa, mak­si­mal­na iz­laz­na sna­ga o­d 200 KS, pot­roš­nja go­ri­va u kom­bi­ni­ ra­no­j vo­nji o­d sa­mo 3,8 li­ta­ra/100 km i e­mi­si­ja o­d 104 g / km!

Na ja­èi­m mo­de­li­ma e­mi­si­ja je 104 i­li 108 g/km CO2 u kom­bi­ni­ra­no­m na­èi­nu vo­nje.

Pro­fil ku­pa­ca: o­d in­di­vi­dua­l a­ca ko­ji trae i­no­va­ci­ju i e­fi­kas­no­st, do pos­lov­ni­h flo­ta 3008 pru­a kli­jen­ti­ma ne sa­mo e­ko­ loš­ki os­vi­ješ­te­nu i teh­no­loš­ki so­fis­ ti­ci­ra­nu HYbri­d4 teh­no­lo­gi­ju, ve­æ i u­i­ta­k vo­nje i slo­bo­du ko­riš­te­nja.

Dois­ta, ra­zi­na per­for­man­si ko­ju pru­a o­va teh­no­lo­gi­ja o­du­še­vi­t æe i naj­zah­tjev­ni­je kup­ce u pog­le­du dr­ a­nja ces­te, odazi­va ga­sa, pot­roš­ nje go­ri­va, voz­ni­h ka­rak­te­ris­ti­ka i u­nu­tar­nje­g mi­ra vo­za­èa, be­z ob­zi­ra na ces­tov­ne uv­je­te, u­z mo­guæ­no­st u­i­va­nja u ti­ho­m ra­du vo­zi­la u pot­ pu­no e­lek­triè­no­m mo­du.

Tvr­tke æe 3008 HYbri­d4 pri­vu­æi svo­ji­m nis­ki­m ko­naè­ni­m troš­ko­vi­ma pos­je­do­va­nja, zah­va­lju­ju­æi nis­ki­m e­mi­si­ja­ma CO2, zas­lu­ni­m za sma­ nje­nu sto­pu po­re­za i ja­èa­nje i­mid­a e­ko­loš­ke os­vi­ješ­te­nos­ti.

Per­for­man­se mo­de­l a 3008 HYbri­d4 U pog­le­du per­for­man­si, 3008 HYbri­d4 pro­fi ­ti­ra kom­bi­ni­ra­nje­m sna­ge HDi di­zel­sko­g mo­to­ra i e­lek­ triè­no­g mo­to­ra ti­je­ko­m ub­r ­za­nja, ka­da je pot­rebna iz­ne­nad­na ek­splo­ zi­ja sna­ge (‘boos­t’ fun­kci­ja). Mak­si­ mal­na kom­bi­ni­ra­na sna­ga mo­e na­ VELJAÈA 2013. GRADNJA

15

info Ca­pa­ro­l Hr­vat­ska

Do­na­ci­ja bo­ja za u­re­ðe­nje ško­le Zah­va­lju­ju­æi hva­lev­ri­jed­no­j do­na­ci­ji bo­ja tvr­tke Ca­pa­ro­l Hr­vat­ska ob­nov­lje­ne su u­èio­ni­ce, hod­ni­ci te škol­ska dvo­ra­na u Os­nov­no­j ško­li Mi­hae­la Ši­lo­bo­da i­z Sv. Mar­ti­na po­d O­ki­æem

C

a­pa­ro­l d.o.o. na hr­vat­ sko­m tr­iš­tu je ve­æ vi­še o­d 16 go­di­na poz­na­t kao je­ da­n o­d naj­ve­æi­h do­bav­lja­èa proiz­vo­da i­z pro­daj­no­g a­sor­ti­ma­na vi­so­kok­va­li­tet­ni­h bo­ja, fa­sa­da i fa­ sad­ni­h sus­ta­va. U svo­m pos­lo­va­nju ve­li­ku va­no­st pri­do­da­je u­la­ga­nju u za­jed­ni­cu u ko­jo­j pos­lu­je te je o­d svo­g os­nut­ka ak­tiv­no uk­lju­èe­n u raz­li­èi­te ak­tiv­nos­ti ko­je dop­ri­no­se raz­vit­ku druš­t va u cje­li­ni. Pri iz­bo­ ru pro­je­ka­ta ko­ji æe se spon­zo­ri­ra­ti i­li do­ni­ra­ti, Ca­pa­ro­l se pr­ven­stve­no

16

GRADNJA VELJAÈA 2013.

ru­ko­vo­di kri­te­ri­je­m vi­so­ko­g stup­nja ko­ris­nos­ti pro­jek­ta za ši­ru za­jed­ni­cu i pot­re­be druš­t va.

Svi­je­te ni­jan­se za u­èio­ni­ce, jar­ke bo­je za hod­ni­ke Jed­na o­d tak­vi­h do­na­ci­ja, a po­vo­ do­m po­èet­ka no­vo­g po­lu­go­diš­ta, je i do­na­ci­ja bo­ja pot­reb­ni­h za ob­no­vu i u­re­ðe­nje pros­to­ri­ja Os­nov­ne ško­le Mi­hae­la Ši­lo­bo­da i­z Sve­to­g Mar­ti­na po­d O­ki­æe­m.

Pri­je pov­rat­ka ma­li­ša­na u nji­ho­ve klu­pe, u ško­li su ob­nov­ljne u­èio­ni­ce,

Za u­èio­ni­ce su o­dab­ra­ne svi­jet­li­je ni­jan­se ko­je po­go­du­ju rad­no­j kon­cen­tra­ci­ji u­èe­ni­ka, a hod­ni­ci su nag­la­še­ni jar­ki­m la­ko pe­ri­vi­m bo­ja­ma, ko­je æe škol­sko­m o­sob­lju o­lak­ša­ti nji­ho­vo od­r­ a­va­nje

hod­ni­ci te škol­ska dvo­ra­na. Do­k su za u­èio­ni­ce o­dab­ra­ne svi­jet­li­je ni­ jan­se ko­je po­go­du­ju rad­no­j kon­cen­ tra­ci­ji u­èe­ni­ka, hod­ni­ci su nag­la­še­ni jar­ki­m la­ko pe­ri­vi­m bo­ja­ma, ko­je æe škol­sko­m o­sob­lju o­lak­ša­ti nji­ho­vo od­r ­a­va­nje, a u­èe­ni­ci­ma po­mo­æi u o­ri­jen­ta­ci­ji kro­z škol­ski pros­to­r.

Ovo­m do­na­ci­jo­m po­du­ze­æe Ca­ pa­ro­l i Os­nov­na ško­la Mi­hae­la Ši­lo­ bo­da o­bi­lje­i­li su nas­ta­va­k us­pješ­ ne su­rad­nje, ko­ja je jo­š po­èet­ko­m proš­le go­di­ne re­zul­ti­ra­la pro­jek­to­m Gree­n Ap­ple Day o­f Ser­vi­ce ko­ji se po pr­vi pu­ta u Hr­vat­sko­j od­r ­ao up­ ra­vo u o­vo­j ško­li, u or­ga­ni­za­ci­ji Sav­ je­ta za ze­le­nu grad­nju u Hr­vat­sko­j, èi­ji je Ca­pa­ro­l ak­tiv­ni èla­n.

Hr­vat­ska ko­mo­ra ar­hi­te­ka­ta

Pred­sta­vi­te svo­je proiz­vo­de i us­lu­ge di­rek­tno ar­hi­tek­ti­ma Svi proiz­vo­ða­èi i dis­tri­bu­te­ri ko­ji e­le prezentirati svoje ­ proizvode i usluge u BA­ZI PROIZ­VO­DA Hr­vat­ske ko­mo­re ­ ar­hi­te­ka­ta mo­gu se ob­ra­ti­ti za vi­še in­for­ma­ci­ja Ma­nue­li ­ No­va­k, d.i.a. pu­te­m te­le­fo­na na bro­j 01/5508-410, ­ od­nos­no e-mai­la mar­ke­tin­g@ar­hi­tek­ti-hka.hr

U

e­lji da svo­ji­m èla­no­vi­ma o­mo­gu­æi na jed­no­m mjes­tu što vi­še in­for­ma­ci­ja o naj­no­ vi­ji­m proiz­vodima i us­lu­ga­ma ko­ji æe i­m po­mo­æi u ra­du, Hr­vat­ska ko­mo­ra ar­hi­te­ka­ta (HKA) re­do­vi­to os­vje­a­va rub­ri­ku BA­ZA PROIZ­VO­ DA na svo­jo­j we­b stra­ni­ci http://ar­ hi­tek­ti-hka.hr.

BA­ZA PROIZ­VO­DA je rub­ri­ka u ko­jo­j se mo­gu pro­na­æi proiz­vo­di ‘o­d A do ’ kao i us­lu­ge, a sve ve­za­no za gra­di­telj­stvo.

BA­ZA PROIZ­VO­DA na we­b stra­ ni­ci http://ar­hi­tek­ti-hka.hr dos­tup­na je svi­ma.

Dob­ro je zna­ti da Hr­vat­ska ko­mo­ ra ar­hi­te­ka­ta i­ma go­to­vo 3000 èla­ no­va, ov­laš­te­ni­h ar­hi­te­ka­ta i kljuè­ni­h do­no­si­te­lja od­lu­ka, ko­ji su uk­lju­èe­ni u pro­jek­ti­ra­nje, pla­ni­ra­nje i vo­ðe­nje pro­je­ka­ta, iz­grad­nju, nad­zo­r, re­vi­zi­ju i kon­tro­lu.

‘O­si­m na­ši­h èla­no­va, na­šu we­b stra­ni­cu re­do­vi­to pos­je­æu­ju i in­ves­ ti­to­ri, gra­ðe­vi­na­ri, geo­de­ti, e­lek­ troin­e­nje­ri, stro­ja­ri, teh­no­lo­zi i dru­ gi pro­fe­sio­nal­ci, ko­ji u na­šo­j BA­ZI PROIZ­VODA pro­na­la­ze broj­ne ko­ ris­ne in­for­ma­ci­je i kon­tak­te’, ka­za­la je d.i.a. Ma­nue­la No­va­k, vo­di­te­lji­ca mar­ke­tin­ški­h pro­je­ka­ta HKA. VELJAÈA 2013. GRADNJA

17

info Nas­tu­p tvr­tke GE­ZE na saj­mu BAU u Münche­nu

I­no­va­ti­va­n pri­ka­z in­te­li­gen­tne teh­no­lo­gi­je za pro­zo­re i vra­ta Na nedavno odranom sajmu BAU u Münchenu, tvrtka GEZE ­ je o­bi­lje­i­la 150 go­di­na pos­toja­nja i us­pješ­no­g dje­lo­va­nja te ­ pos­je­ti­te­lji­ma pred­sta­vi­la broj­ne no­vi­te­te Pok­ret­no­st i sis­ tem­ska fi­lo­zo­fi­ja GE­ZE-o­vi­h proiz­vo­da sim­bo­li­zi­ra­ni su i ar­ hi­tek­tu­ro­m i di­zaj­no­m na ne­dav­no od­r­a­no­m saj­mu BAU u Münche­ nu

18

GRADNJA VELJAÈA 2013.

‘G

E­ZE u pok­re­tu o­d 1863.‘ – mo­to je tvr­tke GE­ZE ko­ ji pred­stav­lja 150 go­di­na o­d pok­re­ta­nja is­te. Jed­ no i po­l sto­lje­æe, GE­ZE, sa svo­ji­m proiz­vo­di­ma i sis­te­mi­ma, pos­tav­lja stan­darde na pod­ruè­ju vra­ta, pro­zo­ ra i dru­gi­h teh­no­lo­gi­ja ko­je su i­ma­le ve­li­ki ut­je­ca­j na gra­di­telj­sku teh­no­ lo­gi­ju.

Pok­re­t i i­no­va­tiv­no­st pred­stav­ lja­ju sis­tem­ski ka­rak­te­r GE­ZE-o­vi­h proiz­vo­da kao kom­plet­ni­h r­je­še­nja i­z jed­no­g iz­vo­ra. Proiz­vo­di GE­ZE is­pu­nja­va­ju sve zah­tje­ve za vra­ta i pro­zo­re i u naj­kom­plek­sni­ji­m sis­te­ mi­ma.

Pok­ret­no­st i sis­tem­ska fi­lo­zo­fi­ja GE­ZE-o­vi­h proiz­vo­da sim­bo­li­zi­ra­ ni su i ar­hi­tek­tu­ro­m i di­zaj­no­m na ne­dav­no od­r ­a­no­m saj­mu BAU u Münche­nu. Au­to­mat­ska ro­ti­ra­ju­ æa plat­for­ma u cen­tru e­le­me­na­ta i kruga slu­i­la je kao jed­no o­d ko­mu­ ni­ka­cij­ski­h pod­ruè­ja. Kao do­da­ta­k, stal­ni pok­re­t bio je sim­bo­li­zi­ra­n fas­ ci­nan­tni­m vo­de­ni­m zi­do­m.

Za pre­zen­ta­ci­ju proiz­vo­da na saj­ mu BAU ko­riš­te­na je naj­no­vi­ja teh­ no­lo­gi­ja, ino­va­tiv­na kao i sa­mi GE­ZE proiz­vo­di. QR ko­do­vi su se na­la­zi­li na tab­le­ti­ma pok­ra­j iz­lo­a­ka i u GE­ ZE saj­me­no­j bro­šu­ri, o­mo­gu­æu­ju­æi

pos­je­ti­te­lji­ma da preg­le­da­ju proiz­ vo­de i teh­no­loš­ke po­dat­ke na vlas­ti­ ti­m smar­tpho­no­vi­ma.

Teh­no­lo­gi­ja vra­ta Cje­lo­kup­na se­ri­ja TS 5000 fre­swi­ ng zat­va­ra­èa vra­ta te in­te­grira­ni­h zat­va­ra­èa GE­ZE Boxe­r E­FS za jed­ nok­ril­na i dvok­ril­na vra­ta raz­vi­je­ni­ja su i u teh­no­loš­ko­m i di­zaj­ner­sko­m smis­lu.

S kom­pak­tni­m Le­vo­la­n 60 sis­te­ mo­m za kliz­na vra­ta GE­ZE je proiz­ veo no­vo so­fis­ti­ci­ra­no r­je­še­nje di­ zaj­ni­ra­no za jed­nos­tav­nu u­pot­re­bu ma­nualni­h kliz­ni­h vra­ta za u­pot­re­bu u in­te­ri­je­ri­ma.

No­vi Sof­tStop­Duo me­ha­ni­za­m za a­mor­ti­za­ci­ju ot­va­ra­nja/zat­va­ra­nja da­je do­dat­nu si­gur­no­st i po­god­no­st te je po­go­da­n i za tan­ka vrat­na kri­la.

Sof­tStop­Duo ta­ko­ðe­r mo­e bi­ti u­po­rab­lje­n u sis­te­mi­ma Rol­la­n, Per­ la­n i Le­vo­la­n 150. Po­mo­æu no­vo­g Le­vo­la­n 60 Sma­r ­t fix in­stal­cij­sko­g sis­te­ma in­sta­la­ci­ja Le­vo­la­n 60 je br­za i jed­nos­tav­na.

Sus­ta­vi au­to­mat­ski­h vra­ta Slo­bo­da kre­ta­nja o­mo­gu­æe­na je no­vi­m in­teg­ri­ra­nim au­to­mat­skim me­ha­niz­mo­m za zaok­ret­na vra­ta EC­tu­r­n In­si­de. Male di­men­zi­je me­ ha­niz­ma o­mo­gu­æu­ju in­teg­ra­ci­ju u kri­la u­nu­tar­nji­h vra­ta. EC­tu­r­n In­si­de ne ut­je­èe na di­za­jn vra­ta te ot­va­ra i zat­va­ra vra­ta au­to­mat­ski i ‚ne­vid­ lji­vo‘.

No­vi au­to­mat­ski sis­te­m za ro­ti­ra­ ju­æa vra­ta TSA 325 NT R­C2 o­si­gu­ ra­va zaš­ti­tu o­d pro­val­ni­ka tes­ti­ra­no u skla­du s E­N be­z na­ru­ša­va­nja iz­ gle­da sa­mi­h vra­ta.

Ino­va­ti­va­n GE­ZE­con­nec­ts sof­ tve­r i br­zi Blue­too­th ra­dio pri­je­no­s o­mo­gu­æa­va­ju jed­nos­tav­no i e­fi­kas­ no prog­ra­mi­ra­nje i od­r ­a­va­nje au­to­ mat­ski­h kliz­ni­h, zaok­ret­ni­h i ro­ti­ra­ ju­æi­h vrat­ni­h sis­te­ma.

Slo­bo­da kre­ta­nja o­mo­gu­æe­na je no­vi­m in­teg­ri­ra­nim au­to­mat­ skim me­ha­niz­mo­m za zaok­ret­na vra­ta EC­tu­r­n In­si­de

NT op­rem­lje­ni su naj­no­vi­jo­m teh­no­ lo­gi­jo­m. To o­mo­gu­æa­va po­go­ni­ma da bu­du pri­la­go­ðe­ni raz­ni­m zah­tje­ vi­ma ven­ti­la­cij­ski­h i RWA sis­te­ma (RWA sis­te­m je sis­te­m za od­vo­ðe­ nje di­ma i top­li­ne).

Kon­trol­na teh­no­lo­gi­ja o­mo­gu­æa­ va im­ple­men­ta­ci­ju in­te­li­gen­tne kon­ tro­le pro­zo­ra.

Teh­no­lo­gi­ja stak­la Preg­rad­ni zid­ni sis­te­mi nap­rav­lje­ni o­d stak­la o­mo­gu­æa­va­ju ot­vo­re­ni i tran­spa­ren­tni di­za­jn so­ba. Pen­du­lo Syste­m o­mo­gu­æu­je iz­ved­bu ve­li­ki­h dvos­tru­ki­h vra­ta kao i ot­vo­ra iz­na­d vra­ta i pro­zo­ra te pa­ne­la. No­vi kon­ fi­gu­ra­cij­ski a­la­t raz­vi­je­n za Pen­du­lo Syste­m zna­èaj­no po­jed­nos­tav­lju­je pla­ni­ra­nje i raz­ra­du pro­jek­ta kao i sa­mu na­ru­dbu. Sa­mo pa­r spe­ci­ fi­ka­ci­ja pot­reb­no je za au­to­mat­sku iz­ra­du pot­reb­ni­h sis­te­ma stak­la za­ jed­no s lis­to­m kom­po­nen­ti i os­ta­li­h re­le­van­tni­h nac­r ­ta.

Si­gur­nos­ni sis­te­mi GE­ZE Se­cu­Lo­gi­c kon­trol­ni sis­te­m u­la­za do­dat­no je po­ja­èa­n s dva op­

cio­nal­na r­je­še­nja. A­larm U­ni­t GCAU 200 kom­bi­ni­ra kon­tro­lu u­la­za s teh­ no­lo­gi­jo­m a­lar­ma zgra­de. Ak­ti­va­ci­ ja i deak­ti­va­ci­ja a­lar­mno­g sis­te­ma mo­e se nap­ra­vi­ti pu­te­m kon­trol­no­g sis­te­ma.

Kon­tro­li­r a­nje u­la­za k zgra­di­ni­m di­za­li­ma mo­gu­æe je pu­te­m mo­du­ la GCO­C 8 kao kon­trol­ne je­di­ni­ce dizala. Mo­du­l se mo­e is­ko­r is­ti­ti za or­ga­ni­za­ci­ju i a­lo­ci­r a­nje au­to­ ri­za­ci­je za ko­r iš­te­nje di­za­la kao i au­to­r i­za­ci­ju za u­la­za­k na po­je­di­ne ka­to­ve.

An­ti-pa­ni­k bra­va IQ lo­ck AU­T je mul­ti­fun­kcio­nal­no sis­tem­sko r­je­ še­nje za e­va­kua­cij­ska vra­ta s au­to­ mat­ski­m kri­li­ma na ob­je stra­ne. To zna­èi da o­ba kri­la mo­gu bi­ti ot­klju­ èa­na po­mo­æu mo­tor­no­g po­go­na.

Pri­tis­ko­m na pa­ni­k po­lu­gu o­ba kri­la vra­ta mo­gu bi­ti ot­vo­re­na me­ha­ niè­ki u is­to vri­je­me u slu­èa­ju o­pas­ nos­ti. Na­ko­n e­va­kua­ci­je me­ha­niè­ko sa­mo­zak­lju­èa­va­nje pos­ta­je ak­tiv­no zat­varaju­æi vra­ta br­zo i si­gur­no. Mo­ guæ­no­st au­to­mat­sko­g ot­klju­èa­va­nja èi­ni o­va­j sis­te­m i­zu­zet­no flek­si­bil­ ni­m.

RWA i teh­no­lo­gi­ja pro­zo­r a GE­ZE je pre­zen­ti­rao i no­vu ge­ne­ra­ci­ ju lan­èa­ni­h mo­to­ra. Lan­èa­ni mo­to­ri EC­chai­n, Slim­chai­n, Power­chai­n i se­ri­je E 920 – E 990 od­go­va­ra­ju mo­der­ni­m zah­tje­vi­ma gra­di­telj­ske teh­no­lo­gi­je. Za­jed­no s res­pek­ta­bil­ ni­m po­go­ni­ma za zak­lju­èa­vanje E 905 / E 906 i Powe­r loc­ko­m, tvo­re kom­plet­nu o­bi­te­lj dos­ljed­no­g GE­ZE di­zaj­na.

Slim­chai­n, Power­chai­n, E 920 – E 990 se­ri­je i vre­te­nas­ti po­go­n E 250 VELJAÈA 2013. GRADNJA

19

5. kon­fe­ren­ci­ja dim­nja­èa­ra Hr­vat­ske

Za­ko­n o fis­ka­li­za­ci­ji i pra­vi­la stru­ke u fo­ku­su Hr­vat­ska dim­nja­èar­ska ud­ru­ga i a­gen­ci­ja Av­rion or­ga­ni­zi­ra­ju ­ 5. kon­fe­ren­ci­ju dim­nja­èa­ra Hr­vat­ske, ko­ja æe se od­r ­a­va­ti o­d ­ 28. ve­lja­èe do 1. o­uj­ka o­ve go­di­ne u ho­te­lu Ka­j u Ma­ri­ji Bis­tri­ci

P

o­tak­nu­ti us­pje­ho­m proš­li­h kon­fe­ren­ci­ja dim­nja­èa­ra Hr­ vat­ske ko­je su o­ku­pi­le vi­še o­d 150 su­dio­ni­ka sva­ka i o­ve go­di­ne nas­tav­lja­mo dob­ru tra­di­ci­ju.

Kon­fe­ren­ci­ja je nas­ta­la i­de­jo­m o go­diš­nje­m o­kup­lja­nju stru­ke te sta­ nje­m u dim­nja­èar­stvu i pot­re­bo­m za do­dat­no­m e­du­ka­ci­jo­m kro­z u­poz­na­ va­nje s no­vi­m za­kon­ski­m re­gu­la­ti­va­ ma, s pra­vi­li­ma stru­ke i eu­rop­ski­m nor­ma­ma te u­poz­na­va­nje­m s no­vi­m teh­no­lo­gi­ja­ma dim­nja­ka, lo­iš­ni­h u­re­ða­ja i u­pot­re­be u ra­du.

Pre­zen­ti­ra­nje­m sta­nja u sus­jed­ ni­m dr­a­va­ma i ci­je­lo­m pod­ruè­ju Eu­ro­pe po­ku­ša­va­mo pre­do­èi­ti or­ ga­ni­zi­ra­no­st dim­nja­èar­ske slu­be i po­tak­nu­ti na­še mje­ro­dav­ne in­sti­ tu­ci­je da u­va­e eu­rop­ske nor­me i stan­dar­de ve­za­ne za dim­nja­èar­ski slu­bu.

Na 5. konferenciji dimnjaèara æe po prvi puta biti predstavljena PRAVILA STRUKE – os­no­ve dim­nja­èar­ stva, ko­je je Hr­vat­ska dim­nja­èar­ska ud­ru­ga prip­re­mi­la na os­no­vu va­e­æi­h pro­pi­sa u Nje­maè­ko­j, Aus­tri­ji i Slo­ve­ni­ji, a ko­ja su pri­la­go­ðe­na na­ši­m uv­je­ti­ma i teh­niè­ko­m sta­nju dim­nja­ka

vat­ska dim­nja­èar­ska ud­ru­ga (HDU) prip­re­mi­la na os­no­vu va­e­æi­h pro­pi­ sa u Nje­maè­ko­j, Aus­tri­ji i Slo­ve­ni­ji, a ko­ja su pri­la­go­ðe­na na­ši­m uv­je­ti­ma i teh­niè­ko­m sta­nju dim­nja­ka.

Ka­ko bis­mo prib­li­i­li dim­nja­èa­ri­ ma tlaè­nu pro­bu di­mo­vod­ne in­sta­ la­ci­je u sklo­pu kon­fe­ren­ci­je æe­mo po­ka­za­ti iz­ved­bu is­te.

Ono što æe po­seb­no zao­ku­pi­ti pa­nju su­dio­ni­ka kon­fe­ren­ci­je je na ko­ji na­èi­n æe no­vi Za­ko­n o fis­ka­li­za­

ci­ji prim­je­nji­va­ti dim­nja­èa­ri, te ko­je o­ba­ve­ze i mo­guæ­nos­ti i­ma­ju dim­ nja­èa­ri, kao spe­ci­fiè­na stru­ka ko­ja ve­æi dio svo­g pos­lo­va­nja o­bav­lja na te­re­nu.

Ko­me je kon­fe­ren­ci­ja na­mi­je­nje­na Na kon­fe­ren­ci­ji ve­æ tra­di­cio­nal­no kao gos­ti Hr­vat­ske dim­nja­èar­ske ud­ru­ge sud­je­lu­ju i u­èe­ni­ci Ob­r ­tniè­ ke i in­dus­trij­ske gra­di­telj­ske ško­le i­z

Te­me 5. kon­fe­ren­ci­je dim­nja­èa­r a Na 5. kon­fe­ren­ci­ji dim­nja­èa­ra Hr­ vat­ske do­tak­nu­t æe­mo se sta­nja u dim­nja­èar­stvu u Re­pub­li­ci Hr­vat­ sko­j, u­poz­na­ti se s no­vi­m teh­no­lo­ gi­ja­ma u­re­ða­ja i no­vi­m dim­nja­ci­ma, te vid­je­ti prim­je­re i­z prak­se ka­ko i­z EU, ta­ko i i­z Hr­vat­ske.

Svo­ja is­kus­t va æe na­m ta­ko­ðe­r pre­ni­je­ti i pre­da­va­èi / dim­nja­èa­ri i­z Slo­ve­ni­je i Sr­bi­je.

Isto tako, na konferenciji prvi puta predstavljamo PRAVILA STRUKE – os­no­ve dim­nja­èar­stva, ko­je je Hr­ VELJAÈA 2013. GRADNJA

20

info PROGRAM 5.

KONFERENCIJE DIMNJAÈARA HRVATSKE Èet­vr­ta­k, 28. ve­lja­èe 2013.

8.30 – 9.30 Re­gis­tra­ci­ja su­dio­ni­ka 10.00 – 10.15 Poz­drav­ni go­vo­ri 10.15 – 11.45  Sta­nje u dim­nja­èar­stvu Re­pub­li­ke Hr­vat­ske – Zdrav­ko Še­nju­g, Hr­ vat­ska dim­nja­èar­ska ud­ru­ga  No­ve teh­no­lo­gi­je – Kin­gfi­re pa­rat – Zvo­ni­mi­r Br­ko­vi­æ, Schie­del  Za­ko­n o fis­ka­li­za­ci­ji u pro­me­tu go­to­vi­no­m i dim­nja­èa­ri – Kre­ši­mi­r Sol­do, Knji­go­vod­stvo Sol­do 11.45 – 12.05 Pau­za za ka­vu 12.05 – 13.35  Za­ko­n o fis­ka­li­za­ci­ji u pro­me­tu go­to­vi­no­m i dim­nja­èa­ri – Kre­ši­mi­r Sol­do, Knji­go­vod­stvo Sol­do – pita­nja i od­go­vo­ri  Pred­stav­lja­nje tvr­tke Ce­riu­m – ot­va­ra­nje E­co­m ser­vis­no­g cen­tra – Hr­vo­je Ni­kl, Ce­rium  Prip­re­ma kru­to­g go­ri­va za ko­riš­te­nje – Bo­ja­n Bren­èi­è, A­BD Dim­ ni­kar­stvo  Prim­je­ri i­z prak­se u EU – Tho­ma­s Hoh­ma­nn, Cen­trot­he­r­m System­ tec­hni­k GmbH  Je­re­mia­s gru­pa – Va­š no­vi par­tne­r za sis­te­me dim­nja­ka – Zvi­jez­ da­n Hr­ša­k, Je­re­mias 13.35 – 14.35 Ru­èak 14.35 – 15.30 Slo­bod­no vri­je­me za dru­e­nje 16.00 – 18.00 Iz­let 20.00 Sve­èa­na ve­èe­ra Pe­ta­k, 1. o­uj­ka 2013.

9.20 – 11.00  Pra­vi­la stru­ke – os­no­ve dim­nja­èar­stva – Zdrav­ko Še­nju­g, Hr­vat­ ska dim­nja­èar­ska ud­ru­ga  Ana­li­za o­èe­vi­da tro­va­nja – Da­vo­r Be­la­s, MU­P, Cen­ta­r za fo­ren­ziè­na is­pi­ti­va­nja, is­tra­iva­nja i vješ­ta­èe­nja ‘I­va­n Vu­èe­ti­æ’  Tro­ši­la lo­e­na dr­vi­ma u sis­te­mu plin­ski­h in­sta­la­ci­ja – Ve­sel­ko Br­ ki­æ, Me­ði­mur­je plin  Po­a­ri u dim­nja­ci­ma i ga­še­nje – Marijan Lovrenèiæ, Vat­ro­gas­na za­jed­ni­ca Kra­pin­sko- za­gor­ske u­pa­ni­je  Zam­je­na pos­to­je­æi­h pla­me­ni­ka s pla­me­ni­ko­m za pe­le­te – Bo­ja­n Bren­èi­è, A­BD Dim­ni­kar­stvo 11.00 – 11.20 Pau­za za ka­vu 11.20 – 13.00  Pri­ka­z iz­ved­be tlaè­ne pro­be di­mo­vod­ne in­sta­la­ci­je – Ne­na­d Zrin­ ski, Dim­nja­èar­ski ob­r ­t Fe­re­nc  Eu­rop­ske nor­me prih­va­æe­ne o­d teh­niè­ko­g od­bo­ra u Hr­vat­sko­j – I­va­n Stre­la­r, Eu­roin­spe­k t – teh­no­kem  Prak­tiè­ni prim­je­ri ug­rad­nje pod­ni­h i zid­ni­h kon­den­za­cij­ski­h kot­lo­ va – Di­no Ju­ri­ša, Bos­ch  Up­rav­lja­nje ot­pa­do­m (èa­ðo­m) pos­li­je èiš­æe­nja lo­iš­ni­h u­re­ða­ja – is­kus­t va u prak­si – Dra­ga­n Vuè­ko­vi­æ, Dim­ni­èa­r A­D, Beog­rad  Na­ši dim­nja­ci u prak­si – Zdrav­ko Še­nju­g, Hr­vat­ska dim­nja­èar­ska ud­ru­ga  Ok­rug­li sto­l s pi­ta­nji­ma su­dio­ni­ka kon­fe­ren­ci­je 13.00 – 13.10 Nag­rad­na ig­ra za su­dio­ni­ke kon­fe­ren­ci­je 13.10 Zav­r­še­ta­k kon­fe­ren­ci­je 13.15 – 14.00 Ru­èak

21

GRADNJA VELJAÈA 2013.

Po­seb­nu pa­nju su­dio­ni­ka 5. kon­fe­ ren­ci­je dim­nja­èa­ra za­si­gur­no æe zao­ku­pi­ ti no­vi Za­ko­n o fis­ka­li­ za­ci­ji – na ko­ji na­èi­n æe ga prim­je­nji­va­ti dim­nja­èa­ri, te ko­je o­ba­veze i mo­guæ­nos­ ti i­ma­ju dim­nja­èa­ri kao spe­ci­fiè­na stru­ka ko­ja ve­æi dio svo­g pos­lo­va­nja o­bav­lja na te­re­nu

Zag­re­ba – smje­r dim­nja­èa­r, ko­ji­ma æe o­vo bi­ti i­deal­na pri­li­ka da se pob­ li­e u­poz­na­ju sa svo­ji­m bu­du­æi­m za­ ni­ma­nje­m.

Kon­fe­ren­ci­ja dim­nja­èa­ra na­mi­je­ nje­na je pr­ven­stve­no dim­nja­èar­ski­m ob­r ­ti­ma i tvr­tka­ma ko­je se ba­ve dim­nja­èar­ski­m ra­do­vi­ma te svi­ma èi­ja dje­lat­no­st za­di­re u pod­ruè­je dim­nja­èar­stva: proiz­vo­ða­èi­ma dim­ nja­ka i pra­te­æe op­re­me, zas­tup­ni­ci­ ma pra­te­æe op­re­me, plin­ski­h u­re­ða­ ja i mjer­ni­h in­stru­me­na­ta, plin­ski­m ser­vi­se­ri­ma, up­ra­vi­te­lji­ma stam­be­ ni­h zgra­da, pro­jek­tan­ti­ma …

Do­dat­ne in­for­ma­ci­je Sve do­dat­ne in­for­ma­ci­je mo­e­ te do­bi­ti pu­te­m te­le­fo­na na bro­j 01/3646-375, od­nos­no e-mai­la av­ rion­@av­rion.hr.

Vi­še in­for­ma­ci­ja mo­e­te pro­na­æi i na www.hrvatski-dimnjacari.org.

info Sa­mo­bor­ka

Naj­bo­lji ponuða­è gra­ðe­vin­ski­h proiz­vo­da u Hr­vat­skoj U re­cen­tno­m Croa­tia Con­struc­tio­n Be­st Buy Awa­r­d is­tra­i­va­nju, pre­ma oc­je­na­ma hr­vat­ske gra­ðe­vin­ske stru­ke i ko­ris­ni­ka ­ gra­ðe­vin­ski­h us­lu­ga i proiz­vo­da, Sa­mo­bor­ka se is­tak­nu­la kao ­ ap­so­lut­no vo­de­æi proiz­vo­ða­è gra­ðe­vin­ski­h proiz­vo­da Hr­vat­skoj

H

r­vat­ski ‘gra­ðe­vi­nar­ci’ u Croa­tia Con­ struc­tio­n Be­st Buy Awa­r­d is­tra­i­va­ nju tr­iš­ta i­z re­cen­tno­g is­tra­i­va­nja za 2012/2013 go­di­nu naj­ve­æi bro­j gla­so­va do­di­je­li­li su tvr­tki Sa­mo­bor­ka u èa­k tri ne­za­vis­ne ka­te­go­ri­je: Top­lin­ski fa­sad­ni sus­ta­vi, bu­ka i Gra­ðe­vin­ska lje­pi­la.

Osi­m u na­ve­de­ne tri ka­te­go­ri­je u ko­ji­ma je os­vo­ji­la pr­ve po­zi­ci­je, Sa­mo­bor­ka se od­liè­ no po­zi­cio­ni­ra­la i u do­dat­ne dvi­je ka­te­go­ri­je u ko­ji­ma je pre­poz­na­ta o­d stra­ne is­pi­ta­ni­ka kao je­da­n o­d top 3 gra­ðe­vin­ski­h po­nu­ða­èa naj­bo­lje­g om­je­ra ci­je­ne i kva­li­te­te na tr­iš­tu: U­nu­tar­nje zid­ne bo­je (tre­æe mjes­to); Be­ton­ ski proiz­vo­di i be­ton­ska galanterija (dru­go mjes­to).

Is­tra­i­va­nje Croa­tia Con­struc­tio­n Be­st Buy Awa­r­d o­buh­va­ti­lo je sveu­kup­no 34 raz­li­èi­te ka­te­go­ri­je gra­ðe­vin­ski­h us­lu­ga, proiz­vo­da, a­la­ta i stro­je­va. Ni­ti jed­na dru­ga tvr­tka ni­je po­pu­t Sa­mo­bor­ke us­pje­la u o­vo­m is­tra­i­va­ nju os­vo­ji­ti pr­ve po­zi­ci­je u tri ka­te­go­ri­je, te u do­dat­ne dvi­je ka­te­go­ri­je po­zi­cio­ni­ra­ti se me­ ðu pr­va tri mjes­ta. Mo­e se sto­ga slo­bod­no smat­ra­ti Sa­mo­bor­ku, naj­ve­æi­m pob­jed­ni­ko­m pr­vo­g hr­vat­sko­g gra­ðe­vin­sko­g is­tra­i­va­nja po­nu­ða­èa naj­bo­lje­g om­je­ra ci­je­ne i kva­li­te­te u Hr­vat­skoj – Croa­tia Con­struc­tio­n Be­st Buy Awa­r­d 2012/2013. Èa­k 800 is­pi­ta­ni­ka i­z sek­to­r a gra­di­telj­stva sud­je­lo­va­lo u is­tra­i­va­nju U Croa­tia Con­struc­tio­n Be­st Buy Awa­r­d is­tra­ i­va­nju 2012/2013 sud­je­lo­va­lo je 800 is­pi­ta­ ni­ka – is­klju­èi­vo o­so­ba ve­za­ni­h u­z gra­ðe­vin­ sku stru­ku (pri­vat­ni gra­ðe­vin­ski in­ves­ti­to­ri, ar­hi­tek­ti, gra­ðe­vin­ski teh­ni­èa­ri, gra­ðe­vin­ski

22

GRADNJA VELJAÈA 2013.

in­e­nje­ri, gra­ðe­vin­ski rad­ni­ci, o­pe­ra­te­ri gra­ ðe­vin­ski­h stro­jeva, gra­ðe­vin­ski nad­zor­ni­ci i sliè­no). Mje­ri­lo se za­do­volj­stvo ku­pa­ca i ko­ris­ni­ka gra­ðe­vin­ski­h us­lu­ga, proiz­vo­da, ma­te­ri­ja­la, a­la­ta i stro­je­va om­je­ro­m ci­je­ne i kvalite­te po­nu­de na tr­iš­tu.

Pi­ta­nja su bi­la ot­vo­re­no­g ti­pa, od­nos­no is­ pi­ta­ni­ci­ma ni­su bi­li po­nu­ðe­ni od­go­vo­ri, ve­æ su o­ni slo­bod­no mog­li sa­mi na­vo­di­ti na­zi­ve proiz­vo­ða­èa i da­va­te­lja us­lu­ga ko­ji pre­ma nji­ ho­vo­m is­kus­t vu nu­de naj­bo­lji om­je­r ci­je­ne i kva­li­te­te na tr­iš­tu.

Anketiranje za potrebe istraivanja Croatia Construction Best Buy Award provela je švicarska kuæa ICERTIAS – In­ter­na­tio­na­l Cer­ti­fi­ca­tio­n As­so­cia­tio­n ti­je­ko­m mje­se­ca lis­to­pa­da 2012., ko­riste­æi CAWI – DEEP­MA (Com­pu­te­r As­sis­te­d We­b In­ter­viewi­ng – Dee­p Mi­nd Awareness) me­to­do­lo­gi­ju.

Kom­plet­no is­tra­i­va­nje Croa­tia Con­struc­ tio­n Be­st Buy Awa­r­d 2012/2013 pro­ve­de­no je u skla­du s od­red­ba­ma ‘Me­ðu­na­rod­no­g ko­dek­sa za pro­ved­bu tr­iš­ni­h i druš­t ve­ni­h is­tra­i­va­nja’ ko­ji su do­ni­je­le Me­ðu­na­rod­na tr­go­vaè­ka ko­mo­ra (I­CC) i Eu­rop­ska ud­ru­ga is­tra­i­vaè­ki­h struè­nja­ka (E­SO­MA­R).

Mi­si­ja Be­st Buy Awa­r­d is­tra­i­va­nja Os­nov­na je mi­si­ja Be­st Buy Awa­r­d is­tra­i­va­ nja do­bi­va­nje u­vi­da u is­kus­t vo i per­cep­ci­ju ko­ris­ni­ka o proiz­vo­di­ma i us­lu­ga­ma za ko­je se smat­ra da da­ju naj­bo­lji om­je­r kva­li­te­te i ci­je­ne (tzv. be­st buy) o­d stra­ne sa­mi­h ko­ris­ni­ka.

Ci­lj pro­jek­ta i cer­ti­fi­ka­ta Be­st Buy Awa­rd je o­lak­ša­ti kup­ci­ma pot­ra­gu za o­ni­m naj­bo­lji­m i ci­je­no­m naj­po­volj­ni­ji­m na hr­vat­sko­m tr­iš­tu ro­ba i us­lu­ga.

Best Buy Award je projekt švicarske kuæe ICERTIAS – In­ter­na­tio­na­l Cer­ti­fi­ca­tio­n As­so­ cia­tio­n, ko­je­g u Hr­vat­sko­j zas­tu­pa i pro­vo­di tvr­tka Axio­s u par­tner­sko­j su­rad­nji s vo­de­ æo­m svjet­sko­m kon­zul­tan­tsko­m i re­vi­zor­ sko­m ku­æo­m PWC (Pri­cewa­ter­hou­se­Coo­ pe­r­s).

Uzo­r a­k is­pi­ta­ni­ka i me­to­do­lo­gi­ja U Croa­tia Con­struc­tio­n Be­st Buy Awa­r­d 2012/2013 sud­je­lo­va­lo je u­kup­no 800 is­pi­ta­ ni­ka is­klju­èi­vo sta­ri­ji­h o­d 18 go­di­na, o­d to­ga: muš­kar­ci – 67%, ene – 33%. Pre­ma sta­ros­ ti u an­ke­ti­ra­nju je sud­je­lo­va­lo 6% is­pi­ta­ni­ka sta­ros­ti o­d 18 – 22 go­di­ne, 15% (23 – 29), 21% (30 – 39), 49% (40 – 59), 7% (60 – 70), 2% (vi­še o­d 70).

Pre­ma stup­nju ob­ra­zo­va­nja, u an­ke­ti je sud­je­lo­va­lo 2% is­pi­ta­ni­ka sa zav­r ­še­no­m os­ nov­no­m ško­lo­m, 53% is­pi­ta­ni­ka sa zav­r­še­ no­m sred­njo­m ško­lo­m, 17% sa zav­r­še­ni­m pred­dip­lom­ski­m stu­di­je­m, 26% sa zav­r­še­ ni­m dip­lom­ski­m fa­kul­te­to­m i 2% sa ti­tu­lo­m dok­to­ra zna­nos­ti.

Prema sta­tu­su ve­za­no­m u­z gra­ðe­vi­ narstvo, u an­ke­ti je sud­je­lo­va­lo 26% o­so­ba koje su tzv. pri­vat­ni gra­ðe­vin­ski in­ves­ti­to­ri na nek­ret­ni­ni ko­ju ko­ris­te (o­ni ko­ji tre­nut­no re­no­vi­ra­ju vlas­ti­tu ku­æu, do­m i­li vi­ken­di­cu); 3% is­pi­ta­ni­ka su pro­fesio­nal­ni gra­ðe­vin­ski in­ves­ti­to­ri; 6% is­pi­ta­ni­ka su ar­hi­tek­ti; 7% vlas­ni­ci i­li glav­ni direk­to­ri gra­ðe­vin­ske tvr­ tke; 4% gra­ðe­vin­ski nad­zor­ni­ci; 17% gra­ðe­ vin­ski in­e­nje­ri; 26% gra­ðe­vin­ski teh­ni­èa­ri; 1% ru­ko­vo­ditelji stro­je­va u gra­ðe­vi­ni; 7% gra­ðe­vin­ski rad­ni­ci (zi­da­ri, po­do­po­la­ga­èi, fa­sa­de­ri, i­zo­la­te­ri, sobos­li­ka­ri, vo­doin­sta­la­ te­ri i sliè­no).

info Tekst: Sanja Pakrac Kramariæ Fo­to: Bo­ri­s Èe­pin

Od­r ­a­na za­jed­niè­ka pre­zen­ta­ci­ja tvr­tki ­ Ur­sa i Ve­lux u Zag­re­bu

Na­jav­lje­ni no­vi, jo­š nap­red­ni­ji, proiz­vo­di tvr­tki Ur­sa i Ve­lux Ve­æ po­èet­ko­m travnja o­ve go­di­ne tvr­tka Ve­lux æe iz­ba­ci­ti no­vi se­t za ug­rad­nju ob­lo­ge – LSG, a sa­mo tri mje­se­ca kas­ni­je Ur­sa æe pred­sta­vi­ti jav­nos­ti svo­j na­no­vi­ji proiz­vod – i­zo­la­ci­ju Ur­sa SF 32 (λD=0,032 W/Mk)

U

zag­re­baè­ko­m ho­te­lu Zov­ko 12. i 13. ve­lja­èe o­ve go­di­ne pred­stav­ni­ci tvr­tki Ur­sa i Ve­ lux od­r ­a­li su bes­plat­ne se­ mi­na­re za maj­sto­re ko­ji se sus­re­æu

Krešimir Kasiæ iz tvrtke Ursa

24

GRADNJA VELJAÈA 2013.

s ug­rad­njom krov­ni­h pro­zo­ra i pra­ te­æe op­re­me te top­lin­ske i zvuè­ne i­zo­la­ci­je u ko­so kro­viš­te.

To­m pri­li­ko­m Kre­ši­mi­r Ka­si­æ i­z tvr­tke Ur­sa go­vo­rio je o pra­vil­no­j

‘Stak­le­na vu­na ne­ ma šte­ta­n ut­je­ca­j na zdrav­lje lju­di’, nag­la­sio je Kre­ši­ mi­r Ka­si­æ te do­dao da Ur­sa i­zo­la­ci­je o­d stak­le­ni­h vla­ka­na no­se zna­k kva­li­te­te RAL. Svi proiz­vo­di s oz­na­ko­m RA­L ga­ran­ ti­ra­ju si­gur­no­st ka­ko mon­ta­e­ri­ma, ta­ko i ko­ris­ni­ci­ma ob­jek­ta

ug­radnji top­lin­ske i zvuè­ne i­zo­la­ci­je, do­k su Sa­ša Ke­ce­ri­n i Da­mi­r Štef­ èi­æ i­z tvr­tke Ve­lux po­ka­za­li na ko­ji se na­èi­n ug­ra­ðu­ju krov­ni pro­zo­ri i sje­ni­la.

Na­kon pre­zen­ta­ci­ja us­li­je­dio je prak­tiè­ni dio na ko­jem su pred­ stav­ni­ci Ve­luxa na imi­ta­ci­ji krov­ne kon­struk­ci­je de­mon­stri­ra­li ka­ko se ug­ra­ðu­ju krov­ni pro­zo­ri i sje­ni­la, a pred­stav­ni­k tvr­tke UR­SA po­ka­zao je ka­ko se is­prav­no pos­tav­lja i­zo­ la­ci­ja.

Bes­plat­ni se­mi­na­ri tvr­tki Ve­lux i UR­SA od­r ­a­va­li su se ti­je­ko­m si­jeè­ nja i ve­lja­èe o­ve go­di­ne na slje­de­ æi­m lo­kacija­ma: Spli­t, O­si­je­k, Ri­je­ka i Zag­re­b.

Pri­li­ko­m ku­po­vi­ne i­zo­l a­ci­je tre­ba ob­r a­ti­ti po­zor­no­st na lam­bda vri­jed­no­st Kao što smo ve­æ spo­me­nu­li, Kre­ ši­mi­r Ka­si­æ, teh­niè­ko-ko­mer­ci­jal­ni zas­tup­ni­k tvr­tke Ur­sa go­vo­rio je o pra­vil­no­j ug­rad­nji Ur­sa i­zo­la­ci­je, kojo­m se ne pos­ti­e sa­mo top­lin­ska ne­go i zvuè­na i­zo­la­ci­ja.

Top­lin­sko- i zvuè­no- i­zo­la­cij­ski ma­te­ri­ja­li Ur­sa di­je­le se na tri gru­pe: mi­ne­ral­na stak­le­na vu­na Ur­sa Glas­

swoo­l i Ur­sa Ter­ra te ek­stru­di­ra­ni po­lis­ti­re­n Ur­sa XPS. Ur­sa proiz­vo­di su od­go­va­ra­ju­æi za i­zo­la­ci­ju ko­si­h kro­vo­va, preg­rad­ni­h zi­do­va, fa­sa­da, pod­ni­h kon­struk­ci­ja, stro­po­va, rav­ni­h kro­vo­va, zi­do­va u zem­lji te kli­ma-ka­na­la.

Glav­na si­ro­vi­na o­d ko­je se do­bi­va stak­le­na vu­na je kvar­cni pi­je­sa­k s do­dat­ko­m re­cik­li­ra­no­g stak­la.

‘Stak­le­na vu­na ne­ma šteta­n ut­ je­ca­j na zdrav­lje lju­di’, nag­la­sio je Kre­ši­mi­r Ka­si­æ te do­dao da Ur­sa i­zo­la­ci­je o­d stak­le­ni­h vla­ka­na no­se zna­k kva­li­te­te RA­L. Svi proiz­vo­di s oz­na­ko­m RA­L ga­ran­ti­ra­ju si­gur­no­st ka­ko mon­ta­e­ri­ma, ta­ko i ko­ris­ni­ci­ ma ob­jek­ta.

Stak­le­na vu­na je ta­ko­ðe­r materi­ ja­l ko­ji o­mo­gu­æa­va kom­pri­mi­ra­nje i pa­ki­ra­nje u ro­le, je­r su vlak­na e­las­ tiè­na. Pred­no­st i­zo­la­ci­je u ro­li je što se pop­reè­ni­m re­za­nje­m op­ti­mal­no u­pot­reb­lja­va ci­je­la ko­li­èi­na. Da je to dois­ta ta­ko, na sa­mo­m mjes­tu po­ka­zao na­m je Kre­ši­mi­r Ka­si­æ pri­ li­ko­m postav­lja­nja i­zo­la­ci­je na i­mi­ ta­ci­ju krov­ne kon­struk­ci­je.

Izo­la­ci­ja se jed­nos­tav­no re­e (u­vi­je­k dva cen­ti­met­ra vi­še o­d tra­ e­ne ši­ri­ne) i la­ko pos­tav­lja je­r je pri­la­god­lji­va sva­ko­m pros­to­ru. Svi os­ta­ci mo­gu se is­ko­ris­ti­ti za za­ pu­nja­va­nje i naj­ma­nji­h ru­pa zbo­g nev­je­ro­jat­ne sa­vit­lji­vos­ti ma­te­ri­ja­la, ta­ko da ot­pa­da go­to­vo i ne­ma.

‘Pri­li­ko­m ku­po­vi­ne i­zo­la­ci­je tre­ba ob­ra­ti­ti po­zor­no­st na lam­bda vri­jed­ no­st, a ne na ci­je­nu. Lam­bda vri­ jed­no­st na­m go­vo­ri ko­ji je ma­te­ri­ja­l bo­lji i­zo­la­to­r. Što je ni­a vri­jed­no­st lam­bde, izo­la­ci­ja je bo­lja’, ka­zao je Kre­ši­mi­r Ka­si­æ.

No, u­za­lu­d i kva­li­tet­na i­zo­la­ci­ja, a­ko se is­ta ne ug­ra­di ka­ko tre­ba.

Da bi i­zo­la­ci­ja dois­ta zaš­ti­ti­la ob­je­k t o­d gu­bit­ka e­ner­gi­je, kao i o­d bu­ke, pot­reb­no je stak­le­nu vu­nu, kao i pa­ rop­ro­pus­nu i vo­do­nep­ro­pus­nu foliju pos­ta­vi­ti be­z greš­ke!

Zbo­g nao­ko sit­ni­h pog­re­ša­ka u pos­tav­lja­ju, ne gu­bi­mo sa­mo e­ner­ gi­ju, ne­go se u ob­jek­tu po­jav­lju­je pli­je­sa­n, a sma­nje­na je i zaš­ti­ta o­d bu­ke.

‘Po­mo­æu ter­mo­ka­me­ra la­ko se uo­èa­va ko­ji je ob­je­k t i­zo­li­ra­n i na ko­ ji na­èi­n. Snim­ke vjerno po­ka­zu­ju tko je ka­ko ug­ra­dio i­zo­la­cij­ski ma­te­ri­ja­l i us­ko­ro æe se na ta­j na­èi­n mo­æi i tu­i­ti iz­vo­ða­èa ra­do­va za lo­šu ug­ rad­nju i­zo­la­ci­je’, nag­la­sio je Kre­ši­ mi­r Ka­si­æ.

Damir Štefèiæ i Saša Kecerin iz tvrtke Velux ‘A­ko net­ko ne zna ug­ra­di­ti ne­ki Ve­luxo­v proiz­vo­d, slo­bod­no ne­ka na­m se ja­vi na bro­j 0800 600 400 i mi æe­mo ra­do do­æi na sva­ko gra­di­liš­te i pot­pu­no bes­plat­ no po­ka­za­ti ka­ko se ko­ji proiz­vo­d pra­vil­no pos­tav­lja’, ka­zao je Da­mi­r Štef­èi­æ i­z Ve­luxa

Na sa­mo­m kra­ju, Kre­ši­mi­r Ka­si­æ je na­ja­vio i do­la­za­k no­vo­g proiz­vo­ da tvr­tke Ur­sa na hr­vatsko tr­iš­te – Ur­sa SF 32 (λD=0,032 W/Mk).

Spo­me­nu­ta i­zo­la­ci­ja, ko­ju pre­ma Ka­si­æe­vi­m ri­je­èi­ma kra­se od­liè­na i­zo­la­cij­ska svoj­stva, tre­ba­la bi bi­ti u pro­da­ji po­èet­ko­m sr­pnja o­ve go­ di­ne.

Bes­plat­na de­mon­stra­ci­ja pos­tav­l ja­nja Ve­luxo­vi­h proiz­vo­da Sa­ša Kece­ri­n i Da­mi­r Štef­èi­æ i­z tvr­ tke Ve­lux u­poz­na­li su pa­k pri­sut­ne s bo­ga­ti­m Ve­luxo­vi­m a­sor­ti­ma­no­m krov­ni­h pro­zo­ra, proiz­vo­da za rav­ne kro­vo­ve, svjet­los­ni­m tu­ne­li­ma ko­ji do­vo­de svjet­lo­st u naj­tam­ni­je di­ je­lo­ve ku­æe, so­lar­ni­m ko­lek­to­ri­ma, sje­ni­li­ma i vanj­ski­m role­ta­ma te op­ ša­vi­ma za vo­do­nep­ro­pus­no­st i do­ dat­no­m i­zo­la­ci­jo­m BDX za traj­no­st i e­ner­get­sku u­èin­ko­vi­to­st.

Sa­ša Ke­ce­ri­n je nag­la­sio ka­ko je up­ra­vo i­zo­la­cij­ski se­t BDX, ko­ji se sas­to­ji o­d ter­moi­zo­la­cij­sko­g ok­vi­ra, hid­roi­zo­la­cij­ske ma­ra­mi­ce (BFX) i od­vod­no­g lije­ba, kljuè­na stva­r pri­ li­ko­m ug­rad­nje pro­zo­ra.

‘Pra­vil­ni­m pos­tav­lja­nje­m ob­lo­ge mo­e­mo do­bi­ti i do 10 pos­to vi­še svjet­los­ti u pros­to­ru, te spr­je­èa­va­ mo po­ja­vu kon­den­za­ta’, ka­zao je Ke­ce­ri­n.

Uz ve­æ poz­na­ti se­t za ug­rad­nju BDX, ko­ji o­si­m što skra­æu­je vri­je­ me ug­rad­nje, pro­du­u­je i ga­ran­ci­ju proiz­vo­da za 5 go­di­na, po­èet­ko­m trav­nja o­ve go­di­ne na na­še­m æe se tr­iš­tu po­ja­vi­ti i se­t za ug­rad­nju ob­ lo­ge LSG, s go­to­vo­m a­lu­mi­nij­sko­m kon­struk­ci­jo­m. Na­ko­n u­poz­na­va­ nja pri­sut­ni­h s ve­æ pos­to­je­æi­m, a­li

i na­do­la­ze­æi­m proiz­vo­dima tvr­tke Ve­lux, Sa­ša Ke­ce­ri­n i Da­mi­r Štef­èi­æ de­mon­stri­ra­li su na i­mi­ta­ci­ji krov­ne kon­struk­ci­je ka­ko se pra­vil­no ug­ra­ ðu­ju Ve­lux krov­ni pro­zo­ri. Jed­nos­ tav­no, ba­š kao Le­go koc­ki­ce – a­ko se pa­lji­vo pra­te u­pu­te proiz­vo­ða­ èa!

‘Ka­da se pog­ri­je­ši pri pos­tav­lja­nju no­sa­èa, kas­ni­je niš­ta ne ‘šti­ma’...

I ta­da ‘maj­sto­ri’ zna­ju bi­ti ‘krea­tiv­ ni’, što na­rav­no ne­ga­tiv­no ut­je­èe na kva­li­te­tu proiz­vo­da. Na­ši su proiz­ vo­di dois­ta jed­nos­tav­ni za mon­ta­ u i de­mon­ta­u, a­ko sli­je­di­te jas­ne u­pu­te. No, u­na­to­è to­me, ne­real­no je o­èe­kivati da se pro­zo­r mo­e pos­ ta­vi­ti za sa­mo 20 mi­nu­ta’, re­kao je Sa­ša Ke­ce­rin. Na nje­go­ve ri­je­èi na­ do­ve­zao se Damir Štefèiæ: ‘A­ko net­ko ne zna ug­ra­di­ti ne­ki Ve­luxo­v proiz­vo­d, slo­bod­no ne­ka na­m se ja­vi na bro­j 0800 600 400 i mi æe­mo ra­do do­æi na sva­ko gra­ di­liš­te i pot­pu­no bes­plat­no po­ka­za­ti ka­ko se ko­ji proiz­vo­d pra­vil­no pos­ tav­lja.’

Pred­stav­ni­ci Ve­luxa spo­me­nu­ li i su naj­èeš­æe nez­go­de i­z prak­se, ko­je se do­ga­ða­ju pri­li­ko­m ne­pa­lji­ vo­g pos­tav­lja­nja Ve­luxo­vi­h proiz­vo­ da, po­pu­t pre­si­je­ca­nja špa­gi­ce ko­d mon­ta­e sje­ni­la, ko­ja je vr­lo bit­na da bi sa­mo sje­ni­lo fun­kcio­ni­ra­lo.

‘U­ko­li­ko va­m se sliè­ne ne­vo­lje i do­go­de, ne­moj­te pa­ni­èa­r i­ti, je­r u na­še­m ser­vis­no­m cen­tru i­ma­mo re­zer­vne di­je­lo­ve za sve Ve­luxo­ ve proiz­vo­de’, nag­la­sio je Damir Štef­èi­æ te do­dao da se ne­k i Ve­ luxo­vi proizvo­di, po­pu­t mre­e pro­ti­v ko­ma­r a­ca, mo­gu pri­mi­je­ ni­ti i na mo­de­le pro­zo­r a dru­gi­h proiz­vo­ða­èa.

VELJAÈA 2013. GRADNJA

25

info DOOR

Od­r­a­na kon­fe­ren­ci­ja ‘Sud­je­lo­va­nje gra­ða­na u jav­no­j po­li­ti­ci e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti’ U No­vi­nar­sko­m do­mu u Zag­re­bu 7. ve­lja­èe o­ve go­di­ne od­r ­a­na je jed­nod­nev­na kon­fe­ren­ci­ja ‘Sud­je­lo­va­nje gra­ða­na u jav­no­j po­li­ti­ci e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti’, ko­ja je o­ku­pi­la vi­še o­d 100 pred­stav­ni­ka dr­av­no­g, pos­lov­no­g i ci­vil­no­g sek­to­ra i­z svi­h kra­je­va Hr­vat­ske

K

on­fe­ren­ci­ju je ot­vo­ri­la izvr­ šna di­rek­to­ri­ca ud­ru­ge DOO­R (Druš­t vo za ob­li­ko­ va­nje od­r ­i­vo­g raz­vo­ja) Ma­ ja Bo­i­èe­vi­æ Vr­hov­èa­k, nag­la­siv­ši ka­ko je kon­fe­ren­ci­ja or­ga­ni­zi­ra­na u ok­vi­ru dva­ju pro­je­ka­ta, fi­nan­ci­ra­ni­h i­z sred­sta­va EU i Mi­nis­tar­stva gos­ po­dar­stva te o­d stra­ne Nje­maè­ko­g druš­t va za me­ðu­na­rod­nu su­rad­nju (GI­Z ), sa za­jed­niè­ki­m ci­lje­m po­ti­ ca­nja jav­no­g di­ja­lo­ga o e­ner­get­sko­j u­èin­ko­vi­tos­ti i ši­re prim­je­ne mje­ra e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti, te da bi se jav­no pred­sta­vi­li re­zul­ta­ti pro­jek­ta CE­NE­P. Su­dio­ni­ci­ma su se kro­z u­vod­ne go­vo­re ta­ko­ðe­r ob­ra­ti­li i Da­vo­r Per­ ca­n is­pre­d De­le­ga­ci­je Eu­rop­ske u­ni­je u Re­pub­li­ci Hr­vat­sko­j; Jo­han­ne­s El­le is­pre­d Nje­maè­ko­g druš­t va za me­ðu­ na­rod­nu su­rad­nju te Kris­ti­na Èe­li­æ is­pre­d Mi­nis­tar­stva gos­po­dar­stva.

Mo­guæ­nos­ti za fi­nan­ci­r a­nje prog­r a­ma e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti u fo­ku­su Na kon­fe­ren­ci­ji je ni­z re­no­mi­ra­ni­h pre­da­va­èa go­vo­rio o glav­ni­m te­ma­ ma ko­je su bi­le u fo­ku­su o­vi­h dva­ju

26

GRADNJA VELJAÈA 2013.

pro­je­ka­ta – Dar­ko Še­pe­ri­æ i­z SSSH-a u­poz­nao je pri­sut­ne sa za­ko­no­dav­ ni­m ok­vi­ro­m na pod­ruè­ju e­ner­ge­ti­ke i so­ci­jal­ne skr­bi te iz­lo­io pri­jed­lo­ge za po­bolj­ša­nja, Diet­ma­r Prein­stor­ fe­r i­z E-Con­tro­l Aus­tria go­vo­rio je o os­na­i­va­nju i raz­vo­ju e­ner­get­sko­g tr­iš­ta, a A­na-Ma­ria Bo­ro­mi­sa i­z I­MO-a pred­sta­vi­la je re­zul­ta­te an­ke­ te pro­ve­de­ne u sklo­pu pro­jek­ta CE­ NE­P te go­vo­ri­la o mo­guæ­nos­ti­ma za fi­nan­ci­ra­nje prog­ra­ma e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti.

Pred­stav­l ja­nje Pri­jed­lo­ga mje­r a za po­ti­ca­nje e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti u ku­æan­stvi­ma Pos­ljed­nje pre­da­va­nje na kon­fe­ren­ ci­ji bi­lo je pos­ve­æe­no pred­stav­lja­nju Pri­jed­lo­ga mje­ra za po­ti­ca­nje e­ner­ get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti u ku­æan­stvi­ma za raz­dob­lje 2014. – 2016. ko­ji je nas­tao na te­me­lju kon­zul­ta­cij­sko­g pro­ce­sa sa zain­te­re­si­ra­no­m jav­noš­ æu u sklo­pu pro­jek­ta CE­NE­P. Pri­to­m su ko­riš­te­ni re­zul­ta­ti pro­ ve­de­ni­h an­ke­ta me­ðu gra­ða­ni­ma, or­ga­ni­zi­ra­ni­h fo­ku­s gru­pa, ok­rug­li­h

Ko­naè­na ver­zi­ja Pri­jed­lo­ga mje­ra dos­ tup­na je na in­ter­net­ sko­j stra­ni­ci pro­jek­ta CE­NE­P – ce­ne­p.net

sto­lo­va i ra­dio­ni­ca, kao i bi­la­te­ral­ni­h kon­ta­ka­ta èla­no­va pro­jek­tno­g ti­ma i re­le­van­tni­h dio­ni­ka. Pri­jed­lo­g mje­ra æe bi­ti u­pu­æe­n nad­le­ni­m mi­nis­tar­ stvi­ma s pre­po­ru­ko­m uv­r­šta­va­nja u Tre­æi na­cio­nal­ni ak­cij­ski pla­n za e­ner­get­sku u­èin­ko­vi­to­st 2014. – 2016. Ko­naè­na ver­zi­ja Pri­jed­lo­ga mje­ra dos­tup­na je na in­ter­net­sko­j stra­ni­ci pro­jek­ta CE­NE­P – ce­ne­p. ne­t.

Pro­mo­ci­ja knji­ge

Pra­vil­no gra­ðe­nje po­ras­ti­m be­to­nom Tvr­tka Yto­ng pred­sta­vi­la je ne­dav­no u Zag­re­bu pr­vi ne­za­vis­ni ­ pri­ruè­ni­k o grad­nji po­ras­ti­m be­to­nom

N

e­dav­no je u Hr­vat­sko­j ko­ mo­ri in­e­nje­ra gra­ðe­vi­nar­ stva tvr­tka Yto­ng po­ro­be­to­n d.o.o. od­r ­a­la pro­mo­ci­ju pr­ ve ne­za­vis­ne struè­ne li­te­ra­tu­re na hr­vat­sko­m tr­iš­tu o po­ras­to­m be­ to­nu; knji­ge po­d na­zi­vo­m ‘Pra­vil­no gra­ðe­nje po­ras­ti­m be­to­no­m’ au­to­ra, nje­maè­ko­g struè­nja­ka i­z podruè­ja gra­ðe­vin­ske fi­zi­ke, pro­fe­so­ra Mar­ti­ na Ho­man­na te pro­fe­so­ra Dra­e­na A­ni­èi­æa, au­to­ra 9. pog­lav­lja.

U do­ma­æo­j struè­no­j li­te­ra­tu­ri pos­to­ji e­vi­den­tni ma­nja­k knji­ga ko­je su pos­ve­æe­ne po­ras­to­m be­to­no­m.

Pos­to­ji sve­ga ne­ko­li­ko skrip­ti ko­je ob­ra­ðu­ju sa­mo dio ma­te­ri­je o po­ ro­be­to­nu.

O po­ro­be­to­nu Po­ro­be­to­n je pa­ten­ti­ra­n u Šved­ sko­j pri­je 80 go­di­na po­d na­zi­vo­m YTO­NG, i to je je­da­n o­d naj­sta­ri­ji­h bren­do­va gra­ðe­vin­ski­h ma­te­ri­ja­la uop­æe.

Ko­ris­tio se kao izvr­sta­n ter­moi­zo­ la­cij­ski ma­te­ri­ja­l, e­ko­loš­ki pot­pu­no neutra­la­n, s ci­lje­m da se sa­èu­va­ju nji­ho­ve šu­me o­d pre­kom­jer­ne sje­èe (dr­vo je bi­lo tra­di­cio­nal­ni skan­di­ nav­ski ma­te­ri­ja­l).

Ta­j no­vi ma­te­ri­ja­l u stva­ri, zad­r ­ao je ne­ka dob­ra svoj­stva dr­ve­ta, a ot­ klo­nio nje­go­va lo­ša svoj­stva, tj. go­ri­ vo­st i br­zo pro­pa­da­nje i­li tru­le­nje.

S dru­ge stra­ne, o­va­j ma­te­ri­ja­l po­ ka­zao je ne­ka dob­ra svoj­stva be­to­na (i­ma èvr­sto­æu i neog­ra­ni­èe­nu traj­no­ st), ta­ko da je o­n u stva­ri svo­jev­r­sna kom­bi­na­ci­ja o­va dva ma­te­ri­ja­la.

Zbo­g izvr­sni­h ter­moi­zo­la­cij­ski­h svoj­sta­va, o­va­j ma­te­ri­ja­l da­na­s, ka­d je e­ner­get­ska u­èin­ko­vi­to­st i ko­d na­s pos­ta­la to­p te­ma, pos­ta­je sve za­ nim­lji­vi­ji.

Da bi knji­gu ‘Pra­vil­no gra­ðe­nje po­ras­ti­m be­to­nom’ prib­li­i­ li struè­no­j jav­nos­ti; pro­fe­so­ri­ma i stu­ den­ti­ma, pro­jek­tan­ ti­ma i re­vi­de­na­ti­ma, nad­zor­ni­m in­e­nje­ ri­ma i gra­di­te­lji­ma, struè­nja­ci i­z tvr­tke Yto­ng po­ro­be­to­n d.o.o. pri­la­go­di­li su je hr­vat­ski­m uv­je­ti­ ma grad­nje i va­e­æi­m teh­niè­ki­m pro­pi­si­ma

Up­ra­vo za­to, smat­ra­ju u tvr­tki Yto­ng, u­ka­za­la se pot­re­ba za jed­ni­m pri­ruè­ni­ko­m ko­ji æe cje­lo­vi­to ob­ra­di­ ti sve as­pek­te po­ro­be­to­na, a po­seb­ no nje­go­ve prim­je­ne u prak­si.

Knjiga pri­l a­go­ðe­na hr­vat­ski­m uv­je­ti­ma grad­nje i va­e­æi­m teh­niè­ki­m pro­pi­si­ma ‘Knji­ga ‘Pra­vil­no gra­ðe­nje po­ras­ti­m be­to­no­m’ nas­ta­la je kao pot­re­ba za po­pu­nja­va­nje­m pros­to­ra u do­ma­æo­j struè­no­j li­te­ra­tu­ri o suv­re­me­no­m gra­ðe­vin­sko­m ma­te­ri­ja­lu po­ras­to­m be­to­nu i njego­vo­m sus­ta­vu grad­nje, kao te­mi ko­ja je do da­na­s bi­la ne­ dos­tat­no ob­ra­ðe­na’, ka­zao je Lu­ka Ma­ti­je­vi­æ, vo­di­te­lj pro­daj­no­g pod­ ruè­ja za Zag­re­b tvr­tke Yto­ng po­ro­ be­to­n d.o.o.

Da bi o­vu knji­gu prib­li­i­li struè­no­j jav­nos­ti; pro­fe­so­ri­ma i stu­den­ti­ma, pro­jek­tan­ti­ma i re­vi­de­na­ti­ma, nad­ zor­ni­m in­e­nje­ri­ma i gra­di­te­lji­ma, struè­nja­ci i­z tvr­tke Yto­ng po­ro­be­to­n d.o.o. pri­la­go­di­li su je hr­vat­ski­m uv­ je­ti­ma grad­nje i va­e­æi­m teh­niè­ki­m pro­pi­si­ma.

‘Pred­stav­lja­mo in­teg­ral­ni pri­je­vo­d o­ri­gi­na­la knji­ge, iz­vor­no na­mi­je­nje­

ne nje­maè­kom pod­ruè­ju. S ob­zi­ro­m na ne­ke raz­li­ke iz­me­ðu nje­maè­ki­h i hr­vat­ski­h pro­pi­sa­ni­h uv­je­ta grad­nje u seiz­miè­ki­m pod­ruè­ji­ma, smat­ra­lo se pot­reb­ni­m o­ri­gi­nal­ni tek­st knji­ ge do­pu­ni­ti pog­lav­lje­m 9 ‘Gra­ðe­nje po­ras­ti­m be­to­no­m u pot­res­ni­m uv­ je­ti­ma’, ko­je je na­pi­sao prof. dr. sc.

Dra­e­n A­ni­èi­æ’, po­jas­nio je dia Ran­ ko No­va­k, vo­di­te­lj pro­je­ka­ta u tvr­tki Yto­ng.

Ob­r a­ðe­ne te­me Knji­ga o po­ro­be­to­nu ob­ra­ðu­je svoj­ stva èvr­sto­æe zid­ni­h e­le­me­na­ta i zi­ ða, svoj­stva de­for­mi­ra­nja ma­te­ri­ja­la i gra­ðe­vin­ski­h e­le­me­na­ta, de­ta­lje kon­strukci­je, zaš­ti­tu zi­do­va o­d vla­ ge i vanj­ske bu­ke, zvuè­nu i­zo­la­ci­ju zi­do­va i po­ar­nu zaš­ti­tu. O­pi­su­ju se os­no­ve po­ve­za­ne sa zna­èaj­ka­ma ma­te­ri­ja­la i gra­ðev­ni­h e­le­me­na­ta te kon­struk­cij­ski as­pek­ti va­ni za grad­nju zi­ða o­d po­ras­to­g be­to­na.

‘Na­da­mo se da æe o­va struè­na li­te­ra­tu­ra na­æi svo­j pu­t pre­ma jav­ nos­ti i­z seg­men­ta grad­nje i pro­jek­ti­ ra­nja, a­li pos­ta­ti i ne­zao­bi­la­za­n pri­ ruè­ni­k u e­du­ka­ci­ji mla­di­h in­e­nje­ra, sta­ti­èa­ra, i pro­jek­ta­na­ta’, po­ru­èio je No­va­k.

VELJAÈA 2013. GRADNJA

27

info Tek­st: Da­mi­r Kra­ma­ri­æ, www.dnev­no.hr

Dono­si­mo prog­ra­m ‘Za Hr­vat­sku blagos­ta­nja’ ­ eko­nom­sko­g pok­re­ta Za­jed­no

‘Hr­vat­ska æe pos­ta­ti

ve­li­ko gra­di­liš­te, a ne­za­pos­le­no­st i vanj­ski du­g pos­ve æe nes­ta­ti’

‘Hr­vat­sku æe­mo po­di­je­li­ti na pe­t re­gi­ja, do­ni­je­ti pla­no­ve re­gi­ja, te pok­re­nu­ti ve­li­k bro­j in­ves­ti­ci­ja za što æe bi­ti pot­reb­na og­rom­na gra­ðe­vin­ska o­pe­ra­ti­va. Tvor­ni­ce ba­èe­ne u ste­èa­j po­nov­no æe­mo ak­ti­vi­ra­ti, a ti­su­æe rad­ni­ka vra­ti­ti na po­sao, što æe do­ves­ti do ras­ta BDP-a o­d 20 pos­to u ro­ku o­d de­se­t go­di­na’, is­ti­èe iz­me­ðu os­ta­lo­g mr. sci. Hro­mi­n Stu­rm

K

a­ko se prib­li­a­va da­tu­m lo­kal­ni­h iz­ bo­ra i ka­ko ja­èa ne­za­do­volj­stvo gra­ ða­na po­li­ti­ko­m Mi­la­no­vi­æe­ve vla­de, ta­ko ras­te i za­ni­ma­nje za no­ve i do­ sa­d ‘neum­r­lja­ne’ po­li­tiè­ke op­ci­je. Naj­bo­lje se to, po sve­mu su­de­æi, mo­e o­ci­je­ni­ti na news por­ta­li­ma, gdje su in­for­ma­ci­je o no­vi­m po­li­ tiè­ki­m op­ci­ja­ma ko­je i­ma­ju što po­nu­di­ti, sve tra­e­ni­ja ro­ba.

Me­ðu no­vi­m i­de­ja­ma ko­je i­za­zi­va­ju sve ve­æu pa­nju jas­nos­ti sva­ka­ko su i no­vos­ti o e­ko­nom­sko­m pok­re­tu ‘Za­jed­no’, èi­je os­nov­ ne toè­ke prog­ra­ma ‘Za Hr­vat­sku blagos­ta­nja’ ov­dje sto­ga i ob­jav­lju­je­mo.

Hro­mi­n Stu­r­m: Pr­vo æe­mo do­ni­je­ti pla­no­ve o­d na­cio­nal­no­g in­te­re­sa za Hr­vat­sku ‘Na­š pok­re­t tre­nut­no i­ma 48.000 re­gis­tri­ra­ ni­h èla­no­va na Facebooku, te ba­rem jo­š dva pu­ta to­li­ko sim­pa­ti­ze­ra. I­z da­na u da­n do­bi­ va­mo sve vi­še u­pi­ta u ve­zi na­še Stra­te­gi­je raz­vo­ja R­H dr­av­ni­m in­ter­ven­cio­niz­mo­m, zbo­g èe­ga smo od­lu­èi­li ob­ra­ti­ti se jav­nos­ti

28

GRADNJA VELJAÈA 2013.

Mr. sci. Karino Hro­mi­n Stu­rm prog­la­so­m u ko­je­m po­jaš­nja­va­mo o­snove na­še­g e­ko­nom­sko­g prog­ra­ma’, is­ti­èe mr. sci. Ka­ri­no Hro­mi­n Stu­r­m, pred­sjed­ni­k pok­ re­ta Za­jed­no i au­to­r e­ko­nom­sko­g prog­ra­ma ‘Za Hr­vat­sku bla­gos­ta­nja’, ko­ji je za Dnev­no. hr o­sob­no pro­tu­ma­èio glav­ne toè­ke to­g do­ ku­men­ta.

‘Os­nov­ni pre­duv­je­ti prog­ra­ma ‘Za Hr­vat­sku bla­gos­ta­nja’ je pod­je­la Hr­vat­ske na pe­t re­gi­ja i do­no­še­nje Stra­te­gi­je raz­vo­ja R­H. Pot­reb­no je po­to­m donije­ti pla­no­ve gra­do­va, re­gi­ja i u­pa­ni­ja, ko­ji mo­ra­ju pro­æi jav­nu ras­pra­vu te do­bi­ti ze­le­no svjet­lo o­d gra­ða­na ko­ji ta­mo i­ve i ra­de, a sve u ci­lju nap­ret­ka i du­go­roè­ no­g raz­vo­ja. Nu­no je, o­si­m to­ga, doni­je­ti dr­av­ne du­go­roè­ne pla­no­ve o­d na­cio­nal­no­g in­te­re­sa za Re­pub­li­ku Hr­vat­sku, te fi­nan­cij­ ske du­go­roè­ne pla­no­ve Stra­te­gi­je raz­vo­ja R­H. Na­ko­n to­ga, na re­d do­la­zi pro­vo­ðe­nje Stra­te­gi­je, od­nos­no pla­ni­ra­nje, in­ves­ti­ra­nje, pok­re­ta­nje proiz­vod­nje, za­poš­lja­va­nje pre­ma ras­po­lo­i­vi­m re­sur­si­ma i kad­ro­vi­ma s ko­ji­ ma re­gi­je ras­po­la­u, a s ci­lje­m za­do­vo­lje­nja raz­voj­ni­h pla­no­va i po­ve­æa­nja i­vot­no­g stan­ dar­da sta­nov­niš­t va. Pot­re­ba­n je, o­si­m to­ga, i po­se­ba­n prog­ra­m pok­re­ta­nja proiz­vod­nje ko­ja je ve­za­na na iz­voz­ne prog­ra­me’, pod­vla­ èi glav­ni stra­te­g pok­re­ta Za­jed­no, te do­da­je ka­ko se ve­li­ka va­no­st u nji­ho­vu prog­ra­mu pri­da­je raz­vo­ju gra­ðe­vi­nar­stva.

Gra­ðe­vin­ske tvr­tke tre­ba­t æe ku­po­va­ti no­ve stro­je­ve i za­poš­lja­va­ti no­ve lju­de ‘Stra­te­gi­ja raz­vo­ja pla­ni­ra pok­re­ta­nje ve­li­ko­g bro­ja in­ves­ti­ci­ja, za što æe bi­ti pot­reb­na og­ rom­na gra­ðe­vin­ska o­pe­ra­ti­va, je­r æe se ci­je­ la Hr­vat­ska za pa­r go­di­na pret­vo­ri­ti u ve­li­ko gra­di­liš­te. Pos­to­je­æa o­pe­ra­ti­va i mo­guæ­nos­ti gra­ðe­vin­ski­h tvr­tki ne­æe bi­ti do­volj­ni pa æe se mo­ra­ti do­go­di­ti ok­rup­nja­va­nje i u­vo­z no­vo­g stroj­no­g par­ka za pri­vat­ne, a­li i dr­av­ne kom­ pa­ni­je. Tvor­ni­ce i po­du­ze­æa ko­ja su ba­èe­na u ste­èa­j po­nov­no æe se ak­ti­vi­ra­ti, što æe ti­su­æe rad­ni­ka vra­ti­ti na po­sao.

Da bi se mog­la po­èe­ti pro­vo­di­ti, Stra­te­gi­ja raz­vo­ja Re­pub­li­ke Hr­vat­ske, re­gi­ja i u­pa­ni­ja, za­jed­no s fi­nan­cij­sko­m stra­te­gi­jo­m, tre­ba­la bi do­bi­ti pot­po­ru dvot­re­æin­ske ve­æi­ne u Sa­ bo­ru. Ta­ko bi do­bi­la man­da­t na­ro­da i Hr­vat­ sko­g sa­bo­ra za svo­ju pro­ved­bu. Na­ko­n to­ga us­li­je­di­lo bi do­no­še­nje Za­ko­na o Hr­vat­sko­j na­rod­no­j ban­ci, ko­ja bi po­to­m slu­i­la kao in­stru­me­nt za ser­vi­si­ra­nje fi­nan­cij­ski­h to­ko­ va u Re­pub­li­ci Hr­vat­sko­j, što jo­j je i Us­tav­na u­lo­ga. Fi­nan­ci­ra­nje pro­vo­ðe­nja Stra­te­gi­je Re­ pub­li­ke Hr­vat­ske preu­ze­la bi, dak­le, Hr­vat­ska na­rod­na ban­ka’, po­jaš­nja­va Hro­mi­n Stu­r­m, te po­to­m nag­la­ša­va da bi pok­re­t Za­jed­no (u bu­ duæ­nos­ti vje­ro­jat­no stran­ka Za­jed­no – je­r je os­ni­va­nje stran­ke nu­no zbo­g stro­ge iz­bor­ne pro­ce­du­re), te­me­lje­m na­la­za Dr­av­ne re­vi­zi­je dao na­lo­g ti­je­li­ma dr­av­ne up­ra­ve da po­niš­te pro­tu­za­ko­ni­tu pret­vor­bu i pri­va­ti­za­ci­ju.

Uve­li bi di­rek­tnu de­mok­ra­ci­ju i o­l ak­ša­li pro­vo­de­nje re­fe­ren­du­ma ‘Prom­je­na­ma za­ko­na u­ve­li bi di­rek­tnu de­ mok­ra­ci­ju, in­ter­net­sku de­mok­ra­ci­ju, in­ter­ net­sku-de­le­ga­ci­ju, in­ter­net­ski re­fe­ren­du­m, te e­lek­tron­sku ko­munika­ci­ju gra­ða­na s dr­ av­no­m up­ra­vo­m. Sma­nji­li bi bro­j pot­reb­ ni­h pot­pi­sa za ras­pi­si­va­nje re­fe­ren­du­ma na 100.000 i pro­du­lji­li ro­k skup­lja­nja na dva mje­se­ca. Pri­li­ko­m pro­ce­sa pok­re­ta­nja proiz­ vod­nje pa­ra­lel­no bi ra­di­li prom­je­ne za­ko­na.

No, zbo­g in­ves­ti­ci­ja u ci­je­lo­j Hr­vat­sko­j ne­æe bi­ti pot­re­be za ot­puš­ta­nje­m dr­av­ne ad­mi­nis­tra­ci­je, je­r æe se o­bi­m BDP-a dras­ tiè­no po­ve­æa­ti. Ro­ko­vi iz­vr­še­nja prip­re­me Stra­te­gi­je raz­vo­ja su še­st mje­se­ci, a za jed­nu i po­l go­di­nu od­vo­ji­t æe se naj­ve­æi dio in­ves­ ti­ci­ja za pok­re­ta­nja proiz­vod­nje. Ne­za­pos­le­ no­st æe nes­ta­ti, a u bu­duæ­nos­ti pred­vi­ða­mo u­vo­z rad­ne sna­ge i­z sus­jed­ni­h ze­ma­lja (Bi­H, Ko­so­vo i dru­gi­h di­je­lo­va re­gi­je). Ti­me æe se znat­no iz­mi­je­ni­ti e­ko­nom­ska i prav­na struk­ tu­ra dr­a­ve. U­ku­pa­n ra­st BDP-a tre­bao bi bi­ti 20 pos­to, a pla­ni­ra­n je na ro­k o­d de­se­t go­ di­na. Dr­av­ni in­ter­ven­cio­ni­za­m po­tak­nu­t æe i pri­vat­ne po­du­zet­ni­ke, ko­ji æe ta­ko­ðe­r i­ma­ti fi­nan­cij­sku pod­r ­šku o­d stra­ne Hr­vat­ske na­ rod­ne ban­ke’, op­ti­mis­tiè­no na­jav­lju­je is­tak­ nu­ti èla­n Znan­stve­no­g druš­t va e­ko­no­mis­ta i pred­sjed­ni­k pok­re­ta Za­jed­no, ko­ji po­to­m pre­la­zi na ob­raz­la­ga­nje prog­ra­ma raz­vo­ja po­ljop­riv­re­de.

Dra­va bi ga­r an­ti­r a­l a ot­ku­p do­ma­æi­h po­l jop­riv­red­ni­h proiz­vo­da ‘Dr­a­va bi fi­nan­ci­ra­la proiz­vod­nju, te ga­ran­ ti­ra­la ot­ku­p proiz­vo­da. Na kra­ju cik­lu­sa, dak­ le na­ko­n ot­ku­pa, ra­dio bi se ob­ra­èu­n. U­vo­z po­ljop­riv­red­ni­h proiz­vo­da æe se re­gu­li­ra­ti do­ma­æo­m proiz­vod­njo­m. U­ve­li bi o­lak­ši­ce za u­vo­z teh­ni­ke, teh­no­lo­gi­je, sje­me­na, sta­da, go­ri­va, i sve­ga os­ta­lo­g pot­reb­no­g za raz­vo­j

po­ljop­riv­re­de. Os­mis­li­li bi i raz­vi­li prog­ra­m su­rad­nje po­ljop­riv­red­ni­ka s pre­ra­ði­va­èi­ma, tr­go­vi­no­m, tu­riz­mo­m i u­gos­ti­telj­stvo­m. Na sli­èa­n na­èi­n raz­vi­ja­li bi i ta­koz­va­ni ‘Po­mor­ski prog­ra­m’. Pr­vo bi nap­ra­vi­li stra­te­gi­ju, pa pla­ no­ve, na­ko­n èe­ga bi dr­a­va fi­nan­ci­ra­la ta­ko is­pla­ni­ra­nu proiz­vod­nju. Ga­ran­ti­ra­la bi ot­ku­p proiz­vo­da, a na kra­ju cik­lu­sa, dak­le na­ko­n ot­ku­pa, ra­dio bi se ob­ra­èu­n. Prog­la­si­li bi priv­red­ni mor­ski po­ja­s. Bro­dog­ra­di­liš­ta æe­ mo zad­r ­a­ti i po­ve­æa­ti iz­vo­z bro­do­va. Ne­ka­da smo bi­li tre­æa si­la u bro­dog­rad­nji u svi­je­tu, pa tvr­di­mo da to mo­e­mo o­pe­t bi­ti. Da bi to pos­tig­li, u­ve­st æe­mo o­lak­ši­ce za do­ma­æu iz­grad­nju bro­do­va, teh­ni­ke, teh­no­lo­gi­je, go­ ri­va..., i sve­ga što je pot­reb­no ri­bar­stvu i po­ mor­stvu. Nap­ra­vi­t æe­mo po­se­ba­n prog­ra­m uz­go­ja ri­ba i ško­lja­ka, te prog­ra­m su­rad­nje s pre­ra­ð i­va­èi­ma, tr­go­vinom, tu­riz­mo­m i u­gos­ ti­telj­stvo­m’, po­jaš­nja­va ug­led­ni e­ko­no­mi­st, gos­po­dar­stve­ni­k i dip­lo­ma­t.

Ci­l j je tu­ris­tiè­ku se­zo­nu pro­du­l ji­ti na 12 mje­se­ci ‘Tu­ri­za­m, po­mor­ski i kon­ti­nen­tal­ni, jed­na je o­d naj­va­ni­ji­h gra­na ko­ja æe u za­jed­ni­ci s do­ma­æo­m po­ljop­riv­re­do­m i ku­li­nar­stvo­m os­ tva­ri­va­ti zna­ta­n dio BDP-a Stra­te­gi­je raz­vo­ja.

U­èi­ni­t æe­mo to iz­grad­njo­m gra­do­va ho­te­la sa èe­ti­ri i pe­t zvjez­di­ca, te sa svi­m pra­te­æi­m sad­ r­a­ji­ma po­pu­t Duty free sho­po­va, spor­tski­h ob­je­ka­ta, ba­ze­na, plo­vi­la, spor­tski­h te­re­na, dvo­ra­na i op­re­me. Naj­ljep­ša i naj­fo­tog­ra­fi­ra­ ni­ja pla­a u Hr­vat­sko­j je, po sve­mu su­de­æi, o­na u Bo­lu na Bra­èu, zbo­g èe­ga je pos­ta­la i svo­jev­r­sni hr­vat­ski bre­nd. Na sto­ti­ne sliè­ni­h pla­e mo­e­mo nap­ra­vi­ti.

For­mu­la za us­pje­h u tu­riz­mu je od­li­èa­n smješ­ta­j, od­liè­na hra­na, spo­r ­t, ra­zo­no­da i sho­pi­ng. Stra­te­gi­ja pla­ni­ra i tu­ri­za­m ko­ji je po­ve­za­n s Du­t y free sho­pin­go­m. Pla­n Stra­ te­gi­je je tu­ris­tiè­ku se­zo­nu pro­du­lji­ti na 12 mje­se­ci, a pla­ni­ra­mo i ve­li­ke in­ves­ti­ci­je u is­tra­i­va­nju, e­ner­ge­ti­ci, ze­le­no­j teh­no­lo­gi­ji, i­no­vacija­ma, kom­pju­te­ri­za­ci­ji, ro­bo­tici, no­ vi­m ob­li­ci­ma teh­no­lo­gi­je i na­no­teh­no­lo­gi­je.

Stra­te­gi­ja bi tre­ba­la bi­ti za­jed­niè­ki ra­d struè­nja­ka i sta­nov­niš­t va re­gi­ja, re­zul­ta­t ot­vo­re­ne jav­ne ras­prave i do­go­vo­ra o­ko sva­ko­g di­je­la Prog­ra­ma. Stra­te­gi­ja pla­ni­ra, up­rav­lja i ru­ko­vo­di dr­a­vo­m, a vlas­ti­tu proiz­ vod­nju zaš­ti­æu­je ca­ri­na­ma i kvo­ta­ma. Do­ ma­æa proiz­vod­nja tre­ba i­ma­ti naj­ni­e ci­je­ne svi­h u­laz­ni­h èim­be­ni­ka: e­ner­ge­na­ta, stru­je, naf­te, pli­na, vo­de i si­ro­vi­na, što je i os­nov­ni uv­je­t za pok­re­ta­nje proiz­vod­nje. Sti­mu­li­ra­t æe se i sma­nje­nje­m po­re­za o­d 20 do 50 pos­ to, o­vis­no o sek­to­ru, te os­lo­ba­ða­nje­m ca­ri­na na u­vo­z op­re­me, si­ro­vi­ne, i na proiz­vod­ne kom­po­nen­te’, sa­mouv­je­re­no is­ti­èe Hro­mi­n Stu­r­m, ko­ji po­to­m po­ja­šnjava da bi ci­je­na ka­pi­ta­la bi­la vr­lo nis­ka, ka­ko bi se što vi­še vred­no­vao ra­d i no­vos­t vo­re­na vri­jed­no­st, što VELJAÈA 2013. GRADNJA

29

info bi u­jed­no zna­èi­lo da bi in­ves­ti­to­ri br­zo ot­pla­ æi­va­li glav­ni­cu kre­di­ta, do­k bi ka­ma­ta bi­la io­ na­ko vr­lo nis­ka.

Vanj­sko­g za­du­i­va­nja vi­še ne­æe bi­ti!

‘Vanj­ski du­g æe se u­red­no ot­pla­ti­ti pre­ma me­ðu­na­rod­ni­m kon­ven­ci­ja­ma o prid­r ­a­va­nju me­ðu­na­rod­ni­h u­go­vo­ra, ta­ko da se vanj­ski vje­rov­ni­ci ne mo­ra­ju bo­ja­ti za pov­ra­t svo­ji­h sred­sta­va.

No vanj­sko­g za­du­i­va­nja vi­še ne­æe bi­ti, a preos­ta­li du­g mog­li bi vra­ti­ti u ro­ku o­d tri do pe­t go­di­na.

Na­ša Stra­te­gi­ja ni­je pri­la­go­ðe­na po­da­niè­ ko­m od­no­su s EU, što zna­èi da æe­mo tra­i­ti re­vi­zi­ju pot­pi­sa­no­g Li­sa­bon­sko­g u­go­vo­ra, je­r u nje­mu da­na­s pi­še neš­to sas­vi­m dru­go ne­ go u vri­je­me ka­da je pot­pi­sa­n. Zdrav­stvo æe u bu­duæ­nos­ti bi­ti pot­pu­no bes­plat­no za sve ka­te­go­ri­je gra­ða­na, a pro­vo­di­t æe se i so­ci­

jal­na po­li­ti­ka bes­plat­ne skr­bi za sve ka­te­go­ ri­je in­va­li­da ra­ta, in­va­li­da ra­da, za o­so­be s po­seb­ni­m pot­re­ba­ma i so­ci­jal­ne slu­èa­je­ve.

Ta­ko­ðe­r bi u­ve­li bes­plat­no ško­lo­va­nje – o­d os­mo­go­diš­nje ško­le do dok­to­ra­ta. Sa­mo ta­ ko mo­e­mo is­tin­ski os­t va­ri­ti zem­lju zna­nja.

Me­di­cin­sko­m sek­to­ru o­si­gu­ra­li bi no­va­c ko­ji bi o­mo­gu­æio raz­vo­j naj­no­vi­je teh­no­lo­gi­je i op­re­me za raz­vo­j me­di­ci­ne i o­bu­ku na­ši­h struè­nja­ka s naj­bo­lji­m svjet­ski­m kad­ro­vi­ma, te naj­bo­lju me­di­cin­sku zaš­ti­tu za hr­vat­ske gra­ða­ne’, ru­i­èas­ti­m to­no­vi­ma nas­ta­vio je mo­gu­æu hr­vat­sku bu­duæ­no­st os­li­ka­va­ti i­na­èe vr­lo real­ni i prak­tiè­ni mr. sci. Hro­mi­n Stu­r­m.

U­la­ga­nje u ško­lo­va­nje kad­ro­va ‘Ško­le i fa­kul­te­ti mo­ra­ju da­ti ra­zi­nu zna­nja ko­ja æe bi­ti iz­na­d svjet­ski­h stan­dar­da. To æe­ mo pos­ti­æi a­ko u­la­e­mo u kad­ro­ve i spe­ci­ja­ li­zi­ra­mo na­še pro­fe­so­re i do­vo­di­mo naj­bo­lje struè­nja­ke i­z i­no­zem­stva, je­r je in­ves­ti­ci­ja u

vlas­ti­te kad­ro­ve na­jis­pla­ti­vi­ja. Ka­da ku­pi­te Mer­ce­de­s, za go­di­nu i vi­še da­na o­n vri­je­di ma­nje, a ka­da u­la­ete u èov­je­ka o­n æe sva­ku go­di­nu vri­je­di­ti sve vi­še. Stra­te­gi­ja raz­vo­ja u pr­vi pla­n bi, sto­ga, sta­vi­la ra­d i rad­ni­ke, a ne ka­pi­ta­l i ka­ma­tu, zbo­g èe­ga bi pla­æe o­biè­no­g rad­ni­ka bi­le i do 15.000 ku­na, do­k bi os­ta­ li za­ra­ð i­va­li o­vis­no o struè­nos­ti i rad­no­m mjes­tu’, pod­vla­èi predsjed­ni­k Zav­je­ta, te do­ da­je da bi o­i­vot­vo­re­nje­m Stra­te­gi­je raz­vo­ja na ba­zi dr­av­no­g in­ter­ven­cio­niz­ma pro­fi ­ti­rao i dr­av­ni te jav­ni sek­to­r.

U­mi­rov­l je­ni­ci bi i­ma­li mi­ni­mal­no 10.000 ku­na mi­ro­vi­ne ‘Ka­d se zat­va­ra­ju tvor­ni­ce i ot­puš­ta­ju rad­ni­ ci, ad­mi­nis­tra­ci­je i­ma pre­vi­še. No pro­vo­ðe­ nje Stra­te­gi­je o­ne­mo­gu­æa­va ot­puš­ta­nja, je­r u­z po­ve­æa­ni ra­st BDP-a pos­la æe bi­ti to­li­ko da æe­mo ve­æ za dvi­je go­di­ne mo­ra­ti za­poš­lja­va­ti rad­nu sna­gu i­z i­no­zem­stva. Stra­te­gi­ja pred­ vi­ða i iz­grad­nju mno­gi­h sad­r ­a­ja za ra­zo­no­ du i spo­r ­t, pu­to­va­nja, ka­ko bi se mla­di lju­di raz­vi­ja­li u na­raš­ta­j ko­ji æe na­ko­n zav­r­še­no­g ško­lo­va­nja i stu­di­ja za­pos­li­ti u Hr­vat­sko­j, ka­ ko ne bi bi­li pri­si­lje­ni i­æi tr­bu­ho­m za kru­hom u i­no­zem­stvo. Za u­mi­rov­lje­ni­ke, pa­k, Stra­te­ gi­ja pla­ni­ra na­ko­n dvi­je go­di­ne po­ve­æa­ti mi­ ro­vi­ne svi­ma ko­ji ni­su ra­di­li, a nav­r­ši­li su 60., od­nos­no 65. go­di­na, na mi­ni­mal­no 10.000 ku­na ka­ko bi ti lju­di mog­li dos­to­jan­stve­no iv­je­ti, a ne ko­pa­ti po sme­æu. Os­ta­li bi do­ bi­li i vi­še o­d to­ga, o­vis­no o rad­no­m stau, te ras­to­m pla­æa za­pos­le­ni­h, na­jav­lju­je Hro­mi­n Stu­r­m, te po­to­m do­da­je da bi svi­m maj­ka­ ma s tri dje­te­ta Stra­te­gi­ja, na­ko­n tri go­di­ne pro­vo­ðe­nja, o­mo­gu­æi­la od­la­za­k u za­kon­sku mi­ro­vi­nu.

Dr­ a­va mo­r a bi­ti u slu­bi svo­ji­h gra­ða­na ‘Dr­av­na i jav­na up­ra­va do­bi­t æe na­lo­g da u­ki­nu ne­pot­reb­ne i iz­miš­lje­ne for­mu­la­re i bi­ lje­ge, kao i ro­ko­ve va­e­nja do­ku­me­na­ta o­d sve­ga še­st mje­se­ci. Cen­tra­li­zi­rao bi se ra­d up­ra­ve da gra­ða­ni mo­gu os­t va­ri­ti svo­ja pra­ va na jed­no­m mjes­tu. Dr­av­na mi­nis­tar­stva or­ga­ni­zi­ra­t æe stal­nu slu­bu za sav­je­to­va­nje i da­va­nje prav­ni­h sav­je­ta gra­ða­ni­ma, je­r dr­a­ va mo­ra bi­ti u slu­bi svo­ji­h gra­ða­na. U Stra­ te­gi­ji je pred­vi­ðe­no in­ves­ti­ra­nje u kul­tur­ne i spor­tske ob­jek­te i op­re­mu u svi­m vi­do­vi­ma spor­ta. Dr­a­va mo­ra bi­ti u slu­bi èov­je­ka – na­ro­da. Za­to se Stra­te­gi­ja raz­vo­ja zas­ni­va na teo­ri­ji da dr­a­va mo­ra slu­i­ti na­ro­du. Sva va­ni­ja pi­ta­nja Zajed­no pla­ni­ra s na­ro­do­m r­je­ša­va­ti pu­te­m di­rek­tne de­mok­ra­ci­je i e­lek­ tron­sko­g re­fe­ren­du­ma’, zak­lju­èu­je na kra­ju mr. sci. Hro­mi­n Stu­r­m te do­da­je da gla­so­vi 98 pos­to o­si­ro­ma­še­ni­h la­ko mo­gu po­bi­je­di­ti na lo­kal­ni­m i par­la­men­tarni­m iz­bo­ri­ma dva pos­to bo­ga­tih ko­ji pos­je­du­ju 85 pos­to ka­pi­ ta­la u Hr­vat­sko­j.

30

GRADNJA VELJAÈA 2013.

info No­vi MIE­LE u­si­sa­va­è S 8320 Ca­t & Dog

Sna­a­n i je­din­stven I­ma­te li kuæ­ne lju­bim­ce? Mu­ku mu­èi­te s nji­ho­vi­m dla­ka­ma na tros­je­di­ma i fo­te­lja­ma? O­d sa­da ne mo­ra­te vi­še bri­nu­ti je­r je ­ Mie­le za va­s proiz­veo novi su­pe­r u­si­sa­vaè – S 8320 CA­T&DOG No­vi MIE­LE u­si­sa­va­è S8320 Ca­t & Do­g svo­ji­m je nas­tav­ci­ma po­seb­no pri­la­go­ðe­n u­si­sa­va­nju dla­ka kuæ­ni­h lju­bi­ma­ca s ta­pe­ci­ra­no­g nam­ješ­ ta­ja, te­pi­ha i ta­pi­so­na kao i sa svi­h dru­gi­h ma­te­ri­ja­la

P

oz­na­to je ve­æ da je Mie­ le je­da­n o­d svjet­ski naj­ja­èi­h proiz­vo­ða­èa naj­k va­li­tet­ni­ji­h u­si­sa­va­èa. Se­ri­ja Mie­le S5 se ub­ra­ja u naj­bo­lje u­si­sa­va­èe u pos­ ljed­nji­h ne­ko­li­ko de­set­lje­æa. Nje­n nas­ljed­ni­k je li­ni­ja S8, ko­ja za razli­ku o­d se­ri­je S5, nu­di jo­š bo­lju iz­ved­bu, bo­lje èiš­æe­nje, ve­æu prak­tiè­no­st i po­bolj­ša­nu e­ner­get­sku u­èin­ko­vi­to­ st. Nji­ho­v no­vi, vo­de­æi mo­de­l do­bio je èa­k i pres­ti­nu nag­ra­du Re­d Do­t De­si­gn Awa­r­d pri­je ne­go se po­ja­vio na tr­iš­tu.

U tu se­ri­ju spa­da i no­vi mode­l u­si­ sa­va­èa S 8320 Ca­t&Do­g.

Sav­r­še­no uk­la­nja dla­ke kuæ­ni­h lju­bi­ma­ca te neut­r a­li­zi­r a neu­god­ne mi­ri­se No­vi MIE­LE u­si­sa­va­è S8320 Ca­t & Do­g svo­ji­m je nas­tav­ci­ma po­seb­no pri­la­go­ðe­n u­si­sa­va­nju dla­ka kuæ­ni­h lju­bi­ma­ca s ta­pe­ci­ra­no­g nam­ješ­ta­ja, te­pi­ha i tapi­so­na kao i sa svi­h dru­gi­h ma­te­ri­ja­la. U­si­sa­va­è je op­rem­lje­n s

32

GRADNJA VELJAÈA 2013.

e­lek­tro­mo­to­ro­m mak­si­mal­ne sna­ge 2200 W te vr­hun­ski­m sus­ta­vo­m fil­ tri­ra­nja. Ac­ti­ve Air­Clea­n fil­te­r neut­ ra­li­zi­ra neu­god­ne mi­ri­se, a HyClea­n vre­æi­ca za pra­ši­nu au­to­mat­ski se zat­va­ra i i­ma zaš­titnu mre­i­cu te 9 slo­je­va ma­te­ri­ja­la. Pri­li­ko­m u­pot­re­ be o­va­j se man­go cr­ve­ni u­si­si­va­è kre­æe po­mo­æu 3 ok­ret­na ko­ta­èa na èe­liè­no­j o­so­vi­ni ko­ji mak­si­mal­ no pa­ze da ne oš­te­te pod­ne ob­lo­ ge. Ra­di­ju­s dje­lo­va­nja je èa­k 11 m me­ta­ra, a ka­be­l se pos­li­je u­pot­re­be po­mo­æu Ti­pp fun­kci­je sa­m na­ma­ta o­d po­èet­ka do kra­ja, što zna­èi da je pot­reb­no sa­mo jed­nok­rat­no pri­tis­ nu­ti tip­ku i ka­be­l se na­ma­ta sa­m o­d se­be. U­z os­ta­le o­so­bi­ne pot­reb­no je spo­me­nu­ti da je ti­je­lo o­vo­g u­si­ si­va­èa op­rem­lje­no s in­teg­ri­ra­no­m let­vi­co­m za zaš­ti­tu nam­ještaja o­d e­ven­tual­ni­h u­da­ra­ca i­li og­re­bo­ti­na.

U­si­sa­va­èe­m se up­rav­lja po­mo­æu no­ni­h tip­ki i ob­zi­ro­m na spe­ci­jal­nu zvuè­nu i­zo­la­ci­ju mo­e se uk­lju­èi­ti i po­se­ba­n ‘si­len­ce’ stu­pa­nj ra­da ta­ko da je u­si­sa­va­è go­to­vo ne­èu­ja­n.

Jed­nos­ta­va­n za u­pot­re­bu Što se ti­èe op­re­me ta­j u­si­sa­va­è i­ma te­les­kop­sku ci­je­v o­d ple­me­ni­to­g èe­ li­ka, la­ko pok­ret­ni pod­ni nas­ta­va­k SBD 285-3, tur­bo èet­ku STB 205-3 i in­teg­ri­ra­ni pri­bo­r: nas­ta­va­k za u­si­ sa­va­nje ta­pe­ci­ra­no­g nam­ješ­ta­ja, us­ki nas­ta­va­k i u­sis­ni ki­st.

Ova­j je u­si­sa­va­è vr­lo jed­nos­tavan i kom­fo­ra­n za u­pot­re­bu zah­va­lju­ju­æi er­go­nom­sko­j ruè­ki, jed­nos­tav­no­m na­ma­ta­nju ka­be­la te pa­r­k sus­ta­vu za stan­ke ti­je­ko­m u­si­sa­va­nja.

Sva­ka­ko se pre­po­ru­èa vlas­ni­ci­ma kuæ­ni­h lju­bi­ma­ca èi­je dla­ke stva­ra­ju prob­le­m pri sva­kod­nev­no­m èiš­æe­ nju i od­r ­a­va­nju hi­gi­jene pros­to­ra u ko­ji­ma bo­ra­ve.

Pre­po­ru­èe­na ma­lop­ro­daj­na ci­je­ na za u­si­si­va­è Mie­le mo­de­l S8320 Ca­t & Do­g je 2.150 ku­na.

O tvr­tki Mie­le Mie­le je svjet­ski li­de­r u pod­ruè­ju vr­ hun­ski­h ku­æan­ski­h a­pa­ra­ta, uk­lju­ èu­ju­æi a­pa­ra­te za ku­ha­nje, pe­èe­nje i ku­ha­nje na pari, ras­hlad­ni­h u­re­ða­ja, a­pa­ra­ta za ka­vu, pe­ri­li­ca za po­su­ðe i a­pa­ra­ta za pra­nje i su­še­nje rub­lja te u­si­si­va­èa za pra­ši­nu. Proiz­vod­ni prog­ ra­m je pro­ši­re­n i na pe­ri­li­ce po­su­ða, pe­ri­li­ce i su­ši­li­ce rub­lja za pro­fe­sio­ nal­nu u­pot­re­bu, kao i na pe­ri­li­ce-de­ zin­fektore i ste­ri­li­za­to­re za u­pot­re­bu u la­bo­ra­to­ri­ji­ma i me­di­cin­ski­m us­ta­no­ va­ma (Mie­le Pro­fes­sio­na­l). Tvr­tka je os­no­va­na 1899. go­di­ne i i­ma o­sa­m proiz­vod­ni­h po­go­na u Nje­maè­ko­j i po je­da­n u Aus­tri­ji, Èeš­ko­j, Ki­ni i Ru­ munj­sko­j. Tvr­tka Mie­le je zas­tup­lje­na sa svojim pro­daj­ni­m pod­ru­ni­ca­ma i pre­ko zas­tup­ni­ka – u­voz­ni­ka u go­to­vo 100 ze­ma­lja. Tvr­tka Mie­le je u o­bi­telj­ sko­m vlas­niš­t vu ve­æ èet­vr­tu ge­ne­ra­ ci­ju, za­poš­lja­va o­ko 16.700 lju­di, dvi­je tre­æi­ne o­d to­ga u Nje­maè­ko­j. Sje­diš­te tvr­tke se na­la­zi u Güter­slo­h / Wes­t fa­ len, Nje­maè­ka.

info A­d li­bi­tum

Ri­je­ši­te se šte­to­èi­na, neu­god­ni­h mi­ri­sa i neu­red­ni­h gra­fi­ta Os­nov­ne dje­lat­nos­ti tvr­tke A­d li­bi­tu­m i­z Zag­re­ba su de­ra­ti­za­ci­ja, de­zin­sek­ci­ja, de­zin­fek­ci­ja te zaš­ti­ta o­d pti­ca. Ta­ko­ðer, tvr­tka ­ pru­a us­lu­ge uk­la­nja­nja gra­fi­ta te neu­god­ni­h mi­ri­sa, kao i prodaju Aqua ureðaja Ad li­bi­tu­m je dis­tri­ bu­te­r proiz­vo­da Be­ll La­bo­ra­to­rie­s i­z SA­D-a (vo­de­æi svjet­ski proiz­ vo­ða­è cje­lo­kup­no­g a­sor­ti­ma­na za de­ra­ ti­za­ci­ju), Baye­r, PPS i Se­le­ct (Šved­ska)

34

GRADNJA VELJAÈA 2013.

T

vr­tka A­d li­bi­tu­m je os­no­va­na 2005. go­di­ne. Na­zi­v fir­me na la­tin­sko­m zna­èi po vo­lji, po e­lji, i ni­je o­dab­ra­n slu­èaj­

no...

Os­nov­ne dje­lat­nos­ti tvr­tke su de­ra­ti­za­ci­ja, naj­èeš­æe neot­rov­na, za­ti­m de­zin­sek­ci­ja, de­zin­fek­ci­ja te zaš­ti­ta o­d pti­ca. U su­rad­nji s fir­ mo­m Se­le­ct pro­ši­ri­li su spek­ta­r dje­lat­nos­ti i na uk­la­nja­nje gra­fi ­ta te neu­god­ni­h mi­ri­sa.

U pro­tek­li­h ne­ko­li­ko go­di­na, ra­ de­æi u svi­m di­je­lo­vi­ma gos­podar­ stva, svo­ji­m ra­do­m, pris­tu­po­m i re­zul­t a­ti­ma, tvr­tka A­d li­bi­tu­m je pos­t a­la pre­poz­nat­lji­va u DDD ok­r u­ e­nju. HE­P, HNB, Plo­di­ne, H Car­ go, I­me­s, Do­mo­vi zdrav­lja Zag­reb – Cen­t a­r, Ke­mi­s Ter­moc­lea­n, Eu­ro­ pa tra­de, Ho­te­l I, Car­lsbe­r­g Croa­tia, Res­to­r a­ni Bo­ba­n, Rox, A­GZ, Ho­r a­k , A­re­na Zag­r e­b, Na­rod­ne no­vi­ne, I­me­s, Ham­bur­ge­r re­cycli­ng e­ns, A­me­r i­ca­n do­nu­t, Kon­èa­r EI, Li­dl, Ba­va­r ia pi­vo, Bio­ve­ga, Tom­my... sa­mo su dio lis­te ko­min­te­na­t a tvr­ tke A­d li­bi­tu­m.

Takoðer, Ad libitum je distributer proizvoda Bell Laboratories iz SADa (vo­de­æi svjet­ski proiz­vo­ða­è cje­lo­ kup­no­g a­sor­ti­ma­na za de­ra­ti­za­ci­ju), Baye­r, PPS i Se­le­ct (Šved­ska) .

Od sed­mo­g mje­se­ca 2006. go­ di­ne, o­va je tvr­tka po­nos­ni vlas­ni­k cer­ti­fi­ka­ta I­SO 9001:2008, a o­d

po­èet­ka 2009. go­di­ne i I­SO 140002004 i OH­SA­S 18001.

Dje­lat­ni­ci A­d li­bi­tu­ma ov­laš­te­ni su za o­bav­lja­nje DDD-a u jav­nozdrav­stve­no­m sek­to­ru po r­je­še­nju Mi­nis­tar­stva zdrav­stva (U­r. bro­j 534-08-01/3-07-4) i ve­te­ri­nar­sko­m sek­to­ru po r­je­še­nju Mi­nis­tar­stva po­ljop­riv­re­de i šu­mar­stva (U­r. bro­j 525-6-05-04-A­G).

Ta­ko­ðer, tvr­tka pos­je­du­je r­je­še­nje Grad­sko­g u­re­da za po­ljop­riv­re­du i šu­mar­stvo pre­ma ko­je­m u­do­vo­lja­va uv­je­ti­ma za pro­vo­ðe­nje pos­tu­pa­ka za zaš­ti­tu bi­lja u po­ljop­riv­re­di i­li šu­ mar­stvu s ot­ro­vi­ma II. do III. sku­ pi­ne.

Zaš­ti­ta o­d pti­ca Ne­ko­li­ko je na­èi­na r­je­ša­vanja prob­ le­ma pti­ca – ur­ba­ni­h šte­to­èi­na, o­d naj­jed­nos­tav­ni­ji­h a­li i na­ju­èin­ko­ vi­ti­ji­h, me­ha­niè­ki­h, pre­ko raz­li­èi­ ti­h zvuè­ni­h i ul­traz­vuè­ni­h u­re­ða­ja (ma­nje u­èin­ko­vi­ti­h), do sma­nji­va­nja nji­ho­va bro­ja o­ne­mo­gu­æa­va­nje­m ras­plo­ði­va­nja u­z po­mo­æ ke­mos­te­ri­ li­zan­sa (vrijeme o­d 2-4 go­di­ne).

Naj­èeš­æi prob­le­m su go­lu­bo­vi, sli­ je­de vrap­ci, u pri­mor­ski­m kra­je­vi­ma ga­le­bo­vi, a spr­je­èa­va­nje pris­tu­pa od­re­ðe­ni­m pov­r­ši­na­ma dje­lat­ni­ci A­d li­bi­tu­ma r­je­ša­va­ju pos­tav­lja­nje­m mre­ a, U­V re­zis­ten­tni­h, s ras­po­no­m tem­ pe­ra­tur­ne pod­noš­lji­vos­ti od –30 do +50 °C , raz­li­èi­ti­h ve­li­èi­na o­ka­na.

Slje­de­æi, ta­ko­ðe­r vr­lo u­èin­ko­ vi­t na­èi­n, je pos­tav­lja­nje ši­lja­ka, plas­tiè­ni­h i­li a­lu­mi­nij­ski­h. Pod­ra­ zu­mi­je­va se, da sve pov­r­ši­ne pri­je pos­tav­lja­nja ši­lja­ka dje­lat­ni­ci tvr­tke me­ha­niè­ki o­èis­te i de­zin­fi­ci­ra­ju.

Svi me­tal­ni di­je­lo­vi ko­ji se u­pot­ reb­lja­va­ju za prièvr­šæi­va­nje mre­a su iz­ra­ðe­ni o­d neh­r­ða­ju­æe­g èe­li­ka, a za ve­æi­nu pos­tav­lje­ni­h mre­a A­d li­bi­tu­m da­je ga­ran­ci­ju o­d de­se­t go­ di­na.

Ne­ga­tiv­ni u­èin­ci ve­za­ni u­z po­ve­ æa­nje bro­ja go­lu­bo­va od­no­se se na o­ne­èiš­æe­nje, za­gaðenje pros­to­ra, no naj­va­ni­je je da su pri­je­nos­ni­ ci za­raz­ni­h bo­les­ti za­jed­niè­ki­h lju­ di­ma i i­vo­ti­nja­ma – zoo­no­ze (NN 70/97).

Ne­ke o­d nji­h su: sal­mo­ne­lo­za, kam­pi­lo­bak­te­rio­za, or­ni­to­za i­li psi­ ta­ko­za, a u zad­nje vri­je­me èes­to spo­mi­nja­ni vi­ru­s ptiè­je gri­pe.

Aqua u­re­ða­ji Sva pod­ruè­ja u Hr­vat­sko­j i­ma­ju vo­ du s vi­so­ki­m pos­tot­ko­m ka­men­ca.

Aqua 2000 je i­dea­la­n za o­bi­telj­ske ku­æe, res­to­ra­ne, i­td... Aqua 3000 je pred­vi­ðe­n za ve­æe stam­be­ne ob­jek­ te s ve­li­ko­m pot­ roš­njo­m vo­de. Aqua 5000 mo­e pok­ri­ti pro­to­ke do 50 m3/h (npr. kom­plek­si sa spor­tski­m ba­ze­ni­ma, ho­te­li i­li ve­li­ki in­dus­ trij­ski po­go­ni) Ta­lo­e­ni ka­me­na­c naj­bo­lje je vid­lji­v na ke­ra­miè­ki­m plo­èi­ca­ma, na èa­ša­ ma u pe­ri­li­ci za po­su­ðe i na sla­vi­na­ ma. Mr­lje su jo­š ne­ka­ko i pod­noš­lji­ ve – no prob­le­m ta­lo­e­nja ka­men­ca je znat­no ve­æi.

Ka­me­na­c ko­ji se na­la­zi u vo­di ta­ lo­i se u ci­je­vi­ma, gri­ja­èi­ma pe­ri­li­ca, boj­le­ra i kot­lo­va. Pos­lje­di­ce su sma­ nje­ni e­fe­k t gri­ja­èa zbo­g èe­ga se vri­ je­me gri­ja­nja vo­de pro­du­a­va i tro­ši se vi­še e­ner­gi­je. Pro­to­k vo­de zbo­g sma­nje­nja pop­reè­no­g presje­ka ci­ je­vi se sma­nju­je. Nas­la­ge ka­men­ca prouz­ro­ku­ju pri­jev­re­me­no sta­re­nje vo­do­vod­ni­h in­sta­la­ci­ja, u­re­ða­ja te ku­æan­ski­h a­pa­ra­ta.

Aqua se mon­ti­ra na do­vod­nu ci­je­v (ver­ti­kal­nu i­li ho­ri­zon­tal­nu iz­ra­ðe­nu o­d bak­ra, èe­li­ka, po­lie­ti­le­na i­li PVCa) za vo­doopskr­bu ob­jek­ta, gdje stva­ra jed­nu vr­stu e­lek­tros­ta­tiè­ko­g po­lja. Kris­ta­li ka­men­ca tre­ti­ra­ni ti­m po­lje­m se u­sit­nja­va­ju, ne ta­lo­e se te jed­nos­tav­no ot­je­èu s vo­do­m. Me­ to­da ra­da o­vo­g u­re­ða­ja pod­jed­na­ko je e­fi­kas­na kao i e­ko­loš­ki prih­vat­ lji­va. Ni­je pot­reb­no do­da­va­nje bi­lo kak­vi­h ke­mij­ski­h sred­sta­va, te u­re­ ða­j ne zah­tje­va od­r ­a­va­nje. U­ku­s i kak­vo­æa vo­de os­ta­ju pot­pu­no nep­ro­mi­je­nje­ni. O­vi­m pos­tup­ko­m nez­nat­no se sma­nju­je pov­r­šin­ski na­po­n vo­de, što sma­nju­je ko­li­èi­nu pot­reb­no­g de­ter­den­ta pri pra­nju.

Pot­roš­nja e­lek­triè­ne ener­gi­je o­vo­g u­re­ða­ja je za­ne­ma­ri­va, cca. 15 do 20 ku­na go­diš­nje.

Aqua èis­ti i sta­ri ta­lo­g ka­men­ca Pot­reb­no vri­je­me da bi se ve­æ pos­ to­je­æi ta­lo­g o­èis­tio o­vi­si o deb­lji­ni nas­la­ga. Da bi se pos­to­je­æe nas­la­ge u pot­pu­nos­ti od­stra­ni­le pot­reb­no je o­d 3 do 6 mje­se­ci. U slu­èa­ju de­be­li­h

nas­la­ga ka­men­ca u ci­je­vi­ma, nje­go­ vo od­stra­nji­va­nje mo­e prouz­ro­ko­ va­ti od­re­ðe­nu za­mu­æe­no­st vo­de te mo­e do­ves­ti do za­èep­lje­nja zaš­tit­ ni­h mre­a na sla­vi­na­ma. No is­trov­ re­me­no je ta­j pro­ce­s do­ba­r do­ka­z e­fi­kas­nos­ti Aqua u­re­ða­ja.

Aqua dje­lu­je u e­lek­tros­ta­tiè­ko­m po­lju iz­me­ðu spo­je­va u frek­ven­ tno­m op­se­gu 7-14000 Hz. U us­po­ red­bi s ve­æ poz­na­ti­m mag­net­ski­m u­re­ða­ji­ma, ko­ji zad­r ­a­va­ju èes­ti­ce mag­net­ski­h io­na na mjes­tu, e­lek­ tros­ta­tiè­ko po­lje iz­me­ðu spo­je­va Aqua u­re­ða­ja stav­lja sve èes­ti­ce u stanje nep­re­kid­no­g kre­ta­nja, ta­ko da o­ne ve­li­ko­m ki­ne­tiè­ko­m e­ner­gi­ jo­m u­da­ra­ju u kris­ta­le vap­nen­ca i na ta­j na­èi­n i­h raz­bi­ja­ju. Aqua u­re­ða­ji dje­lu­ju e­lek­tros­ta­tiè­ki i e­lek­tro­mag­ net­ski. U­re­ða­j se mo­e pos­tav­lja­ti na bak­re­ne, plas­tiè­ne, po­cin­èa­ne i me­tal­ne ci­jevi.

Aqua 2000 je i­dea­la­n za o­bi­telj­ske ku­æe, res­to­ra­ne, i­td... Za pot­ro­ša­èe s ve­æi­m pro­to­ko­m mo­e se ug­ra­di­ti vi­še u­re­ða­ja u ni­zu. Aqua 3000 je pred­vi­ðe­n za ve­æe stam­be­ne ob­jek­ te s ve­li­ko­m pot­roš­njo­m vo­de. Aqua 5000 mo­e pok­ri­ti pro­to­ke do 50 m3/h (npr. komplek­si sa spor­tski­m ba­ze­ni­ma, ho­te­li i­li ve­li­ki in­dus­trij­ski po­go­ni).

!

Ad li­bi­tum Ni­ne Vav­re 7 Zag­reb Te­l: 01/3816-758 Fax: 01/3816-757 Gsm: 098/577-759, 098/470-947 E-mai­l: ad­li­bi­tum­@ad­li­bi­tu­m.hr www.ad­li­bi­tu­m.hr

VELJAÈA 2013. GRADNJA

35

intervju Razgovarala: Sanja Pakrac Kramariæ

Vla­di­mi­r Ma­ko­te­r, pred­sjed­ni­k HU­K-a:

'U Hr­vat­sko­j ne­dos­ta­je kro­vo­pok­ri­va­èa je­r se ra­d pod­cje­nju­je' 'Ka­da se ra­di sa zna­nje­m i pa­njo­m, gra­di­telj­stvo je ple­me­ni­t ­ po­sao. O­ni ko­ji ra­de u gra­di­telj­stvu mo­ra­ju se ta­ko pos­ta­vi­ti i bi­ti svjes­ni svo­je va­ne u­lo­ge', ka­zao je Vla­di­mi­r Ma­ko­te­r, pred­sjed­ni­k Hr­vat­ske ud­ru­ge kro­vo­pok­ri­va­èa u raz­go­vo­ru za PRO Grad­nju ­ uo­èi od­r ­a­va­nja 13. go­diš­nje skup­šti­ne HU­K-a

N

e­dos­ta­ta­k te­sa­ra, kro­vo­pok­ri­va­èa, i­zo­la­te­ra i li­ma­ra, kao i ra­d na cr­no te pa­d ci­je­na us­lu­ga – sa­mo su ne­ki o­d prob­le­ma s ko­ji­ma se suo­èa­va kro­vo­ pok­ri­vaè­ka bran­ša.

Uo­èi od­r ­a­va­nja 13. go­diš­nje skup­šti­ne Hr­vat­ske ud­ru­ge kro­vo­pok­ri­va­èa po­raz­go­ va­ra­li smo s pred­sjed­ni­ko­m HU­K-a Vla­di­ mi­ro­m Ma­ko­te­ro­m, i­ng. gra­ð. ko­ji na­m je ot­krio zaš­to u Hr­vat­sko­j ne­dos­ta­je kro­vo­ pok­ri­va­èa, u kak­vo­m su sta­nju hr­vat­ski kro­ vo­vi te o èe­mu æe bi­ti ri­je­èi na o­vo­go­diš­njo­j skup­šti­ni...

Vla­di­mi­r Ma­ko­te­r, pred­sjed­ni­k Hr­vat­ske ud­ru­ge kro­vo­pok­ri­va­èa

36

GRADNJA VELJAÈA 2013.

Ma­nja­k pos­l a i ne­lo­jal­na kon­ku­ren­ci­ja PRO Grad­nja: Ko­ji sve prob­le­mi mu­èe kro­vo­pok­ri­va­èe?

Vla­di­mi­r Ma­ko­te­r: Kao i ve­æi­na sub­je­ka­ ta u gra­di­telj­stvu, kro­vo­pok­ri­va­èi su suo­èe­ni s manj­ko­m pos­la, ne­lo­jal­no­m kon­ku­ren­ci­jo­m zbo­g po­ve­æa­nja ra­da na cr­no, te pa­do­m ci­je­ na us­lu­ga. Dak­le, op­æe sta­nje u e­ko­no­mi­ji, a o­so­bi­to u gra­di­telj­stvu, stvo­ri­lo je ve­æi­nu prob­le­ma kro­vo­pok­ri­va­èi­ma.

PRO Grad­nja: O èe­mu æe bi­ti ri­je­èi na o­vo­go­diš­njo­j skup­šti­ni?

Vla­di­mi­r Ma­ko­te­r: Skup­šti­na æe bi­ti rad­ no-sve­èa­no­g ka­rak­te­ra, a pred­sta­vi­t æe se pla­no­vi ra­da Hr­vat­ske ud­ru­ge kro­vo­pok­ri­va­ èa (HU­K-a) za o­vu i na­red­ne go­di­ne. Skup­šti­ na æe tra­ja­ti dva da­na, a pr­vi da­n na­mi­je­nje­n je pred­stav­lja­nji­ma na­ši­h par­tne­ra i spon­zo­ ra.

Osobito moramo naglasiti prezentaciju projekta CROSKILLS, koju æe odrati predstavnici Graðevinskog fakulteta i Ministarstva graditeljstva i prostornoga ureðenja, ujedno i voditelji projekta, a u kojem æe sudjelovati i HUK – kao èla­n rad­ne sku­pi­ne Na­cio­nal­ne kva­li­fi­ka­cij­ske plat­for­me za i­zob­raz­bu gra­ðe­ vin­ski­h rad­ni­ka o e­ner­get­sko­j u­èin­ko­vi­tos­ti.

Uk­rat­ko, o­èe­ki­va­ni re­zul­ta­t pro­jek­ta CROS­ KIL­LS je­st iz­ra­da i o­dob­re­nje Na­cio­nal­ni­h smjer­ni­ca za kon­ti­nui­ra­nu i­zob­raz­bu gra­ðe­ vin­ski­h rad­ni­ka u e­ner­get­sko­j u­èin­ko­vi­tos­ti, ko­je u­jed­no tre­ba­ju o­mo­gu­æi­ti tr­iš­no vred­ no­va­nje gra­ðe­vin­ski­h rad­ni­ka te dop­ri­ni­je­ti os­t va­re­nju na­cio­nal­ni­h ci­lje­va e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti. Iz­nim­no je va­no da u pro­ce­su iz­ra­de Na­cio­nal­ni­h smjer­ni­ca bu­du zas­tup­lje­ ni svi re­le­van­tni sek­to­ri u pod­ruè­ju ob­ra­zo­va­ nja, e­ner­ge­ti­ke i gra­di­telj­stva, te da što ve­æi bro­j kljuè­ni­h dio­ni­ka da svo­j ak­tiv­ni dop­ri­no­s

ka­ko bi bu­du­æa prak­tiè­na prim­je­na Smjer­ni­ca ko­ris­ti­la svi­ma nji­ma. Sto­ga na­m je o­so­bi­to dra­go da je HU­K pre­poz­na­t kao va­a­n dio­ni­k pro­ce­sa iz­ra­de Na­cio­nal­ni­h smjer­ni­ca.

Is­to ta­ko, mo­ra­mo spo­me­nu­ti gos­to­va­nje ge­ne­ral­no­g taj­ni­ka I­FD-a, Me­ðu­na­rod­ne ud­ ru­ge kro­vo­pok­ri­va­èa, ko­je je HU­K pu­nop­rav­ ni èla­n, Det­le­fa Stauc­ha, ko­ji æe se ob­ra­ti­ti èla­no­vi­ma HU­K-a te gos­ti­ma na sve­èa­no­j ve­ èe­ri. Nag­la­si­t æe da I­FD pru­a HU­K-u pod­r­ šku u ra­du, dje­lo­va­nju, struè­ni­m sav­je­ti­ma, i­zob­raz­bi, te pu­nu pot­po­ru u sa­daš­nje­m i bu­ du­æe­m ra­du.

Ta­ko­ðe­r æe kao goš­æa do­æi i mr.sc. Tat­ja­na Ho­lje­va­c, pot­pred­sjed­ni­ca Grad­ske skup­šti­ ne Gra­da Zag­re­ba, da iz­ra­zi dob­ro­doš­li­cu i pod­r ­šku ra­du Ud­ru­ge.

Oèe­ku­je se i pot­vr­da do­las­ka mi­nis­tra Gor­ da­na Ma­ra­sa i­z Mi­nis­tar­stva za po­du­zet­niš­ tvo i ob­r ­t te krat­ko ob­ra­æa­nje Ud­ru­zi.

Ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti ni struè­na pre­da­va­ nja tvr­tki Wür­th i Ge­ra­r­d, s ko­ji­ma HU­K ja­ko kva­li­tet­no su­ra­ðu­je.

'Kup­ci sve vi­še tra­e si­gur­no­st i kva­li­tet­ne iz­vo­ða­èe, a to na­l aZe u na­ši­m èla­no­vi­ma' PRO Grad­nja: Ko­li­ko èla­no­va i­ma HU­K? Vla­di­mi­r Ma­ko­te­r: Bro­j èla­no­va va­ri­ra, ne­ki od­la­ze u mi­ro­vi­nu, no­vi do­la­ze. Tre­nut­ no i­ma­mo o­ko 160 èla­no­va.

PRO Grad­nja: Ko­li­ko je kri­za ut­je­ca­la na kro­vo­pok­ri­va­èe?

Vla­di­mi­r Ma­ko­te­r: Pa­d op­se­ga pos­lo­va u gra­di­telj­stvu se bi­lje­i ve­æ pe­tu go­di­nu za­re­ do­m, jas­no je da i­z to­ga ni­su i­zu­ze­ti ni na­ši èla­no­vi. No, is­tov­re­me­no pa­d u HU­K-u ni­je to­li­ko ve­li­k zbo­g to­ga je­r kraj­nji kup­ci sve vi­ še tra­e si­gur­no­st i kva­li­tet­ne iz­vo­ða­èe, a to na­la­ze u na­ši­m èla­no­vi­ma. Mo­e se zak­lju­èi­ti da èla­no­vi HU­K-a zbo­g svo­g pro­fe­sio­nal­no­g od­no­sa pre­ma pos­lu ni­su to­li­ko iz­gu­bi­li kao dru­ge bran­še ko­je ni­su po­ve­za­ne u ud­ru­ga­ ma.

PRO Grad­nja: Ka­ka­v je sta­v kro­vo­pok­ri­ va­èa pre­ma sko­raš­nje­m u­las­ku u EU? Vla­di­mi­r Ma­ko­te­r: Pod­je­la je sliè­na kao i u druš­t vu, je­da­n ma­nji bro­j ko­le­ga je skep­ ti­èa­n i stra­hu­je o­d kon­ku­ren­ci­je i­z sus­jed­ni­h ze­ma­lja EU, do­k ve­æi­na o­èe­ku­je nas­ta­va­k u­vo­ðe­nja re­da prim­je­na­ma za­ko­na i pro­pi­sa u sve seg­men­te druš­t va pa ta­ko i u pos­lo­ va­nje.

PRO Grad­nja: Kak­va je su­rad­nja HU­K-a s dru­gi­m in­sti­tu­ci­ja­ma (stru­kov­ni­m ško­la­ma, HO­K-o­m, Mi­nis­tar­stvo­m gra­di­telj­stva...)?

Vla­di­mi­r Ma­ko­te­r: O­d o­ve go­di­ne kre­ æe­mo u in­ten­ziv­ni­ju su­rad­nju s na­ve­de­ni­m

in­sti­tu­ci­ja­ma zbo­g e­lje da se iz­ra­de pro­pi­si na os­no­vu ko­ji­h bi se iz­vo­di­li ra­do­vi na kro­ vo­vi­ma. Za­to na­m je pot­re­ba­n op­æi do­go­vo­r i struè­na rad­na sku­pi­na ko­ja bi za po­èe­ta­k us­ta­no­vi­la kak­vi su pos­to­je­æi pro­pi­si, nji­ho­vu va­lja­no­st, a na­ko­n to­ga bi se pris­tu­pi­lo iz­ra­di cje­lo­vi­ti­h pro­pi­sa ko­ji u ko­naè­ni­ci mo­gu bi­ti us­vo­je­ni i kao nor­me u kro­vo­pok­ri­va­nju.

'Ne­dos­ta­ju na­m pra­vil­ni­ci ko­ji bi o­buh­va­ti­li sve seg­men­te iz­grad­nje kro­vo­va' PRO Grad­nja: U kak­vo­m su sta­nju hr­vat­ ski kro­vo­vi?

Vla­di­mi­r Ma­ko­te­r: Pot­re­ba za ob­nav­lja­ nje­m kro­vo­va je nep­res­ta­na. Pri­li­ko­m ti­h ob­ no­va, o­si­m zah­tje­va za vo­do­nep­ro­pus­noš­æu, tre­ba u­vi­je­k raz­miš­lja­ti o top­lin­ski­m i­zo­la­ci­ja­ ma. U­z pra­vil­no ug­ra­ðe­ne top­lin­ske i­zo­la­ci­je kro­vo­vi po da­naš­nji­m stan­dar­di­ma mo­ra­ju bi­ti vjet­ro­nep­ro­pus­ni i pa­ro­nep­ro­pus­ni.

Tak­vi kro­vo­vi šti­te lju­de o­d vanj­ski­h ut­je­ ca­ja, us­pješ­no èu­va­ju e­ner­gi­ju i znat­no du­lje tra­ju.

PRO Grad­nja: Ko­li­ko su jo­š u­vi­je­k pri­sut­ni kro­vo­vi o­d az­be­st-sa­lo­nit­nih plo­èa i je­su li na­ši gra­ða­ni u­poz­na­ti s ne­ga­tiv­ni­m stra­na­ ma is­ti­h?

Vla­di­mi­r Ma­ko­te­r: A­ko ka­e­m da pok­ ro­va s az­be­st-ce­men­tni­m plo­èa­ma i­ma sve ma­nje, to ne zna­èi da je ta­j bro­j ma­le­n. Jav­ no­st je pop­ri­liè­no dob­ro u­poz­na­ta s o­pas­ nos­ti­ma za zdrav­lje ko­je az­be­st pred­stav­lja, ma­ka­r i­ma i pret­je­ri­va­nja. Po­sao zam­je­ne az­be­st-ce­men­tni­h pok­ro­va tra­ja­t æe jo­š go­ di­na­ma. Tre­ba is­ko­ris­ti­ti dr­av­ne pot­po­re ko­je fi­ziè­ki­m o­so­ba­ma o­mo­gu­æu­ju bes­pla­ta­n od­vo­z i de­po­ni­ra­nje o­vo­g o­pas­no­g ot­pa­da.

PRO Grad­nja: Ka­da su pos­ri­je­di na­ši i eu­ rop­ski pra­vil­ni­ci – ko­li­ko od­ska­èe­mo o­d EU, što tre­ba pro­mi­je­ni­ti i ka­ko?

Vla­di­mi­r Ma­ko­te­r: HU­K je pu­nop­rav­ni èla­n I­FD-a, Me­ðu­na­rod­ne ud­ru­ge kro­vo­pok­ ri­va­èa sa sje­diš­te­m u Mar­bur­gu u Nje­maè­ ko­j. U do­sa­daš­nji­m kon­tak­ti­ma s I­FD-o­m i us­po­red­bi s dru­gi­m èla­ni­ca­ma, sta­nje u Hr­ vat­sko­j po pi­ta­nju kva­li­te­te ra­do­va i ni­je ta­ko lo­še. Èi­nje­ni­ca je da na­m ne­dos­ta­ju pra­vil­ni­ci ko­ji bi o­buh­va­ti­li sve seg­men­te iz­grad­nje kro­ vo­va: kon­struk­ci­je, top­lin­ske i hid­roi­zo­la­ci­je, li­mar­ske ra­do­ve, kro­vo­pok­ri­va­nje, krov­ni pro­zo­ri, so­lar­ni ko­lek­to­ri, fo­to­na­pon­ske cen­ tra­le, i­td.

Uzo­r su na­m zem­lje u ko­jo­j tra­di­ci­ja kro­vo­ pok­ri­va­nja i ve­li­ko zna­nje pos­to­je de­set­lje­æi­ ma: Nje­maè­ka, Aus­tri­ja i Švi­car­ska.

Ima­mo pra­vil­ni­ke ko­je su na­m pos­la­li i­z I­FD-a, tre­ba­mo i­h pre­ves­ti, pro­èi­ta­ti, te pri­la­ VELJAÈA 2013. GRADNJA

37

intervju go­di­ti na­še­m pod­neb­lju (bu­ra, ju­go), a za­ti­m u su­rad­nji s na­ši­m par­tne­ri­ma-proiz­vo­ða­èi­ ma dot­je­ra­ti za sva­ki po­je­di­ni proiz­vo­d. e­li­ mo u o­va­j po­sao uk­lju­èi­ti sve zain­te­re­si­ra­ne in­sti­tu­ci­je i stru­kov­ne ško­le. Zna­nje i prim­je­ na to­g zna­nja je nep­roc­je­nji­vo.

Suradnja na projektu CROSKILLS PRO Grad­nja: Pri go­vo­r u o e­ner­get­ski­m ob­no­va­ma zgra­da, ve­æi­na spo­mi­nje zam­je­ nu pro­zo­r a i i­zo­la­ci­ju pro­èe­lja, no ma­lo tko spo­mi­nje i i­zo­la­ci­ju tzv. pe­te fa­sa­de – kro­ vo­va.

Ko­li­ko su na­ši kro­vo­pok­ri­va­èi u­poz­na­ti s no­vi­m ma­te­ri­ja­li­ma i teh­ni­ka­ma ug­rad­nje i­zo­ la­ci­je?

Vla­di­mi­r Ma­ko­te­r: Èla­no­vi HU­K-a ja­ko dob­ro zna­ju va­no­st top­lin­ski­h i­zo­la­ci­ja u kro­vo­vi­ma i s ti­me u­poz­na­ju i svo­je kraj­nje kup­ce – in­ves­ti­to­re.

Na na­šo­j zad­njo­j Skup­šti­ni od­r ­a­no­j u Vin­ kov­ci­ma i­ma­li smo za­nim­lji­va struè­na pre­da­ va­nja o­d tvr­tki Knau­f In­su­la­tio­n i Ka­r­l Bac­hl.

Te­ma su bi­le top­lin­ske i­zo­la­ci­je u ko­si­m i rav­ ni­m kro­vo­vi­ma, pa su ob­ra­ði­va­ne mi­ne­ral­ne vu­ne i PI­R top­lin­ske i­zo­la­ci­je.

Tvr­tke kao što su Ton­da­ch, Bra­ma­c, Nexe, Ve­lux i Ur­sa re­do­vi­to od­r ­a­va­ju pre­da­va­nja i se­mi­na­re na ko­ji­ma je te­ma top­lin­ski­h i­zo­la­ ci­ja u­vi­je­k na pr­vo­m mjes­tu, a na­ši èla­no­vi su re­do­vi­to po­zi­va­ni.

PRO Grad­nja: A ko­li­ko su i­m blis­ke so­ lar­ne e­lek­tra­ne na kro­vo­vi­ma i pos­tav­lja­nje is­ti­h?

Vla­di­mi­r Ma­ko­te­r: So­lar­ne e­lek­tra­ne su re­la­tiv­na no­vo­st i ni­je to­li­ko èes­ta ug­rad­nja, no mo­je je miš­lje­nje da æe lju­di ko­ji­ma je sva­ kod­nev­ni po­sao kre­ta­ti se po kro­vu da­le­ko lak­še od­ra­di­ti mon­ta­u so­lar­ne e­lek­tra­ne ne­go net­ko tko to­me ni­je vi­èa­n. Je­di­no o­na­j dio pos­la ko­ji zah­tje­va e­lek­tri­èar­sku stru­ku, na­ko­n zav­r­šet­ka mon­ta­e pa­ne­la, iz­vo­de ov­ laš­te­ni e­lek­tri­èa­ri – tu je pot­reb­na su­rad­nja e­lek­tri­èa­ra i kro­vo­pok­ri­va­èa.

PRO Grad­nja: Or­ga­ni­zi­ra­te li za svo­je èla­ no­ve e­du­ka­ci­je i ko­li­ko èes­to?

Vla­di­mi­r Ma­ko­te­r: E­du­ka­ci­je ko­je smo or­ga­ni­zi­ra­li bi­la su pre­da­va­nja na­ši­h par­tne­ra i spon­zo­ra za vri­je­me od­r ­a­va­nja skup­šti­na.

Proiz­vo­ða­èi – tvr­tke i­z o­ve bran­še ko­ji sva­ ke go­di­ne or­ga­ni­zi­ra­ju pre­da­va­nja i e­du­ka­ci­je re­do­vi­to po­zi­va­ju na­še èla­no­ve.

Od o­ve go­di­ne HU­K se ak­tiv­no uk­lju­èu­je u pro­je­k t CROS­KIL­LS – Bui­ld U­p Skil­ls Croa­tia, pa æe­mo sud­je­lo­va­ti u Na­cio­nal­no­j kva­li­fi­ka­ cij­sko­j plat­for­mi za kon­ti­nui­ra­no ob­ra­zo­va­nje gra­ðe­vin­ski­h rad­ni­ka o e­ner­get­sko­j u­èin­ko­ vi­tos­ti.

Da uk­rat­ko po­jas­ni­m, ra­di se o nep­re­ki­nu­ to­j i­zob­raz­bi za sve o­ne rad­ni­ke ko­ji su sva­ki da­n na gra­di­liš­ti­ma i ko­ji ug­ra­ðu­ju ma­te­ri­ja­le.

Na o­va­j æe na­èi­n na­ši èla­no­vi po­ve­æa­ti kva­li­ te­tu svo­je us­lu­ge, pos­ta­ti kon­ku­ren­tni ne sa­

38

GRADNJA VELJAÈA 2013.

mo na do­ma­æe­m tr­iš­tu, ne­go i na tr­iš­ti­ma EU ko­ja na­m se ve­æ sut­ra ot­va­ra­ju.

'Pu­no mla­di­h lju­di ni­JE sprem­nO ra­di­ti je­r i­m je to 'is­po­d èas­ti'' PRO Grad­nja: Za­ni­ma­nje kro­vo­pok­ri­va­èa spa­da u de­fi­ci­tar­na za­ni­ma­nja. Što se sve po­du­zi­ma da bi se mla­de zain­te­re­si­ra­lo za to za­ni­ma­nje?

Vla­di­mi­r Ma­ko­te­r: Te­sa­ri, kro­vo­pok­ri­ va­èi, i­zo­la­te­ri, li­ma­ri – svi­h o­vi­h stru­ka ne­ dos­ta­je. Ne­ma tra­di­ci­je u o­vi­m za­ni­ma­nji­ma i o­va­j ne­dos­ta­ta­k se os­je­æa go­di­na­ma.

Mis­li­m da je sr­ prob­le­ma u od­no­su druš­ tva pre­ma ra­du. Ra­d se pod­cje­nju­je. Èes­to ro­di­te­lji go­vo­re svo­jo­j dje­ci da ne e­le da se

i o­ni mu­èe po­pu­t nji­h, pred­stav­lja­ju­æi na ta­j na­èi­n ra­d kao mu­ku. To je kri­vi pris­tu­p i za­to i­ma­mo pu­no mla­di­h lju­di ko­ji ni­su sprem­ni ra­di­ti je­r i­m je to 'is­po­d èas­ti'. Ka­da se ra­di sa zna­nje­m i pa­njo­m, gra­di­telj­stvo je ple­me­ni­t po­sao. Ov­dje sup­rot­no o­d ra­ta gdje vla­da ra­ za­ra­nje, nas­ta­je stva­ra­nje. Stva­ra se i gra­di, to je svug­dje raz­lo­g za sre­æu i ve­se­lje. O­ni ko­ji ra­de u gra­di­telj­stvu mo­ra­ju se ta­ko pos­ ta­vi­ti i bi­ti svjes­ni svo­je va­ne u­lo­ge.

Ka­da se ka­e 'kro­v iz­na­d gla­ve', to ni­je sa­ mo dio gra­ðe­vi­ne, to je si­gur­no­st ko­ja je os­ tva­re­na u ljud­sko­m i­vo­tu i i­ma ve­æi i dub­lji zna­èa­j. Pod­svi­je­st na­m go­vo­ri da sa­mo is­ po­d si­gur­no­g kro­va mo­e­te os­t va­ri­ti mi­ra­n i si­gu­ra­n i­vo­t.

sajam Zag­re­baè­ki ve­le­sa­jam

Usus­re­t saj­mo­vi­ma In­ter­kli­ma, Gra­di­telj­stvo i Ob­r­tniš­tvo Na Zag­re­baè­ko­m ve­le­saj­mu o­d 9. do 13. trav­nja o­ve go­di­ne ­ od­r ­a­va­ju se saj­mo­vi In­ter­kli­ma, Gra­di­telj­stvo i Ob­r ­tniš­t vo, vo­de­æi spe­ci­ja­li­zi­ra­ni saj­mo­vi o­ve vr­ste u Hr­vat­skoj IN­TER­KLI­MA se pot­vr­ di­la kao ne­zao­bi­laz­no mjes­to u pos­lov­no­m ka­len­da­ru vo­de­æi­h do­ma­æi­h i svjet­ski­h proiz­vo­ða­èa op­re­me za gri­ja­nje, hla­ðe­nje, kli­ma­ti­za­ci­je i ob­ra­du pit­ki­h vo­da

40

GRADNJA VELJAÈA 2013.

K

li­mat­ske prom­je­ne po­pu­t glo­bal­no­g zag­ri­ja­va­nja te sve èeš­æi ek­strem­ni vre­men­ski uv­je­ti s jed­ne stra­ne i ub­r ­za­ni po­ra­st svjet­ske po­pu­la­ci­je i te­nja za što kva­li­tet­ni­ji­m i­vot­ni­m uv­je­ti­ ma s dru­ge stra­ne, re­zul­ti­ra­li su, po­ go­to­vo u raz­vi­je­ni­ji­m zem­lja­ma, ek­ spo­nen­ci­jal­ni­m po­ras­to­m pot­roš­nje e­ner­gi­je za gri­ja­nje i kli­ma­ti­za­ci­ju te pot­re­bo­m za pit­ko­m vo­do­m.

Re­zul­ta­t je sve ma­nje jef­ti­ni­h i svi­ma dos­tup­ni­h pri­rod­ni­h re­sur­sa e­ner­gi­je i pit­ke vo­de.

Sto­ga od­r ­i­vi raz­vo­j i u o­vo­m sek­to­ru ul­ti­ma­tiv­no zah­tje­va, nep­ re­kid­no pro­na­la­e­nje no­vi­h r­je­še­ nja, u­sav­r ­ša­va­nje pos­to­je­æi­h i hit­nu im­ple­men­ta­ci­ju sve u­èin­ko­vi­ti­ji­h teh­no­lo­gi­ja, op­re­me i ma­te­ri­ja­la u pod­ruè­ju gri­ja­nja, kli­ma­ti­za­ci­je, ven­ti­la­ci­je i ob­ra­de pit­ki­h vo­da.

Up­ra­vo ti­m te­ma­ma ba­vi se IN­ TER­KLI­MA, ko­ja se svo­jo­m du­go­ go­diš­njo­m bie­nal­no­m tra­di­ci­jo­m i us­pješ­no­m or­ga­ni­za­ci­jo­m, pro­met­ nu­la u vo­de­æi re­gio­nal­ni sa­ja­m o­ve vr­ste i pot­vr­di­la kao ne­zao­bi­laz­no mjes­to u pos­lov­no­m ka­len­da­ru vo­ de­æi­h do­ma­æi­h i svjet­ski­h proiz­vo­ ða­èa op­re­me za gri­ja­nje, hla­ðe­nje, kli­ma­ti­za­ci­je i ob­ra­du pit­ki­h vo­da.

37. me­ðu­na­rod­ni sa­ja­m gra­ðe­nja i op­re­ma­nja Uz IN­TER­KLI­MU od­r ­a­t æe se sro­ da­n i prog­ra­mo­m vr­lo kom­pa­ti­bi­ la­n sa­jam – GRA­DI­TELJ­STVO, èi­ji iz­la­ga­èi sve vi­še ob­ra­ðu­ju pod­ruè­ je prim­je­ne e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­ti­h i­zo­la­cij­ski­h ma­te­ri­ja­la i op­re­me u iz­grad­nji e­ner­get­ski neo­vis­ni­h ob­ je­ka­ta.

Pro­tek­li­h go­di­na­ma o­va­j sa­ja­m se pot­vr­dio kao naj­zna­èaj­ni­ji pos­lov­ni do­ga­ða­j gra­di­telj­ske stru­ke u Hr­ vat­sko­j i re­gi­ji je­r na jed­no­m mjes­tu o­kup­lja vo­de­æe do­ma­æe i svjet­ske proiz­vo­ða­èe gra­ðe­vin­sko­g ma­te­ri­ja­ la, op­re­me i me­ha­ni­za­ci­je te mno­ gob­roj­ne pos­lov­ne lju­de.

Sa­ja­m se ve­æ tra­di­cio­nal­no od­r­ a­va po­d pok­ro­vi­telj­stvo­m Mi­nis­ tar­stva gra­di­telj­stva i pros­tor­noga u­re­ðe­nja Re­pub­li­ke Hr­vat­ske.

Zah­va­lju­ju­æi bo­ga­to­m iz­lo­be­no­m di­je­lu kao i mno­gob­roj­ni­m struè­ni­m ma­ni­fes­ta­ci­ja­ma, sa­ja­m GRA­DI­ TELJ­STVO je ne­zao­bi­laz­no mjes­to sus­re­ta pos­lov­ni­h i struè­ni­h pos­je­ ti­te­lja ko­ji na jed­no­m mjes­tu mo­gu do­æi do saz­na­nja o no­vi­m proiz­vo­di­ ma i teh­no­loš­ki­m r­je­še­nji­ma u gra­ di­telj­sko­j stru­ci.

Me­ðu­ti­m, o­va­j sa­ja­m je za­nim­ lji­v i ši­ro­j pub­li­ci je­r nas­to­ji pro­ na­æi od­go­vo­r e ka­ko do­æi do do­ma po e­lji o­bi­te­lji i to o­d te­me­lja do kro­va.

Iz bo­ga­to­g struè­no pra­te­æe­g prog­ra­m saj­ma Gra­di­telj­stva iz­dva­ ja­mo:  Da­n gra­di­te­lja  Da­n ar­hi­te­ka­ta  Pre­zen­ta­ci­ja e­ner­get­ski u­èin­ ko­vi­te iz­grad­nje  Pre­zen­ta­ci­je i te­mat­ska pre­da­ va­nja iz­la­ga­èa.

Sa­ja­m OB­R­TNIŠ­TVA 55. meðu­na­rod­ni sa­ja­m OB­R­TNIŠ­ TVA, kao naj­zna­èaj­ni­ji sa­ja­m ob­ r­tniè­ke stru­ke i sre­diš­nji pos­lov­ni do­ga­ða­j ob­r ­tni­ka, ma­li­h i sred­nji­h po­du­zet­ni­ka u Re­pub­li­ci Hr­vat­sko­j zaok­ru­u­je o­va­j ter­mi­n te mu da­je po­seb­nu cje­lo­vi­to­st.

Sa­ja­m se i o­ve go­di­ne od­r ­a­va u­z pu­nu pot­po­ru Hr­vat­ske ob­r ­tniè­ke ko­mo­re te Mi­nis­tar­stva po­du­zet­niš­ tva i ob­r ­ta.

Zah­va­lju­ju­æi bo­ga­to­m iz­lo­be­no­m di­je­lu kao i mno­gob­roj­ni­m struè­ni­m ma­ni­fes­ta­ci­ ja­ma, sa­ja­m GRA­DI­ TELJ­STVO je ne­zao­bi­ laz­no mjes­to sus­re­ta pos­lov­ni­h i struè­ni­h pos­je­ti­te­lja ko­ji na jed­no­m mjes­tu mo­gu do­æi do saz­na­nja o no­vi­m proiz­vo­di­ma i teh­no­loš­ki­m r­je­še­ nji­ma u gra­di­telj­sko­j stru­ci

Iz bo­ga­to­g struè­no pra­te­æe­g prog­ra­ma saj­ma Ob­r ­tniš­t va iz­dva­ ja­mo:  Hr­vat­ski ob­r ­tniè­ki fo­rum – tra­di­cio­nal­ni sus­re­t ob­r ­tni­ka i pred­ stavni­ka Vla­de Re­pub­li­ke Hr­vat­ske, ko­ji æe se od­r ­a­ti 9. trav­nja  struè­ni sku­po­vi, ok­rug­li sto­ lo­vi, pos­lov­ni sus­re­ti, sav­je­to­va­nja, mod­ne re­vi­je ob­r ­tniè­ki­h ško­la  pro­mo­ci­ja i pre­zen­ta­ci­ja ob­r­ tniè­ki­h za­ni­ma­nja  dod­je­la nag­ra­de Mi­nistar­stva po­du­zet­niš­t va i ob­r ­ta 'Vri­jed­ne ru­ke' naj­bo­lje­m hr­vat­sko­m po­du­zet­ni­ku – iz­la­ga­èu Saj­ma ob­r ­tniš­t va 2013.  pre­zen­ta­ci­je iz­la­ga­èa, de­mon­ stra­ci­je proiz­vo­da i us­lu­ga.

Atrak­ci­je za pos­je­ti­te­lje:  izlo­ba tradi­cij­ski­h (um­jet­niè­ ki­h) ob­r ­ta, kao što je: Sa­mo­bor­ski kra­lu­š, um­jet­niè­ka bra­va­ri­ja, djeè­ je ig­raè­ke, pap­re­nja­k, ke­ra­miè­ki proiz­vo­di za ku­æan­stvo i uk­ras­ni pred­me­ti  pro­mo­ci­ja i pre­zen­ta­ci­ja ob­r­ tniè­ki­h za­ni­ma­nja

 radio­ni­ce, pre­zen­ta­ci­je iz­la­ga­ èa, pro­mo­tiv­ne pro­da­je proiz­vo­da ob­r ­tni­ka, mod­ne re­vi­je.

Iz­l a­ga­èi i­z 25 ze­ma­l ja svi­je­ta na jed­no­m mjes­tu Na saj­mo­vi­ma, re­do­vi­to i u o­va re­ ce­sij­ska vre­me­na, na 18.500 m2 iz­ lo­be­no­g pros­to­ra, sud­je­lu­je vi­še o­d 500 iz­la­ga­èa i­z 25 ze­ma­lja. Nji­ho­ve štan­do­ve pos­je­ti i vi­še o­d 15.000 pos­lov­ni­h pos­je­ti­te­lja, prven­stve­no i­z Hr­vat­ske i ze­ma­lja regi­je.

Oèe­ku­je­mo da æe si­ner­gi­ja o­vi­h tri­ju saj­mo­va, u­z bo­ga­t struè­nopop­rat­ni prog­ra­m i sud­je­lo­va­nje svi­h re­le­van­tni­h dr­av­ni­h i stru­kov­ni­h in­ sti­tu­ci­ja, o­ku­pi­ti na Zag­re­baè­ko­m ve­le­saj­mu i o­va­j put res­pek­ta­bi­la­n bro­j iz­la­ga­èa s naj­no­vi­ji­m r­je­še­nji­ ma, teh­no­lo­gi­ja­ma, op­re­mo­m i ma­ te­ri­ja­li­ma i­z spo­me­nu­ti­h pod­ruè­ja te da­ti no­vi im­pu­ls u pri­lo­g raz­vo­ja o­vi­h dje­lat­nos­ti i po­tak­nu­ti priv­red­ nu ak­tiv­no­st u cje­li­ni.

Vi­še o spo­me­nu­ti­m saj­mo­vi­ma pot­ra­i­te na www.zv.hr.

VELJAÈA 2013. GRADNJA

41

sajam Beog­rad­ski sa­jam

SEEB­BE – cen­ta­r gra­ðe­vin­ske in­dus­tri­je u re­gi­ji Beog­rad­ski sa­ja­m æe o­d 16. do 20. tra­vnja o­ve go­di­ne po­nov­no bi­ti mjes­to sus­re­ta pro­fe­sio­na­la­ca i­z gra­ðe­vin­ske in­dus­tri­je re­gi­je

V

o­de­æa sa­jam­ska ma­ni­fes­ta­ ci­ja u ob­las­ti gra­ðe­vi­nar­stva u re­gi­ji Ju­gois­toè­ne Eu­ro­pe – Me­ðu­na­rod­ni sa­ja­m gra­ di­telj­stva SEEB­BE – o­ve go­di­ne æe bi­ti or­ga­ni­zi­ra­na 39. pu­t, o­kup­lja­ju­æi naj­zna­èaj­ni­je ig­ra­èe na tr­iš­ti­ma u na­še­m naj­bli­e­m ok­ru­e­nju. Zah­va­ lju­ju­æi vi­še ne­go us­pješ­no­j or­ga­ni­ za­ci­ji, sa­ja­m SEEB­BE je iz­ras­tao ne sa­mo u naj­ve­æu pri­red­bu Beog­rad­ sko­g saj­ma, ne­go i u naj­ve­æi i naj­ va­ni­ji sa­ja­m gra­di­telj­stva u re­giji, èi­me je pos­tao je­da­n o­d naj­va­ni­ji­h pok­re­ta­èa raz­vo­ja gra­ðe­vin­ske in­ dus­tri­je.

Na­je­ko­no­miè­ni­ji na­èi­n za sus­re­t s ve­æ poz­na­ti­m, a­li i no­vi­m, po­ten­ci­jal­ni­m kup­ci­ma Pred­stav­lja­ju­æi mjes­to o­kup­lja­nja kom­pa­ni­ja i­z ob­las­ti gra­ðe­vin­ske

42

GRADNJA VELJAÈA 2013.

in­dus­tri­je, a­li i svo­jev­r­snu stru­kov­ nu smot­ru, o­va­j do­ga­ða­j o­dav­no je pre­ras­tao o­biè­nu sa­jam­sku pri­red­ bu i dos­ti­gao ra­zi­nu ma­ni­fes­ta­ci­ja na ko­ji­ma iz­la­ga­nje pos­ta­je stva­r pres­ti­a. Za iz­la­ga­èe je to na­je­ko­ no­miè­ni­ji na­èi­n da se sus­ret­nu s ve­æ poz­na­ti­m, a­li i no­vi­m po­ten­ci­ jalnim kup­ci­ma, a za pro­fe­sio­nal­ce i struè­nja­ke i­z ze­ma­lja u re­gi­ji o­va­j sa­ja­m pred­stav­lja cen­tral­no mjes­to o­kup­lja­nja gra­ðe­vin­ske stru­ke i plat­ for­mu za pre­zen­ta­ci­ju i­no­va­ci­ja. Tu se mo­gu in­for­mi­ra­ti o tren­do­vi­ma na tr­iš­tu i u­poz­na­ti no­ve proiz­vo­de, pos­tup­ke i pro­ce­se be­z ko­ji­h ne­ma ja­èa­nja kon­ku­ren­tnos­ti i pro­duk­tiv­ nos­ti. Jo­š je­da­n raz­lo­g zbo­g ko­je­g je SEEB­BE je­da­n o­d naj­va­ni­ji­h sa­ jam­ski­h ma­ni­fes­ta­ci­ja u gra­ðe­vin­ sko­j in­dus­tri­ji re­gi­je su teh­no­loš­ke i­no­va­ci­je, ko­je zau­zi­ma­ju po­seb­no mjes­to u prog­ra­mu saj­ma, kako na

Oèe­ku­je se da æe na o­vo­go­diš­nje­m saj­mu bi­ti pri­sut­no vi­še o­d 800 iz­la­ga­èa i­z svi­h seg­me­na­ta gra­ðe­vin­ ske in­dus­tri­je – proiz­ vod­ne i dis­tri­bu­cij­ske tvr­tke, pro­jek­tna i gra­ðe­vin­ska po­du­ ze­æa, tvr­tke ko­je se ba­ve in­e­nje­rin­go­m, mon­ta­o­m, us­lu­ga­ma, kao i iz­da­va­èi struè­ne li­te­ra­tu­re

štan­do­vi­ma po­je­di­ni­h iz­la­ga­èa, ta­ko i na pra­te­æi­m struè­ni­m sku­po­vi­ma.

Na SEEB­BE do­l a­zi vi­še o­d 800 iz­l a­ga­èa i­z svi­h seg­me­na­ta gra­ðe­vin­ske in­dus­tri­je Oèe­ku­je se da æe na o­vo­go­diš­nje­m saj­mu bi­ti pri­sut­no vi­še o­d 800 iz­la­ ga­èa i­z svi­h seg­me­na­ta gra­ðe­vin­ske in­dus­tri­je – proiz­vod­ne i dis­tri­bu­cij­ ske tvr­tke, pro­jek­tna i gra­ðe­vin­ska po­du­ze­æa, tvr­tke ko­je se ba­ve in­e­ nje­rin­go­m, mon­ta­o­m, us­lu­ga­ma, kao i iz­da­va­èi struè­ne li­te­ra­tu­re.

Oh­rab­ru­je i èi­nje­ni­ca da je po­ve­ æa­no za­ni­ma­nje iz­la­ga­èa i­z ze­ma­lja Europske u­ni­je, ta­ko da æe­mo i­ma­ti pri­li­ku vid­je­ti i ne­ke o­d vo­de­æi­h eu­ rop­ski­h kom­pa­ni­ja, a po­re­d li­de­ra na tr­iš­tu, me­ðu iz­la­ga­èi­ma æe se na­æi i ‘sta­r ­t u­p’ po­du­ze­æa. O­si­m ve­æ tra­di­ cio­nal­ni­h na­cio­nal­ni­h iz­lo­bi I­ta­li­je, Tur­ske, Ma­ðar­ske, Slo­ve­ni­je, Hr­vat­ ske i Sr­bi­je, na­jav­lje­ne su iz­lo­be Ru­munj­ske, Èeš­ke i, po pr­vi pu­t, nas­tu­p nje­maè­ke pok­ra­ji­ne Hes­se­n.

S naj­ve­æi­m bro­je­m os­t va­re­ni­h pos­lov­ni­h kon­ta­ka­ta iz­me­ðu pro­ fe­sio­na­la­ca i­z re­gi­je o­va ma­ni­fes­ ta­ci­ja pred­stav­lja zna­èaj­no mjes­to za o­da­bi­r pos­lov­ni­h par­tne­ra u gra­ ðe­vin­sko­j in­dus­tri­ji. Stal­ni­m u­nap­ re­ðe­nje­m na­èi­na pred­stav­lja­nja gra­ðe­vin­ske in­dus­tri­je, a po­se­bi­ce teh­no­loš­ki­h i­no­va­ci­ja, SEEB­BE o­vu ob­la­st, a­li i èi­ta­vu re­gi­ju do­dat­no prib­li­a­va eu­rop­ski­m i svjet­ski­m stan­dar­di­ma.

Vi­še o saj­mu pot­ra­i­te na www. seeb­be.com.

kongresni turizam Ho­te­l Pi­cok

 HOTEL PICOK

Sve popularnija des­ti­na­ci­ja kon­gres­no­g tu­riz­ma kon­ti­nen­tal­ne Hr­vat­ske Ður­ðe­vaè­ki ho­te­l Pi­co­k nu­di broj­ne mo­guæ­nos­ti svo­ji­m ­ pos­je­ti­te­lji­ma: od­r ­a­va­nje kon­gre­sa, se­mi­na­ra, tea­m buil­din­ga, wor­ksho­po­va i­li rad­ni­h sas­ta­na­ka, ui­va­nje u wel­lne­ss cen­tru, pro­fe­sio­nal­no op­rem­lje­nu te­re­ta­nu i ne­ko­li­ko te­re­na za spor­tske ak­tiv­nos­ti

H

o­te­l Pi­cok (4*) smješ­te­n je u gra­du Ður­ðev­cu, cca. 100 km o­d Zag­re­ba.

Smješ­taj­ni ka­pa­ci­te­t je 200 kre­ve­ ta, od­nos­no 74 dvok­re­vet­ne so­be, 4 a­par­tma­na i dvi­je po­seb­no u­re­ðe­ne so­be za o­so­be s in­va­li­di­te­to­m.

Od res­to­ra­na, tu je 'Ður­ðe­veè­ka i­a', ka­ pa­ci­te­ta do 110 o­so­ba, pan­sion­ski res­to­ran ka­pa­ci­te­ta do 250 o­so­ba i Pu­b Koog­la ka­pa­ ci­te­ta do 400 o­so­ba, i­dea­la­n za or­ga­ni­za­ci­ju raz­nih veèernjih evenata.

Ras­po­la­e­mo s tri pros­to­ra za od­r ­a­va­nje kon­gre­sa, se­mi­na­ra, tea­m buil­din­ga, wor­ ksho­po­va i­li rad­ni­h sas­ta­na­ka, kao i s kom­ plet­no­m pot­reb­no­m au­dio-vi­deo op­re­mo­m za gru­pe do 250 oso­ba.

Re­l ak­sa­ci­ja u wel­lne­ss cen­tru Na­š wel­lne­ss cen­ta­r je je­din­stve­na oa­za mi­ra i re­lak­sa­ci­je te va­m nu­di bi­je­g od sva­kod­nev­ no­g stres­nog i u­ur­ba­no­g i­vo­ta.

Ne­ko­li­ko vr­s ta kup­k i i­li sau­na po iz­bo­r u (fin­ska, tur­ska, in­frac­r ­ve­na), Mu­r a­d pre­ pa­r a­ti, raz­ni tret­ma­ni ka­kao­m, al­ga­ma, vo­ æe­m...

44

GRADNJA VELJAÈA 2013.

ni r es g n ko

m iza r u t

Hote­l Pi­cok – do­bit­ni­k nag­ra­de 'Simply the be­st 2013'

T

ra­di­cio­nal­ne godiš­nje nag­ra­de 'Sim­ply the be­st' za in­ven­tiv­no­st i krea­tiv­no­st u tu­riz­mu te dop­ri­no­s raz­vo­ju tu­ris­tiè­ke po­nu­de lo­kal­ne za­jed­ni­ce, ko­je ve­æ èet­vr­tu go­di­nu za re­ do­m za­jed­niè­ki dod­je­lju­ju UH­PA – Ud­ru­ga hr­vat­ski­h put­niè­ki­h a­gen­ci­ja i redak­ci­ja

Ho­te­l je i­dea­la­n za prip­re­me spor­ta­ša.

Pro­fe­sio­nal­no op­rem­lje­na te­re­ta­na, ma­nja dvo­ra­na za bo­ri­laè­ke spor­to­ve, a u ne­pos­ red­no­j bli­zi­ni ho­te­la na­la­zi se no­go­met­ni te­ re­n, te­nis te­re­ni i ve­li­ka spor­tska dvo­ra­na. Za ljubitelje aktivnog odmora, u blizini hotela je trim staza i brojne biciklistièkestaze, a bilod­ rav­ska ru­ta me­ðu naj­poz­na­ti­ji­m je cik­lo­pu­to­ vi­ma u Eu­ro­pi.

Pri­rod­ne lje­po­te ður­ðe­vaè­ko­g kra­ja Ður­ðe­vaè­ki kra­j o­so­bi­to se is­ti­èe kul­tur­ni­m sad­r ­a­ji­ma i ne­dir­nu­to­m pri­ro­do­m po­put pri­ rod­nog re­zer­va­ta Ðurðe­vaè­ki pes­ki, u­jed­no naz­va­ni 'Hr­vat­ska Sa­ha­ra', te ri­je­ko­m Dra­ vo­m.

PO­PUS­TI ZA OR­GA­NI­ ZA­CI­JU KON­GRE­SA, SE­MI­NA­R A, EDUKACIJA – do èa­k 50 %!

Ho­te­l Pi­cok Tr­g Sv.Jur­ja 9 Ður­ðe­vac Te­l: 048/672-200 E-mai­l: in­fo@­ho­te­l-pi­co­k.hr www.ho­te­l-pi­co­k.hr

!

èa­so­pi­sa Way to Croa­tia, do­di­je­lje­ne su kra­je­m 2013. go­di­ne na pri­god­no­j sve­èa­ nos­ti u ok­vi­ru pos­lov­no-tu­ris­tiè­ke bur­ze PU­T u ho­te­lu Va­la­ma­r Dia­ma­nt u Po­re­èu.

Ho­te­l Pi­co­k os­vo­jio je to­m pri­li­kom pr­ vo mjes­to u ka­te­go­ri­ji smješ­taj­ni ka­pa­ci­ te­t s cje­lo­go­diš­nji­m pos­lo­va­nje­m na kon­ ti­nen­tu, za ob­li­ko­va­nje u­kup­ne lo­kal­ne po­nu­de, ho­tel­ski­h sad­r ­a­ja i krea­tiv­no­g pris­tu­pa pro­da­ji, èime je broj noæenja u 2013. go­di­ni po­ve­æa­n za vi­še o­d 100%, što bit­no ut­je­èe na u­nap­re­ðe­nje u­kup­no­g lo­kal­no­g tu­ris­tiè­ko­g pro­me­ta i dalj­nje ob­ li­ko­va­nja tu­ris­tiè­ke po­nu­de ður­ðe­vaè­ko­g pod­ruè­ja!

No­mi­na­ci­ju je u­jed­no pod­r ­a­la i Tu­ris­ tiè­ka za­jed­ni­ca Kop­riv­niè­ko-kri­e­vaè­ke u­pa­ni­je.

Nag­ra­de su do­bit­ni­ci­ma u­ru­èi­li elj­ko Trez­ne­r, di­rek­to­r UH­PA-e i Bo­ris­la­v Ši­ me­nc, glav­ni u­red­ni­k èa­so­pi­sa Way to Croa­tia.

VELJAÈA 2013. GRADNJA

45

Vinarija Horvatoviæ

Vrhunska vi­na za pravi uitak Pred­stav­lja­mo va­m Vi­na­ri­ju Hor­va­to­vi­æ, èi­ja su ­ vi­na i­dea­la­n iz­bo­r ka­ko za u­i­va­nje, ta­ko ­ i za da­ri­va­nje U raz­no­li­ko­m a­sor­ ti­ma­nu Vi­na­ri­je Hor­va­to­vi­æ mo­e­te na­æi èu­ve­nu I­loè­ku gra­še­vi­nu, Raj­nski riz­li­ng, Char­don­nay, Ze­le­ni sil­va­na­c, nei­ zos­tav­ni Tra­mi­na­c, Cr­ni pi­no­t te Ca­ber­ne­t Sau­vig­non

V

i­na­r i­ja Hor­vatovi­æ o­b i­t elj­ sko je gos­p o­dar­s tvo ko­je se ba­v i uz­g o­je­m vi­n o­ve lo­ze te proiz­vod­njo­m pre­ di­k at­n i­h, vr­h unski­h i kva­li­t et­n i­h vi­na.

Nje­zin os­ni­va­è i uteme­lji­te­lj je Ðu­ ro Hor­va­to­viæ, dipl. ing. ko­ji nas­tav­ lja tra­di­ci­ju poz­na­ti­h i­loè­ki­h vi­nog­ra­ dar­sko-vi­nar­ski­h o­bi­te­lji: Ske­led­ji­æ, Meštro­vi­æ i Hor­va­to­vi­æ.

O­si­m os­n i­va­èa, èla­n o­v i gos­ po­dar­s tva su nje­g o­va sup­r u­ga i djeca te nji­h o­v i i­vot­n i su­p ut­n i­ci ko­ji ak­t iv­n o sud­je­lu­ju u svi­m fa­ za­ma nas­t a­ja­nja ovi­h vr­h un­ski­h proiz­vo­da.

Neo­do­l ji­ve a­ro­me vi­na iz Iloka Lo­ka­li­te­t svjet­sko­g gla­sa I­lo­k, poz­ na­t po vi­ni­ma jo­š o­d rim­sko­g ca­ra Pro­bu­sa, u­z o­da­bai­r vr­hun­ski­h sor­ ti, te u­la­ga­nje neiz­mjer­no pu­no ra­ da i lju­ba­vi o­mo­gu­æi­li su stvaranje

neo­do­ljivih sor­ti vi­na, ko­ja se la­ko za­vole i ni­ka­da ne za­bo­ra­ve!

Vina i­z bo­ga­to­g o­pu­sa Vi­na­ri­je Hor­va­to­vi­æ o­svoji­t æe vas svo­ji­m o­se­buj­ni­m a­ro­ma­ma i zag­ri­jati pu­ no­æo­m, a up­ra­vo æe vas ti os­je­æa­ji u­èi­niti vjer­ni­m kon­zu­men­to­m.

U raz­no­li­ko­m a­sor­ti­ma­nu Vi­na­ri­je Hor­va­to­viæ mo­e­te na­æi èu­ve­nu I­loè­ ku gra­še­vi­nu, Raj­nski riz­li­ng, Char­ don­nay, Ze­le­ni sil­va­na­c, nei­zos­tav­ni Trami­na­c, Cr­ni pi­no­t te Ca­ber­ne­t Sau­vignon, ko­ji mogu sta­ti u­z bo­k svo­ji­m i­me­nja­ci­ma svjet­sko­g gla­sa, na što su u Vi­na­ri­ji Hor­va­to­viæ o­so­ bi­to ponos­ni.

Osi­m a­ro­ma­tiè­noš­æu, o­va se vi­na od­li­ku­ju i bro­ji­m od­liè­ji­ma i priz­na­nji­ma, te preg­r ­što­m os­vo­je­ ni­h zlat­ni­h me­da­lja na re­gio­nal­ni­m,

dr­av­ni­m i meðunarodnim nat­je­ca­ nji­ma.

Od­li­èa­n iz­bo­r za sve pri­go­de Vi­na­ri­ja Hor­va­to­vi­æ pro­da­je svo­ja vi­ na za sve pri­go­de i pa­ki­ra ih u do­go­ vo­ru s vama, u ama­ba­la­e o­d 0,2, 0,75 te 1 l. Isto tako, vino moete kupiti i u rinfuzi.

Vina mo­e­te ku­ša­ti i ku­pi­ti u nji­ ho­vim pros­to­ri­ma u Ve­li­ko­j Go­ri­ci, Zag­re­bu i I­lo­ku uz pret­hod­nu na­ja­vu na te­le­fo­ne: Ðu­ro – 098/259-719, Ka­ta­ri­na – 098/222-424, Lov­ro – 099/666-5432, Ma­rin – 091/507-3072, te na fik­sni te­le­fo­n 01/6252-681

VELJAÈA 2013. GRADNJA

47

kongresni turizam Pri­vat­ni smješ­ta­j Mak­si­mi­lia­n



Na­ši gos­ti su na­še zvi­jez­de O­bi­te­lj Poz­ni­æ i­z O­si­je­ka ve­æ ne­ko­li­ko go­di­na us­pješ­no vo­di ­ pri­vat­ni smješ­ta­j Mak­si­mi­lia­n. Ri­je­è je o o­puš­ta­ju­æe­m, ­ ro­man­tiè­no­m i in­spi­ri­ra­ju­æe­m mjes­tu za bo­ra­va­k, ko­je se na­la­zi ­ u sa­mo­m sr­cu sta­re grad­ske jez­gre O­si­je­ka, a ko­je je po svo­jo­j top­li­ni i po­nu­di mi­lja­ma u­da­lje­no o­d ho­te­la s pu­no zvjez­di­ca

P

ri­vat­ni smješ­ta­j Mak­si­mi­lia­n nalazi se u sa­mo­m sr­cu sta­re grad­ske jez­gre O­si­je­ka, Tvr­ði, spo­ju ne­ka­daš­nje voj­ne ut­vr­ de i or­ga­ni­zi­ra­no­g gra­ðan­sko­g i­vo­ ta. Ob­je­k t je smješ­te­n u kla­siè­no­j aus­trou­gar­sko­j zgra­di i­z 18. sto­lje­ æa, u tu­ris­tiè­ko i kul­tur­no na­jat­rak­ tiv­ni­je­m di­je­lu gra­da, os­jeè­koj Tvr­ði, ko­ja æe va­s o­èa­ra­ti svo­jo­m lje­po­to­m i priv­laè­noš­æu.

Obi­te­lj Poz­ni­æ i­z O­si­je­ka pre­poz­ na­la je pot­re­bu da pos­je­ti­te­lji­ma gra­da na Dra­vi po­nu­di kva­li­te­ta­n i

u­do­ba­n smješ­ta­j po pris­tu­paè­ni­m ci­je­na­ma na je­din­stve­no­j lo­ka­ci­ji u gra­du. Ne­pos­red­na bli­zi­na pog­la­var­ stva, mu­ze­ja, rek­to­ra­ta te ti­piè­ni­h os­jeè­ki­h res­to­ra­na i noæ­ni­h klu­bo­va èi­ne o­vo mjes­to i­deal­ni­m smješ­ta­ je­m ka­ko za pos­lov­ne sus­re­te, ta­ko i za raz­gle­da­nje gra­da pri o­bi­telj­ski­m i pos­lov­ni­m pu­to­va­nji­ma. Šti­h aus­trou­gar­sko­g smješ­ta­ja i­z do­ba secesi­je Zgra­du, u ko­jo­j se pri­vat­ni smješ­ ta­j Mak­si­mi­lia­n na­la­zi, kup­lje­na je

Sva­ka so­ba je je­ din­stve­na, a o­no što je za­jed­niè­ko je­st šti­h aus­trou­gar­sko­g smješ­ta­ja i­z do­ba se­ ce­si­je te in­di­vi­dual­ni pris­tu­p gos­ti­ma u­po­ tpunje­n sad­r­a­ji­ma neop­hod­ni­m suv­re­ me­no­m èov­je­ku

2007. go­di­ne te je na­ko­n op­se­ne ob­no­ve, poš­tu­ju­æi iz­vor­nu ar­hi­ tek­tu­ru, za­po­èe­to s ra­do­m u lje­to 2008. go­di­ne.

Pr­vi vlas­ni­k ku­æe, pre­ma ar­hiv­ ski­m do­ku­men­ti­ma i­z 1860. go­di­ ne, bio je Mak­si­mi­lia­n Rie­gl, vi­so­ ko­ran­gi­ra­ni èas­ni­k aus­tro-u­gar­ske voj­ske, te vlas­ni­ci svom smješ­ta­ju da­ju nje­go­vo i­me poš­tu­ju­æi po­vi­je­st ob­jek­ta i Tvr­ðe.

Naj­pri­je po­èi­nju ra­di­ti sa èe­ti­ri so­be, da bi se ta­j bro­j kao i ra­zi­na us­lu­ge, kom­fo­ra i op­rem­lje­nos­ti s go­di­na­ma po­ve­æa­va­la.

Tre­nut­no smješ­ta­j Mak­si­mi­lia­n ras­po­la­e sa 9 jed­nok­re­vet­ni­h, dvok­re­vet­ni­h i trok­re­vet­ni­h so­ba te

48

GRADNJA VELJAÈA 2013.

ni es r ng ko

jed­no­m o­bi­telj­sko­m so­bo­m. Sva­ka so­ba je je­din­stve­na, a o­no što je za­ jed­niè­ko je­st šti­h aus­trou­gar­sko­g smješ­ta­ja i­z do­ba se­ce­si­je te i­ndivi­ dual­ni pris­tu­p gos­ti­ma u­pot­pu­nje­n sad­r ­a­ji­ma neop­hod­ni­m suv­re­me­ no­m èov­je­ku.

U 2013. go­di­ni o­bi­te­lj Poz­ni­æ za­ po­èe­la je s no­vo­m raz­voj­no­m fa­ zo­m smješ­ta­ja. U prip­re­mi su no­vi sad­r ­a­ji ko­ji bi do­ve­li do o­bo­ga­æe­ nja po­nu­de i do­dat­ne pro­fi­la­ci­je.

Tre­nut­no su u prip­re­mi èe­ti­ri no­ve so­be, u­re­ðe­nje vr­ta, ku­šao­ni­ca vi­na i do­ma­æi­h proiz­vo­da te bi­cik­lis­tiè­koin­for­ma­tiv­ni cen­ta­r sa sad­r ­a­ji­ma na­mi­je­nje­ni­m cik­lo­tu­ris­ti­ma èi­ji bro­j ras­te sva­ke go­di­ne (ser­vi­s za bi­cik­ le, prao­ni­ca rub­lja, in­ter­ne­t cor­ne­r).

Broj­ne nagra­de i priz­na­nja Vlas­ni­ci nas­to­je ku­æu ob­no­vi­ti poš­ tu­ju­æi iz­vor­no­st i tra­di­ci­ju sa­mo­g ob­jek­ta, te jo­j pos­te­pe­no vra­ti­ti sta­ri sja­j.

Up­ra­vo tak­vi­m na­èi­no­m pro­miš­ lja­nja us­pje­li su pos­ta­ti pre­poz­nat­ lji­vi i ti­me pri­do­bi­li raz­ne nag­ra­de i

Pri­vat­ni smješ­ta­j Mak­si­mi­lia­n i­z O­si­ je­ka do­bio je broj­ne nag­ra­de i priz­na­nja.

Ta­ko prim­je­ri­ce Lo­ ne­ly Pla­ne­t, vo­de­æi svjet­ski tu­ris­tiè­ki vo­di­è, u svo­m iz­da­nju 2011. za Hr­vat­sku (Croa­tia gui­de boo­k 2011) za Maksi­mi­ lia­n na­vo­di da je 'The be­st pla­ce to slee­p i­n Sla­vo­nia' ('Naj­bo­lje mjes­to za no­æe­nje u Sla­vo­ni­ji')

priz­na­nja. Me­ðu i­ni­m, Lo­ne­ly Pla­ ne­t, vo­de­æi svjet­ski tu­ris­tiè­ki vo­di­è u svo­m iz­da­nju 2011. za Hr­vat­sku (Croa­tia gui­de boo­k 2011) za Mak­ si­mi­lia­n na­vo­di da je 'The be­st pla­ce to slee­p i­n Sla­vo­nia' ('Naj­bo­lje mjes­ to za no­æe­nje u Sla­vo­ni­ji').

Tri­p ad­vi­so­r, naj­poz­na­ti­ji svjet­ski tra­ve­l si­te dod­je­lju­je Mak­si­mi­lia­nu oz­na­ku 'Re­co­men­de­d by Tri­p ad­ vi­so­r ' ('Pre­po­ru­èa Tri­p ad­vi­so­r ') za 2011. i 2012. go­di­nu, kao re­zul­ta­t za­do­volj­stva i ko­men­ta­ra gos­ti­ju.

Rou­gh gui­de, in­ter­na­cio­nal­ni vo­ di­è za tu­ris­te u svo­m iz­da­nju za 2010. go­di­nu, kao prepo­ru­èe­no mjes­to za smješ­ta­j u O­si­je­ku na­vo­di Mak­si­mi­lia­n.

Svjet­ski tou­r o­pe­ra­to­r u a­van­tu­ ris­tiè­ko­m tu­riz­mu, In­ter­pi­d tra­ve­l i­z Aus­tra­li­je, dod­je­lju­je Mak­si­mi­lia­nu priz­na­nje 'Be­st expe­rien­ce pla­ce' za 2012. go­di­nu, o­d u­kup­no 500 smješ­ta­ja u Eu­ro­pi ko­je su pos­je­ti­li nji­ho­vi tu­ris­ti.

Dob­ro je zna­ti i da je Mak­si­mi­lia­n li­cen­ci­ra­ni 'bi­ke-be­d' pru­a­te­lj us­lu­ ga.

m iza r u t

!

Pri­vat­ni smješ­ta­j Mak­si­mi­lian Fra­nje­vaè­ka 12, Tvr­ða 31000 O­si­jek Te­l: 031/497-567 E-mai­l: in­fo@­mak­si­mi­lia­n.hr www.mak­si­mi­lia­n.hr

VELJAÈA 2013. GRADNJA

49

konstrukcije &tehnologije FLEX kružna oplata

DIN 18202, tab. 3, red

uirano podesiva kružna oplata RI na bau­mi 2013 jusePE­ od minimalno 1,00 m

I­no­va­ci­je u pod­ruè­ju op­la­ta, ske­la i in­e­nje­rin­ga

Oplate Skele Inženjer www.peri.com.hr

Na saj­mu bau­ma 2013, 30. me­ðu­na­rod­no­m struè­no­m saj­mu ­ gra­ðe­vin­ski­h stro­je­va, stro­je­va za gra­ðe­vin­ske ma­te­ri­ja­le, ­ stro­je­va i op­re­me za ru­dar­stvo te gra­ðe­vin­ski­h vo­zi­la ko­ji se ­ od­r ­a­va o­d 15. do 21. trav­nja o­ve go­di­ne u Münche­nu, nas­tu­pi­t æe i tvr­tka PE­RI te svo­ji­m pos­je­ti­te­lji­ma pri­ka­za­ti broj­ne i­no­va­ci­je ­ i­z pod­ruè­ja op­la­ta, ske­la i in­e­nje­rin­ga

N

a 4.200 m² pov­r­ši­ne PE­RI æe na na­ do­la­ze­æo­j bau­mi pred­sta­vi­ti i­no­va­ci­je u pod­ruè­ju op­la­ta, ske­la i in­e­nje­rin­ga – ta­j ug­led­ni sa­ja­m u­jed­no je os­no­va za pred­stav­lja­nje ši­ro­ko­g spek­tra PE­RI us­lu­ ga, a u fo­ku­su je raz­mje­na struè­ni­h zna­nja i is­kus­ta­va iz­me­ðu ku­pa­ca i in­te­re­se­na­ta te PE­RI struè­ni­h sav­jet­ni­ka i­z vi­še o­d 50 PE­RI pod­ru­ni­ca di­lje­m svi­je­ta.

De­mon­stra­ci­je teh­no­lo­gi­je op­la­ta i ske­ la u­i­vo o­mo­gu­æi­t æe svi­m zain­te­re­si­ra­ni­ma da de­talj­no u­poz­na­ju PE­RI sis­te­me i nji­ho­vu fun­kcio­nal­no­st. Mak­si­mal­na kva­li­te­ta pret­ pos­tav­ka je za što je mo­gu­æe du­i vi­je­k tra­ ja­nja, a kon­ti­nui­ra­na pri­la­god­ba zah­tje­vi­ma ko­ris­ni­ka te si­gur­no­st sis­te­ma os­nov­no su na­èe­lo PE­RI pos­lo­va­nja.

PE­RI us­lu­ge PE­RI ni­je us­mje­re­n sa­mo na proiz­vod­nju prak­tiè­ni­h i du­got­raj­ni­h proiz­vo­da, sis­te­ma i u­re­ða­ja. PE­RI us­lu­ge pred­stav­lja­ju sveo­buh­ vat­ne kon­cep­te raz­ra­ðe­ne pre­ma in­di­vi­dual­ ni­m pot­re­ba­ma pro­je­ka­ta, a ko­ji na­ši­m ko­mi­ ten­ti­ma do­no­se zna­èaj­ne pred­nos­ti u od­no­su na kon­ku­ren­ci­ju. Tu se ub­ra­ja­ju raz­li­èi­te teh­ niè­ke, ko­mer­ci­jal­ne i lo­gis­tiè­ke us­lu­ge kao što su prim­je­ri­ce iz­ra­da prov­jer­lji­vi­h sta­tiè­ki­h

50

GRADNJA VELJAÈA 2013.

iz­ra­èu­na i­li 3D pro­jek­ti­ra­nje kom­plek­sni­h r­je­ še­nja op­la­te i ske­le. PE­RI vo­di­te­lji pro­jek­ta kon­ti­nui­ra­no da­ju svo­ju pod­r ­šku vod­stvu gra­di­liš­ta, a tran­spa­ren­tne in­for­ma­ci­je o ko­ li­èi­na­ma ma­te­ri­ja­la s gra­di­liš­ni­m iz­vješ­ta­ji­ma do­dat­no po­bolj­ša­va­ju te pro­ce­se. Gra­ðe­vin­ ski­m po­du­ze­æi­ma u Nje­maè­ko­j ve­æ o­d ve­lja­ èe 2012. go­di­ne na ras­po­la­ga­nju je on­li­ne por­ta­l myPE­RI ko­ji æe se na na­do­la­ze­æo­j bau­mi po pr­vi pu­t de­talj­no pre­zen­ti­ra­ti me­ ðu­na­rod­no­j jav­nos­ti. Ri­je­è je o on­li­ne por­ta­lu pre­ko ko­je­g æe PE­RI ko­mi­ten­ti da­no­noæ­no i­ma­ti u­vi­d u sveo­buh­vat­ne teh­niè­ke in­for­ma­ ci­je te spe­ci­fiè­ne po­dat­ke o svo­ji­m PE­RI gra­ di­liš­ti­ma. Za vod­stvo gra­di­liš­ta o­d po­seb­ne su va­nos­ti iz­vješ­ta­ji ko­ji nu­de de­ta­lja­n u­vi­d u za­li­he i ti­je­ko­ve ma­te­ri­ja­la, o­si­gu­ra­va­ju tran­spa­ren­tno­st troš­ko­va, o­lak­ša­va­ju rad­ne pro­ce­se, ub­r ­za­va­ju gra­di­liš­nu sva­kod­ne­vi­ cu i po­ma­u pri­li­ko­m up­rav­lja­nja pro­jek­to­m.

Ov­laš­te­nja za pris­tu­p por­ta­lu in­di­vi­dual­no se mo­gu pri­la­go­ða­va­ti pot­re­ba­ma sva­ko­g po­du­ ze­æa. Ta­ko se je­da­n ko­ris­ni­k mo­e og­ra­ni­èi­ti na po­dat­ke o jed­no­m po­je­di­naè­no­m pro­jek­ tu, a al­ter­na­tiv­no se mo­e o­mo­gu­æi­ti pris­tu­p svi­m po­da­ci­ma o svi­m PE­RI gra­di­liš­ti­ma jed­ no­g po­du­ze­æa. O­d u­vo­ðe­nja u ve­lja­èi 2012. myPE­RI kon­ti­nui­ra­no se op­ti­mi­ra i pro­ši­ru­je.

Proš­le je go­di­ne us­pješ­no u­ve­de­n i u aus­trij­ sku PE­RI pod­ru­ni­cu, a os­ta­le zem­lje sli­je­de u 2013. go­di­ni.

PE­RI sis­te­mi op­l a­te i no­si­ve ske­le Sis­te­m MAXI­MO u sre­diš­tu je sis­te­ma zid­ ni­h op­la­ta. I­no­va­tiv­na teh­no­lo­gi­ja jed­nos­tra­ no­g sid­re­nja be­z ju­vi­du­r-ci­je­vi i ko­nu­sa ve­æ je do­ka­za­la svo­je pred­nos­ti i e­ko­no­miè­no­st na broj­ni­m gra­di­liš­ti­ma di­lje­m svi­je­ta. MAXI­MO je br­i, u­èin­ko­vi­ti­ji i jam­èi bo­lju op­ti­ku be­to­na zah­va­lju­ju­æi ras­po­re­ðe­ni­m ras­te­ri­ma fu­ga i si­da­ra. Svo­ju prim­je­nu o­d 2013. go­di­ne na­æi æe i iz­mje­niè­na br­t vi­la te no­vo MAXI­MO sid­ro MX18. Iz­mje­niè­na br­t vi­la ne slu­e sa­mo zam­ je­ni ko­d oš­te­æe­nja ve­æ do­puš­ta­ju i prim­je­nu no­vi­h, no­si­vi­h si­da­ra. MAXI­MO sis­te­m na ta­j na­èi­n pod­no­si ve­æi pri­ti­sa­k svje­e­g be­to­na i mo­e se prim­je­nji­va­ti za deb­lji­ne zi­da do 60 cm. Br­t vi­lo se jed­nos­tav­no zam­je­nju­je od­go­ va­ra­ju­æi­m a­la­to­m. Za ši­re zi­do­ve u prim­je­ni je i tlaè­na i vlaè­na ra­zu­po­ra ko­ja se mo­e po­de­ša­va­ti u 5-mi­li­me­tar­sko­m ras­te­ru o­d 15 do 100 cm. Zah­va­lju­ju­æi no­vi­m di­je­lo­vi­ ma MAXI­MO je prik­la­da­n i za iz­vo­ðe­nje deb­ lji­h zi­do­va pa PE­RI na ta­j na­èi­n nu­di iz­nim­no e­ko­no­miè­no r­je­še­nje: za po­je­di­naè­na zid­na pod­ruè­ja pro­jek­ta i­li za ne ta­ko èes­tu iz­ved­bu

vr­lo de­be­li­h zi­do­va ni­je pot­re­ba­n dru­gi sis­ te­m op­la­te – mo­gu­æa je vr­lo jed­nos­tav­na pri­ la­god­ba MAXI­MO sis­te­ma. Ko­d spe­ci­fiè­no­g pro­jek­ti­ra­nja sis­te­m do­puš­ta pri­tis­ke svje­e­g be­to­na ve­æe o­d 80 kN/m².

MAXI­MO: iz­mje­niè­no br­tvi­lo jed­nos­ tav­no se i la­ko zam­je­nju­je na gra­di­ liš­tu.

MAXI­MO: no­vo, du­e sid­ro MX18 o­mo­gu­æu­je iz­voðe­nje zi­do­va do 60 cm deb­lji­ne.

La­ga­ni sis­te­mi zid­ne op­l a­te Na bau­mi æe se pred­sta­vi­ti i la­ga­ni sis­te­mi zid­ne op­la­te ko­ji se mo­gu prim­je­nji­va­ti be­z di­za­li­ce – me­ðu nji­ma i LIWA. O­va­j sis­te­m pred­stav­lje­n je na bau­mi 2010, sva­ki e­le­me­nt je vi­še­nam­jen­ski, a prim­je­no­m sa­mo 5 ve­li­ èi­na e­le­me­na­ta jed­nos­tav­no se rea­li­zi­ra­ju svi tloc­r ­ti i gre­de.

Po­seb­no­s t o­vo­g sis­t e­ma je­s t mo­g uæ­no­ st mon­t a­ e ku­to­va o­d 90º prim­je­no­m stan­ dar­d ni­h e­le­m e­na­t a. Na bau­m i 2013 PE­RI æe do­dat­no pred­s ta­v i­t i a­lu­m i­nij­ski zglob­ni ku­t ko­ji o­m o­g u­æu­je br­z u pri­la­god­bu dru­ go­m ku­t u.

SKYDE­CK, br­zi sis­te­m pa­nel­ne strop­ne op­la­te s mo­guæ­noš­æu pri­jev­re­me­ne de­mon­ ta­e, u­sav­r ­še­n je no­vo­m gla­vo­m za po­du­pi­ ra­nje ko­ja do­puš­ta ok­re­ta­nje uz­du­ni­h no­ sa­èa za 90º pa je mo­gu­æa prom­je­na smje­ra pa­ne­la. Pri­la­god­ba raz­li­èi­ti­m ob­li­ci­ma ob­jek­ ta na ta­j je na­èi­n po­jed­nos­tav­lje­na.

LIWA: no­vi a­lu­mi­nij­ski zglob­ni ku­t o­mo­gu­æu­je br­zu pri­la­god­bu zid­ne op­la­te kom­pli­ci­ra­ni­m tloc­r­ti­ma.

Ve­li­kop­loš­ni VA­RIO­DE­CK sto­lo­vi br­e æe se prem­ješ­ta­ti zah­va­lju­ju­æi no­vo­m lif­tu za sto­lo­ve te no­vo­j vi­li­ci. Pot­reb­nu kru­to­st ko­d iz­ved­be vi­ši­h stro­po­va o­si­gu­ra­va­ju no­vi ok­ vi­ri 350 cm du­i­ne ko­ji MUL­TIP­RO­P po­je­di­ naè­ne po­du­pi­ra­èe po­ve­zu­ju u no­si­ve do­nje kon­struk­ci­je. Strop­ni sto­l du­i­ne 6,00 m da­je mon­ta­nu pov­r ­ši­nu do 15,90 m² i prem­ješ­ta se jed­ni­m po­di­za­je­m di­za­li­ce.

VA­RIO­DE­CK strop­ni sto­l du­i­ne do 6,00 m slu­i za br­zu i e­ko­no­miè­nu mon­ta­u ve­li­ki­h strop­ni­h pov­r­ši­na te se br­zo prem­ješ­ta i ho­ri­zo­ntal­no i ver­ti­kal­no.

I za prim­je­nu no­si­vi­h ske­la PE­RI æe pred­ sta­vi­ti no­ve proiz­vo­de i sis­te­me – re­zul­ta­t su ve­æa no­si­va op­te­re­æe­nja te ve­æi spek­ta­r prim­je­ne i ko­d po­je­di­naè­ni­h po­du­pi­ra­èa i ko­d sis­te­ma. Ta­ko æe se na bau­mi 2013 pred­sta­ vi­ti no­va se­ri­ja PE­P Er­go èe­liè­ni­h ci­jev­ni­h po­ du­pi­ra­èa te no­vi sis­tem­ski di­je­lo­vi PE­RI U­P mo­du­lar­ne ske­le.

PE­RI teh­no­lo­gi­ja za ine­njer­sku grad­nju Su­rad­nja ma­tiè­ne ku­æe u Weis­sen­hor­nu i PE­ RI in­e­nje­ra di­lje­m svi­je­ta re­zul­ti­ra­la je sud­ je­lo­va­nje­m na ve­li­ki­m in­ter­na­cio­nal­ni­m pro­ jek­ti­ma. O­si­m kom­pe­ten­tni­h r­je­še­nja op­la­te i ske­le o­èe­ki­va­nja gra­ðe­vin­ski­h tvr­tki is­pu­nja­ va i na­ša lo­gis­ti­ka. Je­da­n o­d na­jis­tak­nu­ti­ji­h prim­je­ra sva­ka­ko je pro­ši­re­nje Pa­nam­sko­g ka­na­la – što je naj­ve­æi po­je­di­naè­ni na­lo­g u po­vi­jes­ti tvr­tke PE­RI te iz­ni­ma­n i­za­zo­v u pog­le­du struè­no­g zna­nja, lo­gis­ti­ke i us­lu­ga.

Jed­na­ko ta­ko za­nim­lji­v i ak­tua­la­n je­st pro­je­k t tu­ne­la Zhu­hai: na uš­æu Bi­ser­ne ri­je­ke PE­RI r­je­še­nje­m op­la­te gra­di se naj­du­i pod­vod­ni tu­ne­l na svi­je­tu ko­ji æe po­ve­zi­va­ti Hon­gko­ng i Ma­cao.

PE­RI æe u Münche­nu pred­sta­vi­ti no­ve pe­ nja­ju­æe kon­zo­le ko­je su ve­æ us­pješ­no pri­mi­je­ nje­ne pri­li­ko­m pro­ši­re­nja Pa­nam­sko­g ka­na­la.

Sta­bil­ne SCS kon­zo­le slu­e za preu­zi­ma­nje ve­li­ki­h op­te­re­æe­nja i­z pri­tis­ka svje­e­g be­to­na ko­d jed­nos­tra­ne prim­je­ne be­z si­da­ra. Ti­piè­ na pod­ruè­ja prim­je­ne je­su bra­ne, ras­hlad­ni tor­nje­vi, bun­ke­ri, mos­tob­ra­ni, a­li i tu­ne­li. Od­ VELJAÈA 2013. GRADNJA

51

konstrukcije&tehnologije

SCS rad­ni po­des­ti mo­gu se na­gi­nja­ti za 15º i 30º pa je gra­di­liš­no­m o­sob­lju omogu­æe­n kon­ti­nui­ra­n si­gu­ra­n ra­d. li­ku­ju se ve­æo­m no­si­voš­æu i flek­si­bil­noš­æu.

Ve­li­ke pe­nja­ju­æe je­di­ni­ce vr­lo su e­ko­no­miè­ne i op­ti­mi­ra­ne za op­la­te vi­si­ne 3,00 m. Flek­si­ bil­no prim­je­nji­ve sis­tem­ske kom­po­nen­te o­ve tro­di­jel­ne kon­zo­le nu­de jed­nos­tav­na i si­gur­ na r­je­še­nja za na­gi­be te iz­mje­ne na­gi­ba na ob­jek­tu.

VA­RIO­KI­T in­e­njer­ski mo­du­lar­ni sis­te­m prim­je­nju­je se kao kr­let­ka – svi e­le­men­ti komplet­no su i­z PE­RI par­ka naj­ma.

SCS: flek­si­bil­no prim­je­nji­ve sis­tem­ske kom­po­nen­te o­ve tro­di­jel­ne kon­zo­le nu­de jed­nos­tav­na i si­gur­na r­je­še­nja ko­d na­gi­ba.

52

GRADNJA VELJAÈA 2013.

VA­RIO­KI­T mo­du­l ar­ni sis­tem VA­RIO­KI­T mo­du­lar­ni sis­te­m ve­æ go­di­na­ma nu­di ši­ro­k spek­ta­r e­ko­no­miè­ne i flek­si­bil­ne prim­je­ne u tu­ne­log­rad­nji, mos­tog­rad­nji te ko­d tor­nje­va za naj­ve­æa op­te­re­æe­nja. S no­vi­m e­le­men­ti­ma za uz­du­ni smje­r kr­let­ke mo­gu se be­to­ni­ra­ti seg­men­ti do 5,75 m du­i­ne. U pop­reè­no­m se smje­ru ko­ris­te pos­to­je­æi sis­ tem­ski e­le­men­ti. Re­zul­ta­t je kr­let­ka iz­nim­ne flek­si­bil­nos­ti za for­mi­ra­nje pop­reè­ni­h pres­je­ ka mos­to­va ko­jo­m se is­tov­re­me­no jed­nos­ tav­no ru­ku­je. Pos­tu­pa­k prem­ješ­ta­nja u sva­ki slje­de­æi od­sje­èa­k be­to­ni­ra­nja jed­nos­ta­va­n je zah­va­lju­ju­æi no­vo­j me­ha­ni­ci ko­ja i­zis­ku­je te­k nez­na­ta­n do­dat­ni ruè­ni ra­d. S ob­zi­ro­m da su svi sis­tem­ski di­je­lo­vi o­si­m sid­re­ne teh­ no­lo­gi­je i­z PE­RI skla­diš­ta naj­ma, kr­let­ka je iz­nim­no e­ko­no­miè­na. Svi di­je­lo­vi ta­ko­ðe­r se mo­gu po­nov­no prim­je­nji­va­ti u bu­du­æi­m pro­ jek­ti­ma be­z dalj­nji­h prei­na­ka. Ve­li­ka pred­no­st za gra­ðe­vin­ske tvr­tke je­st èi­nje­ni­ca da PE­RI is­po­ru­èu­je ko­li­ca i op­la­tu na jed­no­m mjes­tu u­z mak­si­mal­nu pri­la­god­bu zah­tje­vi­ma gra­di­ liš­ta. PE­RI sis­te­mi kraj­nje su kom­pa­ti­bil­ni pa

vjerenom TRIO spojnicom BFD. Ona k nuirano povezuje i omogućuje primjen gredica za izjednačavanje debljine do 1 Dopušteni pritisak svježeg betona RUNDFLEX je dimenzioniran za pritisa svježeg betona od 60 kN/m² prema DIN 18202, tab. 3, red 6.

U­LS Flex – no­vi re­šet­kas­ti no­sa­è nez­nat­ne te­i­ne za ­ ob­li­ko­va­nje rad­ni­h po­des­ta.

lata

PERI oplate i skele d.o.o.

Dolenica 20 10250 Luèko - Zagreb tel: 01 655 36 36 info@peri.com.hr

!

www.peri.com.hr

PE­RI teh­no­lo­gi­ja ske­l a PE­RI U­P ve­æ go­di­na­ma pok­ri­va naj­raz­li­èi­ti­ ja pod­ruè­ja prim­je­ne: rad­ne ske­le za fa­sa­du, gra­di­liš­te i in­dus­tri­ju ras­po­lo­i­ve su i kao pris­tu­pi te zaš­tit­ne ske­le. Sve pred­nos­ti sis­ te­ma PE­RI æe zor­no de­mon­stri­ra­ti na bau­mi 2013. U fo­ku­su je mo­du­lar­na ske­la PE­RI U­P Ro­se­t t Flex ko­ja nu­di mak­si­mal­nu flek­si­bil­

Ured Imotski Oplate Skele Inženjering Fra Rajmunda Rudea 1 Imotski www.peri.com.hr21260 Mob: 091 1655 363 Ured Osijek Dubrovaèka 7A 31000 Osijek Mob: 091 1655 367

HR PERI 13.045

se PE­RI U­P mo­du­lar­na ske­la mo­e prim­je­nji­ va­ti za si­gur­ne rad­ne po­des­te i pris­tu­pe svi­m rad­ni­m pod­ruè­ji­ma.

no­st u 25-cen­ti­me­tar­sko­m ras­te­ru te iz­nim­ nu si­gur­no­st pri­li­ko­m prim­je­ne. Ta­ko­ðe­r æe se pred­sta­vi­ti no­va, la­ga­ni­ja ob­lo­ga. No­vi re­šet­kas­ti no­sa­è U­LS Flex o­mo­gu­æu­je vr­lo e­ko­no­miè­no i jed­nos­tav­no ob­li­ko­va­nje kon­zol­ni­h po­des­ta, od­nos­no pre­moš­æe­nja.

Sas­to­ji se o­d pe­t po­je­di­naè­ni­h di­je­lo­va mak­ si­mal­ne du­i­ne 1,50 m. Jed­nos­tav­no i br­zo spa­ja­nje svor­nja­ci­ma i pru­ni­m o­si­gu­ra­èi­ma – be­z ci­jev­ni­h spo­je­va – èi­ni o­va­j no­vi re­šet­ kas­ti no­sa­è br­zi­m i prak­tiè­ni­m za sva­ko gra­ di­liš­te. Pred­no­st èi­ne i nez­nat­na po­je­di­naè­na te­i­na o­d mak­si­mal­no 15,4 kg te pri­la­god­lji­ vo­st u 25-cen­ti­me­tar­sko­m ras­te­ru do 8,00 m du­i­ne.

15. do 21. travnja 2013.

Inovacije u tehnologiji oplata i skela te inženjeringu uživo Veselimo se Vašem posjetu bauma.peri.com | prostor na otvorenom F7-Nord | štand N719

Oplate Skele Inženjering www.peri.com.hr

VELJAÈA 2013. GRADNJA

53

konstrukcije&tehnologije Fer­ma­ce­ll

Power­pa­ne­l H2O plo­èa

Prik­la­da­n za zi­do­ve i stro­po­ve u mok­ri­m pros­to­ri­ma s traj­no­m i vi­so­ko­m iz­lo­e­nos­ti vla­nos­ti. Tu se u­braja­ju ku­pao­ni­ce, wel­lne­ss pod­ruè­ja, tu­še­vi i sa­ni­tar­ne pros­to­ri­je

P

ower­pa­ne­l H2O je la­ga­na be­ ton­ska plo­èa s ce­men­tni­m ve­zi­vo­m i sen­dvi­è-struk­tu­ ro­m, te i­ma o­bos­tra­nu ar­ ma­tu­ru is­po­d pok­rov­ni­h slo­je­va sa stak­le­ni­m vlak­ni­ma ot­por­ni­m na al­ ka­le (5 mm x 5 mm).

Power­pa­ne­l H2O je ne­za­pa­lji­va plo­èa te od­go­va­ra kla­si gra­ðe­vin­ ski­h ma­te­ri­ja­la A1. Power­pa­ne­l H2O

54

GRADNJA VELJAÈA 2013.

je no­va kla­sa vo­doot­por­nos­ti za sve mok­re pros­to­re. O­na i­ma mnoš­t vo pred­nos­ti: mo­e se prim­je­nji­va­ti u ku­pao­ni­ca­ma s tu­še­m (kla­sa 0), u sa­ni­ta­ri­ja­ma i­li wel­lne­ss-pod­ruè­ji­ ma (kla­sa A0 1 / A 1) u jav­ni­m i­li tvor­niè­ki­m ob­jek­ti­ma (kla­sa A 1) i­li ko­d iz­lo­e­nos­ti ke­mi­ka­li­ja­ma u gos­ po­dar­ski­m ku­hi­nja­ma i in­dus­trij­ ski­m pod­ruè­ji­ma (kla­sa C).

Power­pa­ne­l H2O je ne­za­pa­lji­va plo­èa te od­go­va­ra kla­si gra­ðe­ vin­ski­h ma­te­ri­ja­la A1

Pre­ma ZDB u­pu­ta­ma zah­ti­je­va se op­æi gra­ðe­vin­sko-nad­zor­ni cer­ti­fi­ ka­t (A­BP) kao do­ka­z u­po­rab­lji­vos­ti za br­t vlje­nja u gra­ðe­vin­ski u­re­ðe­ni­m pod­ruè­ji­ma A 1 do C. FER­MA­CE­LL sus­ta­v br­t vlje­nja is­ pi­ta­n za kla­su kva­li­te­te A 1, a ko­ji se sas­to­ji o­d te­melj­no­g pre­ma­za, te­ku­ æe fo­li­je, br­t ve­æe tra­ke te e­ven­tual­no br­t ve­æe man­še­te, mo­e se ko­ris­titi

u­pot­re­bo­m lis­to­va pi­le s ma­li­m bro­ je­m zu­ba i ko­d ma­lo­g bro­ja okre­ta­ ja. Ok­rug­li­ne i pri­pa­si­va­nja iz­vo­de se u­bod­no­m pi­lo­m i­li svr­dlo­m za iz­ved­bu šup­lji­na.

Uko­li­ko va­m ruè­na kru­na pi­la ni­ je pri ru­ci, Power­pa­ne­l H2O plo­èa se ta­ko­ðe­r mo­e re­za­ti i skal­pe­l no­ e­m: plo­èu za­re­za­ti, pre­lo­mi­ti te na stra­njo­j stra­ni pre­re­za­ti vlak­na.

Prièvr­šæe­nje Plo­èe se prièvr­šæu­ju po­mo­æu FER­ MA­CE­LL vi­ja­ka na raz­ma­ku o­d 250 mm be­z pred­bu­še­nja na pot­kon­ struk­ci­ju o­d CW i UW pro­fi­la.

U pros­to­ri­ma s po­ve­æa­ni­m zah­ tje­vi­ma na zaš­ti­tu o­d ko­ro­zi­je, kao što su npr. ba­ze­ni, sau­ne, ve­li­ke ku­hi­nje ili mlje­ka­re, mo­ra­ju se ug­ ra­di­ti pro­fi­li s od­go­va­ra­ju­æo­m an­ ti­ko­ro­ziv­no­m zaš­ti­to­m pre­ma DI­N E­N 13964. Sred­stva prièvr­šæe­nja ta­ko­ðe­r mo­ra­ju i­ma­ti an­ti­ko­ro­ziv­nu zaš­ti­tu suk­lad­no zah­tje­vi­ma.

Za prièvr­šæe­nje na dr­ve­nu pot­ kon­struk­ci­ju na zi­du po­god­ni su FER­MA­CE­LL vij­ci (≤ 250 mm) i­li kla­me­ri­ce na raz­ma­ku ≤ 200 mm.

takoðer i u graðevinsko-nadzorno nereguliranim podruèjima s manjim/srednjim zahtjevima (klasa 0 do A0 1).

Pot­kon­struk­ci­ja CW-pot­por­ne pro­fi­le tre­ba o­ko­mi­to u­ves­ti u UW-spoj­ne pro­fi­le ko­ji su prièvr­šæe­ni na stro­p i po­d.

CW-pot­por­ni pro­fi­li se naj­prije sa­mo ot­pri­li­ke pos­ta­ve na e­lje­ni raz­ma­k o­so­vi­na, a toè­no i rav­no pri­pa­si­va­nje vr­ši se pri­li­ko­m ko­ naè­no­g ob­la­ga­nja 1. stra­ne zi­da.

Raz­ma­k smi­je iz­no­si­ti naj­vi­še 62,5 cm. Uz­du­no re­za­nje CW pot­por­ni­h

Kro­je­nje plo­èa Power­pa­ne­l H2O vr­ši se o­biè­no­m kru­no­m pi­lo­m

pro­fi­la tre­ba bi­ti s neš­to zra­ka, ka­ko bi mog­li preuzeti ma­le gra­ðe­vin­ske to­le­ran­ci­je. CW-pro­fi­li tre­ba­ju u­la­zi­ ti u spoj­ni pro­fi­l stro­pa naj­ma­nje 15 mm, a ko­d spoj­no­g pro­fi­la po­da tre­ ba­ju sta­ja­ti na pro­fil­no­m stu­pu.

Ob­r a­da Kro­je­nje plo­èa Power­pa­ne­l H2O vr­ši se o­biè­no­m kru­no­m pi­lo­m s vo­di­ li­co­m i­li jo­š bo­lje, u­bod­no­m pi­lo­m.

Za toè­no re­za­nje i oš­tre bri­do­ve pre­po­ru­èu­je­mo u­po­ra­bu lis­to­va pi­le o­d tvr­do­g me­ta­la. Ko­d kru­ni­h pi­la tre­ba bi­ti pred­vi­ðe­no od­si­sa­va­nje.

Ko­li­èi­na pra­ši­ne bi­t æe sma­nje­na

Teh­ni­ka fu­gi­r a­nja Za spa­ja­nje Power­pa­ne­l H2O plo­èa prim­je­nju­je se teh­ni­ka fu­gi­ra­nja, ka­ ko ko­d ho­ri­zon­tal­ni­h, ta­ko i ko­d ver­ ti­kal­ni­h su­da­ra. Ho­ri­zon­tal­ni spo­je­vi plo­èa iz­vo­de se be­z os­tav­lja­nja fu­ge u­z pros­to­r o­d 400 mm. Ver­ti­kal­ni spo­je­vi se u­vi­je­k po­la­u na pot­kon­ struk­ci­ju.

Ka­ko bi se pos­tig­la bes­pri­je­kor­na iz­ved­ba fu­ga, Power­pa­ne­l H2O plo­ èe tre­ba za­li­je­pi­ti spe­ci­jal­ni­m FER­ MA­CE­LL lje­pi­lo­m za fu­ge. O­vo lje­ pi­lo se mo­e do­bi­ti u kar­tu­ši o­d 310 ml i­li u a­lu­mi­nij­sko­m cri­je­vu o­d 580 ml. Na stra­ni fu­ge li­jep­lje­nja tre­ba­ju bi­ti tvor­niè­ki od­re­za­ni ru­bo­vi plo­èa.

FER­MA­CE­LL Power­pa­ne­l H2O plo­

Kla­se zah­tje­va na vo­doot­por­no­st

VELJAÈA 2013. GRADNJA

55

konstrukcije&tehnologije

èe ko­je su re­za­ne pri­li­ko­m mon­ta­e mo­ra­ju i­ma­ti oš­tre ru­bo­ve i bi­ti pot­ pu­no rav­ne.

Ko­d iz­ved­be fu­ge za li­jep­lje­nje tre­ba oba­vez­no pa­zi­ti da su ru­bo­ vi plo­èa be­z pra­ši­ne te da se lje­pi­ lo na­no­si na sre­di­nu ru­ba plo­èe, a ne na pot­kon­struk­ci­ju. Va­no je da pri­li­ko­m sljep­lji­va­nja dva­ju ru­bo­va plo­èa lje­pi­lo pot­pu­no is­pu­ni fu­gu (da je lje­pi­lo vid­lji­vo na fu­gi). Ko­d dvos­loj­no­g op­loèenja Power­pa­ne­l H2O plo­èe mon­ti­ra­ju se s fu­ga­ma (≤ 200 mm). Tehnika fuge lijepljenja primjenjuje se samo kod sloja ploèe (vanjski sloj ploèe).

Pot­roš­nja lje­pi­la iz­no­si 20 ml FER­MA­CE­LL lje­pi­la za fu­ge po te­ ku­æe­m met­ru fu­ge. O­vis­no o tem­ pe­ra­tu­ri pros­to­ri­je i vla­nos­ti zra­ka, lje­pi­lo otvr­dnja­va na­ko­n ot­pri­li­ke 12 – 36 sa­ti, na­ko­n èe­ga se vi­ša­k lje­pi­ la pot­pu­no od­stra­nju­je. To se mo­e iz­ves­ti po­mo­æu zi­dar­sko­g stru­ga, lo­pa­ti­ce i­li ši­ro­ko­g dli­je­ta.

Preg­r ad­ni zi­do­vi s Power­pa­ne­l H2O plo­èa­ma Ko­d zi­do­va se pos­tavlja Power­pa­ ne­l H2O plo­èa deb­lji­ne 12,5 mm na

56

GRADNJA VELJAÈA 2013.

pot­kon­struk­ci­ju u raz­ma­ku o­d 625 mm.

Pr­va Power­pa­ne­l H2O plo­èa prièvr­šæu­je se vij­ci­ma na CW-no­ sa­è, po­èev­ši o­d ot­vo­re­no­g kra­ka pro­fi­la.

Kod drvenih nosaèa prièvršæenje prvog sloja ploèe se, u pravilu, vrši pomoæu kla­me­ri­ca i­li èa­va­la. Za­ti­m se po­mo­æu kar­tu­še na­no­si FER­MA­ CE­LL lje­pi­lo za fu­ge u tan­ko­m slo­ju na o­ko­mi­ti ru­b plo­èe.

Dru­ga Power­pa­ne­l H2O plo­èa se jed­nos­tra­no na­no­si ta­ko da ru­bo­ vi plo­èa na gor­njo­j stra­ni na­li­je­u je­da­n na dru­gi, a na do­njo­j stra­ni nas­taje us­ki kli­nas­ti ras­po­r o­d 10 – 15 mm iz­me­ðu dvi­ju plo­èa. Pri­to­m du­i­na plo­èe tre­ba bi­ti o­ko 10 mm kra­æa o­d vi­si­ne pros­to­ri­je.

Plo­èu tre­ba na o­ko 60 mm is­po­d gor­nje­g ru­ba prièvr­sti­ti na CWpro­fi­l no­sa­è po­mo­æu FER­MA­CE­LL Power­pa­ne­l vij­ka, od­nos­no na dr­ ve­ni nosa­è po­mo­æu od­go­va­ra­ju­æe­g sred­stva za prièvr­šæe­nje (kla­me­ri­ ce, èav­li).

Ako se uk­lo­ni jed­nos­tra­ni pot­po­ ra­nj na po­du, dru­ga plo­èa vlas­ti­to­m te­i­no­m pri­tiš­æe pr­vu plo­èu. Na ta­j

Ko­d iz­ved­be fu­ge za li­jep­lje­nje tre­ba oba­vez­no pa­zi­ti da su ru­bo­vi plo­èa be­z pra­ši­ne te da se lje­pi­ lo na­no­si na sre­di­nu ru­ba plo­èe

se na­èi­n lje­pi­lo kom­pri­mi­ra i fu­ga br­t vi. Prièvr­šæe­nje plo­èa vr­ši se kon­ti­nui­ra­no odoz­go pre­ma do­lje.

Po iz­bo­ru, pos­tav­lja­nje plo­èa mo­e se ta­ko­ðe­r iz­vo­di­ti po­mo­æu po­di­za­ èa plo­èa.

Ta­ko­ðe­r i ko­d o­ve teh­ni­ke pos­ tav­lja­nja mo­r a se o­si­gu­r a­ti do­vo­ lja­n pri­ti­sa­k Power­pa­ne­l H2O plo­ èa na lje­pi­lo za fu­ge. U o­vo­m se slu­èa­ju s prièvr­šæe­nje­m po­èi­nje iz sre­di­ne.

Spuš­te­ni stro­po­vi s Power­pa­ne­l H2O plo­èa­ma Ko­d stro­po­va tre­ba o­dab­ra­ti raz­ma­ ke pot­kon­struk­ci­je pre­ma tab­li­ci.

Dru­ge pot­kon­struk­ci­je tre­ba­ju i­ma­ti tak­ve di­men­zi­je, da se ne pre­ko­ra­èi doz­vo­lje­no iz­vi­ja­nje o­d 1/500 ras­ po­na.

Me­ðu­sob­no po­ve­zi­vanje e­le­me­ na­ta pot­kon­struk­ci­je mo­ra se iz­ vr­ši­ti po­mo­æu za to pred­vi­ðe­ni­h sred­sta­va za prièvr­šæi­va­nje: ko­d dr­ ve­ne pot­kon­struk­ci­je po­mo­æu vi­ja­ ka, od­nos­no u­nak­r­sno pos­tav­lje­ni­h èa­va­la i­li kla­me­ri­ca (DI­N 1052), ko­d me­tal­ni­h pro­fi­la po­mo­æu spe­ci­jal­ni­h kop­èi.

Kod stro­po­va je raz­ma­k pot­kon­ struk­ci­je mak­si­mal­no 500 mm, a plo­èa se prièvr­šæu­je po­mo­æu FER­ MA­CE­LL Power­pa­ne­l vi­ja­ka u raz­ ma­ku o­d ≤ 200 mm i­li po­mo­æu kla­ me­ri­ca i­li èa­va­la u raz­ ma­ku ≤ 150 mm.

Kod stro­po­va je raz­ ma­k pot­kon­struk­ci­je mak­si­mal­no 500 mm, a plo­èa se prièvr­šæu­je po­mo­æu FER­MA­CE­LL Power­pa­ne­l vi­ja­ka

ob­ra­ðe­na plo­èa mo­e se pre­ma­ za­ti tan­ki­m slo­je­m bu­ke i fil­co­m deb­lji­ne slo­ja do o­ko 4 mm. O­vis­ no o zah­tje­vu na pov­r­ši­ne bu­ke u

u­nu­tar­nji­m pros­to­ri­ma, ta­ko­ðe­r je mo­gu­æe na nei­mpreg­ni­ra­nu plo­èu na­ni­je­ti FER­MA­CE­LL la­ga­nu bu­ku deb­lji­ne slo­ja o­ko 3 – 4 mm.

Pov­r­ši­na Naj­èeš­æe je pov­r­ši­na Power­pa­ne­l H2O plo­èa prek­ri­ve­na kera­miè­ki­m plo­èi­ca­ma. U pros­to­ri­ma s tu­še­vi­ ma i pros­to­ri­ma s traj­ni­m ut­je­ca­je­m vo­de pot­reb­no je pret­hod­no di­rek­ tno na plo­èu na­ni­je­ti FER­MA­CE­L sus­ta­v br­t vlje­nja.

U pros­to­ri­ma gdje Power­pa­ne­l H2O plo­èe ni­su iz­lo­e­ne di­rek­ tno­m ut­je­ca­ju vo­de, a gdje se i­pa­k postav­lja­ju ra­di vi­so­ke vla­nos­ti zra­ka, a ne ob­la­u se ke­ra­miè­ki­m plo­èi­ca­ma, fu­ge li­jep­lje­nja i sred­ stva za prièvr­šæe­nje tre­ba za­ki­ta­ti proiz­vo­do­m na ba­zi ce­men­ta i­li i­h prek­ri­ti rav­ni­m slo­je­m bu­ke.

Op­æe­ni­to se za bu­ka­nje/ki­ta­ nje pre­po­ru­èu­je im­preg­na­ci­ja /ne­ za­pa­lji­vi slo­j i­li ljep­lji­vi slo­j na ba­zi kvar­ca. O­si­m to­ga, ta­ko pret­hod­no

VELJAÈA 2013. GRADNJA

57

konstrukcije&tehnologije

KEM-G

za proizvod HR-10370 tel. 01/ 27 fax: 01/275 e-mail: kem www.kem-

KE­M-GRA­D d.o.o.

Ener­get­ski u­èin­ko­vi­ta bo­ja

Ɣ DODACI ZA BETON I MORT Ɣ OPLATNA ULJA Ɣ VLAKNA ZA BETON I ESTRIH

Napomena: Toþno ovako treba izgledati njiho podlogu

Tvr­tka KE­M-GRA­D d.o.o. je zas­tup­ni­k fir­me MI­G mbH, ­ proiz­vo­ða­èa e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­te bo­je

C

i­je­na e­ner­gi­je je sva­ki­m da­no­m sve ve­æa, te smo svi u pot­ra­zi za r­je­še­ nji­ma ka­ko sma­nji­ti troš­ko­ve gri­ja­nja i hla­ðe­nja. MI­G e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­ta bo­ja je r­je­še­nje.

Ove bo­je fun­kcio­ni­ra­ju po pos­ve no­vo­m prin­ci­pu ref­lek­si­je što o­mo­gu­æu­je uš­te­du e­ner­gi­je do 40% i za gri­ja­nje i hla­ðe­nje, a sa­ mi­m ti­me i sma­nje­nje e­mi­si­je CO2, te vlas­ ni­k ku­æe/sta­na u ko­jo­j su ko­riš­te­ne MI­G bo­je pos­ta­je ak­tiv­ni su­dio­ni­k u zaš­ti­ti o­ko­li­ša.

MI­G bo­je su sav­r­še­n iz­bo­r za va­s a­ko mo­ ra­te ob­no­vi­ti sta­ru zgra­du ko­jo­j ne smi­je­te mi­je­nja­ti ob­li­k de­be­li­m slo­je­m ter­moi­zo­la­ci­ je.

Bo­je ne sad­r ­e o­ta­pa­la i e­ko­loš­ki su prih­ vat­lji­ve te i­ma­ju oz­na­ku ze­le­no­g proiz­vo­da, a u Nje­maè­ko­j gdje se proiz­vo­de i oz­na­ku e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­to­g proiz­vo­da.

Unu­tar­nja bo­ja Zi­d o­bo­ja­n MI­G u­nu­tar­njo­m bo­jo­m je jed­na­ kom­jer­no topao/hla­da­n, o­d vr­ha do dna te je zi­mi pot­reb­no ma­nje e­ner­gi­je za zag­ri­ja­va­nje pros­to­ri­je, a lje­ti ma­nje e­ner­gi­je za hla­ðe­nje.

Do­la­zi i do ma­nje cir­ku­la­ci­je pra­ši­ne kro­z pros­to­ri­ju što po­ma­e a­ler­gi­èa­ri­ma. MI­G bo­ ja zbo­g svo­je pa­rap­ro­pus­nos­ti spre­èa­va i

58

GRADNJA VELJAÈA 2013.

Ɣ DODAC Ɣ HIDROI Ɣ SREDS

MI­G u­nu­tar­nja bo­ja:

po­ja­vu pli­jes­ni i glji­vi­ca što ta­ko­ðe­r o­lak­ša­va bo­ra­va­k a­ler­gi­èa­ri­ma u ti­m pros­to­ri­ja­ma.

Ova­j e­fe­k t se os­je­ti od­ma­h na­ko­n na­no­še­ nja bo­je. U­èin­ko­vi­to­st o­ve bo­je je tes­ti­ra­na i na Vi­so­ko­j teh­niè­ko­j ško­li u Ber­li­nu gdje pos­to­je svi mjer­ni in­stru­men­ti za tak­va is­pi­ ti­va­nja.

Vanj­ska bo­ja MI­G vanj­ska bo­ja šti­ti va­šu fa­sa­du o­d svi­h vre­men­ski­h ut­je­ca­ja, a zah­va­lju­ju­æi svo­jo­j vi­ so­ko e­las­tiè­no­j pov­r­ši­ni šti­ti o­d sta­re­nja, a ti­me i o­d nas­ta­ja­nja pu­ko­ti­na, što se mo­e vid­je­ti na fo­tog­ra­fi­ji u nas­tav­ku.

Osi­m što šti­ti, o­va bo­ja æe va­šo­j ku­æi da­ti i po­se­ba­n sja­j što mo­gu potvr­di­ti do­sa­daš­nji kup­ci is­te u Nje­maè­ko­j.

Bo­ja i­zo­li­ra na prin­ci­pu ref­lek­si­je, top­li­na se od­bi­ja o­d vanj­ski­h zi­do­va i ne a­ku­mu­li­ra se u nji­ma i zbo­g to­ga je lje­ti pot­reb­no ma­nje e­ner­gi­je za hla­ðe­nje ku­æe/sta­na.

Zi­mi se zbo­g ka­rak­te­ris­ti­ka bo­je zi­do­vi spo­ri­je hla­de i pot­reb­no je ma­nje e­ner­gi­je za gri­ja­nje.

Lje­ti je zra­k u pros­to­ri­ji u­god­no svje­. Zi­mi pros­to­ri­ja zad­r ­a­va u­god­nu top­li­nu.

Ova bo­ja se mo­e nanije­ti i na kro­v i­li npr. na ga­ra­na vra­ta te se na ta­j na­èi­n mo­e sma­nji­ti zag­ri­ja­va­nje pros­to­ri­je.

UVI­JE­K PRA­VO R­JE­ŠE­NJE ‘KE­M-GRA­D’ Do­ði­te se uv­je­ri­ti u u­èin­ko­vi­to­st o­ve bo­je i u­poz­naj­te se s pa­le­to­m os­ta­ li­h na­ši­h proiz­vo­da i­z pod­ruè­ja gra­ ðe­vin­ske ke­mi­je.

Pot­ra­i­te na­s na ad­re­si: KE­M-GRA­D d.o.o.

Zag­re­baè­ka 150 10370 Du­go Se­lo www.ke­m-gra­d.hr

!

 uš­te­da ener­gi­je do 40%  spre­èa­va po­ja­vu pli­jes­ni  po­ma­e u pos­ti­za­nju op­ti­mal­ne kli­me pros­to­ra  vi­so­ka pa­rap­ro­pus­no­st  rav­nom­jer­ni­ja ras­pod­je­la tem­pe­ra­ tu­re po ci­je­lo­j pov­r­ši­ni zi­da (stva­ra se ma­nje pra­ši­ne i po­do­vi su ma­nje hlad­ni)  ni­je štet­na za a­ler­gi­èa­re  ne sad­r ­i o­ta­pa­la  pot­roš­nja: 1 l za 3,3 – 5,0 m2 za 2 pre­ma­za

MI­G vanj­ska bo­ja:  uš­te­da e­ner­gi­je do 40%  i­zo­la­ci­ja pu­tem ref­lek­si­je  pro­du­u­je vi­je­k gra­ðe­vi­ne  ot­por­na na vre­men­ske ut­je­ca­je – du­i in­ter­va­li iz­me­ðu po­nov­no­g bo­ja­nja  vi­so­ka pok­riv­na moæ  po­ma­e u sma­nje­nju CO2  sma­nju­je nas­ta­na­k al­gi i glji­vi­ca  bo­ja i­ma u­lo­gu šti­ta, te ti­me ku­æa pos­ta­je e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­ta

KEM-GRAD d.o.o.

KEM-GRAD d.o.o.

za proizvodnju, graditeljstvo, trgovi za proizvodnju, graditeljstvo, trgovinu i zastupanje HR - 10370 DUGO SELO, DUGO Zagrebaèka SELO, 150 HR-10370 Zagrebaþ tel. 01/ 2754 100 200; 01/ 2751 100 tel. 01/2754 200; 01/2751 fax: 01/2754 823 fax: 01/2754 823 kemgrad@kem-grad.hr e-mail:e-mail: kemgrad@kem-grad.hr www.kem-grad.hr www.kem-grad.hr

Ɣ DODACI ZAI BETON Ɣ DODACI ESTRIH I RUBNE  DODACI ZA BETON MORT I MORT  DODACI ZA ESTRIH I RUBNEZA TRAKE Ɣ OPLATNA ULJA

Ɣ HIDROIZOLACIJA NA BAZI CE

 OPLATNA ULJA ZA BETON I ESTRIH  HIDROIZOLACIJA NA BAZI CEMENTA Ɣ VLAKNA Ɣ SREDSTVA ZA PRANI BETON  VLAKNA ZA BETON I ESTRIH

 SREDSTVA ZA PRANI BETON (KULIR BETON) VELJAÈA 2013. GRADNJA

59

alati &strojevi CEE stro­je­vi d.o.o.

No­vi Doo­sa­no­v ba­ge­r gus­je­ni­èa­r o­d 42 to­ne Ba­ge­r DX420LC-3 os­miš­lje­n je za ši­ro­k ras­po­n prim­je­na kao što su teš­ki zem­lja­ni ra­do­vi, ces­tog­rad­nja, gra­ðe­vi­nar­stvo, ru­še­nje, ra­d u ka­me­no­lo­mi­ma i ru­ko­va­nje ve­li­ki­m ko­li­èi­na­ma ma­te­ri­ja­la

K

om­pa­ni­ja Doo­sa­n Con­struc­tio­n Equip­ me­nt na tr­iš­te je pla­si­ra­la no­vi ve­li­ki ba­ge­r gus­je­ni­èa­r DX420LC-3 ko­ji za­ do­vo­lja­va nor­mu III­B. U us­po­red­bi s mo­de­lo­m ko­ji zam­je­nju­je, no­vi ba­ge­r nu­di ne­ko­li­ko po­bolj­ša­nja, uk­lju­èu­ju­æi znat­no ve­ æu sna­gu, što je do­ve­lo do ve­li­ki­h po­ve­æa­nja per­for­man­si kao što su vuè­na si­la, si­le ko­pa­ nja kra­ka i lo­pa­te te ka­pa­ci­te­t di­za­nja za znat­ no po­ve­æa­nje sveu­kup­ne pro­duk­tiv­nos­ti.

Ba­ge­r DX420LC-3 os­miš­lje­n je za ši­ro­k ras­po­n prim­je­na kao što su teš­ki zem­lja­ni ra­ do­vi, ces­tog­rad­nja, gra­ðe­vi­nar­stvo, ru­še­nje, ra­d u ka­me­no­lo­mi­ma i ru­ko­va­nje ve­li­ki­m ko­ li­èi­na­ma ma­te­ri­ja­la.

Ve­æa sna­ga i rad Ba­ge­r DX420LC-3 pok­re­æe I­su­zuo­v com­ mo­n rai­l tur­bo­di­zel­ski mo­to­r A­L-6U­Z1X sa še­st ci­lin­da­ra ko­ji za­do­vo­lja­va nor­mu III­B za e­mi­si­je is­puš­ni­h pli­no­va s po­mo­æu re­cir­ku­la­ ci­je is­puš­ni­h pli­no­va i fil­tra di­zel­ski­h èes­ti­ca.

No­vi mo­to­r proiz­vo­di 19% vi­še sna­ge [270 kW (362 KS)] pri 2000 o/mi­n sa 6% ve­æi­m ok­ret­ni­m mo­men­to­m.

No­va po­gon­ska je­di­ni­ca ba­ge­ra DX420LC-3 dop­ri­no­si po­ve­æa­nju vuè­ne si­le o­d 10%, po­ ve­æa­nju ok­ret­no­g mo­men­ta za­ma­ha o­d 5% i po­ve­æa­nju br­zi­ne o­d 10%.

No­ve hid­rau­liè­ke pum­pe i ven­ti­li po­ve­æa­ li su pro­to­k glav­ne pum­pe za 6%, pru­a­ju­ æi ta­ko kom­bi­na­ci­ju vi­še­g pri­tis­ka u ci­je­lo­m sus­ta­vu i ve­æe­g hid­rau­liè­ko­g pro­to­ka za ve­æu

60

GRADNJA VELJAÈA 2013.

u­dob­no­st, per­for­man­se u kre­ta­nju, glat­ko­æu pok­re­ta, sna­gu i po­bolj­ša­n ra­d prik­ljuè­ni­h a­la­ta.

Hid­rau­liè­ki tla­k sus­ta­va po­ve­æa­n je 9% na 350 ba­r, èi­me se o­mo­gu­æu­je vi­še po­di­za­nje, br­e vri­je­me cik­lu­sa i ve­æe si­le ki­da­nja. U us­ po­red­bi s pret­hod­ni­m mo­de­lo­m, ka­pa­ci­te­t di­za­nja s pred­nje stra­ne po­ve­æa­n je za 14%, do­k je ka­pa­ci­te­t di­za­nja s boè­ne stra­ne po­ ve­æa­n za 2%. Si­le ko­pa­nja kra­ka/lo­pa­te po­ ve­æa­ne su za 3%.

Hid­rau­liè­ki sus­ta­v u no­vo­j ge­ne­ra­ci­ji ba­ge­ ra DX420LC-3 u svi­m seg­men­ti­ma po­bolj­ša­ va per­for­man­se i pro­duk­tiv­no­st, a pa­li­ce za up­rav­lja­nje ko­ris­ni­ku o­mo­gu­æu­ju vr­hun­sku kon­tro­lu na­d stro­je­m.

Ve­æa u­dob­no­st za ko­ris­ni­ka No­va ka­bi­na a­tes­ti­ra­na kao zaš­tit­na kon­ struk­ci­ja pri prev­r ­ta­nju i zaš­tit­ni ok­vi­r za ko­ris­ni­ka pru­a vi­še pros­to­ra (+6%) za ko­ ris­ni­ka. Iz­rav­no up­rav­lja­nje pre­ko pa­li­ca ko­je i­ma­ju no­ve pro­por­cio­nal­ne ko­ta­èi­æe za up­ rav­lja­nje pal­ce­m i in­teg­ri­ra­ne tip­ke, pru­a pre­ciz­no, pro­por­cio­nal­no up­rav­lja­nje prik­ ljuè­ni­m a­la­to­m.

Vi­so­kok­va­li­tet­na kon­zo­la za vi­zual­nu kon­ tro­lu di­ja­go­na­le 7 in­èa u bo­ji op­rem­lje­na je at­rak­tiv­ni­m zas­lo­no­m i iz­nim­no je fun­kcio­ nal­na.

Svi­m fun­kci­ja­ma mo­e se up­rav­lja­ti i pu­ te­m plo­èe s in­stru­men­ti­ma i pu­te­m no­vo­g up­rav­ljaè­ko­g ko­ta­èi­æa po­re­d pa­li­ce, što je

ka­rak­te­ris­ti­ka ko­ju pos­je­du­ju is­klju­èi­vo ba­ ge­ri Doo­sa­n. Ko­ris­ni­k stan­dar­dno i­ma pris­ tu­p fun­kci­ji i­za­bi­ra­nja i pos­tav­lja­nja no­vo­g prik­ljuè­no­g a­la­ta, s mo­guæ­noš­æu bi­lje­e­nja za­da­ni­h vri­jed­nos­ti.

Vi­so­kok­va­li­tet­no gri­ja­no sje­da­lo sa zraè­ ni­m o­gib­lje­nje­m sma­nju­je u­mo­r ko­ris­ni­ka, do­k no­vi sus­ta­v o­gib­lje­nja ka­bi­ne sma­nju­je vib­ra­ci­je 20% i bu­ku u ka­bi­ni na 72 dB(A).

Ka­bi­na je po­d tla­ko­m ka­ko bi se spri­je­èio u­la­za­k èes­ti­ca u ka­bi­nu.

Ka­pa­ci­te­t os­vjet­lje­nja po­ve­æa­n je 100% ka­ko bi se o­lak­šao ra­d no­æu. Boè­na ka­me­ra je op­cio­nal­na. Dru­ge ka­rak­te­ris­ti­ke uk­lju­èu­ju pot­pu­no au­to­mat­sko up­rav­lja­nje kli­ma­ti­za­ci­ jo­m, U­SB u­to­r za glaz­bu i vi­deo te vi­še pre­ ti­na­ca.

Ni­i u­kup­ni troš­ko­vi vlas­niš­tva U us­po­red­bi s pret­hod­ni­m mo­de­lo­m, rad­na te­i­na ba­ge­ra DX420LC-3 po­ve­æa­na je za jed­nu to­nu na 41.900 kg, a te­i­na pro­tuu­te­ga je po­ve­æa­na za 200 kg na 8200 kg. Ro­bus­no pod­voz­je ba­ge­ra DX420LC-3 sas­to­ji se o­d o­ja­èa­ni­h ka­ri­ka gus­je­ni­ce, op­ru­ga, lan­èa­ni­ka i ko­šu­lji­ca le­a­ja. Zah­va­lju­ju­æi to­mu, rad­ni vi­ je­k stro­ja znat­no je pro­du­e­n.

Pok­lo­pa­c mo­to­ra po­di­je­lje­n je na èe­ti­ri di­je­la za lak­še ot­va­ra­nje i od­r ­a­va­nje. Fil­tri, ven­ti­li i a­ku­mu­la­to­ri na­doh­va­t su ru­ke pri­li­ ko­m ser­vi­si­ra­nja. Ka­pa­ci­te­t re­zer­voa­ra po­ve­ æa­n je 14%, a in­ter­va­li za mi­je­nja­nje hid­rau­ liè­ko­g u­lja pro­du­e­ni su na 5000 sa­ti.

Ka­pa­ci­te­t hla­ðe­nja po­ve­æa­n je o­d 10 do 15% u us­po­red­bi s pret­hod­no­m ge­ne­ra­ci­ jo­m stro­je­va. U no­vo­m ras­hlad­no­m sus­ta­vu hlad­nja­k mo­to­ra i hlad­nja­k u­lja o­di­je­lje­ni su, a do­da­ni su ne­za­vis­ni hid­rau­liè­ni ven­ti­la­to­ri za mo­to­r i hlad­nja­k u­lja, èi­me je sni­e­na ra­ zi­na bu­ke.

Osi­m što nu­di vi­še stan­dar­dne op­re­me ne­go kon­ku­ren­tski ba­ge­ri te ve­li­èi­ne, mo­ gu­æe je bi­ra­ti iz­me­ðu ve­li­ko­g bro­ja do­dat­ni­h op­ci­ja, po­pu­t us­ko­g (3 m) do­nje­g pos­tro­ja

i sus­ta­va pok­re­ta­nja gra­ne be­z hid­rau­liè­no­g pro­to­ka s dva na­èi­na ra­da. U na­èi­nu ra­da be­z hid­rau­liè­no­g pro­to­ka gra­na se slo­bod­no kre­ æe go­re i do­lje i pra­ti pok­re­te lo­pa­te i kra­ka, do­k se u na­èi­nu ra­da s u­dar­ni­m èe­ki­æe­m gra­ na slo­bod­no kre­æe pre­ma do­lje za op­ti­mal­no raz­bi­ja­nje.

Op­ci­je za teš­ke prim­je­ne uk­lju­èu­ju dvoj­ ni pro­to­k pum­pe za prik­ljuè­ni a­la­t s vi­so­ki­m pro­to­ko­m; ro­bus­nu gra­nu du­lji­ne 6700 mm i ro­bus­ni kra­k du­lji­ne 3250 mm; pa­pu­èi­ca

za rav­nom­jer­nu vo­nju; ulj­ni fil­ta­r zra­ka; te do­dat­nu zaš­ti­tu po­pu­t štit­ni­ka za gus­je­ni­cu i štit­ni­ka du­ ci­je­le gus­je­ni­ce.

Doo­sa­n lan­si­r ao i no­vu ge­ne­r a­ci­ju u­to­va­ri­va­èa s ve­li­ki­m ko­ta­èi­ma DL300-3 ko­ji za­do­vo­l ja­va nor­mu IIIB Kom­pa­ni­ja Doo­sa­n In­fra­co­re Con­struc­tio­n Equip­me­nt lan­si­ra­la je i no­vu ge­ne­ra­ci­ju u­to­ va­ri­va­èa s ve­li­ki­m ko­ta­èi­ma DL300-3.

VELJAÈA 2013. GRADNJA

61

alati&strojevi

No­vi u­to­va­ri­va­è s ko­ta­èi­ma DL300-3 ko­ji za­do­vo­lja­va nor­mu III­B os­miš­lje­n je za pos­ tav­lja­nje no­vi­h mje­ri­la iz­van­red­ne u­èin­ko­ vi­tos­ti, la­ko­æe up­rav­lja­nja, od­r ­a­va­nja, ro­ bus­nos­ti i zna­èaj­no po­ve­æa­no­m u­dob­nos­ti ko­ris­ni­ka.

S lo­pa­to­m ka­pa­ci­te­ta 3,0 m3, no­vi u­to­va­ ri­va­è s ko­ta­èi­ma DL300-3 na­mi­je­nje­n je za ši­ro­k ras­po­n prim­je­na u ru­ko­va­nju ma­te­ri­ja­ lo­m o­d u­to­va­ri­va­nja i pre­no­še­nja sip­ko­g ma­ te­ri­ja­la (po­pu­t pi­jes­ka i šljun­ka) do prim­je­na u in­dus­tri­ji, ru­dar­stvu i ra­du u ka­me­no­lo­mi­ ma. Uto­va­ri­va­è s ko­ta­èi­ma DL300-3 po­go­ni 9-li­tar­ski di­zel­ski mo­to­r s 5 ci­lin­da­ra Sca­nia DC09 mak­si­mal­ne sna­ge 202 kW pri 1800 o/mi­n ko­ji za­do­vo­lja­va nor­mu za e­mi­si­je III­B s po­mo­æu se­lek­tiv­ne ka­ta­li­tiè­ke re­duk­ci­je (SCR).

Naj­ma­nji mo­de­l u no­vo­j se­ri­ji Doo­sa­no­vi­h u­to­va­ri­va­èa s ve­li­ki­m ko­ta­èi­ma ko­ji za­do­vo­

62

GRADNJA VELJAÈA 2013.

lja­va­ju nor­mu III­B, no­vi u­to­va­ri­va­è s ko­ta­èi­ ma DL300-3 kom­bi­ni­ra ve­li­ku sna­gu mo­to­ra i SCR teh­no­lo­gi­ju s no­vi­m ZF pri­je­no­so­m i ne­ko­li­ko dru­gi­h ka­rak­te­ris­ti­ka za sma­nje­nje pot­roš­nje go­ri­va. SCR sma­nju­je pot­roš­nju go­ri­va o­ko 10% u us­po­red­bi sa stro­je­vi­ma prib­li­no sliè­ne ve­li­èi­ne s teh­no­lo­gi­jo­m re­cir­ ku­la­ci­je is­puš­ni­h pli­no­va. Pro­da­ja rab­lje­no­g ba­ge­ra je ta­ko­ðe­r lak­ša je­r ga se la­ko nam­ jes­ti na ra­d s mo­to­ri­ma ko­ji za­do­vo­lja­va­ju dru­gu ra­zi­nu a­me­riè­ke nor­me e­mi­si­je štet­ni­h pli­no­va u zem­lja­ma u raz­vo­ju.

Ni­ a pot­roš­nja go­ri­va No­va mje­njaè­ka ku­ti­ja s pe­t stup­nje­va ZF po­ bolj­ša­va pri­je­no­s sna­ge s mo­to­ra na ko­ta­èe i zna­èaj­no dop­ri­no­si sveu­kup­no­m sma­nje­nju pot­roš­nje go­ri­va. Prom­je­na s èe­ti­ri na pe­t br­zi­na o­mo­gu­æu­je bo­lji o­da­zi­v i ub­r ­za­nje, po­go­to­vo na uz­br­di­ca­ma. Va­ri­ja­ci­ja u bro­ju

ok­re­ta­ja ma­nja je zah­va­lju­ju­æi ma­nji­m raz­ma­ ci­ma iz­me­ðu stup­nje­va pri­je­no­sa, a ni­i bro­j ok­re­ta­ja u ci­je­lo­m voz­no­m ras­po­nu sma­nju­je pot­roš­nju go­ri­va. Zah­va­lju­ju­æi ve­æo­j kva­li­te­ti pri­je­no­sa sma­nje­na je bu­ka, a voz­ne ka­rak­ te­ris­ti­ke i pro­duk­tiv­no­st su po­ve­æa­ne. Kva­èi­ lo za blo­ki­ra­nje ta­ko­ðe­r po­ma­e u sma­nje­nju pot­roš­nje go­ri­va.

No­vi u­to­va­ri­va­è s ve­li­ki­m ko­ta­èi­ma i­ma tri na­èi­na ra­da mo­to­ra: E­CO, NOR­MA­L i POWE­R za pri­la­go­ða­va­nje stro­ja raz­li­èi­ti­m prim­je­na­ma, s raz­li­èi­ti­m bro­je­m ok­re­ta­ja mo­to­ra suk­lad­no o­dab­ra­no­m na­èi­nu ra­da.

S po­mo­æu fun­kci­je 'po­ja­èa­va­nja sna­ge' ko­ ris­ni­k mo­e ruè­no pre­ba­ci­ti u slje­de­æi vi­ ši na­èi­n ra­da pu­ni­m pri­tis­ko­m na pa­pu­èi­cu ga­sa. S to­m fun­kci­jo­m ko­ris­ni­k mo­e vo­zi­ti u um­je­re­no­m na­èi­nu ra­da NOR­MA­L i pre­ba­ ci­ti u sna­ni­ji na­èi­n ra­da POWE­R ka­da mu to zais­ta tre­ba, prim­je­ri­ce pri­li­ko­m u­zi­ma­nja

nju go­ri­va. Kup­ci­ma se na iz­bo­r nu­di i op­ci­ja ZF o­so­vi­na s hid­rau­liè­ko­m blo­ka­do­m di­fe­ren­ ci­ja­la. Ta fun­kci­ja ak­ti­vi­ra se pu­te­m pa­pu­èi­ce i­li u au­to­mat­sko­m re­i­mu, o­vis­no o ot­po­ru ok­ret­no­g mo­men­ta u pr­vo­j i dru­go­j br­zi­ni.

Pred­no­st sus­ta­va hid­rau­liè­ke blo­ka­de je ma­ nji ot­po­r kot­r­lja­nja u us­po­red­bi sa sus­ta­vo­m s og­ra­ni­èe­ni­m prok­li­za­va­nje­m.

ma­te­ri­ja­la s hr­pe. Ta mo­guæ­no­st po­ma­e sma­nji­ti pot­roš­nju go­ri­va. Tra­ka E­CO po­ka­ zu­je po­dat­ke o pot­roš­nji go­ri­va u od­no­su na u­èin­ko­vi­to­st stro­ja u stvar­no­m vre­me­nu, što ko­ris­ni­ku o­mo­gu­æu­je da i­za­be­re naj­šted­lji­vi­ji voz­ni pro­fi­l.

Ko­ris­ni­k mo­e pos­ta­vi­ti lo­zin­ku za pok­re­ ta­nje stro­ja. A­ko je ak­ti­vi­ra­no au­to­mat­sko pre­ba­ci­va­nje u neut­ral­nu br­zi­nu, bro­j ok­re­ta­ ja po mi­nu­ti sma­nji se za o­ko 200 na­ko­n 10 se­kun­di a­ko se stro­j ne kre­æe. Au­to­mat­sko pre­ba­ci­va­nje u neut­ral­nu br­zi­nu i­deal­no je za prim­je­ne s du­gaè­ki­m raz­dob­lji­ma èe­ka­nja, po­pu­t u­to­va­ri­va­nja u ka­mio­n. Zah­va­lju­ju­æi au­to­mat­sko­m pre­ba­ci­va­nju u neut­ral­nu br­zi­ nu, pot­roš­nja go­ri­va sma­nje­na je do 8%.

No­vi ZF di­fe­ren­ci­ja­li s og­ra­ni­èe­ni­m prok­li­ za­va­nje­m ti­pa II ot­por­ni­ji su i i­ma­ju du­lji rad­ni vi­je­k. Sma­nje­n je i ot­po­r kot­r­lja­nja o­so­vi­na, što je po­ve­æa­lo vuè­nu si­lu i sma­nji­lo pot­roš­

Sus­ta­v za is­klju­èi­va­nje pret­va­r a­èa ok­ret­no­g mo­men­ta Svi Doo­sa­no­vi u­to­va­ri­va­èi no­ve ge­ne­ra­ci­je s ve­li­ki­m ko­ta­èi­ma op­rem­lje­ni su sa sus­ta­vo­m za is­klju­èi­va­nje pret­va­ra­èa ok­ret­no­g mo­ men­ta (TCCO), ko­ji se na­ko­n ak­ti­va­ci­je au­ to­mat­ski uk­lju­èu­je. Ta­j sus­ta­v pru­a iz­rav­nu me­ha­niè­ku ve­zu iz­me­ðu mo­to­ra i mje­njaè­ke ku­ti­je be­z gu­bit­ka sna­ge i ok­ret­no­g mo­men­ta na pret­va­ra­èu ok­ret­no­g mo­men­ta. Is­pi­ti­va­ nja po­ka­zu­ju da je pot­roš­nja go­ri­va do 10% ni­a s po­ve­æa­no­m vuè­no­m si­lo­m u us­po­red­ bi s kon­ven­cio­nal­ni­m sus­ta­vi­ma. Za raz­li­ku o­d po­gon­ski­h sus­ta­va na dru­gi­m stro­je­vi­ma, TCCO se mo­e ak­ti­vi­ra­ti o­d dru­ge do pe­te br­ zi­ne, a ne sa­mo u naj­vi­šo­j br­zi­ni. Zbo­g to­ga je TCCO u­èin­ko­vi­ti­ji.

S ak­ti­vi­ra­ni­m sus­ta­vo­m za is­klju­èi­va­nje kva­èi­la, vo­za­è mo­e od­vo­ji­ti mje­njaè­ku ku­ti­ ju o­d mo­to­ra pri­tis­ko­m na pa­pu­èi­cu koè­ni­ce, ka­ko bi hid­rau­liè­ki sus­ta­v na ras­po­la­ga­nju i­mao 100% ka­pa­ci­te­ta mo­to­ra. Zbo­g to­ga su pok­re­ti br­i, pre­kid­na si­la je po­ve­æa­na do mak­si­mu­ma, a pot­roš­nja go­ri­va je sma­nje­ na.

Kao i svi Doo­sa­no­vi u­to­va­ri­va­èi no­ve ge­ ne­ra­ci­je s ve­li­ki­m ko­ta­èi­ma, no­vi mo­de­l DL300-3 op­rem­lje­n je s va­ri­ja­bil­ni­m hid­rau­ liè­ki­m klip­ni­m pum­pa­ma ko­je ra­de suk­lad­ no op­te­re­æe­nju, po­bolj­ša­va­ju rad­ni u­èi­na­k i sma­nju­ju pot­roš­nju go­ri­va. Ko­d mje­re­nja op­te­re­æe­nja, hid­rau­liè­ke pum­pe pri­ma­ju sig­ na­l o­d glav­no­g up­rav­ljaè­ko­g ven­ti­la o to­me ko­li­ko je u­lja pot­reb­no. Na ta­j se na­èi­n ko­ris­ti o­no­li­ko sna­ge mo­to­ra ko­li­ko je pot­reb­no.

Ven­ti­la­to­r hlad­nja­ka ra­di na hid­rau­liè­ki po­ go­n, a nji­me up­rav­lja e­lek­tro­niè­ki up­rav­ljaè­ki u­re­ða­j. Mi­je­nja­nje smje­ra ven­ti­la­to­ra u svr­hu èiš­æe­nja hlad­nja­ka mo­e se o­ba­vi­ti ruè­no i­z ka­bi­ne be­z ga­še­nja mo­to­ra. In­ter­va­li ob­r­nu­ to­g ra­da ven­ti­la­to­ra (o­d 30 mi­nu­ta do 2 sa­ta) mo­gu se nam­jes­ti­ti u iz­bor­ni­ku.

Vr­hun­ska u­dob­no­st za ko­ris­ni­ka Na­no­vo di­zaj­ni­ra­na ka­bi­na sad­r ­i po­bolj­ša­nja ka­ko iz­va­na – npr. ve­æa vid­lji­vo­st zbo­g ši­re­g pred­nje­g stak­la i pro­ši­re­no pod­ruè­je bri­sa­ èa, bo­lja zaš­ti­ta zah­va­lju­ju­æi ve­æi­m bla­tob­ ra­ni­ma, po­bolj­ša­n di­za­jn ruè­ke i ste­pe­ni­ce i no­vi kro­v – ta­ko i iz­nut­ra – npr. no­va plo­èa s in­stru­men­ti­ma s in­teg­ri­ra­no­m je­di­ni­co­m za up­rav­lja­nje vo­zi­lo­m (VCU).

Up­rav­ljaè­ka plo­èa re­di­zaj­ni­ra­na je ka­ko bi ko­ris­ni­ku o­mo­gu­æi­la o­da­bi­r po­da­ta­ka ko­je

e­li vid­je­ti na zas­lo­nu. U glav­no­m iz­bor­ni­ku ko­ris­ni­k i­ma pris­tu­p fun­kci­ja­ma i po­da­ci­ma o stro­ju. Mo­gu­æe je u stvar­no­m vre­me­nu pra­ti­ ti tla­k, tem­pe­ra­tu­ru i bro­j ok­re­ta­ja po mi­nu­ti.

De­talj­ni­m rad­ni­m po­da­ci­ma pris­tu­pa se pu­ te­m spe­ci­jal­no­g iz­bor­ni­ka.

Smješ­ta­nje­m sprem­ni­ka za te­ku­æi­nu za pra­nje sta­ka­la iz­va­n ka­bi­ne po­ve­æa­n je pros­ to­r u­nut­ra, pa sa­d i­ma vi­še mjes­ta za no­ge.

Kli­ma­ti­za­cij­ski sus­ta­v re­gu­li­ra se au­to­mat­ski s po­mo­æu sen­zo­ra za top­li­nu.

Da bi li­men­ke bi­le hlad­ne, a hra­na os­ta­la svje­a, no­vi ras­hlad­ni pre­ti­na­c dio je stan­ dar­dne op­re­me. Vi­še mjes­ta za poh­ra­nji­va­ nje stva­ri i­ma i i­za sje­da­la.

Ro­bus­no­st i od­r ­ a­va­nje Kao i svi no­vi Doo­sa­no­vi u­to­va­ri­va­èi s ve­ li­ki­m ko­ta­èi­ma, mo­de­l DL300-3 stan­dar­dno je op­rem­lje­n s au­to­mat­ski­m sus­ta­vo­m za pod­ma­zi­va­nje SKF Vo­ge­l. Ta­j sus­ta­v po­ve­ æa­va bro­j rad­ni­h sa­ti i pro­du­lju­je rad­ni vi­je­k stro­ja.

Po­diz­ni kra­k o­ja­èa­n je s 10% deb­lji­m me­ ta­lo­m u kra­ku i po­lu­zi za na­gi­nja­nje.

Sus­ta­v au­to­mat­sko­g up­rav­lja­nja pred­nji­m di­je­lo­m o­mo­gu­æu­je ko­ris­ni­ku da poh­ra­ni jed­nu nis­ku i jed­nu vi­so­ku po­zi­ci­ju. Fun­kci­ ja pre­ki­da po­di­za­nja kra­ka skra­æu­je vri­je­me cik­lu­sa i o­lak­ša­va ra­d ko­ris­ni­ka. Poh­ra­ni­ti se mo­gu i po­lo­a­ji za ko­pa­nje na ko­je se kra­k vra­ti.

No­va ki­ne­ma­ti­ka i ve­æi ci­lin­da­r na po­diz­ no­m kra­ku o­mo­gu­æi­li su po­ve­æa­nje tla­ka za mak­si­mal­no 70 ba­ra u pred­nje­m hid­rau­liè­ ko­m sus­ta­vu s od­go­va­ra­ju­æi­m po­ve­æa­nje­m si­le pre­ki­da i po­di­za­nja o­d mak­si­mal­no 5%.

Ve­æi ku­t ot­va­ra­nja boè­ni­h vra­ta o­lak­ša­va od­r ­a­va­nje. Ven­ti­la­to­r ko­ji se mo­e zak­re­nu­ ti za 90° s boè­ni­m vra­ti­ma o­lak­ša­va pris­tu­p stra­nje­m di­je­lu za èiš­æe­nje no­vo­g hlad­nja­ka u jed­no­m blo­ku. Ko­ris­ni­k mo­e od­re­di­ti i pra­ ti­ti vri­je­me preos­ta­lo do slje­de­æe­g ser­vi­sa.

Skoè­no u­po­zo­re­nje po­ja­vi se ka­d pro­ðe ro­k za od­r ­a­va­nje. Vi­še mjes­ta u pros­to­ru mo­to­ ra zna­èi da su di­je­lo­vi po­pu­t fil­ta­ra, ven­ti­la i a­ku­mu­la­to­ra la­ko dos­tup­ni za ser­vi­s.

CEE Stro­je­vi d.o.o.

Treš­njev­ka 22 10450 Jas­tre­bar­sko Te­l: 01/6285-556, 01/6285-557 Fax: 01/6285-551 E-mai­l: in­fo@­cee-stro­je­vi.hr www.cee-stro­je­vi.hr

VELJAÈA 2013. GRADNJA

63

sanitarije &instalacije Ge­be­rit

Proiz­vo­di u skla­du s pri­ro­dom Ge­be­ri­t je pre­poz­nao i­deal­nu kom­bi­na­ci­ju za u­sav­r­ša­va­nje ­ svo­ji­h proiz­vo­da – spo­j o­èu­va­nja pri­rod­ni­h re­sur­sa i šted­nje ­ vo­de u­z bes­pri­je­ko­ra­n di­za­jn i fun­kcio­nal­no­st. Tip­ka za ak­ti­vi­ra­nje s dvo­ko­li­èin­ski­m is­pi­ra­nje­m je i­deal­no r­je­še­nje ko­je spa­ja ­ kva­li­te­tu, hi­gi­je­nu i šted­nju vo­de

T

eh­no­lo­gi­ja, kva­li­te­ta, mo­der­ ni­za­ci­ja i kon­stan­tno u­sav­ r­ša­va­nje, od­li­ke su sva­ko­g iz­nim­no­g proiz­vo­da ko­ji se e­li pro­bi­ti na tr­iš­te. Sa­mo po­je­di­ ni proiz­vo­ða­èi ga­ran­ti­ra­ju i pa­nju pre­ma o­ko­li­šu i o­èu­va­nje pri­rod­ni­h re­sur­sa pri proiz­vod­nji no­vi­h u­sav­r­ še­ni­h proiz­vo­da. Ut­r­ka za što bo­lji­m proiz­vo­di­ma, na­a­lo­st po­ne­ka­d za­ bo­rav­lja na od­r ­i­vi raz­vo­j, na o­èu­va­

nje pri­rod­ni­h re­sur­sa i op­æe­ni­to na šted­nju vo­de. Ko­li­ko go­d da mo­der­ ni­za­ci­ja u­ri, suk­lad­no nje­no­m ras­ tu tre­ba sva­ka­ko pri­pa­zi­ti na do­ja­m ka­ka­v ta­j proiz­vod os­tav­lja u 'o­èi­ma' o­ko­li­ne. Šted­nja ja­èa kva­li­te­tu Idea­la­n bi proiz­vo­d bio spo­j vr­hun­ ske i je­din­stve­ne teh­no­lo­gi­je u­z o­èu­va­nje pri­rod­ni­h re­sur­sa. Što se

Tip­ke za ak­ti­vi­ra­nje su pos­ta­le neiz­bje­ne za sav­r­še­no fun­kcio­ ni­ra­nje sa­ni­tar­ni­h sus­ta­va. U­z to, nji­ho­v je di­za­jn bes­pri­je­ ko­ra­n i uk­la­pa se sav­r­še­no u sva­ku ku­pao­ni­cu

proiz­vo­d vi­še pois­tov­je­æu­je s od­ r­i­vi­m raz­vo­je­m to æe sa­m proiz­ vo­d fun­kcio­ni­ra­ti du­lje i kva­li­tet­ ni­je. Ge­be­ri­t je pre­poz­nao i­deal­nu kom­bi­na­ci­ju za u­sav­r ­ša­va­nje svo­ji­h proiz­vo­da – spo­j o­èu­va­nja pri­rod­ni­h re­sur­sa i šted­nje vo­de u­z bes­pri­je­ ko­ra­n di­za­jn i fun­kcio­nal­no­st. Tip­ka za ak­ti­vi­ra­nje s dvo­ko­li­èin­ski­m is­pi­ ra­nje­m je i­deal­no r­je­še­nje ko­je spa­ ja kva­li­te­tu, hi­gi­je­nu i šted­nju vo­de.

Po­vi­je­st i raz­vo­j vo­do­kot­li­æa je i­mao ne­ke va­ne ko­ra­ke gdje su se prom­je­ne ug­lav­no­m raz­vi­ja­le na iz­gle­du, a­li ne i u u­pot­re­bi vo­de – ko­li­èi­na vo­de je o­du­vi­je­k bi­la iz­ ra­zi­to po­ve­za­na sa sna­go­m èiš­æe­ nja. Dvo­ko­li­èin­sko is­pi­ra­nje je u­ve­lo va­ne prom­je­ne u svi­je­t vo­do­kot­li­æa ko­ji su do tre­nut­ka mo­der­ni­za­ci­je poz­na­va­li sa­mo jed­nos­tav­no, re­gu­ lar­no, a­li i ras­troš­no ko­riš­te­nje vo­de u hi­gi­jen­ske svr­he.

Od­r ­i­vi raz­vo­j kao in­spi­r a­ci­ja Ko­ris­ni­ci bi­ra­ju ko­li­èi­nu vo­de ko­ju æe ko­ris­ti­ti ti­je­ko­m u­pot­reb­lja­va­nja sa­mo­g sa­ni­tar­no­g proiz­vo­da. Ko­ris­ niè­ko raz­miš­lja­nje o od­r ­i­vo­m raz­ vo­ju je do­bi­lo no­vu di­men­zi­ju ko­ja æe sva­ka­ko pro­mi­je­ni­ti èi­ta­v pog­le­d na sa­ni­tar­ne proiz­vo­de i na šted­nju vo­de kao iz­vo­ru hi­gi­je­ne i èis­to­æe.

64

GRADNJA VELJAÈA 2013.

Tip­ke za ak­ti­vi­ra­nje su pos­ta­le neiz­ bje­ne za sav­r­še­no fu­nkcio­ni­ra­nje sa­ni­tar­ni­h sus­ta­va. Uz to, nji­ho­v je di­za­jn bes­pri­je­ko­ra­n i uk­la­pa se sav­r­še­no u sva­ku ku­pao­ni­cu. Šted­ nja vo­de ni­ka­d ni­je bi­la to­li­ko kva­ li­tet­na u­z di­zaj­ner­ski iz­gle­d ko­ji mi­je­nja do­sa­daš­nja uv­je­re­nja da je spar­tan­ski iz­gle­d bio je­di­no r­je­še­nje za sa­ni­tar­ne proiz­vo­de.

Dvo­ko­li­èin­sko is­pi­r a­nje – va­ a­n ko­r a­k u sa­ni­tar­ni­m sus­ta­vi­ma Mo­der­ni­za­ci­ja i­de nap­ri­je­d ve­li­ki­m ko­ra­ci­ma. Dvo­ko­li­èin­sko is­pi­ra­nje je sa­mo je­da­n, a­li pri­liè­no va­a­n ko­ra­k u sa­ni­tar­ni­m sus­ta­vi­ma gdje æe­mo za­si­gur­no do­èe­ka­ti jo­š ne­ke i­no­va­ci­je ko­je da­ju pred­no­st šted­nji vo­de, o­èu­va­nju pri­rod­ni­h re­sur­sa u svr­hu što bo­lje­g ko­riš­te­nja vanj­ski­h pri­rod­ni­h èim­be­ni­ka, ga­ran­ti­ra­ju­ æi pri­to­m iz­nim­nu kva­li­te­tu, vi­so­ku ra­zi­nu hi­gi­je­ne, kao i bes­pri­je­ko­ra­n di­za­jn. I o­ve go­di­ne pot­re­ba­n je os­ vr­t na od­r ­i­vi raz­vo­j i na sva­ki ma­li po­te­z ko­ji­m mo­e­te po­mo­æi u o­èu­ va­nju o­ko­li­ša. Poè­ni­te s o­da­bi­ro­m pra­vi­h tip­ki za ak­ti­vi­ra­nje us­kla­ðe­ ni­h s vo­do­kot­li­æi­ma ko­ji ga­ran­ti­ra­ju šted­nju vo­de, a is­tov­re­me­no nu­de sa­ni­tar­ni proiz­vo­d vr­hun­ske kva­li­ te­te i pru­a­ju naj­jed­nos­tav­ni­ji na­èi­n od­r ­a­va­nja hi­gi­je­ne u sa­mo­m WC-u i o­ko nje­ga.

Vi­še o tvr­tki Ge­be­ri­t, kao i nje­ zi­ni­m proiz­vo­di­ma, pot­ra­i­te na www.geberit.hr.

Dvo­ko­li­èin­sko is­pi­ra­ nje je sa­mo je­da­n, a­li pri­liè­no va­a­n ko­ra­k u sa­ni­tar­ni­m sus­ta­vi­ma gdje æe­mo za­si­gur­ no do­èe­ka­ti jo­š ne­ke i­no­va­ci­je ko­je da­ju pred­no­st šted­nji vo­de

VELJAÈA 2013. GRADNJA

65

Svakog mjeseca potraite ­ novi broj èasopisa ­ PRO Gradnja i na web stranici

www.progradnja.hr elite li Vašu vijest objaviti na ­ web stranici www.progradnja.hr, ­ pišite nam na e-mail: redakcija@letak-naklada.hr

elite li Vaš baner objaviti na web stranici www.progradnja.hr, obratite nam se na e-mail: marketing@letak-naklada.hr

Poveite se!!!

Doosan. The closer you look, the better we get.

CEE Strojevi d.o.o.

Trešnjevka 22 10450 Jastrebarsko Tel.: +385 1 628 5556 Fax: +385 1 628 5551 info@cee-strojevi.hr www.ceeistrojevi.hr

www.doosanequipment.eu

Model

GODINA X. • BROJ 88 • VELJAÈA 2013.

,]TM`

,MSWZI\Q^

VQ JM\WVQ

,WS I

1VW^I\Q^VI

WXTI\VI Z

RM MVR I

4 MQMZ 4 MQQ\\TM\IV JM\WV

88-2013.

>Q[WSWS^IT RMS\M RM^VQRM XZW bI VIR bIP\

CEE strojevi Inovativna rješenja za budućnost

3.

LJAČA 201

JE – VE

O IZDAN

POSEBN