PRO Gradnja 89

u=2)3

2- } 7 7 1B,)6

87;-*6

89-2013.

GODINA X. • BROJ 89 • OUJAK 2013.

PERI oplate i skele

13. skupťtina Hrvatske udruge krovopokrivaèa

PERI nudi najbolja rjeĹĄenja za inî‚ženjerske objekte

‘Samo se kvalitetom moemo boriti protiv rada na crno’

5. konferencija dimnjaèara

Dimnjaèari predstavili pravila struke

100 95 75

25 5 0

100 95 75

25 5 0

GRADNJA

Struèni èasopis za graditeljstvo Godina X, broj 89, oujak 2013.

Impressum Urednica izdanja Sanja Pakrac Kramariæ, 01/3863-638 e-mail: sanja@letak-naklada.hr e-mail: redakcija@letak-naklada.hr Grafièki urednik Boris Èepin, 01/3863-639 e-mail: boris@letak-naklada.hr Prodaja, marketing, promocija Ljilja Budisavljeviæ, 01/3863-642 ljilja@letak-naklada.hr

Sadraj

Direktorica Ljilja Budisavljeviæ Voditelj proizvodnje Boris Èepin, 01/3863-639 e-mail: oglasi@letak-naklada.hr boris@letak-naklada.hr Grafièka priprema

info

LN design Redakcija Letak naklada d.o.o.

10000 Zagreb, Mostarska 1 fax: 01/3863-631

6

Odrana 13. godišnja skupština Hrvatske

udruge krovopokrivaèa

‘Samo se kvalitetom moemo boriti protiv rada na crno’

e-mail: redakcija@letak-naklada.hr Tisak MediaPrint Tiskara Hrastiæ Murati 16, 10010 Zagreb tel.: 01/6609-641 Posebna izdanja èasopisa PRO Gradnja (Beton, Krovovi, Montane kuæe, Fasade, Stolarija, Grijanje, Podovi...) izlaze periodièno i besplatno se distribuiraju na poslovne adrese èitatelja.

Korištenje i pretisak cjeline ili izvadaka, u bilo kojem obliku i na bilo kojem jeziku, zabranjeni su bez pismene dozvole izdavaèa.

Redakcija pridrava pravo kraæenja dopisa. Rukopise, ilustracije i fotografije ne vraæamo.

Posjetite nas na našoj web stranici www.progradnja.hr

8

Dimnjaèari predstavili pravila struke

12 13

14

4

GRADNJA OUJAK 2013.

Nexe Grupa

U Našicecementu d.d. upaljena rotaciona peæ

Graditeljska nagrada CEMEX

Otvoren natjeèaj za Graditeljsku nagradu CEMEX

18 Caparol

Caparolove proljetne akcije fasada i unutarnjih boja

20

Nekretnine

Cijene nekretnina pale za 5,1 posto u odnosu na 2012.

22 Zaštita površina pomoæu molekula

Korak naprijed u borbi protiv prljanja i razvoja bakterija

8. dani ovlaštenih inenjera graðevinarstva

Lipanjski susreti graðevinara u Opatiji

15 Fotografija na naslovnici: Boris Èepin

5. konferencija dimnjaèara Hrvatske

16

25 Vinarija Horvatoviæ

Vrhunska vina za pravi uitak

Brick Award Hrvatska ‘14

Proglašene tri najuspješnije arhitektonske realizacije od opeke

Meðunarodni sajam graditeljstva – SEEBBE

Odrana izloba ‘Energetski gotovo nulta arhitektura’

28

Razvoj i napredak energetski uèinkovite i odrive arhitekture

sajam 26

Najnoviji materijali za ekološki odrivu gradnju

Zagrebaèki velesajam

Travanjski sajmovi u znaku predavanja i skupova

Èasopis PRO Gradnja preporuèuju:

30

alati &strojevi

REXPO Adriatic 2013

Više sadraja, više izlagaèa, više moguænosti za suradnju

48

Graðevinski strojevi i rezervni dijelovi

konstrukcije &tehnologije 32 URSA Ušteda pri gradnji, veliki trošak pri upotrebi

35

38

grijanje &klima 50

sanitarije &instalacije 52 Viega SC-Contur Sprjeèava ‘propuste’ na press spojnicama

Sika

Sika materijali za izgradnju bazena

54

44

56

pasivna kuæa i obnova faktor 10 46

Schöck Isokorb® XT za pasivne kuæe

Nosivi termoizolacijski element za prekid toplinskih mostova

Kartell by Laufen

Predstavljena kupaonica Kartell by Laufen

Thermotec – izolacija u jednom komadu

Energetska uèinkovitost i udobnost stanovanja na podovima

Laufen na ISH 2013

Nagrada DesingPlus za proizvode od safirkeramike

40 Doka Hrvatska Doka-servis oplate – rješenje za dugovjeènost vaše oplate

Bosch

Dodatna pogodnost za kupce Bosch ureðaja

PERI oplate i skele

PERI nudi najbolja rješenja za inenjerske objekte

MARTIN STROJ d.o.o.

poslovna vozila 58

Opel ADAM

Gradski automobil s najveæom razinom individualizacije

electro news 62 IPT inenjering d.o.o.

LED svjetiljke u javnoj rasvjeti – da ili ne OUJAK 2013. GRADNJA

5

info Tekst: Sanja Pakrac Kramariæ Fo­to: Bo­ri­s Èe­pin

Od­r ­a­na 13. go­diš­nja skup­šti­na Hr­vat­ske ­ ud­ru­ge kro­vo­pok­ri­va­èa

‘Sa­mo se kva­li­te­to­m mo­e­mo bo­ri­ti ­ pro­ti­v ra­da na cr­no’ Ne­lojal­na kon­ku­ren­ci­ja i ra­d na cr­no te od­no­s dr­a­ve i ­ in­spek­to­ra­ta pre­ma re­gis­tri­ra­ni­m kro­vo­pok­ri­va­èi­ma bi­le su glav­ne te­me na Skup­šti­ni HU­K-a, od­r ­a­no­j ne­dav­no u Zag­re­bu

U

ho­te­lu Fou­r Poin­ts by She­ ra­to­n Pa­no­ra­ma u Zag­re­bu ne­dav­no je od­r ­a­no dvod­ nev­no dru­e­nje kro­vo­pok­ri­ va­èa, u sklo­pu ko­je­g je od­r ­a­na i 13. go­diš­nja skup­šti­na Hr­vat­ske ud­ru­ge kro­vo­pok­ri­va­èa (HU­K-a).

Skup­šti­na HU­K-a o­ku­pi­la je vi­še o­d 150 uz­va­ni­ka. To­m pri­li­ko­m je iz­ne­se­n iz­vješ­ta­j o ra­du u 2012. go­

6

GRADNJA OUJAK 2013.

di­ni te su na­jav­lje­ni pla­no­vi za 2013. godi­nu.

Me­ðu pla­no­vi­ma za 2013. je nas­ ta­va­k ra­da na ja­èa­nju po­zi­ci­je HU­ K-a u Hr­vat­skoj (pre­ma kraj­nji­m ko­ris­ni­ci­ma, in­sti­tu­ci­ja­ma, sveu­ èi­liš­ti­ma, stru­kov­ni­m ško­la­ma...), or­ga­ni­za­ci­ja va­no­g ok­rug­lo­g sto­la ra­di iz­ra­de pro­pi­sa za kro­vo­pok­ri­va­ nje po u­zo­ru na zem­lje u ko­jo­j tra­di­

‘Kao i ve­æi­na sub­je­ ka­ta u gra­di­telj­stvu, kro­vo­pok­ri­va­èi su suo­èe­ni s manj­ko­m pos­la, ne­lo­jal­no­m kon­ku­ren­ci­jo­m zbo­g po­ve­æa­nja ra­da na cr­no, te pa­do­m ci­je­na us­lu­ga. Dak­le, op­æe sta­nje u e­ko­no­mi­ji, a o­so­bi­to u gra­di­telj­ stvu, stvo­ri­lo je ve­æi­ nu prob­le­ma kro­vo­ pok­ri­va­èi­ma’, ka­zao je Vla­di­mi­r Ma­ko­te­r, pred­sjed­ni­k Hr­vat­ske ud­ru­ge kro­vo­pok­ri­ va­èa

ci­ja kro­vo­pok­ri­va­nja i ve­li­ko zna­nje pos­to­je de­set­lje­æi­ma (Nje­maè­ka, Aus­tri­ja i Švi­car­ska), sud­je­lo­va­nje u pro­jek­tu CROS­KIL­LS, or­ga­ni­za­ci­ja iz­le­ta i pos­je­ta struè­ni­m saj­mo­vi­ma, bo­lja me­ðu­sob­na su­rad­nja èla­no­va HU­K-a i za­jed­niè­ko r­je­šavanje ak­ tual­ni­h te­ma: ra­d na cr­no, zaš­ti­ta na ra­du, o­si­gu­ra­nje rad­ni­ka, i­td. ‘eli­mo bo­l ju su­r ad­nju s in­spek­to­ri­ma, je­r na­m je svi­ma u in­te­re­su da se ­ po­du­pi­re le­ga­l a­n ra­d’ Ne­lo­jal­na kon­ku­ren­ci­ja i ra­d na cr­no te od­no­s dr­a­ve i in­spek­to­ra­ta pre­ ma re­gistri­ra­ni­m kro­vo­pok­ri­va­èi­ma bi­le su glav­ne te­me na skup­šti­ni.

‘Kao i ve­æi­na sub­je­ka­ta u gra­di­ telj­stvu, kro­vo­pok­ri­va­èi su suo­èe­ni s manj­ko­m pos­la, ne­lo­jal­no­m kon­ ku­ren­ci­jo­m zbo­g po­ve­æa­nja ra­da na cr­no, te pa­do­m ci­je­na us­lu­ga. Dak­ le, op­æe sta­nje u e­ko­no­mi­ji, a o­so­bi­ to u gra­di­telj­stvu, stvo­ri­lo je ve­æi­nu prob­le­ma kro­vo­pok­ri­va­èi­ma’, ka­zao je Vla­di­mi­r Ma­ko­te­r, pred­sjed­ni­k Hr­ vat­ske ud­ru­ge kro­vo­pok­ri­va­èa.

Da je si­tua­ci­ja zab­ri­nja­va­ju­æa naj­ bo­lje svje­do­èi is­ka­z kro­vo­pok­ri­va­èa Ju­re: ‘U Hr­vat­sko­j ra­di 80 pos­to fu­še­ ra i 20 pos­to kro­vo­pok­ri­va­èa. Na­s ko­ji ra­di­mo le­gal­no re­do­vi­to pos­je­ æu­je in­spek­ci­ja i gnja­vi ci­je­li da­n, a fu­še­ra ko­ji ra­di na sus­jed­no­m kro­ vu – os­ta­vi na mi­ru. Mi pla­æa­mo sve da­æe dr­a­vi, fu­še­ri niš­ta, na­s se gnja­vi, nji­h ne. I tko je on­da u bo­ ljo­j po­zi­ci­ji? Ni­ma­lo pra­ved­ni­je ni­je ni pri­li­ko­m dod­je­le pos­la: in­ves­ti­to­r do­ne­se ci­je­nu na­pi­sa­nu o­lov­ko­m na pa­pi­ru – a­ko se mo­e­š pri­la­go­di­ti to­j ci­je­ni, po­sao je tvo­j. A­ko ne, po­sao æe do­bi­ti fu­še­r.

S Ju­ro­m su se slo­i­li svi pri­sut­ni kro­vo­pok­ri­va­èi. Na nje­go­ve se rijeèi na­do­ve­zao i kro­vo­pok­ri­va­è i­z Ri­je­ ke: ‘Ka­d tre­ba­š in­spek­to­re, ne mo­ e­š do­æi do nji­h. U Ri­je­ci se in­spek­ to­ra­t mo­e do­bi­ti je­di­no u­tor­ko­m o­d 8 do 10 sa­ti. A pre­ko vi­ken­da ni­èu no­vi kro­vo­vi, nap­rav­lje­ni u fu­šu.

Svo­je­dob­no sa­m e­lio pri­ja­vi­ti ra­d na cr­no: jed­na slo­ven­ska dr­av­ljan­ ka ko­ja u Hr­vat­sko­j i­ma vi­ken­di­cu, e­lje­la je ob­no­vi­ti kro­v. Na­ko­n što je de­talj­no is­pi­ta­la ci­je­ne ma­te­ri­ja­ la i ra­da u Hr­vat­sko­j, zak­lju­èi­la je da jo­j je ko­d na­s ba­š sve pres­ku­po.

Ma­te­ri­ja­l je proš­ver­ca­la pre­ko gra­ni­ ce i­z Slo­ve­ni­je, te do­ve­la slo­ven­ske rad­ni­ke, be­z doz­vo­le za ra­d, da jo­j ob­no­ve kro­v na vi­ken­di­ci. I ni­ko­me niš­ta’. Ti­je­ko­m skup­šti­ne iz­ne­se­ ni su broj­ni prim­je­ri nep­ra­ved­ni­h si­tua­ci­ja u ko­ji­ma su se hr­vat­ski kro­vo­pok­ri­va­èi za­tek­li. Ri­je­èi ut­je­he vid­no o­gor­èe­ni­m kro­vo­po­kriva­èi­ma u­pu­tio je pred­sjed­ni­k HU­K-a.

‘Ne­ma­mo du­go­g na­èi­na da se bo­ ri­mo pro­ti­v ra­da na cr­no, o­si­m kva­ li­tet­ni­m ra­do­m. Ta­ko­ðe­r, e­li­mo bo­ lju su­rad­nju s in­spek­to­ri­ma, je­r na­m je svi­ma u in­te­re­su da se po­du­pi­re le­ga­la­n ra­d’, nag­la­sio je Ma­ko­te­r.

Kro­vo­pok­ri­va­èi su na skup­šti­ni iz­ni­je­li i svo­je pri­jed­lo­ge ka­ko sma­ nji­ti ra­d na cr­no: ka­nja­va­nje­m ba­š svi­h ko­ji ko­ris­te us­lu­ge fu­še­ra te sma­nje­nje­m pdv-a. U to­m slu­èa­ju bi ci­je­na us­lu­ge bi­la sliè­na o­no­j ko­ ju nu­de fu­še­ri, a in­ves­ti­to­ri bi u­z ni­i ra­èu­n do­bi­li i ga­ran­ci­ju na o­bav­lje­ni po­sao, ko­ju i­m fu­še­ri ne mo­gu da­ ti.

‘Ne­ma­mo du­go­g na­èi­ na da se bo­ri­mo pro­ ti­v ra­da na cr­no, o­si­m kva­li­tet­nim ra­do­m.

Ta­ko­ðe­r, e­li­mo bo­lju su­rad­nju s in­spek­to­ri­ ma, je­r na­m je svi­ma u in­te­re­su da se po­du­pi­re le­ga­la­n ra­d’, nag­la­sio je Ma­ko­ter

Sudjelovanje HUK-a u projektu CROSKILLS U sklo­pu dvod­nev­no­g dru­e­nja kro­ vo­pok­ri­va­èa od­r ­a­na su i broj­na pre­da­va­nja, pre­zen­ta­ci­je kao i sve­ èa­na ve­èe­ra.

Ta­ko je pro­f.dr.sc. I­va­na Ba­nja­d Pe­èu­r, pred­sto­jnica Za­vo­da za ma­ te­ri­ja­le Gra­ðe­vin­sko­g fa­kul­te­ta u Zag­re­bu pred­sta­vi­la pro­je­k t CROS­ KIL­LS za os­po­sob­lja­va­nje rad­ni­ka u e­ner­get­sko­j u­èin­ko­vi­tos­ti. U pro­jek­ tu od­ne­dav­no sud­je­lu­je i HU­K. Oèe­ ki­va­ni re­zul­ta­t pro­jek­ta CROS­KIL­LS je­st iz­ra­da i o­dob­re­nje Na­cio­nal­ni­h smjer­ni­ca za kon­ti­nui­ra­nu i­zob­raz­ bu gra­ðe­vin­ski­h rad­ni­ka u e­ner­get­ sko­j u­èin­ko­vi­tos­ti, ko­je u­jed­no tre­ ba­ju o­mo­gu­æi­ti tr­iš­no vred­no­va­nje gra­ðe­vin­ski­h rad­ni­ka te dop­ri­ni­je­ti os­t va­re­nju na­cio­nal­ni­h ci­lje­va e­ner­ get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti.

Tvrtka Würth pred­sta­vi­la je pri­ sut­ni­ma krov­ne fo­li­je i­z svo­je­g a­sor­ti­ma­na, te na­ja­vi­la broj­ne po­ god­nos­ti za èla­no­ve HU­K-a.

Les­ni­na in­e­nje­ri­ng Zag­re­b d.o.o. pred­sta­vi­la je pa­k GE­RA­R­D krov­ni prog­ra­m, kao i i­zo­la­ci­ju TER­MO­ TO­P. Na sve­èa­no­j ve­èe­ri kro­vo­pok­ri­ va­èi­ma su se ob­ra­ti­li De­tlef Stau­ ch, glav­ni taj­ni­k I­FD-a, Me­ðu­na­ rod­ne ud­ru­ge kro­vo­pok­ri­va­èa, te mr.sc. Tat­ja­na Ho­lje­va­c, pot­pred­ sjed­ni­ca Grad­ske skup­šti­ne Gra­da Zag­re­ba.

Stau­ch je to­m pri­li­ko­m is­tak­nuo da I­FD pru­a HU­K-u pu­nu pot­po­ ru u sa­daš­nje­m i bu­du­æe­m ra­du, a Ho­lje­vac je nag­lasi­la ka­ko up­ra­vo kro­vo­pok­ri­va­èi i­ma­ju ve­li­ku u­lo­gu u pro­jek­ti­ma e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ ti.

OUJAK 2013. GRADNJA

7

info Tekst: Sanja Pakrac Kramariæ Fo­to: Bo­ri­s Èe­pin

5. kon­fe­ren­ci­ja dim­nja­èa­ra Hr­vat­ske

Dim­nja­èa­ri ­ pred­sta­vi­li pra­vi­la stru­ke Ne­dav­no je u ho­te­lu Ka­j u Ma­ri­ji Bis­tri­ci od­r ­a­na 5. kon­fe­ren­ci­ja dim­nja­èa­ra Hr­vat­ske, ko­ju su us­pješ­no or­ga­ni­zi­ra­li Hr­vat­ska ­ dim­nja­èar­ska ud­ru­ga i a­gen­ci­ja Av­rion

U

Zdrav­ko Še­nju­g, pred­sjed­ni­k HDU

8

GRADNJA OUJAK 2013.

sklo­pu dvod­nev­ne kon­fe­ren­ ci­je od­r ­a­na su broj­na struè­ na pre­da­va­nja, pred­stav­lje­n je Za­ko­n o fis­ka­li­za­ci­ji te po pr­vi pu­ta su pred­stav­lje­na Pra­vi­ la struke – os­no­ve dim­nja­èar­stva, ko­je je Hr­vat­ska dim­nja­èar­ska ud­ ru­ga (HDU) prip­re­mi­la na os­no­vu va­e­æi­h pro­pi­sa u Nje­maè­ko­j, Aus­ tri­ji i Slo­ve­ni­ji, a ko­ja su pri­la­go­ðe­na na­ši­m uv­je­ti­ma i teh­niè­ko­m sta­nju dim­nja­ka.

‘Pra­vi­la stru­ke su po­jas­ni­la ne­ke rad­nje i poj­move, kao npr. da kon­ tro­la dim­nja­ka ni­je sa­mo pog­le­d u­pe­re­n pre­ma dim­nja­ku i to je to, ne­go da je to sku­p rad­nji s a­la­to­m, in­stru­men­ti­ma, zav­r ­šno pi­sa­ni­m do­ku­men­to­m, i­za ko­je­g sto­ji od­ go­vor­no­st za mo­e­bit­ne tra­giè­ne pos­lje­di­ce. O­va pra­vi­la bi tre­ba­la bi­ti osno­va za sva dalj­nja ras­prav­lja­nja o to­me što, ka­ko i ka­da ra­di pod­ ruè­ni dim­nja­èa­r i ko­je su nje­go­ve o­ba­ve­ze i nad­le­nos­ti’, ob­jas­nio je Zdrav­ko Še­nju­g, pred­sjed­ni­k HDU. Ta­ko­ðe­r, u sklo­pu kon­fe­ren­ci­je de­mon­stri­ra­na je i tlaè­na pro­ba di­ mo­vod­ne in­sta­la­ci­je na lo­ka­ci­ji ug­ rad­nje. U­i­vo je de­mon­stri­ra­n pos­ tu­pa­k kon­tro­le is­prav­nos­ti ug­rad­nje di­mo­vod­ne in­sta­la­ci­je u seg­men­tu pro­puš­ta­nja sti­jen­ki di­mo­vod­ne in­ sta­la­ci­je.

Sta­nje u dim­nja­èar­stvu u Hr­vat­skoj Na sta­nje u dim­nja­èar­stvu u Hr­vat­ sko­j os­vr­nuo se pred­sjed­ni­k Hr­vat­ ske dim­nja­èar­ske ud­ru­ge, Zdrav­ko Še­nju­g.

‘Go­di­na­ma u­po­zo­ra­va­mo da na­ èi­n or­ga­ni­zi­ra­nja dim­nja­èar­ske slu­be ni­je do­ba­r zbo­g za­ko­na ko­ji od­re­ðu­je da lo­kal­ne je­di­ni­ce, ko­ji­h i­ma­mo vi­še o­d 500, sa­me od­lu­èu­ju i or­ga­ni­zi­ra­ju na­èi­n ra­da dim­nja­èar­ ske slu­be.

Pra­te­æi na­še dim­nja­èar­stvo mo­ e­mo ustvr­di­ti da se sve o­no što o­vi­si sa­mo o dim­nja­èa­ri­ma la­ga­no mi­je­nja i nap­re­du­je. I o­va 5. kon­fe­ ren­ci­ja je pot­vr­da to­me, kao i sve ve­æi bro­j ða­ka ko­ji se ško­lu­ju za dim­nja­èa­re. Ta­ko­ðe­r, prip­re­mi­li smo sa­mi po pr­vi puta i Pra­vi­la stru­ke – os­no­ve dim­nja­èar­stva, ko­ja tre­ba­ju bi­ti te­me­lj svi­h dalj­nji­h dis­ku­si­ja o

Na 5. kon­fe­ren­ci­ji dim­nja­èa­ra pred­stav­ lje­na su Pra­vi­la stru­ ke – os­no­ve dim­nja­ èarstva, ko­je je HDU prip­re­mi­la na os­no­vu va­e­æi­h pro­pi­sa u Nje­maè­ko­j, Aus­tri­ji i Slo­ve­ni­ji, a ko­ja su pri­la­go­ðe­na na­ši­m uv­je­ti­ma i teh­niè­ko­m sta­nju dim­nja­ka

dim­nja­èar­sko­j slu­bi i na­èi­nu ra­da.

Prip­re­ma­mo i do­dat­ne e­du­ka­ci­je za dim­nja­èa­re-maj­sto­re, èi­m do­bi­je­mo po­pi­s svi­h maj­sto­ra o­d Hr­vat­ske ob­r ­tniè­ke ko­mo­re’, ka­zao je Še­nju­g te do­dao: ‘Sve os­ta­lo što o­vi­si o dru­gi­ma iz­va­n na­še stru­ke i nas­to­ja­nji­ma dru­gi­h da na­m se up­li­æu u stru­ku na­a­lo­st i­ma ne­ga­ti­va­n pred­zna­k.

Do­la­zi­mo do ap­sur­dne si­tua­ci­je da na­m pli­noin­sta­la­te­ri, pli­no­ser­vi­se­ri, li­ma­ri, kao i raz­ni iz­vo­ða­èi poèi­nju od­re­ð i­va­ti ka­ka­v tre­ba bi­ti dim­nja­k i što sve spa­da u dim­naj­èar­ski po­ sao, a što ne. Za tak­vu si­tua­ci­ju su di­je­lo­m kri­vi i sa­mi dim­nja­èa­ri zbo­g svo­g neu­jed­na­èe­no­g i neu­èin­ko­ vi­to­g pris­tu­pa ci­je­lo­m prob­le­mu.

Pos­to­je od­re­ðe­ne gru­pa­ci­je zain­ te­re­si­ra­ni­h, da ne ka­e­mo i lo­bi­ji, pos­to­je na­met­nu­ti po­je­din­ci sa spe­ ci­fiè­ni­m in­te­re­si­ma ko­ji se up­li­ta­

nje­m u dim­nja­èar­stvo po­ku­ša­va­ju iz­bo­ri­ti za svo­ju po­zi­ci­ju iz­miš­lja­ju­æi no­va pra­vi­la i pro­pi­se. Na prim­je­ru Gra­da Zag­re­ba mo­e­mo vid­je­ti ka­ko se po­ku­ša­va­lo stvo­ri­ti novo dim­nja­ èar­stvo! Dod­je­la kon­ce­si­ja za dim­ nja­èar­ske pos­lo­ve do­iv­lja­va tak­ve spe­ci­fiè­nos­ti go­to­vo do na­ka­rad­ni­h si­tua­ci­ja, po­èev­ši o­d sa­mo­g tek­sta nat­je­èa­ja pa do zav­r ­šne dod­je­le.

Prim­je­ri na­èi­na i kri­te­ri­ja po ko­ji­ma je net­ko do­bio kon­ce­si­ju u ne­ki­m sluèaje­vi­ma ne­ma­ju ve­ze s oz­bilj­ noš­æu i nam­je­ro­m da­va­te­lja kon­ ce­si­je da gra­ða­ni do­bi­ju si­gur­nu i naj­k va­li­tet­ni­ju us­lu­gu.

Iz­miš­lja­ju se no­va pra­vi­la s ci­lje­m da se u­ma­nji struè­no­st, nad­le­no­ st i kom­pe­ten­ci­ja dim­nja­èa­ra ka­ko bi net­ko dru­gi mo­gao nas­tu­pa­ti sa svoji­m in­te­re­si­ma’. Še­nju­g je ka­zao i ka­ko je HDU ne­dav­no do­bi­la od­go­vo­r o­d Mi­nis­ OUJAK 2013. GRADNJA

9

info tar­stva zaš­ti­te o­ko­li­ša i pri­ro­de u ko­je­m sto­ji ‘da pre­ma va­e­æi­m za­ko­ ni­ma dim­nja­èa­ri jo­š ni­su u nji­ho­vo­j nad­le­nos­ti’, prem­da mno­ge dr­a­ve o­ko na­s dim­nja­èar­stvo svr­sta­va­ju u dio sus­ta­va zaš­ti­te o­ko­li­ša.

‘Sli­je­di na­m jo­š mno­go bor­be za po­di­za­nje dim­nja­èar­ske stru­ke na ni­vo ko­ji jo­j pri­pa­da’, zak­lju­èio je Še­nju­g.

‘Za­ko­n o fis­k a­li­z a­ci­ji ­ shva­ti­te vr­lo oz­bilj­no, je­r je po­rez­na zat­r­pa­na ­ pri­ja­va­ma gra­ða­na’ Kre­ši­mi­r Sol­do i­z tvr­tke Ra­èu­no­ vod­stvo Sol­do d.o.o. ob­jas­nio je pri­sut­ni­ma na ko­ji æe na­èi­n prim­je­ nji­va­ti no­vi Za­ko­n o fis­ka­li­za­ci­ji, te ko­je o­ba­ve­ze i mo­guæ­nos­ti i­ma­ju dim­nja­èa­ri, kao spe­ci­fiè­na stru­ka ko­ja ve­æi dio svo­g pos­lo­va­nja o­bav­ lja na te­re­nu. Sa­mi dim­nja­èa­ri i­ma­ju jo­š samo pa­r mje­se­ci, toè­ni­je do 1. sr­pnja o­ve go­di­ne, da se prip­re­me na ob­ve­ze pro­pi­sa­ne Za­ko­no­m o fis­ ka­li­za­ci­ji. Sol­do je u­po­zo­rio dim­nja­ èa­re da Za­ko­n o fis­ka­li­za­ci­ji shva­te vr­lo oz­bilj­no, je­r je ‘po­rez­na zat­r­pa­ na pri­ja­va­ma gra­ða­na’.

Bo­ja­n Bren­èi­è, pred­sjedni­k sek­ci­ je dim­nja­èa­ra u Slo­ve­ni­ji, go­vo­rio je na te­mu prip­re­me kru­to­g go­ri­va za ko­riš­te­nje te is­tak­nuo da je pot­reb­no dr­vo pra­vil­no o­su­ši­ti pri­je u­pot­re­be.

10

GRADNJA OUJAK 2013.

Pos­to­ta­k vla­ge u dr­vu ne smi­je bi­ti ve­æi o­d 20 pos­to. Dr­va je naj­bo­lje prip­re­ma­ti u pro­sin­cu i sijeè­nju ka­ da je vla­ga u dr­vu naj­ni­a. Bren­èi­è je spo­me­nuo i ka­ko je jed­na o­d za­ da­æa aus­trij­ski­h dim­nja­èa­ra kon­tro­ la vla­nos­ti dr­va. Pred­sjed­ni­k sek­ ci­je dim­nja­èa­ra u Slo­ve­ni­ji is­tak­nuo je i ve­li­ku va­no­st pra­vil­no­g skla­ diš­te­nja dr­va, te na­veo toè­no vri­je­ me suše­nja od­re­ðe­ni­h vr­sta dr­va.

‘Tam­na vat­ra, kao i tam­ni di­m, zna­

Zdrav­ko Še­nju­g, pred­sjed­ni­k HDU, ka­zao je ka­ko je Ud­ ru­ga ne­dav­no do­bi­la od­go­vo­r o­d Mi­nis­tar­ stva za­štite o­ko­li­ša i pri­ro­de u ko­je­m sto­ji ‘da pre­ma va­e­æi­m za­ko­ni­ma dim­nja­èa­ri jo­š ni­su u nji­ho­vo­j nad­le­nos­ti’, prem­da mno­ge dr­a­ve o­ko na­s dim­nja­èar­stvo svr­sta­va­ju u dio sus­ ta­va zaš­ti­te o­ko­li­ša

èe lo­še iz­ga­ra­nje. Si­va bo­ja pe­pe­la i lak­ši pe­peo zna­èe dob­ro iz­ga­ra­nje, do­k smo­la i èa­ða u­po­zo­ra­va­ju na lo­ še iz­ga­ra­nje’, nag­la­sio je Bren­èi­è.

Osi­m o ve­æ spo­me­nu­ti­m te­ma­ma, u sklo­pu 5.kon­fe­ren­cije dim­nja­èa­ra bi­lo je go­vo­ra i o a­na­li­zi o­èe­vi­da tro­ va­nja, tro­ši­li­ma lo­e­ni­m dr­vi­ma u sis­te­mu plin­ski­h in­sta­la­ci­ja, po­a­ri­ ma u dim­nja­ci­ma i ga­še­nju, zam­je­ni pos­to­je­æi­h pla­me­ni­ka s pla­me­ni­ko­m za pe­le­te, up­rav­lja­nju èa­ðo­m pos­li­je èiš­æe­nja lo­iš­ni­h u­re­ða­ja, itd...

Zvo­ni­mi­r Br­ko­vi­æ, teh­niè­ki di­rek­ to­r i­z tvr­tke Schie­de­l, pred­sta­vio je pri­sut­ni­ma KIN­GFI­RE PA­RA­T, tvor­ niè­ki iz­ra­ðe­nu ka­min­sku mon­ta­nu mo­du­lar­nu je­di­ni­cu e­ta­ne vi­si­ne.

KIN­GFI­RE PA­RA­T je os­miš­lje­n kao od­go­vo­r na vi­so­ke zah­tje­ve kli­je­na­ta po pi­ta­nju ener­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti, te je i­dea­la­n za ug­rad­nju u nis­koe­ ner­get­ske i pa­siv­ne ku­æe. KIN­GFI­RE PA­RA­T pru­a si­gur­no­st, je­r je neo­ vi­sa­n o zra­ku i­z pros­to­ra u ko­je­m se na­la­zi, mo­gu­æe ga je kom­bi­ni­ra­ti sa sis­te­mi­ma za proz­ra­èi­va­nje, do­no­si uš­te­de na gri­ja­nju do 20 pos­to, èu­va at­mos­fe­ru zbo­g nis­ki­h e­mi­si­ja CO, a u­jed­no o­si­gu­ra­va u­dob­no­st gri­ja­no­g do­ma. Is­to ta­ko, vr­lo je jed­nos­ta­va­n za ug­rad­nju je­r na gra­di­liš­te do­la­zi kao go­to­v e­ta­ni e­le­me­nt i po­mo­æu kra­na se ug­ra­ðu­je.

Proizvode svojih tvrtki predstavili su i Zvi­jez­da­n Hr­ša­k, di­rek­to­r pro­ da­je u tvr­tki Je­re­mia­s te Hr­vo­je Ni­kl, di­rek­to­r fir­me Ce­riu­m d.o.o., ko­ji je u­jed­no pred­sta­vio i ot­va­ra­nje ser­ vis­no­g cen­tra u Hr­vat­sko­j.

info Nexe Gru­pa

U Našicecementu d.d. upaljena rotaciona peæ Na­ko­n us­pješ­no zav­r­še­no­g re­dov­no­g go­diš­nje­g re­mon­ta ­ pos­tro­je­nja, u Na­ši­ce­ce­men­tu d.d. ne­dav­no je u­pa­lje­na ro­ta­cio­na pe­æ i za­po­èe­la je proiz­vod­nja klin­ke­ra

G

o­diš­nji re­mo­nt pos­tro­je­nja, ko­ji se u ce­men­tno­j in­dus­ tri­ji uo­bi­èa­je­no iz­vo­di u zim­ sko­m di­je­lu go­di­ne, obav­lje­n je u si­jeè­nju i ve­lja­èi ove go­di­ne. Sa­ mo pos­tro­je­nje za proiz­vod­nju klin­ ke­ra zaus­tav­lje­no je 31. pro­sin­ca 2012. go­di­ne, na­ko­n èe­ga su o­bav­ lje­ni glav­ni re­mon­tni ra­do­vi, èi­ja je vri­jed­no­st o­ko 12 mi­li­ju­na ku­na.

Is­te su o­ba­vi­li rad­ni­ci Na­ši­ce­ce­ men­ta za­jed­no s vanj­ski­m iz­vo­ða­èi­ ma an­ga­i­ra­ni­m za ne­ke spe­ci­ja­lis­ tiè­ke pos­lo­ve.

Do­dat­ni ra­do­vi i u­l a­ga­nja Ta­ko­ðe­r su o­bav­lje­ni re­mon­tni ra­ do­vi i na pos­tro­je­nju za mlje­ve­nje ce­men­ta, pa­ki­ra­nju ce­men­ta, kao i u­to­var­no­m di­je­lu za ra­su­ti ce­me­nt.

Na­jo­bim­ni­ji i or­ga­ni­za­cij­ski naj­slo­ e­ni­ji po­sao od­no­sio se na pres­la­ gi­va­nje èe­liè­ni­h kug­li u mli­nu si­ro­ vi­ne i u tri mli­na ce­men­ta, èi­me se o­mo­gu­æi­lo op­ti­mi­ra­nje ra­da mli­no­va i e­fi­kas­ni­je is­ko­riš­te­nje e­lek­triè­ne e­ner­gi­je.

Osi­m re­mon­tni­h ra­do­va, vri­je­me sta­ja­nja pos­tro­je­nja is­ko­riš­te­no je i za po­bolj­ša­nje e­ko­loš­kih as­pe­ka­ta proiz­vod­nje. Ta­ko je iz­gra­ðe­n no­vi sus­ta­v za pri­kup­lja­nje i pro­èiš­æa­ va­nje o­bo­rin­ski­h vo­da na pros­to­ru ru­dar­ske me­ha­ni­za­ci­je. Ta­ko­ðe­r je mo­der­ni­zi­ra­no pos­tro­je­nje za pa­ki­ ra­nje ug­rad­njom sus­ta­va za au­to­ mat­sko po­de­ša­va­nje pre­ma ve­li­èi­ni vre­æa.

12

GRADNJA OUJAK 2013.

Va­no je na­po­me­nu­ti da se, u­na­ to­è o­vi­m op­se­ni­m ra­do­vi­ma na pos­tro­je­nju, is­po­ru­ka svi­h proiz­vo­ da od­vi­ja­la nes­me­ta­no, suk­lad­no zah­tje­vi­ma tr­iš­ta.

Proiz­vod­ni prog­r a­m tvr­tke Na­ši­ce­ce­me­nt Na­ši­ce­ce­me­nt d.d. s go­diš­nji­m ka­ pa­ci­te­to­m o­d mi­li­ju­n to­na ce­men­ta i Na­ma­la, dru­ga je tvor­ni­ca ce­men­ta u Hr­vat­sko­j po in­sta­li­ra­ni­m ka­pa­ci­ te­ti­ma i pre­ma tr­iš­no­m ud­je­lu.

U proiz­vod­nom prog­ra­mu, ko­ji­m je Na­ši­ce­ce­me­nt o­si­m u Hr­vat­sko­j

Osi­m re­mon­tni­h ra­do­ va, vri­je­me sta­ja­nja pos­tro­je­nja is­ko­riš­te­ no je i za po­bolj­ša­nje e­ko­loš­ki­h as­pe­ka­ta proiz­vod­nje

pri­su­ta­n i u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni, Slo­ve­ni­ji, Ma­ðar­sko­j i Sr­bi­ji, na­la­zi se še­st vr­sta por­tlan­dsko­g ce­men­ta i zi­dar­ski ce­me­nt Na­ma­l.

Svi proiz­vo­di su cer­ti­fi­ci­ra­ni za zem­lje u ko­je se iz­vo­ze, pa ta­ko i za Eu­rop­sku U­ni­ju. Iz­vo­z Na­ši­ce­ce­ men­ta je u proš­loj go­di­ni dos­ti­gao 36% pro­da­ni­h ko­li­èi­na.

Na­ši­ce­ce­me­nt d.d. pos­je­du­ je cer­ti­fi­ka­te I­SO 9001:2008, I­SO 14001:2004 i BS OH­SA­S 18001:2007, što je do­ka­z sus­tav­no­g pris­tu­pa i up­rav­lja­nja kva­li­te­to­m, o­ko­ li­šem, zdrav­lje­m i si­gur­noš­æu.

8. da­ni ov­laš­te­ni­h in­e­nje­ra gra­ðe­vi­nar­stva

Li­panj­ski sus­re­ti ­ gra­ðe­vi­na­ra u O­pa­ti­ji Hr­vat­ska ko­mo­ra in­e­nje­ra gra­ðe­vi­nar­stva or­ga­ni­zi­ra sa­da ve­æ tra­di­cio­nal­ne, os­me po re­du Da­ne ov­laš­te­ni­h in­e­nje­ra ­ gra­ðe­vi­nar­stva, o­d 12. do 15. lip­nja o­ve go­di­ne u O­pa­ti­ji

D

a­ni ov­laš­te­ni­h in­e­nje­ra gra­ ðe­vi­nar­stva pre­poz­na­ti su kao pri­go­da za o­kup­lja­nje struè­nja­ka i­z pod­ruè­ja gra­ ðe­vi­nar­stva.

Kao u­vo­d sku­pu od­r ­a­t æe se Op­ æa kon­ven­ci­ja ov­laš­te­ni­h in­e­nje­ra gra­ðe­vi­nar­stva ko­ju èi­ne svi ov­laš­ te­ni in­e­nje­ri gra­ðe­vi­nar­stva èla­no­vi Ko­mo­re i vje­be­ni­ci, bu­du­æi kan­di­ da­ti za u­pi­s u Ko­mo­ru.

Kon­ven­ci­ja se sa­zi­va je­dan­pu­t na go­di­nu ra­di ras­prav­lja­nja i zau­ zi­ma­nja sta­ja­liš­ta o naj­va­ni­ji­m pi­ ta­nji­ma stru­ke, kao i ra­di raz­mat­ra­ nja pi­ta­nja o­d op­æe va­nos­ti za ra­d Ko­mo­re.

Svi su­dio­ni­ci i­ma­ju pri­li­ku sud­ je­lo­va­ti u ras­pra­va­ma i raz­mi­je­ni miš­lje­nja o te­ma­ma o­d za­jed­niè­ko­g in­te­re­sa, nau­èi­ti neš­to no­vo, kao i dru­i­ti se iz­va­n pos­lov­no­g ok­ru­e­ nja.

Druš­tve­na do­ga­ða­nja, se­mi­na­ri, pre­da­va­ nja i ok­rug­li sto­lo­vi od­r­a­t æe se u ho­te­lu Am­ba­sa­do­r i Gra­nd ho­te­lu 4 o­pa­tij­ska cvi­je­ta

centri do­ga­ða­nja: ­ Am­ba­sa­do­r i Gra­nd hotel ­ 4 o­pa­tij­ska cvi­je­ta Druš­t ve­na do­ga­ða­nja, se­mi­na­ri, pre­da­va­nja i ok­rug­li sto­lo­vi od­r ­a­t æe se u ho­te­lu Am­ba­sa­do­r i Gra­nd ho­te­lu 4 o­pa­tij­ska cvi­je­ta.

Su­dio­ni­ci sa­mi re­zer­vi­ra­ju smješ­ ta­j u ho­te­li­ma, kao i pret­hod­ni­h go­ di­na, a za ra­ne pri­ja­ve i up­la­te do 1. trav­nja Li­bur­nia ho­te­li o­dob­ra­va­ju 10 pos­to po­pus­ta na ci­je­nu smješ­ ta­ja.

Sve o­ba­vi­jes­ti o or­ga­ni­za­ci­ji o­vo­ ga skupa kon­ti­nui­ra­no mo­e­te pra­ ti­ti na in­ter­net­sko­j stra­ni­ci – www. hki­g.hr.

OUJAK 2013. GRADNJA

13

info Fo­to: Hr­vat­ska ko­mo­ra ar­hi­te­ka­ta

Bri­ck Awa­r­d Hr­vat­ska ‘14

Prog­la­še­ne tri ­ na­jus­pješ­ni­je ­ ar­hi­tek­ton­ske ­ rea­li­za­ci­je o­d o­pe­ke Pos­ta­me­nt za skul­ptu­ru kar­di­na­la Fra­nje Ku­ha­ri­æa, pos­lov­na ­ zgra­da Lu­me­na­r ­t i grad­ske vi­le na Mi­ro­goj­sko­j ces­ti – prog­la­še­ne naj­bo­lji­m dje­li­ma na nat­je­èa­ju Bri­ck Awa­r­d Hr­vat­ska ‘14

N

e­dav­no su prog­la­še­ni na­ jus­pješ­ni­ji ra­do­vi hr­vat­ski­h ar­hi­te­ka­ta ko­ji su pris­tig­li na nat­je­èaj Bri­ck Awa­r­d Hr­vat­ ska ‘14. Nat­je­èa­j su ras­pi­sa­li tvr­tka Wie­ner­ber­ge­r i Hr­vat­ska ko­mo­ra ar­ hi­te­ka­ta, a tra­i­le su se na­jus­pješ­ni­ je ar­hi­tek­ton­ske rea­li­za­ci­je u Hr­vat­ sko­j u ko­ji­ma je ko­riš­te­na o­pe­ka.

Nat­je­èa­je­m su vred­no­va­ni prim­ je­ri naj­k va­li­tet­ni­ji­h rea­li­zirani­h ar­ hi­tek­ton­ski­h r­je­še­nja u ko­ji­ma se o­pe­ka za zi­do­ve, fa­sa­de, op­loè­ni­ci, cri­je­p i dru­gi gli­ne­ni proiz­vo­di, ko­ ris­te na iz­ni­ma­n i/i­li i­no­va­ti­va­n na­èi­n u pog­le­du iz­ved­be i teh­no­lo­gi­je.

Pos­ta­me­nt za skul­ptu­ru kar­di­na­la F. Ku­ha­ri­æa

14

GRADNJA OUJAK 2013.

Zap­rim­lje­no je u­kup­no 9 ra­do­va, os­mo­ri­ce au­to­ra.

Pris­pje­le ra­do­ve ra­zmat­rao je oc­ je­nji­vaè­ki su­d u sas­ta­vu: To­mis­la­v Pa­ve­li­æ, di­pl.i­ng.a­r­h., Ved­ra­n Pe­di­ ši­æ, di­pl.i­ng.a­r­h., E­mi­l Šver­ko, di­pl. i­ng.a­r­h. i struè­ni kon­zul­ta­nt, pred­ stav­ni­k tvr­tke Wie­ner­ber­ge­r, To­mis­ la­v Fran­ko.

Tri naj­bo­l ja dje­l a Od 9 pris­pje­li­h ra­do­va na na­tjeèa­j, oc­je­nji­vaè­ki su­d je iz­dvo­jio 3 ra­da kao na­jus­pješ­ni­je rea­li­za­ci­je:  Pos­ta­me­nt za skul­ptu­ru kar­di­ na­la Fra­nje Ku­ha­ri­æa (au­to­ri: dr. sc.

Pos­lov­na zgra­da Lu­me­na­rt

Pob­jed­niè­ki ra­do­vi pred­stav­lja­t æe Hr­ vat­sku u kon­ku­ren­ci­ji za ug­led­nu me­ðu­na­ rod­nu nag­ra­du Bri­ck Awa­r­d ‘14

An­dre­j Uc­htyti­l, di­pl.i­ng.a­r­h. i Re­na­ ta Wal­dgo­ni, di­pl.i­ng.a­r­h.)  Pos­lov­na zgra­da Lu­me­na­r t (au­to­r: An­dri­ja Ru­sa­n, di­pl.i­ng.a­r­h., au­tor­ska su­rad­nja: Ma­ri­ja­n Mir­ko­ vi­æ, di­pl.i­ng.a­r­h., Ljer­ka Ka­bel­ka, di­pl.i­ng.a­r­h.)  Grad­ske vi­le na Mi­ro­goj­sko­j ces­ti (au­to­ri: To­mis­la­v Æur­ko­vi­æ, di­ pl.i­ng.a­r­h. i Zo­ra­n Zi­da­ri­æ, di­pl.i­ng. a­r­h.).

Pob­jed­niè­ki ra­do­vi pred­stav­lja­t æe Hr­vat­sku u kon­ku­ren­ci­ji za ug­ led­nu me­ðu­na­rod­nu nag­ra­du Bri­ck Awa­r­d ‘14.

Grad­ske vi­le na Mi­ro­goj­sko­j ces­ti

Fo­to: Bo­ri­s Èe­pin

Od­r ­a­na iz­lo­ba ‘E­ner­get­ski go­to­vo nul­ta ar­hi­tek­tu­ra’

Raz­vo­j i nap­re­da­k e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­te i od­r­i­ve ar­hi­tek­tu­re Ne­dav­no je u Zag­re­bu, u ga­le­ri­ji Mo­du­lo­r za ar­hi­tek­tu­ru i di­za­jn, od­r ­a­na iz­lo­ba ‘E­ner­get­ski go­to­vo nul­ta ar­hi­tek­tu­ra’, poz­na­to­g hr­vat­sko­g ar­hi­tek­ta Lju­bo­mi­ra Miš­èe­vi­æa

N

i hlad­no­æa ni sni­je­g ni­su us­pje­li o­bes­ hrab­ri­ti broj­ne uz­va­ni­ke da do­ðu na ot­vo­re­nje iz­lo­be po­d na­zi­vo­m ‘E­ner­ get­ski go­to­vo nul­ta ar­hi­tek­tu­ra, ko­je se od­r ­a­lo 14. o­uj­ka o­ve go­di­ne u ga­le­ri­ji Mo­du­lo­r za ar­hi­tek­tu­ru i di­za­jn Cen­tra za kul­ tu­ru Treš­njev­ka u Zag­re­bu. Ri­je­è je o iz­lo­ bi poz­na­to­g hr­vat­sko­g ar­hi­tek­ta Lju­bo­mi­ra Miš­èe­vi­æa, èet­vr­to­j po re­du u spo­me­nu­to­j ga­le­ri­ji na te­mu e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­te i od­ r­i­ve ar­hi­tek­tu­re.

Sve ve­æi in­te­re­s in­ves­ti­to­r a za nis­koe­ner­get­ske i pa­siv­ne ku­æe ‘Po­èev­ši s iz­lo­bo­m ‘Sun­èa­na ar­hi­tek­tu­ra’ 2001. go­di­ne, za­ti­m ‘Ar­hi­tek­tu­ra nis­koe­ne­re­ get­ske i pa­siv­ne ku­æe’ 2006. go­di­ne i tre­æo­m ‘Ar­hi­tek­tu­ra kao e­ner­ga­na – o­d pa­siv­ne ku­æe do plu­s e­ner­get­ske ar­hi­tek­tu­re’ 2009. go­di­ne pri­ka­za­n je raz­vo­j i nap­re­da­k o­ve te­me kro­z pro­jek­te i os­t va­re­nja ar­hi­tek­tu­re raz­li­èi­ti­h fun­kcio­nal­ni­h ti­po­va’, ka­zao je au­to­r iz­lo­be Lju­bo­mi­r Miš­èe­vi­æ pri­li­ko­m ot­vo­re­nja te do­ dao: ‘Pri­je de­se­ta­k go­di­na, tjed­no bi pri­mio je­ da­n te­le­fon­ski po­zi­v na te­mu pa­siv­ni­h ku­æa.

Da stva­ri i­du na­bo­lje do­ka­zu­je èi­nje­ni­ca da u pos­ljed­nje vri­je­me zna­m pri­mi­ti 10-a­k po­zi­ va tjed­no, pa èa­k i dnev­no na is­tu te­mu. No, o­tu­no je ka­da me na­zo­vu in­ves­ti­to­ri i a­le se na ar­hi­tek­te ko­ji i­h od­go­va­ra­ju o­d grad­nje nis­koe­ner­get­ski­h i pa­siv­ni­h ku­æa.’

Iz­bo­r pro­je­k a­ta i­z Hr­vat­ske i ­ Aus­tri­je Iz­lo­ba ‘E­ner­get­ski go­to­vo nul­ta ar­hi­tek­tu­ra’ pri­ka­za­la je iz­bo­r pro­je­ka­ta za no­vog­rad­nje

Au­to­r iz­lo­be Lju­bo­mi­r Miš­èe­vi­æ u druš­tvu svo­g o­ca Ra­do­va­na, ta­ko­ðe­r poz­ na­to­g ar­hi­tek­ta, na ot­vo­re­nju iz­lo­be ‘E­ner­get­ski go­to­vo nul­ta ar­hi­tek­tu­ra’ raz­li­èi­ti­h nam­je­na i u raz­li­èi­ti­m kli­mat­ski­m zo­na­ma u Hr­vat­sko­j i Aus­tri­ji. Za­jed­niè­ki na­ ziv­ni­k svi­m pro­jek­ti­ma je e­ner­get­ski go­to­vo nul­ta ar­hi­tek­tu­ra, je­r su pro­jek­ti­ra­ni i iz­vo­de se kao pa­siv­ne ku­æe.

‘Na pra­gu u­las­ka u Eu­rop­sku U­ni­ju, pr­vi­h dva­de­se­ta­k os­t va­re­nja go­to­vo nul­ti­h o­bi­telj­ ski­h ku­æa i zgra­da do kra­ja 2012. go­di­ne u Hr­vat­sko­j, uk­lju­èu­ju­æi i dvi­je vi­šes­tam­be­ne zgra­de iz­ve­de­ne u Kop­riv­ni­ci u sus­ta­vu PO­ S-a, u­ka­zu­ju na mo­guæ­no­st pro­ved­be ci­lje­va ko­ji se ve­æ go­di­na­ma os­t va­ru­ju u nap­red­ni­m dr­a­va­ma’, re­kao je Miš­èe­vi­æ te do­dao: ‘Ko­d na­s se stva­ri jo­š u­vi­je­k od­vi­ja­ju pres­po­ro, ia­ ko smo u od­no­su na Ru­munj­sku i Bu­gar­sku da­le­ko is­pre­d po bro­ju pa­siv­ni­h ku­æa. Ru­mu­

nji i­ma­ju sa­mo 4, Bu­ga­ri 5, mi 20, a Slo­ven­ci vi­še o­d 120 pa­siv­ni­h ku­æa’.

Zaš­to u Hr­vat­sko­j ne pos­to­ji Fo­nd za ze­le­ nu grad­nju, kao ni ze­le­na na­ba­va, sa­mo su ne­ka o­d pi­ta­nja ko­ja je pos­ta­vio Miš­èe­vi­æ u svo­m go­vo­ru. Neus­pješ­nu e­ner­get­sku ob­no­ vu jav­ni­h zgra­da u R­H o­vo­m pri­li­ko­m ni­je htio ko­men­ti­ra­ti. U­na­to­è si­tua­ci­ji u Hr­vat­sko­j, au­ to­r iz­lo­be ka­zao je da pop­ri­liè­no op­ti­mis­ti­ èa­n te na­ja­vio: ‘Pri­èa o e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­to­j i od­r ­i­vo­j ar­hi­tek­tu­ri se nas­tav­lja – ve­æ u svib­nju o­ve go­di­ne u sklo­pu Zag­re­baè­ko­g e­ner­get­sko­g tjed­na, a po­to­m i na ve­æ tra­di­cio­nal­ni­m Da­ni­ ma pa­siv­ne ku­æe, ko­ji se od­r ­a­va­ju u stu­de­ no­m o­ve go­di­ne’. (S.P.K.) OUJAK 2013. GRADNJA

15

info Gra­di­telj­ska nag­ra­da CE­MEX

Otvoren natjeèaj za Graditeljsku nagradu CEMEX CE­MEX Hr­vat­ska i Od­bo­r nag­ra­de ot­vo­ri­li su nat­je­èa­j za dod­je­lu sed­me Gra­di­telj­ske nag­ra­de CE­MEX ko­ja pred­stav­lja priz­na­nja za iz­nim­na gra­ðe­vin­ska i ar­hi­tek­ton­ska pos­tig­nu­æa

O

vo­go­diš­nji nat­je­èa­j za Gra­ di­telj­sku nag­ra­du CE­MEX bi­t æe ot­vo­re­n do 18. trav­nja o­ve go­di­ne, na­ko­n èe­ga æe Od­bo­r nag­ra­de u svib­nju do­di­je­li­ti priz­na­nja naj­bo­lji­m pri­jav­lje­ni­m ra­ do­vi­ma.

Sud­je­lo­va­ti mo­gu svi ar­hi­tek­ti, gra­ðe­vi­na­ri i in­ves­ti­to­ri s pro­jek­ti­ ma ko­ji su zav­r ­še­ni ti­je­ko­m 2011. i 2012. go­di­ne.

Pra­vo na sud­je­lo­va­nje i­ma­ju pro­ jek­ti pri èi­jo­j je iz­ra­di ko­riš­te­no naj­ ma­nje pe­de­se­t pos­to CE­MEX-o­vo­g ce­men­ta.

Pe­t ka­te­go­ri­ja Nag­ra­de se dod­je­lju­ju u tri­ma ka­ te­go­ri­ja­ma: Stam­be­ne gra­ðe­vi­ne, Jav­ne i pos­lov­ne gra­ðe­vi­ne te In­ fras­truk­tur­ne gra­ðe­vi­ne, a u skla­du s na­èe­li­ma druš­t ve­no od­go­vor­no­g pos­lo­va­nja, CE­MEX je o­d 2006. go­

16

GRADNJA OUJAK 2013.

di­ne u­veo i dvi­je po­seb­ne nag­ra­de za pro­jek­te ko­ji poš­tu­ju na­èe­la Od­r­ i­ve grad­nje i Pris­tu­paè­nos­ti. Èla­no­vi hr­vat­sko­g Od­bo­r a Ovo­go­diš­nji hr­vat­ski Od­bo­r nag­ra­de èi­ne tro­ji­ca struè­nja­ka i­z pod­ruè­ja gra­di­telj­stva: dr.sc. An­te Mi­ha­no­ vi­æ, pro­fe­so­r na Gra­ðe­vin­sko-ar­ hi­tek­ton­sko­m fa­kul­te­tu u Spli­tu i èla­n A­ka­de­mi­je teh­niè­ki­h zna­nos­ti Hr­vat­ske te èla­n su­rad­ni­k A­ka­de­ mi­je zna­nos­ti i um­jet­nos­ti, pro­fe­so­r Mi­ljen­ko Do­mi­ja­n, glav­ni kon­zer­va­ to­r u Up­ra­vi za zaš­ti­tu Kul­tur­ne baš­ ti­ne Mi­nis­tar­stva kul­tu­re Re­pub­li­ke Hr­vat­ske te ar­hi­te­k t Ni­ko­la Ba­ši­æ, ta­ko­ðe­r èla­n su­rad­ni­k A­ka­de­mi­je zna­nos­ti i um­jet­nos­ti, u­jed­no i je­da­n o­d lau­rea­ta Gra­di­telj­ske nag­ra­de CE­MEX. Od­bo­r nag­ra­de dje­lu­je pot­ pu­no nep­ris­tra­no, dob­ro­volj­no i be­z nov­èa­ne nak­na­de.

Pob­jed­niè­ki pro­jek­ti pred­stav­lja­t æe us­pje­ he hr­vat­ske ar­hi­tek­ tu­re i gra­di­telj­stva na priz­na­to­m me­ðu­na­ rod­no­m nat­je­èa­ju, 22. glo­bal­no­j Gra­di­telj­ sko­j nag­ra­di CE­MEX (CE­MEX Buil­di­ng Awa­r­d) ko­ja æe se u stu­de­no­m od­r­a­ti u Mek­si­ku

Kri­te­ri­ji za oc­je­nji­va­nje Zna­èaj­ke ko­je æe se u­zi­ma­ti u ob­zi­r pri oc­je­nji­va­nju pro­jek­ta su nje­go­ va iz­ved­ba, prim­je­na be­to­na, i­no­ va­tiv­ni pri­jed­lo­zi u­po­ra­be be­to­na, ar­hi­tek­ton­sko r­je­še­nje, ur­ba­ni kon­ ce­pt, poš­ti­va­nje o­ko­li­ša, pro­je­k t kon­struk­ci­je te os­ta­lo.

Pob­jed­niè­ki pro­jek­ti pred­stav­lja­t æe us­pje­he hr­vat­ske ar­hi­tek­tu­re i gra­di­telj­stva na priz­na­to­m me­ðu­ na­rod­no­m nat­je­èa­ju, 22. glo­bal­no­j Gra­di­telj­sko­j nag­ra­di CE­MEX (CE­ MEX Buil­di­ng Awa­r­d) ko­ja æe se u stu­de­no­m od­r ­a­ti u Mek­si­ku.

O nag­r a­di Gra­di­telj­ska nag­ra­da CE­MEX us­pos­ tav­ljena je pri­je 22 go­di­ne sa svr­ho­m pre­poz­na­va­nja naj­k va­li­tet­ni­ji­h ra­do­ va na pod­ruè­ju gra­di­telj­stva sje­ver­ no­g Mek­si­ka, ma­tiè­ne zem­lje tvr­tke CE­MEX. Od 2005. go­di­ne po­zi­v za pod­no­še­nje pri­ja­va pro­ši­re­n je iz­va­n gra­ni­ca Mek­si­ka. Dod­je­lju­je se na­ jus­pješ­ni­ji­m svjet­ski­m pro­jek­ti­ma u ka­te­go­ri­ja­ma Stam­be­ne gra­ðe­vi­ne, Jav­ne i pos­lov­ne gra­ðe­vi­ne te In­ fras­truk­tur­ne gra­ðe­vi­ne, a po­seb­ne nag­ra­de dod­je­lju­ju se i pro­jek­ti­ma ko­ji poš­tu­ju na­èe­la Od­r ­i­ve grad­nje te Pris­tu­paè­nos­ti ob­je­ka­ta.

Ovo je ve­æ sed­ma go­di­na ka­ko æe Hr­vat­ska svo­ji­m pro­jek­ti­ma kon­ku­ri­ ra­ti na me­ðu­na­rod­no­j sce­ni na ko­jo­j smo ve­æ os­tva­ri­li za­vid­ne re­zul­ta­te.

Vi­še o nat­je­èa­ju pot­ra­i­te na www.cemex.hr.

PHÄ XQDURGQL VDMDP JUDÄ HQMD L RSUHPDQMD

9–13. 4. 2013.

Graditeljstvo

ObrtniĹĄtvo

PHÄ XQDURGQL VDMDP REUWQLĂĽWYD

Interklima

PHÄ XQDURGQL VDMDP JULMDQMD KODÄ HQMD NOLPDWL]DFLMH L REUDGH SLWNLK YRGD

ZAGREBAÄŒKI VELESAJAM, Avenija Dubrovnik 15, 10020 Zagreb, Hrvatska GRADITELJSTVO 385 1 6503 365, 431 fax: 385 1 6503 196 email: graditeljstvo@zv.hr OBRTNIĹ TVO 385 1 6503 259, 666 fax: 385 1 6503 107 email: obrtnistvo@zv.hr

www.zv.hr

INTERKLIMA 385 1 6503 341, 449 fax: 385 1 6503 196 email: interklima@zv.hr

info Ca­pa­rol

Ca­pa­ro­lo­ve pro­ljet­ne ak­ci­je ­ fa­sa­da i u­nu­tar­nji­h bo­ja Po­èe­ta­k li­je­po­g vre­me­na u­jed­no pred­stav­lja i po­èe­ta­k ra­do­va u­nu­ta­r ku­æe, a­li i iz­va­n nje. Ca­pa­ro­l je za pro­ljet­nu se­zo­nu ra­do­va prip­re­mio pri­god­ne ak­ci­je fa­sa­da i u­nu­tar­nji­h bo­ja, pa ta­ko o­d 18. o­uj­ka do 14. lip­nja 2013. go­di­ne u­z kup­nju Ca­pa­ro­lo­vi­h ak­cij­ski­h proiz­vo­da ­ os­t va­ru­je­te broj­ne do­dat­ne po­god­nos­ti.

N

a­ša na­s ku­æa šti­ti o­d lo­ši­h vre­men­ ski­h u­vi­je­ta, pre­vi­so­ki­h i­li pre­nis­ki­h tem­pe­ra­tu­ra, te os­ta­li­h at­mos­fer­ski­h ne­po­go­da, a­li tko šti­ti na­šu ku­æu?

Od­go­vo­r na to je – kva­li­tet­na fa­sa­da. U­ko­li­ko

18

GRADNJA OUJAK 2013.

ste se od­lu­èi­li za iz­ra­du no­ve i­li sa­na­ci­ju pos­ to­je­æe fa­sa­de is­ko­ris­ti­te Ca­pa­ro­lo­vu pro­ljet­ nu ak­ci­ju fa­sa­da i u­z kup­nju 7 kan­ti bi­lo ko­je zav­r ­šne bu­ke pok­la­nja­mo Va­m 25 kg bu­ke gra­ti­s! U­ko­li­ko ste se od­lu­èi­li za kup­nju kom­

plet­no­g fa­sad­no­g sus­ta­va os­t va­ru­je­te pra­vo i na do­dat­ni po­pu­st, a uš­te­du æe­te za­si­gur­no os­je­ti­ti i u bu­duæ­nos­ti na troš­ko­vi­ma gri­ja­ nja.

Ak­ci­ja u­nu­tar­nji­h bo­ja Si­gur­ni smo da se mno­gi zbo­g zna­èaj­ ne in­ves­ti­ci­je ko­ju zah­tje­va no­va fa­sa­da ra­di­je od­lu­èu­ju no­vo li­ce svo­m do­mu po­da­ri­ti ma­li­m prei­na­ka­ma in­te­ri­je­ra, a ve­li­k bro­j je i o­ni­h ko­ji u pro­ljet­no èiš­ æe­nje uk­lju­èu­ju bo­je­nje svo­g do­ma.

Up­ra­vo za­to prip­re­mi­li smo ak­ci­ju u­nu­ tar­nji­h bo­ja s na­ši­m naj­pro­da­va­ni­ji­m proiz­vo­di­ma, po­mo­æu ko­ji­h æe­te la­ko os­vje­i­ti sve pros­to­ri­je u svo­m do­mu.

Ka­ko bi dob­ro prip­re­mi­li pod­lo­gu u ak­ cij­sko­j po­nu­di na­la­zi se te­melj­ni pre­ma­z Haf­tgru­nd, za e­lje­nu bo­ju Va­ši­h zi­do­va tu su Ma­le­ri­t E.L.F. i In­de­ko-Plu­s, a za zah­tjev­ni­je pros­to­ri­je po­pu­t ku­hi­nja, ku­ pao­ni­ca, hod­ni­ka i stu­biš­ta tu je Sei­den­ La­tex s od­liè­ni­m svoj­stvo­m èiš­æe­nja i ot­por­noš­æu na de­zin­fek­cij­ska sred­stva.

Ko­d bo­je­nja va­še­g do­ma si­gur­ni smo da u­vi­je­k dob­ro do­ðe do­dat­na ko­li­èi­na bi­je­le bo­je što za bo­je­nje zi­do­va ma­nji­h pros­to­ri­ja i­li stro­pa na ko­ji o­biè­no za­bo­ ra­vi­mo. Zbo­g to­ga va­m u­z kup­nju na­ve­ de­ni­h proiz­vo­da pok­la­nja­mo u­nu­tar­nju bi­je­lu bo­ju Ca­pa­DI­N. Sve de­ta­lje o ak­ci­ja­ma, kao i po­pi­s Ca­pa­ro­lo­vi­h par­tne­ra pot­ra­i­te na na­šo­j we­b stra­ni­ci www.ca­pa­ro­l.hr.

OUJAK 2013. GRADNJA

19

info Iz­vo­r: www.Cen­tar­Nek­ret­ni­na.net

Nek­ret­ni­ne

Ci­je­ne nek­ret­ni­na pa­le za 5,1 pos­to u od­no­su na 2012.

U od­no­su na ve­lja­èu 2012. go­di­ne tra­e­ne ci­je­ne nek­ret­ni­na pa­le su za 5,1 pos­to, do­k su u od­no­su na proš­li mje­se­c ci­je­ne ni­e za 1,1 pos­to Pros­jeè­na tra­e­na ci­ je­na sta­na u Zag­re­bu u ve­lja­èi iz­no­si 1.649 eu­ra/m2, što je neš­to ma­nje u od­no­su na si­je­èa­nj (-0,5%), a 5,4% ni­e u od­no­ su na ve­lja­èu 2012. go­di­ne

P

re­ma In­dek­su ci­je­na nek­ret­ni­ na, tra­e­ne ci­je­ne nek­ret­ni­na, ka­ko u go­diš­nje­m ta­ko su i na mje­seè­no­j ra­zi­ni u pa­du.

Za iz­ra­èu­n In­dek­sa za mje­se­c ve­lja­èu 2013. Cen­tar­Nek­ret­ni­na je u­zeo u ob­zi­r vi­še o­d 1.150.000 tra­ e­ni­h ci­je­na nek­ret­ni­na.

U od­no­su na ve­lja­èu 2012. go­di­ ne tra­e­ne ci­je­ne nek­ret­ni­na pa­le su za 5,1%, do­k su u od­no­su na proš­li mje­se­c ci­je­ne ni­e za 1,1%.

U ve­lja­èi 2013. u od­no­su na si­ je­èa­nj ci­je­ne nek­ret­ni­na na zag­re­ baè­ko­m tr­iš­tu su ni­e za 0,7%. Na go­diš­njo­j ra­zi­ni, u od­no­su na ve­lja­ èu 2012. tra­e­ne ci­je­ne nek­ret­ni­na os­t va­ri­le su pa­d o­d 5,9%. Va­no je na­po­me­nu­ti da je in­de­ks i da­lje is­ po­d ra­zi­ne 2006. go­di­ne.

Ci­je­ne zag­re­baè­k i­h ­ sta­no­va pa­le za 0,5% u ­ od­no­su na si­je­èanj Pros­jeè­na tra­e­na ci­je­na sta­na u Zag­re­bu u ve­lja­èi iz­no­si 1.649 eu­ra/ m2, što je neš­to ma­nje u od­no­su na si­je­èa­nj (-0,5%), a 5,4% ni­e u od­ no­su na ve­lja­èu 2012. go­di­ne.

U od­no­su na is­to raz­dob­lje proš­le go­di­ne, tra­e­ne ci­je­ne sta­no­va su u ve­æi­ni èet­vr­ti pa­le, o­si­m u is­toè­no­m di­je­lu No­vo­g Zag­re­ba i Gor­njo­j Dub­ ra­vi.

Naj­skup­lji sta­no­vi su i da­lje u grad­sko­j èet­vr­ti Med­veš­èa­k, s pros­jeè­no­m ci­je­no­m o­d 2.248 eu­ra/ m2, a sli­je­de i­h sta­no­vi u grad­sko­j èet­vr­ti Cen­ta­r s ci­je­no­m o­d 2.062 eu­ra/m2.

20

GRADNJA OUJAK 2013.

Naj­ni­e ci­je­ne sta­no­va su u Ses­ ve­ta­ma, gdje pros­jeè­na ci­je­na u ve­lja­èi iz­no­si 1.153 eu­ra/m2 te u Do­njo­j Dub­ra­vi gdje je ci­je­na 1.373 eu­ra/m2.

Nek­ret­ni­ne na Jad­r a­nu i ­ da­l je bi­l je­e pa­d ci­je­na Osi­m ci­je­na u Zag­re­bu na go­diš­ njo­j ra­zi­ni pa­da­ju i ci­je­ne nek­ret­ni­na

Grad Split Rijeka Osijek

Naj­po­volj­ni­je nek­ ret­ni­ne za od­mo­r su vi­ken­di­ce u Liè­kosenj­sko­j u­pa­ni­ji s ci­je­no­m o­d 1.611 eu­ra/m2

na Jad­ra­nu (-3,9%). Na mje­seè­no­j ra­zi­ni, u od­no­su na si­je­èa­nj ci­je­ne nek­ret­ni­na na Jad­ra­nu ni­e su za 1,5%.

Tra­e­na ci­je­na ku­æa na Jad­ra­nu, u ve­lja­èi je iz­no­si­la 1.574 eu­ra/m2 što je 2,4% ma­nje ne­go proš­li mje­se­c, a 2,3% ma­nje u od­no­su na ve­lja­èu 2012. Pros­jeè­na ci­je­na kvad­ra­ta a­par­tma­na na Jad­ra­nu u od­no­su na

Prosječna cijena

Prosječna cijena

u veljači 2013.

u veljači 2012.

2.297

2.418

1.534

1.609

1.079

1.117

Godišnja promjena u postocima

-5,0% -4,7% -3,4%

Cen­tar­Nek­ret­ni­na (www. cen­tar­nek­ret­ni­na.ne­t) je vo­de­æi og­las­ni­k za nek­ret­ ni­ne u Hr­vat­sko­j.

Mje­seè­no i­ma vi­še o­d 190.000 pos­je­ti­te­lja, a sva­ ko­g tjed­na do­no­si pre­ko 6.500 og­la­sa za nek­ret­ni­ ne i­z zem­lje i èla­n je mre­ e E­de­nWay ko­ja o­kup­lja 22 og­las­ni­ka za nek­ret­ni­ne i­z 16 eu­rop­ski­h ze­ma­lja.

Cen­tar­Nek­ret­ni­na o­mo­ gu­æu­je jed­nos­tav­no i br­ zo pret­ra­i­va­nje og­la­sa za kup­nju i­li na­ja­m sta­no­va, ku­æa, a­par­tma­na, pos­lov­ ni­h pros­to­ra, kup­nju gra­ðe­ vin­sko­g i­li po­ljop­riv­red­no­g zem­ljiš­ta te pos­tav­lja­nje og­la­sa za pro­da­ju i­li na­ja­m svi­h vr­sta nek­ret­ni­na.

Me­ðu do­dat­ni­m us­lu­ga­ ma is­ti­èe se mo­guæ­no­st sud­je­lo­va­nja u auk­ci­ja­ma nek­ret­ni­na te sla­nje u­pi­ta struè­nja­ci­ma i­z a­gen­ci­ja za nek­ret­ni­ne. proš­li mje­se­c ni­a je za 0,7%, do­k je na go­diš­njo­j ra­zi­ni ni­a za 1,2% i iz­no­si 2.000 eu­ra/m2.

Naj­skup­lji a­par­tma­ni su i da­lje u Dub­ro­vaè­ko-ne­ret­van­sko­j i Split­ sko-dal­ma­tin­sko­j u­pa­ni­ji gdje ci­je­ na u pros­je­ku iz­no­si 2.120 eu­ra/m2.

S dru­ge stra­ne, naj­po­volj­ni­je nek­ ret­ni­ne za od­mo­r su vi­ken­di­ce u Liè­ko-senj­sko­j u­pa­ni­ji s ci­je­no­m o­d 1.611 eu­ra/m2.

Pros­jeè­na tra­e­na ci­je­na sta­na na Jad­ra­nu u od­no­su na si­je­èa­nj ni­a je za 1,2% i iz­no­si 1.606 eu­ra/m2. U od­no­su na go­di­nu da­na ra­ni­je tra­ e­na ci­je­na sta­no­va je ni­a za èa­k 9,0%.

Ci­je­ne sta­no­va u O­si­je­ku, Spli­tu i Ri­je­ci Ka­da pog­le­da­mo kre­ta­nje ci­je­na sta­no­va u naj­ve­æi­m hr­vat­ski­m gra­ do­vi­ma, ci­je­ne sta­no­va u Spli­tu su u od­no­su na ve­lja­èu 2012. go­di­ne 5,0% ni­e, do­k su u Ri­je­ci pa­le za 4,7%. Pros­jeè­na tra­e­na ci­je­na sta­ na u Spli­tu u ve­lja­èi iz­no­si 2.298 eu­ra/m2, a u Ri­je­ci znat­no ma­nje, 1.534 eu­ra/m2. Ci­je­ne sta­no­va u O­si­je­ku u od­no­su na proš­lu go­di­nu pa­le su za 3,4%.

OUJAK 2013. GRADNJA

21

info Zaš­ti­ta pov­r­ši­na po­mo­æu mo­le­ku­la

Kora­k nap­ri­je­d u bor­bi pro­ti­v pr­lja­nja i raz­vo­ja bak­te­ri­ja SiO2 zaš­ti­tu mo­e­te pri­mi­je­ni­ti u ku­æan­stvu da bi od­r ­a­li èis­to­æu sa­ni­ta­ri­ja, tu­š ka­bi­ne i ka­de, ku­hinj­ski­h pov­r­ši­na, pro­zo­ra, po­do­va, mad­ra­ca i te­pi­ha, te i u in­dus­tri­ji i gra­ðe­vi­nar­stvu, gdje o­va ­ teh­no­lo­gi­ja šte­di no­va­c i vri­je­me

P

rob­le­m zaš­ti­te pov­r­ši­na o­d pr­lja­nja i raz­vo­ja mo­le­ku­la znan­stve­ni­ci po­ku­ša­va­ju ri­ je­ši­ti ve­æ de­set­lje­æi­ma, a­li i­m dos­tup­na teh­no­lo­gi­ja ni­je o­mo­gu­æa­ va­la pro­na­la­za­k od­go­vo­ra.

Raz­vo­je­m do­volj­no ja­ki­h mik­ros­ ko­pa, znan­stve­ni­ci­ma je o­mo­gu­æe­n dalj­nji ra­d na raz­vo­ju r­je­še­nja ko­ja bi svi­m lju­di­ma u­èi­ni­la i­vo­t jed­nos­

tav­ni­ji­m i zdra­vi­ji­m, s vi­še slo­bod­ no­g vre­me­na.

Od sa­mo­g po­èet­ka je bi­lo jas­no da je o­vak­vu zaš­ti­tu pot­reb­no ra­di­ti na na­no ra­zi­ni.

Bi­lo je pot­reb­no raz­vi­ti teh­no­lo­gi­ ju ko­ja æe na raz­ne pov­r ­ši­ne na­no­ si­ti zaš­tit­ne slo­je­ve to­li­ko tan­ke da o­ni ne­æe bi­ti vid­lji­vi i ne­æe mi­je­nja­ti svoj­stva zaš­ti­æe­ni­h pred­me­ta, te da

Teh­no­lo­gi­ja zaš­ti­te pov­r­ši­na mo­le­ku­ lo­m SiO2 si­gur­na je i dos­tup­na svi­ma, ka­ko ku­æan­stvi­ma, ta­ko i svi­m in­dus­tri­ja­ma

je i­deal­na za na­no­še­nje na te­k iz­gra­ ðe­ni­m i­li u­re­ðe­ni­m pros­to­ri­ma.

Iz raz­lo­ga što je o­vak­va zaš­ti­ta i­zu­zet­no tan­ka, pov­r­ši­ne ko­je se šti­ te mo­ra­ju bi­ti pot­pu­no èis­te da ne bi doš­lo do pu­ca­nja zaš­tit­no­g slo­ ja s vre­me­no­m ko­riš­te­nja. Za­to je o­va teh­no­lo­gi­ja na­ju­èin­ko­vi­ti­ja a­ko se prim­je­nju­je pri­li­ko­m proiz­vod­ nje pred­me­ta ko­ji se e­le zaš­ti­ti­ti i­li od­ma­h na­ko­n iz­grad­nje i­li u­re­ðe­nja gra­ðe­vi­na.

Na­no­èes­ti­ce mo­gu bi­ti ­ štet­ne Me­ðu­ti­m, dalj­nji­m ra­zu­mi­je­va­nje­m sa­mo­g na­nos­vi­je­ta i nje­go­vo­g ut­je­ ca­ja na o­ko­li­š i ljud­ski or­ga­ni­za­m, znan­stve­ni­ci su doš­li do ne­ki­h zab­ ri­nja­va­ju­æi­h èi­nje­ni­ca.

Zna­no­st je proiz­ve­la na­no­èes­ti­ce to­li­ko ma­le­ne da su o­ne mi­je­nja­le svo­ja svoj­stva i na­èi­n na ko­ji rea­gi­ ra­ju s o­ko­li­še­m.

Na­no­èes­ti­ce ko­je su pri­sut­ne u pri­ro­di ni­su štet­ne za o­ko­li­š, a i­ vi or­ga­niz­mi i­ma­ju pri­rod­nu zaš­ti­tu pro­ti­v nji­h.

No, pro­ti­v no­vo­nas­ta­li­h na­no­ èes­ti­ca se i­vi or­ga­niz­mi ne mo­gu zaš­ti­ti­ti.

To re­zul­ti­ra na­kup­lja­nje­m tak­vi­h na­no­èes­ti­ca u naj­ma­nji­m ka­pi­la­ra­ ma ti­je­la i moz­ga.

Zbo­g svo­ji­h pro­mi­je­nje­ni­h svoj­ sta­va, na­no­èes­ti­ce ut­je­èu na sta­ni­ ce i mo­gu uz­ro­ko­va­ti nji­ho­vu mu­ta­

22

GRADNJA OUJAK 2013.

ci­ju, što do­vo­di do raz­ni­h bo­les­ti i pa­da i­mu­no­loš­ko­g sus­ta­va.

Ova èi­nje­ni­ca u­da­lji­la je u­pot­re­ bu na­no­teh­no­lo­gi­je i­z me­di­cin­ske, preh­ram­be­ne, tek­stil­ne i bi­lo ko­je in­dus­tri­je ko­ja do­la­zi u do­di­r sa i­ vi­m or­ga­niz­mi­ma.

No­vo, u pot­pu­nos­ti ­ pri­rod­no r­je­še­nje Upot­re­ba mo­le­ku­le u pri­rod­no­m ob­ li­ku kao os­no­ve zaš­tit­no­g slo­ja do­ ni­je­la je e­lje­ni preok­re­t i ve­li­ki ko­ra­k nap­ri­je­d u r­je­ša­va­nju prob­le­ma.

Mo­le­ku­la u svo­m pri­rod­no­m ob­li­ ku, za raz­li­ku o­d na­no­èes­ti­ce, pu­no je prih­vat­lji­vi­je r­je­še­nje.

Uko­li­ko od­re­ðe­na mo­le­ku­la u pri­ ro­di ni­je štet­na za i­vi or­ga­ni­za­m, ni­je štet­na ni u zaš­tit­no­m slo­ju.

Na­rav­no, po­d uv­je­to­m da ti­je­ko­m pre­ra­de ni­je proš­la kro­z raz­ne ke­mij­

Vi­še o sa­mo­j teh­no­lo­ gi­ji i proiz­vo­di­ma mo­ e­te vid­je­ti na: www. naprednatehnologija. com

ske, top­lin­ske i me­ha­niè­ke pro­ce­se ko­ji bi jo­j pro­mi­je­ni­li svoj­stva.

Naj­lo­giè­ni­ja mo­le­ku­la za o­vak­vu prim­je­nu je si­li­ci­j-diok­si­d.

Si­li­ci­j-diok­si­d je mo­le­ku­la o­d ko­je se sas­to­ji stak­lo. U svo­jo­j pri­rod­no­j for­mi je jed­na o­d naj­pri­sut­ni­ji­h mo­ le­ku­la na Zem­lji.

Na­da­lje, si­li­ci­j-diok­si­d je pri­su­ta­n u na­šo­j sva­kod­nev­no­j preh­ra­ni. Na­ še ti­je­lo be­z nje­ga ne bi mog­lo proiz­ vo­di­ti ko­su, kos­ti, nok­te i ko­u.

Pov­r ­ši­na zaš­ti­æe­na mo­le­ku­lo­m SiO2 do­bi­va za­pa­nju­ju­æa svoj­stva.

Mo­le­k u­l a pi­jes­k a na ­ èu­de­sa­n na­èi­n šti­ti ­ pov­r­ši­ne Bi­lo da se ra­di o stak­lu, ke­ra­mi­ci, me­ta­lu, ka­me­nu, tek­sti­lu, dr­vu i­li plas­ti­ci, na­ne­se­na zaš­ti­ta šti­ti pov­r­ ši­nu o­d vla­ge, ne­èis­to­æe, ka­men­ca, glji­vi­ca, bak­te­ri­ja, ab­ra­zi­je, ko­ro­zi­je, ki­se­li­na i lu­i­na.

Zaš­ti­ta sa SiO2 u pot­pu­nos­ti je pri­rod­na i be­zo­pas­na za o­ko­li­š.

Up­ra­vo zbo­g to­ga o­va re­vo­lu­ cio­nar­na zaš­ti­ta do­bi­la je mno­ge na­grade di­lje­m svi­je­ta, kao što je ‘Gree­n Ap­ple Awar­d’.

Na­ne­se­n zaš­tit­ni slo­j pos­ta­je traj­ no po­zi­tiv­no na­bi­je­n – od­bi­ja­nje sit­ ni­h èes­ti­ca pra­ši­ne i zaus­tav­lja­nje raz­vo­ja bak­te­ri­ja rje­ša­va mno­ge prob­le­me.

Ta­ka­v pre­ma­z:  pru­a du­got­raj­nu zaš­ti­tu pov­ r­ši­na  šti­ti pov­r­ši­ne o­d pr­ljav­šti­ne i mas­no­æa  suz­bi­ja ši­re­nje bak­te­ri­ja i glji­ vi­ca  omo­gu­æu­je la­ga­no èiš­æe­nje o­d ka­men­ca  neš­kod­lji­v je za o­ko­liš  be­zo­pa­sa­n je za zdrav­lje lju­di i i­vo­ti­nja  šti­ti pov­r ­ši­ne o­d me­ha­niè­ki­h oš­te­æe­nja, top­lin­ske raz­li­ke i vla­ge  doz­vo­lja­va pov­r­ši­na­ma da ‘di­ šu’ je­r pro­puš­ta mo­le­ku­le zra­ka.

Na èiš­æe­nje pov­r­ši­na tro­ši­mo pu­no nov­ca i vre­me­na, a u mno­go slu­èa­je­va se ti­me tru­je o­ko­li­š i na­š or­ga­ni­za­m.

Upot­re­ba o­vak­ve teh­no­lo­gi­je dras­tiè­no sma­nju­je vri­je­me pot­reb­ no za èiš­æe­nje pov­r­ši­na, šte­di no­ va­c i šti­ti o­ko­li­š.

Uz­me­mo li u ob­zi­r da je zaš­tit­ni slo­j i­zu­zet­no flek­si­bi­la­n, ot­po­ra­n na U­V-zra­èe­nje i ras­po­n tem­pe­ra­tu­re od –150°C do + 450°C, iz­gle­da da ne­ma kra­ja nje­go­vo­j prim­je­ni.

SiO2 zaš­ti­tu mo­e­te pri­mi­je­ni­ti u ku­æan­stvu da bi od­r ­a­li èis­to­æu sa­ni­ta­ri­ja, tu­š ka­bi­ne i ka­de, ku­ hinj­ski­h pov­r­ši­na, pro­zo­ra, po­do­va, mad­ra­ca i te­pi­ha, te i u in­dus­tri­ji i gra­ðe­vi­nar­stvu, gdje o­va teh­no­lo­gi­ ja šte­di no­va­c i vri­je­me.

Po­ne­ka­d nis­mo svjes­ni da i­vi­mo u vre­me­nu i­zu­zet­ni­h teh­no­loš­ki­h dos­tig­nu­æa je­r s mno­gi­ma ši­ra jav­ no­st ni­je u­poz­na­ta.

Teh­no­lo­gi­ja zaš­ti­te pov­r­ši­na mo­ le­ku­lo­m SiO2 si­gur­na je i dos­tup­na svi­ma, ka­ko ku­æan­stvi­ma, ta­ko i svi­m in­dus­tri­ja­ma.

Is­ko­ris­ti­te je i uš­te­di­te va­še vri­je­ me, zdrav­lje i no­va­c!

Vi­še o sa­mo­j teh­no­lo­gi­ji i proiz­ vo­di­ma mo­e­te vid­je­ti na: www. naprednatehnologija.com.

!

NANO SVIJET E. Pur­ga­ri­æa 10 35400 No­va Gra­diš­ka Ure­d u Zag­re­bu: Ko­zar­èa­ni­no­va 2 10000 Zag­reb Te­l: 01/2300-411 Gsm (Zag­re­b): 091/5258-520 Gsm (No­va Gra­diš­ka): 098/9804-195 Fax: 01/2300-411 E-mai­l: sio2@nap­red­na­teh­no­lo­gi­ja.com www.nap­red­na­teh­no­lo­gi­ja.com

OUJAK 2013. GRADNJA

23

Vinarija Horvatoviæ

Vrhunska vi­na ­ za pravi uitak Pred­stav­lja­mo va­m Vi­na­ri­ju Hor­va­to­vi­æ, èi­ja su ­ vi­na i­dea­la­n iz­bo­r ka­ko za u­i­va­nje, ta­ko ­ i za da­ri­va­nje U raz­no­li­ko­m a­sor­ ti­ma­nu Vi­na­ri­je Hor­va­to­vi­æ mo­e­te na­æi èu­ve­nu I­loè­ku gra­še­vi­nu, Raj­nski riz­li­ng, Char­don­nay, Ze­le­ni sil­va­na­c, nei­ zos­tav­ni Tra­mi­na­c, Cr­ni pi­no­t te Ca­ber­ne­t Sau­vig­non

V

i­na­r i­ja Hor­vatovi­æ o­b i­t elj­ sko je gos­p o­dar­s tvo ko­je se ba­v i uz­g o­je­m vi­n o­ve lo­ze te proiz­vod­njo­m pre­ di­k at­n i­h, vr­h unski­h i kva­li­t et­n i­h vi­na.

Nje­zin os­ni­va­è i uteme­lji­te­lj je Ðu­ ro Hor­va­to­viæ, dipl. ing. ko­ji nas­tav­ lja tra­di­ci­ju poz­na­ti­h i­loè­ki­h vi­nog­ra­ dar­sko-vi­nar­ski­h o­bi­te­lji: Ske­led­ji­æ, Meštro­vi­æ i Hor­va­to­vi­æ.

O­si­m os­n i­va­èa, èla­n o­v i gos­ po­dar­s tva su nje­g o­va sup­r u­ga i djeca te nji­h o­v i i­vot­n i su­p ut­n i­ci ko­ji ak­t iv­n o sud­je­lu­ju u svi­m fa­ za­ma nas­t a­ja­nja ovi­h vr­h un­ski­h proiz­vo­da.

Neo­do­l ji­ve a­ro­me vi­na iz Iloka Lo­ka­li­te­t svjet­sko­g gla­sa I­lo­k, poz­ na­t po vi­ni­ma jo­š o­d rim­sko­g ca­ra Pro­bu­sa, u­z o­da­bai­r vr­hun­ski­h sor­ ti, te u­la­ga­nje neiz­mjer­no pu­no ra­ da i lju­ba­vi o­mo­gu­æi­li su stvaranje

neo­do­ljivih sor­ti vi­na, ko­ja se la­ko za­vole i ni­ka­da ne za­bo­ra­ve!

Vina i­z bo­ga­to­g o­pu­sa Vi­na­ri­je Hor­va­to­vi­æ o­svoji­t æe vas svo­ji­m o­se­buj­ni­m a­ro­ma­ma i zag­ri­jati pu­ no­æo­m, a up­ra­vo æe vas ti os­je­æa­ji u­èi­niti vjer­ni­m kon­zu­men­to­m.

U raz­no­li­ko­m a­sor­ti­ma­nu Vi­na­ri­je Hor­va­to­viæ mo­e­te na­æi èu­ve­nu I­loè­ ku gra­še­vi­nu, Raj­nski riz­li­ng, Char­ don­nay, Ze­le­ni sil­va­na­c, nei­zos­tav­ni Trami­na­c, Cr­ni pi­no­t te Ca­ber­ne­t Sau­vignon, ko­ji mogu sta­ti u­z bo­k svo­ji­m i­me­nja­ci­ma svjet­sko­g gla­sa, na što su u Vi­na­ri­ji Hor­va­to­viæ o­so­ bi­to ponos­ni.

Osi­m a­ro­ma­tiè­noš­æu, o­va se vi­na od­li­ku­ju i bro­ji­m od­liè­ji­ma i priz­na­nji­ma, te preg­r ­što­m os­vo­je­ ni­h zlat­ni­h me­da­lja na re­gio­nal­ni­m,

dr­av­ni­m i meðunarodnim nat­je­ca­ nji­ma.

Od­li­èa­n iz­bo­r za sve ­ pri­go­de Vi­na­ri­ja Hor­va­to­vi­æ pro­da­je svo­ja vi­ na za sve pri­go­de i pa­ki­ra ih u do­go­ vo­ru s vama, u ama­ba­la­e o­d 0,2, 0,75 te 1 l. Isto tako, vino moete kupiti i u rinfuzi.

Vina mo­e­te ku­ša­ti i ku­pi­ti u nji­ ho­vim pros­to­ri­ma u Ve­li­ko­j Go­ri­ci, Zag­re­bu i I­lo­ku uz pret­hod­nu na­ja­vu na te­le­fo­ne: Ðu­ro – 098/259-719, Ka­ta­ri­na – 098/222-424, Lov­ro – 099/666-5432, Ma­rin – 091/507-3072, te na fik­sni te­le­fo­n 01/6252-681

OUJAK 2013. GRADNJA

25

sajam Meðunarodni sajam graditeljstva – SEEBBE

Naj­no­vi­ji ma­te­ri­ja­li za e­ko­loš­ki od­r­i­vu grad­nju Po­re­d naj­ši­re­g iz­bo­ra ma­te­ri­ja­la ko­ji su da­na­s u u­pot­re­bi, na ­ saj­mu SEEB­BE, ko­ji se od­r ­a­va o­d 16. do 20. trav­nja o­ve go­di­ne u Beog­ra­du, mo­æi æe­te se u­poz­na­ti i s naj­suv­re­me­ni­ji­m ma­teri­ja­li­ma za ze­le­nu grad­nju Pos­je­ti­te­lji saj­ma, a­li i struè­nja­ci i pro­fe­ sio­nal­ci u ob­las­ti gra­ ðe­vin­ske in­dus­tri­je, o­d 16. do 20. trav­nja mo­æi æe se in­for­mi­ ra­ti o tren­do­vi­ma na tr­iš­tu, kao i u­poz­ na­ti no­ve ma­te­ri­ja­le, proiz­vo­de, pos­tup­ke i pro­ce­se

T

eh­no­loš­ke i­no­va­ci­je, ko­je zau­zi­ma­ju po­seb­no mjes­to u prog­ra­mu Me­ðu­na­rod­no­g saj­ma gra­di­telj­stva, je­da­n su o­d raz­lo­ga zbo­g ko­ji­h o­va­j sa­ ja­m spa­da u naj­va­ni­je ma­ni­fes­ta­ ci­je u gra­ðe­vin­sko­j in­dus­tri­ji re­gi­je.

Pos­je­ti­te­lji saj­ma, a­li i struè­nja­ci i pro­fe­sio­nal­ci u oblas­ti gra­ðe­vin­ske in­dus­tri­je, o­d 16. do 20. trav­nja mo­ æi æe se in­for­mi­ra­ti o tren­do­vi­ma na tr­iš­tu, kao i upoz­na­ti no­ve ma­te­ri­ ja­le, proiz­vo­de, pos­tup­ke i pro­ce­se.

Zah­va­lju­ju­æi vi­še ne­go us­pješ­no­j or­ga­ni­za­ci­ji, kao i èi­nje­ni­ci da sva­ke go­di­ne sud­je­lu­je vi­še o­d 800 iz­la­ga­ èa i­z svi­h seg­me­na­ta gra­ðe­vin­ske in­dus­tri­je, sa­ja­m SEEB­BE je iz­ras­ tao ne sa­mo u naj­ve­æu pri­red­bu Beog­rad­sko­g saj­ma, ne­go i naj­ve­æi i naj­va­ni­ji sa­ja­m gra­di­telj­stva u re­ gi­ji.

Ze­le­na grad­nja u fo­ku­su Oèe­ku­je se da æe na o­vo­go­diš­nje­m saj­mu ve­li­ki bro­j iz­la­ga­èa bi­ti i­z seg­ men­ta gra­ðe­vin­sko­g ma­te­ri­ja­la, a oh­rab­ru­je i èi­nje­ni­ca da je po­ve­æa­no za­ni­ma­nje iz­la­ga­èa i­z i­no­zem­stva, ta­ko da æe­mo i­ma­ti pri­li­ku vid­je­ti i ne­ke o­d vo­de­æi­h eu­rop­ski­h gra­ðe­ vin­ski­h kom­pa­ni­ja. Po­re­d naj­ši­re­g

26

GRADNJA OUJAK 2013.

iz­bo­ra ma­te­ri­ja­la ko­ji su da­na­s u u­pot­re­bi, na saj­mu SEEB­BE mo­æi æe­te se u­poz­na­ti i s naj­suvre­me­ni­ ji­m ma­te­ri­ja­li­ma za ze­le­nu grad­nju.

Do­k su se ne­ka­da e­ko­loš­ka raz­ mat­ra­nja u gra­ðe­vin­sko­j in­dus­tri­ji smat­ra­la di­je­lo­m luk­su­za i o­biè­ni­m hi­ro­m na ko­ji i­ma­ju pra­vo sa­mo o­ni i­muæ­ni­ji, od­r ­i­va i ze­le­na grad­nja da­na­s je pos­ta­la do­da­na vri­jed­no­ st go­to­vo sva­ko­j vr­sti grad­nje, što se ni­je pro­mi­je­ni­lo èa­k ni u vri­je­me naj­ve­æe kri­ze.

Teh­ni­ke ze­le­ne grad­nje pod­ra­zu­ mi­je­va­ju o­da­bi­r e­ko­loš­ki od­go­vor­ni­h ma­te­ri­ja­la, a­li i ko­riš­te­nje pri­rod­no­g svjet­la i pros­to­ra, kao i od­go­vor­no od­la­ga­nje ot­pa­da.

Ze­le­na grad­nja je i da­lje u fo­ku­su ar­hi­tek­tu­re i gra­di­telj­stva, a is­tra­ i­va­nja po­ka­zu­ju da æe tren­do­vi u iz­ra­di gra­ðe­vin­ski­h ma­te­ri­ja­la nas­ ta­vi­ti i­æi pre­ma od­r ­i­vi­m i e­ko­loš­ki­m ma­te­ri­ja­li­ma, do­k se za in­dus­tri­ju prog­no­zi­ra da o­ni ko­ji ne bu­du sli­ je­di­li o­va­ka­v tre­nd, mo­gu vr­lo la­ko os­ta­ti pot­pu­no ne­kon­ku­ren­tni na tr­iš­tu. To je na­ro­èi­to va­no ka­da se zna da gra­ðe­vin­ska in­dus­tri­ja i­ma vr­lo ši­ro­k di­ja­pa­zo­n ut­je­ca­ja,

Na­ko­n re­gis­tra­ci­je na por­ta­lu, pos­lov­ ni pro­fi­li iz­la­ga­èa i zain­te­re­si­ra­ni­h pos­je­ti­te­lja pos­ta­ju me­ðu­sob­no vid­lji­vi, što æe i­m o­mo­gu­æi­ti da èa­k i pri­je po­èet­ka Saj­ma i­ma­ju u­nap­ ri­je­d prip­rem­lje­nu a­gen­du sas­ta­na­ka na štan­do­vi­ma

o­d kre­ta­nja na tr­iš­tu nek­ret­ni­na do pos­lov­ni­h zbi­va­nja.

U­nap­ri­je­ðe­ni sus­ta­v ­ re­gis­tra­ci­je za pos­lov­ne pos­je­ti­te­l je Vo­de­æa sa­jam­ska ma­ni­fes­ta­ci­ja u ob­las­ti gra­ðe­vi­nar­stva u re­gi­ji Ju­ gois­toè­ne Eu­ro­pe bit æe or­ga­nizira­ na 39. put, a na o­vo­go­diš­nje­m saj­ mu po pr­vi pu­t æe bi­ti pri­mi­je­nje­n i u­nap­ri­je­ðe­ni sus­ta­v re­gis­tra­ci­je pos­lov­ne pos­je­te ko­ji je u­veo Beog­ rad­ski sa­ja­m.

Ova­j sus­ta­v iz­la­ga­èi­ma i pos­je­ti­te­ lji­ma nu­di mo­guæ­no­st da u­nap­ri­je­d za­ka­u B2B sas­tan­ke na štan­do­vi­ ma iz­la­ga­èa za vri­je­me tra­ja­nja Saj­

ma. Re­gis­tra­ci­ja pos­lov­ne pos­je­te i za­ka­zi­va­nje B2B sas­ta­na­ka o­bav­ljat æe se pu­te­m re­gis­tra­cij­sko­g por­ta­la i bit æe pot­pu­no bes­plat­no za iz­la­ga­ èe, do­k æe pos­je­ti­te­lji pla­æa­ti sim­bo­ liè­nu nak­na­du.

Na­ko­n re­gis­tra­ci­je na por­ta­lu, pos­lov­ni pro­fi­li iz­la­ga­èa i zain­te­re­ si­ra­ni­h pos­je­ti­te­lja pos­ta­ju me­ðu­ sob­no vid­lji­vi, što æe i­m o­mo­gu­æi­ti da èa­k i pri­je po­èet­ka Saj­ma i­ma­ju u­nap­ri­je­d prip­rem­lje­nu a­gen­du sas­ ta­na­ka na štan­do­vi­ma. Ta­ko­ðe­r, por­ta­l æe pos­lov­ni­m pos­je­ti­te­lji­ma na jed­nos­ta­va­n na­èi­n o­mo­gu­æi­ti i bes­pla­ta­n u­la­za­k na Sa­ja­m.

Vi­še o saj­mu SEEB­BE pot­ra­i­te na www.seeb­be.co­m.

OUJAK 2013. GRADNJA

27

sajam Zag­re­baè­ki ve­le­sa­jam

Tra­vanj­ski saj­mo­vi ­ u zna­ku pre­da­va­nja ­ i sku­po­va Ne pro­pus­ti­te broj­na pre­da­va­nja i struè­ne sku­po­ve ko­ji æe se ­ od­r ­a­va­ti o­d 9. do 13. trav­nja o­ve go­di­ne na Zag­re­baè­ko­m ­ ve­le­saj­mu u sklo­pu saj­mo­va: IN­TER­KLI­M A, GRA­DI­TELJ­STVO i OB­R­TNIŠ­T VO. Zemlja partner ove godine je Kraljevina Maroko.

N

a Zag­re­baè­ko­m ve­le­saj­mu o­d 9. do 13. trav­nja o­ve go­ di­ne od­r ­a­va­t æe se slje­de­æi saj­mo­vi: IN­TER­KLI­MA, 22. me­ðu­na­rod­ni sa­ja­m gri­ja­nja, hla­ ðe­nja, kli­ma­ti­za­ci­je i ob­ra­de pit­ki­h vo­da; GRA­DI­TELJ­STVO, 37. me­ðu­ na­rod­ni sa­ja­m gra­ðe­nja i op­re­ma­nja te OB­R­TNIŠ­T VO, 55. me­ðu­na­rod­ni sa­ja­m ob­r ­tniš­t va.

Zemlja partner je Kraljevina Maroko èiji æe izlagaèi izlagati na sajmu Obrtništva sa svojim proizvodima i uslugama, kao što su lonèarija, tepisi, oslikavanje kanom te æe izloiti primjerke krovova, podova i proizvoda za unutrašnje ureðenje. Isti proizvodi moæi æe se kupiti po povoljnim cijenama.

Zanimljiv je podatak da se od ukupnog stanovništva njih 2,3 milijuna bavi nekom vrstom obrtništva.

Pre­ma na­ja­va­ma or­ga­ni­za­to­ra, iz­la­ga­èe i pos­je­ti­te­lje o­èe­ku­je bo­ ga­t prog­ra­m do­ga­ða­nja, pri­je sve­ga struè­ni­h pre­davanja i sku­po­va!

Na saj­mo­vi­ma, re­do­vi­to i u o­va re­ce­sij­ska vre­me­na, na 11.000 m2 iz­lo­be­no­g pros­to­ra, sud­je­lu­je vi­še o­d 250 iz­la­ga­èa i­z 16 ze­ma­lja. Nji­ho­ ve štan­do­ve pos­je­ti i vi­še o­d 10.000 pos­lov­ni­h pos­je­ti­te­lja, pr­ven­stve­no i­z Hr­vat­ske i ze­ma­lja re­gi­je.

'Oèe­ku­je­mo da æe si­ner­gi­ja o­vi­h tri­ju saj­mo­va, u­z bo­ga­t struè­nopop­rat­ni prog­ra­m i sud­je­lo­va­nje svi­h re­le­van­tni­h dr­av­ni­h i stru­kov­ni­h in­

28

GRADNJA OUJAK 2013.

Na In­ter­kli­mi is­ti­ èe­mo dva zna­èaj­na do­ga­ða­nja:  22. me­ðu­na­rod­ni sim­po­zi­j o gri­ja­nju, hla­ðe­nju i kli­ma­ti­za­ ci­ji IN­TER­KLI­MA 2013  11. kon­fe­ren­ci­ju o ter­mog­ra­fi­ji

sti­tu­ci­ja, o­ku­pi­ti na Zag­re­baè­ko­m ve­le­saj­mu i o­va­j pu­t res­pek­ta­bi­la­n bro­j iz­la­ga­èa s naj­no­vi­ji­m r­je­še­nji­ ma, teh­no­lo­gi­jama, op­re­mo­m i ma­ te­ri­ja­li­ma i­z spo­me­nu­ti­h pod­ruè­ja te da­ti no­vi im­pu­ls u pri­lo­g raz­vo­ja o­vi­h dje­lat­nos­ti i po­tak­nu­ti priv­red­ nu ak­tiv­no­st u cje­li­ni', po­ru­èu­ju or­ ga­ni­za­to­ri.

Kon­fe­ren­ci­ja o ­ ter­mog­r a­fi­ji u sklo­pu ­ saj­ma In­ter­k li­ma Od­r ­i­vi raz­vo­j ul­ti­ma­tiv­no zah­tje­ va nep­r e­k id­no pro­na­la­e­nje no­vi­h r­je­še­nja, u­sav­r ­ša­va­nje pos­to­je­æi­h i hit­nu im­ple­men­t a­ci­ju sve u­èin­ ko­vi­ti­ji­h teh­no­lo­gi­ja, op­r e­me i ma­ te­r i­ja­la u pod­r uè­ju gri­ja­nja, kli­ma­ ti­za­ci­je, ven­ti­la­ci­je i ob­r a­de pit­k i­h vo­da.

Up­r a­vo ti­m te­ma­ma ba­v i se IN­ TER­K LI­M A, ko­ja se svo­jo­m du­go­ go­d iš­njo­m bie­nal­n o­m tra­di­ci­jo­m i us­pješ­n o­m or­ga­n i­z a­ci­jo­m pro­ met­n u­la u vo­d e­æi re­g io­nal­ni sa­ja­m o­ve vr­s te i pot­v r­d i­la kao ne­z ao­bi­ laz­n o mjes­to u pos­lov­no­m ka­len­ da­r u vo­d e­æi­h do­ma­æi­h i svjet­ski­h proiz­vo­ða­èa op­r e­m e za gri­ja­nje, hla­ðe­nje, klimati­z a­ci­je i ob­r a­d u pit­k i­h vo­da.

Na In­ter­kli­mi is­ti­èe­mo dva zna­ èaj­na do­ga­ða­nja – 22. me­ðu­na­rod­ ni sim­po­zi­j o gri­ja­nju, hla­ðe­nju i kli­ ma­ti­za­ci­ji IN­TER­KLI­MA 2013 te 11. kon­fe­ren­ci­ju o ter­mog­ra­fi­ji.

Pre­zen­ta­ci­ja e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­te iz­grad­nje u sklo­pu sajma ­ Gra­di­telj­stvo Uz IN­TER­KLI­MU od­r ­a­t æe se sro­ da­n i prog­ra­mo­m vr­lo kom­pa­ti­bi­ la­n sa­jam – GRA­DI­TELJ­STVO, èi­ji iz­la­ga­èi sve vi­še ob­ra­ðu­ju pod­ruè­ je prim­je­ne e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­ti­h i­zo­la­cij­ski­h ma­te­ri­ja­la i op­re­me u iz­grad­nji e­ner­get­ski neo­vis­ni­h ob­ je­ka­ta.

Protek­li­h go­di­na­ma o­va­j sa­ja­m se pot­v r­dio kao naj­z na­èaj­ni­ji pos­ lov­n i do­ga­ða­j gra­di­t elj­ske stru­ke u Hr­vat­sko­j i re­gi­ji je­r na jed­no­m mjes­t u o­k up­lja vo­d e­æe do­ma­æe i svjet­ske proiz­vo­ða­èe gra­ðe­v in­ sko­g ma­t e­r i­ja­la, op­r e­m e i me­ha­ ni­z a­ci­je te mno­gob­r oj­ne pos­lov­ne ljude.

Sa­ja­m se ve­æ tra­di­cio­nal­no od­r­ a­va po­d pok­ro­vi­telj­stvo­m Mi­nis­ tar­stva gra­di­telj­stva i pros­tor­no­ga u­re­ðe­nja Re­pub­li­ke Hr­vat­ske.

Zah­va­lju­ju­æi bo­ga­to­m iz­lo­be­no­m di­je­lu kao i mno­gob­roj­ni­m struè­ni­m ma­ni­fes­ta­ci­ja­ma, sa­ja­m GRA­DI­ TELJ­STVO je ne­zao­bi­laz­no mjes­to sus­re­ta pos­lov­ni­h i struè­ni­h pos­je­ ti­te­lja ko­ji na jed­no­m mjes­tu mo­gu do­æi do saz­na­nja o no­vi­m proiz­vo­di­ ma i teh­no­loš­ki­m r­je­še­nji­ma u gra­ di­telj­sko­j stru­ci.

Me­ðu­ti­m, o­va­j sa­ja­m je za­nim­lji­v i ši­ro­j pub­li­ci je­r nas­to­ji pro­na­æi od­

Sa­jam GRA­DI­TELJ­ STVO za­nim­lji­v je i ši­ro­j pub­li­ci je­r nas­to­ ji pro­na­æi od­go­vo­re ka­ko do­æi do do­ma po e­lji o­bi­te­lji i to o­d te­me­lja do kro­va

go­vo­re ka­ko do­æi do do­ma po e­lji o­bi­te­lji i to o­d te­me­lja do kro­va.

Iz bo­ga­to­g struè­no pra­te­æe­g prog­ra­m saj­ma Gra­di­telj­stva iz­dva­ ja­mo:  Da­n gra­di­te­lja  Da­n ar­hi­te­ka­ta  Pre­zen­ta­ci­ja e­ner­get­ski u­èin­ ko­vi­te iz­grad­nje  Pre­zen­ta­ci­je i te­mat­ska pre­da­ va­nja iz­la­ga­èa.

Sus­re­t ob­r­tnika i ­ pred­stav­ni­k a Vla­de ­ Re­pub­li­k e Hr­vat­ske 55. me­ðu­na­rod­ni sa­ja­m OB­R­TNIŠ­ TVA, kao naj­zna­èaj­ni­ji sa­ja­m ob­

r­tniè­ke stru­ke i sre­diš­nji pos­lov­ni do­ga­ða­j ob­r ­tni­ka, ma­li­h i sred­nji­h po­du­zet­ni­ka u Re­pub­li­ci Hr­vat­sko­j zaok­ru­u­je o­va­j ter­mi­n te mu da­je po­seb­nu cje­lovito­st.

Sa­ja­m se i o­ve go­di­ne od­r ­a­va u­z pu­nu pot­po­ru Hr­vat­ske ob­r ­tniè­ke ko­mo­re te Mi­nis­tar­stva po­du­zet­niš­ tva i ob­r ­ta.

Iz bo­ga­to­g struè­no-pra­te­æe­g prog­ra­ma saj­ma Ob­r ­tniš­t va iz­dva­ ja­mo:  Hr­vat­ski ob­r ­tniè­ki fo­rum – tra­di­cio­nal­ni sus­re­t ob­r ­tni­ka i pred­ stav­nika Vla­de Re­pub­li­ke Hr­vat­ske, ko­ji æe se od­r ­a­ti 9. trav­nja  struè­ne sku­po­ve, ok­rug­le sto­ lo­ve, pos­lov­ne sus­re­te, sav­je­to­va­ nja, mod­ne re­vi­je ob­r ­tniè­ki­h ško­la  pro­mo­ci­je i pre­zen­ta­ci­je ob­r­ tniè­ki­h za­ni­ma­nja  dod­je­lu nag­ra­da Mi­nis­tar­stva po­du­zet­niš­t va i ob­r ta 'Vri­jed­ne ru­ke' naj­bo­lje­m hr­vat­sko­m po­du­zet­ni­kuiz­la­ga­èu Saj­ma ob­r ­tniš­t va 2013.  pre­zen­ta­ci­je iz­la­ga­èa, de­mon­ stra­ci­je proiz­vo­da i us­lu­ga.

At­r ak­ci­je za pos­je­ti­te­l je Od broj­ni­h at­rak­ci­ja za pos­je­ti­te­lje iz­dva­ja­mo:  Iz­lo­bu tra­di­cij­ski­h (um­jet­niè­ kih) ob­r ­ta – kao što je: Sa­mo­bor­ski kra­lu­š, um­jet­niè­ka bra­va­ri­ja, djeè­je ig­raè­ke, pap­re­nja­k, ke­ra­miè­ki proiz­ vo­di za ku­æan­stvo i uk­ras­ni pred­ me­ti  pro­mo­ci­ja i pre­zen­ta­ci­ja ob­r­ tniè­ki­h za­ni­ma­nja  ra­dio­ni­ce, pre­zen­ta­ci­je iz­la­ga­ èa, pro­mo­tiv­ne pro­da­je proiz­vo­da ob­r ­tni­ka, mod­ne re­vi­je.

Vi­še o spo­me­nu­ti­m saj­mo­vi­ma pot­ra­i­te na www.zv.hr.

OUJAK 2013. GRADNJA

29

sajam REXPO Ad­ria­ti­c 2013

Vi­še sad­r­a­ja, ­ vi­še iz­la­ga­èa, vi­še mo­guæ­nos­ti za ­ su­rad­nju REXPO je pok­re­nuo mi­li­jun­ske pro­jek­te u re­gi­ji i po­ti­èe za­ni­ma­nje stra­ni­h in­ves­ti­to­ra ko­ji i o­ve go­di­ne do­la­ze u Zag­re­b sprem­ni

M

e­ðu­na­rod­ni pos­lov­ni sa­ ja­m in­ves­ti­cij­ski­h pro­je­ ka­ta, ko­mer­ci­jal­ni­h nek­ ret­ni­na i pra­te­æe in­dus­tri­je za Jad­ran­sku re­gi­ju REXPO Ad­ria­ti­c 2013 od­r ­a­t æe se 17. i 18. trav­nja 2013. go­di­ne u Hypo cen­tru u Zag­ re­bu.

Pred­sta­vi­t æe se tvr­tke i pro­jek­ti i­z Hr­vat­ske i ze­ma­lja u re­gi­ji: Slo­ ve­ni­je, Sr­bi­je, Bi­H, Cr­ne Go­re, Ko­ so­va, Ma­ke­do­ni­je i Al­ba­ni­je. O­si­m iz­la­gaè­ki­h ak­tiv­nos­ti, REXPO Ad­ ria­ti­c 2013 iz­lo­i­t æe ak­tual­ne te­me u sklo­pu REXPO Fo­ru­ma i mo­guæ­ no­st pred­stav­lja­nja tvr­tki i pro­je­ka­ta kro­z pre­zen­ta­ci­je, pos­lov­ne sas­tan­

30

GRADNJA OUJAK 2013.

ke i ne­for­mal­no dru­e­nje u sklo­pu REXPO Ga­la par­t y, coc­tai­l dru­e­nja i dom­je­na­ka.

‘Ovo­go­diš­nji je sa­ja­m REXPO, u od­no­su na i­zu­zet­no us­pješ­no proš­lo­go­diš­nje pre­mi­jer­no iz­da­nje, do­dat­no o­bo­ga­æe­n sad­r ­a­je­m, bro­ je­m iz­la­ga­èa, pre­zen­ta­ci­ja, pa­ne­la u sklo­pu REXPO Fo­ru­ma, nat­je­ca­ nja i ne­for­mal­ni­h dru­e­nja, a i­ma i spe­ci­fiè­ne ci­lje­ve i pos­lov­na nas­ to­ja­nja. Zag­re­b æe, ta­ko, i o­ve go­ di­ne kro­z dva da­na tra­ja­nja REXPO saj­ma o­ku­pi­ti naj­bo­lje in­ves­ti­cij­ske pro­jek­te u re­gi­ji, stra­ne i do­ma­æe in­ves­ti­to­re te kljuè­ne sudio­ni­ke in­ ves­ti­cij­sko­g sek­to­ra’, rek­la je San­da

REXPO Ad­ria­ti­c 2013 od­r­a­t æe se 17. i 18. trav­nja 2013. go­di­ne u Hypo cen­tru u Zag­ re­bu

Ma­ru­ši­æ, di­rek­to­ri­ca REXPO Ad­ria­ ti­c 2013.

Ve­li­k i in­te­re­s do­ma­æi­h i stra­ni­h tvr­tki Pod­r ­šku saj­mu su na ne­dav­no od­ r­a­no­j kon­fe­ren­ci­ji za me­di­je is­ka­ za­li pred­stav­ni­ci do­ma­æi­h i stra­ni­h tvr­tki i iz­la­ga­èa, par­tne­ri o­vo­go­ diš­nje­g saj­ma te su­dio­ni­ci REXPO Fo­ru­ma.

‘Proš­lo­go­diš­nji nas­tu­p na saj­mu REXPO za na­s je bio iz­nim­no us­ pje­ša­n s ob­zi­ro­m da su na­m up­ra­ vo ta­mo pris­tu­pi­li kli­jen­ti i­z Sr­bi­je s ko­ji­ma smo raz­vi­li pos­lov­nu su­rad­ nju. Re­zul­ta­t je te su­rad­nje pot­pi­s du­go­go­diš­nje­g u­go­vo­ra za Fa­ci­li­t y ma­na­ge­me­nt na pro­jek­tu naj­ve­æe­g I­T Par­ka u Sr­bi­ji.

Na­ko­n po­zi­tiv­no­g is­kus­t va na pro­jek­tu u Sr­bi­ji, ve­li­ki in­dij­ski in­ ves­ti­to­r Em­bas­sy Grou­p o­ve æe go­di­ne nas­tu­pi­ti na REXPO saj­mu, ka­ko bi stvo­rio uv­je­te za pro­ši­re­ nje pos­lo­va­nja na Hr­vat­sku i os­ta­ le zem­lje u re­gi­ji. REXPO na­m je, s jed­ne stra­ne, o­mo­gu­æio da pro­ ši­ri­mo svo­je pos­lo­va­nje u re­gi­ji, a­li mi smo, s dru­ge stra­ne, te­me­lje­m dob­re pos­lov­ne su­rad­nje u Sr­bi­ji, do­ve­li ve­li­ko­g stra­no­g inves­ti­to­ra u Hr­vat­sku i na REXPO’, iz­ja­vio je I­va­n Nin­ko­vi­æ, pred­sjed­ni­k up­ra­ve tvr­tke Luxo­r Gru­pa.

Nas­tu­p broj­ni­h ug­led­ni­h struè­nja­k a REXPO Fo­ru­m u­gos­ti­t æe broj­ne ug­led­ne me­ðu­na­rodne struè­nja­ke te pred­stav­ni­ke vla­da u re­gi­ji, što jam­èi re­le­van­tnu i struè­nu ras­pra­vu i ve­li­ku me­dij­sku po­zor­no­st. Glav­ ne te­me ko­je æe bi­ti pred­stav­lje­ne na o­vo­go­diš­nje­m REXPO Fo­ru­mu ve­za­ne su u­z svjet­ske i re­gio­nal­ne in­ves­ti­cij­ski tren­do­ve, ob­nov­lji­ve iz­ vo­re e­ner­gi­je, in­ves­ti­ci­je u tu­ri­za­m i u­gos­ti­telj­stvo, EU fon­do­ve, in­ fras­truk­tur­na u­la­ga­nja, up­rav­lja­nje pro­jek­ti­ma, od­r ­a­va­nje ob­je­ka­ta te iz­vo­re i mo­de­le fi­nan­ci­ra­nja in­ves­ ti­cij­ski­h pro­je­ka­ta.

‘Ke­te­r or­ga­ni­ca vo­de­æa je svjet­ ska tvr­tka spe­ci­ja­li­zi­ra­na za biop­ lin­ske e­lek­tra­ne, a na saj­mu æe­mo, o­si­m kro­z iz­la­gaè­ki pros­to­r na ko­je­m æe­mo pred­sta­vi­ti dio o­d 14 in­ves­ti­ cij­ski­h pro­je­ka­ta ko­je prip­re­ma­mo u Hr­vat­sko­j vri­jed­ni­h pre­ko 70 mi­ li­ju­na eu­ra, sud­je­lo­va­ti i na REXPO Fo­ru­mu kao pred­vod­ni­ci pa­ne­la na te­mu e­ner­ge­ti­ke i ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je’, re­kao je Kre­ši­mi­r Jur­èe­c, pred­stav­ni­k tvr­tke Ke­te­r or­ga­ni­ca d.o.o. i vo­di­te­lj sek­to­ra e­ner­ge­ti­ke i ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je na REXPO Ad­ria­ti­c 2013.

Uva­a­va­ju­æi i­zu­zet­nu va­no­st tu­ riz­ma i ho­te­li­jer­stva u Jad­ran­sko­j re­gi­ji, REXPO Ad­ria­ti­c 2013 sta­vi­t æe po­se­ba­n nag­la­sa­k na o­va­j sek­ to­r, pa æe ta­ko REXPO Hos­pi­ta­li­t y Loun­ge o­ku­pi­ti in­ves­ti­to­re u tu­ri­za­m i ho­te­li­jer­stvo, de­ve­lo­pe­re ho­tel­ski­h pro­je­ka­ta, fi­nan­cij­ske in­sti­tu­ci­je te raz­ne ek­sper­te i­z te bran­še.

Na REXPO Fo­ru­mu æe se od­r ­a­ va­ti raz­ni pa­ne­li na te­mu raz­vo­ja ho­te­la i ma­ri­na u Jad­ran­sko­j re­gi­ ji, is­ti­ca­t æe se us­pješ­ne rea­li­za­ci­je pro­je­ka­ta, ali i prep­re­ke u de­ve­lop­ men­tu te ‘dis­tres­se­d pro­per­tie­s’. Ve­æ su sa­da svo­je sud­je­lo­va­nje pot­vr­di­li PKF ho­te­lexper­ts Vien­na, me­ðu­na­ rod­ni li­de­ri u ho­telsko­m sav­je­to­va­ nju, pred­vo­ðe­ni ‘kon­zal­ti­ng gu­ruo­m’ Mic­hae­lo­m Wid­man­no­m.

Me­ðu­na­rod­na pod­r­ška Me­ðu­na­rod­nu pod­r­šku saj­mu REXPO, me­ðu os­ta­li­m, os­t va­ru­je i kro­z par­tne­rstvo s ta­li­jan­ski­m saj­mo­m EI­RE. ‘Kro­z na­š sa­ja­m EI­RE, ko­ji o­kup­ lja vi­še o­d 400 in­ves­ti­to­ra i pre­ko 10.000 pos­je­ti­te­lja u kon­tak­tu smo s broj­ni­m u­la­ga­èi­ma i­z I­ta­li­je i svi­je­ ta. Mno­gi o­d nji­h zain­te­re­si­ra­ni su

Glav­ne te­me ko­je æe bi­ti pred­stav­lje­ne na o­vo­go­diš­nje­m REXPO Fo­ru­mu ve­za­ne su u­z svjet­ske i re­gio­nal­ne in­ves­ti­cij­ski tren­do­ ve, ob­nov­lji­ve iz­vo­re e­ner­gi­je, in­ves­ti­ci­je u tu­ri­za­m i u­gos­ti­ telj­stvo, EU fon­do­ ve, in­fras­truk­tur­na u­la­ga­nja, up­rav­lja­nje pro­jek­ti­ma, od­r­a­va­ nje ob­je­ka­ta te iz­vo­re i mo­de­le fi­nan­ci­ra­nja in­ves­ti­cij­ski­h pro­je­ ka­ta

za u­la­ga­nje u Jad­ran­sku re­gi­ju, a mi æe­mo i­m, pou­èe­ni lanj­ski­m vr­lo po­zi­tiv­ni­m is­kus­t vo­m, pre­po­ru­èi­ti REXPO kao naj­bo­lje mjes­to za pro­ na­la­za­k in­ves­ti­cij­ski­h po­ten­ci­ja­la i pos­lov­ni­h par­tne­ra u re­gi­ji. REXPO, kao i EI­RE, smat­ra­mo je­din­stve­no­m pri­li­ko­m za o­kup­lja­nje kljuè­ni­h pred­ stav­ni­ka sek­to­ra in­ves­ti­ci­ja i nek­ ret­ni­na ko­ji s ci­lje­m gos­po­dar­sko­g raz­vo­ja svo­ji­h ze­ma­lja preu­zi­ma­ju ak­tiv­nu u­lo­gu u stva­ra­nju stra­te­gi­je re­gio­nal­no­g raz­vo­ja i u­nap­r­je­ðe­nja in­ves­ti­cij­sko­g ok­ru­e­nja. U skla­du s ti­me, na REXPO æe­mo do­ves­ti in­ves­ti­to­re i­z I­ta­li­je zain­te­re­si­ra­ne za u­la­ga­nje u tu­ri­za­m, ma­ri­ne te lo­gis­ti­èke par­ko­ve i e­ner­get­ske pro­ jek­te’, re­kao je Ste­fa­no In­tig­liet­ta, pot­pred­sjed­ni­k tvr­tke Ge.Fi, or­ga­ni­ za­to­ra vo­de­æe­g saj­ma nek­ret­ni­na i in­ves­ti­ci­ja u I­ta­li­ji – EI­RE, ko­ji o­ve go­di­ne na REXPO saj­mu or­ga­ni­zi­ra i pos­lov­ni coc­k tai­l ta­li­jan­ski­h gos­ po­dar­stve­ni­ka zain­te­re­si­ra­ni­h za pos­lo­va­nje i in­ves­ti­ra­nje u Jad­ran­ sko­j re­gi­ji.

Nat­je­èa­j za naj­bo­l ji ­ pro­je­k t u Jad­r an­sko­j ­ re­gi­ji – REXPO Ad­ria­ti­c ­ TO­P 10 (Ho­t o­r no­t ?)

O zna­èa­ju rea­li­za­ci­je in­ves­ti­cij­ski­h pro­je­ka­ta u Hr­vat­sko­j go­vo­rio je Go­ ra­n Bui­æ, na­èel­ni­k op­æi­ne Me­du­li­n.

‘Je­da­n o­d stra­teš­ki naj­va­ni­ji­h pro­je­ka­ta za raz­vo­j op­æi­ne Me­

du­li­n je pro­je­k t za­bav­no­g cen­tra i let­je­liš­ta Cam­pa­no­ ko­ji na jed­no­m mjes­tu ob­je­di­nju­je broj­ne do­dat­ne sad­r ­a­je di­rek­tno ve­za­ne u­z tu­ ri­za­m, a­li be­z iz­grad­nje do­dat­ni­h smješ­taj­ni­h je­di­ni­ca, ta­ko da sva­ki le­a­j u regi­ji do­bi­va do­dat­nu vri­jed­ nos­t’, re­kao je Go­ra­n Bui­æ, na­èel­ni­k op­æi­ne Me­du­li­n, na­jav­lju­ju­æi vi­še in­for­ma­ci­ja o pro­jek­tu na sa­mo­m REXPO saj­mu.

Ka­ko bi REXPO Ad­ria­ti­c 2013 os­tao pos­lov­na plat­for­ma ak­tiv­na ti­je­ko­m ci­je­le go­di­ne, u­z pos­to­je­ æi REXPO mat­chma­ki­ng on­li­ne a­la­t za pos­lov­ne kon­tak­te, dop­ri­ni­je­t æe i o­vo­go­diš­nji nat­je­èa­j za naj­bo­lji pro­je­k t u Jad­ran­sko­j re­gi­ji – REXPO Ad­ria­ti­c TO­P 10 (Ho­t o­r no­t?). U­z po­mo­æ vo­de­æi­h in­ves­ti­cij­ski­h struè­ nja­ka o­dab­ra­t æe se 10 naj­bo­lji­h ak­ tual­ni­h pro­je­ka­ta ko­ji æe kon­ku­ri­ra­ti za fi­nal­nu nag­ra­du, do­k æe sva­ki o­d To­p 10 pro­je­ka­ta do­bi­ti pri­li­ku da u­i­vo pre­d vo­de­æi­m struè­nja­ci­ma, in­ves­ti­to­ri­ma, me­di­ji­ma i pub­li­ko­m kon­ciz­no pre­zen­ti­ra svo­je kljuè­ne at­ri­bu­te.

Za do­ga­ða­j je ve­æ is­ka­za­n ve­li­k in­te­re­s na do­ma­æi­m i re­gio­nal­ni­m gos­po­dar­ski­m i po­li­tiè­ki­m ra­zi­na­ ma, a or­ga­ni­za­to­ri na­jav­lju­ju da æe su­dio­ni­ci­ma na ras­po­la­ga­nju u­z kon­fe­ren­cij­ski pros­to­r bi­ti i u­re­ðe­ni pros­to­ri za pri­vat­ne sas­tan­ke i pre­ zen­ta­ci­je tvr­tki, pro­je­ka­ta i us­lu­ga te pros­to­r za me­di­je.

OUJAK 2013. GRADNJA

31

konstrukcije &tehnologije Ur­sa Zag­re­b d.o.o.

Uš­te­da pri grad­nji – ve­li­ki tro­ša­k pri u­pot­re­bi Bu­du­æi da e­ner­gen­ti za gri­ja­nje ne­æe bi­ti jef­ti­ni­ji, ne­go i­z da­na ­ u da­n skup­lji, na­je­ko­no­miè­ni­je je in­ves­ti­ra­ti u toplin­sku i­zo­la­ci­ju ob­jek­ta i spri­je­èi­ti top­lin­ske gu­bit­ke

S

ve vi­še ob­je­ka­ta os­ta­je ne­ dov­r­še­ni­h ka­d je u pi­ta­nju iz­vo­ðe­nje top­lin­ske i­zo­la­ci­ je. O­biè­no se in­ves­ti­to­ri za­ do­vo­lja­va­ju zav­r ­ša­va­nje­m ob­jek­ta s u­nut­raš­nje stra­ne, bu­du­æi da po pra­vi­lu po­nes­ta­ne nov­ca za top­lin­ sku i­zo­la­ci­ju, kao npr. i­zo­li­ra­nje pot­ krov­lja.

Jes­mo li kao in­ves­ti­to­ri zais­ta to­ li­ko bo­ga­ti da je šted­nja e­ner­ge­na­ta spo­red­na stva­r?

Što kau broj­k e Pog­le­daj­mo prim­je­r ob­jek­ta ko­ji je bio iz­gra­ðe­n 2007. go­di­ne, ka­da je ci­je­na lo­ u­lja bi­la 4,45 kn/l. In­ves­ ti­to­r se od­lu­èio za ob­je­k t s neis­ko­ riš­te­ni­m (hlad­ni­m) pot­krov­lje­m i za­to ni­je top­lin­ski zaš­ti­tio ar­mi­ra­ne be­ton­ske plo­èe iz­na­d gri­ja­ne e­ta­e.

Pov­r ­ši­na ob­jek­ta je cca. 120 m2. Za gri­ja­nje ob­jek­ta in­ves­ti­to­r je pot­ro­ šio 42.480 kWh/m2 ener­gi­je na go­ di­nu (354 kWh/m2 x go­di­nu x 120 m2). U­ko­li­ko na­ve­de­nu vri­jed­no­st pom­no­i­mo s ci­je­no­m jed­ne lit­re lo­ u­lja, vid­je­t æe­mo da je za pot­re­ be gri­ja­nja bi­lo pot­ro­še­no ot­pri­li­ke 18.900 ku­na. Da bis­mo bo­lje uo­èi­li raz­li­ku, pog­le­daj­mo ci­je­nu za top­li­ nsku i­zo­la­ci­ju UR­SA SF 35 deb­lji­ne 10 cm u 2007. go­di­ni, ko­ja je bi­la

32

GRADNJA OUJAK 2013.

37,6 kn/m2. U vri­je­me iz­grad­nje bi tro­ša­k top­lin­ske i­zo­la­ci­je bio 4.512 ku­na. S ug­ra­ðe­no­m top­lin­sko­m i­zo­la­ci­jo­m pot­roš­nja e­ner­gi­je bi bi­ la 20.760 kWh/m2 na go­di­nu (173 kWh/m2 x go­di­nu x 120 m2). Tro­ša­k gri­ja­nja s po­lo­e­no­m top­lin­sko­m i­zo­la­ci­jo­m UR­SA SF 35 deb­lji­ne 10 cm bi ta­ko u 2007. go­di­ni pred­ stav­ljao 9.240 ku­na. Raz­li­ka je ta­ko o­èig­led­na – uš­ted­je­li bis­mo èa­k 5.150 ku­na!

Go­di­ne 2007. su na­ja­vi­li da æe se ci­je­na e­ner­ge­na­ta u ro­ku o­d 25 godi­na po­ve­æa­ti za 25%. Na­a­lo­ st, da­na­s vi­di­mo da su e­ner­ gen­ti za gri­ja­nje u pe­rio­du o­d 2007. do 2012. pos­kup­je­li za vi­še o­d 42% (ci­je­na lo­ u­lja na da­n 10. lis­to­pa­da 2012. bi­la je 7,16 kn/l).

Top­lin­ska i­zo­l a­ci­ja kro­va Da­na­s se is­to ta­ko is­pla­ti to­ plin­ski i­zo­li­ra­ti kro­v, bu­du­æi da je tro­ša­k top­lin­ske i­zo­la­ ci­je UR­SA SF 35 deb­lji­ne 10 cm 31 kn/m2, što pred­stav­ lja u­ku­pa­n tro­ša­k o­d 3.670 ku­na. Go­diš­nje bis­mo ta­ko mog­li uš­ted­je­ti èa­k 11.880 ku­na (30.415 kn – 14.864

Sa­mo pra­vil­no iz­ra­ ðe­no i dob­ro top­lin­ski i­zo­lira­no pot­krov­lje æe in­ves­ti­to­ru do­ni­je­ti sma­nje­nje troš­ko­ va. To o­mo­gu­æa­va ku­po­vi­nu a­dek­vat­no ma­nji­h u­re­ða­ja za gri­ja­nje, ko­ji æe za vri­je­me ra­da pot­ro­ši­ti ma­nje e­ner­gen­ta za gri­ja­nje

kn – 3670 kn), što zna­èi da na­m se tro­šak top­lin­ske i­zo­la­ci­je UR­SA SF 35 vra­æa na­za­d ve­æ u pr­vo­j se­zo­ni gri­ja­nja.

Dob­ro i­zo­li­ra­n ob­je­k t s UR­SA SF 35 deb­lji­ne 40 cm po ci­je­ni 4 x 31 kn/m2 da­na­s pred­stav­lja tro­ša­k u vi­si­ni o­d 14.680 ku­na. Pri­to­m æe se pot­ro­še­na e­ner­gi­ja sma­nji­ti na 19.320 kWh/m2 na go­di­nu (161

kWh/m2 x go­di­nu x 120 m2), što pred­stav­lja 13.830 ku­na go­diš­nje.

Na­ve­de­na in­ves­ti­ci­ja se vra­æa za 13 mje­se­ci.

Bu­du­æi da e­ner­gen­ti za gri­ja­nje ne­æe bi­ti jef­ti­ni­ji, ne­go i­z da­na u da­n skup­lji, na­je­ko­no­miè­ni­je je in­ves­ ti­ra­ti u top­lin­sku i­zo­la­ciju ob­jek­ta i spri­je­èi­ti top­lin­ske gu­bit­ke, od­nos­ no sma­nji­ti pot­roš­nju lo­ u­lja.

Ob­no­va pot­k rov­l ja Ne­dos­ta­ta­k pros­to­ra u stam­be­ni­m ob­jek­ti­ma èes­to do­vo­di in­ves­ti­to­re da neis­ko­riš­te­no pot­krov­lje is­ko­ ris­te i ta­ko do­bi­ju do­dat­ni stam­be­ni pros­to­r.

Ob­no­va pos­to­je­æi­h neg­ri­ja­ni­h pot­krov­lja u is­ko­riš­te­na i gri­ja­na pot­krov­lja pod­ra­zu­mi­je­va do­ba­r bro­j pro­miš­lje­ni­h po­te­za. Pr­vo je pot­reb­no us­ta­no­vi­ti u kak­vo­m sta­ nju se na­la­ze kro­v i cri­je­p. Tu mo­gu bi­ti dva prim­je­ra kro­va: kro­v s pos­ to­je­æo­m krov­no­m lje­pen­ko­m i zraè­ ni­m ka­na­lo­m is­po­d cri­je­pa for­mi­ra­n let­vo­m i kon­tra let­vo­m te kro­viš­te iz­ve­de­no be­z se­kun­dar­no­g pok­ro­va i zraè­no­g ka­na­la.

Ko­d slu­èa­ja gdje ne­ma se­kun­ dar­no­g pok­ro­va pot­reb­no je prov­ je­ri­ti mo­guæ­no­st iz­vo­ðe­nja zraè­no­g ka­na­la (u slu­èa­ju da o­va­j jo­š ni­je

Troš­ko­vi ko­ji nas­ta­nu pri ku­po­vi­ni i ug­rad­nji top­lin­ske i­zo­la­ci­je, in­ ve­stito­ru æe se vra­ti­ti u re­la­tiv­no krat­ko­m vre­me­nu, prim­je­ri­ ce do 3 go­di­ne, što pred­stav­lja kra­ta­k vre­men­ski pe­rio­d, u­ko­li­ko zna­mo da je i­vot­na do­b ob­je­ka­ta du­a o­d 50 go­di­na

i­z vede­n). A­ko je mo­gu­æe iz­ves­ti zraè­ni ka­na­l pr­vo se pos­tav­lja pa­ rop­ro­pus­na vo­doot­por­na fo­li­ja UR­ SA SE­CO PRO 0,04 na na­èi­n da se os­ta­vi zraè­ni slo­j o­d 4 cm iz­me­ðu cri­je­pa i fo­li­je. Za­ti­m se pos­tav­lja top­lin­ska i­zo­la­ci­ja UR­SA SF 35 u vi­ si­ni ro­ga (o­biè­no je to 12 cm do 16 cm). Da bis­mo spri­je­èi­li li­nij­ske top­

lin­ske mos­to­ve na mjes­ti­ma ro­go­va (dr­vo je èe­ti­ri pu­ta sla­bi­ji top­lin­ski i­zo­la­to­r o­d stak­le­ne vu­ne), pos­tav­ lja­mo pop­reè­no i is­po­d ro­go­va do­ dat­ni slo­j top­lin­ske i­zo­la­ci­je UR­SA SF 35 deb­lji­ne ba­re­m 10 cm. Preko top­lin­ske i­zo­la­ci­je se na krov­nu pot­ kon­struk­ci­ju za gi­ps-kar­ton­sku ob­ lo­gu li­je­pi fo­li­ja UR­SA SE­CO PRO 2 kao par­na prep­re­ka i­li UR­SA SE­CO PRO 100 kao par­na preg­ra­da, ko­ja o­ne­mo­gu­æa­va u­la­za­k vo­de­ne pa­re u top­lin­sku i­zo­la­ci­ju i is­to ta­ko on­da nje­nu kon­de­nzaci­ju u­nu­ta­r nje.

OUJAK 2013. GRADNJA

33

konstrukcije&tehnologije Po­du­ze­æe UR­SA Zag­re­b d.o.o. svo­ji­m zna­nje­m i is­kus­tvi­ma po­ma­e va­m os­tva­ri­ti cilje­ve za sma­nje­nje troš­ko­va e­ner­gi­je ko­ju pot­ro­ši­te ti­je­ko­m u­po­ra­be ob­jek­ta

Preporuka primjene proizvoda tvrtke URSA

N Ko­d prim­je­ra kro­viš­ta ko­je i­ma bi­tu­men­sku lje­pen­ku na se­kun­dar­ no­m pok­ro­vu i­zo­la­ci­ja se ug­ra­ðu­je di­rek­tno do das­ke te se po­seb­no tre­ba ob­ra­ti­ti po­zor­no­st na pos­tav­ lja­nje fo­li­ja s u­nu­tar­nje stra­ne, je­r u slu­èa­ju u­las­ka vo­de­ne pa­re u slo­j izola­ci­je do­la­zi do pre­ki­da to­ka di­ fu­zi­je vo­de­ne pa­re i kon­den­zi­ra­nja na spo­ju das­ke i bi­tu­men­ske tra­ke zbo­g nje­ne pa­ro­nep­ro­pus­nos­ti. To se mo­e iz­bje­æi a­ko se prek­lo­pi fo­ li­ja i spo­je­vi fo­li­je s kon­struk­cij­ski­m e­le­men­ti­ma iz­ve­du kva­li­tet­no i de­ talj­no.

Ko­d meðu­sob­ni­h prek­lo­pa fo­li­ja i spo­je­ve fo­li­je i kon­struk­cij­ski­h e­le­ me­na­ta pot­reb­no je dob­ro zab­r ­t vi­ti ma­so­m za br­t vlje­nje UR­SA SE­CO PRO DKS i za­li­je­pi­ti ljep­lji­vi­m tra­ka­ ma UR­SA SE­CO PRO KP i UR­SA SE­ CO PRO KA. Na kra­ju jo­š prièvr­šæu­ je­mo gi­ps-kar­ton­sku ob­lo­gu, koja vr­ši fun­kci­ju zaš­ti­te fo­li­je i top­lin­ske i­zo­la­ci­je o­d me­ha­niè­ki­h oš­te­æe­nja.

Naj­ve­æi nag­la­sa­k je na prek­lo­pi­ ma i spo­je­vi­ma fo­li­ja, gdje iz­vo­ða­èi tre­ba­ju bi­ti veo­ma pre­ciz­ni, bu­du­ æi da se u slu­èa­ju lo­še iz­ve­de­no­g prek­lo­pa i­li spo­ja po­jav­lju­je ot­vo­r kroz ko­ji pro­la­zi po­ve­æa­na ko­li­èi­na vo­de­ne pa­re i mo­e na­m pre­kom­jer­ no po­ve­æa­ti sad­r ­a­j vla­ge u top­lin­ sko­j i­zo­la­ci­ji. Zbo­g to­ga mo­e do­æi do po­ja­ve vo­de­ni­h mr­lja na pov­r ­ši­ni gi­ps-kar­ton­ske ob­lo­ge i slab­lje­nja top­lin­ske ka­rak­te­ris­ti­ke i­zo­la­ci­je.

Lo­še iz­vede­no pot­k rov­l je Prim­je­r neod­go­va­ra­ju­æe iz­ra­ðe­no­g pot­krov­lja, gdje je iz­vo­ða­è pos­ta­vio

34

GRADNJA OUJAK 2013.

fo­li­ju sa Sd vri­jed­nos­ti = 1–4 m.

Na­d fo­li­jo­m je iz­ve­de­n ven­ti­la­cij­ski slo­j.

Na sli­ci se vi­di da tre­ba pu­no pa­ nje pos­ve­ti­ti up­ra­vo pro­las­ku vo­de­ ne pa­re kro­z kon­struk­ciju, od­nos­no o­mo­gu­æi­ti dob­ru ven­ti­la­ci­ju, gdje se od­vo­di su­viš­na vo­de­na pa­ra.

U sup­rot­no­m slu­èa­ju po­jav­lju­je se kon­den­za­t, ko­ji vre­me­no­m mo­ e u­niš­ti­ti kon­struk­cij­ske e­le­men­te ob­jek­ta.

Sa­mo pra­vil­no iz­ra­ðe­no i dob­ro top­lin­ski i­zo­li­ra­no pot­krov­lje æe in­ ves­titoru do­ni­je­ti sma­nje­nje troš­ko­ va.

To o­mo­gu­æa­va ku­po­vi­nu a­dek­ vat­no ma­nji­h u­re­ða­ja za gri­ja­nje, ko­ ji æe za vri­je­me ra­da pot­ro­ši­ti ma­nje e­ner­gen­ta za gri­ja­nje.

Troš­ko­vi ko­ji nas­ta­nu pri ku­po­ vi­ni i ug­rad­nji top­lin­ske i­zo­la­ci­je, in­ves­ti­to­ru æe se vra­ti­ti u re­lativ­no krat­ko­m vre­me­nu, prim­je­ri­ce do 3 go­di­ne, što pred­stav­lja kra­ta­k vre­ men­ski pe­rio­d, u­ko­li­ko zna­mo da je i­vot­na do­b ob­je­ka­ta du­a o­d 50 go­di­na.

Ne zna­te ka­ko bis­te sma­nji­li troš­ ko­ve na­mi­je­nje­ne gri­ja­nju? Kon­tak­ ti­raj­te na­s i po­mo­æi æe­mo va­m da pot­ra­ite od­go­va­ra­ju­æe r­je­še­nje i za va­š sta­n, od­nos­no ku­æu.

Po­du­ze­æe UR­SA Zag­re­b d.o.o. svo­ji­m zna­nje­m i is­kus­t vi­ma po­ma­ e va­m os­t va­ri­ti ci­lje­ve za sma­nje­ nje troš­ko­va e­ner­gi­je ko­ju pot­ro­ši­te ti­je­ko­m u­po­ra­be ob­jek­ta, je­r u svo­ je­m proiz­vod­no­m i pro­daj­no­m prog­ ra­mu ima ši­ro­ku pa­le­tu top­lin­ski­h i zvuè­ni­h i­zo­la­ci­ja.

aj­prim­je­re­ni­ja u­po­ra­ba po­je­di­ni­h proiz­vo­da ko­d po­je­di­ni­h sas­ta­va gra­ ðe­vin­ski­h kon­struk­ci­ja:  ko­si kro­v: UR­SA SF 35, UR­ SA TER­RA 80P, UR­SA DF 40  i­zo­la­cija pot­krov­lja s po­la­ga­ nje­m na pod­lo­gu: UR­SA DF 40  fa­sa­da: UR­SA FDP 1, UR­ SA FDP 2, UR­SA FDP 2/Vk, UR­SA FDP 2/Vf, UR­SA FDP 3/Vf  preg­rad­ni zi­d: UR­SA T WF 1, UR­SA T WP 1; UR­SA TER­RA 80P  pod­na i­zo­la­ci­ja stam­be­ni­h ob­je­ka­ta: UR­SA TSP  fa­sad­ni co­kl: UR­SA XPS NIII-PZ  neop­te­re­æe­ni rav­ni kro­vo­vi: UR­SA XPS N-III-L  op­te­re­æe­ni rav­ni kro­vo­vi: UR­ SA XPS N-V-L. U slu­èa­ju da ne zna­te ko­ju vr­stu i­zo­la­ci­je i­zab­ra­ti za i­zo­li­ ra­nje po­je­di­no­g di­je­la kon­struk­ ci­je, ob­ra­ti­te se po­du­ze­æu UR­SA Zag­re­b d.o.o. u ko­je­m æe va­s s vese­lje­m sav­je­to­va­ti o e­ner­get­ sko­j sa­na­ci­ji va­še­g ob­jek­ta.

URSA Zagreb d.o.o.

Puškariæeva 15, 10250 Luèko tel.: 01 65 26 386

!

mail: assistance.hrvatska@uralita.com

http://www.ursa.com.hr

FLEX kružna oplata uirano podesiva kružna oplata use od minimalno 1,00 m Tek­st: Ved­ra­n Mi­ku­le­c, i­ng. gra­ð. i Dra­go Ma­le­ta, i­ng. gra­ð.

PE­RI op­la­te i ske­le d.o.o.

Oplate Skele Inženjeri www.peri.com.hr

PE­RI nu­di naj­bo­lja r­je­še­nja za ­ in­e­njer­ske ob­jek­te

U o­vo­m bro­ju PRO Grad­nje pred­stav­lja­mo va­m dva in­te­re­san­tna pro­jek­ta i­z pod­ruè­ja in­e­njer­ski­h gra­ðe­vina gdje su iz­vo­ða­èi ­ ko­ris­ti­li PE­RI sis­te­me op­la­ta i ske­la

V

o­ðe­ni 40-go­diš­nji­m is­kus­t vo­m na broj­ni­m pro­jek­ti­ma, o­d 1969. go­di­ne do da­na­s, i os­nov­ni­m PE­RI na­èe­lo­m 'Naj­bo­lja us­lu­ga kup­cu' ko­je je o­bi­ lje­je na­še­g pos­lo­va­nja o­d sa­mo­g os­nut­ka tvr­tke a­fir­mi­rali smo se kao vo­de­æi u pod­ruè­ ju teh­no­lo­gi­je i proiz­vod­nje op­lat­ni­h sis­te­ma i ske­la te in­e­nje­rin­ga. Ta èi­nje­ni­ca kao i na­še ak­tiv­nos­ti na vi­še o­d 65 na­cio­nal­ni­h tr­iš­ta di­lje­m svi­je­ta uk­lju­èu­ju­æi i Hr­vat­sku do­no­ se ko­ri­st sva­ko­m na­še­m kli­jen­tu i nje­go­vi­m projek­ti­ma – be­z ob­zi­ra na ve­li­èi­nu.

Suk­lad­no tren­do­vi­ma iz­grad­nje au­to­ces­ta u Hr­vat­sko­j, a po­se­bi­ce u Bos­ni i Her­ce­go­ vi­ni pred­stav­lja­mo dva in­te­re­san­tna pro­jek­ta i­z pod­ruè­ja in­e­njer­ski­h gra­ðe­vi­na gdje na­m je iz­vo­ða­è u­ka­zao pov­je­re­nje ko­ris­te­æi PE­RI sis­te­me op­la­ta i ske­la.

UMJETNI TUNEL LIB Ri­je­è je o um­jet­no­m tu­ne­lu na dio­ni­ci au­to­ ces­te A1 iz­na­d ko­je­g je pred­vi­ðe­n i­vo­tinj­ski pri­je­la­z. Tu­ne­l du­lji­ne 150 m sas­to­ji se o­d dvi­je ci­je­vi nep­ra­vil­no­g kvad­rat­no­g pop­reè­ no­g pres­je­ka (jed­na ci­je­v ši­ri­ne 17,20 m, dru­ga ci­je­v ši­ri­ne 12,90 m). Kom­plet­na kon­ struk­ci­ja je ar­mi­ra­no­be­ton­ska.

Zi­do­vi se iz­vo­de sis­tem­sko­m zid­no­m op­la­ to­m PE­RI TRIO ko­ju iz­vo­ða­è pos­je­du­je, a ko­ja zah­va­lju­ju­æi svo­ji­m ve­li­ki­m e­le­men­ti­ma 240 x 270 cm i vi­so­ki­m to­le­ran­ci­ja­ma na pri­ti­sa­k be­to­na znat­no ub­r ­za­va iz­vo­ðe­nje ra­do­va.

Na­ko­n be­to­ni­ra­nja zi­do­va prim­je­no­m sis­ te­ma op­lat­ni­h sto­lo­va ti­pa VA­RIO GT24 iz­ vo­di se A­B plo­èa za­jed­no s vu­to­m zi­do­va.

Sto­lo­vi su sas­tav­lje­ni o­d SRU èe­liè­ni­h no­ sa­èa (pri­mar­ni no­sa­èi) i GT 24 (se­kun­dar­ni no­sa­èi). Op­lat­ne stolove po­du­pi­re kom­bi­na­ ci­ja sis­te­ma no­si­ve ske­le PE­RI U­P Ro­se­t t u sre­di­ni ras­pon­ske kon­struk­ci­je tu­ne­la i MUL­ TIP­RO­P po­du­pi­ra­èa ko­ji su po­mo­æu MR­K ok­ vi­ra spreg­nu­ti u pot­por­ne tor­nje­ve is­po­d vu­ta (boè­ni di­je­lo­vi kon­struk­ci­je).

Is­po­ru­èe­na je u­kup­na ko­li­èi­na za 4 tak­ta be­to­ni­ra­nja strop­ne plo­èe. Sa­mo pos­tav­lja­ nje op­la­te od­vi­ja se u sre­di­ni ci­je­vi tu­ne­la i prem­ješ­ta o­d sre­di­ne li­je­vo i des­no pre­ma kra­je­vi­ma tu­ne­la. Du­lji­na tak­ta iz­no­si 15 m, a je­da­n cik­lu­s be­to­ni­ra­nja tra­je 12 da­na.

Pe­t da­na na­ko­n be­to­ni­ra­nja op­lata se ski­da i prem­ješ­ta na slje­de­æi ta­k t, a nu­no po­du­ pi­ra­nje be­ton­ske kon­struk­ci­je iz­vo­di se po­ mo­æu MUL­TIP­RO­P po­du­pi­ra­èa. Na­ko­n mon­ ta­e sre­diš­nje­g po­du­pi­ra­nja op­la­ta se plo­èe ot­puš­ta i prem­ješ­ta na slje­de­æu po­zi­ci­ju za ug­rad­nju be­to­na.

Zbo­g svo­je flek­si­bilnos­ti, pri­la­god­lji­vos­ti i jed­nos­tav­nos­ti, a u­jed­no i ve­li­ke no­si­vos­ ti na­ve­de­ni PE­RI sis­te­mi po­ka­za­li su se kao i­dea­la­n o­da­bi­r za iz­vo­ðe­nje o­vo­g ti­pa kon­ struk­ci­je. O­vo­m pri­li­ko­m zah­va­lju­je­mo iz­ vo­ða­èu ra­do­va na pok­lo­nje­no­m pov­je­re­nju i In­ves­ti­to­r: Hr­vat­ske au­to­ces­te d.o.o.

Izvoðaè: Tempo Vranica d.o.o. Metkoviæ Au­to­ces­ta A1: Zag­re­b-Spli­t-Dub­rov­nik Au­to­ces­ta A10: gra­ni­ca Bi­H-Plo­èe

Umjetni tunel Lib. Po­du­pi­ra­nje ­ op­la­te strop­ne plo­èe um­jet­no­g tu­ne­la.

OUJAK 2013. GRADNJA

35

konstrukcije&tehnologije

Umjetni tunel Lib. Pri­mar­ni no­sa­èi SRU na Ro­se­tt ske­li i MUL­TIP­RO­P ­ po­du­pi­ra­èi­ma. mo­guæ­nos­ti sud­je­lo­vanja na iz­vo­ðe­nju o­vo­g pro­jek­ta.

VIJADUKT PAVLOVIÆI Ri­je­è je o vi­ja­duk­tu u­kup­ne du­lji­ne 387,00 m ar­mi­ra­no­be­ton­ske mo­no­lit­ne kon­struk­ci­je.

Sas­to­ji se o­d u­kup­no 8 stu­piš­ta sa po dva pa­ra stu­po­va vi­si­ne 12,00-29,00 m s nag­lav­

ni­ca­ma pre­ko ko­ji­h pro­la­zi ar­mi­ra­no­be­ton­ ska ras­pon­ska kon­struk­ci­ja.

Du­lji­ne ras­po­na su 45 m iz­me­ðu stu­piš­ta (S1-S8) te 36 m iz­me­ðu u­por­nja­ka U0-S1 i S8-U9. Sa­ma ras­pon­ska kon­struk­ci­ja iz­na­d stu­po­va iz­vo­di se sis­te­mo­m na­gu­ra­va­nja.

Tvr­tka PE­RI op­la­te i ske­le d.o.o. is­po­ru­èi­ la je op­la­tu za stu­po­ve i nag­lav­ni­ce stu­po­

Vijadukt Pavloviæi. Oplata stupa PERI TRIO. va. Stu­po­vi su kvad­rat­nog šup­lje­g pres­je­ka vanj­ski­h di­men­zija 3,6 m x 2,4 m i deb­lji­ne sti­jen­ki 40 cm. Iz­vo­de se u tak­to­vi­ma vi­si­ne 4,90 m. Za vanj­sku op­la­tu is­po­ru­èe­n je op­ lat­ni sis­te­m VA­RIO GT 24 (op­lat­ni e­le­men­ti sas­tav­lje­ni o­d SRU èe­liè­ni­h no­sa­èa i GT 24 dr­ve­ni­h no­sa­èa).

Op­lat­ni e­le­men­ti vanj­ske op­la­te zi­do­va stu­po­va mon­ti­ra­ni su na rad­nu no­si­vu ske­lu CB 240 s voz­ni­m ko­li­ci­ma ko­ja o­mo­gu­æu­ju ot­puš­ta­nje i od­mi­ca­nje op­la­te o­d A­B kon­ struk­ci­je te prip­re­mu is­te za no­vi ta­k t be­to­ ni­ra­nja, a da se op­la­ta pri­to­m ne spuš­ta s rad­ne ske­le.

Kao u­nu­tar­nja op­la­ta stu­po­va pri­mjenju­je se TRIO zid­ni op­lat­ni sis­te­m op­rem­lje­n TSE e­le­men­ti­ma za ok­na, os­lo­nje­n na rad­ni no­si­vi BR po­de­st ok­na.

TSE e­le­men­ti o­mo­gu­æu­ju la­ko i jed­nos­tav­ no de­mon­ti­ra­nje kom­plet­ne u­nu­tar­nje op­la­te stu­pa je­r se nji­ho­vi­m ot­puš­ta­nje­m u­nu­tar­nja op­la­ta skla­pa za 4 cm sa svi­h stra­na te se u ko­ma­du be­z de­mon­ti­ra­nja pre­no­si na slje­de­ æi ta­k t be­to­ni­ra­nja za­jed­no s BR rad­ni­m no­ si­vi­m po­des­to­m.

Kao op­la­ta nag­lav­ni­h gre­da pred­vi­ðe­no je ko­riš­te­nje SKSF rad­ni­h no­si­vi­h po­des­ta u kom­bi­na­ci­ji s TRIO op­lat­ni­m sis­te­mo­m.

Investitor: Ministarstvo komunikacija i prometa BiH Iz­vo­ða­è: TEM­PO VRA­NI­CA d.d. Mos­tar

Vijadukt Pavloviæi. Priprema CB 240 podesta za podizanje na stup.

36

GRADNJA OUJAK 2013.

Dio­ni­ca: Po­èi­te­lj-Bi­ja­èa

PERI oplate i skele d.o.o.

Dolenica 20 10250 Luèko - Zagreb tel: 01 655 36 36 info@peri.com.hr www.peri.com.hr Ured Imotski Fra Rajmunda Rudea 1 21260 Imotski Mob: 091 1655 363 Ured Osijek Dubrovaèka 7A 31000 Osijek Mob: 091 1655 367

HR PERI 13.045

TRIO element okna TSE za jednostavno premještanje unutarnje oplate okna – otpuštanje pomoæu dizalice (jednim dizanjem), jednostavno ponovno pozicioni­ ranje (polugom).

!

15. do 21. travnja 2013.

Inovacije u tehnologiji oplata i skela te inženjeringu uživo Veselimo se Vašem posjetu Oplate Skele Inženjering www.peri.com.hr

HR PERI 12.177

bauma.peri.com | prostor na otvorenom F7-Nord | štand N719

TRIO se odlikuje minimalnim brojem sistemskih komponenti čime se na jednostavan način zadovoljavaju i nadilaze potrebe suvremenih gradilišta.

Prednosti TRIO sistema su sljedeće: brza montaža zahvaljujući nekoliko raspoloživih širina elemenata te pomno osmišljenom priboru jednostavno čišćenje zahvaljujući praškasto premazanom čeliku ušteda vremena kod montaže kutova zahvaljujući TRIO elementu okna jednostavno armiranje zahvaljujući TRIO čeonom elementu

Spojnica BFD može se koristiti jednom rukom te u jednom radnom procesu povezuje, izravnava i učvršćuje oplatu.

TRIO panelna zidna oplata Svestrana oplata za brzu montažu na malim i velikim gradilištima

Oplate Skele Inženjering www.peri.com.hr

OUJAK 2013. GRADNJA

37

konstrukcije&tehnologije Si­ka

Si­ka ma­te­ri­ja­li ­ za iz­grad­nju ba­ze­na Si­ka od­ne­dav­no u po­nu­di i­ma kom­ple­ta­n sus­ta­v za po­la­ga­nje ­ ke­ra­mi­ke u ba­ze­ni­ma Za raz­li­ku o­d kla­ siè­no­g ce­men­tno­g es­tir­ha, Si­ka Scree­d Bin­de­r o­mo­gu­æu­je po­la­ga­nje ke­ra­mi­ke, hid­roi­zo­la­ci­je i­li bi­lo ko­je­g ma­te­ri­ja­la i­z sus­ta­va 24 do 48 sa­ti na­ko­n ug­rad­nje što æe znat­no sma­nji­ti ro­ko­ve èe­ka­nja, a is­to­dob­no po­ve­æa­ti kva­li­te­tu es­tri­ha

N

a­ša teh­niè­ka pod­r­ška i is­po­ ru­ka ma­te­ri­ja­la u od­re­ðe­ni­m fa­za­ma grad­nje ba­ze­na do sa­da su ug­lav­no­m bi­li ba­zi­ ra­ni na pru­a­nju po­mo­æi pri iz­ra­di be­ton­ske školj­ke, pa je lo­gi­èa­n ko­ ra­k bio da no­vo­m po­nu­do­m zaok­ ru­i­mo èi­ta­v pro­ce­s kom­plet­no­m is­po­ru­ko­m sus­ta­va – vez­ni­h ma­te­ri­ ja­la pot­reb­ni­h za is­prav­no po­la­ga­nje ke­ra­mi­ke u ba­ze­nu.

Br­z a ug­r ad­nja Ra­do­vi na­ko­n iz­ra­de be­ton­ske školj­ ke o­biè­no za­po­èi­nju iz­ra­do­m es­tri­ha u pa­du. Ka­da se tra­i br­za ug­rad­nja Si­ka i­ma r­je­še­nje Si­ka Screed Bin­ de­r. Za raz­li­ku o­d kla­siè­no­g ce­men­ tno­g es­tir­ha, Si­ka Scree­d Bin­de­r o­mo­gu­æu­je po­la­ga­nje ke­ra­mi­ke, hid­roi­zo­la­ci­je i­li bi­lo ko­je­g ma­te­ri­ ja­la i­z sus­ta­va 24 do 48 sa­ti na­ko­n ug­rad­nje što æe znat­no sma­nji­ti ro­ ko­ve èe­ka­nja, a is­to­dob­no po­ve­æa­ti kva­li­te­tu es­tri­ha.

Si­k a re­pa­r a­tur­ni mor­to­vi Be­tonski zi­do­vi ba­ze­na èes­to i­zis­ ku­ju raz­li­èi­te pop­rav­ke i Si­ka za tu svr­hu nu­di re­pa­ra­tur­ne mor­to­ve Si­ ka Re­p-723N (kla­se R3) za deb­lji­ne 1-5 mm te Si­ka Mo­no­to­p 412 (kla­se R4) za deb­lji­ne 6-50 mm.

Oba re­pa­ra­tur­na mor­ta i­ma­ju pos­to­ja­no­st vo­lu­me­na pri ug­rad­ nji, kon­struk­cij­ski os­ta­ju ve­za­ni za pod­lo­gu i o­mo­gu­æu­ju br­zi nas­ta­va­k ra­do­va.

Da bi ar­ma­tu­ra, od­nos­no èi­ta­v pres­je­k be­to­na bio zaš­ti­æe­n o­d, èes­to ag­re­siv­ne, ba­zen­ske vo­de pot­reb­no ga je zaš­ti­ti­ti hid­roi­zo­la­ci­ jo­m na ko­ju æe u­jed­no bi­ti po­lo­e­ne ke­ra­miè­ke plo­èi­ce. Si­ka pred­la­e

38

GRADNJA OUJAK 2013.

Si­ka­las­ti­c 152 – dvo­kom­po­nen­tnu po­li­me­rcementnu hid­roi­zo­la­ci­ju.

Po­l a­ga­nje ke­r a­mi­k e i ­ fu­gi­r a­nje ba­ze­na Po­la­ga­nje ke­ra­mi­ke u ba­ze­ni­ma sva­ka­ko je bit­na ka­ri­ka u lan­cu. Na­š je o­da­bi­r je Si­ka Ce­ra­m 255 Star­flex (kla­se C2TE, S1) iz­van­red­ne tik­sot­ rop­nos­ti, op­ti­mal­no za po­la­ga­nja na ver­ti­ka­li be­z kli­za­nja, za deb­lji­ne po­ la­ga­nja do 15 mm.

Za fu­gi­ra­nje ba­ze­na Si­ka pre­po­ru­ èa Si­ka Ce­ra­m E­poxyGrout – dvo­ kom­po­nen­tnu e­pok­sid­nu ma­su za fu­gi­ra­nje ba­ze­na. O­vo­m ma­so­m se mo­gu fu­gi­ra­ti sve vr­ste ke­ra­miè­ki­h plo­èi­ca. Pos­to­ja­na je na raz­ne kom­ bi­na­ci­je ke­mi­ka­li­ja ko­je se ko­ris­te pri dnev­no­m od­r ­a­va­nju ba­ze­na.

Uz poš­ti­va­nje op­æi­h na­èe­la grad­nje, pra­ vil­ne prip­re­me pod­ lo­ge pri­je na­no­še­nja po­je­di­no­g ma­te­ri­ja­la i­z sus­ta­va, ba­ze­n iz­gra­ðe­n sa Si­ka ma­te­ri­ja­li­ma sva­ka­ ko mo­e du­go­roè­no zad­r­a­ti li­je­p iz­gle­d i kva­li­te­tu

Elas­tiè­ne fu­ge, di­la­ta­ci­je, 'po­ miè­na' mjes­ta i­li spo­je­ve s dru­gi­m ma­te­ri­ja­li­ma pot­reb­no je zab­r ­t vi­ti si­li­ko­no­m Sa­ni­si­l.

Uz poš­ti­va­nje op­æi­h na­èe­la grad­ nje, pra­vil­ne prip­re­me pod­lo­ge pri­ je na­no­še­nja po­je­di­no­g ma­te­ri­ja­la i­z sus­ta­va, ba­ze­n iz­gra­ðe­n sa Si­ka ma­te­ri­ja­li­ma sva­ka­ko mo­e du­go­ roè­no zad­r ­a­ti li­je­p iz­gle­d i kva­li­te­ tu.

!

Si­ka Croa­tia d.o.o.

Puš­ka­ri­æe­va 77 a Luè­ko – Zag­reb Te­l: 01/6594-240 Fax: 01/6594-241 E-mai­l: si­ka.croa­tia@­hr.si­ka.com www.si­ka-croa­tia.hr

OUJAK 2013. GRADNJA

39

konstrukcije&tehnologije Do­ka Hr­vat­ska

Do­ka-ser­vi­s o­plate ­ – r­je­še­nje za ­ du­gov­jeè­no­st vaše op­la­te In­ves­ti­ra­nje u pro­fe­sio­nal­no èiš­æe­nje i od­r ­a­va­nje op­lat­no­g ­ ma­te­ri­ja­la vi­šes­tru­ko se is­pla­ti. Sa­mo u­z fun­kcio­nal­no ­ bes­pri­je­kor­nu i èis­tu op­la­tu mo­e se pos­ti­æi uv­jer­lji­vo ­ naj­k va­li­tet­ni­ji o­ti­sa­k be­to­na, te iz­bje­æi vre­men­ski zah­tjev­ne ­ do­dat­ne ra­do­ve na be­to­nu Do­ka-ser­vi­s op­la­te o­buh­va­æa pro­fe­ sio­nal­no èiš­æe­nje i sa­na­ci­ju u skla­du sa stro­go od­re­ðe­ni­m stan­dar­di­ma kva­li­te­te i po e­ko­nom­ski vr­lo prih­vat­lji­vi­m i at­rak­ tiv­ni­m uv­je­ti­ma

40

GRADNJA OUJAK 2013.

U

èes­ta­la u­pot­re­ba os­tav­lja tra­g i na naj­k va­li­tet­ni­jo­j i naj­ro­bus­ni­jo­j op­la­ti. Op­lat­ ne plo­èe su o­so­bi­to iz­lo­e­ne ve­li­ki­m me­ha­niè­ki­m oš­te­æe­nji­ma ti­je­ko­m pos­tav­lja­nja ar­ma­tu­re i zbi­ ja­nja be­to­na. Ne­do­volj­no èiš­æe­nje op­lat­ni­h plo­èa kao i os­ta­li­h kom­ po­ne­na­ta op­la­te mo­e do­dat­no ne­ ga­tiv­no ut­je­ca­ti na o­ti­sa­k be­to­na te kao pos­lje­di­cu i­ma­ti ni­z rek­la­ma­ci­ja.

In­ves­ti­ra­nje u pro­fe­sio­nal­no èiš­æe­ nje i od­r ­a­va­nje op­lat­no­g ma­te­ri­ja­la sto­ga se vi­šes­tru­ko is­pla­ti. Sa­mo u­z fun­kcio­nal­no bes­pri­je­kor­nu i èis­ tu op­la­tu mo­e se pos­ti­æi uv­jer­lji­vo naj­k va­li­tet­ni­ji o­ti­sa­k be­to­na, te iz­ bje­æi vre­men­ski zah­tjev­ne do­dat­ne ra­do­ve na be­to­nu.

Do­ka-ser­vi­s op­la­te o­buh­va­æa pro­fe­sio­nal­no èiš­æe­nje i sa­na­ci­ju u skla­du sa stro­go od­re­ðe­ni­m stan­ dar­di­ma kva­li­te­te i po e­ko­nom­ski vr­lo prih­vat­lji­vi­m i at­rak­tiv­ni­m uv­ je­ti­ma. Is­ti znat­no pro­du­u­je vi­je­k tra­ja­nja vaše op­la­te, te o­mo­gu­æu­je nes­me­ta­nu o­pe­to­va­nu prim­je­nu op­ la­te u­z do­ka­za­no vr­hun­ski o­ti­sa­k be­to­na.

Pro­fe­sio­nal­no od­r ­ a­va­nje za do­k a­z a­no vr­hun­ske ­ re­zul­ta­te o­ti­sa­k a be­to­na Za du­got­raj­nu fun­kcio­nal­no­st op­ la­te, u­z stal­no èiš­æe­nje op­lat­no­g ma­te­ri­ja­la na gra­di­liš­tu, od­lu­èu­ju­æu u­lo­gu ig­ra i pro­fe­sio­nal­no od­r ­a­va­ nje. U ok­vi­ru Do­ka-ser­vi­sa se, na­ ko­n de­talj­ne proc­je­ne i do­go­vo­ra s kli­jen­to­m, de­fi­ni­raju pot­reb­ne ko­ rek­tiv­ne mje­re, od­nos­no pop­rav­ci, te se is­ti pro­vo­de u­zi­ma­ju­æi u ob­zi­r na­je­ko­no­miè­ni­je r­je­še­nje.

Ko­d ok­vir­ni­h op­la­ta Fra­max Xli­fe, A­lu-Fra­max Xli­fe i Fra­mi Xli­fe pro­fe­ sio­nal­no se uk­la­nja­ju o­kor­je­le na­ku­ pi­ne be­to­na na ru­bo­vi­ma pro­fi­la u­z po­mo­æ dje­lot­vor­no­g vi­so­kot­laè­no­g èis­ta­èa, ka­ko bi se o­si­gu­ra­li nep­ ro­pus­ni spo­je­vi i pre­ciz­ni pri­je­la­zi iz­me­ðu spo­je­va e­le­me­na­ta. Ti­me se spre­èa­va cu­re­nje be­to­na iz­me­ ðu op­lat­ni­h e­le­me­na­ta. Na­ko­n to­ga sli­je­di èiš­æe­nje sa­me op­lat­ne plo­èe.

I ov­dje se prim­je­nju­je vi­so­kot­laè­ni èis­ta­è s ro­ti­ra­ju­æi­m mlaz­ni­ca­ma.

U­ko­li­ko je fun­kcio­nal­no­st ok­vir­ne op­la­te u­ma­nje­na zbo­g u­dub­lje­nja, Do­ka-ser­vi­s op­la­te vra­æa oš­te­æe­ne ok­vir­ne di­je­lo­ve po­nov­no u pr­vo­bit­ ni ob­li­k. Do­ka-ser­vi­s op­la­te ras­po­ lo­i­v je i za sve os­ta­le Do­ka op­lat­ne sus­ta­ve, kao npr. op­la­tu o­d no­sa­èa FF20 i­li Do­kaf­lex sto­lo­ve.

U slu­èa­ju bu­še­nja op­lat­ni­h plo­ èa na sa­mo­m gra­di­liš­tu i­li dru­gi­h pov­r­šin­ski­h oš­te­æe­nja, oš­te­æe­na se pod­ruè­ja ob­ra­ðu­ju glo­da­li­co­m te sa­ni­ra­ju u­me­ta­nje­m dr­ve­ni­h plo­èi­ ca, od­nos­no tra­ka. Èa­k se i u­dub­lje­ni strop­ni po­du­pi­ ra­èi u ok­vi­ru Do­ka-ser­vi­sa èis­te o­d os­ta­ta­ka be­to­na i po­nov­no vra­æa­ju u is­prav­no sta­nje, pri èe­mu se o­so­ bi­ta pa­nja pos­ve­æu­je èiš­æe­nju te­ les­kop­ski­h ci­je­vi kao i na­vo­ja ci­jev­ no­g nas­tav­ka. Nes­me­ta­na u­pot­re­ba i ru­ko­va­nje strop­ni­m po­du­pi­ra­èi­ma mo­gu­æe je sa­mo u­ko­li­ko su o­ni u pot­pu­nos­ti o­èiš­æe­ni o­d os­ta­ta­ka otvr­dnu­to­g be­to­na.

Vi­so­k i stan­da­r­d kva­li­te­te i mak­si­mal­na ­ tran­spa­ren­tno­st troš­ko­va Is­kus­no o­sob­lje Do­ka-ser­vi­sa kao i dos­ljed­no o­si­gu­ra­nje kva­li­te­te jam­ stvo su za pro­fe­sio­nal­no èiš­æe­nje i od­r ­a­va­nje op­lat­ni­h sus­ta­va. Pov­r­h to­ga Do­ka kli­jen­ti pro­fi ­ti­ra­ju zah­va­ lju­ju­æi br­zo­j us­lu­zi i krat­ki­m ro­ko­ vi­ma is­po­ru­ke kao i mak­si­mal­no­j tran­spa­ren­tnos­ti troš­ko­va.

Pro­fe­sio­nal­no èiš­æe­nje i od­r­a­va­nje op­lat­ni­h plo­èa jed­na je o­d glav­ni­h za­da­æa Do­ka ­ ser­vi­sa. Oš­te­æe­na mjes­ta se èis­te i sa­ni­ra­ju dr­ve­ni­m plo­èi­ca­ma i tra­ka­ma. Ko­d te­i­h ­ oš­te­æe­nja vr­ši se zam­je­na op­lat­ni­h plo­èa.

U ok­vi­ru Do­ka-ser­vi­ sa se, na­ko­n de­talj­ne proc­je­ne i do­go­vo­ra s kli­jen­to­m, de­fi­ni­ra­ju pot­reb­ne ko­rek­tiv­ ne mje­re, od­nos­no pop­rav­ci, te se is­ti pro­vo­de u­zi­ma­ju­æi u ob­zi­r na­je­ko­no­miè­ni­je r­je­še­nje

Fra­max Xli­fe e­le­men­ti se te­me­lji­to èis­te o­d os­ta­ta­ka be­to­na ­ po­moæu vi­so­kot­laè­no­g èis­taèa ja­èi­ne 1000 ba­ra. Èiš­æe­nje ­ op­lat­ni­h plo­èa ta­ko­ðe­r se vr­ši po­mo­æu vi­so­kot­laè­no­g èis­ta­èa.

OUJAK 2013. GRADNJA

41

konstrukcije&tehnologije

Oš­te­æe­ni se ok­vi­ri ti­je­ko­m ser­vi­sa op­la­te po­nov­no vra­æa­ju u for­mu.

Uza sve to, sa­v op­lat­ni ma­te­ri­ja­l ko­ji se da­je u na­ja­m re­do­vi­to pro­la­zi stro­gu kon­tro­lu Do­ka-ser­vi­sa. Ti­me se od­r ­a­va i o­si­gu­ra­va kon­stan­ tno vi­so­ka kva­li­te­ta is­po­ru­èe­ni­h iz­naj­mlje­ni­h Do­ka op­lat­ni­h sus­ta­ va. Stro­go de­fi­ni­ra­ni me­ðu­na­rod­ni stan­dar­di kva­litete ga­ran­ti­ra­ju da sva­ka po­je­di­na Do­ka pod­ru­ni­ca is­po­ru­èu­je is­klju­èi­vo prov­je­re­ne i fun­kcio­nal­no bes­pri­je­kor­ne op­lat­ne sus­ta­ve.

Do­ka na Bau­mi 2013, 15.-21. trav­nja 2013., Neue Mes­se Münche­n Do­ka-iz­lo­be­ni pa­vi­ljo­n, Ot­ vo­re­ni pros­to­r Sje­ve­r, Šta­nd N817 Vi­še in­for­ma­ci­ja na: www.do­ ka.co­m /bau­ma, gdje je i ap­li­ka­ ci­ja Do­ka bau­maA­pp dos­tup­na za preu­zi­ma­nje /downloa­d /

42

GRADNJA OUJAK 2013.

Doka. ­ Struè­nja­ci za op­la­te.

D

o­ka je jed­no o­d vo­de­æi­h

svjet­ski­h po­du­ze­æa u raz­

vo­ju, proiz­vod­nji i pro­da­ji

op­lat­ne teh­ni­ke za sva

pod­ruè­ja grad­nje. U­z vr­hun­ske op­lat­ne sus­ta­ve, Do­ka ta­ko­ðe­r nu­di us­lu­ge struè­no­g kon­zal­tin­ ga i pla­ni­ra­nja op­la­te. S vi­še o­d 160 pro­daj­ni­h i lo­gis­tiè­ki­h sje­ diš­ta u pre­ko 70 ze­ma­lja svi­je­ta, Do­ka Gru­pa pos­je­du­je u­èin­ko­ vi­tu pro­daj­nu mre­u i ga­ran­ti­ra ti­me mak­si­mal­nu pro­fe­sio­nal­ no­st, br­zu ras­po­lo­i­vo­st ma­te­ri­ ja­la i us­lu­ga u­z struè­nu teh­niè­ku pod­r­šku. Do­ka je èla­n Um­das­ch Gru­pe i za­po­šljava pre­ko 5600 dje­lat­ni­ka di­lje­m svi­je­ta.

Is­kus­no o­sob­lje Do­ka-ser­vi­sa kao i dos­ljed­no o­si­gu­ra­ nje kva­li­te­te jam­stvo su za pro­fe­sio­nal­no èiš­æe­nje i od­r­a­va­nje op­lat­ni­h sus­ta­va

Do­ka-ser­vi­s ­ u Spli­tu i Zag­re­bu

!

Do­ka-ser­vi­s op­la­te u Hr­ vat­sko­j vam nu­di­mo u dvi­je Do­ka pos­lov­ni­ce u Zag­re­bu i Spli­tu. Ob­ra­ti­te na­m se s pov­je­re­nje­m!

Sve in­for­ma­ci­je dos­tup­ne su vam iz­rav­no o­d na­ši­h struè­ni­h sav­jet­ni­ka u Zag­re­ bu i Spli­tu:  Do­ka Hr­va­tska d.o.o., Rad­niè­ka ces­ta 173/g, 10000 Zag­re­b, te­l: 01/2480-020, fax: 01/2480-025  Pos­lov­ni­ca Spli­t, Knin­ ska 7, 21204 Du­go­po­lje, te­l: 021/668-668, fax: 021/668-669.

E-mai­l: Zag­reb­@do­ka.co­m, www.doka.com/hr

Profesionalno èišæenje oplatnih ploèa pomoæu visokotlaènog èistaèa s rotirajuæim mlaznicama

OUJAK 2013. GRADNJA

43

konstrukcije&tehnologije Ther­mo­tec – i­zo­la­ci­ja u jed­no­m ko­ma­du

E­ner­get­ska u­èin­ko­vi­to­st ­ i u­dob­no­st sta­no­vanja na po­do­vi­ma S Ther­mo­te­co­m mo­e­te os­jet­no sma­nji­ti gu­bi­ta­k top­li­ne. Na ta­j æe­te na­èi­n uš­ted­je­ti sku­pu e­ner­gi­ju, a is­tov­re­me­no po­ve­æa­ti u­dob­ no­st sta­no­va­nja

H

lad­ne no­ge stva­r su proš­ los­ti – to za struè­nja­ke u Ther­mo­te­cu zais­ta ni­su te­k praz­ne rije­èi. Ra­di se o o­be­ æa­nju u­èin­ko­vi­tos­ti s jam­stvo­m.

Zaš­to? Za­to što su po­do­vi i­zo­li­ra­ni Ther­mo­te­co­m jed­nos­tav­no top­li­ji za va­še no­ge. To æe­te os­je­ti­ti ve­æ pri pr­vo­m kon­tak­tu. Bi­lo da us­ta­je­te u­jut­ro, na­ko­n tu­ši­ra­nja u ku­pao­ni­

S Ther­mo­te­co­m mo­ e­te os­jet­no sma­nji­ti gu­bi­ta­k top­li­ne. Na ta­j æe­te na­èi­n uš­ted­je­ ti sku­pu e­ner­gi­ju, a is­tov­re­me­no po­ve­æa­ti svo­ju u­dob­no­st sta­ no­va­nja

ci, do­k sje­di­te za rad­ni­m sto­lom i­li do­k ste na­ve­èe­r u­god­no za­va­lje­ni na kau­èu – top­li­na nep­re­kid­no stru­ji pre­ko va­ši­h no­gu u po­d.

S Ther­mo­te­co­m mo­e­te os­jet­no sma­nji­ti gu­bi­ta­k top­li­ne. Na ta­j æe­te na­èi­n uš­ted­je­ti sku­pu e­ner­gi­ju, a is­ tov­re­me­no po­ve­æa­ti svo­ju u­dob­no­st sta­no­va­nja. Èi­nje­nica je da se s Ther­mo­te­ co­m sa­mo jed­ni­m po­te­zo­m pos­ti­e i­zo­la­ci­ja o­d bu­ke ko­ra­ka, iz­rav­na­nje vi­si­na te top­lin­ska i­zo­la­ci­ja. Šte­di­ te vri­je­me, po­d je br­e spre­ma­n za po­la­ga­nje pod­ni­h ob­lo­ga, a is­tov­re­ me­no su svi di­je­lo­vi po­da jed­na­ko tem­pe­ri­ra­ni. Sta­bil­no­st koju mo­e­te os­je­ti­ti. Po­do­vi ob­lo­e­ni Ther­mo­te­ co­m pos­ta­ju dio dra­go­g i u­dob­no­g i­vot­no­g pros­to­ra.

I­dea­l a­n ma­te­ri­ja­l za ­ top­lin­sku i zvuè­nu ­ i­zo­l a­ci­ju Sve pred­nos­ti Ther­mo­te­ca:  ma­te­ri­ja­l za top­lin­sku i­zo­la­ci­ju i i­zo­la­ci­ju o­d bu­ke ko­ra­ka cer­ti­fi­ci­ra­n u skla­du sa stan­dar­do­m ÖNO­RM  Ther­mo­te­c pos­je­du­je E­TZ, od­nos­no gra­ðe­vin­sko o­dob­re­nje DI­ BT-a  kva­li­te­ta proiz­vo­da po­d stal­ ni­m la­bo­ra­to­rij­ski­m nad­zo­rom  po­la­ga­nje be­z spoj­ni­ca i be­z gu­bit­ka ot­po­ra top­lin­sko­g pro­la­za  za­jam­èe­na je rav­nom­jer­na deb­lji­na plo­èe estri­ha  sta­bi­la­n ob­li­k, mo­guæ­no­st iz­ nim­no­g op­te­re­æe­nja  br­zo na­no­še­nje be­z pra­ši­ne

44

GRADNJA OUJAK 2013.

 i­dea­la­n za pod­no gri­ja­nje  mo­gu­æe su iz­nim­no ve­li­ke vi­ si­ne ug­rad­nje  mo­e se po­la­ga­ti na ko­si­na­ ma  mo­e se ho­da­ti po nje­mu na­ ko­n 24 sa­ta  na­ko­n 48 sa­ti mo­e se po­ lagati es­tri­h.

Na­noes­tri­ch – za br­zu i ­ kva­li­tet­nu grad­nju Iz­grad­nja – pri­je sve­ga preg­rad­nja i re­no­vi­ra­nje – pod­li­je­u stal­no­m stre­su ko­ji ras­te i­z da­na u da­n. Sto­ ga su u Ther­mo­te­cu doš­li na jed­nu vr­lo jed­nos­tav­nu, a­li ge­ni­jal­nu i­de­ju: r­je­še­nje gla­si Nanoes­tri­ch – a­ko se mo­ra gra­di­ti br­zo, a is­tov­re­me­no se zah­ti­je­va­ju vi­so­kov­ri­jed­ni i kva­li­tet­ni proiz­vo­di.

U sta­ri­m zgra­da­ma vr­lo èes­to i­ma vi­sin­ski vr­lo ma­lo mjes­ta za ug­rad­ nju. Up­ra­vo ov­dje Ther­mo­te­c i Na­ noes­tri­ch po­ka­zu­je svo­je naj­bo­lje stra­ne.

Na­noes­trich je i­deal­na pod­lo­ga za di­zaj­ner­ske es­tri­he i raz­ne slo­je­ve u bo­ji.

Od­li­ke Na­noes­tric­ha:  na ba­zi ce­men­ta  kom­pen­za­ci­ja ste­za­nja  na­no­teh­no­lo­gi­ja  mo­guæ­no­st op­te­re­æi­va­nja na­ ko­n 24 sa­ta  po­la­ga­nje mo­gu­æe na­ko­n 2 – 5 da­na (o­vis­no o deb­lji­ni ug­rad­nje)  ve­li­ka sa­voj­na ja­èi­na i vlaè­na èvr­sto­æa  ve­li­ka tlaè­na èvr­sto­æa  prik­lad­no za vla­ne pros­to­ri­je  po­la­ga­nje na ve­li­ke plo­he be­z fu­ga  tan­ki gri­ju­æi sloj  zam­je­na za go­to­ve di­je­lo­ve / su­hi es­tri­h (o­d deb­lji­ne o­d 25 mm)  i­dea­la­n za na­no­še­nje slo­je­va  pro­tu­po­ar­na ka­te­go­ri­ja A1, ni­je za­pa­lji­vo suk­lad­no E­N 13501-1.

Na­noes­trich je i­deal­ na pod­lo­ga za di­zaj­ ner­ske es­tri­he i raz­ne slo­je­ve u bo­ji

O tvr­tki HD Grad­nja d.o.o.

nja ba­vi se pro­ Tda da­vr­ve­tjkazo­a­mnHDi­hgra­u­Grad­ ðe­vin­ski­h proiz­vo­ z po­do­ve. Zas­tu­pa

Ther­mo­te­c proiz­vo­de za Hr­vat­ sku, Bos­nu i Her­ce­go­vi­nu te Sr­ bi­ju.

Tako­ðe­r, zas­tu­pa i Na­noes­ trih – no­vu ge­ne­ra­ci­ju es­tri­ha, PCT che­mie gra­ðe­vin­sku ke­mi­ju, Pro­pex mik­ro ar­ma­tur­na vlak­na za es­tri­h i be­to­n te pro­da­je rub­ne tra­ke, spu­vi­ce, sti­ro­por­gra­nu­la­t i dru­go.

Vi­še o tvr­tki, kao i o spo­me­ nu­ti­m proiz­vo­di­ma, pot­ra­i­te na www.hd-grad­nja.hr.

HD GRAD­NJA d.o.o.

Lu­ka lud­breš­ka 75 42233 Sve­ti Ðu­rð Te­l: 042/830-033

!

Fax: 042/830-033 Gsm: 091/5926-685 E-mai­l: da­mi­r.hr­ze­njak­@vz.t-co­m.hr www.hd-grad­nja.hr

OUJAK 2013. GRADNJA

45

pasivna kuæa i obnova F 10 Schöck I­so­kor­b® XT za pa­siv­ne ku­æe

No­si­vi ter­moi­zo­la­cij­ski ­ e­le­me­nt za pre­ki­d ­ top­lin­ski­h mosto­va Schöck I­so­kor­b® XT u vr­hu je top­lin­ske i zvuè­ne i­zo­la­ci­je kon­zol­ni­h bal­ko­na ko­d pa­siv­ni­h ku­æa. Cer­ti­fi­ci­ra­n je kao 'kon­struk­ci­ja mi­ni­mal­ni­h top­lin­ski­h mos­to­va' o­d Pas­siv­hau­s in­sti­tu­ta Dr. Wol­fga­ng Fei­st

P

o­èev­ši o­d e­ko­nom­sko­g gle­diš­ta, kon­ stan­tni po­ra­st ci­je­na e­ner­ge­na­ta kao i u­kup­ni­h e­ner­get­ski­h troš­ko­va u ku­ æan­stvu mo­e se sma­nji­ti u ve­li­ko­j mje­ri prih­va­æa­ju­æi e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­tu grad­nju ko­ja o­si­m što je e­ko­loš­ki prih­vat­lji­va dop­ri­no­si zaš­ti­ti o­ko­li­ša i od­r ­i­vo­m raz­vo­ju.

Ener­get­ski i e­kološ­ki pris­tu­p ar­hi­tek­tu­ri dio je stra­te­gi­je od­r ­i­vo­g raz­vo­ja prih­va­æe­n di­lje­m Eu­ro­pe. Zah­va­lju­ju­æi e­ner­get­ski e­fi­ kas­ni­m ma­te­ri­ja­li­ma i op­re­mi, stal­no­m raz­

vo­ju i nap­ret­ku u pro­jek­ti­ra­nju, e­ner­get­ska e­fi­kas­no­st sve vi­še do­bi­va na zna­èa­ju.

Pri pro­jek­ti­ra­nju i grad­nji pa­siv­ni­h ku­æa kri­te­ri­ji ko­je je pot­reb­no za­do­vo­lji­ti iz­nim­no su strik­tni i vi­so­ki, po­se­bi­ce ka­da go­vo­ri­mo o de­ta­lji­ma, u o­vo­m slu­èa­ju bal­ko­ni­ma, lo­ða­ ma, nad­streš­ni­ca­ma i sliè­no.

Prim­je­no­m Schöck I­so­kor­b® e­le­me­na­ta sa­da je i to mo­gu­æe be­z bo­jaz­ni da æe se na­ ru­ši­ti bi­lo ko­ji kri­te­ri­j pa­siv­ne ku­æe. Schöck Isokorb® XT u vrhu je toplinske i zvuène izo-

Schöck Isokorb® – No­si­vi top­lin­sko i­zo­la­cij­ski e­le­me­nt za pre­ki­d ­ top­lin­ski­h mos­to­va ko­d ar­mi­ra­no­be­ton­ski­h kon­struk­ci­ja.

46

GRADNJA OUJAK 2013.

lacije konzolnih balkona kod pasivnih kuæa.

Certificiran je kao 'konstrukcija minimalnih toplinskih mostova' od Passivhaus instituta Dr. Wolfgang Feist iz Dar­mstad­ta. Is­ti in­sti­ tu­t cer­ti­fi­ci­rao je i Schöck I­so­kor­b® QXT, za po­dup­r ­te bal­ko­ne kao 'kon­struk­ci­ju be­z top­lin­ski­h mos­to­va'. O­si­m top­lin­ski­h svoj­sta­ va, I­so­kor­b® XT od­liè­na je zvuè­na i­zo­la­ci­ ja – pos­ti­e se 50% bo­lja zaš­ti­ta o­d u­dar­ne bu­ke.

Po­bolj­ša­n i­zolacij­ski ma­te­ri­ja­l (Neo­po­r), pri­la­go­ðe­na deb­lji­na i­zo­la­ci­je (120 mm), op­ ti­mi­ra­na no­si­va ar­ma­tu­ra i HTE Mo­du­l o­mo­ gu­æu­ju od­liè­nu kom­bi­na­ci­ju vi­so­ke no­si­vos­ti i op­ti­mi­ra­ne top­lin­ske i­zo­la­ci­je.

Ovo i­no­va­tiv­no r­je­še­nje za pre­ki­d top­lin­ ski­h mos­to­va o­mo­gu­æu­je slobodu pro­jek­ti­ ra­nja i ko­d pa­siv­ni­h ku­æa.

UG­LJA­N – stam­be­na zgra­da Pred­stav­lja­mo pro­je­k t slo­bod­nos­to­je­æe stam­be­ne zgra­de s jed­no­m stam­be­no­m je­ di­ni­co­m kao os­nov­no­m gra­ðe­vi­no­m i dvi­je sa­mos­to­je­æe po­moæ­ne gra­ðe­vi­ne u fun­kci­ji os­nov­ne gra­ðe­vi­ne. Stam­be­na zgra­da sklad­ no je ob­li­ko­va­na. Ar­hi­tek­ton­ska su o­bi­lje­ja di­je­lo­m na­dah­nu­ta ob­li­ci­ma i ma­te­ri­ja­li­ma i­z re­gio­nal­no­g tra­di­cij­sko­g me­di­te­ran­sko­g ok­ ru­e­nja, u­z prim­je­nu re­cen­tni­h dos­tig­nu­æa u suv­re­me­no­j teh­no­lo­gi­ji gra­ðe­nja i u­pot­re­ bi traj­ni­h i kva­li­tet­ni­h gra­dbeni­h ma­te­ri­ja­la.

Zgra­da i­ma pri­zem­lje i je­da­n ka­t (kat­no­st P+1). Ver­ti­kal­na ko­mu­ni­ka­ci­ja os­t va­re­na je u­nu­tar­nji­m stu­biš­te­m.

Os­nov­na gra­ðe­vi­na, od­nos­no dvi­je po­ moæ­ne gra­ðe­vi­ne i­ma­ju tra­kas­te ar­mi­ra­ no­be­ton­ske te­me­lje i nad­te­melj­ne zi­do­ve,

zi­da­ne no­si­ve zi­do­ve o­d o­peè­ni­h blo­ko­va, s ver­ti­kal­ni­m i ho­ri­zon­tal­ni­m ar­mi­ra­no­be­ton­ ski­m ser­kla­i­ma, ar­mi­ra­no­be­ton­ske gre­de, nad­vo­je i stu­po­ve, rav­ne i ko­se pu­ne ar­mi­ ra­no­be­ton­ske me­ðu­kat­ne, od­nos­no krov­ne plo­èe, is­tak­nu­te ar­mi­ra­no­be­ton­ske krov­ne vi­jen­ce i u­nu­tar­nje ar­mi­ra­nobeton­sko stu­ biš­te. Vi­jen­ci kro­va is­tak­nu­ti su 30 cm o­d rav­ni­na fa­sa­da, a na za­ba­ti­ma 10 cm. Zgra­ da je u pri­zem­no­m ni­vou du­ èi­ta­ve za­pad­ne dvo­riš­ne stra­ne ob­gr­lje­na tri­je­mo­m, s ko­si­m krov­ni­m plo­ha­ma na stu­po­vi­ma. Vanj­ski zi­ da­ni zi­do­vi top­lin­ski su i­zo­li­ra­ni izo­la­cij­ski­m plo­èa­ma ek­span­di­ra­no­g po­lis­ti­re­na, a sve su vanj­ske plo­he fa­sa­da i vanj­ski stu­po­vi ob­lo­ e­ni pri­rod­ni­m ka­me­no­m.

Ug­ra­ðe­ni ma­te­ri­ja­li i cje­lo­kup­na kon­struk­ ci­ja stam­be­ne zgra­de o­si­gu­ra­t æe kva­li­tet­nu top­lin­sku i zvuè­nu zaš­ti­tu. Up­ra­vo u seg­ men­tu top­lin­ske i­zo­la­ci­je i pom­no bi­ra­ni­h gra­ðe­vin­ski­h ma­te­ri­ja­la, ka­ko bi se pre­ki­nu­li top­lin­ski mos­to­vi na spo­je­vi­ma ko­si­h ar­mi­ ra­no­be­ton­ski­h krov­ni­h plo­ha u pri­zem­no­m di­je­lu ob­jek­ta, ug­ra­ðe­ni su Schöck I­so­kor­b® A-Q e­le­men­ti, u u­kup­no­j du­lji­ni o­d 30 me­ta­

ra. Na pri­ka­za­ni­m pres­je­ci­ma vid­lji­v je spo­j u­nu­tar­nje strop­ne plo­èe i plo­èe ko­so­g kro­va po­mo­æu I­so­ko­r­b e­le­men­ta. Kon­struk­tiv­no je pre­ki­nu­t top­lin­ski mo­st, si­gur­no­st i du­go­roè­ na kva­li­te­ta za­jam­èe­ni.

Ar­hi­tek­tu­ra: ­ Ar­hi­tek­ton­ski stu­dio Pe­na­t d.o.o.

Gor­ki Èim­bu­r i Ma­ja Èim­bur Pov­r­ši­na: 310 m2 Ti­p: Stam­be­na zgra­da

No­si­vi gra­ðe­vin­ski ­ e­le­men­ti d.o.o.

Te­l: +385 1 3378924 Fax: + 385 1 3378 925 E-mai­l: in­fo@­schoe­ck.hr www.schoe­ck.hr

!

Schöck Isokorb® XT. Nova generacija toplinske izolacije.

Schöck Isokorb® XT: Novi termoizolacijski elementi za konzolne balkone razvijen za pasivne kuće. Potvrđen certifikatom od Passiv House Institute* kao „konstrukcija s minimalnim toplinskim mostovima“. *Passivhaus Institut, Darmstadt, www.passiv.de Schöck Bauteile Ges.m.b.H � Thaliastraße 85/2/4 � 1160 Wien � Tel. partner u Hrvatskoj: +385 98 256760 � www.schoeck.hr

OUJAK 2013. GRADNJA

47

alati &strojevi MAR­TI­N STRO­J d.o.o.

Gra­ðe­vi­nski stro­je­vi i re­zer­vni di­je­lo­vi Tvr­tka MAR­TI­N STRO­J d.o.o. i­z Zag­re­ba nu­di bo­ga­t iz­bo­r no­vi­h i rab­lje­ni­h gra­ðe­vin­ski­h stro­je­va, kao i re­zer­vni­h di­je­lo­va za is­te.

Ta­ko­ðer je u ponu­di i te­ren­ski ser­vi­s za sve vr­ste stro­je­va, ­ pop­rav­ke mje­nja­èa, hid­ro­mo­to­ra i pum­pi te e­lek­tro­ser­vis U bo­ga­to­j po­nu­di tvr­tke MAR­TI­N STRO­J d.o.o. na­la­ze se re­zer­vni di­je­lo­vi poz­ na­ti­h svjet­ski­h fir­mi JCB, BOB­CA­T, AT­L A­S, KO­MAT­SU, MF i KU­ BO­TA CA­T, dos­tup­ni od­ma­h i po po­volj­ni­m ci­je­na­ma

48

GRADNJA OUJAK 2013.

U

zag­re­baè­ko­m na­se­lju Luè­ko, u U­li­ci F. Puš­ka­ri­æa 20, na­ la­zi se sje­diš­te tvr­tke MAR­ TI­N STRO­J d.o.o., os­no­va­ne 2003. go­di­ne, ko­ja se ba­vi u­vo­zo­m i pro­da­jo­m re­zer­vni­h di­je­lo­va za gra­ ðe­vin­ske stro­je­ve te pro­da­jo­m no­vi­h i rab­lje­ni­h gra­ðe­vin­ski­h stro­je­va.

Raz­nov­r­sna po­nu­da U bogatoj ponudi tvrtke MARTIN STROJ d.o.o. na­la­ze se re­zer­vni di­ je­lo­vi poz­na­ti­h svjet­ski­h fir­mi JCB, BOB­CA­T, AT­L A­S, KO­MAT­SU, MF i KU­BO­TA CA­T, dos­tup­ni od­ma­h i po po­volj­ni­m ci­je­na­ma.

Tako­ðe­r, tvr­tki MAR­TI­N STRO­J d.o.o. moete se ob­ra­ti­ti i zbo­g na­ ba­ve kom­plet­no­g o­ri­gi­nal BER­CO do­nje­g pos­tro­ja za sve graðevin­ske stro­je­ve – rol­ke, lan­ci, po­gon­ski ko­ ta­èi, pa­puèe, i­td...

U sklo­pu po­nu­de nu­de se i gu­me­ ne gus­je­ni­ce za sve mar­ke i ti­po­ve gra­ðe­vin­ski­h stro­je­va, ve­li­k iz­bo­r zu­ba za u­to­var­ne li­ce, sve vr­ste u­to­var­ni­h a­lu­mi­nij­ski­h ram­pi, hid­ rau­liè­ni èe­ki­æi, i­td...

Is­to ta­ko, ov­dje æe­te pro­na­æi i no­ ve BERTI mal­èe­re i prik­ljuè­ke za sve vr­ste trak­to­ra i gra­ðe­vin­ske stro­je­ ve, te kom­plet­ni a­sor­ti­ma­n a­la­ta za is­te.

BERTI je ta­li­jan­ski proiz­vo­ða­è s du­go­go­diš­njo­m tra­di­ci­jo­m u proiz­

vod­nji po­ljop­riv­red­ne me­ha­ni­za­ci­je. Po­seb­no je spe­ci­ja­li­zi­ra­n u ran­gu mla­ti­li­ca i ko­si­li­ca, kao što su mal­èe­ri za na­si­pe, šum­ske dro­bi­li­ce, ro­ta­cio­ne ko­se.

Rab­l je­ni stro­je­vi Po­nu­da rab­lje­ni­h stro­je­va raz­nov­r­sna je i mi­je­nja se i­z mje­se­ca u mje­sec. Tre­ nut­no tvr­tka nu­di na la­ge­ru: ra­li­cu za sni­je­g, raz­ne mo­de­le JCB rad­ni­h stro­je­va, BO­MA­G va­lja­k, pri­ko­li­ce no­si­vos­ti tri to­ne, i­td...

Sve su to re­la­tiv­no no­vi stro­je­vi s malo radnih sati, na kojima je izvršen kom­ ple­ta­n ser­vi­s i sprem­ni su za ra­d.

Ser­vis­ne us­lu­ge U sklo­pu svo­ji­h dje­lat­nos­ti tvr­tka MAR­TI­N STRO­J d.o.o. pru­a i us­lu­ge te­ren­ sko­g ser­vi­sa za sve vr­ste stro­je­va, pop­rav­ke mje­nja­èa, hid­ro­mo­to­ra i pum­pi te e­lek­tro­ser­vi­s (pop­rav­ke an­la­se­ra i al­ter­na­to­ra za sve vr­ste stro­je­va).

Ta­ko­ðe­r, zapos­le­ni­ci po­du­zeæa MAR­TI­N STRO­J d.o.o. u­vi­je­k su sprem­ni i­zaæi u sus­ret kup­ci­ma i po­moæi u rje­ša­va­nju svi­h mo­guæih u­pi­ta.

MARTIN STROJ d.o.o.

Puškarićeva 20, 10250 Lučko tel: +385 (0)1 6536 642; fax: +385 (0)1 6551 157 mob: +385 (0)98 226 287; e.mail: info@martin-stroj.hr

GUMENE GUSJENICE

ALUMINIJSKE RAMPE SVIH NOVOSTI

DONJI POSTROJI

ZRAČNI ČEKIĆI

REZERVNI DIJELOVI I KOMBINIRKA

SAMOUTOVARNI MIKSERI

POWER PARTS

RAZNE MJEŠALICE ZA BETON I ŽLICE SVIH VRSTA

MAR­TI ­N STRO ­J d.o.o.

F. Puš­k a­r i­æ a 20 10250 Luè­k o-Zag­r eb Te­l: 00 385 1 6536 642 Fax: 00 385 1 6551 157 Emai­l: in­f o@­m ar ­t i­n -stro­j.hr www.mar ­t i­n -stro­j.hr

ALATI ZA SVE VRSTE HIDRO I PNEUMATSKIH ČEKIĆA

ZUBI SVIH VRSTA HIDRAULIČNE PUMPE (KAWASAKI, LINDE, UCHIDA) ZUPČASTE I KLIPNE PO VRLO POVOLJNIM CIJENAMA!

MALČERI SVIH VRSTA

REZERVNI DIJELOVI: JCB, BOBCAT, ATLAS, MF, CAT, CASE, KUBOTA RABLJENI STROJEVI: JCB, BOBCAT, BOMAG, CAT

OUJAK 2013. GRADNJA

49

grijanje &klima Bos­ch

Do­dat­na po­god­no­st za kup­ce Bos­ch ­ u­re­ða­ja Puš­ta­nje u­re­ða­ja u po­go­n o­d stra­ne ov­laš­te­no­g ser­vi­se­ra Bos­ch top­lin­ske teh­ni­ke odnedavno je bes­plat­no

B

os­ch top­lin­ska teh­ni­ka svo­ji­m je kraj­nji­m kup­ci­ma pru­i­la je­ din­stve­nu do­dat­nu vri­jed­no­st u­re­ða­ja – ov­laš­te­no puš­ta­nje u po­go­n za kraj­nje­g kup­ca od­sa­d je bes­plat­no. Tro­ša­k puš­ta­nja u po­go­n preu­zi­ma Bos­ch top­lin­ska teh­ni­ka.

Bes­plat­no puš­ta­nje u po­go­n od­no­si se na sve Bos­ch plin­ske u­re­ða­je, kot­ lo­ve na dr­va/pe­le­te, re­gu­la­ci­ju i di­za­ li­ce top­li­ne kup­lje­ne u Hr­vat­sko­j.

50

GRADNJA OUJAK 2013.

'Na ta­j na­èi­n kraj­nje­m ko­ris­ni­ku, na fi­nan­cij­ski naj­po­volj­ni­ji, naj­jed­ nos­tav­ni­ji i naj­br­i mo­gu­æi na­èin, o­si­gu­ra­va­mo struè­no puš­ta­nje u po­go­n i struè­nu kon­tro­lu u­re­ða­ ja, neop­hod­nu za nje­go­vo si­gur­no i kom­for­no ko­riš­te­nje', po­ru­èu­ju i­z Bos­cha te do­da­ju: 'Bes­p lat­n i­m puš­t a­n je­m u po­ go­n os­t va­r u­je se pot­p u­n a tran­ spa­r en­t no­s t tr­ iš­n i­h od­n o­s a, što

Bes­plat­no puš­ta­nje u po­go­n od­no­si se na sve Bos­ch plin­ske u­re­ða­je, kot­lo­ve na dr­va/pe­le­te, re­gu­la­ ci­ju i di­za­li­ce top­li­ne kup­lje­ne u Hr­vat­skoj

je kraj­n je­m kup­c u po­s e­b i­c e va­ no, je­r se do­s a­d vr­lo èes­t o sus­ re­t ao s u­p it­n o­m vri­jed­n oš­æ u po­ nu­d e i neob­r az­lo­ e­n i­m do­d at­n i­m troš­k om'.

Na­ko­n kup­nje Bos­ch u­re­ða­ja, ob­ ra­ti­te se Kon­ta­k t cen­tru My Ser­vi­ce na te­lefo­n 062 20 20 30 ili naj­bli­ e­m ov­laš­te­no­m ser­vi­se­ru.

Vi­še in­for­ma­ci­ja pot­ra­i­te na www.bos­ch-cli­ma­te.com.

sanitarije &instalacije Vie­ga SC-Con­tur

Spr­je­èa­va 'pro­pus­te' na pre­ss spoj­ni­ca­ma Zah­va­lju­ju­æi pa­ten­ti­ra­no­m teh­ni­èkom r­je­še­nju SC-Con­tu­r mo­gu­æa je cen­tral­na prov­je­ra nep­ro­pus­nos­ti pre­ss spoj­ni­ca

U

s­pr­ko­s pom­no­j po­zor­nos­ ti pri­li­ko­m mon­ta­e, kao i prov­je­ri nep­ro­pus­nos­ti ko­ja sli­je­di na­ko­n mon­ta­e, i­pa­k se pov­re­me­no do­ga­ða da se sa­mo ne­ko­li­ko da­na i­li tje­da­na na­ko­n puš­ ta­nja u ra­d us­ta­no­vi ka­ko prim­je­ri­ce in­sta­la­ci­ja pit­ke vo­de pro­puš­ta na jed­no­m ne­ho­tiè­no nes­pre­ša­no­m spo­ju. To se mo­e do­go­di­ti i u slu­ èa­je­vi­ma ka­da su se za spa­ja­nje ko­ ris­ti­le pre­ss spoj­ni­ce ko­je su pre­ma na­vo­di­ma proiz­vo­ða­èa 'pro­pus­ne u nes­pre­ša­no­m sta­nju'. A­ko i po­re­d pro­pis­no o­bav­lje­ne prov­je­re pro­ pus­nos­ti do­ðe do tak­ve šte­te, uz­ ro­k je u naj­ve­æe­m bro­ju slu­èa­je­va to što pri­sil­na pro­pus­no­st spoj­ni­ca ni­je za­jam­èe­na du­ èi­ta­vo­g is­pit­no­g pod­ruè­ja. Up­ra­vo tak­ve 'pro­pus­te' na Vie­ga pre­ss spoj­ni­ca­ma spr­je­ èa­va pa­ten­ti­ra­no teh­niè­ko r­je­še­nje SC-Con­tu­r.

Si­gur­nos­na fun­kci­ja Prin­ci­p je ta­j da se pri­sil­na pro­ pus­no­st nes­pre­ša­ni­h spo­je­va ko­d pa­ten­ti­ra­no­g teh­niè­ko­g r­je­še­nja Vie­ga SC-Con­tu­r pos­ti­e u­z po­mo­æ jed­no­g ka­na­la u spoj­ni­ci. U nes­pre­ ša­no­m sta­nju kro­z ta­j ka­na­l pre­ko br­t ve­no­g e­le­men­ta mo­gu te­æi is­pit­ ni me­di­j ili vo­da i za­ti­m is­cu­ri­ti va­n.

Ko­d pro­pis­no iz­ve­de­ni­h pre­ss spo­ je­va u sus­ta­vi­ma s teh­niè­ki­m r­je­še­ nje­m SC-Con­tu­r ta­j ka­na­l je traj­no zat­vo­re­n.

Ova si­gur­nos­na fun­kci­ja pro­te­ e se du­ èi­ta­vo­g is­pit­no­g pod­ruè­ ja o­d 1,0 do 6,5 ba­r, up­ra­vo o­na­ko ka­ko je i pro­pi­sa­no u Rad­no­m lis­tu za mok­ru prov­je­ru nep­ro­pus­nos­ti W 534 Nje­maè­ko­g sa­ve­za za vo­du i pli­n DVGW. Ko­d su­he prov­je­re nep­ro­pus­nos­ ti, prim­je­ri­ce i­ner­tni­m pli­no­vi­ma, pre­ss spoj­ni­ce proiz­vo­ða­èa Vie­ga

Ko­d Vie­ga pre­ss spoj­ni­ca s pa­ten­ti­ra­ni­m teh­niè­ki­m r­je­še­nje­m SC-Con­tu­r pri­sil­na pro­pus­no­st nes­pre­ša­ni­h spo­je­va pouz­da­no je za­jam­èe­na ka­na­lo­m u spoj­ni­ci.

52

GRADNJA OUJAK 2013.

Ko­d Vie­ga sus­ta­va Pro­fip­re­ss s teh­ niè­ki­m r­je­še­nje­m SC-Con­tu­r do­volj­na je sa­mo jed­na prov­ je­ra za cje­lo­kup­nu in­sta­la­ci­ju, što se ko­d in­sta­la­ci­ja pit­ke vo­de i­z hi­gi­jen­ski­h raz­lo­ga pr­ven­stve­no tre­ba o­bav­lja­ti i­ner­tni­m pli­nom

pok­ri­va­ju èa­k i znat­no ve­æi ras­po­n tla­ko­va ne­go što je zah­ti­je­va­no. Nai­ me, pre­ma Rad­no­m lis­tu za su­hu prov­je­ru nep­ro­pus­nos­ti VP 614 Nje­ maè­ko­g sa­ve­za za vo­du i pli­n DVGW is­pit­ni tla­ko­vi iz­no­se 22, 110 i 1000 mba­r, do­k Teh­niè­ko pra­vi­lo za plin­ sku in­sta­la­ci­ju TR­GI 2008 na­la­e da pre­ss spoj­ni­ce mo­ra­ju bi­ti u sta­nju iz­dr­a­ti is­pi­ti­va­nje tla­ko­m o­d 1 ba­r i prov­je­ru nep­ro­pus­nos­ti na 150 mba­r.

Vie­ga, me­ðu­ti­m, jam­èi fun­kcio­ nal­no­st u kom­plet­no­m ras­po­nu tla­ ko­va o­d 22,0 mba­r do 3,0 ba­r!

Ko­d ve­æi­ne dru­gi­h pre­ss spoj­ni­ca ko­je se mo­gu na­æi na tr­iš­tu i ko­je su u nes­pre­ša­no­m sta­nju pro­pus­ne sa­mo pre­ko pr­ste­nas­te br­t ve, pri­ sil­na pro­pus­no­st ni­je za­jam­èe­na na ta­ko ši­ro­ko­m is­pit­no­m pod­ruè­ju. Tu se na­ro­èi­to ko­d prov­je­re nep­ro­pus­ nos­ti u ve­æi­m ob­jek­ti­ma kri­ju zna­ èaj­ni ri­zi­ci, je­r u tak­vi­m slu­èa­je­vi­ma kao pos­lje­di­ca geo­det­ski­h vi­sin­ski­h raz­li­ka u in­sta­la­ci­ji vla­da­ju tla­ko­vi ko­ji su pod­lo­ni ve­li­ki­m os­ci­la­ci­ja­ ma: ta­ko na prim­je­r u stam­be­no­j zgra­di sa 5 ka­to­va raz­li­ka tla­ka iz­ me­ðu pod­ru­ma i pos­ljed­nje­g ka­ta iz­no­si o­ko 1,3 ba­r.

U pre­ss spoj­ni­ca­ma be­z pa­ten­ti­ ra­no­g teh­niè­ko­g r­je­še­nja SC-Con­tu­r ta­j tla­k na pr­ste­nas­tu br­t vu mo­e po­d od­re­ðe­ni­m o­kol­nos­ti­ma bi­ ti do­vo­lja­n da se pri­li­ko­m prov­je­re pro­pus­nos­ti pre­vi­di ne­ki nes­pre­ša­ni spo­j. Te­k pri tlaè­ni­m u­da­ri­ma ti­je­ ko­m ra­da do­la­zi do pro­puš­ta­nja s od­go­va­ra­ju­æi­m pop­rat­ni­m šte­ta­ma.

Ka­na­l u pre­ss spoj­ni­ci s pa­ten­ti­ra­ni­m teh­niè­ki­m r­je­ še­nje­m SC-Con­tu­r se pri­li­ko­m iz­vo­ðe­nja pre­ss spo­ja au­to­mat­ski traj­no zat­va­ra – iz­vo­ða­è ra­do­va mo­e se dak­le pouz­da­ti u nep­ro­pus­no­st spo­ja.

Cen­tral­na prov­je­r a ­ pro­pus­nos­ti Kon­struk­ci­jo­m ri­je­še­na pri­sil­na pro­pus­no­st sus­ta­va SC-Con­tu­r na èi­ta­vo­m is­pit­no­m pod­ruè­ju, dak­le neo­vis­na o geo­det­ski uv­je­to­va­ni­m tlaè­ni­m raz­li­ka­ma, og­le­da se u jo­š jed­no­j prak­tiè­no­j pred­nos­ti: Vie­ga je zah­va­lju­ju­æi si­gur­nos­ti teh­niè­ko­g r­je­še­nja SC-Con­tu­r iz­ri­èi­to do­pus­ti­ la pos­tu­pa­k cen­tral­ne prov­je­re pro­ pus­nos­ti. Do­k je ko­d pre­ss spoj­ni­ca dru­gi­h proiz­vo­ða­èa mo­gu­æe sa­mo sek­ven­ci­jal­no is­pi­ti­va­nje, ko­d Vie­ ga sus­ta­va Pro­fip­re­ss s teh­niè­ki­m r­je­še­nje­m SC-Con­tu­r do­volj­na je sa­mo jed­na prov­je­ra za cje­lo­kup­ nu in­sta­la­ci­ju, što se ko­d in­sta­la­ci­ja pit­ke vo­de i­z hi­gi­jen­ski­h raz­lo­ga pr­ ven­stve­no treba o­bav­lja­ti i­ner­tni­m pli­no­m.

Ko­d pre­ss spoj­ni­ca i­z prog­ra­ma Pro­fip­re­ss proiz­vo­ða­èa Vie­ga ze­le­ na toè­ka na u­to­ru jed­noz­naè­no u­ka­

Ze­le­na toè­ka na Pro­fip­re­ss spoj­ni­ca­ma za vo­du i u­ta na spoj­ni­ca­ma za pli­n ned­voj­be­ no sig­na­li­zi­ra­ju da je do­tiè­na spoj­ni­ca iz­ve­de­na s pa­ten­ ti­ra­ni­m teh­niè­ki­m r­je­še­nje­m SC-Con­tu­r (SC= sa­fe­ty con­ nec­tio­n).

Sve Vie­ga pre­ss spoj­ ni­ce op­rem­lje­ne su pa­ten­ti­ra­ni­m teh­niè­ ki­m r­je­še­nje­m SCCon­tu­r (SC = sa­fe­ty con­nec­tio­n): to zna­èi da su te spoj­ni­ce u nes­pre­ša­no­m sta­nju pro­pus­ne

Zah­va­lju­ju­æi pa­ten­ti­ra­no­m teh­niè­ko­m r­je­še­nju SC-Con­tu­r na pre­ss spoj­ni­ca­ma, nep­ro­pus­no­st in­sta­la­ci­ja iz­ve­de­ni­h kom­po­ nen­ta­ma sus­ta­va Pro­fip­re­ss mo­e se cen­tral­no is­pi­ti­va­ti, što um­no­go­me po­jed­nos­tav­lju­je iz­vo­ðe­nje ra­do­va. zu­je na to da ta spoj­ni­ca i­ma si­gur­ nos­no teh­niè­ko r­je­še­nje SC-Con­tu­r.

Ko­d plin­ski­h in­sta­la­ci­ja ta sig­nal­na toè­ka je u­te bo­je.

Do­dat­ne in­for­ma­ci­je pot­ra­i­te na www.vie­ga.hr.

Vie­ga sus­ta­v Pro­fip­re­ss s pa­ten­ti­r a­ni­m teh­niè­k i­m r­je­še­nje­m SC-Con­tur Pre­ss spo­je­vi pred­stav­lja­ju vr­hu­ na­c teh­no­lo­gi­je na pod­ruè­ju cje­vo­ vod­ni­h in­sta­la­ci­ja. Vie­ga je 1995. go­di­ne s proiz­vod­ni­m prog­ra­mo­m 'Pro­fip­res­s' pos­ta­la pr­vi proiz­vo­ða­è ko­ji je us­pio da tu teh­no­lo­gi­ju na pod­ruè­ju bak­re­ni­h cje­vo­vod­ni­h sus­ ta­va do­ve­de do ra­zi­ne sprem­nos­ti za se­rij­sku proiz­vod­nju.

Sve Vie­ga pre­ss spoj­ni­ce op­ rem­lje­ne su pa­ten­ti­ra­ni­m teh­niè­ki­m r­je­še­nje­m SC-Con­tu­r (SC = sa­fe­t y con­nec­tio­n): to zna­èi da su te spoj­ ni­ce u nes­pre­ša­no­m sta­nju pro­pus­ ne. Na ta­j na­èi­n se ve­æ pri pu­nje­nju in­sta­la­ci­je mo­gu de­tek­ti­ra­ti ne­ho­ tiè­no nes­pre­ša­ni ci­jev­ni spo­je­vi.

Na­ko­n pre­ša­nja spo­je­vi su traj­no nep­ro­pus­ni.

Prim­je­no­m Vie­ga sus­ta­va mo­gu­ æe je in­sta­li­ra­nje svi­h vr­sta cje­vo­vo­ da u zgra­da­ma (gri­ja­nje, sa­ni­tar­ne in­sta­la­ci­je, pli­n, in­sta­la­ci­je so­lar­no­g gri­ja­nja, a za in­dus­tri­ju ta­ko­ðe­r i in­sta­la­ci­je kom­pri­mi­ra­no­g zra­ka i raz­ni­h dru­gi­h rad­ni­h me­di­ja) i to u di­men­zi­ja­ma o­d 12 do 54 mm, a u iz­ved­bi XL èa­k i do 108 mm.

O tvr­tki Vie­ga

V

i­še o­d 3.000 za­pos­le­ni­h da­na­s o­buh­va­æa gru­pa­ ci­ja Vie­ga di­lje­m svi­je­ta, ub­ra­ja­ju­æi se u vo­de­æe proiz­vo­ða­èe na pod­ruè­ju in­sta­ la­cij­ske teh­ni­ke. Proiz­vo­di se iz­ra­ðu­ju na èe­ti­ri lo­ka­ci­je u Nje­ maè­ko­j; spe­ci­jal­na r­je­še­nja za sje­ver­noa­me­riè­ko tr­iš­te proiz­ vo­de se u McPher­so­nu (SA­D).

In­sta­la­cij­ska teh­ni­ka kao te­melj­ na kom­pe­ten­ci­ja pri­to­m nep­res­ ta­no dje­lu­je kao pok­re­ta­è ras­ta.

O­si­m cje­vo­vod­ni­h sus­ta­va, u proiz­vod­ni prog­ra­m ub­ra­ja­ju se i proiz­vo­di pred­zid­ne teh­ni­ke i teh­ni­ke od­vod­nje. A­sor­ti­ma­n po­du­ze­æa o­buh­va­æa o­ko 17.000 ar­ti­ka­la, ko­ji se ko­ris­te go­to­vo pos­vu­da: u zgra­dar­stvu jed­na­ ko kao i u ko­mu­nal­no­j opskr­bi i­li u in­dus­trij­ski­m in­sta­la­ci­ja­ma i bro­dog­rad­nji.

Go­di­ne 1899. os­no­va­na je gru­pa po­du­ze­æa u At­ten­dor­nu, u Nje­maè­ko­j. Ve­æ šez­de­se­ti­h go­di­na proš­lo­g sto­lje­æa us­li­je­di­ la je in­ter­na­cio­na­li­za­ci­ja. Da­na­s se proiz­vo­di tvr­tke Vie­ga ko­ris­te di­lje­m ci­je­lo­ga svi­je­ta. Dis­tri­bu­ ci­ja se pre­te­no o­bav­lja pu­te­m vlas­ti­ti­h dis­tri­bu­cij­ski­h cen­ta­ra na od­re­ðe­ni­m tr­iš­ti­ma.

OUJAK 2013. GRADNJA

53

sanitarije&instalacije Lau­fe­n na I­SH 2013

Nag­ra­da De­sin­gPlu­s za proiz­vo­de o­d ­ sa­fi­r-ke­ra­mi­ke Švi­car­ski spe­ci­ja­li­st za ku­pao­ni­ce Lau­fe­n pred­sta­vio je na ­ ne­dav­no od­r ­a­no­m saj­mu I­SH 2013 u Fran­kfur­tu broj­ne no­ve proiz­vo­de i i­no­va­ci­je Iz­van­red­no­st proiz­vo­ da o­d sa­fi­r-ke­ra­mi­ke za­di­vi­la je struè­ni iri Saj­ma Fran­k fu­r­t i nje­maè­ko­g Vi­je­æa za di­za­jn, ko­ji je o­vo­m ma­te­ri­ja­lu do­di­je­lio nag­ra­du De­sin­gPlus

M

e­ðu naj­va­ni­ji­m i­no­va­ci­ ja­ma tvr­tke Lau­fe­n ko­je je pred­sta­vi­la na ne­dav­ no od­r ­a­no­m saj­mu I­SH 2013 u Fran­k fur­tu bi­li su proiz­vo­di iz­ra­ðe­ni o­d no­vo­g ma­te­ri­ja­la Sap­ hir­Ke­ra­mi­k (sa­fi­r-ke­ra­mi­ke), s ko­ji­m je tvr­tka pok­re­nu­la zna­èaj­ne prom­ je­ne u di­zaj­nu ke­ra­mi­ke.

Na iz­lo­be­no­m pros­to­ru švi­car­ sko­g struè­nja­ka za ku­pao­ni­ce, ta­ko­ ðe­r su pred­stav­lje­ni no­vi e­le­men­ti i do­pu­ne pos­to­je­æi­h li­ni­ja, kao što su naj­no­vi­je do­pu­ne ko­lek­ci­je Pa­lom­ba.

U­mi­vao­ni­ci od ­ sa­fi­r-ke­r ami­k e Na saj­mu I­SH 2013, Lau­fe­n je sa­mo 'ma­lo po­di­gao zav­je­su' te pred­sta­ vio dva pro­fi­nje­na u­mi­vao­ni­ka, kao pi­lo­t u­zor­ke, iz­ra­ðe­na o­d no­vo­g, i­no­va­tiv­no­g ma­te­ri­ja­la sa­fi­r-ke­ra­ mi­ke. Zah­va­lju­ju­æi svo­jo­j iz­nim­no­j èvr­sto­æi i spo­sob­nos­ti sa­vi­ja­nja, sa­fi­r-ke­ra­mika o­mo­gu­æu­je i­zu­zet­no ta­na­k di­za­jn zi­do­va i su­e­n ra­di­ju­s, be­z kom­pro­mi­sa ka­da se ra­di o sta­ bil­nos­ti i ot­por­nos­ti na lo­mo­ve. Mo­ gu­æi su zi­do­vi ne deb­lji od 4 mm i ru­bo­vi s ra­di­ju­so­m o­d 1 do 2 mm.

'Sa­ja­m I­SH je i­deal­na plat­for­ma za pok­re­ta­nje re­vo­lu­ci­je u svi­je­ tu di­zaj­na ke­ra­mi­ke za ku­pao­ni­ce', ka­zao je Al­ber­to Mag­ra­ns, di­rek­to­r u tvr­tki Lau­fe­n te do­dao: 'Uv­je­re­n sa­m da smo iz­ne­na­di­li in­dus­tri­ju s na­ši­m no­vi­te­ti­ma iz­ra­ðe­ni­m o­d sa­ fi­r-ke­ra­mi­ke'. Iz­van­red­no­st i­no­va­tiv­

54

GRADNJA OUJAK 2013.

no­g ke­ra­miè­ko­g ma­te­ri­ja­la za­di­vi­la je i struè­ni i­ri Saj­ma Fran­k fu­r ­t i nje­maè­ko­g Vi­je­æa za di­za­jn, ko­ji je o­vo­m ma­te­ri­ja­lu do­di­je­lio nag­ra­du De­sin­gPlu­s.

Umi­vao­ni­ke iz­ra­ðe­ne o­d sa­fi­rke­ra­mi­ke di­zaj­ni­rao je di­zaj­ne­r An­ drea­s Di­mit­ria­di­s i­z Stut­tgar­ta.

'No­vi ke­ra­miè­ki ma­te­ri­ja­l i­z Lau­ fe­na nu­di mi novi op­se­g krea­tiv­nos­ ti, te zah­tje­va pot­pu­no no­vi na­èi­n raz­miš­lja­nja', en­tu­zi­jas­tiè­no je ko­ men­ti­rao Di­mit­ria­di­s te do­dao: 'Sa­ da raz­miš­lja­mo u smje­ru pre­ciz­ni­h ru­bo­va i tan­ki­h zi­do­va um­jes­to o pov­r ­ši­ni i od­stu­pa­nji­ma'.

Na­rav­no, e­fe­k t ko­ji os­tav­lja na pro­mat­raèa no­va sa­fi­r-ke­ra­mi­ka ta­ ko­ðe­r je pot­reb­no po­nov­no raz­mot­ ri­ti, s ob­zi­ro­m da je to i­pa­k os­ta­la is­tin­ska, um­jet­na ke­ra­mi­ka u­na­to­è pre­ciz­ni­m, dob­ro u­rav­no­te­e­ni­m i sklad­ni­m pro­por­ci­ja­ma.

Lau­fe­n je na saj­mu I­SH pred­sta­vio i dvi­je no­ve se­ri­je mje­ša­li­ca, Ci­typlu­s i Twin­plus

Ci­t yplu­s i Twin­plus Lau­fe­n je na saj­mu I­SH pred­sta­vio i dvi­je no­ve se­ri­je mje­ša­li­ca, Ci­t yplu­s i Twin­plu­s, ko­je je ta­ko­ðe­r di­zaj­ni­rao Di­mit­ria­di­s.

Ci­t yplu­s je pra­va i­ko­na ur­ba­no­g i­vo­ta, ko­ja se is­ti­èe svo­ji­m ve­li­ko­ duš­ni­m di­zaj­no­m pov­r­ši­ne i èis­ti­m, ho­ri­zon­tal­ni­m li­ni­ja­ma.

Twin­plu­s se is­ti­èe svo­ji­m tan­ki­m, e­le­gan­tnim ob­li­ci­ma, ko­je su, svo­ jo­m ar­hi­tek­ton­sko­m skrom­noš­æu, u ku­pao­ni­ci u­god­ne za o­ko. Ob­je se­ri­ je mje­ša­li­ca uk­lju­èu­ju ci­je­lu po­nu­du.

Zah­va­lju­ju­æi nji­ho­vo­j fun­kcio­nal­nos­ ti, ko­ris­ni­ci­ma nu­de ve­li­ku u­god­no­st i vi­so­ku kva­li­te­tu u ku­pao­ni­ci.

Pos­ljed­nja do­pu­na ko­lekci­ji Pa­ lom­ba, ko­ja je ve­æ os­vo­ji­la broj­ne nag­ra­de, ta­ko­ðe­r je, u ci­je­los­ti, po pr­vi pu­ta u Nje­maè­ko­j, pred­stav­lje­ na na Saj­mu I­SH. Sre­diš­nju po­zi­ci­ju na iz­lo­be­no­m pros­to­ru me­ðu no­vi­te­ti­ma zau­ze­li su sa­mos­to­je­æi u­mi­vao­ni­k Men­hi­r ko­ji pod­sje­æa na pli­mo­m i ose­ko­m iz­bru­še­nu for­mu sti­je­ne, i je­din­stve­ na ka­da di­na­miè­no­g, a­si­met­riè­no­g ob­li­ka s vi­so­ki­m le­ði­ma. Èe­ti­ri no­va ug­rad­be­na u­mi­vao­ni­ ka, dva zdje­las­ta u­mi­vao­ni­ka i nam­ ješ­ta­j za ku­pao­ni­ce bi­li su ras­po­re­ ðe­ni iz­me­ðu o­vi­h pro­ta­go­nis­ta.

'No­vi proiz­vo­di ko­lek­cija Pa­lom­ba sa­mo su vr­h le­de­nja­ka, s ob­zi­ro­m da na­ša po­nu­da uk­lju­èu­je mno­go no­vi­h r­je­še­nja, di­zaj­na i i­no­va­ci­ja.

Na­ši su pos­je­ti­te­lji do­iv­je­li u­god­na iz­ne­na­ðe­nja', ka­zao je Mag­ra­ns.

OUJAK 2013. GRADNJA

55

sanitarije&instalacije Kar­te­ll by Lau­fen

Pred­stav­lje­na ­ ku­pao­ni­ca Kar­te­ll ­

by Lau­fen Kar­te­ll by Lau­fe­n je pot­pu­n, in­teg­ri­ra­n pro­je­kt za ku­pao­ni­ce ko­ji je de­bi­ti­rao na ne­dav­no od­r ­a­no­m saj­mu I­SH u Fran­kfur­tu Kao po­vez­ni­ca tvr­tka­ ma Kar­te­ll i Lau­fe­n pos­lu­i­li su nag­ra­ði­ va­ni di­zaj­ne­ri Lu­do­vi­ ca i Ro­ber­to Pa­lom­ba

K

ar­te­ll by Lau­fe­n bi­t æe us­ko­ro pred­stav­lje­n i jav­nos­ti u Kar­ te­ll tr­go­vi­ni u Mi­la­nu, za vri­je­ me tra­ja­nja mi­lan­sko­g Saj­ma nam­ješ­ta­ja, o­d 9. do 14. trav­nja o­ve go­di­ne.

Su­r ad­nja tvr­tki Kar­te­ll i Lau­fen S jed­ne stra­ne, Kar­te­ll, ta­li­jan­ski, krea­tiv­ni, ša­re­ni i le­gen­dar­ni bre­nd.

O­bi­telj­ska tvr­tka ko­ja je o­bi­lje­i­la po­vi­je­st di­zaj­na i u­ni­je­la prom­je­ne u op­re­ma­nje i u­re­ðe­nje pros­to­ra u­pot­ re­bo­m plas­tiè­ni­h ma­te­ri­ja­la pri­je vi­ še o­d 60 go­di­na.

S dru­ge stra­ne, Lau­fe­n, švi­car­ski, sna­a­n i pouz­da­n bre­nd. Ve­æ 120 go­di­na an­ga­i­ra­n u stva­ra­nju kul­ tu­re u ku­pao­ni­ci i i­no­va­ci­ja u proiz­ vod­nji sa­ni­tar­ne ke­ra­mi­ke.

Dvi­je tvr­tke ko­je i­ma­ju mno­go to­ ga za­jed­niè­ko­g, što je i bio raz­lo­g zaš­to su se od­lu­èi­le za me­ðu­sob­nu su­rad­nju: in­dus­trij­ski pris­tu­p proiz­ vod­nji, za­ni­ma­nje za is­tra­i­va­nje i teh­no­loš­ke i­no­va­ci­je, me­ðu­na­rod­ no tr­iš­te, dis­tri­bu­ci­je sa sto­ti­na­ma tr­go­va­ca di­lje­m svi­je­ta i stra­st za kva­li­tet­ni­m di­zaj­no­m. Kao po­vez­ni­ ca o­vi­m kom­pa­ni­ja­ma pos­lu­i­li su nag­ra­ð i­va­ni di­zaj­ne­ri Lu­do­vi­ca i Ro­ ber­to Pa­lom­ba.

At­r ak­ti­van di­z a­jn i ­ neu­pit­na kva­li­te­ta Kar­te­ll by Lau­fe­n ku­pao­ni­ca je kom­ ple­ta­n, in­teg­ri­ra­n pro­je­k t, nas­tao i­z o­ri­gi­nal­no­g, na­dah­nu­to­g Kar­te­ll pris­tu­pa. Nje­go­v di­za­jn, kva­li­te­ta i

56

GRADNJA OUJAK 2013.

suš­ti­na, ko­ji su vješ­ti­no­m di­zaj­ne­ra Lu­do­vi­ce i Ro­ber­ta Pa­lom­be, kom­ bi­ni­ra­ni s Lau­fen i­no­va­ci­ja­ma, te pret­vo­re­ni u ko­lek­ci­ju pro­e­tu a­ro­ ma­ma os­je­æa­ja.

Kar­te­ll by Lau­fe­n po­zi­cio­ni­ra se na tr­iš­te po­elj­nos­ti i za­vo­ðe­nja s ve­li­ko­m mo­guæ­noš­æu uv­je­ra­va­nja.

Os­t va­ri­v sa­n, sa so­fis­ti­ci­ra­no­m a­li dos­tup­no­m, e­le­gan­tno­m a­li ra­zum­ lji­vo­m es­te­ti­ko­m.

S di­zaj­no­m i kva­li­te­to­m kao glav­ ni­m o­bi­lje­je­m, Kar­te­ll by Lau­fe­n ku­pao­ni­ca zau­zi­ma ob­li­ke in­teg­ri­ra­ ne ar­hi­tek­tu­re; me­ðu­sob­no po­ve­za­n e­ko sus­ta­v gdje u­mi­vao­ni­ci, sa­ni­ tar­na ke­ra­mi­ka, mje­ša­li­ce, nam­ ješ­ta­j, tu­š pros­to­r, ka­de, ras­vje­ta i ga­lan­te­ri­ja koeg­zis­tira­ju s mak­si­ mal­no­m flek­si­bil­noš­æu, mi­je­nja­ju­æi svo­j iz­gle­d po­pu­t ka­me­leo­na, ka­ko bi u­do­vo­lji­li svi­m zah­tje­vi­ma.

S di­zaj­no­m i kva­li­ te­to­m kao glav­ni­m o­bi­lje­je­m, Kar­te­ll

by Lau­fe­n ku­pao­ni­ca zau­zi­ma ob­li­ke in­teg­ ri­ra­ne ar­hi­tek­tu­re

OUJAK 2013. GRADNJA

57

poslovna vozila Opel ADAM

Grad­ski au­to­mo­bi­l s naj­ve­æo­m ra­zi­no­m in­di­vi­dua­li­za­ci­je Pr­vi­m O­pe­lo­vi­m mo­de­lo­m u mo­der­no­m A seg­men­tu nas­tav­lja ­ se proiz­vod­na o­fen­zi­va o­vo­g proiz­vo­ðaèa. Ri­je­è je je­di­no­m ­ au­to­mo­bi­lu i­z seg­men­ta ko­ji je raz­vi­je­n i proiz­vo­di se ek­sklu­ziv­no u Nje­maè­koj

P

o­èet­ko­m 2013. pos­ve no­vi O­pe­l A­DA­M sti­gao je u pro­ daj­ne sa­lo­ne i po­èe­t æe im­ pre­sio­ni­ra­ti pro­laz­ni­ke na lo­kal­ni­m ces­ta­ma. O­pe­lo­v mo­der­ni ma­li grad­ski auto­mo­bi­l i pr­va­k in­ di­vi­dua­li­za­ci­je sas­vi­m æe si­gur­no priv­la­èi­ti pog­le­de na grad­ski­m u­li­ ca­ma kao što je to èi­nio i na svo­jo­j pre­mi­je­ri na Pa­riš­ko­m saj­mu au­to­ mo­bi­la po­èet­ko­m ruj­na 2012. go­di­ ne. Nje­go­v mo­de­ra­n i smio­n, a o­pe­t ša­re­n iz­gle­d to jam­èi, kao i go­tovo neog­ra­ni­èe­na mo­guæ­no­st pri­la­god­ be ko­ja sva­ki A­DA­M èi­ni prak­tiè­ki je­din­stve­ni­m.

Pos­ve no­vi­m A­DA­M-o­m O­pe­l u­la­ zi na ras­tu­æi tren­dov­ski A-seg­me­nt.

Kra­ta­k i sna­no­g stra­nje­g di­je­la, A­DA­M je du­g go­to­vo 3,7 me­ta­ra i ši­ro­k 1.72 met­ra (be­z vanj­ski­h ret­ ro­vi­zo­ra). Ovaj otkaèeni trovratni hatchback savršen je za urbane sredine, no njegova mu vozna dinamika, meðutim, omoguæuje da briljira i izvan grada zahvaljujuæi postavkama podvozja i upravljanja koja su usmjerena uitku u vonji i agilnosti. U kabini Opel ADAM-a udob­no se mo­e smjes­ti­ti èet­ve­ro put­ni­ka ko­ji æe u­i­va­ti u at­mos­fe­ri ti­piè­no­j za

58

GRADNJA OUJAK 2013.

luk­suz­ni­ja vo­zi­la. Vo­za­èu i su­vo­za­èu na ras­po­la­ga­nju je preg­r­št pros­to­ra što je neo­biè­no za ma­li au­to­mo­bi­l.

I A­DA­M-o­v æe se kok­pi­t mo­æi in­di­ vi­dua­li­zi­ra­ti u skla­du s vlas­ni­ko­vim u­ku­so­m pu­te­m ve­li­ko­g iz­bo­ra bo­ja, uk­ra­sa, at­rak­tiv­ni­h stro­po­va i svjet­ los­ni­h e­fe­ka­ta.

ADA­M dono­si go­to­vo neog­ra­ni­èe­nu mo­guæ­ no­st in­di­vi­dua­li­za­ci­je

Vr­hun­ska teh­no­lo­gi­ja Ope­l A­DA­M nu­di i vr­hun­ske teh­no­ lo­gi­je i­z gor­nji­h seg­me­na­ta. No­vi ug­ra­ðe­ni in­for­ma­cij­sko-mul­ti­me­dij­ ski sus­ta­v In­tel­li­Li­nk ko­ji in­teg­ri­ra vla­sniko­v pa­met­ni te­le­fo­n s au­to­ mo­bi­lo­m (s An­droi­do­m i Ap­ple O­So­m) èi­ni A­DA­M naj­bo­lje po­ve­za­ni­m ma­li­m au­to­mo­bi­lo­m. Os­ta­le zna­èaj­ ke i­deal­ne za A­DA­M-o­vo pri­rod­no grad­sko ok­ru­e­nje su no­va ge­ne­ra­ ci­ja po­mo­æi pri­li­ko­m par­ki­ra­nja ko­ja au­to­mat­ski par­ki­ra vo­zi­lo, u­pozore­ nje za mr­t vi ku­t i sus­ta­v ser­vo up­ rav­lja­nja s na­èi­no­m ra­da CI­TY ko­ji rea­gi­ra na naj­lak­še do­di­re.

ADA­M ne nu­di sa­mo vi­še in­di­vi­ dual­nos­ti o­d kon­ku­re­na­ta, ne­go i u­z svo­ju vi­so­ku ra­zi­nu stan­dar­dne op­re­me nu­di vi­še vri­jed­nos­ti za no­va­c. Po­èet­na ci­je­na A­DA­M-a s 1,2-li­tar­ski­m ben­zin­ski­m mo­to­ro­m s 51 kW/70 KS iz­no­si 11 500 eu­ra (pre­po­ru­èe­na ma­lop­ro­daj­na ci­je­na s PDV-o­m u Nje­maè­ko­j). Èa­k su i vr­hun­ske teh­no­lo­gi­je i go­le­me mo­ guæ­nos­ti in­di­vi­dua­li­za­ci­je cje­nov­no pris­tu­paè­ne.

Prim­je­ri­ce, in­for­ma­cij­sko-mul­ ti­me­dij­ski sustav IntelliLink dostupan je za svega dodatnih 300 eura, a zvjezdani strop osvijetljen sa 64 LED aruljica koje stvaraju dojam noænog neba košta samo dodatnih 380 eura.

'O­pe­l A­DA­M uh­va­tio je du­h mo­ der­ne ur­ba­ne mla­de­i i na grad­ske u­li­ce do­no­si pra­vi os­jeæaj slo­bo­de.

Za­ba­va­n je, mo­e se in­di­vi­dua­li­zi­ra­ti kao ni­je­da­n dru­gi au­to­mo­bi­l i spa­ ja oš­ta­r sta­v sa sret­no­m a­gil­nos­ti.

A­DA­M je de­fi­ni­tiv­no au­to­mo­bi­l za sve mla­de i mla­de u sr­cu', re­kao je O­pe­lo­v zam­je­ni­k èla­na up­rav­no­g od­bo­ra, dr. Tho­ma­s Sed­ra­n te do­ dao: 'A bu­du­æi da A­DA­M spa­ja svo­ju e­mo­cio­nal­nu priv­laè­no­st s naj­bo­ lji­m nje­maè­ki­m in­e­njer­stvo­m i kva­ li­te­to­m, sas­vi­m æe si­gur­no o­dig­ra­ti OUJAK 2013. GRADNJA

59

poslovna vozila Naj­bo­lje po­ve­za­n ma­li au­to­mo­bi­l zah­va­lju­ju­ æi in­for­ma­cij­sko-mul­ ti­me­dij­sko­m sus­ta­vu In­tel­li­Li­nk

va­nu u­lo­gu u na­še­m pla­nu ras­ta ši­ ro­m Eu­ro­pe'.

No­vop­ri­doš­li­ca u seg­men­tu mo­der­ni­h ma­li­h au­to­mo­bi­l a ADA­M do­la­zi u kljuè­nom tre­nut­ku za O­pe­lo­vu proiz­vod­nu o­fen­zi­vu. O­d 2008. O­pe­l je pos­ve preob­li­ko­vao svo­ju po­nu­du mo­de­la, po­èev­ši o­d vr­ha po­nu­de i In­sig­ni­je na­ko­n ko­je sli­je­de mo­de­li ko­ji æe se proiz­ves­ti u ve­li­ko­m bro­ju prim­je­ra­ka, a sa­da u­la­zi, od­nos­no ot­va­ra no­ve tr­iš­ne segmen­te: Am­pe­ra (e­lek­triè­ni au­ to­mo­bi­l s pro­du­lje­nje­m do­se­ga), Mok­ka (ma­li SU­V), A­DA­M (mo­der­ni ma­li au­to­mo­bi­l) i bu­du­æa Cas­ca­ da (sred­nje ve­li­ki kab­rio­le­t) dio su

60

GRADNJA OUJAK 2013.

tre­æe­g va­la o­vo­g ve­li­ko­g prog­ra­ma ras­ta i pri­do­no­se pro­ši­re­nju O­pe­lo­ va por­t fe­lja.

Ope­l tre­nut­no poseb­no ja­èa svo­ ju pri­sut­no­s t u A i B seg­men­tu na ko­je­mu se sa­da na­la­ze 3,7 me­t a­r a du­g A­DA­M, 3,74 me­t a­r a du­ga A­gi­la i 4 met­r a du­g kljuè­ni mo­de­l Cor­ sa, 4,28 me­t a­r a du­ga no­va Mok­ka te 4,29 me­t a­r a du­g SU­V Me­r i­va.

Pred­s tav­lja­nje­m mo­der­no­g A­DA­ M-a O­pe­l ta­ko­ðe­r zaok­r u­u­je svo­ju po­nu­du u A seg­men­tu po­r e­d pe­ te­rov­r at­ne A­gi­le. Do­k A­gi­la pli­je­ni vi­so­ko­m ra­zi­no­m fun­kcio­nal­nos­ti i svo­ji­m prak­tiè­ni­m pred­nos­ti­ma, A­DA­M se is­ti­èe svo­ji­m ne­na­di­ðe­ ni­m po­ten­ci­ja­lo­m za in­di­vi­dua­li­za­

ci­ju, sna­ni­m di­zaj­no­m i su­pe­r ior­ ni­m teh­no­lo­gi­jama.

Svje­ i smion ADA­M ne o­po­na­ša poz­na­te re­cep­te.

Do­k su se nje­go­vi glav­ni kon­ku­ren­ ti di­zaj­ner­ski kre­nu­li u smje­ru ret­ra, A­DA­M je svje­ i smio­n.

'A­DA­M do­ka­zu­je da ret­ro ni­je nu­ no glav­no pra­vi­lo ig­re. O­n do­no­si i­no­va­ci­ju, maš­tu, in­di­vi­dua­li­za­ci­ju i kva­li­te­tu kao svo­je kljuè­ne vri­jed­ nos­ti', re­kao je Sed­ra­n. Kao pr­vo, nje­go­v mo­de­ra­n i tren­dov­ski iz­gle­d spo­je­n s naiz­gle­d neiscr­pni­m mo­ guæ­nos­ti­ma per­so­na­li­za­ci­je iz­dva­ja ga o­d kon­ku­ren­ci­je. Na­da­lje, A­DA­M nu­di ka­rak­te­ris­ti­ke ko­je su o­biè­no pris­tu­paè­ne sa­mo s pre­miu­m mo­ de­li­ma vo­zi­la i­z naj­vi­še kla­se, a to do­ka­zu­je vr­hun­ska kva­li­te­ta iz­ra­de nje­go­va kok­pi­ta i teh­no­lo­gi­je ko­ je po­ve­æa­va­ju si­gur­no­st, u­dob­no­st i za­bav­no­st. Is­tov­re­me­no je O­pe­l zad­r ­ao ci­je­nu A­DA­M-a pris­tu­paè­ no­m u­z vi­so­ku ra­zi­nu stan­dar­dne op­re­me sa svi­m ver­zi­ja­ma.

Ope­l o­èe­k u­je da æe go­to­vo 80% ku­pa­ca A­DA­M-a bi­ti pri­vat­ne o­so­ be, a vi­še o­d po­la nji­h no­vi kup­ci.

No A­DA­M æe pre­no­si­ti po­seb­ nu po­r u­k u i kao vo­zi­lo za tvr­tke i pos­lov­ne sub­jek­te: o­èe­k u­je se da æe o­ko 20% pro­da­je o­ti­æi u flo­te i ko­mer­ci­jal­ni sek­to­r. Op­æe­ni­to æe A­DA­M pri­vu­æi mla­de i 'mla­de u sr­ cu' te pod­jed­na­ko kup­ce o­ba spo­la, a­li s po­seb­ni­m sta­vo­m: o­ni e­le da au­to­mo­bi­l od­r a­ a­va nji­ho­vu o­sob­ no­s t. Po­la­u pu­no na mo­du, mo­ der­no­s t i in­di­vi­dual­no­s t; ni­su pu­k i sljed­be­ni­ci tren­do­va, ne­go i­h ak­tiv­ no stva­r a­ju pa ti­me stva­r a­ju ko­lek­ tiv­ne sta­vo­ve.

Je­din­stve­n ma­li au­to­mo­bil 'S A­DA­M-o­m æe O­pe­l pri­vu­æi svo­ je vjer­ne kup­ce ko­ji e­le je­din­stve­n ma­li au­to­mo­bi­l, a­li æe pri­vu­æi i no­

ve gru­pe ku­pa­ca ko­ji se do­sa­d ni­su i­den­ti­fi­ci­ra­li s o­vo­m tr­iš­no­m mar­ ko­m. O­ni æe rea­gi­ra­ti na A­DA­M je­r je o­n au­ten­ti­èa­n i jed­nos­tav­no dru­ ga­èi­ji o­d svo­ji­h po­ten­ci­jal­ni­h kon­ ku­re­na­ta. Kup­ci se vi­še ne mo­ra­ju na­vi­ka­va­ti na au­to­mo­bi­l je­r A­DA­M od­ra­a­va ka­rak­te­r i i­vot­ni sti­l svo­g vlas­ni­ka', re­kao je Sed­ra­n.

Struè­nja­ci pred­vi­ða­ju da æe pod­ seg­me­nt mo­der­ni­h au­to­mo­bi­la u ko­je­mu je A­DA­M no­vi nat­je­ca­te­lj na­ red­ni­h go­di­na i da­lje jed­no­li­ko ras­ti.

Od 2000. go­di­ne pro­da­ja tren­ dov­ski­h au­to­mo­bi­la i­z A seg­men­ta (du­i­na o­ko 3,7 me­ta­ra) na­ras­la je o­ko 30%, a luk­suz­ni­h au­to­mo­bi­la i­z A seg­men­ta (du­i­na o­ko 4 met­ra) pre­ko 110%.

Go­di­ne 2011. u Eu­ro­pi je re­gis­tri­ ra­no go­to­vo 630.000 prim­je­ra­ka ti­h tren­dov­ski­h au­to­mo­bi­la za raz­li­ku o­d 450.000 2008. go­di­ne.

Ope­l sa­da e­li A­DA­M-o­m os­vo­ ji­ti i o­vo ras­tu­æe tr­iš­te. Po­seb­no je ve­li­ka pot­ra­nja za ma­li­m au­to­ mo­bilima u I­ta­li­ji ko­ja æe mo­gu­æe pos­ta­ti A­DA­M-o­vo naj­ve­æe tr­iš­te.

Os­ta­la su glav­na tr­iš­ta za O­pe­lo­v no­vi mo­der­ni ma­li au­to­mo­bi­l Nje­

Us­ko­ro æe u­z Cor­su i O­pe­l A­DA­M si­la­zi­ti s proiz­vod­ne tra­ke 'Proiz­ve­de­no u Nje­ maè­ko­j' – ek­sklu­ziv­no i­z Ei­se­nac­ha

maè­ka, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, Fran­cus­ka i Ni­zo­zem­ska.

Proiz­ve­de­no u Nje­maè­ko­j: i­z Ei­se­nac­ha do eu­rop­ski­h ces­ta Va­lja is­tak­nu­ti èi­nje­ni­cu da A­DA­M ni­je sa­mo raz­vi­je­n u Nje­maè­ko­j, toè­ni­je u Me­ðu­na­rod­no­m cen­tru za teh­niè­ki raz­vo­j u Rüssel­shei­mu, ne­ go æe se i proiz­vo­di­ti u Nje­maè­ko­j.

O­pe­l je je­di­ni proiz­vo­ða­è au­to­mo­ bi­la ko­ji se od­lu­èio na tak­vo što u ve­zi s ma­li­m au­to­mo­bi­lo­m, a vi­soka u­èin­ko­vi­to­st tvor­ni­ce u Ei­se­nac­hu

to je i o­mo­gu­æi­la. O­pe­l stal­no na­ dog­ra­ðu­je svo­je re­sur­se u Ei­se­nac­ hu i us­kla­ðu­je i­h s naj­no­vi­ji­m stan­ dar­di­ma.

U po­èe­ta­k proiz­vod­nje A­DA­M-a u­kup­no je u­lo­e­no 190 mi­li­ju­na eu­ ra, o­d èe­ga je 120 mi­li­ju­na u­lo­e­no u sa­mu tvo­rnicu: kon­kret­no no­ve zgra­de i no­va vr­hun­ska proiz­vod­na pos­tro­je­nja. Us­ko­ro æe u­z Cor­su i O­pe­l A­DA­M si­la­zi­ti s proiz­vod­ne tra­ke 'Proiz­ve­de­no u Nje­maè­ko­j' – ek­sklu­ziv­no i­z Ei­se­nac­ha.

Vi­še o O­pe­l A­DA­M-u doz­naj­te na http://ww1.psc-zag­re­b.co­m.

OUJAK 2013. GRADNJA

61

elektro news Lju­bo­mi­r Pe­ru­ši­æ, ba­c. i­ng. e­l.

I­PT in­e­nje­ri­ng d.o.o.

LE­D svje­tilj­ke ­ u jav­no­j ras­vje­ti ­ – da i­li ne Ti­je­ko­m zadnji­h ne­ko­li­ko go­di­na ak­tiv­no se vo­di dis­ku­si­ja ­ op­rav­da­nos­ti prim­je­ne bi­je­le bo­je e­mi­ti­ra­no­g spek­tra iz­vo­ra ­ svjet­los­ti (o­d 5000 do 7000 K) za ko­riš­te­nje u jav­no­j ras­vje­ti, a po­seb­no ko­d os­t va­re­ni­h nis­ki­h ra­zi­na ras­vjet­lje­nos­ti i lu­mi­nan­ci­je na pov­r­ši­ni kolnika. Do­las­ko­m LE­D iz­vo­ra svjet­los­ti ta dis­ku­si­ja je pos­ta­la i­te­ka­ko za­nim­lji­va

S

vje­do­ci smo nas­tu­pa po­je­di­ni­h proiz­ vo­ða­èa LE­D svje­tilj­ki ko­ji ne bi­ra­ju sred­stva ka­ko bi uv­je­ri­li nad­le­ne slu­be u gra­do­vi­ma i op­æi­na­ma ka­ko nji­ho­ve LE­D svje­tilj­ke pos­tiu uš­te­de u pot­ roš­nji i do 92 pos­to, ka­ko nji­ho­va ras­vje­ta i­ma uz­vra­t bo­ja o­d go­to­vo 80 pos­to, ka­ko i­ma­ju is­ko­ris­ti­vo­st svje­tilj­ke 110 lm/W pa i vi­še, i­td...

Ka­ko to sve ba­š i ni­je ta­ko, o­va­j tek­ st, te­me­lje­n na va­e­æi­m nor­ma­ma HR­N E­N 13201/1-4, CIE 191:2010 te na do­sa­daš­njo­j teo­ri­ji i prak­si u jav­no­j ras­vje­ti, æe po­ku­ša­ti ob­jas­ni­ti ka­ko i po­d ko­ji­m uv­je­ti­ma prim­je­nji­ va­ti suv­re­me­ne iz­vo­re svjet­los­ti, a pog­la­vi­to se to od­no­si na no­ve ge­ne­ra­ci­je LE­D svje­ tilj­ki.

Au­to­r o­vi­h re­da­ka je i­te­ka­ko zain­te­re­si­ra­n za primje­nu e­ko­loš­ki­h iz­vo­ra svjet­los­ti u sus­ ta­vi­ma jav­ne ras­vje­te, me­ðu­ti­m, is­tov­re­me­no se za­la­e da ta prim­je­na za­do­vo­lja­va va­e­æe nor­me i os­ta­le svjet­lo-teh­niè­ke kri­te­ri­je ko­ji proiz­la­ze i­z va­e­æe teo­ri­je i prak­se o jav­no­j ras­vje­ti.

62

GRADNJA OUJAK 2013.

Tem­pe­r a­tu­r a bo­je Tempe­ra­tu­ra bo­je svjet­la de­fi­ni­ra­na je kao o­na tem­pe­ra­tu­ra cr­no­g od­si­ja­èa u stup­nje­ vi­ma Kel­vi­na (K) pri ko­jo­j je zra­èe­nje cr­no­g od­si­ja­èa po bo­ji pot­pu­no i­den­tiè­no bo­ji zra­ èe­nja is­pi­ti­va­no­g iz­vo­ra svjet­los­ti.

Tem­pe­ra­tu­re bo­je pre­ko 5000 K na­zi­va­ ju se hlad­ni­m boja­ma (pla­vo-bi­je­la), do­k se ni­e tem­pe­ra­tu­re bo­ja (2700-3000 K) zo­vu top­le bo­je (u­to-bi­je­le do cr­ve­ne).

Slika 1

O­ko i vid Ako pog­le­da­mo sli­ku bro­j 1 ko­ja pri­ka­zu­je a­na­to­mi­ju o­ka i sli­ku bro­j 2 gdje su pri­ka­ za­ne kri­vu­lje os­jet­lji­vos­ti èov­je­ko­vo­g o­ka uo­èa­vamo da su èu­nji­æi (Co­ne­s) skon­cen­tri­ ra­ni na re­ti­ni (mre­ni­ci) u zo­ni fo­vea (ma­ku­ le) ko­je i­ma­ju oš­tru sli­ku na re­la­tiv­no ma­lo­m pros­to­ru u smje­ru gle­da­nja o­d o­ko 2 stup­nja što se de­fi­ni­ra kao sre­diš­nji vi­d (ja­ko va­a­n u mo­tor­no­m pro­me­tu). Kon­cen­tra­ci­ja èu­njiæa

Slika 2

iz­va­n foe­ve znat­no o­pa­da. Ka­da su èu­nji­æi ak­tiv­ni, os­jet­lji­vo­st o­ka na bo­je je ve­li­ka, a sa­mi­m ti­me ve­li­ka je i kon­tras­na os­jet­lji­vo­st (bit­no za mo­tor­ni pro­me­t). Šta­pi­æi (Ro­ds) se ne na­la­ze u foe­vi ve­æ su ras­po­re­ðe­ni pe­ri­fer­no na mre­ni­ci, a nji­ho­va mak­simal­na os­jet­lji­vo­st vi­ðe­nja ras­po­re­ðe­na je pe­ri­fer­no (ve­æa os­jet­lji­vo­st na pok­re­te).

Ka­da su sa­mo šta­pi­æi ak­tiv­ni, ras­poz­na­va­nje bo­ja ni­je mo­gu­æe.

S as­pek­ta os­jet­lji­vos­ti o­ka va­no je re­æi da se svjet­lo­st kra­æe val­ne du­i­ne (hlad­no svjet­

lo) lo­mi pri­je zjenice o­ka i na ta­j na­èi­n stva­ra os­je­æa­j krat­ko­vid­nos­ti do­k se svjet­lo­st ve­æe val­ne du­i­ne (top­le bo­je) lo­mi u­nu­ta­r o­ka i na ta­j na­èi­n stva­ra os­je­æa­j da­le­ko­vid­nos­ti.

Pho­top­ski (dnev­ni) vid Ka­da je ra­zi­na lu­mi­nan­ci­je (svjet­li­ne) ve­æa o­d 5 cd/m2 (ti­piè­na dnev­na si­tua­ci­ja) èu­nji­æi su mak­si­mal­no ak­tiv­ni i ta­da go­vo­ri­mo o pho­ top­sko­m i­li dnev­no­m vi­du. Pre­ma sli­ci bro­j 3 vi­di­mo da je os­jet­lji­vo­st ljud­sko­g o­ka naj­ve­æa ko­d 555 nm (re­la­tiv­na os­jet­lji­vo­st o­ka go­to­vo 1), a to je u u­to-ze­le­no­m spek­tru.

Iz to­ga proizla­zi da iz­vo­ri svjet­los­ti ko­ ji e­mi­ti­ra­ju u­tu bo­ju (po­pu­t nat­ri­ja vi­so­ko­g tla­ka) pos­ti­u ve­æu vid­nu e­fi­kas­no­st.

Do­sa­daš­nja prak­sa go­vo­ri da se sva ka­lib­ ri­ra­nja mjer­ni­h u­re­ða­ja za mje­re­nje lu­mi­nan­ ci­je i ras­vjet­lje­nos­ti te­me­lje na pho­top­sko­m vi­du. Is­to ta­ko, svi svjet­lo­teh­niè­ki pro­ra­èu­ni te­me­lje se na pho­top­sko­m vi­du i­li kon­kret­ni­je svi iz­ra­e­ni lu­me­ni su pho­top­ski lu­me­ni.

Sco­top­ski (noæ­ni) vid U noæ­ni­m uv­je­ti­ma ka­da lu­mi­nan­ci­ja pad­ne is­po­d vri­jed­nos­ti 0,01 cd/m2 šta­pi­æi (Ro­ds) su mak­si­mal­no ak­tiv­ni dok èu­nji­æi ni­su i u

Slika 3 tak­vi­m uv­je­ti­ma os­jet­lji­vo­st èov­je­ko­vo­g o­ka na bo­je ne pos­to­ji. Iz­ra­e­ni­ja je os­jet­lji­vo­ st na pok­re­te do­k je kon­tras­na os­jet­lji­vo­st o­ka znat­no os­lab­lje­na. Kri­vu­lja sco­top­sko­g vi­da (sli­ka bro­j 3) i­ma svo­j mak­si­mu­m ko­d 507 nm (re­la­tiv­na osjet­lji­vo­st o­ka prib­li­no 0,323), a to je u pla­vo-ze­le­no­m spek­tru bo­ja (sla­bi­ji vid­ni u­èi­na­k).

fotopski vid

mezopski vid

skotopski vid

Me­sop­ski vid U uv­je­ti­ma pri­la­god­be èov­je­ko­vo­g o­ka na lu­ mi­nan­ci­ju (svjet­li­nu) iz­me­ðu 0,01 do 5 cd/ m2 ak­tiv­ni su i èu­nji­æi i šta­pi­æi (to je vid­no pod­ruè­je inte­re­san­tno s as­pek­ta jav­ne ras­ vje­te). Po­èet­no­j pri­la­god­bi èov­je­ko­vo­g o­ka u stal­no­m, nep­re­ki­nu­to­m mra­ku pot­reb­no je ot­pri­li­ke 4 se­kun­de. Pot­pu­na pri­la­god­ba s re­la­tiv­no­g svjet­la na mra­k po­mo­æu ke­mij­ske pri­la­god­be ro­ni­ce (Pur­ki­njeo­v e­fe­k t) ve­æi­ no­m zav­r ­ša­va u pr­vi­h 30 mi­nu­ta. Pro­ce­s je ne­li­nea­ra­n, za­to što sva­ki pre­ki­d svjet­la za­ po­èi­nje no­vu pri­la­god­bu!

Da bi smo mog­li pra­vil­no pro­su­ði­va­ti spek­tral­ne os­jet­lji­vos­ti o­ka u uv­je­ti­ma me­ sop­sko­g vi­da i to pog­la­vi­to u ces­tov­no­j ras­ vje­ti ka­da su ra­zi­ne lu­mi­nan­ci­je (svjet­li­ne) o­d 0,3 do 5,0 cd/m2 tre­ba­mo se u­poz­na­ti s poj­mo­m foe­val­no­g (sre­diš­nje­g) me­sop­sko­g i pe­ri­fer­no­g me­sop­sko­g vi­da.

Sre­diš­nji me­sop­ski vid Kao što smo ve­æ pri­je ka­za­li u foe­vi go­to­vo da i ne­ma šta­pi­æa (Ro­ds) pa tu kljuè­nu u­lo­gu i­ma­ju èu­nji­æi (Cones). I­z kri­vu­lje pho­top­sko­g vi­da uo­èa­va­mo da i­ma­mo us­ku (2 stup­nja) cen­tral­nu kri­vu­lju vi­da ko­ja se re­la­tiv­no br­ zo i dob­ro a­dap­ti­ra na vri­jed­nos­ti lu­mi­nan­ci­je (svjet­li­ne) ve­æe o­d 0,01 cd/m2 (i­z mra­ka na svjet­lo) što æe re­æi da prev­la­da­va pho­top­ski u­èi­na­k vida. Ob­rat­ni pos­tu­pa­k (i­z svjet­la u mra­k) je du­i i o­pas­ni­ji (Pur­ki­njeo­v e­fe­k t).

Pe­ri­fer­ni me­sop­ski vid De­fi­ni­ra­nje spek­tral­ne os­jet­lji­vos­ti ko­d pe­ri­ fer­no­g me­sop­sko­g vi­da u raz­li­èi­ti­m ra­zi­na­ma vi­da pred­stav­lja slo­e­n pos­tu­pa­k. U na­èe­lu teš­ko ga je egzak­tno de­fi­ni­ra­ti je­r je o­vi­sa­n o pu­no èim­be­ni­ka. Kra­je­m 2010. CIE ob­jav­lju­ je Teh­niè­ko iz­vješ­æe CIE 191:2010 (Re­com­ men­de­d Syste­m fo­r Me­so­pi­c Pho­to­met­r y OUJAK 2013. GRADNJA

63

elektro news Ba­se­d o­n Vi­sua­l Per­for­man­ce). O­va­j do­ku­ me­nt u­ka­zu­je na raz­li­ke te­me­lje­ne na od­no­su S/P – sco­top­ski/photopski (u %), me­ðu­ti­m s ti­m od­no­so­m S/P mo­ra­mo bi­ti kraj­nje op­ rez­ni i kro­z o­va­j tek­st ne­æe bi­ti de­ta­lji­ni­je e­la­ bo­ri­ra­n.

Prim­je­na me­sop­sko­g vi­da u ­ ces­tov­no­j ras­vje­ti U slu­èa­je­vi­ma ka­da je od­no­s S/P > 1, tj. ko­d prim­je­ne bi­je­lo­g svjet­la (5000-7000K), a­k tiv­ni su is­klju­èi­vo šta­pi­æi (Ro­ds) i ta­da je ak­ti­va­n 'pe­ri­fer­ni me­sop­ski vi­d' (lo­ši­ji vid­ni u­èi­na­k). Bi­je­lo svjet­lo (5000-7000K) mo­ e se pri­mi­je­ni­ti je­di­no u sus­ta­vi­ma jav­ne ras­vje­te u pje­šaè­ki­m zo­na­ma, par­ko­vi­ma i stam­be­ni­m na­se­lji­ma (CIE / TC 4-48).

U cestov­no­j ras­vje­ti s mo­tor­ni­m pro­me­ to­m gdje je vr­lo va­a­n e­fe­k t 'sre­diš­nje­g me­ sop­sko­g vi­da' i ka­da su ak­tiv­ni èu­nji­æi (Co­ ne­s) tre­ba se prim­je­nji­va­ti od­no­s S/P < 1 (bo­lji vid­ni u­èi­na­k).

U prak­si bi to iz­gle­da­lo o­va­ko (u ces­tov­ no­m pro­me­tu gdje su uv­je­ti 'pe­ri­ferno me­ sop­sko­g vi­da' (S/P>1)): do­la­ze­æe vo­zi­lo svo­ ji­m svjet­li­ma stva­ra uv­je­te za pho­top­ski vi­d, a pro­las­ko­m is­to­g vo­zi­la pred­sto­ji pri­la­god­ba èov­je­ko­vo­g o­ka na pe­ri­fer­ni me­sop­ski vi­d ko­ja i­ma svo­je vri­je­me tra­ja­nja (Pur­ki­njeo­v e­fe­k t) što mo­e bi­ti vr­lo neugod­no za vo­za­ èa, po­go­to­vo sta­ri­je i­vot­ne do­bi.

Pret­pos­ta­vi­mo da po­èet­na pri­la­god­ba (Pur­ki­njeo­v e­fe­k t) sa svjet­la na ta­mu tra­je 4 se­kun­de, što u prak­si zna­èi da u tak­vi­m uv­ je­ti­ma ko­d 100 km/sa­t vo­za­è pro­ðe go­to­vo 100 m naj­bla­e re­èe­no u vr­lo dis­ku­ta­bil­ni­m vid­ni­m uv­je­ti­ma!

Ka­da æe­mo prim­je­ni­ti sco­top­ske lu­me­ne?

Ne­ma prak­tiè­ne si­tua­ci­je ni­ti u pro­jek­ti­ra­ nju ni­ti u ko­riš­te­nju, is­klju­èi­vo ka­da je ri­je­è

o pro­met­ni­ca­ma s mo­tor­ni­m pro­me­to­m, da je èov­je­ko­vo o­ko u sco­top­sko­m di­je­lu vi­ðe­ nja do­volj­no pri­la­go­ðe­no (Pur­ki­njeo­v e­fe­k t) u smis­lu si­gur­ne o­ri­jen­ta­ci­je u pros­to­ru i u smis­lu si­gur­no­g zam­je­æi­va­nja prep­re­ke, a ko­ja se te­me­lji sa­mo na pe­ri­fer­no­m di­je­lu vid­no­g pod­ruè­ja.

I­z to­g raz­lo­ga tre­ba iz­bje­ga­va­ti prim­je­nu sco­top­ski­h lu­me­na u jav­no­j ras­vje­ti s mo­tor­ ni­m prome­to­m.

Ta tvr­dnja ne od­no­si se na os­ta­le slu­èa­je­ ve jav­ne ras­vje­te, kao što su pje­šaè­ke zo­ne i par­kov­ne dis­po­zi­ci­je te pro­met­ni­ce u stam­ be­no­m na­se­lju. Me­ðu­ti­m, tu se po­jav­lju­je prob­le­m svjet­loo­ne­èiš­æe­nja, tj. ut­je­ca­j sco­ top­ski­h lu­me­na na bilj­ni i i­vo­tinj­ski svje­t, a­li to je pred­me­t po­seb­ne dis­ku­si­je.

Iz­vo­ri svjet­los­ti  Vi­so­kot­laè­ni nat­rij – ka­rak­te­ri­zi­ra ga zlat­no-u­ta bo­ja e­mi­ti­ra­no­g spek­tra o­d 2000 – 2200 K val­ne du­i­ne 590 nm, ve­li­ka is­ko­ ris­ti­vo­st o­d pre­ko 100 lm/W, dob­ra kon­tras­ na os­jet­lji­vo­st i re­la­tiv­no dob­ro ras­poz­na­va­ nje bo­ja.  Vi­so­kot­laè­ni me­ta­l ha­lo­ge­ni – ka­rak­ te­ri­zi­ra ga bi­je­la bo­ja e­mi­ti­ra­no­g spek­tra o­d 4000 – 6000 K val­ne du­i­ne o­ko 470 nm, dob­ra is­ko­ris­ti­vo­st o­d pre­ko 90 lm/W, lo­ši­ja kon­tras­na os­jet­lji­vo­st i dob­ro ras­poz­na­va­nje bo­ja.

 Cos­mo­Po­lis – relativno novi izvor svjetlosti temperature boje oko 2750 K, iskoristivosti oko 110 lm/W, deklariranim vijekom trajanja od 30.000 sati.

Za sve na­ve­de­ne iz­vo­re svjet­los­ti za­jed­ niè­ka je ka­rak­te­ris­ti­ka da sad­r ­e i­vu o­d 16 do 29 mg, o­vis­no o tipu i sna­zi. Za te iz­vo­ re svjet­los­ti o­biè­no ka­e­mo da ni­su e­ko­loš­ ki. Pre­ma Di­rek­ti­vi EU, pos­li­je 2016. ti æe se iz­vo­ri svjet­los­ti mo­æi prim­je­nji­va­ti u jav­no­j ras­vje­ti po­d uv­je­to­m da sad­r ­e ma­nje o­d 16 mg i­ve!

E­ko­loš­k i iz­vo­ri svjet­los­ti  Iz­vo­ri svjetlos­ti na ba­zi LE­D i O­LED – u stal­no­m su raz­vo­ju, naj­vi­še se u prak­si po­ jav­lju­ju sa 5000 K ka­da i­m je e­fi­kas­no­st (dio­ de kao je­din­ke) o­ko 111 lm/W. Me­ðu­ti­m, što se vi­še 'spuš­ta­ju' u pod­ruè­je top­li­ji­h bo­ja, na prim­je­r do 3000 K, e­fi­kas­no­st i­m pa­da i iz­no­ si oko 81 lm/W. Ko­d LE­D svje­tilj­ki po­jav­lju­je se i prob­le­m od­vo­ðe­nja stvo­re­ne top­li­ne. Me­ðu­ti­m, ta­j je prob­le­m ko­d ve­æi­ne proiz­vo­ða­èa LE­D svje­ tilj­ki prak­tiè­ki ri­je­še­n. Na te­mu LE­D iz­vo­ra svjet­los­ti po­seb­no æe­mo se os­vr­nu­ti kro­z tek­st u nas­tav­ku  Iz­vo­ri svjetlos­ti na ba­zi PLAZ­MA teh­no­ lo­gi­je – naj­no­vi­ji su iz­vo­r svjet­los­ti ko­je ka­ rak­te­ri­zi­ra tem­pe­ra­tu­ra bo­je o­d o­ko 5400 K i za sa­da naj­ma­nja sna­ga ko­ja je u o­pe­ra­tiv­ no­j prim­je­ni iz­no­si 200 W s rea­li­zi­ra­ni­m o­ko 23000 lm. Me­ðu­ti­m, ko­d to­g iz­vo­ra svjet­los­ti prob­lem je kon­strui­ra­ti od­go­va­ra­ju­æu op­ti­ku, a­li vje­ru­je­m da æe i to bi­ti us­ko­ro ri­je­še­no.

Za sve na­ve­de­ne iz­vo­re svjet­los­ti za­jed­niè­ ka je ka­rak­te­ris­ti­ka da ne sad­r ­e i­vu i za te iz­vo­re svjet­los­ti o­biè­no ka­e­mo da su e­ko­ loš­ki.

Kri­te­ri­ji kva­li­te­te jav­ne ra­svje­te Na te­me­lju do­sa­daš­nji­h saz­na­nja u teh­ni­ci jav­ne ras­vje­te kao i pre­ma va­e­æi­m HR­N E­N 13201 ut­vr­ðe­ni su slje­de­æi os­nov­ni kri­te­ri­ji kva­li­te­te od­re­ðe­no­g sis­te­ma jav­ne ras­vje­te za pro­met­ni­ce s mo­tor­ni­m pro­me­to­m:  ra­zi­na sred­nje lu­mi­nan­ci­je pov­r­ši­ne kol­nika  jed­no­li­ko­st lu­mi­nan­ci­je pov­r­ši­ne kol­ni­ ka  ra­zi­na ras­vjet­lje­nos­ti ne­pos­red­ne o­ko­ li­ne ces­te (SR)

64

GRADNJA OUJAK 2013.

 og­ra­ni­èe­nje blješ­ta­nja  vi­zual­no vo­ðe­nje  op­tiè­ko vo­ðe­nje.

Prim­je­no­m iz­vo­ra svjet­los­ti s tem­pe­ra­tu­ ro­m bo­je do 4000 K pos­ti­e­mo slje­de­æe:  ras­vjet­ljene pro­met­ni­ce na­la­ze su pho­ top­sko­m di­je­lu me­sop­sko­g vi­ðe­nja ka­ da su ak­tiv­ni i èu­nji­æi i šta­pi­æi (S/P o­d 0,62 do 1,0)  dob­ra kon­tras­na os­jet­lji­vo­st  dob­ro ras­poz­na­va­nje bo­ja  mi­ni­mal­no svjet­loo­ne­èiš­æe­nje bu­du­æi da ta tem­pe­ra­tu­ra bo­je ne­ma bit­no­g ut­je­ ca­ja na bilj­ni i i­vo­tinj­ski svi­je­t (na­rav­no u­z pro­pi­sa­nu dis­tri­bu­ci­ju svjet­la i­z svje­tilj­ke). Ta tem­pe­ra­tu­ra bo­je prih­vat­lji­va je o­d stra­ne as­ tro­no­ma i bio­lo­ga.

Zak­l ju­èak Ka­da su­mi­ra­mo sve što smo do sa­da iz­ni­je­li mo­e­mo si pos­ta­vi­ti slje­de­æa pi­ta­nja: 1. A­ko su LE­D svje­tilj­ke tem­pe­ra­tu­re bo­je do 4000 K, za­do­vo­lja­va­ju li kri­te­ri­je dob­ro­g vi­ðe­nja? Od­go­vo­r je DA. 2. A­ko su LE­D svje­tilj­ke u cu­t-o­f f iz­ved­bi, za­do­vo­lja­va­ju li kri­te­ri­je spr­je­èa­va­nja blješ­ta­ nja? Od­go­vo­r je DA. 3.A­ko su LE­D svje­tilj­ke u cu­t-o­f f izved­bi, pos­ti­u li UL­RO ma­nji o­d 3%? Od­go­vo­r je DA.

4. A­ko LE­D ras­vjet­ni sus­ta­v pos­ti­e pre­ma me­to­di SLEE­C fak­to­r ma­nji o­d 1, za­do­vo­lja­va li e­ner­get­ske kri­te­ri­je? Od­go­vo­r je DA. 5. A­ko LE­D sus­ta­v ras­vje­te za­do­vo­lja­ va svjet­lo-teh­niè­ke kri­te­ri­je pre­ma HR­N EN 13201, mo­e li se pri­mi­je­ni­ti u sus­ta­vi­ma jav­ne ras­vje­te? Od­go­vo­r je DA. 6. Mo­e­mo li re­æi da su LE­D ras­vjet­ni sus­ ta­vi e­ko­loš­ki? Od­go­vo­r je DA. Pre­ma ti­m kon­sta­ta­ci­ja­ma što na­s dak­le spr­je­èa­va da ne prim­je­nju­je­mo LE­D ras­vjet­ ne sus­ta­ve?

Fak­to­ri ko­ji na­s ovog tre­nut­ka og­ra­ni­èa­va­ju u ši­ro­j prim­je­ni LE­D ras­vjet­ni­h sus­ta­va su:  ci­je­na koš­ta­nja LE­D svje­tilj­ki  de­ter­mi­ni­ra­na vi­si­na mon­ta­e LE­D svje­ tilj­ki ko­ja i­z do­sa­daš­nje prak­se og­ra­ni­èa­va mon­ta­u na max. vi­si­nu o­d 14 m (SLEE­C)  ne­pouz­da­na de­fi­ni­ci­ja troš­ko­va od­r ­a­ va­nja LE­D ras­vjet­no­g sus­ta­va i stvar­ni rad­ni vi­je­k tra­ja­nja LE­D sus­ta­va (I­P zaš­ti­ta)  u kom­pa­ra­ci­ji s kva­li­tet­ni­m kla­siè­ ni­m svje­tilj­ka­ma (Phi­li­ps, Scre­de­r, Si­te­co) s iz­vo­ri­ma svjet­los­ti na ba­zi NA­V gu­be bit­ku na is­to­j geo­met­ri­ji in­sta­la­ci­je gle­de ukup­ne an­ga­i­ra­ne sna­ge u od­no­su na rea­li­zi­ra­nu kva­li­te­tu ras­vje­te i to pog­la­vi­to na vi­si­na­ma mon­ta­e ve­æi­m o­d 8 m.

U kon­tek­stu EU di­rek­ti­ve, ka­da se i­za 2016. zab­ra­nju­je prim­je­na kla­siè­ni­h (NA­V,

MH, i­td...) iz­vo­ra svjet­los­ti ko­ji sad­r ­e vi­še o­d 16 mg i­ve, prim­je­na LE­D svje­tilj­ki do­æi æe do pu­no­g iz­ra­a­ja. O­d proiz­vo­ða­èa se o­èe­ku­ je sma­nje­nje ci­je­na LE­D svje­tilj­ki i dalj­ni nap­ re­da­k u u­sav­r ­ša­va­nju op­ti­ke LE­D svje­tilj­ke.

Genaralni zakljuèak je da LED svjetiljke (pod uvjetima navedenim u tekstu) imaju SIGURNU BUDUÆ­NO­ST!

LI­TE­RA­TU­RA:  E.Ši­ro­la, Ces­tov­na ras­vje­ta, CI­P, Zag­re­b, 1997.  Hr­vat­ske nor­me za jav­nu ras­vje­tu, HR­N E­N 13201, CIE 191:2010  PHI­LI­PS, Phi­li­ps Lig­hti­ng Ma­nua­l, PHI­LI­PS, Ein­dho­ve­n, Net­her­lan­ds, 1993.  Schre­de­r – Me­so­pi­c vi­sion  SLEEC – Dra­f t E­N13201-5  The Co­mi­ng Re­vo­lu­tio­n i­n Lig­hti­ ng Prac­ti­ce, dr. Sa­m Ber­ma­n, The Lawren­ce Ber­ke­ley Na­tio­na­l La­bo­ ra­to­r y (LBNL)

OUJAK 2013. GRADNJA

65

100 95 75

25 5 0

100 95 75

25 5 0

u=2)3

2- } 7 7 1B,)6

87;-*6

89-2013.

GODINA X. â&#x20AC;˘ BROJ 89 â&#x20AC;˘ Oî&#x201A;&#x17D;UJAK 2013.

PERI oplate i skele

13. skupťtina Hrvatske udruge krovopokrivaèa

PERI nudi najbolja rjeĹĄenja za inî&#x201A;&#x17E;enjerske objekte

â&#x20AC;&#x2DC;Samo se kvalitetom moî&#x201A;&#x17E;emo boriti protiv rada na crnoâ&#x20AC;&#x2122;

5. konferencija dimnjaèara

Dimnjaèari predstavili pravila struke