27. јун 2020. kulturni.dodatak@politika.rs 02 Субота
ПРЕИСПИТИВАЊА
Добабрзине Не обазирући се на народну мудрост да што је брзо то је и кусо, савремене пароле су „вози Мишко и не окрећи се сине”. Живимо у доба површности. Кажу нам да што пре треба да смандрљамо образовање, да завршимо реплику, да се што пре чистимо из ресторана, са станице, из центра града – и са саме сцене
немакаоштонемазадржавања;превозјетуда насшибнедорадногместаинатраг.Човекне моженастаницидаодмориноге,или–недај боже–дазаподенеразговор,прочитановине, доколичи.Каоданаснепрестанонегдеспрово деипожурују.
УцентруБеоградаможедасеспокојноостави аутосамонадватрипаркингакојисускупљиод таксија.Копаркиранаулици,можедасезадржи двасата.Уствари,могаоје:таграницасрозана јенатридесетминута.Решењезапрестонич кегужвеје,каоизасвеостало,збрзавање:било
ЧОВЕК И ВРЕМЕ
дастеотишлинакафу,пословнисастанакили укуповину,тихполасатићавамоткуцаванад главомкаонекипакленитаксиметар. Сајтнакојикачимсвојетекстовемериколи кочитаоц ипроведунадњима.Тојеобичноис подчетириминута.Акодаклеимашнештода кажеш,пожури,поентирај–падачитаоц ииду даље.Овојеизгледанаслеђеинтернета.Кадчо вексурфује,знадајепонудабескрајна.Затосви прелећемопрекоњесвеликомнервозом,чак инелагодом,увекуззебњудаћемопропусти тиглавницу. Ализаправопропуштамосве:унеколикоми нутатешкодабилокоможедаелаборишекакву тезу,ваљаноодбраниаргумент.Затосе,између осталог,данашњеновинарствотоликосрозало, атекстовииспразнилиискратили.Живимоу добаетикета,парола,кликтања,секташења,сен зација.Речју,брзихефеката.
Успоравање ритма
ГоранГоцић
М
ојђедсеродиоу19.веку.Уњеговој младостинајбржекопненопрево зносредствобилојекоњсказапре га.Данаспрактичнонематачкена планетидокојеавиономнеможете стићиза24часа.Путокосветаза80данајеу 19.векујошбиотеманаучнефантастике.Данас туристиодвајајумесецданадауживајуукругу окоглобуса.Укратко,глобалноубрзањенајви дљивијејеутранспорту. Личносампристалицаспорости.Например, какобирекаоИгорМандић,волимспорухрану. Ајвариподвараксувишедневнипројектикоји изискујувеликоумећеитазнањаполакоизу мирусбакамаиресторанимасцрвенобелим кариранимстолњацима.Упрестоницисусве гадватринекимчудомпреживела.Тојеваљда данакбрзини. Сећамсепицауресторану„Подлипом”које сунајмањечетрдесетминутапроводилеупећи. Данассумуштеријенавикледахранастижеод махиугоститељиимудовољавајунебилиови штопреослободилистолове.НикоуБеограду вишенеправитакоукуснепице.Брзотестоко јесеподигнеииспечезапетминутаимаукус пластикеиодњегадобијамгорушицу.
Брзи ефекти Јошједнаодпроменазакојесамдовољноматор дасесетимјестедасууБулеваруреволуцијена трамвајскимстаницамастајалеклупе.Данасих Предраг Пеђа Нешковић, 400 сати, инсталација, 2007-2009
Убрзањеважиизасамјезик.Андрићјеписаоса, алиданашњилекторитежедапредлогстешуна с.Умојевремесепакобавезноодвајалозарези ма;данаспакјезикословцикажудајетонепра вилно.Зарезисесвемањекористе;немавише застајкивања,немаоклевања,немапауз а–као штоизгледанеманиконтемплације.Гутамобр зетекстовекаоштогутамобрзухрану. Необазирућисенанароднумудростдаштоје брзотојеикусо,савременепаролесувозиМи шкоинеокрећисесине.Живимоудобаповршно сти.Кажунамдаштопретребадасмандрљамо образовање,дазавршимореплику,дасештопре чистимоизресторана,састанице,изцентрагра да–исасамесцене.Новидипломцииговор ницидолазе,новемуштеријенадиру,новирад ниданпочиње,новеадминистрацијезаузимају фотеље,новегенерацијечекајуиниковишене тежитемељностијерјеонанепријатељбрзине. Свимасежуриитражепречице,блефирајућина свакомхитромкоракудоблицкригуспеха. Билобилогичноданампродуктивност,која развојемтехнологијенеум ољиворасте,омогу ћавадарадимопрогресивномање.Алиизгледа дарадимовише.Данасупросекуживимодво струкодуженегољудиуантици.Билобиоче киванодачовекможедадозволисебиуспора вањеритма:дауживаухобијима,путовањима, уметности,доколици,љубависању. Алиитапростарачуницазаказује.Борећисе противстарења,конкуренције,сиромаштва,са могвремена–дакленавишефронтовауисти мах–унепрестаномсмострахудакаскамоза другима,дагубимотрку.Дефинитивносекре ћемобрже,конзумирамовише,радимодужене гонашипреци.Питањејесамодалиодтепер манентнепаникеижурбестигнемодаурадимо ¶ штогодваљанијеодњих.
Култураипсихологијаопраштања
П
осебнозначајнанаконратнихсуко ба,кадатребанаставитиживотуми ру и помирењу, тема опраштања је увекактуелнаиунашемсвакоднев ном животу, који доноси многа ис кушењанеправдеизлакојаљудимеђусобно чине.Феноменопраштањајевезанзаонајас пектнашепсихичкеиживотнереалностикоји представљанесвесну,слепусилукојанасвуче какршењузаконаиморалнихначела,јериа кознамоштаједобро,аштазло,независноод тогзнањаи,упркостежњидачинимодобро, чинимонеправдуизло.Опроститипартнеру његовупреваруилиувреду,учињенузбогсоп ственог задовољства или нанету несвесно и нехотично,подразумевањеговосуочавањеса учињеним,покајањеиизвињењезбогучиње ног.Прелажењепреконеделакојеједовелоу питањедотадашњипартнерскиилипријатељ скиодносзначипристајањенанекоректност, легализацијупревареилажаноднос,аформал нимпраштањемпамтисеувредакојајеостала неопроштена. Дугеисторијеијошдужепрошлости,опра штањејеутрадиционалнојкултурипостојало каообреднопомирењезавађенихкадајеуми ромкрвипрестајаоланацкрвнеосветеикада суувремеБожићаобичајем„прочка”чланови породицемеђусобноједнидругимаопраштали
КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА Powered by TCPDF (www.tcpdf.org)
Опраштање у свом ширем значењу подразумева и тај дубински однос помирења којим се не поништава догођено нити брише негативно искуство, већ се меморисано ставља у семантички контекст који имају и удаљени историјски догађаји који остају само добри за сећање
Кодирање искуства
АНТРОПОЛОШКО ОГЛЕДАЛО
Бојан Јовановић
Издаје: Политика новине и магазини д.о.о. Директор: Мира Глишић-Симић. В. д. главног и одговорног уредника: Жарко Ракић. Уредник Додатка: Марија Ђорђевић. Графички дизајн: Илија Милошевић. Телефон: 330-1746. Факс: 3373-393. Електронско издање: www.politika.rs
учињенегрехе.Такођесувладари,државниции владепомиловањимаиамнестијама,наоснову законскихмогућности,практиковалиовесеку ларневидовеопраштања.Заразликуодпоми ловањакаоактакојимпредседникдржавеосло бађаодређенолицеодкривичноггоњењаили извршењаказне,амнестијомкаоактомзаконо давногтелаНароднескупштиненеодр еђенброј лицаослобађасеодгоњењаиликажњавањаза одређенокривичнодело,напримеручесника упобуни.Међутим,овоформалноправноопра штањенезначиипсихолошкоразрешењеодно саизмеђужртвеинасилника,јерсамопоједи нацкомејенанеташтетаилиучињенонекозло можедаопростипочиниоц утогзлодела. Предметопраштањаподразумева,дакле,шире значењеодносапремаогрешењуопостојећеза коне,друштвенаправилаиморалнепринципе. Док,например,поменутосекуларноопрашта ње,увидупомиловањаиамнестије,подразу меваослобађањеодказнезбогкршењапосто јећихзакона,опроштајсеможетражитиизбог покајничкогпризнавањагреховакојинисуу доменуучињеногвећпомишљеногигрешних узнемирујућихмисли.Утоликосеуконтексту памћењаизабораваогледаикомплексностфе номенаопраштања. Сагледануконтекстузаборава,овајфеномен сенеможеадекватноразум етибезувидаупси холошкусложеностпамћењакојесесастано виштаискустваидоживљајакаоинформације тумачикаопроцесњиховерецепције,задржа вања,односноусвајањаиобрађивања.Упроце сукодирањаипреоб ликовањанегативногис куства,којејепредметопраштања,битнајеи
разликаизмеђувербалног,семантичкогиемо цион алногињиховогсвесногинесвесногпам ћења.Собзиромнатодасевербалноисеман тичкопамтесвесно,емоционалносемеморише несвесно,пајетајдубинскиаспектемоцион ал ногпамћењаиегзистенцијалнозначајнијиза појединцауодносупремадругом,каоузроч никуњеговетраум е. Евоцирањетраумезначињенопоновноожи вљавање,збогчегасепојединацузнемириипо тресе,алисутипокретиусмереникасамоисце љењу и овладавању непријатним искуством. Затоизависипрвенственоодстепенаизграђе ностињеговеличностидалићетраум адапре овладапојединцем,дапореметињеговуоби чајениживот,илићеондауспоставиконтролу надњом.Опраштањејеначинослобађањаод теприсиленегативитетаприродноусмерене каосветољубивости.Тојеуједноипитањекре ативности,далиевокацијомможедасесубли мише,дапоновнидоживљајставиуфункцију јачањаегаилићеподснагомтраум ебитиуње нојвласти. Осимпроц едуралногмеморисања,свесног учењанекевештине,овладавањазнањемили језиком,достепенадасенауч еноисказујене свесном,аутоматизованомреакцијом,постоји памћењесвакодневнихнепредвидивихдогађа ја,пријатнихинепријатних,којеимаепизодич кикарактеривременскопросторноодређење. Одовогразликујесесемантичкопамћењеин формацијакојесунајпреималеепизодичкика рактер,аондапосталеносиоц иопштегзнања. Собзиромнатодајезаборавпроцескојије супротанпамћењу,онсеиодвијанаконпам ћењакојејеизложенонормалномприродном процесупроменатокомстарења.Односпрема