„Доба брзине“ (колумна)

27. јун 2020. kulturni.dodatak@politika.rs 02 Субота

ПРЕИСПИТИВАЊА

До­ба­бр­зи­не Не обазирући се на народну мудрост да што је брзо то је и кусо, савремене пароле су „вози Мишко и не окрећи се сине”. Живимо у доба површности. Кажу нам да што пре треба да смандрљамо образовање, да завршимо реплику, да се што пре чистимо из ресторана, са станице, из центра града – и са саме сцене

не­ма­као­што­не­ма­за­др­жа­ва­ња;­пре­воз­је­ту­да­ нас­шиб­не­до­рад­ног­ме­ста­и­на­траг.­Чо­век­не­ мо­же­на­ста­ни­ци­да­од­мо­ри­но­ге,­или­–­не­дај­ бо­же­–­да­за­по­де­не­раз­го­вор,­про­чи­та­но­ви­не,­ до­ко­ли­чи.­Као­да­нас­не­пре­ста­но­не­где­спро­во­ де­и­по­жу­ру­ју.­

У­цен­тру­Бе­о­гра­да­мо­же­да­се­спо­кој­но­оста­ви­ ау­то­са­мо­на­два­три­пар­кин­га­ко­ји­су­ску­пљи­од­ так­си­ја.­Ко­пар­ки­ра­на­ули­ци,­мо­же­да­се­за­др­жи­ два­са­та.­Уства­ри,­мо­гао­је:­та­гра­ни­ца­сро­за­на­ је­на­три­де­сет­ми­ну­та.­Ре­ше­ње­за­пре­сто­нич­ ке­гу­жве­је,­као­и­за­све­оста­ло,­збр­за­ва­ње:­би­ло­

ЧОВЕК И ВРЕМЕ

да­сте­оти­шли­на­ка­фу,­по­слов­ни­са­ста­нак­или­ у­ку­по­ви­ну,­тих­по­ла­са­ти­ћа­вам­от­ку­ца­ва­над­ гла­вом­као­не­ки­па­кле­ни­так­си­ме­тар.­ Сајт­на­ко­ји­ка­чим­сво­је­тек­сто­ве­ме­ри­ко­ли­ ко­чи­та­оц ­ и­про­ве­ду­над­њи­ма.­То­је­обич­но­ис­ под­че­ти­ри­ми­ну­та.­Ако­да­кле­имаш­не­што­да­ ка­жеш,­по­жу­ри,­по­ен­ти­рај­–­па­да­чи­та­оц ­ и­иду­ да­ље.­Ово­је­из­гле­да­на­сле­ђе­ин­тер­не­та.­Кад­чо­ век­сур­фу­је,­зна­да­је­по­ну­да­бес­крај­на.­За­то­сви­ пре­ле­ће­мо­пре­ко­ње­с­ве­ли­ком­нер­во­зом,­чак­ и­не­ла­го­дом,­увек­уз­зеб­њу­да­ће­мо­про­пу­сти­ ти­глав­ни­цу.­ Али­за­пра­во­про­пу­шта­мо­све:­у­не­ко­ли­ко­ми­ ну­та­те­шко­да­би­ло­ко­мо­же­да­ела­бо­ри­ше­ка­кву­ те­зу,­ва­ља­но­од­бра­ни­ар­гу­мент.­За­то­се,­из­ме­ђу­ оста­лог,­да­на­шње­но­ви­нар­ство­то­ли­ко­сро­за­ло,­ а­тек­сто­ви­ис­пра­зни­ли­и­скра­ти­ли.­Жи­ви­мо­у­ до­ба­ети­ке­та,­па­ро­ла,­клик­та­ња,­сек­та­ше­ња,­сен­ за­ци­ја.­Реч­ју,­бр­зих­ефе­ка­та.­

Успоравање ритма

Го­ран­Го­цић

М

ој­ђед­се­ро­дио­у­19.­ве­ку.­У­ње­го­вој­ мла­до­сти­нај­бр­же­коп­не­но­пре­во­ зно­сред­ство­би­ло­је­коњ­ска­за­пре­ га.­Да­нас­прак­тич­но­не­ма­тач­ке­на­ пла­не­ти­до­ко­је­ави­о­ном­не­мо­же­те­ сти­ћи­за­24­ча­са.­Пут­око­све­та­за­80­да­на­је­у­ 19.­ве­ку­још­био­те­ма­на­уч­не­фан­та­сти­ке.­Да­нас­ ту­ри­сти­одва­ја­ју­ме­сец­да­на­да­ужи­ва­ју­у­кру­гу­ око­гло­бу­са.­Украт­ко,­гло­бал­но­убр­за­ње­нај­ви­ дљи­ви­је­је­у­тран­спор­ту.­ Лич­но­сам­при­ста­ли­ца­спо­ро­сти.­На­при­мер,­ ка­ко­би­ре­као­Игор­Ман­дић,­во­лим­спо­ру­хра­ну.­ Ај­вар­и­под­ва­рак­су­ви­ше­днев­ни­про­јек­ти­ко­ји­ из­и­ску­ју­ве­ли­ко­уме­ће­и­та­зна­ња­по­ла­ко­из­у­ ми­ру­с­ба­ка­ма­и­ре­сто­ра­ни­ма­с­цр­ве­но­бе­лим­ ка­ри­ра­ним­стол­ња­ци­ма.­У­пре­сто­ни­ци­су­све­ га­два­три­не­ким­чу­дом­пре­жи­ве­ла.­То­је­ваљ­да­ да­нак­бр­зи­ни.­ Се­ћам­се­пи­ца­у­ре­сто­ра­ну­„Под­ли­пом”­ко­је­ су­нај­ма­ње­че­тр­де­сет­ми­ну­та­про­во­ди­ле­у­пе­ћи.­ Да­нас­су­му­ште­ри­је­на­ви­кле­да­хра­на­сти­же­од­ мах­и­уго­сти­те­љи­им­удо­во­ља­ва­ју­не­би­ли­ови­ што­пре­осло­бо­ди­ли­сто­ло­ве.­Ни­ко­у­Бе­о­гра­ду­ ви­ше­не­пра­ви­та­ко­уку­сне­пи­це.­Бр­зо­те­сто­ко­ је­се­по­диг­не­и­ис­пе­че­за­пет­ми­ну­та­има­укус­ пла­сти­ке­и­од­ње­га­до­би­јам­го­ру­ши­цу.­

Брзи ефекти Још­јед­на­од­про­ме­на­за­ко­је­сам­до­вољ­но­ма­тор­ да­се­се­тим­је­сте­да­су­у­Бу­ле­ва­ру­ре­во­лу­ци­је­на­ трам­вај­ским­ста­ни­ца­ма­ста­ја­ле­клу­пе.­Да­нас­их­ Предраг Пеђа Нешковић, 400 сати, инсталација, 2007-2009

Убр­за­ње­ва­жи­и­за­сам­је­зик.­Ан­дрић­је­пи­сао­са,­ али­да­на­шњи­лек­то­ри­те­же­да­пред­лог­сте­шу­на­ с.­У­мо­је­вре­ме­се­пак­оба­ве­зно­одва­ја­ло­за­ре­зи­ ма;­да­нас­пак­је­зи­ко­слов­ци­ка­жу­да­је­то­не­пра­ вил­но.­За­ре­зи­се­све­ма­ње­ко­ри­сте;­не­ма­ви­ше­ за­стај­ки­ва­ња,­не­ма­окле­ва­ња,­не­ма­па­уз­ а­–­као­ што­из­гле­да­не­ма­ни­кон­тем­пла­ци­је.­Гу­та­мо­бр­ зе­тек­сто­ве­као­што­гу­та­мо­бр­зу­хра­ну.­ Не­оба­зи­ру­ћи­се­на­на­род­ну­му­дрост­да­што­је­ бр­зо­то­је­и­ку­со,­са­вре­ме­не­па­ро­ле­су­во­зи­Ми­ шко­и­не­окре­ћи­се­си­не.­Жи­ви­мо­у­до­ба­по­вр­шно­ сти.­Ка­жу­нам­да­што­пре­тре­ба­да­сман­др­ља­мо­ обра­зо­ва­ње,­да­за­вр­ши­мо­ре­пли­ку,­да­се­што­пре­ чи­сти­мо­из­ре­сто­ра­на,­са­ста­ни­це,­из­цен­тра­гра­ да­–­и­са­са­ме­сце­не.­Но­ви­ди­плом­ци­и­го­вор­ ни­ци­до­ла­зе,­но­ве­му­ште­ри­је­на­ди­ру,­но­ви­рад­ ни­дан­по­чи­ње,­но­ве­ад­ми­ни­стра­ци­је­за­у­зи­ма­ју­ фо­те­ље,­но­ве­ге­не­ра­ци­је­че­ка­ју­и­ни­ко­ви­ше­не­ те­жи­те­мељ­но­сти­јер­је­она­не­при­ја­тељ­бр­зи­не.­ Сви­ма­се­жу­ри­и­тра­же­пре­чи­це,­бле­фи­ра­ју­ћи­на­ сва­ком­хи­тром­ко­ра­ку­до­блиц­криг­успе­ха.­ Би­ло­би­ло­гич­но­да­нам­про­дук­тив­ност,­ко­ја­ раз­во­јем­тех­но­ло­ги­је­не­ум ­ о­љи­во­ра­сте,­омо­гу­ ћа­ва­да­ра­ди­мо­пр­о­гре­сив­но­ма­ње.­Али­из­гле­да­ да­ра­ди­мо­ви­ше.­Да­нас­у­про­се­ку­жи­ви­мо­дво­ стру­ко­ду­же­не­го­љу­ди­у­ан­ти­ци.­Би­ло­би­оче­ ки­ва­но­да­чо­век­мо­же­да­до­зво­ли­се­би­успо­ра­ ва­ње­рит­ма:­да­ужи­ва­у­хо­би­ји­ма,­пу­то­ва­њи­ма,­ умет­но­сти,­до­ко­ли­ци,­љу­ба­ви­са­њу.­ Али­и­та­про­ста­ра­чу­ни­ца­за­ка­зу­је.­Бо­ре­ћи­се­ про­тив­ста­ре­ња,­кон­ку­рен­ци­је,­си­ро­ма­штва,­са­ мог­вре­ме­на­–­да­кле­на­ви­ше­фрон­то­ва­у­исти­ мах­–­у­не­пре­ста­ном­смо­стра­ху­да­ка­ска­мо­за­ дру­ги­ма,­да­гу­би­мо­тр­ку.­Де­фи­ни­тив­но­се­кре­ ће­мо­бр­же,­кон­зу­ми­ра­мо­ви­ше,­ра­ди­мо­ду­же­не­ го­на­ши­пре­ци.­Пи­та­ње­је­са­мо­да­ли­од­те­пер­ ма­нент­не­па­ни­ке­и­жур­бе­стиг­не­мо­да­ура­ди­мо­ ¶ што­год­ва­ља­ни­је­од­њих.­

Кул­ту­ра­и­пси­хо­ло­ги­ја­опра­шта­ња

П

о­себ­но­зна­чај­на­на­кон­рат­них­су­ко­ ба,­ка­да­тре­ба­на­ста­ви­ти­жи­вот­у­ми­ ру­ и­ по­ми­ре­њу,­ те­ма­ опра­шта­ња­ је­ увек­ак­ту­ел­на­и­у­на­шем­сва­ко­днев­ ном­ жи­во­ту,­ ко­ји­ до­но­си­ мно­га­ ис­ ку­ше­ња­не­прав­де­и­зла­ко­ја­љу­ди­ме­ђу­соб­но­ чи­не.­Фе­но­мен­опра­шта­ња­је­ве­зан­за­онај­ас­ пект­на­ше­пси­хич­ке­и­жи­вот­не­ре­ал­но­сти­ко­ји­ пред­ста­вља­не­све­сну,­сле­пу­си­лу­ко­ја­нас­ву­че­ ка­кр­ше­њу­за­ко­на­и­мо­рал­них­на­че­ла,­јер­иа­ ко­зна­мо­шта­је­до­бро,­а­шта­зло,­не­за­ви­сно­од­ тог­зна­ња­и,­упр­кос­те­жњи­да­чи­ни­мо­до­бро,­ чи­ни­мо­не­прав­ду­и­зло.­Опро­сти­ти­парт­не­ру­ ње­го­ву­пре­ва­ру­или­увре­ду,­учи­ње­ну­због­соп­ стве­ног­ за­до­вољ­ства­ или­ на­не­ту­ не­све­сно­ и­ не­хо­тич­но,­под­ра­зу­ме­ва­ње­го­во­су­о­ча­ва­ње­са­ учи­ње­ним,­по­ка­ја­ње­и­из­ви­ње­ње­због­учи­ње­ ног.­Пре­ла­же­ње­пре­ко­не­де­ла­ко­је­је­до­ве­ло­у­ пи­та­ње­до­та­да­шњи­парт­нер­ски­или­при­ја­тељ­ ски­од­нос­зна­чи­при­ста­ја­ње­на­не­ко­рект­ност,­ ле­га­ли­за­ци­ју­пре­ва­ре­и­ла­жан­од­нос,­а­фор­мал­ ним­пра­шта­њем­пам­ти­се­увре­да­ко­ја­је­оста­ла­ нео­про­ште­на.­ Ду­ге­исто­ри­је­и­још­ду­же­про­шло­сти,­опра­ шта­ње­је­у­тра­ди­ци­о­нал­ној­кул­ту­ри­по­сто­ја­ло­ као­об­ред­но­по­ми­ре­ње­за­ва­ђе­них­ка­да­је­уми­ ром­кр­ви­пре­ста­јао­ла­нац­крв­не­осве­те­и­ка­да­ су­у­вре­ме­Бо­жи­ћа­оби­ча­јем­„проч­ка”­чла­но­ви­ по­ро­ди­це­ме­ђу­соб­но­јед­ни­дру­ги­ма­опра­шта­ли­

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА Powered by TCPDF (www.tcpdf.org)

Опраштање у свом ширем значењу подразумева и тај дубински однос помирења којим се не поништава догођено нити брише негативно искуство, већ се меморисано ставља у семантички контекст који имају и удаљени историјски догађаји који остају само добри за сећање

Кодирање искуства

АНТРОПОЛОШКО ОГЛЕДАЛО

Бо­јан Јо­ва­но­вић

Издаје: Политика новине и магазини д.о.о. Директор: Мира Глишић-Симић. В. д. главног и одговорног уредника: Жарко Ракић. Уредник Додатка: Марија Ђорђевић. Графички дизајн: Илија Милошевић. Телефон: 330-1746. Факс: 3373-393. Електронско издање: www.politika.rs

учи­ње­не­гре­хе.­Та­ко­ђе­су­вла­да­ри,­др­жав­ни­ци­и­ вла­де­по­ми­ло­ва­њи­ма­и­ам­не­сти­ја­ма,­на­осно­ву­ за­кон­ских­мо­гућ­но­сти,­прак­ти­ко­ва­ли­ове­се­ку­ лар­не­ви­до­ве­опра­шта­ња.­За­раз­ли­ку­од­по­ми­ ло­ва­ња­као­ак­та­ко­јим­пред­сед­ник­др­жа­ве­осло­ ба­ђа­од­ре­ђе­но­ли­це­од­кри­вич­ног­го­ње­ња­или­ из­вр­ше­ња­ка­зне,­ам­не­сти­јом­као­ак­том­за­ко­но­ дав­ног­те­ла­На­род­не­скуп­шти­не­нео­др ­ е­ђен­број­ ли­ца­осло­ба­ђа­се­од­го­ње­ња­или­ка­жња­ва­ња­за­ од­ре­ђе­но­кри­вич­но­де­ло,­на­при­мер­уче­сни­ка­ у­по­бу­ни.­Ме­ђу­тим,­ово­фор­мал­но­прав­но­опра­ шта­ње­не­зна­чи­и­пси­хо­ло­шко­раз­ре­ше­ње­од­но­ са­из­ме­ђу­жр­тве­и­на­сил­ни­ка,­јер­са­мо­по­је­ди­ нац­ко­ме­је­на­не­та­ште­та­или­учи­ње­но­не­ко­зло­ мо­же­да­опро­сти­по­чи­ни­оц ­ у­тог­зло­де­ла. Пред­мет­опра­шта­ња­под­ра­зу­ме­ва,­да­кле,­ши­ре­ зна­че­ње­од­но­са­пре­ма­огре­ше­њу­о­по­сто­је­ће­за­ ко­не,­дру­штве­на­пра­ви­ла­и­мо­рал­не­прин­ци­пе.­ Док,­на­при­мер,­по­ме­ну­то­се­ку­лар­но­опра­шта­ ње,­у­ви­ду­по­ми­ло­ва­ња­и­ам­не­сти­је,­под­ра­зу­ ме­ва­осло­ба­ђа­ње­од­ка­зне­због­кр­ше­ња­по­сто­ је­ћих­за­ко­на,­опро­штај­се­мо­же­тра­жи­ти­и­због­ по­кај­нич­ког­при­зна­ва­ња­гре­хо­ва­ко­ји­ни­су­у­ до­ме­ну­учи­ње­ног­већ­по­ми­шље­ног­и­гре­шних­ уз­не­ми­ру­ју­ћих­ми­сли.­Уто­ли­ко­се­у­кон­тек­сту­ пам­ће­ња­и­за­бо­ра­ва­огле­да­и­ком­плек­сност­фе­ но­ме­на­опра­шта­ња.­­ Са­гле­дан­у­кон­тек­сту­за­бо­ра­ва,­овај­фе­но­мен­ се­не­мо­же­аде­кват­но­раз­ум ­ е­ти­без­уви­да­у­пси­ хо­ло­шку­сло­же­ност­пам­ће­ња­ко­је­се­са­ста­но­ ви­шта­ис­ку­ства­и­до­жи­вља­ја­као­ин­фор­ма­ци­је­ ту­ма­чи­као­про­цес­њи­хо­ве­ре­цеп­ци­је,­за­др­жа­ ва­ња,­од­но­сно­усва­ја­ња­и­об­ра­ђи­ва­ња.­У­про­це­ су­ко­ди­ра­ња­и­пре­об­ ли­ко­ва­ња­не­га­тив­ног­ис­ ку­ства,­ко­је­је­пред­мет­опра­шта­ња,­бит­на­је­и­

раз­ли­ка­из­ме­ђу­вер­бал­ног,­се­ман­тич­ког­и­емо­ ци­он ­ ал­ног­и­њи­хо­вог­све­сног­и­не­све­сног­пам­ ће­ња.­С­об­зи­ром­на­то­да­се­вер­бал­но­и­се­ман­ тич­ко­пам­те­све­сно,­емо­ци­о­нал­но­се­ме­мо­ри­ше­ не­све­сно,­па­је­тај­ду­бин­ски­аспект­емо­ци­он ­ ал­ ног­пам­ће­ња­и­ег­зи­стен­ци­јал­но­зна­чај­ни­ји­за­ по­је­дин­ца­у­од­но­су­пре­ма­дру­гом,­као­узроч­ ни­ку­ње­го­ве­тра­ум ­ е. Ево­ци­ра­ње­тра­у­ме­зна­чи­ње­но­по­нов­но­ожи­ вља­ва­ње,­због­че­га­се­по­је­ди­нац­уз­не­ми­ри­и­по­ тре­се,­али­су­ти­по­кре­ти­усме­ре­ни­ка­са­мо­и­сце­ ље­њу­ и­ овла­да­ва­њу­ не­при­јат­ним­ ис­ку­ством.­ За­то­и­за­ви­си­пр­вен­стве­но­од­сте­пе­на­из­гра­ђе­ но­сти­ње­го­ве­лич­но­сти­да­ли­ће­тра­ум ­ а­да­пре­ о­вла­да­по­је­дин­цем,­да­по­ре­ме­ти­ње­гов­уо­би­ ча­је­ни­жи­вот,­или­ће­он­да­ус­по­ста­ви­кон­тро­лу­ над­њом.­Опра­шта­ње­је­на­чин­осло­ба­ђа­ња­од­ те­при­си­ле­не­га­ти­ви­те­та­при­род­но­усме­ре­не­ ка­осве­то­љу­би­во­сти.­То­је­ујед­но­и­пи­та­ње­кре­ а­тив­но­сти,­да­ли­ево­ка­ци­јом­мо­же­да­се­су­бли­ ми­ше,­да­по­нов­ни­до­жи­вљај­ста­ви­у­функ­ци­ју­ ја­ча­ња­ега­или­ће­под­сна­гом­тра­ум ­ е­би­ти­у­ње­ ној­вла­сти.­ Осим­пр­оц ­ е­ду­рал­ног­ме­мо­ри­са­ња,­све­сног­ уче­ња­не­ке­ве­шти­не,­овла­да­ва­ња­зна­њем­или­ је­зи­ком,­до­сте­пе­на­да­се­на­уч ­ е­но­ис­ка­зу­је­не­ све­сном,­ау­то­ма­ти­зо­ва­ном­ре­ак­ци­јом,­по­сто­ји­ пам­ће­ње­сва­ко­днев­них­не­пред­ви­ди­вих­до­га­ђа­ ја,­при­јат­них­и­не­при­јат­них,­ко­је­има­епи­зо­дич­ ки­ка­рак­тер­и­вре­мен­ско­про­стор­но­од­ре­ђе­ње.­ Од­овог­раз­ли­ку­је­се­се­ман­тич­ко­пам­ће­ње­ин­ фор­ма­ци­ја­ко­је­су­нај­пре­има­ле­епи­зо­дич­ки­ка­ рак­тер,­а­он­да­по­ста­ле­но­си­оц ­ и­оп­штег­зна­ња.­ С­об­зи­ром­на­то­да­је­за­бо­рав­про­цес­ко­ји­је­ су­про­тан­пам­ће­њу,­он­се­и­од­ви­ја­на­кон­пам­ ће­ња­ко­је­је­из­ло­же­но­нор­мал­ном­при­род­ном­ про­це­су­про­ме­на­то­ком­ста­ре­ња.­Од­нос­пре­ма­