Субота 6. март 2021. година LXIV, број 47 Први број је објављен 14. априла 1957. године
02
СЕЋАЊЕ Мој професор Миша Ђурић
03
ЛОРЕНС ФЕРЛИНГЕТИ Јасан глас из Калифорније
04
ДРАМЕ ИЗОЛАЦИЈЕ Срећни дани и људски глас
10
ЏЕЗ СКИЦЕ Коријине посете Београду
КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА
Проклетствопрвогдоктората „Њујорктајмс”је1972. забележио:„Првидоктор филмскихнаукауземљи којајестворилафилмје господинВладимирПетрић. Онпотичеизједне неразвијенеземље којајетекчетрдесетих годинапроизвела првизвучнифилм”
ПЛОДНИЕКСЦЕНТРИК –ВЛАДАПЕТРИЋ
ГоранГоцић оликољудизнатекојисуза вршили два факултета? Ја двојицу. Енглески језик и књижевностВладаПетрић дипломирао је 1953, а ре жију1955.натекустановљеномФа култетудрамскихуметности.Тујеи остао;уједнојкњизипокушаоједа помиридвеекспертизе–Шекспирна филму(1964). ПетрићевраднаРадиотелевизији Београдзапочеојевећ1959.саСте ријом и комичарком Даром Чале нић,којаћемупостатисупруга.Ве ћинасународникабирекла–патоје то.Достазаједанживот.Предајешна факултету,радишзаТВ,пишешфилм скекритикеу„Политици”,оженишсе глумицом. Алистварсезакувалатеккадјере дитељРадошНоваковић–тададекан ФДУ–запазиокодмладогпрофесора темељитосткојајенедостајалавећи николега.ОнјеуВладипосадиокли цубудућефиксидеје:„Вистезрели задокторат.” Докторат?Утадревнавременаph.d. јебиоСветиграл.Докторфилмских наук асемоглопостатисамонадва местанапланети:Високомфилмском институтууПаризу(гдејерадиогла совитиЖанМитри)иВисокомсве државном институту за кинемато графијууМоскви(гдејенараштаје поучаваоЛевКуљешов). Будући да је дотад предавао, пи сао,глумио,режираоиконачножи веоуземљикојајеједномногомби ланадекадентномЗападу,адругом нааскетскомИстоку,нијебилолако направитипрвикорак.Алисудбина јехтеладаПетрићшездесетихгоди напрошлогвекапосетиобесуперси ле,истражиобеидеолошкекрајности: његоваакадемскакаријерабилајене каврстамостаувремехладноратов скогривалства. Приликамузеуказала1964,када јеСССРотписиваодеодуговапрема Југославијинудећистипендијезасту дирањеуМоскви.Петрићконкури ше.Легендакажедасуоњеговојсуд биниодлучиледвекилешећера.
К
Млади Петрић једне вечери пра видруштводопродавницеСлобода нуСеленићу,утовремеколегисФа култетадрамскихуметности.Узгред прогунђадасугауправоту–узгра диМинистарствазакултурууЧика Љубинојулици–прешли.Какопре шли?Владаобјаснидајеодбијенза стипендију. ВећсутраданујутродругПетрић добијапозивизМинистарствакул туре–итоодМиланаВукосалично. Послекраткогсастанкасњимодлу какомисијејеопозвана.Зеленосве тлозаМосквудаојеВукос,Селени ћевкум. УСовјетскомСојузу–рајзаанали тичара.Животухотелумаштовито названом„Турист”ублизиниВГИК, оддесетизјутрадочетирипоподне гледањенемихфилмовазакојенико наЗападунијечуо.Усхићењекојеје вероватнообузелоиХауардаКартера кадјеоткриоТутанкамоновугробни цупослетридеценијетрагања. ТаваришВладаодлучуједасепо светиЕвгенијуБауеру(1865–1917), темпераментномпредреволуционар номрускомредитељуподутицајем романтизма.Кадјеегзалтираноса општиосвојуодлукументоруКуље шову,овајгајепосаветоваоискусним гласомстарогапаратчика:„Волођа, можетеоБауеруписатисамоакога нападнете.Онважизанајмрачнијег, најреакционарнијег,најрелигиозни јегрускогредитеља.” Снепријатнимутискомдајеопет нанули,Владаразмишљаоповрат кукућибездоктората.Куљешовље васупругаимуза,глумицаАлексан драХохлова,саветујемудаостанеи уживауБољшомтеат ру,музејимаи природнимлепотама,тедазванич ноподнесеполитичкикоректандок тораткакавсезахтева. „КритикујтеБауеракаореакциона ра,акаснијеревидирајтетекст”,рече му.„Митакоправимофилмове.Дамо провизорнисценарио,аондаснима мопосвоме.Кадјеготов,филммогу даставеубункер,алићеједномси гурноугледатисветлодана.” Куљешевљевисубилиуправу.На редне године, филмско ремекдело АндрејРубљовпроглашенојезаиде олошкинеподобноизавршилоубун керу.Филмјеприказантригодинека снијеуКану;сњимћередитељАндреј Тарковскистећисветскуславу. Петрићпакнастављадапроуч ава совјетскенемефилмоветоком1964. и1965,водећиекстензивнебелешкео Бауеруирускомпредреволуционар номфилму,онакокакојемислиода требаписатиоњима.ПроучаваиДзи гуВертова,најав ангарднијегсовјет скогредитеља.
Крадљивци кофера Чињ ен иц а да је био опер ис ан од опорт ун из ма Пет рић а је кош тал а титуле.ПоповраткууБеоград,вра тиомусеидежави:чуданосећајда јеопетутачкиизкојејекренуоида његова академска настојања прати проклетство. Сдругестране,његовтелевизијски опусједокрајашездесетихнарастао
напетнаестрежијаидесетсценарија. Тадасејавља,какојеВладазове,нова божанскаслучајност–равнаонојса шећером.Петрићсезатекаоубечкој кинотецигдејеупознаоВилардаван Дајка,тадашњегдиректорафилмског архивауњујоршкомМузејумодерне уметности(МоМА). „Самавасјесудбинапослала”,уз викнуусхићеноДајккадјесазнаочи месеПетрићбави.„Музејјеуправо добио150совјетскихнемихфилмо
ва.Многинемајунишпицу.Потре баннамјечовеккојићетокаталоги зовати.” ТакоћесеВлада1969.отиснутипре коокеан а.УМоМАјеостаотригодине, проучавајућифилмудруштвупозна тихтеоретичарапопутЛуисаЏекоб са,ЏејаЛејдеиДоналдаРичија.По веренисумуикључевиархива;ново откровењекојејепревазишлооноиз Москве.Билојетоузбуђењезаводни какојидобијакључевекаквогсараја.
Владајестановаосдвојицоммла дихсниматељауГриничвилиџу.Јед неноћипровалилисуимустаниод нелиарифлекскамеруимагнетофон „награ”.Убрзинилоповисузграбили иВладинпразанкоферукојисугур нулиплен.Уунутрашњемџепу,авај, налазиласејединакопијабележакаиз Москве,резултатдвогодишњегистра живањанаВГИК. Оригиналнирукописјеалхемијски производкојегнијемогућерепроду ковати.Нестанакјеноћнаморасва ког аутора. Кажу да је Томас Кар лајлпослаоготоврукописИсторије францускереволуцијеначитањеЏо нуСтјуартуМилу,чијагајеслужавка грешкомспалила.
Превише квалификован
Владимир Петрић ФотоАнђелкоВасиљевић
НекичовектелефонираојеПетрићу обавестившигадајењеговрукопис нашаоукантизаотпатке.Поштени налазачзахтеваинаграду.Истовремено, унастојањудаповратиукраденуопрему, Владинцимеробавештаваполицију којаприслушкујетелефонскеразговоре. Премазаникрадљивци,препознавши карактеристичнокликтање прислушногапарата,повлачесе издилаинестајубезтрага
Тадсевећзасигурномоглорећидаје првисрпски–аиамерички–докто ратизобластифилмаимаолошукар му.Каодаједокторскатитулабежа лаизВладинихруку,каодасезнање одуп иралодапристигнеусвезнајућу Србију.Ваљалојепроверитинијели Петрићнекукраватумењаосвазда љубоморним беог радским колегом ПетромВолком. Неки човек, међутим, телефони рао је Петрићу обавестивши га да јењеговрукописнашаоукантиза отпатке.Каквасрећа!Ипак,поште ниналазачзахтеваинаграду.Влада успевадаприкупи50долара–што биданасизносило350–изаказује примопредају. Истовремено, у настојању да по врати украдену опрему, његов ци меробавештаваполицијукојапри слушкује телефонске разговоре. У обртудостојномБрајанадеПалме, премазаникрадљивци,препознавши карактеристичнокликтањеприслу шногапарата,повлачесеиздилаи нестајубезтрага. Послеовенедогодовштине,докто ратјевећпостаостварчасти.Илибо санскогината?Недокториратипод так вим околн ос тим а, знач ил о би предатисе.Попуститипредналети масудбе.АПетрићједноставнони јетајтип.Иједвамесецдананакон крађе,наЊујоршкомуниверзитету отварасеодсекзадокторскестуди јеизфилма. „Вистепревишеквалификованида будетенашстудент”,реклисумуна Њујоршкомуниверзитетучитајући његовсиви.Владајеопетдоживео дежави;учинимуседајезакорачио упразно.„Алимождабистемоглида будетепрофесоркоднас?Дапредаје теисточноев ропскифилм?” „Ништанебихтоликожелеоколи кодадокторирам”,одвратиПетрић. Изтогпериодапотичењегованај зрелијастудија,унасидаљенепре ваз иђ ен преглед светс ког филм а, Развој филмских врста (1970). Не мерљ ив доп рин ос овој сад рж ајн ој књизидаојенепотписаниасистент. Владајетадцрнонабелопревази шаосвогбившегдеканаРадошаНо ваковићаињеговупионирскуИсто ријуфилма(1962). Наставак на другој страни