Субота 6. март 2021. година LXIV, број 47 Први број је објављен 14. априла 1957. године
02
СЕЋАЊЕ Мој професор Миша Ђурић
03
ЛОРЕНС ФЕРЛИНГЕТИ Јасан глас из Калифорније
04
ДРАМЕ ИЗОЛАЦИЈЕ Срећни дани и људски глас
10
ЏЕЗ СКИЦЕ Коријине посете Београду
КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА
Проклетствопрвогдоктората „Њујорктајмс”је1972. забележио:„Првидоктор филмскихнаукауземљи којајестворилафилмје господинВладимирПетрић. Онпотичеизједне неразвијенеземље којајетекчетрдесетих годинапроизвела првизвучнифилм”
ПЛОДНИЕКСЦЕНТРИК –ВЛАДАПЕТРИЋ
ГоранГоцић оликољудизнатекојисуза вршили два факултета? Ја двојицу. Енглески језик и књижевностВладаПетрић дипломирао је 1953, а ре жију1955.натекустановљеномФа култетудрамскихуметности.Тујеи остао;уједнојкњизипокушаоједа помиридвеекспертизе–Шекспирна филму(1964). ПетрићевраднаРадиотелевизији Београдзапочеојевећ1959.саСте ријом и комичарком Даром Чале нић,којаћемупостатисупруга.Ве ћинасународникабирекла–патоје то.Достазаједанживот.Предајешна факултету,радишзаТВ,пишешфилм скекритикеу„Политици”,оженишсе глумицом. Алистварсезакувалатеккадјере дитељРадошНоваковић–тададекан ФДУ–запазиокодмладогпрофесора темељитосткојајенедостајалавећи николега.ОнјеуВладипосадиокли цубудућефиксидеје:„Вистезрели задокторат.” Докторат?Утадревнавременаph.d. јебиоСветиграл.Докторфилмских наук асемоглопостатисамонадва местанапланети:Високомфилмском институтууПаризу(гдејерадиогла совитиЖанМитри)иВисокомсве државном институту за кинемато графијууМоскви(гдејенараштаје поучаваоЛевКуљешов). Будући да је дотад предавао, пи сао,глумио,режираоиконачножи веоуземљикојајеједномногомби ланадекадентномЗападу,адругом нааскетскомИстоку,нијебилолако направитипрвикорак.Алисудбина јехтеладаПетрићшездесетихгоди напрошлогвекапосетиобесуперси ле,истражиобеидеолошкекрајности: његоваакадемскакаријерабилајене каврстамостаувремехладноратов скогривалства. Приликамузеуказала1964,када јеСССРотписиваодеодуговапрема Југославијинудећистипендијезасту дирањеуМоскви.Петрићконкури ше.Легендакажедасуоњеговојсуд биниодлучиледвекилешећера.
К
Млади Петрић једне вечери пра видруштводопродавницеСлобода нуСеленићу,утовремеколегисФа култетадрамскихуметности.Узгред прогунђадасугауправоту–узгра диМинистарствазакултурууЧика Љубинојулици–прешли.Какопре шли?Владаобјаснидајеодбијенза стипендију. ВећсутраданујутродругПетрић добијапозивизМинистарствакул туре–итоодМиланаВукосалично. Послекраткогсастанкасњимодлу какомисијејеопозвана.Зеленосве тлозаМосквудаојеВукос,Селени ћевкум. УСовјетскомСојузу–рајзаанали тичара.Животухотелумаштовито названом„Турист”ублизиниВГИК, оддесетизјутрадочетирипоподне гледањенемихфилмовазакојенико наЗападунијечуо.Усхићењекојеје вероватнообузелоиХауардаКартера кадјеоткриоТутанкамоновугробни цупослетридеценијетрагања. ТаваришВладаодлучуједасепо светиЕвгенијуБауеру(1865–1917), темпераментномпредреволуционар номрускомредитељуподутицајем романтизма.Кадјеегзалтираноса општиосвојуодлукументоруКуље шову,овајгајепосаветоваоискусним гласомстарогапаратчика:„Волођа, можетеоБауеруписатисамоакога нападнете.Онважизанајмрачнијег, најреакционарнијег,најрелигиозни јегрускогредитеља.” Снепријатнимутискомдајеопет нанули,Владаразмишљаоповрат кукућибездоктората.Куљешовље васупругаимуза,глумицаАлексан драХохлова,саветујемудаостанеи уживауБољшомтеат ру,музејимаи природнимлепотама,тедазванич ноподнесеполитичкикоректандок тораткакавсезахтева. „КритикујтеБауеракаореакциона ра,акаснијеревидирајтетекст”,рече му.„Митакоправимофилмове.Дамо провизорнисценарио,аондаснима мопосвоме.Кадјеготов,филммогу даставеубункер,алићеједномси гурноугледатисветлодана.” Куљешевљевисубилиуправу.На редне године, филмско ремекдело АндрејРубљовпроглашенојезаиде олошкинеподобноизавршилоубун керу.Филмјеприказантригодинека снијеуКану;сњимћередитељАндреј Тарковскистећисветскуславу. Петрићпакнастављадапроуч ава совјетскенемефилмоветоком1964. и1965,водећиекстензивнебелешкео Бауеруирускомпредреволуционар номфилму,онакокакојемислиода требаписатиоњима.ПроучаваиДзи гуВертова,најав ангарднијегсовјет скогредитеља.
Крадљивци кофера Чињ ен иц а да је био опер ис ан од опорт ун из ма Пет рић а је кош тал а титуле.ПоповраткууБеоград,вра тиомусеидежави:чуданосећајда јеопетутачкиизкојејекренуоида његова академска настојања прати проклетство. Сдругестране,његовтелевизијски опусједокрајашездесетихнарастао
напетнаестрежијаидесетсценарија. Тадасејавља,какојеВладазове,нова божанскаслучајност–равнаонојса шећером.Петрићсезатекаоубечкој кинотецигдејеупознаоВилардаван Дајка,тадашњегдиректорафилмског архивауњујоршкомМузејумодерне уметности(МоМА). „Самавасјесудбинапослала”,уз викнуусхићеноДајккадјесазнаочи месеПетрићбави.„Музејјеуправо добио150совјетскихнемихфилмо
ва.Многинемајунишпицу.Потре баннамјечовеккојићетокаталоги зовати.” ТакоћесеВлада1969.отиснутипре коокеан а.УМоМАјеостаотригодине, проучавајућифилмудруштвупозна тихтеоретичарапопутЛуисаЏекоб са,ЏејаЛејдеиДоналдаРичија.По веренисумуикључевиархива;ново откровењекојејепревазишлооноиз Москве.Билојетоузбуђењезаводни какојидобијакључевекаквогсараја.
Владајестановаосдвојицоммла дихсниматељауГриничвилиџу.Јед неноћипровалилисуимустаниод нелиарифлекскамеруимагнетофон „награ”.Убрзинилоповисузграбили иВладинпразанкоферукојисугур нулиплен.Уунутрашњемџепу,авај, налазиласејединакопијабележакаиз Москве,резултатдвогодишњегистра живањанаВГИК. Оригиналнирукописјеалхемијски производкојегнијемогућерепроду ковати.Нестанакјеноћнаморасва ког аутора. Кажу да је Томас Кар лајлпослаоготоврукописИсторије францускереволуцијеначитањеЏо нуСтјуартуМилу,чијагајеслужавка грешкомспалила.
Превише квалификован
Владимир Петрић ФотоАнђелкоВасиљевић
НекичовектелефонираојеПетрићу обавестившигадајењеговрукопис нашаоукантизаотпатке.Поштени налазачзахтеваинаграду.Истовремено, унастојањудаповратиукраденуопрему, Владинцимеробавештаваполицију којаприслушкујетелефонскеразговоре. Премазаникрадљивци,препознавши карактеристичнокликтање прислушногапарата,повлачесе издилаинестајубезтрага
Тадсевећзасигурномоглорећидаје првисрпски–аиамерички–докто ратизобластифилмаимаолошукар му.Каодаједокторскатитулабежа лаизВладинихруку,каодасезнање одуп иралодапристигнеусвезнајућу Србију.Ваљалојепроверитинијели Петрићнекукраватумењаосвазда љубоморним беог радским колегом ПетромВолком. Неки човек, међутим, телефони рао је Петрићу обавестивши га да јењеговрукописнашаоукантиза отпатке.Каквасрећа!Ипак,поште ниналазачзахтеваинаграду.Влада успевадаприкупи50долара–што биданасизносило350–изаказује примопредају. Истовремено, у настојању да по врати украдену опрему, његов ци меробавештаваполицијукојапри слушкује телефонске разговоре. У обртудостојномБрајанадеПалме, премазаникрадљивци,препознавши карактеристичнокликтањеприслу шногапарата,повлачесеиздилаи нестајубезтрага. Послеовенедогодовштине,докто ратјевећпостаостварчасти.Илибо санскогината?Недокториратипод так вим околн ос тим а, знач ил о би предатисе.Попуститипредналети масудбе.АПетрићједноставнони јетајтип.Иједвамесецдананакон крађе,наЊујоршкомуниверзитету отварасеодсекзадокторскестуди јеизфилма. „Вистепревишеквалификованида будетенашстудент”,реклисумуна Њујоршкомуниверзитетучитајући његовсиви.Владајеопетдоживео дежави;учинимуседајезакорачио упразно.„Алимождабистемоглида будетепрофесоркоднас?Дапредаје теисточноев ропскифилм?” „Ништанебихтоликожелеоколи кодадокторирам”,одвратиПетрић. Изтогпериодапотичењегованај зрелијастудија,унасидаљенепре ваз иђ ен преглед светс ког филм а, Развој филмских врста (1970). Не мерљ ив доп рин ос овој сад рж ајн ој књизидаојенепотписаниасистент. Владајетадцрнонабелопревази шаосвогбившегдеканаРадошаНо ваковићаињеговупионирскуИсто ријуфилма(1962). Наставак на другој страни
6. март 2021. kulturni.dodatak@politika.rs 02 Субота
СЕЋАЊЕ
МишаЂурић, мојнезаборавни професор
тоганастадекомешањеипометњаусали”,при чаМилошЂурић.Свитражепревод.„Јасенаљу тим.Невраћамсенасвојеместо,већодмахиза ђемизсале!„Стаквимнезналицаманећувише нидаседимусали.Јаднистудентикојиуписују кодњихкласичнестудије!Ништаонинезнају, чемумогуонидаихнауч е”,настављареволти раночикаМиша.„Решиосамдасеодмахвече расвратимуБеог рад!”Ивратиосе. Могаојеитада„одкапи”даумредобрииум ни,заистаредакзналацкласичнихјезикаикњи жевности,професорМилошЂурић,збогстања класичнихстудијаусветуи(не)знањаонихко јиихорганизују!Нанашусрећуније.Издржао је.Умроје1967.године. Збогоногњеговогобраћањамени–Личанине –желим,првипутјавно,даиспричамјошједан догађајкадаје„капмоглаударити”професора МилошаЂурића. МислимдасамбиовећдоцентнаФилозоф скомфакултетуиједномсретнемпрофесораЂу рићапосленекогскупанаФилозофскомфакул тетуионме,поново,позове„наразговор”усвој кабинет.Јаобрадованпотрчимзањим.Кадасмо сели,онмикажедаима„великииважанзада так”заменеида„веруједаганећуизневерити”. Јавеом апочаствованиистовременозачуђени знатижељан,савсепретворимуувокакобибо љечуоштамионтодајекао„важанзадатак”.
Намеђународномскупупрофесоракласичних студијауЛондонуполадискусијеодржимнагрчком, аполаналатинскомјезику.Нисамјошнизавршио, адесетакрукуусалисеподижеитражепревод оногштосамрекао!Замисли,онинисуразумели нигрчки,нилатински,причаомијечикаМиша, видноузбуђениувређен
ЛИЧНОСТИ
Академија личка
НиколаМ.Поткоњак
Млади Милош Ђурић Изпубликације„Идизасвојомискром инећешпогрешити“,УниверзитетскабиблиотекаСрбије
тудије педагогије на Филозофском факултетууБеоградууписаосамдав не1946.године.Знајућидапрофесор Мил ош Ђур ић свој им студ ент им а (класичнихнаука)држипредавањаиз античкегрчкефилозофијеикњижевности,нас неколикостуденатарешимодаприсуствујемои некимњеговимпредавањима.Билисмоускло пуистогфакултетаитонијебиопроблем. Другиразлогштосмоотишлинапредавања кодпрофесораЂурићабилајенашажељадави димотунесамонаучнувећиморалнугромаду одчовека,којијејавноодбиодапотпишепо зивквинслишкихиокупаторскихфашистичких властиуСрбијизавремеДругогсветскограта дасеотвориипочнесрадомБеоградскиуни верзитетизавременемачкеокупације. Међунама,тадашњимстудентима,причало сеизналоследеће.КадајепрофесоруМилошу Ђурићупонуђенодапотпишетакавпозив,он јетоодбио.Кадагајеједанколегаипријатељс тадашњеМузичкеакадемијеубеђиваодатоне чинијерможестрадати,онмујеодговорио:„Ла којетеби.Титвојестудентеучишдасвирајуу дипле.Јапредајеметику.Акотопотпишем,како ћусутраодсрамотепогледатиуочимојимсту дентима.”Инијепотписао.Итојескупоплатио. Биојезаточеникунемачкомлогорусмрти. Свимистудентитихпрвихпослератнихго динадошлисмонастудијесразличитихрати шта,обученионакокакосмотадамоглибити! Јасам,например,имаонасебинегдезаробље несивенемачкевојничкепанталонеи,завре меборавкамојејединицекодТрста,успеосам данекакодобијеменглескувојничкудоламицу. Мислиосамадасам„сасвиммодерно”обучен каопослератнистудент! Једном,послепредавања,професорЂурић мисеобратиоречима:„Скогратиштасити дошаонастудије?”Кадасаммурекаодасам
С
Наставак са прве стране АРадошједоживеодасењеговеслут њеобистине.Последвеипогодине, Петрићјеодбраниоисвојудокторску тезуосовјетскимиамеричкиммон тажнимтеоријама1920–1936.Њујорк тајмсје1972.забележио:„Првидок торфилмскихнаукауземљикојаје створилафилмјегосподинВладимир Петрић.Онпотичеизједненеразви јенеземљекојајетекчетрдесетихго динапроизвелапрвизвучнифилм.” Пунудеценијуодсаветадасепо духватидоктората,докторПетрићје постаоколегаРудолфуАрнхајмуна Харварду,најбогатијеминајпрести жнијимуниверзитетунасветуинај старијемуСАД.Почеоједапредаје историјуитеоријуфилма1973;Хар вардски филмски архив је основао 1979.МождајеседамдесетихзаВла дутозаистабило–то.Биојеусвојим четрдесетим;дружиосесаСузанСон тагиКарлосомФуентесом.
КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА Powered by TCPDF (www.tcpdf.org)
дошаоскрвавогСремскогфронта,позваоме јеусвојкабинет„наразговор”.Почаствовани помалоизненађениготовоуплашен,пошао самзањим. Послеупознавањакосамиодаклесамонме јепочеодетаљноиспитиватигдесамбионара тиштууСрему,укојојјединици,каквисунам билиусловиживота,коликојетобилоопасно ратиште,конамјекомандовао,коликојенаших изгинуло...ДобросампознаваоСремскифронт иподробносаммуодговараонасвакоњегово питање.Неколикопутасамбионатаквом„раз говору”кодчикаМише.Крозтеразговоресмо сенекакозближилиисматраосамгасвојимве ликимпријатељем. Текмногогодинакаснијесамоддругихса знао,онтоникаднијесампоменуотокомна шихразговора,дајеонимаосинајединцаида јеонратоваоуСремуидајетуипогинуо.Зато гаје,ваљда,светакодетаљноиинтересовалоо томнашемкрвавомратиштустратишту.
Разочарање у Лондону ПослестудијаостаосамнаФилозофскомфа култету.ЧестосамсевиђаоспрофесоромЂури ћем.Једноммијерeкаодасенељутимштоми се,понекад,обратисЛичанине(јерсамродом изЛике).Објасниомиједаионима„личкекр ви”.Никаднисамсазнаокако. СтипендијуСрбијезапоследипломскестудије уЛондонудобиосамшколске1953/54.год.По редИнститутазапедагогијуУниверзитетауЛон дону,накомесамјаборавио,билајеједнамеђу народнакњижараукојусамчестонавраћаода видимкаквекњигеимајуиштасуноводобили. Једногдана,априламесеца1954,навратим утукњижару.Доксамразгледаокњигеу„мо јој”полици,зачујемменипознатиглассдруге странеполице.Нисамвидеокоговори,алими сегласучиниовеомапознатим.Кадасетајне
ФасцинацијаДзигомВертовимће резултиратиВладиномнајпознатијом књигомиакадемскимбестселерому САДиБританији.СтудијаКонструк тивизамнафилму:Човексафилмском камером(1985)доживелајетрииз дања. Кадасепензионисао1997.треба ло је распремити фиоке у канцела рији.ПослечетвртвекауБостонуна зидуВладиногкабинетаскупилосе туштаитмафотографија,програма, плаката,меморабилија–читавживот једногconnoisseuraуметности,кино практичараитеоретичарауразноу метничкимдевијацијама. Утовремезапочелојенашедруже ње;изхарвардскефиокепотичеиње говописмопрепорукезамојемаги старскестудијенаЛондонскојшколи економијеиполитичкихнаука(LSE). Реткомејенекобаштоликонахвалио ите1998.местосамдобио. Њемујетадвећбилоседамдесет, алиумировљеничикаВладанијеми
Издаје:Политикановинеимагазинид.о.о. Ди екто :МираГлишић-Симић. В. д. ла но и од о о но у едника: МаркоАлбуновић. У едник Додатка:МаријаЂорђевић. Г афички дизајн:ИлијаМилошевић. Телефон:330-1746Фак :3373-393 Елект он ко издање:www.politika.rs
конасмејао,знаосамнепогрешиводатомора битимојчикаМиша. Изненађенивеом аобрадован,изађемизапо лицеи,стварно,угледамсвогдрагогпрофесо раипријатељаМилошаЂурића.Изненадиосе многоионкадамејевидеоиодмахмеупитао: „Штарадишти,Личанине,овде?”Објаснимму даимамстипендијуидасамуЛондонунапо следипломскимстудијама.Онмибезмногоуви јањакаже:„Е,мојаличкабено,зартинисијош схватиодаЕнглезинемајуниједногпедагога когабитребалопроучавати.Ваљдазнашдаје енглескопивомногобољеодњиховепедаго гије!Предлажемјатебидамиовдепрекопута упабупопијемопоједнопиво!”Прихватимс радошћупозивикренемонасдвојицанаен глескопиво! Доксмопилипиво,оннамојепитањештара диуЛондонуодговори:„Тисипогрешиошто сидошаоовдедастудирашпедагогију,ајасам јошвишенеготипогрешиоштосамуопштедо шаоуЛондон!” ОбјасниомиједасеуЛондонуодржаваме ђународнискуп(мождаиконгрес)професора класичнихстудија.Позванион,паједошао. „Кадајеодржануводниреферат”,настављаон причу,„јасејавимзадискусију.”„Поладиску сијеодржимнагрчком,аполаналатинскомје зику.Нисамјошјанизавршиосвојудискусију, адесетакрукуусалисеподижеитражепревод оногштосамрекао!Замислити,Личанине,они нисуразум елинигрчки,нилатински”,кажеон менивидновеом аузбуђениувређен. „Јасенаљутим”,причаменичикаМиша,„вра тимсезаговорницу.”„Обратимимсесадана српскомјезику!Аковећнезнатеоночемутре баданаучитевашестуденте,ваљдаћетеразу метисрпски,који’цеосветразум е’!Кажемим српскидасујаднииони,ајошјаднијињихови студенти!Чемуонимогудаихнауче!Текпосле
ровао.Напротив,каодајеживнуо.Уо сталом,харвардскапензијајебилапе тоцифренанамесечномнивоу.Тако суВладинииДаринипозниданипро шлиузнакуамеричкогобичајапуто вањасветомтеккадсезаврширадни век.Парјепроводиовременапотезу измеђурезиденцијауексцесномЊу јорку,опуштенојФлоридиитранзи циономБеог раду.
Зид смеха и плача Мојеисписникемрзидаодудоцен траградазбогнекеизложбеилипре мијере;ВладииДаринијебилотешко датаквимповодомскокнунадруги континент.Ачовеккојијерецензи раоКрадљивцебициклаувремекадсу настали,нидвехиљадитихнијеока чиорукавицеоклин.Иумеоједабу дезабаван,каоулуцидномесејуиз часописа Књижевност, „Проблема тичнаатрактивносттематскеинтер претације”. Пренегоштојераскрчиозидсвог кабинета,Владајерешиодагаове ковечи.Такојенастаоињеговпонај бољифилм–Зидуспомена.Тојезид смехаиплача,присећањаипредава ња,комедијеихорора,интимнихтра умаисрећнихсусретасазнаменитим људима–апонајвишепунокрвнаин карнацијаконцептачистог,„синема
БилојетовремекадасеуТитовојЈугославији уводилотзв.друштвеноуправљањеисамоупра вљањеикадасусверепублике,чакиобепокра јине,сматраледаморајубитиусвему„истеи једнаке”,дасвеимајуправодаоснивајуусво јимоквиримаинституцијекојеиммногозна чеикојеим,поњиховомверовању,обезбеђују већиуглед. Билојетовремекадасусемасовнопочеле осниватиакадемијенаук аиуметностиусвим републикама,чакиупокрајинама.Кадамеје позваона„разговор”,билесувећоснованеака демијанаук аиуметностиуМакедонији,БиХ, ЦрнојГори,чакинаКосовуиМетохији! ЧикаМиша,видноузбуђен,чакиљут,упра вотадапозовеменена„разговор”икажедаје мој„важанзадатак”дамупомогнемданаправи списаксвихакадемикакојиусебиимају„личке крви”,даихокупимоидамиоснујемо„Личку академијунаукаиуметности”саседиштемуГо спићу(нештовећеместоуЛици).„Акоповуче мосвеакадемике’личкекрви’изпостојећихкла сичнихиовихновостворенихиизмишљених академија”,објашњаваонмени,„теакадемијеће остатибезнајбољихчланова.”„Личкаакадемија наукаиуметностибићенајјачаакадемијанаук а иуметностиуовојТитовојЈугославији!” БиојемојдобричикаМишавеом аозлојеђен иувређенштосетакомногоивидноутој„Ти товојЈугославији”омаловажавајуиобезвређу јуинаук еиуметностиинајвишеинституције којеихнегују,чувајуиразвијају. Биломијеискреножаоитешкогледатимог драгогпрофесораипријатељаМилошаЂурића какоутимданима,немоћандамаштапромени, дубокопатизбогтоликогпонижавања,омало важавањаиобезвређивањаинаук аиуметно стииакадемијаукојиматребадасуокупљени најис такнутијињиховиносиоц и. Оддругихсамсазнаодајебилојошситуација укојимајемогла„ударитикап”доброгиврсног професораМилошаЂурића,туљудску,научну иморалнугромадуодчовека.Отоменекадру ¶ гисведоче.ЗаслужиојеточикаМиша!
тичког”филма,којијеПетрић,као следбеникСлавкаВоркапића,стра снозаговараоусвојимсписима. „Најб ољи српс ки филм кој и сам видела”,коментарисалајеједнаег залтиранастуденткињафилма.Иако језавршениприказанјош2000.го дине,Владаједодавањемонтажних секвениципретвориоусвојбеоград скихоби.Десетгодинакаснијејош самгазатицаозамонтажнимстолом уСтудентскомграду.Сличноњего војкапиталнојстудији,кључнидо приностомфилмудаојеауторспе цијалнихефеката.Каодасадчујем Владу:„Аможелисадовавранада сеокренеокосвојеосеиизађеХич кокуизока?” Прижељкиваосамданештоуради мозаједно.Тапакленажељамисеис пунилакадсамприређиваозборник Уметностилизабава:Недоумицеоко ауторскогфилма(2008).Кадсамза вршиокорице,Владамејеневиноза питао:„Аможелиовдедабудеједна филмскатракаинањојсличицаОр сонаВелса?” „Неможе”,одговориосамкратко. Тусекријеодговорнапитањека копојединиаутористигнуданапра вегломазнеопусе.Ониокупљајуљу де око себе. Петрић је вазда бирао даровитеасистенте,стојећиимнад
главом попут капоа. Био је спири тусмовенскојијеумеодапреоб ра зисцену.Каоикодњеговогјунака Вертова,Владиндухјебиопион ир ски: увек са заврнутим рукавима, увекналицуместа,увекприсутан прирађањуновихинституција,лич ноекспериментишућисновимтех нологијама,неум орноупознавајући новеталенте. ВладимирПетрићспадауреткука тегоријуДинараца:плоднеексцен трике.Мениличносуњеговеписа неанализефилмовакадарпокадар обичноостављалетраговенаврату. Каоуметникјеостаонедоречен.Али каопредавач,Владајебиочаробњак: наподијумусетрансформисаоудру гу,млађу,забавнију,живљу,егзалти ранијуособу.Инструктивна,дубока, забавна, заразна, једнако набијена интуицијомиподацима–тасупре давањабилаврстаперформанса. ЕвгенијаБауерасурехабилитова лиуРусији.Гледаосамрестаур исану копијуњеговетестаментарнемело драмеЛабуднасамрти(1927)уРиги 2006.Кажударукописинегоре,али ВладинебелешкеоБауе р уникадни супронађене. ВладимирВладаПетрићрођенјеу 11.мартаПрњавору1928,упокојио сеуБеог раду13.новембра2019. ¶