Slika

PROJEKAT SLIKA Univerzitet u Novom Sadu Akademija umetnosti Departman likovnih umetnosti Katedra za slikarstvo

Univerzitet u Novom Sadu Akademija umetnosti Departman likovnih umetnosti Katedra za slikarstvo

4

Projekat Slika Projekat Slika nastao je 2011. godine u težnji da asimilira i predstavi različito pozicioniranje slike i slikarstva, generacijske promene, kao i nestandardne i netipične sisteme tumačenja slike u savremenoj umetničkoj praksi.

Ovogodišnji projekat Slika odnosi se na realizaciju izložbe autora, profesora i saradnika Katedre za slikarstvo kao i studenata studijskog programa Slikanje, Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Težnja projekta je dа sе objedinjavanjem različitih poetika svih autora-izlagača otvori još jedan dijalog o mogućim istraživačkim, asocijativnim, ontološkim i diskurzivnim elementima tumačenja slike.

Ovako koncipirana tema ima za cilj da idejno postavi i stvori osnovu za još jedan novi niz procesa u posmatranju, percepciji i analizi dela kroz kategoriju slike danas.

5

O slikarstvu u okružju sveopšte digitalizacije Sava Stepanov

Tokom nedavne smene vekova i potom, srpska umetnost razvijala se u uslovima kriznih tranzicijskih događaja. Ratni raspad SFRJ iz devedesetih, sa svim svojim epohalnim neprilikama, demokratskim previranjima, promenama, i uspostavljanjem novog etatističkog projekta i identiteta - nametnuo je brojne do tada neslućene praktične i životne situacije. Nekakav specifični „višak istorije“ opteretio je srpsko društvo te je sistemska tranzicija ka novom društvenom konceptu proticala sporo, neodlučno, sa puno opterećenja i problema. Ta otežala egzistencijalna atmosfera obeležava poslednju deceniju XX veka i doba posle 2000. godine - sve do aktuelnog trenutka. U takvim uslovima aktuelna umetnost je konstantno nastojala da se nametne kao aktivni akter društvene zbilje. Umetnost devedesetih se preporučivala spojem subjektivističkih i racionalističkih opservacija, obnovljenim modernističkim stavovima i principima, te konstruktivističkom idejom kao primarnim modelom društvenog ponašanja.

Tokom svih tih godina se, zapravo, odigravala jedna od najdrastičnijih promena u srpskoj umetnosti jer se nikada pre u aktuelnim zbivanjima nije tako odlučno i energično realizovao jedan racionalistički poduhvat u srpskom slikarstvu i skulpturi, večito opterećenim subjektivizmima ekspresionističke, intimističke i narativno-poetske tipologije. Uz to, skoro istovremeno, oko 2000. godine i potom, u srpskoj umetnosti ostvaruju se tranzicijski procesi unutar same umetnosti. Pojava novih digitalizovanih medija, obuhvaćenost atmosferom globalne „ikonosfere“ (Mječislav Porempski) pojačalo je interesovanje za delovanje i izražavanje novim tehnologijskim mogućnostima (kompjuter, network, digitalna fotografija i video, laser i drugo). Iako ta pojava nije potpuno zadominirala srpskim umetničkim prostorom, bavljenje srpskih umetnika novim tehnologijama učinilo je ovdašnju umetnost „inoviranom“, savremenom, ovovremenskom. Dakako, ovakvo stanje se „preslikalo“ i u užoj vojvođanskoj sceni - opet u nekoj već uobičajeno stišanoj varijanti - karakterističnoj za ovdašnja umetnička zbivanja. No, značajan stepen validnosti i ubedljivosti ovdašnje produkcije afirmisan je sugestivnim ostvarenjima najposvećenijih aktera digitalne i tehnološke umetnosti. Na aktuelnoj sceni pogotovo se ističu umetnici čije je delovanje vezano za novosadsku Akademiju umetnosti - bilo da se radi o profesorskim kadrovima ili o novim i mladim izdancima te ugledne pedagoške institucije.

Upravo je u okrilju Akademije umetnosti postavljen višegodišnji projekt „Slika“ (od 2011) koji je, u svojoj medijskoj suštini, potpuno oprečan tim aktuelnim tendencijama. Taj projekat ima težnju da ostvari preciznije pozicioniranje slike/slikarstva danas. Očigledno je da su inicijatori ove svakogodišnje izložbe imali na umu da slikarstvo više nije vodeći vizuelni jezik u umetnosti, jer su senzibilitetu savremenog čoveka postale znatno bliže neke druge i drugačije slike. Uglavnom su to slike naglašenih tehnoloških i 6

digitalnih svojstava koje su nam nametnute putem elektronskih društvenih mreža i advertajzinga. Nedavno je ugledni američki istraživač medija Lav Manovič, upravo na svom novosadskom predavanju1, utvrdio da se te kompjuterske slike u permanentnom procesu svojevrsne emancipacije, da su bliže sopstvenoj samostalnosti i samopromociji, te da ih (umesto čoveka!) sve češće bira, karakteriše i promoviše moćni kompjuterski algoritam...

Tehnologija u umetnosti svojim novim mogućnostima i dosadašnjim ostvarenjima, prevashodno nudi screan slike, slike koje nastaju unutar softverskih procesa, a najčešće se prezentuju kao ekranske predstave. Umetnik više nije neposredni manuelni izvođač tih screen slika. No, takva slika poseduje svoju umetničku funkcionalnost: ona nudi ideje koje su bliske senzibilitetu čoveka našeg digitalizovanog doba; čoveku integrisanom u globalni network sistem i već naviknutom na novu i drugačiju percepciju... Sve to je, dakako, promenilo karakter savremene umetnosti i preorijentisalo je od tradicionalne likovnosti ka svojevrsnom umetničkom advertajzingu.

No, potreba za likovnom umetnošću i dalje postoji. U jednom od svojih poslednjih intervjua, ugledni Miodrag B. Protić (1922-2014), slikar, teoretičar, osnivač i prvi direktor beogradskog Muzeja savremene umetnosti, konstatovao je: „Pronalazak tehničke slike rasteretio je jedino postojeću manuelnu sliku praktičnih obaveza. Nezamenljiva je ostala - slika „samo” kao umetnost”2, konstatujući da se mora imati u vidu i činjenica da upravo zbog likovne umetnosti Luvr i Bobur prosečno dnevno poseti po 40.000 ljudi... Zbog toga, u okružju svih tih elektronskih vizuelnih fenomena, slikarstvo je još uvek u opticaju. Stvorena je inverzivna situacija: danas je u sred kontekstualne tehnološke umetnosti, slikarstvo pretvoreno u ekskluzivnog čuvara digniteta umetnički senzibiliziranog hand made proizvoda obeleženog čovekovom mišlju i osećajnošću. Beogradska teoretičarka savremenih umetničkih praksi Divna Vuksanović, uverena je da se današnji umetnik sveopštoj digitalizaciji efektno može suprotstaviti tradicionalnim postupcima koji podrazumevaju ‘’povratak telu/ruci’’. To, dakako, usmerava naš fokus na samog umetnika, na njegovu stvaralačku aktivnost. Iako su odnosi unutar umetnosti promenjeni, iako je savremeni slikar izgubio oreol izuzetnosti, koji su imali njegovi prethodnici u nekim ranijim vremenima, u aktuelnom kontekstu on je i dalje stvaralac od integriteta i autoriteta.

Zbog toga je važna izložba koju, sada već tradicionalno, priređuje Katedra za slikarstvo novosadske Akademije umetnosti. Tim postavkama se prati i pokazuje stanje i shvatanje slike unutar Akademije kao pedagoško-stvaralačke institucije. Ove godine je termin namenjen godišnjoj izložbi Akademije umetnosti u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine podeljen na dva dela. Prvo je postavljena Slika/I

1 2

Lev Manevič, Kako gledati u 10 miliona slika? Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 25. maj 2015.

Branislav Dimitrijević, Intervju sa Miodragom B. Protićem, Intuicija i znanje, Vreme, Beograd, br 785, 19. januar 2006.

7

na kojoj izlažu profesori i predavači Bosiljka Zirojević Lečić, Bojan Novaković, Vlado Rančić, Vidoje Tucović, Goran Despotovski, Dragan Matić, Lidija Marinkov Pavlović, Marina Vojvodić; dok je u drugom delu istog izložbenog termina prezentovana Slika/II na kojoj su prikazani radovi njihovih studenata Irene Kovač, Marije Lepojević, Aleksandre Stojanović, Marijane Buljovčić, Stefana Stojanovića, Marije Sarvan, Nikole Nikolića, Igora Lukića, Ane Vrtačnik, Darka Aćimovića, Aleksandre Ilić. Šta nam pokazuju ove dve izložbe?

Slika/I pokazuje da su dela profesora i nastavnika sa Katedre za slikartsvo novosadske Akademije umetnosti itekako „usaglašena“ sa aktuelnostima slikarstva i umetnosti. Radi se o otvorenim, istraživačkim nastojanjima da se racionalno registruju i emituju impulsi savremenosti. Svi učesnici ove izložbe se, pored slikanja, u svojim umetničkim opusima bave i drugim umetničkim postupcima, najčešće se ponašajući poput svojevrsnih nomada koji se slobodno kreću kroz najrazličitije umetničke koncepte, stilove i medijske oblasti - primenjujući poduhvate u širokom rasponu od slikarstva, prostornih instalacija, konceptual-arta pa sve do novih tehnoloških medija (fotografija, video, digital art, print). Pri tome, oni konstantno poštuju načela modernizma, pogotovo u slikarskim konceptima, nastojeći da afirmišu izvornu plastičku strukturu slike i njenu pikturalnu autonomnost, ne odričući se poetsko-filozofskih kritičkih napomena o svetu u kome žive i deluju. Zbog toga „poruke“ nisu iskazane samo kao narativ, nego najčešće proističu iz plastičkog tkiva pikturalnog ostvarenja - manifestujući se kao ekspresionistička sugestija (Vlado Rančić, Bojan Novaković, Marina Popović); kao princip racionalizma, gradnje i konstrukcije (Bosiljka Zirojević Lečić, Vidoje Tucović); kao načelo less is more (Goran Despotovski), ili kao nekakva tiha umetnička metaforičko-kritička angažovanost (Dragan Matić, Lidija Marinkov Pavlović).

Pojedinačne pikturalne filozofije aktuelnih profesora i nastavnika na Katedri za slikarstvo Akademije umetnosti uveravaju nas da je i danas, u prevladavajućem okružju elektronske ikonosfere, sasvim moguće ostvariti delotvorne i autentično ovovremenske pikturalne poruke. Te poruke se na ovoj izložbi definišu autoritativno, čisto, čitko i jasno. Treba napomenuti da su izlagači umetnici bliske generacijske pripadnosti, da su svi odreda već „dokazane“ ličnosti u ranom zrelom dobu i u punom stvaralačkom naponu. Osim toga, zanimljiva je i činjenica da, po prvi put u istoriji Akademije umetnosti, celokupni nastavnički kadar Katedre za slikarstvo čine umetnici koji su svojevremeno studirali na akademiji na kojoj danas predaju.

Neposredno po okončanju izložbe Slika/I na kojoj su izlagali profesori slikarstva na Akademiji umetnosti, u istom prostoru Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, postavljena je Slika/II formirana od radova njihovih studenata. Na takav postupak se može gledati kao na izvanredan etički čin profesora koji su svojim studentima omogućili ravnopravnu izlagačku poziciju. To nikako nije učinjeno bez razlo8

ga. Jer, očigledno je da danas mladi umetnici brže sazrevaju, da su sposobni da artikulišu shvatanje sveta i slike u jedinstvene iskaze. Davno su prošla vremena kada su se pedagoške ambicije završavale - savladanim zanatom. Danas su ciljevi sasvim drugačiji a Akademija umetnosti - poput brojnih drugih umetničkih i neumetničkih pedagoških institucija - nastoji da izgradi samostalne stvaralačke ličnosti koje će se potvrđivati kao specijalisti u svojoj oblasti. Danas se mora uvažiti i činjenica da novije generacije novosadskih studenata, polazeći od poduka dobijenih na Katedri za slikarstvo, već na samom startu svojih postakademijskih stvaralačkih avantura, ubedljivo, organizovano i delotvorno iskazuju validne koncepte i stavove - u sadržinsko-kritičkom, likovno-plastičkom i filozofsko-poetskom smislu. Zbog toga valja konstatovati da već na ovoj izložbi, s puno žara, mladi izlagači manifestuju svoje poverenje u moć slike i njenog dejstva. Mladi insistiraju na vidljivoj autentičnoj likovnosti i pikturalnosti, najčešće forsirajući dejstvenost boje kao primarnog likovnog elementa (Ana Vrtačnik, Nikola Nikolić, Aleksandra Stojanović, Marija Lepojević, Darko Aćimović); posvećuju se strukturalnim vrednostima i materijalnosti crne i njenih derivata (Marija Sarvan, Aleksandra Ilić, Igor Lukić i Stefan Stojanović). Zanimljiva je i geometrijska konstrukcija u slici Marije Buljovčić, te specifična figuracijska postavka poliptihne slike Irene Kovač. Ovom izložbom mladih umetnika dominira suverena svest o svakom pojedinačnom konceptu i postupku. U skoro svim izložbenim eksponatima vidljiva je precizna likovna misao - kojom ovi mladi umetnici nastoje da vide i protumače vreme i svet u kome žive i deluju.

Na kraju valja zapaziti da je ideja o dve uzastopne izložbene postavke u istom prostoru vredna hvale.

Jer, dve zasebne izložbe zainteresovanom posmatraču omogućuju jasnu distancu između profesorskih i učeničkih radova. Ono što odmah treba zapaziti: nema epigonskih nagona te ove izložbe doživljavamo kao dve zasebno koncipirane postavke - iako one nisu tako zamišljane i formirane. U prvoj su, ostvarenjima osmoro zrelih umetnika (profesora) prikazane one tendencije u savremenom slikarstvu kojima se modernističkim manirom istražuju drugačije (likovno-vizuelne, psihološke i filozofske) mogućnosti slike u okružju sveopšte digitalizacije; dok su u drugoj postavci okupljeni radovi mladih i poletnih umetnika (studenata) koji, bar zasad, nastoje da, ne izlazeći iz domena slikarstva, iskažu jasan likovno-pikturalni odnos prema svetu, bez anegdotskog narativa te bez neslikarskih postupaka, mišljenja i sadržaja... Zbog toga nam ove dve izložbe pokazuju jedan mogući presek kroz aktuelna zbivanja u (našem) slikarstvu, ali još više i serioznije nam predstavljaju aktuelnu situaciju na slikarskom odeljenju novosadske Akademije umetnosti - a koja odista može biti na čast i profesorima i njihovim studentima.

9

10

11

Izložba projekta SLIKA / I Muzej savremene umetnosti Vojvodine (09.06-23.06.2015) Bosiljka Zirojević Lečić, Bojan Novaković, Vlado Rančić, Vidoje Tucović, Goran Despotovski, Dragan Matić, Lidija Marinkov Pavlović, Marina Vojvodić.

Bosiljka Zirojević Lečić Ahromatske kompozicije

14

Vidoje Tucović Spolja

15

Vlado Rančić PPA / MYCROTECTURE

16

Lidija Marinkov Pavlović The Divine Archives

17

Goran Despotovski Rezonanta

18

Dragan Matić Bez naziva

19

Bojan Novaković Polje

20

Marina Vojvodić Grumen / Karavela

21

Izložba projekta SLIKA / II Muzej savremene umetnosti Vojvodine (25.06-10.07.2015) Irena Kovač, Marija Lepojević, Aleksandra Stojanović, Marijana Buljovčić, Stefan Stojanović, Marija Sarvan, Nikola Nikolić, Igor Lukić, Ana Vrtačnik, Darko Aćimović, Aleksandra Ilić.

Darko Aćimović Omaž mikro kosmosu

24

Irena Kovač Doručak van trave

25

Nikola Nikolić

26

Marija Lepojević Dodir prirode u proleće, Miris prirode u u proleće, Zvuk prirode u u proleće

27

Igor Lukić Signal lost #1, Signal lost #2, Noise #14

28

Marija Sarvan Slika kao Nulta forma

29

Ana VrtaÄ?nik Metamorfoza I, II

30

Aleksandra Stojanović Jutro, Podne, Veče

31

Marijana BuljovÄ?ić Prostorna digresija

32

Aleksandra Ilić Situacija I, II

33

Stefan Stojanović Transposition of points, Space of coincident, Division of experience, Compressed space, Fractal construction

34

35

36

Izlo탑ba projekta SLIKA / I

38

Izlo탑ba projekta SLIKA / II

39

Učesnici - Slika / I

Bosiljka Zirojević Lečić (1971) Diplomirala je slikarstvo 1994. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Postdiplomske studije završila je 2000. godine na istoj akademiji, u klasi prof. Dušana Todorovića. Član je ULUV-a i ULUS-a. Član je umetničke grupe Multiflex. Izlagala šesnaest puta samostalno i učestvovala na više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Redovni je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na Katedri za slikarstvo. Šef je Departmana likovnih umetnosti.

Bojan Novaković (1979) Diplomirao je slikarstvo 2002. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Postdiplomske studije završio je 2005. godine na istoj akademiji, u klasi prof. Dušana Todorovića. Član je ULUS-a, SULUV-a i U. A. Tatlin. Izlagao je na preko sedamdeset kolektivnih izložbi i na dvadeset pet samostalnih izložbi. Od 2006. godine zaposlen je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na Katedri za slikarstvo. Od 2014. godine je u zvanju samostalni stručni saradnik.

Vlado Rančić (1961) Diplomirao je slikarstvo 1986. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Jovana Rakidžića.

Postdiplomske studije završio je 1996. godine na istoj akademiji. Član je ULUS-a od 1987 a ULUV-a. 1998. godine. Izlagao je na višе sаmоstаlnih i kolektivnih izlоžbi u zеmlјi i inоstrаnstvu. Više puta je nagrađivan. Od 1991. godine zaposlen je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je i redovni profesor od 2006. godine. Od 2008. godine radi kao mentor na doktorskim studijama na Fakultetu umetnosti u Nišu, na predmetu Slikanje.

Vidoje Tucović (1968) Diplomirao slikarstvo 1994. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Postdiplomske studije završio 2000. godine na istoj akademiji, u klasi prof. Dušana Todorovića. Član je umetničke grupe Urban District 16_11. Održao dvadeset i tri samostalne izložbe i učestvovao na mnogobrojnim zajedničkim izložbama. Od 2003. godine zaposlen je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a od 2013. godine radi kao vanredni profesor na Katedri za slikarstvo.

40

Goran Despotovski (1972) Diplomirao je slikarstvo 1999. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Postdiplomske studije završio je 2003. godine na istoj akademiji, u klasi prof. Dušana Todorovića. Član je ULUS-a i ULUV-a od 1999. godine.

Učestvovao je na više kolektivnih izložbi i projekata. Izlagao je na četrdeset pet samostalnih i višе kolektivnih izlоžbi u zеmlјi i inоstrаnstvu. Više puta je nagrađivan. Od 2004. godine zaposlen je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu a od 2014. godine radi kao vanredni profesor na Katedri za slikarstvo. Šef je katedre za Slikarstvo.

Dragan Matić (1966) Diplomirao je slikarstvo 1991. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. Vladimira Tomića.

Postdiplomske studije završio je 2000. godine na istoj akademiji, u klasi prof. Dušana Todorovića. Od 1995. do 2006. godine član je grupe Art Circus. Član je grupe Multiflex od 2006. i grupe Happy Trash Production od 2005. godine. Izlagao je samostalno i kolektivno u zemlji i inostranstvu. Od 1998. godine zaposlen je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je redovni profesor na Katedri za slikarstvo.

Lidija Marinkov Pavlović (1972) Diplomirala je slikarstvo 1996. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Postdiplomske studije završila je 2001. godine na istoj akademiji, u klasi prof. Jovana Rakidžića. Član je ULUV-a i ULUS-a. Izlagala na više od 20 samostalnih i na preko 100 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je više nagrada iz oblasti slikarstva i proširenih medija. Od 2000. godine zaposlena je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu a od 2011. godine je docentkinja na Katedri za slikarstvo.

Marina Vojvodić (1976) Diplomirala je slikarstvo 1999. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Postdiplomske studije završila je 2001. godine na istoj akademiji, u klasi prof. Milana Blanuše. Doktorsku disertaciju odbranila je 2009. godine na interdisciplinarnim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Od 2000. godine član je ULUSa. Priredila je dvadeset pet samostalnih izložbi i učestvovala na brojnim grupnim izložbama i umetničkim projektima u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je više nagrada iz oblasti slikarstva. Od 2004. godine zaposlena je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a od 2013. godine je docent na Katedri za slikarstvo.

41

Učesnici - Slika / II

Irena Kovač (1992) Student IV godine slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Dragana Matića. Izlagala na kolektivnim izložbama, projektima i samostalno.

Marija Lepojević (1992) Student IV godine slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Dragana Matića. Izlagala na kolektivnim izložbama, projektima i samostalno.

Aleksandra Stojanović (1993) Student IV godine slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Dragana Matića. Izlagala na kolektivnim izložbama, projektima i samostalno.

Marijana Buljovčić (1991) Student IV godine slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Dragana Matića. Izlagala na kolektivnim izložbama, projektima i samostalno.

Stefan Stojanović (1993) Student III godine slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Gorana Despotovskog.

Izlagao na kolektivnim izložbama, projektima i samostalno.

42

Marija Sarvan (1993) Student III godine slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Gorana Despotovskog.

Izlagala na kolektivnim izložbama, projektima i samostalno.

Nikola Nikolić (1991) Student III godine slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Gorana Despotovskog.

Izlagao na kolektivnim izložbama i projektima.

Igor Lukić (1990) Student III godine slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Gorana Despotovskog.

Izlagao na kolektivnim izložbama, projektima i samostalno.

Ana Vrtačnik (1991) Student master studija slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Vlade Rančića.

Izlagala na kolektivnim izložbama, projektima i samostalno. Radi kao saradnik u nastavi na Katedri za slikarstvo Akademije umetnosti Novi Sad.

Darko Aćimović (1991) Student master studija slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Gorana Despotovskog.

Izlagao na kolektivnim izložbama, projektima i samostalno. Radi kao saradnik u nastavi na Katedri za slikarstvo Akademije umetnosti Novi Sad.

Aleksandra Ilić (1987) Student master studija slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Vlade Rančića.

Izlagala na kolektivnim izložbama, projektima i samostalno.

43

44

UNIVERZITET U NOVOM SADU

AKADEMIJA UMETNOSTI

45

Projekat Slika Organizator/Izdavač: Univerzitet u Novom Sadu - Akademija umetnosti Đure Jakšića 7, 21000 Novi Sad, Srbija www.akademija.uns.ac.rs Za izdavača: Profesor Siniša Bokan, dekan Autori i koordinatori projekta: Dragan Matić, redovni profesor Goran Despotovski, vanredni profesor Koordinatori: Darko Aćimović Ana Vrtačnik Predgovor:

Sava Stepanov Grafičko oblikovanje: Goran Despotovski Fotografija: Goran Despotovski Ana Vrtačnik Suorganizator: Muzej savremene umetnosti Vojvodine Tiraž: 400 Štampa: Štamparija Alfagraf, Petrovaradin Novi Sad 2015.

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 378.6:75(497.113 Novi Sad)”2015”(083.824) АКАДЕМИЈА уметности (Нови Сад) Projekat Slika / [autori projekta Dragan Matić, Goran Despotovski ; predgovor Sava Stepanov ; fotografija Goran Despotovski, Ana Vrtačnik]. - Novi Sad : Akademija umetnosti, 2015 (Petrovaradin : Alfagraf). - [48] str. : ilustr. ; 22 cm Tiraž 400 ISBN 978-86-88191-53-1 a) Академија уметности (Нови Сад). Департман ликовних уметности - 2015 - Изложбени каталози COBISS.SR-ID 300924423

PROJEKAT SLIKA Univerzitet u Novom Sadu Akademija umetnosti Departman likovnih umetnosti Katedra za slikarstvo