Градска галерија Мостови Балкана, Крагујевац, 14. март – 2. април 2019. године
Милица Антонијевић, Бојан Оташевић, Владимир Ранковић – Графике
Већ се дуго савремена графика развија у два основна често супротна правца: ка малој, интимистичкој, књижној форми, и ка великој, галеријској. Прва […] успева да задржи и унапређује традиционална графичка схватања, супротстављајући се другој која се све више удаљава од графике и дотиче друге ликовне области, углавном алтернативна визуелна истраживања у духу општих тенденција. Богдан Кршић
Иза мисли Богдана Кршића, записане 2004. године, стајао је дуг стваралачки живот и вишедеценијски просветитељски рад. Захваљујући томе, али и сопственој ерудицији, овај велики уметник је лако, једноставно и прецизно описао графику с почетка овог века. Његова анализа лајтмотив је изложбе графика које несумњиво припадају другом правцу. Разлог за то делимично лежи у Кршићевом помињању других ликовних области и алтернативних визуелних истраживања. И у чињеници да се, у духу општих тенденција, графика приближава другим ликовним областима, не губећи сопствени идентитет. Да постаје комплекснија, већа, разноврснија и, нека буде схваћено као сасвим субјективан суд – занимљивија. Разлог је и синтагма савремена графика. Пријатна је и за уметнике-графичаре самоостварујућа тврдња Ричарда Нојса, британског ствараоца, изречена у Београду 2009. године, да је графика уметност, и да из тога произилази да је савремена графика – савремена уметност. Графика већ вековима није „једини тачно поновљив сликовни исказ“.1 Ослобођена улоге коју је имала у „демократизацији уметности“,2 графика заиста дотиче друге ликовне области, увек остајући „уметност умножавања, мултипликације, другим речима уметност мултиоригинала“.3 Kористећи нове техничко-тенолошке могућности, савремена графика шири своје границе.
Тежња изложбе Графике јесте да покаже мали део онога што савремена графика може да буде. Она је визуелни експеримент, манифестација сликарског рукописа, исходиште колажирања, преиспитивање природе графике саме… Матрице Графика јесу подлога за цртање, палета, умножив индустријски производ и много тога још. У техничком смислу Графике су изведене специфичним и тек делимично поновљивим поступком високе штампе, личним иновативним процесом базираним на индустријској штампи, и постдигиталном техником која подразумева машински израду матрице и мануелно отискивање поступком високе и дубоке штампе. Све те одлике мање су важне од створеног света симбола, дубоког понирања у људску психу и чувања сећања – онога због чега су Графике настале. Ослобођена баласта техничких условљености, савремена графика налази сврху постојања у оном делу сопствене природе којим се успоставља веза са уметношћу. Другим речима графика тежи да досегне уметност, а Графике, на том путу неизвесног исхода, иду, једино је што је сада сигурно, укорак с временом. И показују, верујем да је ово у потпуности објективно – отвореност аутора. Графика је, вратимо се још једном Богдану Кршићу – „за једног човека, за један живот – много, и превише“. Али – нек реченица која следи подсети и на истоветну коју је Олдос Хаксли записао о путовању до „најлепше слике на свету“ – вредно је труда. В. Р.
1 Вилијам М. Ајвинс Млађи, Графике и визуелна комуникација, Кембриџ (Маss): Harvard University Press, 1953. 2 Глаубрехт Фридрих, „Немачка графика 15. и 16. века”, Стара немачка графика, Београд: Народни музеј, 1967. 3 Јеша Денегри, „Графика у савременим цивилизацијским, културним и уметничким праксама”, Графика на ивици, Београд: Графички колектив, 2009.
Градска галерија Мостови Балкана, Крагујевац, 14. март – 2. април 2019. године
Милица Антонијевић, Бојан Оташевић, Владимир Ранковић – Графике
Владимир Ранковић Кућа Кнежевића, Никшић, Црна Гора, Воја Самарџића Црног 12, делимична реконструкција (81), кат. бр. 8
Већ се дуго савремена графика развија у два основна често супротна правца: ка малој, интимистичкој, књижној форми, и ка великој, галеријској. Прва […] успева да задржи и унапређује традиционална графичка схватања, супротстављајући се другој која се све више удаљава од графике и дотиче друге ликовне области, углавном алтернативна визуелна истраживања у духу општих тенденција. Богдан Кршић
Иза мисли Богдана Кршића, записане 2004. године, стајао је дуг стваралачки живот и вишедеценијски просветитељски рад. Захваљујући томе, али и сопственој ерудицији, овај велики уметник је лако, једноставно и прецизно описао графику с почетка овог века. Његова анализа лајтмотив је изложбе графика које несумњиво припадају другом правцу. Разлог за то делимично лежи у Кршићевом помињању других ликовних области и алтернативних визуелних истраживања. И у чињеници да се, у духу општих тенденција, графика приближава другим ликовним областима, не губећи сопствени идентитет. Да постаје комплекснија, већа, разноврснија и, нека буде схваћено као сасвим субјективан суд – занимљивија. Разлог је и синтагма савремена графика. Пријатна је и за уметнике-графичаре самоостварујућа тврдња Ричарда Нојса, британског ствараоца, изречена у Београду 2009. године, да је графика уметност, и да из тога произилази да је савремена графика – савремена уметност. Графика већ вековима није „једини тачно поновљив сликовни исказ“.1 Ослобођена улоге коју је имала у „демократизацији уметности“,2 графика заиста дотиче друге ликовне области, увек остајући „уметност умножавања, мултипликације, другим речима уметност мултиоригинала“.3 Kористећи нове техничко-тенолошке могућности, савремена графика шири своје границе.
Тежња изложбе Графике јесте да покаже мали део онога што савремена графика може да буде. Она је визуелни експеримент, манифестација сликарског рукописа, исходиште колажирања, преиспитивање природе графике саме… Матрице Графика јесу подлога за цртање, палета, умножив индустријски производ и много тога још. У техничком смислу Графике су изведене специфичним и тек делимично поновљивим поступком високе штампе, личним иновативним процесом базираним на индустријској штампи, и постдигиталном техником која подразумева машински израду матрице и мануелно отискивање поступком високе и дубоке штампе. Све те одлике мање су важне од створеног света симбола, дубоког понирања у људску психу и чувања сећања – онога због чега су Графике настале. Ослобођена баласта техничких условљености, савремена графика налази сврху постојања у оном делу сопствене природе којим се успоставља веза са уметношћу. Другим речима графика тежи да досегне уметност, а Графике, на том путу неизвесног исхода, иду, једино је што је сада сигурно, укорак с временом. И показују, верујем да је ово у потпуности објективно – отвореност аутора. Графика је, вратимо се још једном Богдану Кршићу – „за једног човека, за један живот – много, и превише“. Али – нек реченица која следи подсети и на истоветну коју је Олдос Хаксли записао о путовању до „најлепше слике на свету“ – вредно је труда. В. Р.
1 Вилијам М. Ајвинс Млађи, Графике и визуелна комуникација, Кембриџ (Маss): Harvard University Press, 1953. 2 Глаубрехт Фридрих, „Немачка графика 15. и 16. века”, Стара немачка графика, Београд: Народни музеј, 1967. 3 Јеша Денегри, „Графика у савременим цивилизацијским, културним и уметничким праксама”, Графика на ивици, Београд: Графички колектив, 2009.
Милица Антонијевић Трагачи (пар) – у сребрној трави, кат. бр. 5
Бојан Оташевић Одмор, кат. бр. 6
Милица Антонијевић, рођена 1973. године у Краљеву. Дипломирала на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду, одсек Примењена графика, атеље Графика и књига, 1997. а магистрирала 2003. године на предмету Графика на истом факултету. Члан УЛУС-а од 1998. године. На докторским студијама је Факултета примењених уметности, на студијском програму Примењена уметност и дизајн. Ванредни професор на предметима Цртање и Сликање на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Реализовала je двадесет и осам самосталних изложби и учествовала на преко три стотине групних. Добитница је дванаест награда за своје стваралаштво. cikiliki@gmail.com
Бојан Оташевић, рођен у Крагујевцу 1973. године. Дипломирао графику на Факултету ликовних уметности у Београду, 1998. магистрирао 2001. године, докторирао 2014. под менторством редовног професора Биљане Вуковић. Члан УЛУС-а од 2000. године. Редовни професор на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу на Одсеку за Примењену и ликовну уметност. Остварио педесет самосталних изложби и неколико стотина групних излагања. Двадесет два пута награђиван за свој уметнички рад. www.bojanotasevic.com • botasevic@sbb.rs
Владимир Ранковић рођен је 1973. године у Крагујевцу. Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду, на одсеку Примењена графика, атеље Графика и књига. Студент је докторских интердисциплинарних студија Теорија уметности и медија на Универзитету уметности у Београду. Ванредни је професор за област Графика и графичке технике на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Једанаест радова или њихове делове излагао је на осамнаест самосталних и преко стотину групних изложби. Објављује научне радове, стручне, критичке, као и текстове популарне публицистике. vladimir.rankovic@kg.ac.rs
КАТАЛОГ: Милица Антонијевић 1. Трагачи (пар) / са златним коралом висока штампа, 65 × 90 cm, 2018. 2. Трагачи (пар) / у мимоходу висока штампа, 65 × 90 cm, 2018. 3. Трагач / мимикрија висока штампа, 65 × 90 cm, 2018. 4. Tрагачи / Straight to mainstream висока штампа, 65 × 90 cm, 2018. 5. Трагачи (пар) – у сребрној трави висока штампа, 65 × 90 cm, 2018. Бојан Оташевић 6. Одмор алграфија, 100 × 140 cm, 2019. 7. Умор алграфија, 100 × 140 cm, 2019. Владимир Ранковић 8. Кућа Кнежевића, Никшић, Црна Гора, Воја Самарџића Црног 12, делимична реконструкција (81) CNC гравура у клириту, дубока штампа, 150 × 150 cm, 2011–15, Збирка графика Одељења за историју уметности Народног музеја Крагујевац, инв. бр. НМК 1244. 9. Кућа баба Слобе и деда Жарка, Крагујевац, Србија, Др Радосава Марковића 21, некада Бранка Радичевића 17, делимична реконструкција (81) CNC гравура у клириту, висока штампа и дубока штампа, 150 × 150 cm, 2014–19.
Издавач: Спомен-парк Крагујевачки октобар За издавача: Маријана Станковић Уметнички савет: Перица Донков, Димитрије Пецић, Маја Јоцков, Ненад Ристовић, Катарина Бабић Кустос: Ненад Ристовић Технички сарадник: Зоран Марковић Штампа: Nais print • Тираж: 200 примерака Реализацију изложбе помогао је ФИЛУМ.