Hemp Humans Magazine by Hemp Humans

Hemp Humans April 2015

VESTI I ZANIMLJIVOSTI....................6 KULTURA I ZABAVA........................10 MUZIČKA KUTIJA............................13 CELULOID FREAK............................16 BANKE SEMENA .............................20 UDRUŽENJA....................................21 DOMAĆICA......................................22 ISKRENO O MARIHUANI.................24 HEMPCIKLOPEDIJA.........................28 KNJIŠKI MOLJAC.............................30 INTERVJU.........................................34 BELEŠKE STAROG BAŠTOVANA......40 GROWING TIPS................................34 TWEEDOVI.......................................40 SORTA MESECA...............................50 HEMP HUMAN MESECA .................52 KONTAKTI........................................55

Hemp Humans April 2015

Vesti i zanimljivosti

MARA ZA VAŠE LJUBIMCE

živite u Nevadi i vaš krzneni prijatelj ima ovakvo oboljenje, ovo rešenje može biti od velike pomoći. S obzirom da je u Nevadi već dozvoljena upotreba medicinske marihuane na ljudima, onda zašto da je ne koriste i njihovi ljubimci? Kao predvodnik u ovoj borbi je kompanija "Canna Companion" stacionirana u Vašingtonu. Pomenuta se već bavi proizvodnjom ovih produkta za pse i mačke čijim korišćenjem se životinje oslobađaju od ankcioznosti do tumora. Za sada, vlasnici kućnih ljubimaca Nevade moraće još malo da sačekaju dok Senat ne odobri ovaj zakon a posle Nevade, nadamo se, sledi ceo svet. Svet naših ljubimaca.

rolaziti sa prijateljem, rođakom ili najrođenijim kroz mučan period bolesti tumora, multiple skleroze, Parkinsonove bolesti i mnogih drugih, kojima se, manje-više zna učinak iste je bolan i težak. No, ne zaboravimo - i životinje su živa bića! Kao i ljudi, i oni mogu oboleti od istih bolesti. Samo vlasnici obolelih ljubimaca znaju kroz šta prolaze sa svojim četvoronožnim prijateljima. U stvari, ne prijateljima - članovima porodice! Gubitak svog ljubimca i te kako se može meriti kao najteže iskustvo u životu. Najgora je ta činjenica da oni sami znaju da su učinili sve što je u njihovoj mogućnosti u izlečenju i ublažavanju muka svojih voljenih. Novi zakon, koji je predložen krajem marta Skupstini države Nevade, mogao bi vlasnicima ljubimaca doneti alternativnu pomoć u vidu medicinske marihuane, u oslobađanju od bola ili čak izlečenja same bolesti. Ogroman broj ljudi veruje da medicinska marihuana može pomoći u izlečenju od nervnih do kancerogenih oboljenja. Tako da, ako kojim slučajem

OTVARANJE PRVOG DISPANZERA MARIHUANE U VLASNIŠTVU DRZAVE VAŠINGTON „Ruke nam više nisu vezane!“ Ljudi su konačno počeli da koriste prednost, sada rastuće, industrije marihuane u Vašingtonu i to na

Vesti i zanimljivosti

Hemp Humans April 2015

U MOJE VREME...

račun Vlade. Šireći dobar glas, grad Nort Bounvil, države Vasington, je 7. marta dobio licencu za otvaranje prvog kanabis dispanzera u vlasništvu Vlade pod nazivom “Cannabis Corner”. „Naša stvarnost je takva da treba da počnemo da cenimo stvari koje su nam date na dohvat ruke. Stanje ekonomije je teško a ovim potezom koristimo šansu da je popravimo, kako nju, tako i zdravlje naših građana.“ Ovo su reči jednog od odgovornih za otvaranje dispanzera. Otvaranjem ovog objekta, grad će po zakonu moći da profitira, kao i sama država. Do sada, niko se nije protivio ovoj akciji. Osim nargila i ostalih pomagala za konzumiranje marihuane, dispanzer će se baviti prodajom do 15 grama čiste mare. Pa, poželimo im sreću...

Sedamdesete. Doba Hendriksa, Dorsa, Queena, Pink Floyda... Zvonarica, i naših roditelja kao mlade generacije korisnika mare. Neki od njih to i nisu bili, ali oni koji jesu, imaju dosta toga da kažu u odnosu na danas... „To su bila druga vremena. Živelo se drugačije. Više su se cenile druge stvari.“ sa zamišljenim pogledom u prošlost, kaže moja jako dobra prijateljica koja mi je poput druge majke. Oni su svoje slobodno vreme provodili napolju. Nije bilo interneta, kompjutera i svega onoga što danas ubija maštovitost i lični pečat svakog omladinca. Reč je bila vredna. Provod drugačiji. Muzika je imala vrednost. Česti koncerti na otvorenom, otvorenost drugih ljudi, sklapanje prijateljstva koji traju i dan-danas, a ne poput današnjih. „Sve je bilo drugačije, pobogu, pa naravno da je bila i marihuana!“ Naučnici u Koloradu su skoro izvršili istraživanje o sadržaju THC-a današnje u odnosu na nekadasnju marihuanu. Navodno je tada u mari bilo oko 10 odsto THC-a a danas 30 odsto. Iako je mara skoro tri puta jača sada nego nekada, mnogo se manje konzumira u odnosu na davne vesele 70. Ko bi rekao, zar ne? Da se i ne govori o „konzervansima“ koji se ubacuju u današnjem uzgoju. Naučnici takođe potvrđuju da je mara sedamdesetih bila čistija i prirodnija, s obzirom da nije bilo žurbe u prodaji kao danas. „Mi ne govorimo o tome da je današnji kanabis loš, daleko od toga. Suština je da se danas samo nekud žuri. Brza hrana, brzi razgovori, brz život. Naravno da je i proizvodnja marihuane ubrzana zarad novca. Što se tiče konkretno medicinske marihuane, ništa nije izgubljeno. Bitan je samo normalan period uzgoja, ništa više.“

KORAK DALJE U LEGALIZACIJI MARIHUANE DRZAVE JUTE Ako niste znali, mentalitet ljudi Jute je poprilično konzervativan. Međutim, šta to bi? Sredinom marta meseca se, verovali ili ne, priključila procesu legalizacije medicinske marihuane. Zakon o dozvoli konzumiranja iste je u stanju „puštanja u etar“ od strane Senata Jute nakon dugog razmatranja ishoda tog postupka. Po Aktu broj 259 obolelim građanima Jute bi bila dozvoljena konzumacija i posedovanje marihuane za lične potrebe. Unošenje iste u organizam, za razliku od klasičnog načina, motanjem džointa i pušenjem, jedini način biće u žvakaćoj, likvidnoj i formi gumenih bombona. Reakcije na ovaj proces su mešovite. Jedan od pisaca ovog zakona, Sen Madsen, koji je i sam konzumirao marihuanu radi umanjenja bolova u leđima, potvrdio je efikasnost iste. Takođe, ističe tu činjenicu da je negativno mišljenje o mari samo mejnstrim isforsirana propaganda fikcije medija proteklih 10-15 godina. „U krajnjem slučaju, mora se shvatiti da lek je lek.“ U suštini, šta je brufen, sincilin, kafetin, fervex, ako ne droga. Ako se zakon prihvati, Juta će biti 24. drzava SAD koja je legalizovala konzumiranje, uzgoj i prodaju kanabisa. Pa kada je mogla i patrijarhalna Juta, možemo i mi!

Hemp Humans April 2015

Vesti i zanimljivosti

MAMA UZGAJA Elem, iako su ova saznanja manje-više poznata svetu, marihuana i dalje vodi, slobodno se može reći - apsurdnu borbu sa legalizacijom. Tako da, sledeći put kada se dogovarate sa društvom da li ćete se ‘oteliti’ od alkohola ili variti par buksni, odaberite drugu opciju. Ne zato što vam to kažem ja, već nauka. Dijana Zaric

Trnovit put kroz patnju svoje obolele dece ne može imati ime niti se može ičim meriti. Kroz glavu prolazi i ono najgore. Čist primer je jedna majka iz Čilea, Paulina Bobadilja koja je želela da skrati muke sebi i svojoj kćerci Havijeri. Leka za njeno dete nije bilo, bar ne legalnog. Srećom, to nije učinila... Nakon upoznavanja sa uticajem i dejstvom ulja kanabisa na svoju kćer koja boluje od refraktorne epilepsije, napadi njene bolesti su prestali. Vrlo brzo ona formira grupu „Mama uzgaja“ koja vremenom prikuplja veliki broj članova koji trajno gaje marihuanu radi ulja koje smiruje i eliminiše napade raznih bolesti njihove dece. Broj članova ove grupe raste svakim danom. Na stotine roditelja koji su umorni od čekanja da Kongres legalizuje medicinsku marihuanu mogu završiti u zatvoru zbog gajenja iste radi lečenja njihove dece. Uhvaćeni bi mogli biti kažnjeni sa čak do 15 godina zatvora. Srećom, tračak svetlosti razbija tamu tunela. Veliki broj svetskih ličnosti je podneo zahtev za legalizaciju marihuane, naročito posle saznanja o postojanju grupe „Mama uzgaja“. „Činjenica je da je u pitanju zdravlje dece pa i nas samih, da ne govorimo koliko će kriminala nestati“ kaže bivši predsednik Čilea, Rikardo Lagos.

URUGVAJ PROTIV KRIMINALA LEGALIZACIJOM Istorijski dan 23. decembar 2013, dan kada je Urugvaj u potpunosti legalizovao marihuanu. Kada kazemo „u potpunosti“ mislimo da je dozvoljena proizvodnja, prodaja i konzumacija marihuane. Predsednik Urugvaja, Hose Muhika, je potpisivanjem legalizacije marihuane napisao novo poglavlje istorije. Naime, Sjedinjene Američke Države su 1919. godine zabranile drogu u celom svetu putem Versajskog ugovora. Vlada Urugvaja je ovaj fenomen nazvala „veliki eksperiment“ i tako otišla korak dalje čak i od Amsterdama. Dakle, Urugvaj je prva država koja je legalizovala sve aspekte upotrebe marihuane, što podrazumeva i gajenje ove biljke od strane potrošača. Cilj „Velikog eksperimenta“ je da se suzbije crno tržište, počevši od činjenice da se u kanabis šopovima marihuana prodaje po nižoj ceni nego na ulicama. Tako je Urugvaj potkopao crno tržište prodavajući gram marihuane za nešto manje od jednog dolara. U Urugvaju ima oko 120 hiljada korisnika dnevno koji konzumiraju marihuanu i kupovanjem iste od kriminalaca, doprinose jačanju lokalne mafije, što je jedino legalizacija mogla da suzbije. Predsednik Urugvaja naglašava da novi zakon ne podstiče korišćenje marihuane, već samo reguliše tržište koje već postoji. Po zakonu, pušenje marihuane na poslu ostaje nelegalno, kao i vožnja u „naduvanom“ stanju. Kazne se kreću od dva do 87 dolara uz uništavanje preostalih zaliha marihuane kod počinioca. Ovim zakonom Urugvaj ne samo da je povećao svoje godišnje prihode, već je i snažno uzdrmao ekonomski koren ilegalne prodaje marihuane koji donosi više nasilja i opasnosti od onog legalnog. Dakle, potrošači će zahvaljujući ovim zakonom moći

VUTRA VS ALKOHOL Na osnovu najnovijih naučnih istraživanja bazirana na konzumiranju marihuane, alkohola i ostalih narkotika, došlo se do saznanja koja su pretekla pretnodnu potvrdu uticaja alkohola na organizam u odnosu na maru. Naime, u poređenju sa legalnim supstancama koje su u stalnoj prodaji, kao što su cigarete i alkohol, o marihuani, sa ničim izazvanim negativnim razmišljanjima, ima apsolutno nulti smrtni uticaj na organizam. Za one koji nisu obavešteni, marihuana je, od vremena pa do sada, sredstvo koje nikada nije dovelo do smrtnog slučaja. Verovali ili ne, alkohol je taj koji u najvećoj meri dovodi do smrti, pri konzumiranju u preteranoj meri. Na drugom mestu se nalazi heroin, potom kokain, cigarete, ekstazi i na kraju met. Statistički rečeno, konzumacija marihuane je tačno 114 puta bezbednija u odnosu na alkohol. 7

Vesti i zanimljivosti

Hemp Humans April 2015

KOLORADO PRODAO REKORDNU KOLICINU MARIHUANE

da kupe 40 grama mesečno, što se ne odnosi na maloletna lica. Po domaćinstvu je dozvoljeno uzgajanje šest biljaka marihuane, što je potpuno novo jer do sada u svetu je Amsterdam bio najliberalniji što se tiče legalizacije, ali je Urugvaj dozvolio i uzgajanje što je, u suštini, i glavni razlog što se oko svega ovoga digla tolika prašina. Na optužbe da promoviše upotrebu marihuane, predsednik Urugvaja ističe da je uobičajno korišćenje duvana i alkohola daleko štetnije od konzumiranja marihuane. Isto kao što postoji starosna granica za prodaju alkohola i cigareta svuda u svetu, a to se ne vodi kao promovisanje istog, u čemu je problem da se prodaje i marihuana, takođe zaštićena starosnom granicom. Samo godinu dana posle legalizacije, Urugvaj je otvorio preko hiljadu uzgajališta marihuane i preko 500 kanabis klubova sa po 45 članova. Članstvo na mesečnom nivou iznosi 65 dolara, dok je na godišnjem 300. Industrija marihuane u Urugvaju napravi najmanje 50 miliona dolara godišnje. Uz to da je pušenje marihuane dozvoljeno gotovo svugde i da je kriminal u velikoj meri suzbijen, legalizacija je doprinela i otvaranju novih radnih mesta. Uz to stoji nepokolebiva činjenica da je više od pola marihuane prodato u medicinske svrhe, što govori da je nekima to bilo neophodno. Zadržavanje lekovite psihoaktivne biljake nezakonitom dovodi do pljačke, obijanje domova, ubistava, razaranje porodica, uništavanje života uz to još i uništavanje životne sredine, trovanje zemljišta, potoka i divljači dok se sve to može sprečiti legalizacijom. Stanovnici Urugvaja sada mirno i otvoreno idu ulicama i puše marihuanu bez straha od uznemiravanja policije. Legalizacija predstavlja veliku pobedu, ne samo za Urugvaj, već i za ceo svet jer je do sada to bilo nešto potpuno nezamislivo, dok je sada to nešto moguće i opipljivo. Urugvaj je prva zemlja koja je u potpunosti legalizovala marihuanu i iako možda nije dobila rat za travu, definitivno je podstakla i uputila alarm ostatku sveta. Prema poslednjim istraživanjima, kriminal se u svetu povećava s tim da je vrlo moguće da će već susedni Brazil i Argentina da popustite svoju politiku. Urugvaj je, zahvaljujući legalizaciji, ispunio jedan od svojih osnovnih ciljeva a to je udaranje na narko kartele upravo tamo gde ih najviše boli, na snižavanje cena ilegalnog tržišta.

Kanabis klubovi u Koloradu su prodali rekordnu količinu marihuane u januaru. Od toga je 2,35 miliona dolara namenjeno za javne škole. Oko 36, 4 miliona dolara je napravljeno od prodaja rekreativne marihuane samo u januaru, dok je u januaru prošle godine prodato 14,69 miliona. S obzirom na to da je većina kanabis šopova otvorena u drugoj polovini 2014. godine, ovo i nije baš najbolje poređenje, ali je definitivno napredak. Na svetski dan marihuane “given day” (20.04) 80% kupaca bili su turisti. Porezi prikupljeni od strane kanabis šopova u Koloradu doneli su 2,35 miliona dolara javnim školama, samo od januarske prodaje, dok je u poređenju sa prošlogodišnjim januarom to iznosilo svega 195,318 dolara. Na godišnjem nivou prihodi za državu od prodaje marihuane iznose 44 miliona dolara, što je upravo ono što su očekivali, što znači da se legalizacija isplatila i da ide u više nego dobrom smeru. Što se tiče medicinske marihuana, i tu je zarada poprilična, međutim, cifra je u odnosu na januar 2014. opala sa 32,21 milion, na 28 miliona prodatih u januaru 2015. godine. Prve godine legalizacije Kolorado je zaradio 700 miliona dolara od marihuane. Od toga je 385,9 miliona dolara zarađeno od prodaje medicinske, a 313,2 miliona od rekreativne marihuane. Oborivši rekord u prodaji marihuana, Kolorado piše još jednu stavku na listi „za legalizaciju“ i tako pomaže ne samo onima koji je konzumiraju, već i državi koja im je to omogućila. Bosiljka Đikanović

Hemp Humans April 2015

Kultura i zabava

Ko je Nikola Oravec? Nikola Oravec: Nikola Oravec je samo ime i prezime za koje se vezuje mnogo toga. Zbilja teško pitanje. Ali, sviđa mi se, gotovo je perverzno što mi ovo pitanje omogućava da se distanciram od sebe i obraćam se sebi u trećem licu jednine. Nikola Oravec je završio filozofiju, ima neviđenu potrebu da piše u svim mogućim žanrovima(poezija, proza, esej, kritika, drama,scenario za strip...), radio kao profesor filozofije, kao noćni čuvar, kao kuvar, kao čuvar sira... Ima fetiš prema kancelarijskom materijalu, obožava da miriše knjige, obožava miris benzina i onaj miris kada uđeš u prodavnicu cipela, zatim mirise isparenja iz kuhinje... Voli da se šminka, da se glupira, da kuva, da jede i pije, da nabraja i pravi beskonačne spiskove, da analizira, da čita, da izvodi poeziju, da mrači, da povezuje nepovezivo, da uživa u apsurdu, da se druži, da svira gitaru i peva, da sadi cveće... Nikola Oravec je možda jedan od onih sa kojima je teško ali bez njega je još teže... On je svašta.On je fosilni ostatak, tandara-mandara, hermafrodit, kromanjonska vilica Kirka Daglasa, krokodil sa Petrovaradina, debelo bivstvovanje koje se igra, sfairos koji se veseli samom sebi… HH: Pričaj nam o Poetariumu. NO: Poetarium je nastao u leto 2012. godine. Kako

je tada prestala da se održava Poezija u kući CK 13, veče poezije, postojala je neka potreba da se to ne gasi. Idejni tvorci su bili Bojan Samson i ja. Tako su počele večeri poezije Poetarium. Bojan je posle odustao, smorio se valjda, a ja sam ostao. Do sada smo promenili više kafića, trenutno smo u potrazi za onim prostorom koji bi to podržao na duže staze. Bilo je raznih stvari na Poetariumu, uvek je drugačiji koncept. Poezija je različita, ja se nikada nisam ograničavao na određenu temu ili način, svako može da izvede kako želi – da li će to biti klasično čitanje, slem, performans, sa ili bez rekvizita, to je sve otvoreno i moram priznati da ja sopstvenim delovanjem i nastupom, vođenjem programa, provociram da se poezija izvodi bez stida i lažnog morala. (Da napomenem da sam se više puta šminkao, skidao, imao performanse, itd. na Poetariumu). Ne postoji tačan redosled, nego se on određuje izvlačenjem imena iz šešira, tombolom, tarotom, horoskopom, pa je tu uvođenje trećeg kruga za omiljenog autora, itd. Imali smo prošle godine u novembru i takmičenje gde je pobednik imao večeru za dvoje koju sam ja spremao (s obzirom da sam radio kao kuvar, to mi je bilo lako i zadovoljstvo). HH: Bundolo je, takoreći, interni sajt pisaca koji se većmom međusobno poznaju. Od Bundolo Offline 1 do 3, kako se došlo na ideju da se sa sajta proberu autori i njihova dela i to spakuje u knjige? NO: Bundolo je stara priča, to je bio sajt za poeziju i prozu gde su ljudi pisali, čitali i komentarisali tekstove. Bilo 9

Vesti i zanimljivosti je i foruma. Njega su osnovali Danijel Farkaš i Dragana Popsavin u Novom Sadu. Mislim da ni oni nisu očekivali veliki značaj i široku rasprostranjenost ovog sajta. On se vrlo brzo proširio, bilo je pesnika i pesnikinja iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, kao i iz dijaspore. Prva dva Bundolo Offline-a su bili dobra priča dobrih ljudi koji su se skupili i odabrali tekstove i odlučili da to objave kao zbornik. Ja sam upao takođe u tu priču u Bundolo Offline 3. Na tom sajtu su se mnogi kalili kao pisci jer je svako mogao da vas komentariše, kritikuje, niste bili pošteđeni ni teških reči neki put. Mnogi ljudi koje znam, koji su nastavili dalje da pišu, potekli su sa Bundola. Kad spomenem Bundolo, lepe me stvari vežu - dugi sati provedeni uz računar da bih čitao, komentarisao ili diskutovao na neku temu na Bundolu, takođe i naša druženja u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Zagrebu, Sarajevu. Mnogo lepih uspomena, Bundolo nas je sve povezao, razvijao, odgajao, čeličio.

Hemp Humans April 2015 sam izvodio u Kragujevcu. Te pesmice nisam izvodio na nastupima nego samo kad sam sa društvom i kada se slučajno gitara nađe u mojim rukama. Kragujevac je bio izuzetak. Što se tiče ostalih pesama, izvodim ih kako mi dođe, nemam neki određeni plan, zavisi od ponesenosti situacijom i inspiracijom. HH: Otkud nadimci Hermes i Irealko Novac? NO: Hermes je moj nickname sa Bundola, a Irealko Novac moj pseudonim, anagram od mog imena i prezimena.

HH: Kako je došlo do toga da si bio jedan od urednika za Bundolo Offline 3? NO: Tako je jednom nekom palo na pamet da bismo mogli ponoviti, da napravimo zbornik tada najaktivnijih autora i autorki. Na Bundolu je bilo glasanje, gde su izabrali (navodiću prvo njihove nikove sa Bundola) Sinistera (Siniša Stojanović), Dharmu (Jasmina Šušić), Poetae (Goran Vrhunc), Damirkg (Damir Nedić) i mene (Hermes). Tako smo mi, uz mnogo muke, objavili taj zbornik. Na forumima su nas pljuvali, ogovarali i nipodaštavali. Urednici su odustali od svega posle dve godine. Na kraju smo Damir i ja završili i objavili zbornik, iako tu sva slava ide Damiru koji je potegao sve veze da se to objavi. Bundolo je za mene od tada gotova priča, više nemam šta da kažem za njega. Koštalo je nas je i živaca i novaca, a podrške nikakve. HH: Učestvovao si i na kragujevačkom Open Poetry. Na nastupu si pevao svoju pesmu i pratio sebe na gitari. To nije prvi put da prirediš takav performans. Kako si došao na ideju da svoje pesme ukomponuješ i izvodiš ih na poetskim nastupima? NO: Ja imam posebne pesmice koje pevam uz gitaru, koje su nastale spontano, na žurkama ili kad mi nešto padne na pamet dok sviram. Jedna od njih je i pesma „Sveti Sava“, blasfemično šaljiva pesma koju

HH: Evropsko takmičenje u slem poeziji u Švedskoj prošle godine. Mijatović te je ponosno pomenuo u prethodnom broju. Pričaj nam o samom takmičenju i kako je izgledalo tvoje učešće o njemu. NO: Pobedio sam na takmičenju Protest u kulturi 2013. u Beogradu. Kao pobednik, dalje sam se plasirao na Evropski šampionat u slemu u Malmeu 2014. Ostao sam u Malmeu 4 dana, baš sam se lepo proveo, upoznao nove ljude i tako... Dosta se zemalja takmičilo u slemu, Engleska, Litvanija, Estonija, Francuska, Belgija, Portugalija, Italija, Mađarska, Norveška, Švedska, Danska, Makedonija i Srbija(ja kao predstavnik). Bilo je jako dobrih učesnika, bilo je zanimljivo i kako da kažem, ispunjavajuće i jedno okeansko osećanje. Primetio sam da moja poezija nije tamo odgovarala ušima žirija(sumnjam da ona odgovara i mnogim „domaćim“, „naškim“ ušesima), iako se i učesnicima i organizatorima dopalo. Neki su i crveneli, ali važno je ostati zapažen.Problem je verovatno i tematika na koje oni nisu navikli, trude se opet da budu 10

Hemp Humans April 2015

Vesti i zanimljivosti politički korektni, a slem, bar kod nas, ne podnosi takva ograničenja. Mada, povrh svega, bilo je stoput boljih slemera od mene. HH: Blog Paradocs – kako je nastao, kako se razvijao i šta je sad? NO: Pre tri godine skupilo se nas šestoro – sedmoro i hteli smo nešto da pišemo, radimo, ali da to bude zezancija i parodija. Ispiracija je potekla najviše od nadrealizma, dadaizma i satire. Tu je svašta izašlo, tekstovi, slike, stripovi, kolaži, uglavnom satirični, „paradocsni“. Otuda i naziv „Paradocs“ – paradoksni dokumenti. Ekipa se brzo raspala, a ostali smo samo Dragan Brusin i Aljoša Tomić, kasnije samo Aljoša i ja. Povremeno se još neki ljudi priključe i pošalju neki tekst ili sliku, strip (Jova Živković). Objavio sam čak i konkurs za radove na Konkursima regiona, pa je i tu dosta radova pristiglo. Dosta je toga objavljeno. Trenutno je presušila inspiracija i nema toliko ljudi koji bi donirali neke svoje tekstove, a malo sam se i ja zamorio od paradocsiranja. Paradocs svakako još nije završena priča, mada trenutno nema mnogo postova kako je znalo da bude (više od 10 postova mesečno). U planu je da se napravi zbornik radova, najverovatnije u elektronskom formatu koji će se besplatno deliti, videćemo još kako će se sve odvijati. HH: U saradnji sa Aljošom Tomićem i Jovanom Živkovićem radiš na kratkim stripovima. Kakvi su to stripovi? NO: Sa Aljošom Tomićem radim dva stripa, tačnije, pišem scenario za njih, Aljoša je crtač – Dr Varava i Mirko i Ništavilo. Obojica smo kolege sa studija. Aljoša je poznati kolorist koji honorarno radi za američke strip autore, a sa domaćim autorima radi Vekovnike. Oba naša kratka stripa nastala su kao zajednička ideja. Dr Varava je profesor koji se bavi nekim savremenim društvenim fenomenima, koje objašnjava na svoj način. Mirko i Ništavilo je inspirisan našim profesorom filozofije sa fakulteta. Mirko, žrtva sopstvene logike koja nikako ne može postići da bude savršen i zatvoren sistem, njega konstantno progoni Ništavilo, egzistencijalna zebnja i sav onaj egzistencijalizam negacije koji Mirko najviše mrzi u filozofiji jer se on nikako ne može logički opravdati. Sa Jovanom Živkovićem radim scenario za strip Kapetan Srbija. Jova je sjajan strip crtač, do sada je obja-

vio strip album Blacky i Jacky, stripovi koji odišu humorom i soft erotikom. Kapetan Srbija je nastao u jednom zajedničkom kafanskom nadahnuću. Zamišljen je kao iskrivljeni pandan Kapetana Amerike. Njegove avanture, kao i avanture Mirka i Ništavila i Dr Varave pratite na http://casopisparadocs.blogspot.com/. HH: Kakvi su kratki prikazi knjiga Mračne komore? NO: Mračnu komoru je pokrenuo Stevan Bradić, moj kolega sa studija na katedri za filozofiju. Uporedo je studirao filozofiju i komparativnu književnost. Sada je pisac i asistent na komparativnoj književnostina Filozofskom fakultetu. Ideja je počela tako što me je Steva pozvao jednom da radimo kratke prikaze knjiga gde u video klipu od 5-6 minuta govorite o omiljenoj knjizi za koju smatrate da i drugi treba da pročitaju. U vrlo kratkom vremenskom roku vi morate da kažete nešto informativno i zanimljivo o knjizi kako bi zainteresovali svet koji se bavi humanističkim naukama ili uopšte kako biste zaintrigirali radoznali čitajući svet. Pored Steve i mene, tu su još i Željka Kurjački, Jasna Radojičić, Marko Bogunović. Teme su nam književnost, psihologija, sociologija, filozofija. Na ovom kanalu nalaze se i mnogi intervjui sa poznatim i manje poznatim piscima i razna dešavanja vezana za književnost. U ostalom, pogledajte kanal na Youtube - https://www.youtube.com/channel/UC7ujzw_P1L_9BtNEUwdkoUw HH: Kako si izoštrio svoj jezik za satiru i slem? NO: Ne znam. To se nametnulo samo po sebi. Satira i apsurd mi dozvoljavaju da napišem sve ono što nastaje na margini teksta, koja je privlačna baš zbog toga što tu tekst dodiruje onaj politički, ideološki momenat teksta. Na sličan način to radi i slem. Kod slema me privlači i to što od tebe zahteva kompletno angažovanje da budeš vidljiv i prezentan, da osetiš publiku i da ona oseti tebe. Ali teško da ja mogu biti satiričar i slemer, mislim da to nije ono što me iscrpljuje u potpunosti, niti sam ja baš veliki majstor u tome. HH: Nešto reći čitaocima? NO: Čitaoci čitajte, ko što i sada radite... Priprema i realizacija intervjua Morana Petrović 11

Muzicka kutija

Hemp Humans April 2015

Žanr: Comedy Rock Godina izdavanja: 2001. Izdavačka kuća: Epic Records

TENACIOUS D – TENACIOUS D Album prvenac dinamučnog dua pod nazivom Tenacious D je mnogo više od pukog LP-a dvojice stonera iz Kalifornije. Ovaj album je objavljen pre njihovog urnebesnog filma “Tenacious D and the Pick of Destiny” i krase ga divne akustične numere koje su prepune metafora i skrivene komedijei, pre svega, harmonija koje se danas retko koriste u rokenrolu. Za pravo razumevanje njihovog smisla za humor ( i tekstova) je potrebno malo jače znanje engleskog jezika i, eventualno, koji džuganj. Teme su im ujedno i zabavne i poučne, počevši odCity Hallgde prozivaju uređenje države i okrivljuju ih za uništavanje prirode i zabrane slobode govora. Takođe, treba malo bolje preslušati album da bi se otkrili skriveni zvuci poput uvlačenja dima iz bonga i klasičnih „stondparanoja“ tripova. Osim toga, ima i pesama koje dižu rokenrol na uzvišene nivoe i brane ga od današnjeg neukusa (po njihovom skromnom mišljenju). Neke od pesama imaju i sopstvene uvode u vidu kratkih skečeva. Pesma Tributeje auditivni zapis njihovog sukoba sa samim đavolom i svedoči kako su ga pobedili uz dve gitare i njihov rok! Koliko god sve to zvučalo presmešno i pomalo detinjasto, ovaj album preporučujem svim čitaocima koji su željni dobre zabave i malo drugačije muzike.

Hemp Humans April 2015

Muzicka kutija

Žanr: Psychadelic Progressive Rock Godina izdavanja: 1977. Izdavačka kuća: Harvest/EMI

PINK FLOYD - ANIMALS Šta reći za ovo umetničko delo? Malo je reći samo da je umetničko delo. Deseti album progerisavaca iz Britanije, Pink floyd, dotiče se, davne 1977, nekih tema koje su i danas veoma aktuelne. Oseća se neka mračnija energija koja je preteča još mračnijem albumu The Wall. Album je zasnovan na Orvelovoj političkoj satiri “Animal Farm” gde deli klase na životinjske vrste: pohlepni kapitalisti i industrijalci susvinje, njihove sluge,policajci, su psi (kerovi, kodnas) i veliko stado koje prati pravila i ne postavlja nikakva pitanja – ovce. Isto tako, ovaj album ima tri dugačke pesme Sheep, Pigs i Dogs i dve kraće akustične Pigs on the Wing 1 i 2. Pesme su prilično dugačke i pokazuju ozbiljnu želju Flojdovaca da izbegnu pisanja kratkih i slušljivih pop pesmica tog doba i da ne upadaju ni u jedan muzički kalup. Ako ste revolucionarne prirode, ovaj album je obavezan i podiže svest o tome u kakvom stanju se nalazi društvo kojem je više nego potreban preporod. Čudno je to što se ova tema prožima kroz umetnost i donekle kroz javnost već decenijama a malo ko da se trudi da radi nešto po pitanju unapređenja društva ili makar bilo kakve revolucije... Sve u svemu, srceparajuće solaže, opuštajuće klavijature i pomalo očajni krici Votersa i Gilmora su samo neki od aduta ovog albuma. Nemam šta još da dodam a da ne upropastim očekivanja ili doživljaj, poslušajte sami za sebe.

Žanr: Rok, alternativni rok Godina izdavanja: 1999. Izdavačka kuća: Automatik rekords

NEGATIVE – NEGATIVE Malo da promovišem domaće izvođače, ali kvalitetne domaće izvođače. Ovo je, na ovoj listi, opet album prvenac i to našegsastava“Negative”. Album sa deset pesama koje prosto pršte od mladalačke energije izdat je krajem te, nama tužne, godine. Mimo tog negativnognaziva, ovaj bend i dalje zrači pozitivnom energijom u nekim pesmama. U nekim se prilično oseti bes a u nekima se sasvim dobro diže i spušta tenzija tokom čitavog trajanja pesme. Divan primer pozitive je pesma Oblaci koja ima sjajan fanki prizvuk, s tim da su tada još imali dvojicu gitarista. Neke pesme, poput Svet tuge baš umeju da bace čoveka u teško razmišljanje i laganu depresiju, ali samim tim nam negativci pokazuju koliko su svestrani tekstopisci. Album je odlično sklopljen i,što se tiče instrumentalne strane, momci su ga razbucali! To je dokaz koji bi trebao da razbije stereotip o bendu da su pop sastav i da sviraju„limanda“pesme. O Ivaninom pevanju ne treba mnogo reći osim da kupite ili skinete album(kako god vam je pristupačnije), stavite sluške i uverite se da i mi imamo rokenrol koji praši. Indžoj!

Hemp Humans April 2015

Muzicka kutija Žanr: Southern rock, Southern metal Godina izdavanja: 1994. Izdavačka kuća: Geffen

PRIDE AND GLORY – PRIDE AND GLORY Ovo je prvi i, na žalost, jedini album benda Pride and Glory. Nakon što je privremeno napustio Ozijev bend, Zakk Wylde je osnovao ovaj sastav ne bi li se malo zabavljao i bavio autorskim radom. To je pakleno dobro uradio. Album otvara stvar Losin’ your mind koja počinje sa rifom na bendžu, klasičnom južnjačkom instrumentu. Pored toga, album je prožet teškim rokanjem sve trojice iz benda, sporijim baladama i nekim obradama klasika popularne muzike. Godine 1999. je album ponovo izdat uz još jedan kompakt disk sa dodantim materijalom, pomenutim obradama i tako dalje.Zakk Wylde je ovde, po mom mišljenju, na vrhuncu svog sviračkog i pevačkog umeća. Pokazao se i kao vrsan tekstopisac. Ima i pesama koje daju osećaj kao da bend džemuje sve vreme, poput Toe’n the Line i Shineon. Takođe, ubačeni su i mandolina i usna harmonika u neke pesme koje daju dinamiku čitavom konceptu albuma i čine ga još zanimljivijim. Za kraj albuma je ostavljena stvar Hate Your Guts koja je izrazito šaljivog karaktera, čija je tema kako klasičan južnjak iz Luizijane ne voli baš previše svoju bivšu ženu, izjavivši da bi joj iskopao raku, ali mu je lakše da je pregazi svojim pikap kamionom. Klasičan južnjački humor. Album će se svideti svim ljubiteljima dobrog gruvanja i piva i preporučujem da se obrati izuzetna pažnja na ritam sekciju, pošto su ovde vanvremenski dobro i glasno prašili. Pride and Glory vam pružaju sat vremena dobre razonode koju ne valja propustiti. A sad, pošto ste stigli dovde, bacite se napos’o!

Žanr: Progressive alternative metal Godina izdavanja: 2005. Izdavačka kuća: American

SYSTEM OF A DOWN – MEZMERIZE Moj lični favorit od svih SOAD albuma iako su svi podjednako dobri. Zanimljiv etnički koktel koji čini ovaj Jermensko-američki sastav izdao je nakon svog trećeg albuma dupli album “Mezmerize” i “Hypnotize” koji su objavljeni u razmaku od pola godine. Ovaj album je prilično lud, ali bukvalno, lud. Imaju takve prelaze u pesmama da me, iako sam slušao ovaj album x puta, često iscimaju toliko da mi srce zalupa duplim tempom. Većina numera je odlična za alarm a ako spavate kao top, verujte mi, ovi momci će vas lansirati iz kreveta. Seržovo brzo pevanje koje je skoro neuhvatljivo u nekim trenucima savršeno je ispraćeno pratećim vokalima gitariste Derona koji tokom svog, prilično visokog pevanja, majstorski rifuje i cepa tektonske ploče. Ovaj sastav je isto prilično svestan stanja u kom se svi mi, na ovoj malenoj planeti, nalazimo i rade punom parom na tome da to i prikažu ljudima. Druga pesma na albumu BYOB koja je skraćenica za bring your own bombs (aluzija na žurke tipa bring your own booze – donesite sopstveno piće) sve govori. Sat Statue je samo još jedan takav primer.Takođe, ne kritikuju samo američki imperijalizam i globalni genocid već zaglupljivanje mase televizijom i ostalim mas medijima, propagandom i, takođe, materijalizam i posesivnost. Iako su prilično heavy imaju dosta melodične rifove i stil pevanja. Svakom znatiželjnom slušaocu koji nema šta da radi zadajem ovo kao još jedan domaći zadatak. A, ako vam se svidi“Mezmerize”, poslušajte njegovog brata blizanca“Hypnotize”koji vas neće izneveriti. Andrej Jovanović 14

Hemp Humans April 2015

Celuloid Freak

MOVIES ABOUT PUNK

THE RUNAWAYS The Runaways je biografska drama o korenima i temelju 탑enskog rok benda koji je vremenom postao veliki uticaj i na pank i na metal. Radnja prati rane dane benda, formiranje.

Celuloid Freak

Hemp Humans April 2015

WHAT WE DO IS SECRET What we do is secret je film o Darbiju Kresu, pevaču punk-rok benda “The Germs” iz Los Anđelesa. Radnja prati formiranje i karijeru benda “The Germs” fokusirajući se na Kresov takozvani „petogodišni plan“. Njegova homoseksualna veza sa Robom Henlijem i njegovo druženje sa heroinom će u decembru 1980. rezultirati samoubistvom. Film je nazvan po prvoj presmi sa prvog albuma “The Germs”.

SUBURBIA Ovaj film je portret života u ranim osamdesetim godinama u predgrađu Los Anđelesa sa pankerima-beskućnicima koji žive u napuštenoj zgradi pored autoputa 605. Ludilo, nasilje, zločin, agresija. Ne baš glamurozna priča o panku.

SLC PUNK Salt Lake City Punk je priča o dvojici ortaka, jedinim pankerima u zadrtom Solt Lejk Sitiju 1985. Ovo je dobra priča o potrazi za sopstvenim identitetom, društvu, borbi, muzici, drogi, ženama, svirkama, raspadanju, čirokanama, roditeljima-hipicima, tučama, alkoholu, žurkama, LSD-iju i nateraće te da zgotiviš pank, iako slušaš psaj i dip haus.

Hemp Humans April 2015

Celuloid Freak

SID AND NANCY Ideeemoooo! Sid Vicious, na heroinu, napaljeni klinac, upoznaje svoju Nensi. Otvaraju se vrata pakla koji može da stvori samo jedna ovakva, destruktivna veza. Likovi su malo preuveličani, preterani, al’ je to do jaja.

CONTROL Control je film o Joy Division-u, ali mnogo više o frontmenu benda, Ianu Kurtisu. Priča prati jedan specifičan um u dvoboju sa ljudima i životom, ljubav, raspadanje, strast, muzika. Neki ljudi koji se dižu iz engleskog sivila ili propadaju natrag u njega.

HARD CORE LOGO Hard Core Logo je priča o nekad poznatom pank bendu koji se ponovo okuplja i kreće na mini turneju. Sva nezahvalnost ovog poziva postepeno grabi pipcima i vuče u ponor rokenrol prokletstva.

Hemp Humans April 2015

Celuloid Freak

EX DRUMMER Ex drummer je finski film o nekoliko hendikepiranih koji imaju bend i traže bubnjara. Oni žele da nastupe samo jednom, na takmičenju bendova. Bubnjar kojeg će pronaći je kontroverzni pisac koji ovo vidi kao jedan zanimljiv sociološki eksperiment. Možda.

GARAGE DAYS Garage days je australijski film iz 2002. godine. Priča prati članove neafirmisanog benda i njihove snove da se probiju u rokenrol svet iz njihove mašte. Još kad bi umeli da sviraju....

RUDE BOY Ovaj film je delom fikcija, a delom dokumentarac koji priča o Reju Gangeu, fanu Kleša koji napušta svoj posao da bi postao roudi istog benda. Kult.

Ivan Tilt 18

Hemp Humans April 2015

Banke semena

Pozdrav drugari!

ovom izdanju želim da Vam predstavim grow shop Nirvana seeds. Istorija Nirvane datira još od osamdesetih godina. U to vreme se dosta eksperimentisalo sa unutrašnjom kultivacijom kanabisa. Putujući svetom, u stopu hipika, prikupljali su semena najegzotičnijih mesta. Dugogodišnjim eksperimentisanjem i hibridizacijom stvorili su preko 50 sorti kanabisa svetske klase zbog kojih Nirvana drži jedan od svetskih brendova na Kanabis kupovima, ali i kod početničkih i dugogodišnjih farmera. Nirvana vam nudi najviši nivo kvaliteta semena sa dobrim stepenom klijavosti i garancijom kvaliteta. Eksperti u Nirvani se trude da sve biljke budu organski gajene. Savetuju organsku proizvodnju svima jer organski kanabis je daleko superiorniji proizvod, pak i više ekološki. Neke od poznatijih sorti su AK-48, Aurora Indica, Durban Poison, Haze, Hollands Hope, White Widow i još dosta drugih. Zakoni u Holandiji vezani za kultivaciju kanabisa razlikuju se od drugih zemalja u svom okruženju zato treba proveriti regulativu zemlje iz koje se naručuje. Za našu zemlju je bitno naručiti pošiljku u stealth pack-u . Ako ste u Amsterdamu obavezno ih posetite. Njihova adresa je St. Antoniesbreestraat 14, smešten između Waterlooplein-a i Nieuwmarkt-a. Radno vreme od 09.30 – 17.00 časova. Kontakt telefon - +31 (0) 20 - 627 51 13 Aleksandar Dimitrijevic 19

Udruzenja

Hemp Humans April 2015

mnogim istraživanjima je dokazano da je marihuana delotvorna kao lek u lečenju mnogih bolesti kao što su multipleskleroza, rak, epilepsija, kao i kod mnogih stanja: depresije, anksioznosti, nesanice. Udruženje smatra da kanabis nije lek za sve i da, naravno, nekim pacijentima marihuana pomaže više, nekima manje, ali nepostoji nijedan lek na Zemlji koji je 100 odsto efektivan – zašto bi onda baš kanabis bio zabranjen? Ono što je najbitnije kod marihuane kao leka jeste to da umanjuje patnju pacijentima koji se bore sa teškim bolestima tako što bar pomogne odsustvu bola koji trpe usled oboljenja. Dakle, Bugarska se i dalje bori za legalizaciju s tim da to najviše zavisi od toga da li će „Nacionalni savet opojnih supstanci“ odlučiti da li je to njima potrebno ili ne. Ono što udruženje „Medicniska Marihuana Bugarska“ želi da spreči je rast crnog tržišta. Najbitnije je da pacijenti dobiju odgovarajući lek što podrazumeva da je biljka pravilno uzgajana, pripremljena i dobro odabrana a to ne mogu postići ukoliko se osećaju kao kriminalci dok su prinuđeni na uzimanje bilo kakavog oblika marihuane koji im se nudi jer je na kraju krajeva to jedino što imaju. Pošto je ovo tema koja zahteva uključenost svih građana Bugarske i onih kojima to i jeste i nije potrebno, udruženje „Medicinska Marihuana Bugarska“ poziva sve zainteresovane koji žele da pomognu da im se obrate na njihovom sajtu ili fejsbuk stranici radi podizanja svesti lekovitom dejstvu marihuane i organizovanja pomoći za one kojima je ova biljka lek.

oš jedna država koja bije bitku za legalizaciju– Bugarska! Udruženje „Medicinska Marihuana Bugarska“ je neprofitna nevladina organizacija ljudi koji su povezani sa jednom misijom – da edukuju društvo i pomognu obolelima da pristupe svom leku. Udruženje se zalaže za to da je stalna edukacija koliko pacijenta, pa i lekara, o predostima upotrebe ove biljke novi korak ka legalizaciji i dizanju svesti o temi medicinske marihuane. Cilj udruženja iz Bugarske je obrazovanje javnog mnjenja o marihuani kao lekovitoj biljci, kao i omogućavanje pacijentima odgovarajući i lakši pristup leku. Naime, Bugarska želi da pomogne ljudima koji ne mogu da žive normalnim životom bez svog leka. Dizanje svesti o ovoj temi je izuzetno bitno jer je potrebna učešće svih građana a to se može postići konstantnom edukacijom i govorenjem o prednostimakonoplje. Prošle godine je održan prvi bugarski seminar pod nazivom “Ко?ноп: да проговорим за марихуаната“(Konoplja, da pričamo o marihuani),na kom su građani mogli više da čuju o ovoj temi i od ljudi stručnih u analiziranju prednosti ove biljke. U

medicalmarijuana.bg facebook.com/MedicinskaMarihuanaBulgaria Bosiljka Đikanović 20

Hemp Humans April 2015

Domacica

PUNJENE PECURKICE SASTOJCI 1.8 velikih belih pečurki (šampinjoni); ukloniti stabljike da ostanu samo kapice 2.5 češnja belog luka, usitnjenog 3.Po kašiku feta sira za svaku pečurku 4.½kašike mlevenog bibera 5.¼kašike soli 6.Parmezan po želji 7.Kanabisovo ulje ili, ukoliko ga nemate u kupovnoj varijanti, izmrvite koliko marihuane želite, stavite je u tiganj i potopite maslinovim ili običnim uljem taman da pokrije dno i propržite 5 minuta, ne previšeda ne izgubi dejstvo, kad se sjedini prespite u posudu

PRIPREMA 1.Zagrejte rernu na 350 stepeni (tj. najviše što može) 2.Uklonite stabljike sa pečurki 3.Zajedno sa kanabisovim uljem propžite iseckane stabljike od pečurki 4.Na pola prženja dodajte beli luk, so i biber 5.Sklonite sa vatre i ostavite malo da se ohladi 6.U posudu dodajte feta sira i parmezana 7.Popunite kapice od pečurki sa ovom smesom 8.Posti ostatak parmezana na vrhu 9.Pecite u rerni 15 min

Domacica

Hemp Humans April 2015

SVEMIRSKI KOLACICI SASTOJCI 1.2/3 šolje brašna 2.½ kašike soli 3.1 kašika praška za pecivo 4.1 šolja šećera 5.1 šolja šlaga 6.2 jaja 7.1 šolja mleka 8.1 šolja marihuana butera 9.1 kašičica ekstrata vanile 10.1 kašičica ekstrata limuna

PRIPREMA 1.Zagrejte rernu na 350 stepeni (tj na najviše što može) 2.Pomešajte zajedno brašno, prašak za pecivo i so u veliku posudu 3.U drugoj posudi pomešati šećer zajedno sa marihuana buterom, dodati jaja, mleko, ekstrat od vanile i limuna 4.Kada to izmutite, dodajte šlag i smesu iz prve velike posude 5.Kada se sve to dobro promeša i sjedini podelite smesu u korpice za kolače i stavite da se dobro ohladi Na kraju pospite ili šećerom u prahu, čokoladnim mrvicama ili kako vam je slađe i uživajte u svemirskom zalogaju.

HRSKAVA RIZA SASTOJCI 1.½šolje marihuana butera 2.¼šolje riže ili kako pirinač pahuljica 3.4 šolje mini mančmeloa

PRIPREMA 1.Papir za pečenje 2.Polako pržiti marihuana buter na tihoj vatri u tiganju 3.Dodati mini mančmeloe dok se ne istope i sjedine sa buterom 4.Mešajte neprestano i kuvajte 2 minuta duže posle sjedinjenja 5.Sklonite sa vatre 6.Dodajte rižu ili pahuljice dok se potpuno ne potope u smesi 7.Pritisnite sve to papirom za pečenje i stavite u frižider 8.Kada se ohladi samo izvadite celu smesu kao kalup, ako želite prelijte toplom čokoladom ili nekim sirupom koji volite Uživajte u hrskavoj poslastici jedite i letite.

BosiljkaĐikanović 22

Hemp Humans April 2015

Iskreno o marihuani

omešajte jaja, jogurt, vodu, so i ulje u jednu masu. Stavite koru na sto i uz samu ivicu kore nanosite napravljenu smesu i rolate, rolate, rolate…Zamotate tako da ne dopustite smesi da izlazi izvan kore. Misli su mi odlutale kod ‘rolate’... Volela bih da je nedelja moj omiljeni dan a ne sreda. Da onaj moj otputuje na ‘vikend’ od nekih 25 godina sa licem bez bora, da upakujem klince u krevet i da, umesto ove pite, zavijam svoj omiljeni hobi. U rerni ispečena pita za posle porcije džointa, u glavi kreću misli ili-ili. Sativa ili indika? Nikada mi nije bilo bitno. Važno je bilo samo da zadovoljava sve moje potrebe. Važno je bilo da komšija sa sprata ne zaboravi ili ne potroši sve svoje zalihe, pa da ja ostanem bez svoje zabave. Onda sam se malo zainteresovala, krenula da se raspitujem, počela da čitam, pratim portale ne bih li shvatila šta ja uopšte konzumiram. Pronalazim podatke i nestrpljivo čitam. Onda pronalazim nešto jako interesanto što mislim da malo ko zna a pogotovo ja kao ekstremni lajik. Ovo sve deluje tako lako, ali ja smatram da je ovo jedna velika nauka. Kao što somalijeri poznaju vino, tako mislim da 23

je potreban neko ko će poznavati sve vrste konoplje. Cannabis Ruderalis je treća vrsta, pored sative i indike, koja poreklo vuče iz Rusije, Poljske i ostalih istočnoevropskih i srednjeazijskih zemalja sa hladnijom klimom. Još uvek postoje neslaganja oko toga da li je ruderalis uopšte odvojena vrsta. Kanabis je klasifikovan u tri vrste na osnovu razvitka i oblika semenke i na osnovu perioda rasta i cvetanja. Ruderalis raste u hladnim predelima, sazreva brzo a ima pokazatelja da mogu biti nezavisne od fotoperioda ( odnos trajanja dana i noći ). Neke osobine ruderalisa su velike semenke, niska korovasta biljka visine od 120-180cm a nivo THC-a je niži nego kod sative i indike. Nedelja predveče. Zvono na vratima. Znam već ko je, čak poznajem i dužinu zvona - dva puta vrlo kratko. Ležim u krevetu okupana i namirisana. Muž je otputovao na vikend, klinci su upakovani u krevet, pita me čeka u rerni, a pre pite... Na noćnom stočiću stoji savršeno smotan džoint. Ispraksovala sam se sa zavijanjem pite, valjda... Saznaćemo to drugi put. Prijatno veče, sada. Biljana Nikolic- Biki

Hemp Humans April 2015

Iskreno o marihuani

WAKE-up

ropaganda protiv marihuane je do skoro bila rasprostranjena širom sveta je i dalje jako zastupljena, ali postepeno jenjava. Starije generacije u Srbiji, većinom konzervativno vaspitane, na marihuanu gledaju kao na tabu, osuđuju nešto o čemu ne znaju skoro ništa, čak zaboravljajući na svoje bake koje su gajile konoplju. Okruženi nekim metalnim okvirom vremena i vlasti, do dana današnjeg laži o kanabisu kao opasnom narkotiku i dalje su veoma aktuelne.Veoma je teško ljudima objasniti da je nešto što im je usađeno kao lično mišljenje, to zapravo nije. Talas spoznaje i istine širi se celim svetom, prohibicija drage nam biljke se polako ali sigurno zaustavlja. Za početak je dovoljno pustiti istinu i ona će se sama braniti od laži, poput lava. Dragi moji saborci, u ovoj borbi za biljku, ispričaću vam lični primer zatupljenosti i niske svesti na primeru svoje majke. Pre nepunih pet godina, majka je saznala da „varim“. Koristeći se onim što je znala o marihuani, deklarisala me je kao lošu osobu, narkomana, nekoga ko je neka vrsta otpada, takoreći, plakala je, imala nameru da me vodi na testiranje, kod psihijatra i tako dalje. Kad god je neko u kući pomenuo nešto tipa „mladi puše drogu“, pitao sam: „A šta je to droga?“ a zatim odgovorio: „Zar kofein, cigarete, kao i alkohol nisu droga, zar onda to nije pogrešno, a zašto to onda nije zabranjeno?“ Međutim, nikada nisam bio napadan i tako, godine su prolazile, a ja sam objašnjavao i lekovita dejstva, mir, ljubav, ideje.. Uprkos svemu, mama je sve vreme bila u nekoj neverici, dok pre otprilike godinu dana Rick Simpson, sa

svojim timom lekara koji su činili prof. dr Lumír Ondřej Hanuš i dr Paul Hornby, nisu posetili Beograd u okviru tribine „Lekalizuj“. Nekako sam uspeo majku da nagovorim da odemo na tribinu. Ostala je začuđena brojem ljudi koji su prisutvovali ovom događaju. Tada je i prvi put, zapravo, u okviru jednog časopisa videla biljku i bila oduševljna njenom lepotom. Pored doktora, na tribini su ključnu ulogu imali i silni oboleli koji su svoje vapaje za pomoć uputili zakonu a i prisutne poprilično rastužili. Posebno je u tim trenucima osećala da ovi ljudi sigurno ne lažu jer zašto bi neko ko je vidno teško oboleo lagao da mu nešto pomaže a pritom zbog toga što se lečio, od strane države bivao tretiran kao kriminalc. Osećala se srećnom zato što je konačno sama, sopstvenim očima, videla istinu. Tada je, zapravo, i uvidela kako naš sistem i politika obmanjuju, formiraju mišljenje koje zapravo nije naše. Priznala je da je pogrešila i promenila pogled na celu ovu situaciju a i naučila da tako olako ne veruje svemu što čuje na TV-u a i rečima političara koji, kako sam joj i sam govorio, koriste silna hapšenja koja su većinom koncentrisana na kanabis. Naravno da je lako pohapsiti sve mlade ljude i one koji se leče kako bi se došlo do glasa naroda jer u očima neukog čoveka oni bivaju heroji. Kada sam je upitao zar nije sada, posle svih ovih godina, smešna sva ona drama o kanabisu i meni kao lošem čoveku, osmehnula se. Nakon tribine je počela više da čita o travi, priča sa svojim priljateljima o istoj, mada u početku onako nesigurno i tiho, ali kako mi je i sama rekla, nije uvek nailazila na negativne komentare, nije više gledala na ljude koji koriste marihuanu kao na narkomane, ubice, loše ljude iako, kako kaže, ipak ne bi malo24

letnim licima dozvolila da duvaju, kao i da piju alkohol, jer je za to ipak rano, navodeći da se u tom periodu deca i dalje razvijaju, skapirala je da sam joj sve vreme govorio istinu i od tada do dana današnjeg kapiram da mi po ovom pitanju apsolutno veruje. Prošle godine sam pun sreće podelio buksnu sa svojom kevom, bila je oduševljena citrusnim mirisom koji je dopirao iz kesice. Tada sam joj kroz osmeh rekao: „To je ta opaka droga marihuana od koje se umire i postaje loš čovek“. Bila je nasmejana. Gidra

Hemp Humans April 2015

Iskreno o marihuani

ta da uradi roditelj kad sazna da njegovo dete ima tumor a da je možda jedini od delotvornih lekova nelegalan? Kako se postaviti prema zakonu koji pasivnim eutanazijom dete osuđuje na najgore a kako prema okolini koja, zbog predrasuda i straha, preti krivičnom prijavom? Razgovor je vođen sa jednom hrabrom majkom koja je odlučila da je život njene ćerke ispred svega ostalog. Imena deteta i majke su poznati redakciji. Iz poštovanja prema njihovoj hrabrosti nećemo iznositi detalje. Najbitnije je da se devojčici, nakon jednog dela terapije uljem kanabisa, tumor smanjio za 2 santimetra. Sunce se ponovo rađa…

HM: Nismo nikoga konsultovali kada smo se odlučili na ovu vrstu lečenja i napominjem da njeni lekari ne znaju šta ona koristi od alternativne medicine. Još uvek se nismo videli sa njenom glavnom lekarom da bi sa njom o tome porazgovarali. HH: Kakve su bile prognoze lekara pre nego što ste počeli sa terapijom uljem i da li su se te prognoze promenile? HM: Prognoze lekara su bile da sačekamo jedan MRI glave posle zračenja i da će se efekat istog videti. Međutim, odradili smo kontrolu nakon četiri nedelje i usledio je šok. Tumor je porastao kao da nije operisan drugi put i sama doktorka je bila iznenađena. Rečeno nam je da pratimo dalji tok. Zakazana je kontrola za tri meseca i u slučaju da je tumor opet porastao indikovana bi bila treća operacija. U međuvremenu odlučujemo da krenemo sa korišćenjem ulja kanabisa jer smo se bojali ponovnog otvaranja glave i posledice koje bi ona mogla da donese, pošto su već bile vidljive posledice prve operacije. Poremećene su funkcije štitaste i nadbubrežne žlezde i pije supstituciju.

Hemp Human: Gospođo, koja dijagnoza je postavljena Vašoj ćerki i kada? Hrabra Majka: Moje dete je obolelo od benignog-vodeno-cisticnog tumora hipofize-hipotalamusa, tumora o kome se jako malo zna jer je jako redak. Mom detetu je otkriven kada je imala 3 i po godine. Otkrili smo sasvim slučajno. Prvi znaci su bili vrtenje glavicom levo-desno i igranje očnih jabučica kada fokusira pogled u nešto. Rečeno nam je da je to embrioni tumor, to jest da je ona rođena sa njim i da je mogao da se otkrije mnogo ranije da su lekari obratili više paznje na njene simptome.

HH: Kakvi su bili komentari ljudi u Vašem okruženju? Da li su Vaša rodbina i prijatelji pokazali razumevanje i da li ste imali nekih dodatnih problema zbog svoje odluke? HM: Bili smo osuđivani kad smo se odlučili na ovu alternativu. Osoba jako bliska nama mi je rekla da će me tužiti jer drogiram dete. Na to sam samo odgovorila: „Ja ne drogiram svoje dete, ja nju lečim“. Ljudi još uvek nisu dovoljno upoznati sa korišćenjem kanabisa u svrhu lečenja i u onu drugu svrhu, da kažemo rekreativnog korišćenja jer ljudi koji se leče ne mogu da postanu zavisni. Samo pokusavam da je spasim iz kandži ovog zla, samo želim da moje dete bude kao što su ostala deca. Jako teško je bilo prvih nekoliko dana, pogotovo za mene kao majku, ali kad mislite da je to sve za njeno dobro, onda samo terate napred jer ko bolje može da učini za svoje dete ako to nije majka?

HH: Spomenuli ste kada smo ugovarali razgovor da Vaša ćerka treba da ide na dodatna ispitivanja. Ako nam možete reći kako je devojčica sada i šta su pokazali rezultati? HM: Radili smo drugi kontrolni MRI glave koji je pokazao da se tumor dodatno smanjio i da je počeo da odumire. Cista koja je bila najveći problem je počela da se suši, što je odlično. HH: Koje terapije je sve prošla do sad? HM: Imala je dve operacije glave, dve teške operacije u razmaku od šest meseci i odmah posle druge operacije je sprovedena zračna terapija.

HH: Pretpostavljam da su naši čitaoci načelno upoznati sa posledicama zvaničnih terapija kojima se tretira tumor, ali jedno je saznati nešto teorijski a drugo čuti to od nekog ko se sa tim suočava svaki dan. Ako Vam nije neprijatno pitanje, zamolio bih Vas da nam prenesete neka svoja iskustva.

HH: Da li ste se posavetovali sa lekarima pre odluke o alternativnoj terapiji i kakva je bila njihova reakcija kad ste im saopštili svoje namere? 25

Iskreno o marihuani

Hemp Humans April 2015

HM: Ona je prosla zračnu terapiju. Imala je 29 zračenja i verujte mi da ih nikome ne bih poželela. Do petnaestog zračenja je bila odlična a posle toga kao da ju je neko pokosio. Krenule su nenormalne glavobolje, povraćanja, nemoć u hodu, često nije hodala nikako, jedva da je nešto i jela, ali već posle dve nedelje korišćenja ulja se to promenilo. Krenulo je na bolje. Sada, posle šest meseci korišćenja ulja, moje dete po prvi put trči ulicom. Puno mi srce kad je vidim kako vozi bicikl ili kako trči uz drugu decu što do tada nije bio slučaj.

ime svih naših anđela koji su nas prerano napustili i u ime sve dece koja su obolela i koja se i dalje leče i u ime nas, roditelja, koji se borimo za našu decu i koji proživljavamo pakao jer smo nemoćni da nam omoguće što pre da možemo normalno, na recept, da odemo i da kupimo lek i tako spasimo našu decu. Dajte im šansu da vam dokažu koliki su to borci i kako su to veliki ljudi. Razgovor vodio V. Lončar

HH: Koliko Vam je vremena trebalo da donesete odluku o alternativnom načinu lečenja? Da li ste odluku doneli odmah ili ste imali neke rezerve? HM: Od majke sa onkologije sam dobila savet da krenemo sa uljem. Međutim, mi smo hteli da sačekamo rezultate MRI koji su bili loši, te smo odmah odlučili i nabavili ulje. HH: Pojavile su se glasine o lažnom ulju. Negde je čak spominjano da se prodavala prokuvana koka-kola. Da li ste Vi imali takvih iskustava i da li ste bili u situaciji da proverite kvalitet pre upotrebe? HM: Da, proveravali smo ulje. S obzirom da je dete u pitanju, ne bi vam svako prodao bilo šta. HH: Za kraj, da li imate neku poruku nadležnim institucijama, obolelima ili građanima Republike Srbije? HM: Da, imam poruku za nadležne, za sve one koji nisu upućeni u stepen obolelih u Srbiji. Za ovih godinu i po dana sam upoznala mnogo dece. Nažalost, pola njih više nije sa nama. Za svakim detetom srce boli, suza suzu stiže. To su sve deca od dve godine pa čak i manja deca. I oni imaju pravo na život, pravo da se smeju, da uživaju, da se leče, pravo da žive.Verujte mi, ovo nije epidemija raka ili tumora kod dece, ovo je pandemija! Na svakih sedam dana nam umre po jedno dete pred kojim bi bila sjajna budućnost da je dobilo svoj lek na vreme. Znate li kako boli kada gledate dete na hemioterapiji kako se muči, dete kako vrišti od bolova, dete koje vas moli da mu pomognete a vi ne možete da učinite ništa da mu bar malo olakšate, da mu pomognete. Daj Bože da nikad i ne saznate! Samo jedan dan na Institutu, na onkologiji i radilologiji, na dečijem odeljenju slama srce i zato molim nadležne,u 26

Hemp Humans April 2015

Hempciklopedija

Da nastavimo gde smo stali…

Harrison Act koji nije obuhvatao marihuanu, hašiš i halucinogene droge, već se odnosio isključivo na morfijum, opijum, njihove derivate i lišće koke. Koliko se kanabis konzumirao u SAD do njegove prohibicije 1930. godine? U New York Times-u 1919. se navodi: „Niko ovde, u Njujorku, ne koristi marihuanu. Mi smo samo čuli o tome sa jugozapada, ali bolje da zabranimo upotrebu ovde, inače će heroinski zavisnici i zavisnici od teških droga i alkohola prestati sa korišćenjem svojih droga zbog Prohibicije i zameniće droge na koje su navikli novom i nepoznatom drogom, marihuanom“. Niko nije obratio pažnju na predhodnu slabu zabranu iz 1860. jer se kasniji zakonski akti ne pozivaju na tu peticiju i doneti propis. Amerika, naprosto, nije imala pojma o marihuani do 1910. osim sporadičnih farmaceutskih preparata. Primera radi, The Boylan Bill-regulating the sale and use of habit forming drugs, Statut iz januara 1914. godine koji je ušao u zakonodavni sistem Njujorka nije uključio kanabis na listu zabranjenih droga. Ipak, Zdravstveni odbor Njujorka je doneo Sanitarni kod kojim se kanabis smešta na listu droga, a prekršaj tog koda povlači malu novčanu kaznu ili zatvor do šest meseci, u zavisnosti od količine. Do 1927. godine, kanabis je bilo dozvoljeno posedovati i prodavati u medicinske svrhe na osnovu prepisanog lekarskog recepta. Godine 1910. je počela Meksička revolucija koja je poterala ljude u zbegove. Korisnici kanabisa, legendarno mirni i pacifistički nastrojeni, pristigli su na jugozapad, najviše u Teksas, Kolorado, Novi Meksiko i Montanu donoseći tradicionalnu biljku nepoznatu ljudima u SAD. Šta su političari mislili o mari-

aime Coca Cola je do 1903. godine upotrebljavala kokain u svojim sokovima. Džon Pamberton (John Pemberton) je proizveo sirup 1863. na osnovu predhodno vrlo popularnog vina tzv. “Marianis wine” koje je takođe imalo koku u sebi. Oba pića su, u stvari, bili eliksiri i prodavali su se kao lekovi u apotekama. Te 1903. kompanija Coca Cola je kokain zamenila kofeinom. Šija i vrat u kombinaciji. Teško da je bilo ko obraćao pažnju na ovaj akt. Postavlja se pitanje – kako se stvorila potreba tih godina za tolikim brojem eliksira? Građanski rat u Americi (znate ono, sever-jug) je doneo jedan problem čije posledice nisu bile adekvatno sagledane do 1914. godine. Usled nedostatka drugih anestetika, većina operacija vojnika ranjenih u bitkama se obavljala uz korišćenje morfijuma kao anestetika. Nakon završetka rata, pojavio se veliki broj ljudi sa identičnim simptomima zavisnosti od morfijuma i opijuma. Ta bolest je nazvana “soldier’s disease”. Godine 1874. je izolovan heroin iz morfijuma kao lek koji će sprečiti zavisnost od morfijuma i prateće socijalno-zdravstvene probleme. Od 1898. heroin je proizvodila firma Bayer, tačnije njen američki ogranak. Prvih godina 20. veka, konzumacija heroina je bila uobičajena koliko danas kafa ili čaj. Nešto ranije, u ruralnim delovima Amerike, se prodavalo ulje: “Doctor Smith’s Oil, Good for What Ails You”, ili “Doctor Smith’s Oil, Good for Man or Beast” na bazi morfijuma. Bivši vojnici i njihove žene su ublaživali bolove ovim uljima. Kao posledica bolesti zavisnosti populacije, donet je prvi federalni zakon protiv upotrebe narkotika 1914. godine tzv. The 27

Hemp Humans April 2015

Hempciklopedija huani, svedoče i reči promotera prohibicije u Senatu Države Tekas: „Svi Mekasikanci su ludi, a ta stvar (misleći na marihuanu) je ono što ih čini ludim“ i Senatu države Montana: „Dajte meksikanskom radniku u polju cvekle par dimova marihuane i on će misliti da je na koridi u Barseloni“. Popularizacija kanabisa je krenula sa džezom. Nekako je uobičajno da kanabis i džez idu ruku pod ruku, što je donekle i bilo razumljivo zbog fizičkog napora koji izaziva sviranje. Ipak, nije sve išlo tako glatko. Da bi razumeli sa kakvim predrasudama se kanabis suočavao čak i kod ljudi koji su ga konzumirali može se videti u jednoj vinjeti iz dokumentarnog filma Vudi Alena: “Sweet and Lowdown”. Film se, inače, bavi karijerom Imeta Reja (Emmet Ray), malo poznatog džez gitariste. Da iskoristim priliku, pogledajte film. Čovek svira u nivou Django Rajnharta i Stočelo Rosenberga a to nešto znači. Elem, u nekom trenutku posle žurke, Imet se budi u prilično udaljenom gradu od mesta u kojem je svirao i to par dana kasnije. Kad se probudio u bungalovu nekog motela, prvi komentar mu je bio: „Povučem malo Marice i gde završim“. Očigledno nije obratio pažnju na to koliko je popio. Čak je i Nju Orleans, meka džez muzike, sprovodio kampanju protiv kanabisa i zabranio ga 1923, a država Luizijana 1927. godine. Kasnije, prilikom donošenja The Marijuana Tax Act bila su neophodna svedočenja pred Senatom i Kongresom. Koliko su svedočenja bila stručna i nepristrasna može se videti po svedočenju farmakologa sa Univerziteta u Tampi. Naime, pomenuti stručnjak je ubrizgao aktivni sastojak marihuane direktno u mozak tri stotine pasa od kojih su dva uginula!? Kad ga je upitao jedan od kongresmena: „Doktore, da li ste izabrali pse na osnovu sličnosti njihove reakcije sa reakcijama ljudi“, odgovor farmakologa je bio: „Ne bih znao, nisam pseći psiholog“. Ista osoba je postala Zvanični ekspert za marihuanu u Federalnom birou za narkotike i ostao je na toj poziciji do 1962. godine. Druga vinjeta jeste svedočenja dr. Vilijama C. Vudvarda (William C. Woodward) iz Američke Medicinske Asocijacije (The American Medical Association) koji je izjavio: „Američka Medicinska Asocijacija nema dokaze da je marihuana opasna droga“. Na ove reči je usledila reakcija jednog od kongresmena: „Doktore, ako ne možete da kažete nešto dobro o onome što mi

pokušavamo da uradimo, zašto ne biste otišli kući?“ Drugi kongresmen je dodao: „Doktore, ako nemate ništa bolje da kažete od toga, muka nam je od slušanja Vas.“ Uzgred budi rečeno, Vudvard je bio po struci lekar i advokat i glavni konsultant Asocijacije. Isto kongresno saslušanje, ista meta, isti podaci u posedu Huvera. Jedan od bitnih momenata kampanje je bio slučaj Viktora Likata koji je ubio roditelje, braću i sestre sekirom. Slučaj se desio 16. oktorba 1933. godine u Ajbor Sitiu, u blizini Tampe na Floridi. Zvanična odbrana se pozivala na neuračunljivost zbog konzumacije kanabisa. Ovaj slučaj je utabao put velikom broju advokata u odbranama njihovih klijenata. Čitav niz silovatelja i ubica se u nerednim godinama pozivao na nuračunljivost usled konzumacije. Likat je, umesto smrtne kazne ili eventualne doživotne robije bez mogućnosti pomilovanja (kako je krivični zakon Floride u to vreme nalagao), završio u Državnoj bolnici Floride za mentalno obolele (The Florida State Hospital for the Insane) gde je ostao do kraja života. Izvršio je samoubistvo vešanjem 4. decembra 1950. Ovaj slučaj je zakucao esker u kovčeg. Više ništa nije moglo da bude isto. Nastavak u sledećem broju. Vladimir Lončar

Hemp Humans April 2015

PUN

Hemp Humans April 2015

Knjiski moljac

Cyber punk

NEUROMANCER WILIAM GIBSON Priča je smeštena u distopičnom podzemlju grada Čiba u Japanu. Naš junak, Henri Dorset, nekada talentovani haker, sada onesposobljen za rad zbog mycotoxin-a koji utiče na njegov centralni nervni sistem, a koji je postavljen tu od strane njegovih neprijatelja. Nezaposlen, suicidan i očajan u potrazi za lekom, Henri je jedan korak pred predajom. Moli Milions ga pronalazi ovakvog i pomaže mu u ime Armitagea koji je platio njene usluge. Sada i Henri mora da radi za Armitagea koji ima veliki plan za koji ne znaju ni Henri ni Moli...

COUNT ZERO WILIAM GIBSON Bobi Njumark, samoprozvani „Grof Nula“ je tek započeo svoju hakersku karijeru i još uvek je amater. Stiže dan kada mu je ponuđeno da testira neku novu tehnologiju sumnjivog porekla. Tehnologija ga gotovo ubija i za njegovo preživljavanje je zaslužna devojka koja ga „skida“ sa neta trenutak pre nego što bi njegovo srce prestalo da kuca... Druga knjiga iz Gibsonove trilogije “Sprawl” („Širenje“)

BONESHAKER CHERIE PRIEST Zek Vilkes pokušava da spere ljagu sa porodičnog imena za koju je zaslužan njegov otac koji je izmislio mašinu za bušenje koja je rasturila pola Sijetla i time oslobodio gas koji je pretvorio veći deo stanovništva u zombije. Petnaest godina nakon nemilog događaja, Zek traži dokaze koji će pokazati da njegov otac nije monstrum koji im je uništio živote.

SHISMATRIX BRUCE STERLING Čovečanstvo je naselilo solarni sistem i čovečanstvo, takvo kakvo jeste, je u ratu, hladnom ratu. „Frakcije“ su mehaničari i Aberald Lindsej je rođen u bogatoj porodici mehaničara koja živi na Mesecu. Aberald zaglavljuje među otpadnicima iz lunalne kolonije. Ono što sledi je epska priča u ekstremu i vrti se oko politike.

Hemp Humans April 2015

Knjiski moljac

OTHERLAND TAD WILIAMS Otherland je mističan multi-svet koji poseduje elemente od Gospodara Prstenova do Homerove Ilijade. Vizije sveta koji samo možemo ili smo zamišljali. Jako, jako kreativno!

HYPERION DEN SIMONS Hiperion je roman Dena Simonsa koji je dobitnik nagrade Hugo. Priča prati nekoliko drvoseča koji razmenjuju svoje priče u toku dugog puta. Zaplet uvlači u sebe različite vremenske periode i likove. Ovaj roman je kasnije nastavljen izdanjem “The fall of Hyperion” („Pad Hiperiona“) od strane istog pisca.

ANATHEM NEAL STEPHENSON Erasmus je frat, jedan od nekoliko velikih mislilaca, zatočen u svetu u kome ne mogu da koriste tehnologiju veću od papira i olovke zahvaljujući hiljadugodišnoj odluci koja je imala namenu da spasi rasu od istrebljenja. Svet u kojem živi, a koji se zove „Abre“, je prepun njemu sličnim, a postoji i drugi, naseljen ženskim polom, koji se zove „Suur“... Pisac postavlja tešku naučnu teoriju u njegovoj priči o alternativnim univerzumima a glavne teme su mu interpretacije višesveta u kvantnoj mehanici, one koje se tiču oblika energije, teorije višesveta i konflikta između fromalizma i Platonskog realzma koji je forma etičkog realizma. Priča je zaista intrigantna.

Hemp Humans April 2015

Knjiski moljac

CRASH COURS WILHEMINA BAIRD Niko ne želi da živi na planeti Zemlji. Ovo mesto je sad jedna rupčaga opasna po život. Kes, Mol i Doš se trude da zapale odatle i da se nikada više ne vrate. Kes je prvoklasni provalnik, Mol je livač metala a Doš je glumac, onda kada nije prostitka.

PERDIDIDO STREET STATION CHINA MIEVILLE Isak Van De Grimnebulin i njegova devojka Lin žive u gruboj i sablasnoj metropoli, Nju Krobuzun. Lin dobija ponudu da radi za mafijaškog bosa, gospodina Motlija, i napravi statuu, jelte, njegove malenkosti, kako bi je prikazao celom svetu. Posebno zanimljvi delovi knjige su Isakov i Linin seksualni život, s obzirom na to da Lin nije ljudsko biće.

HARDWIRED WALTER JOHN WILIAMS Kauboj je nekad bio Delta pilot, pre nego što je Sovjet pobedio. Sada je krijumčar koji luta unaokolo tenkom i švercuje robu kroz ono što su nekad bile Sjedinjene Američke Države. Njegova prednost je to što može da se prikači na raznorazne naprave, između ostalog i njegov tenk.

Ivan Tilt 32

Hemp Humans April 2015

Intervju

Maja Volk O

d kreativnosti, preko hrane do politike - Maja Volk, nasmejana, vedra i uvek puna priča, sa nama je pričala o mnogim zanimljivim stvarima. Nas je neizmerno inspirisala. Sigurna sam da će i Vas. Čitajte dalje, šta čekate! Hemp Human: Šta je, po Vašem mišljenju, kreativnost? Maja Volk: Sloboda! To ti je lepo pitanje. Nama se kreativnost uništava na nivou obdaništa, tu je već 80 odsto otišlo, a onih ostalih 20 ubije škola i vaspitanje zato što je za kreativnost potrebno pravo na grešku. Jedini način u prirodi da se uči je iz greške. Ti ne možeš da budeš originalan ako nisi spreman da pogrešiš jer to niko do tad nije uradio i pravo na grešku je pravo na slobodu i pravo na originalnost. Škola i vaspitanje kažnja-

‘‘Za kretivnost su potrebne tri stvari: Vizija – Bez vizije se izgubite, akcija – Bez akcije ste sanjar, strast – Da bi istrajali. To su, po meni, osnove kreativnosti.’’ vaju za grešku i zato se ljudima smanjuje kreativnost jer su uplašeni da ne pogreše. Moraš da imaš veru u sebe i želju. Kako će onaj neko koji skače sa vrha svemira, niko to nije uradio ranije, ako ne veruje u to da je moguće i u sebe i spreman je da pogreši? To bi bila fatalna 33

greška, ali je spreman na to i zato idemo dalje. Greške su jako važne. I to je po meni kreativnost. Drugo, kreativnost je igra, sposobnost kombinacije desne i leve hemisfere i tih međuveza. Zašto je renesansa bila toliko kreativna? Renesansni čovek je imao puno interesovanja i onda su se te veze kolateralne stvarale između hemisfera. Svi genijalni ljudi imaju podjednako razvijenu i levu i desnu, a ne ono leva je ženska, a desna je muška ne, ne, ne; Ako hoćete da budete kreativni, moraju obe hemisfere da rade to znači i fantazija i mašta i akcija. Za kretivnost su potrebne tri stvari:Vizija – Bez vizije se izgubite, akcija – Bez akcije ste sanjar, strast – Da bi istrajali. To su, po meni, osnove kreativnosti. HH: Uz maksimalan trud da se osećamo dobro i pozitivno, ipak se, na nekom dnevnom nivou, suočavamo

Intervju sa stresom. Kako se nositi i izaći na sam učio bez veze?“ – Nije to sve kraj s tim i istrajati u pozitivnosti? bilo bez smisla, da dođeš ovde gde si; Ja se ne stidim da kažem danas Maja: Postoje razni načini kako da da sam dva fakulteta i dva doktorata izbacite zgužvana osećanja. Ceo završila jer je to omaž mučenju. Da stres je neiskazivanje osećanja. Nas sam imala internet, ne bih nikada to su, opet, ubili u vaspitanju... Da radila sebi. Tek danas učim ono što gušimo osećanja. Ne da ih kon- želim jer mozak pamti samo ono što trolišemo, nego da gušimo osećanja želi da zapamti i zašto ga onda pun– nemoj da plačeš, nemoj da budeš imo glupostima. besan, nemoj ovo, nemoj ono – i mi samo progutamo, a jedini način da HH: Na kontu toga, ako se odlučimo to izađe je kroz vokal. Kad su nas- na korenite promene, kako da istratajali jezici, svi su prvo imali suglas- jemo u tome i kako da te promene nike, i danas najstariji jezici nemaju načinimo trajnim? samoglasnike jer je to čvrstina – b, g, d, dž, ž... I vi ne možete emotivno da kažete žžžžž. Ž je ž. Da bi izra‘‘ko gaji konoplju, taj zili emociju, došli su vokali i onda ima sve’’ A, E, AU... Ne možete ni bol ni strah ni jauk da izađe. Ne može Novak Maja: To je ta strast koja je potrebda servira ako ne vrisne, ne može na. Znate, zdravlje, pa i život, je kao karatista da razbija ako ne izađe penjanje na Himalaje – ne idu svi glas... Jako je bitan glas i to je jedna Himalaje. Ide sportista koji ima na od tehnika koje ja primenjujem viziju. Zašto se ljudi penju na Hiudahne se duboko, onda sa visokog malaje? Zbog pogleda. Svaka planiu dubog glas, sa jakog u tihi kažete na i vidikovac vam daje endorfin, a jedno dugačko o-dah i odahnete. ( zamislite – sa Himalaja ceo svet vidDemonstrira ) – I odmah mi se ne ite. To je nezamenljiv orgazam, da priča više. tako nazovem. Onda sportisti imaju realnu procenu za sebe i kažu: „NisHH: Kakav je Vaš stav prema promam spreman, treba mi dve godine da enama? vežbam tri puta dnevno po dva sata da bi bio u kondiciji“ a to ne mogu Maja: Mora čovek da se otvori za da učine bez strasti i ljubavi. Dakle, promene, to je razvoj, a ceo smisao strast prema životu i ništa vam nije života je razvoj, rast i učenje. Ako teško. Strast prema sebi i ništa vam niste spremni na promene, onda je nije teško. Strast prema Himalajima, to spremno za ubijanje i smrt jer... prema sportu i nije nijednom sporSvakog dana se mi menjamo. Svaktisti teško to što radi; To je teško obog dana mi pravimo ćelije i gubimo jektivno, ali ta ljubav i strast i vizija ih, naš mozak luči toksine kad je „Znam šta hoću!“ zacrtano za deset budan, regeneriše se kad spava, mi godina, za dvadeset, nije bitno kad drugi mozak imamo ujutru. Dakle, će se desiti, bitan je cilj, to je jako mi smo konstantno u promeni i kad važno, imati viziju pred sobom. to prihvatimo i što smo više otvoreni da primo nove informacije i nova HH: Šta bi uzeli od Zapada, a zaznanja, ne kao neki lekari koje znam držali od Srbije? koji neće da čuju ovo jer bi to kao poništilo njihov život i rekli bi „Šta 34

Hemp Humans April 2015 Maja: Od svakoga može da se uzme nešto i da se nauči. Srbija još uvek nije toliko zagađena, ali nije svesna koliko zagađuje, tako da mi kaskamo sada nekih 30-40 godina u svesti prema mnogim stvarima, mada smo i uznapredovali, ali i

kaskamo. Ono što ja sa Zapada uzimam je ta otvorenost i želja da se menjaš i prilagođavaš. Mi smo još uvek naviknuti da se ništa ne menja imaš jedan posao do kraja života, ne talasaš i to ne-talasanje mora da se promeni. Mi smo tek negde pre 30-40 godina, kad je kapitalizam bio vrlo surov, gubitak posla, jedno-drugo i ljudima je bilo teško da se adaptiraju. Sposobnost Zapada je stalna adaptacija. Da ti prihvatiš i najcrnje što dođe od života prihvatiš i rešiš dalje, to je zadatak koji se rešava, a ne zakucanost. Mi smo malo Kalimero-psihologija, „jadni mi, kuku mene, lele“ i nemamo akciju. Zapad ima akciju, mi imamo strast, ali bez vizije. To treba iskombinovati. Tu strast, ljubav, emociju koju imamo i viziju i onda dodati ovu zapadnjačku akciju. Oni znaju da realizuju ideje. To je to što bi trebalo spojiti. Nije tu samo Zapad. Istok je tek divan sa svojim idejama.

Hemp Humans April 2015

Intervju Treba sve spajati i prosto slediti prirodu i zdrav razum i stalno postavljati pitanje „Zašto?“ – Mi smo prestali da postavljamo pitanja i sve uzimamo zdravo za gotovo. Mora postavljati pitanja i kada ti je sve u glavi jasno, onda je to pravi put. I slušati stomak, ne srce, nego stomak. Stomak vas upozori, muka vam je. To je mnogo sigurnije. Kad god sam slušala svoj stomak, dobro sam prošla, a kad sam slušala mozak, ode sve...

Ne verujem u nutricioniste koji imaju visok holesterol, krezave zubare, pulmloge koji puše i u debele nutricioniste, prema tome, svako mora da bude reklama onoga što radi.

HH: Koji je Vaš moto i gde nalazite inspiraciju za svaki novi dan? Maja: Moto mi je upravo to – ne budite dobri i poslušni, nego slobnodni i kreativni! Bila sam 50 godina dobra i poslušna ćerka, đak, pacijent i sve u meni se borilo protiv toga i vrlo sam se loše osećala zbog svega. To je jedno lomljenje volje, jedno ubijanje. Zabranjena reč je „neću“, a „neću“ je izraz volje. Svima vam savetujem da stanete pred ogledalo i šutirate nogom i vičete „neću“, nije važno zašto. Od jednom izlazi

teško u Beogradu, a to je dan kada ja ustanem u šest ujutru, kada u cik zore sat jedan šetam dok sunce izlazi, u tišini, kroz šumu, slušam ptice, uživam, dišem, onda se vratim, uberem maslačak, koprivu, kupinu i sa svojim voćkama napravim smooth i to popijem i onda krenem – sat jedan bazen, pa sat tegovi, pa sauna, pe se ceo dan bavim sobom i onda da sednem i da napišem još desetak stranica nečega gledajući u zelenilo i da legnem, bez struje, u devet uveče i to je savršen dan. Kažem, to mogu da postignem leti u Babama, ne svakog dana, ali barem četiri puta nedeljno. HH: Kako reagujete na tvrdnje ljudi koji su protivnici vegetarijanstva? Maja: Svako ima pravo da bude šta hoće. Rado ih izazivam da odemo i proverimo zdravlje. Starost mojih unutrašnjih organa je 35 godina. Ako imaju mlađu jetru od mene, onda ću rado da pristanem na njihov način ishrane. Ne verujem u nutricioniste koji imaju visok holesterol, krezave zubare, pulmloge koji puše i u debele nutricioniste, prema tome, svako mora da bude reklama onoga što radi. Isto tako ne volim stavljanje etikete. Nisam ja vegan, ja jedem kao u prirodi, to se zove prirodna ishrana. Jedem kao lav, kao tigar, kao slon, nije to vegetarijansto, ne možete da kažete da je slon vegetarijanac. To nije ideologija, ja sam vrlo slobodna. Desi se nekad da nema druge hrane, pa moram da uzmem nešto drugo da preživim i onda reakcija organizma je tako grozna, ne mogu da svarim, nemam energije i onda kažem, pre ću da gladujem nego tako. Dokle god sam bila mesožder i dokle god sam volela tu hranu, ja sam uvek bila bolesna. Od kad sam promenila ishranu, sedam godina prehladu nisam imala. Moj imunitet je toliko jak da mogu da se ljubim s prehladjenima, mogu da... Vole-

gnev, izlazi bes, izlazi sve to. Deca ne znaju šta hoće, ali znaju šta neće. „Neću“ je vrlo važno da naučite, da kažete „ne“ mnogim lošim stvarima, onda se otvori ogroman prostor za „da“, za dobre stvari, tako da je to moja inspiracija, odoleti iskušenjima, reći „ne“ i onda, na putu ka „da“, svaki dan nešto novo, svaki dan je predivan. Dovoljno je što postojimo i onda primećujute stvari – ili su neki zaglavljeni u budućnosti ili u prošlosti i promakne im sada, a samo sada postoji i kada prihvatite sada i da je svaki dan neponovljiv, svaki oblak na nebu je neponovljiv, onda to lovite i cenite. HH: Kad smo već kod toga, kako izgleda jedan Vaš savršen dan? Maja: Savršen dan mogu da postignem u Babama, 35

Intervju

Hemp Humans April 2015

la bih da mi neko virus ubaci, ekspiremnt nad ljudima, bez problema ću pristati na to, da vidite kako reaguje moj organizam, prirodno će izbaciti virus. Kada me napadne virus, to je deset minuta intenzivnog kijanja i gotovo. HH: Koje je Vaše mišljenje o majkama vegetarijancima? Maja: Vegetarijanstvo je isto loše ako je zasnovano na kuvanom. Da li je kuvana šargarepa ili je kuvano meso, to je za organizam kiselina. Majke vegetarijanke su za nijansu bolje od majki mesoždera, to sigurno, ali lakto-vegetarijanke greše što piju mleko, jedu jaja i sireve. Prema tome, poenta je da jedeš samo termički neobrađenu hranu, onda si jak i snažan i takva deca se ne razboljevaju i takve mame su zdrave, ali sve je stvar šta želi tvoj organizam. Neko je rođeni fruterijanac, neko više voli semenke, to je istraživačka ishrana, nema dva ista sirovnjaka, morate da gledate, da pratite, osećate, istražujete, slušate kako organizam reaguje, tamo gde vam se luči pljuvačka, na to idete, to je prirodno. Nijedna životinja se nije otrovala pečurkama, samo glupi čovek jer je izgubio vezu da kad priđe pečurci mu se povraća. Sa ovom hranom se to vrati, tako da kad priđem jelu koje sam nekada volela, meni je muka, vidim da to nije dobro za mene.

mišljenje o alternativnoj medicini, tačnije o lečenju kanabisovim uljem? Maja: Priroda leči. Nema zlatnih pilula. Nije ni kanabisovo ulje lek, ali ono omogući organizmu idealne uslove da može sam da se regeneriše. U svakom živom biću postoji želja da se vrati u prvobitno stanje zdravlja. Čim se isečete, koža kreće da se zatvara. Prosto, sve u nama želi da bude zdravo. Kanabisovo ulje, ako se ne promeni ishrana, nije mnogo efikasno, ako se ne promene misli u glavi, ako se ne okrene od te podsvesne bolesti u kojoj je neka želja za smrću ka želji za životom, to je ono što smo pričali o strasti. Imala sam ljude koji su na kanabisovom ulju, ali su sanjali sarme i ti se nisu izlečili. Oni koji su sa velikom ljubavlju i strašću prigrlili promene, oni su se izlečili. Gde se vidi ta objektivnost? Kod ljudi nema te objektivnosti jer je mozak tu, ali evo psa. Moj pas je jedan od prvih pasa u Srbiji koji je lečen kanabisovim uljem. Dvanaest godina star lovački pas kome je dijagnostikovan rak jetre, rak slezine i rak testisa i bukvalno jedan dan su mu davali, gotovo, sutra će da eksplodira. Rekla sam, „Nije mu ni gazdarica od toga umrla, neće ni on“. Davala sam mu, ne samo kanabis, već i kokosovo ulje, kokosovu vodu, ulje kurkume, sve što znam, i B17 i rak se povukao, izlečila sam mu rak, ali je bio anemičan jer je slezina oslabila i nije mogao da proizvodi više krv, prosto je dostigao svoj prirodni maksimum. Tih mesec dana života što sam mu dala, to je kao ljudskih sedam meseci, dakle, veliki uspeh, ali sledećem psu čim napuni 11 ću krenuti preventivno da dajem kanabis, da sprečimo tu lošu naviku. Nisam bila pripremljena, on je bio jedan zdrav pas, nisam uopšte očekivala rak. Zašto rak? Gradski pas. Nije on srećan ovde, na osmom spratu, koliko god da je on velika radost, on je najsrećniji u mojim Babama

HH: U svojim romanima, dosta toga iz svog života opisujete. Mrtve lutalice i Nesahranjene Marije je Vaš lošiji period života, u Predatorima je to prelazni period, dok u Sirovom životu govorite o jednoj potpuno novoj Maji. Maja: Da. Mislila sam da nikada više neću pisati roman, da je to samo posledica melanholije i uvek sam i mislila da se romani pišu iz muke i da nemam potrebe da pišem od kako sam ostvojila radost. Međutim, nikada nisam bila toliko kreativna. Recimo, „Sto pitanja, sto odgovora“ je negde filozofska, možda, ima banalni naziv, ali to je, zapravo, sva teorija i razmišljanja koja imam stavljeni u to. Imam još započetih tri-četiri romana koje ću da napišem, ali da ne pišem onaj klasičan put zdravlja, nego da ih prevedem u nešto novo. Autobiografiju ću da napišem u 115. godini, nema razloga ranije da krenem u tu priču. Moji romani su mi teški za čitanje jer se sećam koliko mi je bilo teško da ih napišem, ali stojim i dalje iza svake reči. To je omaž mom mazohizmu i prosto mi je to pisanje pomoglo terapeutski da izađem iz tih vrlo teških situacija. HH: Pošto ste se i sami borili sa kancerom, koje je Vaše 36

Hemp Humans April 2015

Intervju gde trči i ima dodir sa zemljom, gde leži na travi ceo dan, to je sreća za njega, tako da je izlečenje sve što je priroda. Kanabis smiruje, u miltipleks sklerozi je jako efikasan. Imala sam slučaj – devojčica od 15-16 godina, početak epilepsije, za dva uzimanja je smirila telo, a lekari su hteli da je bace na mnogo jače droge koje se zovu fenobarbiturati, koji vas omame, a dete ovako ide u školu, funkcioniše, uzima ulje, tako da je to

HH: Šta je Vama prioritet – život i istraživanje života ili ljubav koja ponekad ume i da sputava? Maja: Tu verovatno misliš na onu dečiju ljubav, egocentričnu, kenjkavu „voli me, voli me, hoću da me voli neko“. Najsrećnije dete je dete koje se igra. Njemu nije potrebna ni mama, ni tata, niko – to je ta ljubav prema sebi koju smo zaboravili. Zadovoljno dete je dete koje se igra, ono je kreativno i slobodno. U kreaciji i slobodi ja nikada više ljubavi nisam imala nego sada, a nemam partnera, otvorena sam, ali nisam u lovu, to je velika razlika. Život pun ljubavi podrazumeva upravo tu strast i ljubav, a ne onu egoističnu, da volite svoj ego i sujetu, ne, već brinuti o sebi, to je ta lepota i onda možete da brinete i o svima i otvoreni ste za sve – ako se desi-desi, ako se ne desi-ne desi, nema depresije, nema melanholije, nema tuge, nema usamljenosti jer ste potpuno utemeljeni i zadovoljni upravo u toj ljubavi. Da li je to kosmička ljubav ili... U svakom slučaju jedan viši nivo. Odavde, ja imam mnogo veću količinu ljubavi prema biljkama, prema Suncu, prema svemu. To je ona empatija mnogo veća nego samo ona na kenjkavom detetu kome je nedostajala ljubav u detinjstvu i zato stalno traži pažnju. HH: Nije lako promenuti režim ishrane nakon godina naviknutnosti... Maja: Niste naviknuti, već navučeni. To je droga. Ako pričamo o drogi, to je industrijska hrana, šećer i tako dalje. Hajde, za početak, samo da zamenimo doručak sa puno voća. Povećati voće na dve kile dnevno i to će vam omogućiti ne samo da se očistite, nego i da bistrije mislite i da se otvorite za druge stvari. Kada se jednom navučete na ceđenu pomorandžu, više na kolu ne možete da pomislite. Tako da dajte šansu ne svom mozgu koji je narkomanski mozak i koji se plaši promene, to je neuroza, ona ne da promenu, ona se hrani time da ne može, neće, to je neuroza, ali dajte šansu biljkama, one vam onda daju informaciju i želju i strast za prirodom i čim se okrenete prirodi, to je onda potpuno druga priča. Verujte da je lako, nije to uopšte teško. Zar je teško jesti jagode i trešnje i jabuke i lubenice i krastavac i šargarepu? Kako može to da bude teško, pobogu? Mnogo je teža šnicla. Bebi se daje gnječena banana kao prva hrana, ne daje joj se šnicla da je ubijete odmah. To je naša priroda.

prosto jedan prirodan sedativ koji ne izaziva zavisnost, ne umrtvljuje, omogućava da se potpuno relaksita ceo organizam i da ti sistemi unutar nas obave svoj posao, to je lepota kanabisovog ulja. Konoplja je jedna od najsavršenijih biljaka na planeti. Ako verujete u teorije zavere, jedina stvarna zavera koja je postojala i izrađena je zavera protiv konoplje kao najsavršenije biljke koja ugrožava pet industrija – građevinsku, recimo, plastika od konoplje je bolja nego čelik, tekstilu, prve Leviske su napravljene od konoplje i traju 100 godina, odmah zamenjene sa lobijem pamučnih jer se pamuk raspada, petrolna industrija, krenula nafta, a konopljin biodizel tačno emituje ugljen dioksid onoliko koliko biljke mogu da uzmu iz atmosfere, tek sada u nekim kolima imate delove od konoplje, ali 80 godina bez konoplje su uništile planetu. Hrana – najbolji proteini su u konoplji, lek... Dakle, ko gaji konoplju, taj ima sve, a to je, naravno, opasnost po društvo jer ste nezavisni od sistema. Šta je bambus u Aziji, to je konoplja za nas. 37

Intervju

Hemp Humans April 2015 go gore droge legalizovane kao što su nikotin od kog uzimaju vrlo lep porez, medicina daje morfijum, daje opijum, 20% narkomana umre od droge sa ulice, 80% umire od lekova na recept – lekari su gore ubice nego narko dileri, o tome niko ne priča, ovo citiram doktora Mendelsona iz knjige „Ispovest medicinskog jeretika“, ali to su zvanični podaci. Merlin Monro se nije ubila marihuanom, nego valijumom, najprodavaniji lek svih vremena, 90% samoubica posegne za valijumom u ono doba. Onda, alkoholizam u ovoj zemlji je socijalno dozovljeno ponašanje. Mi se uvredimo ako gost odbije ponuđenu rakiju. Maloj deci dajemo rakiju pa se smejemo kako prave face. To su strašne stvari. Socijalno dozvoljen alkoholizam, a mi nešto pričamo o marihuani, ju-ju-ju šta će biti kad se legalizuje. Zemlje koje su legalizovale imaju manju stopu kriminala, za medicinske svrhe vi, kao pacijent, ne znate sada šta kupujete jer te biljke moraju da budu vrlo pažljivo gajene, to se pod lupom gleda cvet kad je pravi trenutak, a to niko ne radi sada ovde. Zato je neophodno da se omogući ovde, po meni, zakon, ne da država drži tapiju nad konopljom, nego da se omogući svima da gaje konoplju pa ko hoće da kupi lek, nek kupi lek, ko hoće da pravi sam, nek pravi sam, ko hoće sok, nek pravi sok, ali ne možeš ti mene da uhapsiš što ja gajim jednu dragocenu biljku u svojoj bašti. Morana Petrovic

HH: Zašto je legalizacija kanabisa problem kakav jeste? Maja: To je inercija. Neko je doneo pre 70-80 godina i vrlo perfidno sproveo tu priču o konoplji tako što su podmetnuli špansko ime marihuana i ljudi pomislili, zapravo verujem da 90% ljudi i danas veruje da su to dve biljke, da je marihuana opasna droga koja uništava sve, a da je konoplja nešto drugo jer se još sećaju baba i deda koji su imali konopljino sukno jer je Srbija bila jedna od većih izvoznika konoplje na svetu. Interesantno je da je ta zabrana bila skinuta u Drugom svetskom ratu jer šta bi mornarica bez kanapa, bez stvari proizvedenih od konoplje. Recimo, hartija od konoplje može da se reciklira pet puta, a od celuloze dva puta. Šume su posekli zbog celuloze jer su Rokfelerovi uložili u hektare i hektare pod šumama i bilo im je jako važno da jeftinu konkurenciju zvanu papir od konoplje izbace i još puno toga je upleteno u laganje i farmaceutsku industriju jer ako vi uzmete konoplju za kancer, a ono vam izleči dijabetes potpuno neočekivano nije uopšte dobro jer farmacija smatra da su neke bolesti neizlečive. Ne postoje neizlečive bolesti, postoje samo neizlečivi ljudi. Dijabetes može da se leči i konopljom i hranom, kao što se sve može izlečiti hranom, odnosno vraćanjem u neko prirodno stanje. Mnoge su stvari u igri, mnogim ljudima nije u interesu da ljudi budu zdravi, 50% planete ne bi imalo posla. Sad je ovaj pokret legalizacije jako spor jer je pitanje koliko država da uzme para jer država ima mno-

Hemp Humans April 2015

Beleske starog bastovana

TRAVARICA U FLAŠI OD TRAVE

oram da vam priznam da nisam neki rakijaš, mada je pravu domaću greh odbiti. Nekom prilikom palo mojoj ženi na pamet da napravi travaricu. U neku šećerušu koju smo dobili na poklon je natrpala ruzmarin, bosiljak, beli luk, svašta nešto a sve pod izgovorom: „Vidi sad kako lepo izgleda, a biće zdravija i boljeg ukusa“. Jednog dana je svratio moj kum. Izvadio ja tu „lepu“ rakiju da drmnemo po jednu, kad ono iznenađenje. Ništa gore u životu nisam probao. Vrati kum gutljaj u čašu, obriše bradu, ustate pa reče: „E, kume, idem ja da donesem pravu trvaricu da se ne otrujemo ovom tvojom“. Pored sve sramote, obradovao sam se. Kako i neću kad je kum zanat od dede ispekao. „Nađi, kume, odgovarajuću ambalažu“, reče mi na vratima. Izvadio ja neku staklenu politru kad će kum: „Ma ne pričam ti o tome, daj one od plastike ako imaš. Prava travarica treba da se turi u plastiku od trave. Je l’ dobro divanim?“

‘Šta mi napriča ovaj’, pomislio sam, ali sam ipak seo za komp da pročeprkam po netu. Kad ono, imam šta da vidim. Stvarno, negde istočno od Japana prave plastične flaše od konoplje. Da li se prodaju na Alibabi? Hoće li stići pre nego što se kum vrati? Zagrebao sam još malo pa sam pronašao ono što sledi. Za konoplju kažu da je meka kao pamuk, čvrsta kao čelik i postojana kao kamen. Ipak, deluje šašavo da je moguće dobiti i plastiku od korova. Kako se uopšte dobija plastka? Osnovne sirovine mogu biti mineralnog (nafta) i organskog porekla (biljke). Formula za celuloidnu plastiku je jednostavna: celuloza + kamfor + azotna kiselina (NO3), tačnije derivati celuloze su nitrati (od kojih se dobijaju celofan, celuloid, lakovi...) i acetati (od kojih se dobijaju viskoza i plastične mase). Većina stručnjaka se slaže da je konoplja idealna za takvu vrstu proizvodnje jer sadrži od 77 do 85 odsto celuloze. Dosta teorije, zagrebimo malo u 39

istoriju. Godine 1855. Aleksander Parkes je razvio materijal nazvan parkesin. Za taj pronalazak je dobio medalju na Sajmu tehnike u Londonu 1861. godine i ostao zapamćen u istoriji kao pronalazač plastike. Osim plastike, patentirao je preko 80 pronalazaka a uz sve to je imao dvadesetoro dece. Devet godina kasnije, Džon Veslej Hajat (John Wesley Hyatt) je razvio material za proizvodnju bilijarskih kugli na osnovu parkesina. Do tog vremena, bilijarske kugle su se pravile od slonovače, koja je postala deficitarna roba, pa je firma Felan & Kolander ponudila deset hiljada dolara nagrade pronalazaču koji uspe da sintetiše zamenu. Hajat je eksperimentisao sa prašinom od slonovače, prirodnom smolom (šelak), kamforom i tekstilom. Dobijeni materijal je bio "horn-like material", što znači material koji je sličan rogu. Proces proizvodnje je patentiran 12. jula 1870. godine u SAD. Materijal je nazvan celuloid. Neko tvrdi da je ko-

Beleske starog bastovana

Hemp Humans April 2015

rišten pamuk, neko tvrdi da je korištena vuna. Niko ne spominje konoplju, iako se u to vreme konopljin tekstil najčešće koristio. Bilo kako bilo, preteče plastičnih materijala su podrazumevale prirodna vlakna. Nafta još nije bila uključena. Godine 1908. Žak Edvin Brandenberger (Jacques Edwin Brandenberger), švajcarski hemičar, pronalazi celofan. Pronalazak otkupljuje firma Du Pont inc. koja, zbog niske cene nafte, počinje da koristi mineralne sirovine umesto sirovina biljnog porekla. Znam da vam je poznato ime. Pogledajte Hemciklopediju o prohibiciji kanabisa. Celofan, teflon, najlon i najlonke (ženske čarape) osvajaju svet, a konoplja biva bačena na đubrište istorije. Ipak, sudbina ima istančan osećaj za ironiju. Kako je došlo do toga da se konoplja razmotri kao sirovina za plastiku? Dugogodišnja istraživanja su pokazala da je naftna plastika generalno štetna po ljudsko zdravlje. Uzmimo, naprimer PVC. Životni vek PVC-a je toksičan. Prilikom proizvodnje, recikliranja ili spaljivanja PVC-a nastaje kancerogeni gas dioksin, a otrovi iz njega prelaze u ljudsko telo. Kod teflona je slična stvar. Ekološka udruženja navode da se prilikom omekšavanja teflona oslobađa jedinjenje C-8 koje je, navodno, takođe kancerogeno. Pored pomenutog jedinjenja ispostavilo se da teflon ispušta još barem šest otrovnih gasova ako se zagreva na preko 340 stepeni celzijusovih. Čak je i firma Du Pont priznala da se kod ljudi koji stoje nad tiganjem razvijaju siptomi poput gripa. Polipropilen i PET takođe nisu naivni kad je zdravlje u pitanju, ali o ekologiji ćemo drugi put. Za razliku od naftnih plastika, proces dobijanja plastike na bazi konoplje je potpuno prirodan i bez nus pojava, a za razliku od teflona, plastika od konoplje može da se preradi na način da bude vatrostalna. Upozorenje EU su industrijalci ozbiljno shvatili, čim su počeli sa eksperimentima tražeći zdravu sirovinu za materijal sličan plastici. Istraživanja su pokazala mnogostruke prednosti konopljine plastike. Prvo što je neuporedivo postojanija i trajnija, drugo što je tvrđa i što se teže lomi, treće što prilikom lomljenja ne ostavlja oštre ivice nego se mrvi (to je izuzetno bitno u automobilskoj industriji zbog mogućnosti povreda u slučaju sudara), četvrto što može gotovo neograničen broj puta da se reciklira i peto što nije kancerogena niti štetna. Životni vek plastike od konoplje je višestruko zdrav. Primarna proizvodnja zahteva 22-45% manje energije od plastike na bazi

fosilnih goriva. Ukoliko se proizvod reciklira, nema emisije bilo čega otrovnoga ukoliko se prosto baci, u potpunosti je biorazgradiva i služi kao đubrivo! U oktobru 2014. godine Derek Kesek iz Ontarija (Kanada) i kanadska firma Hempeart su proizveli avion od konopljine plastike. Avion je četvorosed malih dimenzija. Čak 75 odsto letelice je napravljeno od konoplje. Uloženo je 500.000 US dolara. Stručnjaci predviđaju pravu revoluciju u avio-industriji (http://hempearth.net/the-hemp-plane/). Šta je sledeće na redu? Space shuttle? Već vidim kako ekipa stoji iza kafića, deli džok, kad odjednom jedan kaže da je video Space Shuttle od grasa. Kad mu reče neko: „Eto, brate, držiš ga u ruci. Al’ si se naduvao...“ Evo još jedan primer koliko je konoplja jaka. Priča govori o inžinjeru tehnologije rodom iz Austrije koji se zove Martin Erneg. Čovek je 2000. godine patentirao materijal na bazi konoplje vrlo sličan plastici. Materijal je nazvan Zelfo. Prema pomenutom inžinjeru,zelfo trpi zateznu silu u rasponu od 5 do 10 hiljada megapaskala. Da bi ste uvideli koliki je to pritisak, recimo samo da je pritisak u Marijanskom rovu (najniža tačka na planeti Zemlji, 10 km ispod površine mora) negde oko 100 megapaskala. Neke od današnjih podmornica čiji se trup gradi od titana, spuštaju se do 1000 metara dubine. To znači da od konoplje može da se napravi plastika izdržljivija od titanijuma i njegovi legura???!!! Moram priznati da sam se četiri puta vraćao na taj sajt i još uvek ne verujem. Zamislite tankere napravljene od zelfa, lake i praktično nepotopljive. Zamislite vozove koji ne rđaju i koji troše manje od polovine potrebne energije za pogon zbog smanjene težine. Zamislite podlogu za drumove, umesto asfalta, bez rupa, bez krpljenja, bez naizmeničnog propuštanje vozila zbog zatvorene trake i naizmeničnih psovki. Momci, zamislite oklagiju napravljenu od zelfa koja trpi pritisak 10 hiljada megapaskala a koji vaša žena podiže uz osmeh. Koliki pritisak trpi ljudska lobanja? Sva sreća da zelfo još nije ušao u svakodnevnu upotrebu, inače bi od travarice ostala misaona imenica. Pitam se koliki pritisak trpi flaša od konoplje i kako se ponaša u kontaktu sa lobanjom? Pored flaša, u ovom trenutku se proizvode omoti za diskove, muzički instrumenti (gitare i bubnjevi), ramovi za naočare, stolice, plastični delovi preciznih 40

Hemp Humans April 2015

Beleske starog bastovana

vaga, slušalice, delovi za automobile i automobili, one simpatične rasklopive šamlice za pecaroše i još trista čuda. Mislim da bi baš bila fora da se diskografija Boba Marlija izda na pločama od hempa. Kakav bi to zvuk bio da li možete da zamislite? Sad sam se setio trevarice sa početka priče. Šta da vam kažem, onaj kulov od mog kuma nije doneo taj dan svoju. Kupio neku jeftinu brlju u diskontu pića. Kaže da će doneti pravu kad budem imao adekvatnu ambalažu. Ljudi moji, uzgajate konoplju, učinite mi uslugu, moja bašta je mala. U stvari, ako i oklagije budu pravili... U tom slučaju nije preporučljivo svađati se sa ženom. Vladimir Lončar

Hemp Humans April 2015

Growing tips

KLIJANJE

ovomesečnom broju pozabavićemo se prvom fazom uzgoja kanabisa – procesom klijanja. Najpouzdaniji kvalitet ćete dobiti kupovinom iz growshop-ova, ali možete i iskoristiti i semena koja nađete tu i tamo. Kao dugogodišnji uzgajivač vam mogu reći da birate tamnija i krupnija semena. Ako je marijana bila dobra, ne mora da znači da će i seme iste biti podjednakog kvaliteta. To je seme koje je biljka u svom cvetu, putem oplođivanja, stvorila, ali ono nosi samo deo genetskog koda zapisanog u originalnoj sorti. Uopšteno o klijanju: U proleće, pod uticajem temperature i vlage, semenka kanabisa nabubri, a embrion u semenci oživi. Semenka puca po sredini i iz nje izlazi koren koji pod uticajem gravitacije raste prema dole. Biljka izbija iz zemlje, usidrena svojim korenom, šireći svoje embrionske listice koji, obasjani sunčevom svetlošću, počinju proces fotosinteze stvarajući hranu za dalji razvoj biljke Pored je prikazan sematski prikaz procesa klijanja semena:

Aleksandar Dimitrijevic

Hemp Humans April 2015

Tweedovi

POSVETA TVITERU Sloboda govora ili samo sloboda tvitera? Tviter je mesto gde cenzura ne postoji. To je kao neki sterilan prostor u kom svako može da smesti svoju slobodu u 140 karaktera. Ne izostavljajući nijednu tabu temu, tviteraši nalaze za shodno da sve komentarišu i o svemu polemišu. Uzmimo u obzir da ne koriste svi tviter, da većina ljudi ni ne pomišlja da se oglasi na ovakvoj društvenoj mreži. Starija populacija ce češce da veruje onom materijalnom i opipljivom listanju novina i komentarisanju vesti i dešavanja uz kafu na pauzi na poslu. Oni najmlađi su još zauzeti ljuljaškama i klackalicama, poznate ličnosti su rezervisane, ne mogu da pišu baš sve što misle jer su u žiži javnosti.. Pa ko onda koristi tviter? Mlada revolucionarna populacija ili bar oni koji se tako osećaju, oni koji ne žele i ne mogu da ćute. Ono što ih zanima i što komentarišu je ono što ih nervira, ometa ali i ono što ih usrećuje, što žele da pohvale. Tviter je mesto na kome možete birati čije misljenje želite da čitate, mesto na kom možete pronaći istomišljenike bez dodira realnosti, previše profil i kaver slika, ništa od toga već samo avatar i reči. Na tviteru su bitne reči, ne dela i to u ovom slučaju nije loše jer postoji mogućnost da se diže svest u vezi sa mnogim tabu temama zbog kojih bi pola medija moralo da zatvara svoje medijske kuće. Jedna tabu tema – MARIHUANA. Šta ljudi od medija mogu saznati o ovoj temi, jeste podneli smo zahtev za legalizaciju, da, načuli smo da leči rak, da li da legalizujemo drogu, da li legalizacijom dižemo belu zastavicu kriminalu? Ulogujte se na tviter

ukucajte reč marihuana, vutra, trava, buksna, džok, džeja i pročitajte mišljenja ljudi koji zapravo o tome mogu nezavisno i necenzurisano da govore zahvaljujući anonimnosti svojih avatara. Neću da kažem da je tviter merilo pravilnog rasuđivanja o nekoj temi, reči cu da na njemu možete pročitati istinu iz više perspektiva i doneti sam svoj sopstveni sud. Uzmite u obzir i one koji konzumiraju radi rekreacije, one koji se tome protive i ne podržavaju, one koji je koriste u lečenju, one koji prodaju proizvode za upotrebu, one koji uređuju magazine i stranice na ovu temu... Uzmite po rečenicu od svakog, kanališite te informacije i donesite, neću da kažem pravilan, ali bar svoj sud na osnovu svog rasuđivanja a ne iskrivljene slike medija ili iskrivljene priče nekog kome je neko nešto pričao. Pre nego što nešto krenete da osuđujete ili pak odobravate, uzmite u obzir sve strane priče napravite listu za i protiv, ne dajte se lako obmanuti i onda ćete, zapravo, imati nešto od te slobode govora koja nam navodno nigde nije uskraćena. Bosiljka Ðikanovic

Hemp Humans April 2015

Tweedovi

Hemp Humans April 2015

Tweedovi

Hemp Humans April 2015

Sorta meseca

va sorta, koja nosi ime svetki poznatog oružja – Automat Kalašnjikov, iliti Kalaš, predstavlja zanimljiv hibridu kom su izmešane karakteristike sative i indike. Poznata je kao jedna od omiljenih gejmerskih sorti zato što donosi fizičke efekte sorta iz grupe indika (fizička lenjost) ali i budi i aktivira psihu što je jedna od glavnih odlika sorti iz grupe sativa. AK-47 je kao visoko-potentna sorta (<THC) koja je osvajala nagrade na Kanabis kupovima od Holandije do Kalifornije. Ovu sortu je stvorila kompanija Serious Seeds 1992. godine mešanjem vrsta kanabisa iz Kolumbije, Meksika, Tajlanda i Afvganistana.

Obzirom da su sorte korišćene u stvaranju AK-47 iz krajeva koje imaju drugačiju klimu od Balkanske, ukoliko naletite na seme AK-47 preporučeno je da se razvija u kontrolisanim uslovima. Ukoliko se pak odlučite za prirodu, imajte u vidu da AK-47 procveta brže od uobičajenog vremena, potrebno je svega oko 2 meseca (53 do 63 dana), najbolje doba je avgust-septembar ukoliko nas očekuje toplo leto ili sredina jula-sredina septembra ukoliko se očekuju zahladjenja u septembru. AK-47 ima izražajan “skank” miris, pogotovo ako lepo procveta... *hibrid – ishod mešanja dve ili više različitih sorti kanabisa kalemljinjem

Larry B. Chaplin

Hemp Humans April 2015

Sorta meseca

EFEKTI

MEDICINSKA UPOTREBA

NEGATIVNI EFEKTI

Hemp Humans April 2015

Dr. Nada Macura

Kardiolog i portparol Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć „U poslednje vreme se vodi polemika o legalizaciji kanabisa, poznajući činjenicu da je to biljka koja ima predispozicije da leči od svih vrsta raka. Ja sam za njenu primenu, ali samo ako proizvođači nemaju nikakvu lošu skrivenu nameru, već samo izlečenje pacijenta i nude verodostojne i transparentne informacije.“ 51

Hemp Humans April 2015