Novi broj Hemp Humans Magazina by Hemp Humans

HEMP HUMANS Mart 2015.

Poštovani čitaoci, Zadovoljstvo mi je da vas ovim putem pozdravim i predstavim novi broj Hemp Humans Magazina. Iza nas je godina i nešto, tri uspešna magazinska izdanja i mnogo novih iskustava. Vaših kritika je bilo, zbog toga smo srećni jer to znači da radimo valjano. No, pre svega, želim da vam zahvalim na dosadašnjem poverenju, a onima koji nas prvi put čitaju poželim toplu dobrodošlicu. Poslednjih nekoliko meseci smo dosta toga u redakciji uradili. Plodove našeg rada ubirate vi – ovde i sada. Ovo izdanje vam ne donosi samo nove priče, donosi i nova lica, nova iskustva, mnogo zabave, pozitive i još mnogo toga. Neću vam oduzimati previše vremena ovom rečju, samo ću reći da je vreme za Buđenje – proleće i još mnogo toga je na pragu, te ispijte kafu do kraja, poslušajte Reč urednika iz prethodnog broja i Probudite se, uskoro će 420. Hemp Humans Team

HEMP HUMANS Mart 2015.

Vesti i zanimljivosti.....................................7 Kultura i zabava.......................................10 Muzička kutija...........................................20 Celuloid freak............................................22 Udruženja...................................................26 Banke semena...........................................27 Domaćica...................................................28 Knjiški moljac...........................................29 Hempciklopedija........................................33 Intervju......................................................35 Beleške starog baštovana.........................39 Tweedovi....................................................43 Sorta meseca............................................45 Hemp human meseca..............................47 Kontakti....................................................48 5

HEMP HUMANS Mart 2015.

U Marlijevu čast

PODNET ZAHTEV ZA LEGALIZACIJU U SRBIJI

Posedovanje male količine marihuana, do 60 grama, je legalizovano i na najpoznatijem karipskom ostrvu, Jamajci. Ako ste kojim slučajem veći deo svog života proveli ispod kakve stene, mara i Jamajka idu zajedno kao nokat i prst, iako je ista bila ilegalna sve do sada. Po novom zakonu o marihuani, prihvaćenom od strane Senata Jamajke, posedovanje pomenute količine više neće biti razlog za hapšenje. Štaviše, ovo je tek početak. Naime, razmatra se licenciranje i dozvola za legalni biznis u industriji marihuane. Simbolike radi, zakon je izglasan 6. februara, na dan rođenja najpoznatijeg Jamajčanina na svetu i borca za prava marihuane - Boba Marlija. Ovaj legendarni aktivista i rege muzicar poznat po svojoj divnoj muzici i porukama u njoj koje shvataju svi ljudi otvorenog uma, čvrsto je verovao da je marihuana lek za nacije. Videćemo koliko je bio u pravu.

Jedna od poslednjih i najposećenijih tribina o legalizaciji kanabisa u medicinske svrhe, održana je 7. februara u Centru za kulturu, u Jagodini. Inicijativa za legalizaciju svakim danom je sve veća. Udruženju je za četiri nedelje pristupilo više od 6000 novih članova. Poslednjih meseci pretnodne godine u Srbiji je pokrenuta rasprava o legalizaciji kanabisa. Međutim, mišljenja su i dalje podeljena. Ovih dana napravljen je prvi zvaničan korak u tom pravcu. Podpredsednik udruzenja „Lekalizacija Srbije“ i direktor bolnice „Sveti Sava“, dr Milan Savić, podneo je Minisarstvu zdravlja zahtev za legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe. Ovo je veliki korak i nada za hiljade obolelih u Srbiji koji bi, možda uskoro, mogli bez ustručavanja i uz podršku države koristiti preparate za poboljšanje zdravlja koji su trenutno ilegalni. Dr Savić je izjavio da je ovo dobar početak i samo pokretanje postupka mora dovesti do javne rasprave, skupštinske debate... Bitno je da se svest nacije polako okreće ka toj priči. Kakav će biti učinak ovog postupka, vreme će pokazati. Zato, u stilu rimskog imperatora, može se reći - Kocka je bačena!

Vesti i zanimljivosti

KANABINOID U SLOVENSKIM APOTEKAMA Slovenija je tokom prethodne godine dekriminalizovala marihuanu, ali sama legalizacija nije izvršena. Međutim, u apotekama širom zemlje od januara 2015. godine, legalno se mogu nabaviti kanabinoidi. Naime, kanabinoidi su hemijski preparati koji sadrže ekstrakt marihuane. Dozvolu za njihov uvoz iz Nemačke dobia je kompanija lekova “LENIS”, tako da svi oni kojima su ovi preparati potrebni, radi olakšanja simptoma teških bolesti, mogu ih nabaviti već u apotekama, po određenoj ceni. Ono što je bitno jeste da THC više nije na listi zabranjenih narkotika, već je omogućeno njegovo korišćenje u medicini, veterini ali i u naučne svrhe. Između ostalog, sada je moguća legalna kupovina i preparata sa ekstraktom indijske konoplje, a pre svega hašišovo ulje koje je i najtraženije. Da li ćemo se uskoro ugledati na braću Slovene, videćemo.

LEGALIZACIJA MARE U HRVATSKOJ Početkom januara tekuće godine ministarstvo zdravlja Hrvatske osnovalo je Komisiju za analizu i preporuke primene indijske konoplje u medicinske svrhe. Konačni rezultati rada ove komisije očekuju se već u narednih šest meseci. Naime, njen konkretan za-

HEMP HUMANS Mart 2015.

datak je istraživanje raznih mogućnosti primene kanabisa kod osoba obolelih od tumora, multiple skleroze, Parkinsonove bolesti, Hantingtonove bolesti i još mnogih drugih... Predsednik komisije dr Ognjen Brbović sa Medicinskog fakulteta u Zagrebu kaže da ne sumnja da bi hrvatski građani već u leto 2015. godine mogli da dobiju zeleno svetlo za legalno korišćenje marihuane u medicinske svrhe.

DETE I MALIGNA BOLEST U svetu svake godine oboli 160 hiljada dece od neke maligne bolesti, a bitku izgubi njih 90 hiljada. Najčešće su to leukemija,tumor kostiju i tumor mozga. Ove bolesti su drugi uzrok smrti dece, odmah posle nesrećnih slučajeva. Kao večito sećanje na njih, ali i podsetnik na prevenciju, 15. februar je proglašen kao Medjunarodni dan dece obolele od raka. Ovaj dan obeležava sve one koji su poklekli ovim bolestima, one koji se trenutno bore sa istim, ali isto tako baca akcenat na decu koja se mogu spasiti. Radi zaštite dece, od krucijalne vaznosti su redovni sistematski pregledi, koji možda traže izdvajanje vremena, ali zato unapređuju zdravlje i, ako postoji, omogućavaju ranu detekciju bolesti. Poslednjih godina, mnogo zemalja radi punom parom na legalizaciji medicinske marihuane, koja u velikoj meri pomaže u lečenju malignih bolesti. Suštinski, ljudi moraju

da se ostave negativnih priča o marihuani, otvore svoje umove i prihvate pomoć koju nudi sama priroda. Razlozi nastanka tumora više nisu važni, već lečenje. Najbitnije je započeti ga na vreme jer posle može biti suviše kasno.

ISTINA O PETKU 13.om Milioni ljudi u svetu petak 13. odnosno crni petak ili baksuzni dan, doživljavaju kao dan koji negativno utiče na njihove živote. Slobodno se može reći da je ovaj dan najpoznatiji i opšte prihvaćen primer sujeverja na svetu. Strah od najmaleroznijeg dana u godini ima čak i svoj stručan naziv - paraskevidekatriafobija. Ovaj termin, koji između ostalog služi i za lomljenje jezika, prvi put se javlja početkom XX veka. Petak 13. ovu reputaciju vuče već stotinama godina, a to je i više nego dovoljno vremena da se izgubi pravi razlog postojanja iste. Stvari idu toliko daleko da se, periodicno, fama o ovom danu nadograđivala novim pričama. Ukratko, za sve nemile događaje prošlosti čovečanstva, okrivljen je bas ovaj dan; Eva je na petak 13. ubrala zabranjenu jabuku i ponudila je Adamu; veliki biblijski potop se desio istog dana; Isus Hrist je razapet na petak... U danasnje vreme samo broj 13 je toliko ocrnjen do te mere da određeni hoteli nemaju sobe broj 13 ( uglavnom ih nazivaju 12a ) dok neboderi nemaju čak ni ceo sprat. Pos-

Vesti i zanimljivosti

toje 12 meseci u godini, 12 apostola, 12 znakova zodijaka, a dodavanjem broja 1 narušava se prirodni sklad. Neke aviokopanije u svojim letelicama nemaju trinaesto sedište, itd. Ljudi sa fobiom od petka 13. izbegavaju putovanja, odlaske na posao, slušanje vesti i još dosta banalnih stvari jer u suprotnom dobijaju jak osećaj nelagode, u krajnjem slučaju i napad panike. Nauka i statistika kažu da broj ubistva, saobraćajnih nesreći, raznih nezgoda koje se dogode na petak 13. uopšte ne odudara od brojki običnih dana. Očigledno je, ovaj dan, bila i ostala legenda koja živi bez obzira na činjenice. Ali pitanje je od kuda i kako je nastala... Sve je pocelo pre oko hiljadu godina, kada su osnovani Vitezovi Templari. Ko su bili oni, šta je bio njihov cilj u ovom slučaju nije važno. Elem, stari spisi dokazuju da su Templari kasnije imali veliku moć. Do 1300. godine postali su i previše moćni. Previše preteći trenutnoj vlasti, a vlast je bila koliko u rukama vladara, toliko Vatikanu. Tadasnji Papa, Klement V, u saradnji sa francuskim kraljem Filipom IV, iz Vatikana je izdao tajne naredbe koje su bile predodređene da se odredjenog dana, po izlasku sunca, istovremeno otvore sirom cele Evrope. U pismima Papa govori o svojoj misiji koju mu je, predskazavši mu se, dao Bog lično, i zadatku da se ubije svaki Vitez. Templari su označeni kao poštovaoci Sotone, jeretici i bogohulnici. Na tadašnji dan ogroman broj Templara i njihovih pomoćnika je uhvaćeno, mučeno i na kraju spaljeno na lomači poput jeretika. Taj dan je bio 13. oktobar 1307. godine – petak. Tekućih decenija ovaj dan je obeležen i zapamćen kao crni dan Vitezova. Eho ovog nemilog događaja čuje se i u današnjoj kulturi, ali na mnogo drugačiji način. Vremenom je, namerno ili ne, ova priča iskrivljena drugim tako da, dolazeći do pisane distorzije, izgubi se originalna istina. Istorija petka 13. je samo jedna kap u moru drugih priča i događaja koja na različite načine imaju uticaj na današnjicu. Istiniti ishod nekih, možda nikada nećemo saznati...

HEMP HUMANS Mart 2015.

MARLEY NATURAL Porodica kralja rege muzike, Boba Marlija, odlučila je da u saradnji sa Preevater Holdings kompanijom osnuje prvi svetski kanabis brend Marley Natural. Brend će sa ponosom nositi ime “Marley” a na tržištu će se pojaviti krajem 2015. godine. Marlijevi kažu da će brend predstavljati ono o čemu je Bob stalno govorio – isceliteljskim moćima kanabisa i njegovom duhovnom i pozitivnom delovanju na um, telo i društvo uopšte. U proizvodnji će se koristiti sorte koje u sebi nose „nasledstvo Jamajke“, sorte koje najviše podsećaju na one koje je Bob voleo. Od proizvoda će se na tržištu naći preparati visokog kvaliteta. Za više informacija posetite www.marleynatural.com Gidra

Dijana Zarić

HEMP HUMANS Mart 2015.

Ko je Franko Bušić Barba? Franko Bušić Barba Možda je to najbolje opisano u jednoj staroj pjesmi iz 1998.

JA SAM/SAM JA Ja sam Franko Bušić neki kažu hrvatski književnik i slikar što nije točno jer nikad ne govorim hrvatski izuzev kad kupujem eksploziv kojim se služim u ribolovu neki kažu čovjek bez bicepsa i tricepsa što nije točno jer biceps u gaćama je nadasve tvrd pitajte Anu Janu Zvonku Tonku Zrinku Vinku Dinku i tako pedeset stranica neki kažu ateist anarhist nihilist dadaist naturalist sotonist darvinist nudist što je točno s njihove točke gledišta iako ja sam/sam ja

HH DADAnti, udruga umetnika – odakle ideja za osnivanje, kako se Dadanti razvijao, šta je danas i šta planira za budućnost? Barba DADAnti je udruga za promicanje eksperimentalne umjetnosti. U početku je bilo više mladih, pa smo organizirali punk i metal koncerte, izložbe stripova... Danas je u udruzi manje mladih a više afirmiranih umjetnika. Podržavamo sve suvremene umjetničke prakse, ali smo specijalizirani za one najugroženije: izvedbena slam poezija (povjerenici smo europske slam federacije za organiziranje nacionalnog prvenstva u Hrvatskoj), društveno-angažirani performansi (70% izvođača na prošlogodišnjim Danima performansa MMC-a u Rijeci bili su članovi udruge DADAnti), underground nakladništvo (objavljivanje onoga što komercijalni nakladnici ne bi objavili, npr. tiskanje ulične poezije). Sjedište udruge je u Splitu ali imamo i ogranak u Rijeci. Ove godine planiramo formirati i ogranke u Zagrebu i Puli. Pravno-formalno smo regis

Kultura i zabava trirani kao udruga građana, ali se zapravo radi o međunarodnom umjetničkom pokretu. Npr. oko 20% naših registriranih članova je iz Srbije. HH Poezija, književna kritika, slikarstvo, strip, gluma, performansi, fotografija, dizajn modnog nakita – sve to u jednom čoveku. Kako uspevaš da se ostvariš na toliko polja i otkuda inspiracije za sve? Barba Zapravo i nije tako teško, ako ste u cijelosti posvećeni umjetnosti. Ja ne mogu samo kroz jedno područje objasniti svoj odnos sa ženama (zato je i potrebno moju umjetnost sagledati u cjelini, bez fragmentiranja). Kroz nakit izražavam svoju ljubav prema ženama, kroz slikarstvo seksualnost, a kroz poeziju one emocije koje su prisutne neposredno nakon svađe ili prekida veze. Ako bih sve to morao izraziti samo kroz poeziju – ne bih mogao biti suvremeni pjesnik. Imao sam buran život, pa otud inspiracija. Ne volim foteljske umjetnike, tj. one koji misle da bi nešto trebali kazati a nisu

HEMP HUMANS Mart 2015.

ništa prošli u od Pikasa? životu. Barba HH Na tome sam počeo raditi 2001. U Da li je i zaš- početku eksperimenta radi napravio to umetnost sam nekoliko Picassovih reprodukzaista „sim- cija koristeći njegov crtež kao polazbioza pro- nu točku ali sam upotrijebio za sebe vokativnosti karakteristične boje i način njihove i duhovitos- uporabe. Moram priznati da Picassa ti“? prije toga nisam previše cijenio. I ja sam bio jedan od onih koji su tvrdili da Barba to može naslikati svatko. Ali što sam Nema um- ga duže proučavao počeo sam uviđajetnosti bez ti kompleksnost njegove kompozicije provokacije. i kadra. I onda sam mu skinuo kapu A provoci- i postao jedan od onih koji tvrde da rati najbolje nema slikarstva iza Picassa. Na ciklusu možete tamo gdje su ljudi na- Picasso i Ja još uvijek radim. Ideja je da josjetljiviji. Znači: seksualnost Picassa nekako nadogradim, osuvrei politika. Ali ako u provok- menim, dodam mu još jednu dimenziaciji nema doze duhovitosti, ju. Izgleda kao pretenciozna ambicija, onda to opet nije umjetnost, ali nije. Oni koji su vidjeli slike iz ovog nego politički aktivizam. mog ciklusa znaju o čemu pričam. Objašnjavao sam kolegama prošle godine na festivalu Pa- HH tosoffiranje u Smederevu kako Išao si i na istok i na zapad. Kako si mi to radi- stigao do haiku organizacija Tokija i mo u udruzi Njujorka? DADAnti. Najprije Barba kroz pro- Nikada nisam bio u Njujorku ni Tokiju jekte dobi- (iako mi je maćeha Japanka, pa je posjemo novac tojala realna opcija da 1991. na nekood Vlade, a liko godina iselim u Tokio gdje su mi onda novac u to vrijeme živjeli otac, maćeha, poliskoristimo da se izrugamo toj ubrat i polusestra). Kontakti s tamošnistoj Vladi. Kako u našim sk- jim organizacijama i časopisima išli upnim performansima uvijek su pisanim putem. To i nije teško osima određena doza humora tvariti, kad je općepoznato da se najk– ne doživljavaju nas ozbiljno valitetnija haiku poezija nakon Japana (jer je očito da nismo revolu- i Amerike piše upravo u Hrvatskoj i cionarni aktivisti), nego kao Srbiji (prema broju nagrada). kabare skupinu, pa nas toleriraju i opet daju novaca da ih i HH dalje možemo sprdati. :) O umetnosti Franka Bušića Barbe je sniman i dokumentarac. Reci nam HH nešto više o tome. Kako napraviti boljeg Pikasa

Kultura i zabava

Barba Nacionalna japanska televizija NIPPON HOSO KYOKAI snimila je dokumentarni film o mojoj umjetnosti 2000. Većina filma snimljena je u Ljubljani, nešto malo u Tolminu, Sarajevu i na otoku Braču. To je visokobudžetni film na kojem je radio četveročlani tim iz Japana, prevoditelj iz japanske ambasade u Beogradu, imali smo na raspolaganju kombi i vozača 24 sata dnevno. Film je sniman skoro 2 mjeseca i ti ljudi su skoro cijelo vrijeme provodili sa mnom. Snimili su otvorenje dvije moje samostalne izložbe, dva veća performansa u kojima sam imao hrpu asistenata, snimali su me kako slikam akt od početka do kraja... ali, ništa od toga na kraju nije uvršteno u film. U filmu je samo moja haiku poezija i neka osobna životna priča, malo izvučena iz konteksta, jer su dramatizirali radnju ubacivši samo krajnje emocionalne, da ne kažem patetične stvari. To nisam ja. Iako u dokumentaciji imam vhs kazetu, nikada mi nije palo na pamet da je

Umjetnici su umjetnost danas... Umjetnik cijelim svojim bićem mora odašiljati umjetnost, mora sam postati živa umjetnina. digitaliziram i prezentiram ovdašnjoj publici, jer su me krivo interpretirali. A to je i inače tako s haiku poezijom: nešto što je sadašnje i trenutno ne može biti svevremeno. HH Koja je tvoja primarna grana umetnosti, da tako kažemo, i zašto? Babra Književnost je primarna, jer me i struka tako doživljava. Vjerojatno sam jedina osoba koja je istodobno član donekle suprotstavljenih tradicionalnih strukovnih udruga Društvo hrvatskih književnika i Udruženje književnika Srbije. Iako moja poetika nema nikakve veze s onim što je dominantno u tim društvima kolege su svejedno priznale umjetničku vrijednost moje književnosti. Ja jesam pankeruština, no moram priznati da mi imponira takvo prihvaćanje od strane starih akademika. Možda su u mojoj književnosti prepoznali nešto esencijalno. Jer tko zna u što će se moja književnost preobraziti, kad mi za par

HEMP HUMANS Mart 2015.

godina opadne pišo i kad me počnu više zanimati druge teme. ;) HH Tvoje mišljenje – šta je umetnost danas, gde se nalazi i zašto je to tako? Barba Umjetnici su umjetnost danas, ako su umjetnici. Sad je tu opet bitna ona multidisciplinarnost. Jer živimo u vrijeme novih medija i brzih vizualnih komunikacija. Umjetnik cijelim svojim bićem mora odašiljati umjetnost, mora sam postati živa umjetnina. Naravno, uklonimo li tržišnu terminologiju, koja nema nikakve veze s istinskim vrijednostima. Umjetnost nije u škripcu. Stare umjetnosti, područja, ponovno postaju zanati, a umjetnost postaju umjetnici, ne kao subjekt, nego kao objekt, i to samo oni s visoko razvijenom emocionalnom inteligencijom. HH Zašto za svoje slike kažeš „Ovo nije umjetnost, nije boga mi“? Barba Koji put moji performansi odgovaraju na nepravdu koja mi je nanijeta. Iako me likovna kritika dobro prihvatila (jednako i mediji, pa i tržište) u više navrata sam se našao na meti drugih likovnjaka. Tako je upravo kolega slikar (i sin slikara) na izložbi u Zagrebu uništio dvije moje slike, a u Splitu su neki slikari rekli da je moje slikarstvo „estradno“. Izložba „This nije KUNST“ i performans „Ovo nije umjetnost“ je bio moj način da im se izrugam a da ne moram ulaziti u dublji sukob. Performans je jako dobro prošao, pa je spot čak ukomponiran u kazališnu predstavu „Ljudi iz struke“ (režija Damir Nedić, tekst Nenad Glišić) koja je prošle godine premijerno izvedena u SKC u Kragujevcu. HH Nešto za poručiti čitaocima? Barba Poruka je u boci! ;) Morana Petrović

HEMP HUMANS Mart 2015.

Kultura i zabava

Izlet u andergraund Šta se dešava u poetskom andergroundu Srbije? Naš sagovornik, Milan Mijatović, govMilan Mijatović je predstavnik o r g a nizacije Poezin i idejni tvorac Slam Studija. Fanatički se bavi mapiranjem slem pesnika u Srbiji i regionu. „Slam je umetnički, poetski izraz koji se usmeno izvodi na slobodnoj, takozvanoj mikro – otvorenoj sceni u vidu takmičenja. Takmičar ne mora da poseduje poetsku biografiju; dovoljno je da želi da se izrazi. Ne postoje ograničenja kada je u pitanju tema ili poetski oblik ali se takmičenja razlikuju u odnosu na to da li je tekst ili izlaganje pripremljeno unapred ili se to čini na licu mesta. Izvođače ocenjuje petočlani žiri koji bira publika. Pravilo je da postoji vremensko ograničenje u izvođenju kao i odsustvo muzike kako bi slam poeta mogao da pokaže i ostale veštine koje se odnose na gest, mimiku i posturu. Pomenute veštine su inspiri-

sane spoken word kulturom iz 60-ih godina prošlog veka ali i često preuzete iz savremene hip-hop kulture, bilo da su vezane za imitaciju spoljašnjeg ili proizvodnju telesnog zvuka. Publika određuje skalu po kojoj se ocenjuje jezik, ritam i govor tela i na kraju sveukupno izvođenje.” – kaže Ivana Đorđević u SLAM KULTURA različitost znaka ili znak jednakosti. Hemp Human: Kako i kada je nastao i koji je cilj Poezina? Milan Mijatović: Poezin postoji u formi web sajta od neke 2006. godine. Od 2011. godine registrovan je kao udruženje građana. Misija Poezina je uspostavljanje nove poetske scene u Srbiji, kao i izgradnja mostova sa srodnim organizacijama u regionu i svetu. Našu misiju realizujemo mapiranjem slam pesnika i poetskih performera u Srbiji, produkcijom radova o slam poeziji i slam sceni, organi-

zacijom poetskih i performerskih radionica, realizacijom poetskih događaja kao i povezivanjem i saradnjom sa slem pesnicima i poetskim performerima iz regiona i sveta. HH: Koliko je bilo teško osnovati, omasoviti i održati Poezin u aktivnom stanju uvek iznova privlačeći novu publiku i izvođače? Milan: U poslednjih 5 godina, događaji Poezina su realizovani na 16 različitih lokacija u Beogradu. Teškoće ne postoje ako veruješ da radiš ispravnu stvar. Da bi ideja opstala i da bi priča živela, potrebne su transformacije i promene. Iz godine u godinu, radimo stvari na drugačiji način u želji da dođemo do prave forme. Stalno eksperimentišemo i menjamo pristup. Ako shvatimo da nešto nije kako treba, menjamo i unapređujemo. Samo budale ostaju uvek iste... Čak je to i Cane shvatio pa je oformio bend Škrtice. HH: Ko sve čini Poezin? Milan: Aljoša, Siniša, Sinister, Đole, Dragana, Saša, Marija, Raša, Damir, Nikola, Goran, Franko, Hrvoje, Dragoslava i mnogi drugi... HH: Slem poezija je do skoro bila malo kome poznata, ali se uz Poezin to promenilo. Možeš li nam reći nešto više o slemu i odnosu Poezina i slema? Milan: Držaću se zvaničnih podataka, tako da ti na tu

Kultura i zabava temu neću reći ništa što već je je Barklee College of Music, Boston ( Muzička akademija nije napisano i objavljeno. Berkli u Bostonu ) na kojoj se Slem poezija je nadmetanje u kurs slem poezije nudi kao izokviru koga pesnici i pesni- borni predmet. kinje izvode napamet svoje pesme. Zatim njihovo iz- Izvođač je neraskidivo povvođenje ocenjuju, na osnovu ezan sa publikom, a publika brojčane skale, prethodno iza- aktivno učestvuje u nastupu slemera povicima, odobravanJedan od ciljeva slem jem ili osporavanjem. Slemer uspe da „hipnotiše“ pubpoezije je da ospori koji liku, majstor je u ovoj veštini. autoritet svakoga U odnosu na klasični pristup mi nudimo zanimlko tvrdi da ima ap- poeziji, jivu scenu koja bez neke vrste solutnu vlast nad šamanizma ne postoji. Ne sebi u bradu i ne književnim vrednos- mrmljamo razdvaja nas papir od publike. Mi našim očima i pokretima.. tima glasom neprestano komunicibrani članovi publike. U svetu ramo sa publikom. ovakav način izvođenja ne sme da traje duže od 3 minuta, Mi iz Poezina želimo da a kod nas u Srbiji je standard promenimo način na koji se doživljava poezija u Srbiji. do 4 minuta. Monotona akademska čitanja Jedan od ciljeva slem poezije su prevaziđena u svakom poje da ospori autoritet svako- gledu. Želimo da ponudimo ga ko tvrdi da ima apsolutnu živu i uzbudljivu, savremenu vlast nad književnim vrednos- scenu. Posvećeni smo tom ciltima. Ne postoji pesnik koji se ju. ne sme kritikovati, jer svako zavisi od dobre volje publike. HH: Pošto si i sam pesnik i Bob Holman, pesnički aktivis- slemer i izvođač, možeš li nam ta i nekadašnji slem-master u reći nešto više o svom književNuyorican Poets Café, jednom nom putu? prilikom je nazvao ovaj pokret Milan: Književni put je „demokratizacijom stiha“. prevaziđena kategorija. Ja Slem poezija se ignoriše u sebe ne smatram književnitradicionalnim institucijama kom, šta god to značilo. Slem visokog obrazovanja, naroči- se ne može smestiti u „čistu“ to u Srbiji gde je takozvana književnost i „lepe“ umetnos„elita“ zaspala između 19 i 20 ti. Slem je angažovan, slem je veka. Međutim, slem poezija govorništvo, slem se živi sada polako, ali sigurno, pronalazi i ovde! Skloniji smo da objavisvoj put do akademskih kur- mo naše pesme u formi videa, seva i programa. Primer za to nego na papiru. Ne bežimo od

HEMP HUMANS Mart 2015.

pisane reči i od izdavaštva, ali draže su nam digitalne kamere od posečene bukve... HH: Bunt je jedna od odlika Poezina – šta sve ljuti i izaziva pobunu kod vas? Milan: Poezin je platforma i odskočna daska da u pravno-organizacionom smislu realizujemo naše ciljeve. Buntovan čovek u Srbiji je dokaz da je čovek mentalno zdrav. Sirotinja mora da steže kaiš, otima im se od penzija i plata, dok tajkuni postaju sve bogatiji i piju i žderu sa političarima. Na ličnom nivou, to je neiskrenost. Kod nas izaziva pobunu sve što prepoznamo kao “fake”. Što se tiče Srbije, trenutno živimo u paklu kapitalizma gde su ljudski rad, dostojanstvo i radnička prava dovedeni do apsurda. Na globalnom nivou, svetske korporacije prodaju skupe lekove koji ne leče, takođe, izazivaju ratove zbog profita i nafte. Drže običan narod u neznanju i dezinformacijama. Mediji su sredstvo zaglupljivanja masa.

Kultura i zabava

Novo prosvetiteljstvo lokalnih i međunarodnih mesija je recept „političke korektnosti“ gde možeš da pišeš pesme o gladnima u Africi, ali nikako o tome šta se zaista dešava u tvom okruženju. HH: Na nedavno održanom Festivalu Poezija grada, koji je bio takmičarskog karaktera, učestvovali su pesnici, performeri, hip-hoperi i slemeri – ovo dokazuje da Poezin nije fokusiran samo na klasičnu i slem poeziju – ali ovo je slučaj i na ostalim događajima u organizaciji Poezina – da li su multimedijalni i muzički nastupi bili deo originalne ideje kada se Poezin osnivao? Milan: Pored slem pesnika, mi želimo da uključimo u naše redove poetske performere, muzičare i zanimljive individualce. Slem scena nije zatvorena, već je jako otvorena i za sve ostale izraze i forme. Naš novi događaj u Inex Filmu se zove „Slem pesnici i prijatelji“, jer imamo puno kreativnih prijatelja koji se ne bave slemom, a želimo da budu deo nove pesničke scene. Jednom u dva meseca organizujemo prezentacioni slem, na koji su pozvani pored slemera i poetski performeri i pesnici koji koriste papir. Takmičarski slem je nešto drugo. Tačno i precizno su određena pravila. Nastupa se bez papira, pomoćnih rekvizita i muzike, a važan je nastup izvođača, glas, mimika, korišćenje tela i naravno smisao pesme. Nastup po slem standardima ne sme da traje duže od 3 minuta. U tri minuta može da stane čitav Kosmos, bez potrebe da se publika zamori dosadnim ponavljanjima i ispraznom retorikom. HH: Da Poezin nije izolovana organizacija dokazuje činjenica da se na njemu okupljaju izvođači iz cele Srbije, ali i događaj održan 26. oktobra kada je bilo predstavljanje hrvatske i srpske slem scene, kao i učešće Nikole Oravec na Evropskom šampionatu slem poezije – sa kime sve Poezin sarađuje i na koje načine? Milan: Sarađujemo sa ljudima koji organizu-

HEMP HUMANS Mart 2015.

ju Evropski slam šampionat. Standardno smo povezani sa slemerima i organizacijama u Hrvatskoj, a od nedavno i sa slam scenom u Makedoniji. Dva puta smo slali našeg slem šampiona na evropsko takmičenje. HH: Na vašoj stranici u najavi za događaj u klubu Inex koji je bio 20. decembra piše „Ulaz je strogo zabranjen političarima, ženomrscima i srpskoj, akademskoj eliti“ – Zašto? Milan: Jedina osoba iz sveta politike kojoj bismo dozvolili da dođe na događaj Poezina je José Alberto “Pepe” Mujica Cordano, predsednik Urugvaja. On jedini ne bi dobio nogu u dupe na samom ulazu. To je čovek koji živi sa svojim narodom i prezire bogatstvo. Ostali su paraziti koji piju krv običnim ljudima. U nekom trenutku manjina je dobila priliku da ima državni auto, besplatno gorivo, vozača, elitne prostitutke i puno novca. Spremni su da zgaze sve oko sebe da ne bi opet u nekom trenutku živeli kao običan narod. Što se tiče ženomrzaca, muškarci koji mrze žene su stoka i verovatno ih je mama zlostavljala u detinjstvu. Takve ne želim da poznajem. Srpska akademska elita uglavnom poltroniše ljudima na vlasti i živi u prošlosti. Neprekidno učenje im je ispralo mozak, tako da su istrošeni i bez mašte. Uglavnom su čitali knjige, koje su morali da pročitaju, a čitanje im je domaći zadatak, a ne zadovoljstvo. Žive u svojim okvirima i ustaljenim obrascima, nesposobni da izađu iz zatvora sopstvenog uma. U svetu književnosti, jedni drugima dele književne nagrade, a onda dosađuju ljudima tako što im pročitaju dvadeset pesama za jedno veče. Uglavnom jako loše čitaju sopstvenu poeziju, pa se i njima prispava u međuvremenu. Ovo se ne odnosi na studente koji završavaju fakultete, a onda žive od roditeljske penzije ili voze taksi. Verovatno postoje i neki drugi akademski građani koji nisu članovi političkih partija i klanova, možemo ih nazvati elitom van mejnstrim elitizma. Od „uspešnih“, poverenje mi uliva Čars Simić, ali on je redak primer

Kultura i zabava

pesnika kojeg školovanje nije iskvarilo. HH: Studenti, iako po PS-u budući akademski građani/elita kojoj je na Poezinu ulaz biva zabranjen kada postanu akademci, su oni koji će biti odgovorni za kulturološko stanje u ne-tako-dalekoj budućnosti. Kakav je tvoj stav i viđenje, kakva budućnost čeka kulturu? Milan: Kulturu čeka sjajna budućnost. Svi će imati po nekoliko hiljada evra, vikendice i igraće tenis po čitav dan. Srbija će postati zemlja blagostanja i unosnih poslova. Tako su prorekli Tarabić i Toma Nikolić. Svi ćemo piti vodu sa Morave i baviti se savremenom kulturom. Ja verujem da jedini način da se uradi nešto u Srbiji je neprekidna borba i otvoren pritisak na državne institucije. Prostor moramo da stvorimo sami. Što se tiče budućih akademika, studenti i studentkinje koji završe fakultete, u većini slučajeva biće na birou rada ili slabo plaćeni, tako da im je dozvoljen ulaz na Poezin. Jedino što moraju da dokažu je da nisu članovi vladajuće stranke i da ne pišu poeziju za večnost i beskonačni Kosmos. HH: Dešavanja koja organizuje Poezin spadaju pod kulturna dešavanja. Kakav je položaj kulture danas u očima Poezina? Milan: Položaj kulture je nikad bolji. Sve više ima para za kulturu, pa nam je žao da ih uzimamo. Na žalost, očekujemo srozavanje kulture u narednih pet godina, a onda ćemo morati da pribegnemo crnoj magiji da bi popravili stvari. Ma naravno, situacija je grozna, naročito u Srbiji. Pomenuću primer Hrvatske gde državne institucije imaju mnogo više sluha za Nezavisnu scenu i nevladine organizacije koje se bave savremenom kulturom. HH: Mora se priznati da kulturna zbivanja danas kod nas nisu baš u centru pažnje jav-

HEMP HUMANS Mart 2015.

Kultura i zabava

nosti, studenata takođe retko. Kako i koliko je ovo odgovornost medija, a kako i koliko pojedinaca? Milan: Ultimativno postavljati kulturu u centar pažnje je pogrešno. Postoji više centara. Što više centara, to više različitih manifestacija kulture. Mora da postoji Narodno pozorište i mejnstrim, ali mora da postoji i andergraund. Nezavisna scena, eksperimentalne forme i vaninstitucionalni oblici delovanja su neophodni da bi postojala savremena kultura i da bi se razvijala i napredovala. Temu „kreativnih industrija“ ovde nismo ni načeli. Umesto glomaznih institucija, postoje mnogo bolji načini da se promoviše savremena kultura, a da to bude dobro i za ekonomiju jedne zemlje. Modeli su razni, samo ih treba primeniti.

HEMP HUMANS Mart 2015.

mogu prijaviti mreko mejla: kontakt@poezin.net HH: Šta bi naveo kao „duh Poezina“? Milan: Nova poetska scena. Angažovana i drugačija. Interno, to je dobro druženje i poetske žurke. HH: Poenta cele priče? Milan: Ključ u bravu gvozdenih vrata državnih institucija, a ako ključ ne odgovara i vrata se ne otvore, zamenićemo bravu. Novi ključ i gvozdena vrata otvara. Morana Petrović

HH: Spisak događaja koji su prošli i onih koji predstoje je dugačak kada je Poezin u pitanju – šta se sve u narednoj godini može očekivati od Poezina? Milan: Povezivanje sa inostranstvom. Iduća godina biće nam u znaku povezivanja sa Amerikom, Nemačkom, Francuskom, Austrijom, Portugalijom itd.. Mi već sada imamo intenzivnu prepisku i pregovore sa slemerima iz inostranstva. HH: Što se izvođača na događajima koje organizuje Poezin tiče, organizatori pred svaki događaj raspisuju konkurs – koji su kriteriju potrebni da bi se učestvovalo i ko sve, gde i kako može da se prijavi za učestvovanje na Poezinu? Milan: Imamo dva kriterijuma. Prvi kriterijum je da je poezija savremena, a drugi kriterijum je da poezija nije dosadna. Ako nam pošalješ pesmu na pet strana o tome kako te razočarao dečko ili devojka, sigurno ćemo te odbiti. Kada raspišemo konkurs, obično obavestimo ljude da se

Kultura i zabava

Eta O meni: Ja sam Eta. Besmislena crvena fleka je moja prva knjiga, a imam i Sredu, ne Sredu Adams, već spremnu zbirku pesama, ali o tome ćemo u četvrtak. Dakle, ja sam neko ko sanja, jede čips i Najlepše želje, govori o smislu besmisla.

O knjizi: Besmislena crvena fleka je knjiga koja je proživljena, doživljena, više puta oprana u veš mašini, mnogo puta je prošetala gradom a da pritom nijednom nije ušla u kinesku prodavnicu, nekoliko puta je pretrčala ulicu na crveno, za njom su zviždali, vrištali i aplaudirali, a onda se ona poklonila i počela da priča. Njeni glavni likovi su višnje, baba roge, alkoholičari, drkadžije, demoni, digimoni, pokemoni, psihički bolesnici i dobri momci- antisekiranti... Hemp Human: KAKO JE NASTALA BCF, PRVO KAO PRIČA, A ONDA KAO KNJIGA? Violeta Eta Tomić: BCF kao priča nastala je jednog popodneva kada sam, posle psihički napornog dana, ipak morala bar da čistim

HEMP HUMANS Mart 2015.

višnje koje nisam htela da berem, a komšinica jeste htela- jao strašno! I kada sam posle 15 minuta videla na šta ličim, samo jedna misao mi se promuvala kroz glavu – Ovo na meni je jedna gomila besmislenih crvenih fleka, ništa drugo... Priča nosi poruku, dve, tri... Ružno je prisliljavati nekoga na nešto što ne voli da radi ( svađa sa tuđim lošim stavom ) i otuda i dolaze sve te posledice, fleke... A pritom istu tu osobu upoređuješ sa narkomanom koga sunce videlo nije... Kao zbirka kratkih priča, hm... Pa to je nekada bila kombinacija mojih pesama i kratkih priča, pa sam dobila koristan i dobar savet ( ipak, ponekad pijem savete ) da odvojim pesme od priča i tako sam na dva mala papirića napisala predloge za naziv zbirke. Na jednom je logično bio i Besmislena Crvena Fleka – bacila sam ih na pod, potom uzela jedan, otvorila ga i to je to. Što nije bio slučaj sa pesmama. Živa istina! HH: VIRTUELA IGRA I PERSPEKTIVNE TAJNE JEDNOG MUTIVODE, OTKUD TO? Eta: Virtuelna igra je bila inspirisana starom, ali naglašavam starom epizodom serije Otvorena vrata koja se zove Psihodrama, gde im Lečić daje zadatak kako bi se stavili u kožu onog drugog člana porodice da zamene uloge i tako je Milica bila Cakana i obrnuto i kada je Dragoslav pitao: „Milice gde ti je majka?“, ona je odgovorila: „U parkiću iza zgrade, igra se dete.“ Mutivoda je psihijatar. HH: ZAŠTO JE TVORAC PRIČE BAKSUZ? Eta: Baksuz?! Zato što samo oni namrgođeni bakuzi dolaze sa rečima: „JAO CRNA ONA ŠTA JE TO URADILA!!!“ ili „JAO CRNI ON KAKO JE MOGAO SEBI TO DA DOZVOLI?!!!!“ a nakon toga im bude ‘žao’. Priča nosi poruku – gledaj u svoje dvorište!

Kultura i zabava

HEMP HUMANS Mart 2015.

HH: KNJIŽEVNI ŽIVOT? Eta: Nastupi na raznoraznim književnim večerima ( večerama ) pa na raznim ne-književnim mestima ( mada, možda i jesu književna ) kafane, Veliki park, nečiji stan, nečija terasa ( koju ta osoba zapravo nema ) i tako... Festivali, objavljivanje u književnim časopisima, fanzinima... Zaključak bi bio možda ovakav – uvek pišem tako, čudno i crveno, jer tako je najlakše oterati baksuze, valjda, i prizvati sile nadrealizma da umore kolotečinu života na svoj način. Odmah je lakše, kao kada te zaboli glava, pa uzmeš lek, ali pogrešan, u tome je čar placeba, odnosno nadrealizma, jer ne možeš da objasniš sve a možda i ne bi trebalo.

Morana Petrović

HEMP HUMANS Mart 2015.

Radio Moscow : Brain Cycles

Žanr: Psihodelični rok Godina izdanja: 2009. Izdavačka kuća: Alive Naturalsound Pri prvom slušaju nisam mogao da verujem da se ljudi i dalje bave takvom muzikom! Kao da su me teleportovali kroz vreme nazad u šezdesete godine prošlog veka, direktno na neku glasnu svirku u nekom zagušljivom klubu. Album pršti od energije, dinamičnosti i dobrog gruvanja po uzoru na staru gardu. Gitare rendaju, a ritam sekcija pomno i glasno vodi čitavu priču. Muzika nosi prizvuk bluza uz odlične primese psihodelije i klasičnog roka. Ljubiteljima Hendriksa će se posebno svideti poslednja numera No Jane, koja odiše njegovim stilom. Za potpuni užitak preporučujem slušanje svih deset numera u kontinuitetu i to sa slušalicama. Poželjno je i ,,lansiranje u orbitu“, ako ste hedonistički nastrojeni..

Red Hot Chili Peppers: Blood Sugar Sex Magik

Žanr: Fank rok Godina izdanja: 1991. Izdavačka kuća: Warner Bros. Za sve ljubitelje fanka i njegovih derivata ovaj album je klasik. Na samom početku albuma kada čujete glasno ,,Swing!“ znate da vas očekuje više od sat vremena dobre muzike. Energija koju poseduje album uvek razveseli i neretko započinjem dan uz isti. Ako ste željni dobrog vajba, momci iz sunčane Kalifornije vam ga prenose i to prilično direktno. Uz stvari tužnijeg karaktera poput Under the bridge i I could have lied, tu su i neumorne Give it away, Suck my kiss, Funky Monks. Ko voli groovy bas linije i čvrst bubanj, nek se prepusti ,,vožnji“ i uživa. Zato, ako niste uradili domaći i preslušali ovaj LP, ubacite ga u plejer, pojačajte zvuk i, jednostavno, pritisnite Play.

Muzička kutija

HEMP HUMANS Mart 2015.

Gary Moore: Still Got The Blues

Žanr: Bluz rok Godina izdanja: 1990. Izdavačka kuća: Virgin Ime albuma sve govori. Ovo je prvi album koji sam čuo od Geri Mura i koji me ujedno i zainteresovao za bluz. Ovaj put se Mur odvaja od hard rok imidža i vraća se svojim korenima. I prži on to pakleno dobro. Dobro poznate bluz linije i teme prožimaju album i čine ga pravim draguljem u električnom bluzu. Iskrenim ljubiteljima žanra ovaj album će doneti skoro sat vremena kvalitetnog sadržaja, i opustiti ganglije nakon dugačkog radnog dana. Na ploči se nalazi i kolaboracijski rad Alberta Kinga i Džordža Harisona ( čuveni gitarisa Bitlsa). Za ljude koji nisu čuli album, osim naslovne pesme, ovo je obavezno štivo!

Bob Marley and the Wailers: Kaya

Žanr: Rege Godina izdanja: 1978. Izdavačka kuća: Tuff Gong/ Island I've got to have Kaya nooow... Svima nam dobro poznati Bob Marli ovaj put naglašeno peva o ljubavi, kao i o dragoj nam biljčici. Nedavno bi mu bio sedamdeseti rođendan i samim tim sam želeo da mu odam počast. Moram da priznam da mi je ovo ubedljivo Marlijev najpozitivniji album i da sam ga uz uživanje odslušao mnogo puta. Nesumnjivo je da je dotakao ogroman opseg ljudi svojim pesmama, a i počeo da širi kult biljke kojoj je tepao imenom Kaya. Odlično paše uz neki popodnevni džok ili uz jutarnju kafu da digne atmosferu ( ako pada kiša ili ako su vas tmurni oblaci spustili ). Kako kaže u “Misty morning”: “Misty morning, can't see no Sun.. I know you're out there somewhere, having fun..“. Iako nema poziva na revoluciju ili mir, i dalje se čuje vedrina po kojoj je njegova muzika postala poznata. A sad, fellow rastamen and women i dragi čitaoci, excuse me while I light my spliff!

Black Sabbath: Master of Reality

Žanr: Hevi metal Godina izdavanja: 1971. Izdavačka kuća: Vertigo Ne, nije samo zbog pesme Sweet Leaf. I nije samo zato što je to Blek Sabat. Ovaj album je tu zato što je preteča žanra koji je poznat kao stoner metal. Definišu ga ,,masni” rifovi i pomalo paklen prizvuk koji, uz ozbiljnu liriku, stvara poseban ambijent. Ovo je odličan izbor ako ste malo rebeliozno nastrojeni i želite da se pobunite protiv sistema. Takođe, ima i jedan divan akustičan instrumental koji kao da, pored mračnih rifova koji pom eraju tektonske ploče i melju sve pred sobom, daju nagoveštaj da i dalje ima lepote u ovom svetu. Na albumu se i čuje kako, tada momci-danas veterani, napuštaju bluz početke i prave svoj autentičan zvuk. Da nije bilo ovog albuma( i još možda dva-tri Blek Sabat albuma) ne bismo imali danas hevi metal. Za sve metalce, a i znatiželjne slušatelje dobrog zvuka, ovaj album je obavezan. Andrej Jovanović

HEMP HUMANS Mart 2015.

MINDFUCK

Ko je sad ovaj? O čemu se ovde radi? Zar ona nije mrtva? Treba mi pljuga…

Naked Lunch

,,Kada sam počeo da pišem „Goli ručak“, raja je nudila svoje mišljenje. Rekli su odvratno, pornografija, ne-američko djubre, ne-objavljivo, ali je knjiga svejedno izašla 1959. i pronašla svoju publiku. Trideset godina kasnije, Holivud u svojoj „beskrajnoj mudrosti“ je pretvorio u film trideset stopa visok, u boji. „Pokrij oči Ameriko, spasavaj svoj život!“ Ovo su bile reči Vilijama Barouza koje su najavile ekranizaciju njegovog romana od strane Dejvida Kronenberga, koji ne samo da je pretočio Barouzove priče i likove u tehnikolor, nego je i stvorio portret jednog američkog pisca. Sama radnja prati Vilijama Lia, istrebljivač buba koji jednog dana hvata svoju ženu kako mu krade insekticid jer ga koristi kao drogu. Kada Vilijama uhapse i odvedu na ispitivanje, on počinje da halucinira zbog izloženosti insekticidu. Pojavljuje se velika buba/pisaća mašina ( da, zaista ) koja mu objašnjava kako je on tajni agent i kako mora da ubije svoju ženu koja je takođe tajni agent tkzv. Interzone. Šta se dešava kada Vilijam prihvati svoj zadatak i otputuje u Interzonu? Moraćete da pogledate film i uplovite u opskurne halucinacije ovog ostvarenja.

Identity

Deset stranaca usled strašne oluje zaglavljuje u nekom lokalnom motelu. U jednoj takvoj noći, stvorenoj za ubistvo, pomislićete, isto će se dogoditi i neće se zadržati na jednom. Deset likova, deset karaktera, deset priča – postoji li veza između njima ili je slučajno? Postoji li zapravo svet izvan njih, tog motela i te strašne oluje? Film je režirao Džejms Mengold po scenariju Majkla Kunija.

Celuloid freak

HEMP HUMANS Mart 2015.

Lost highway

Ovaj psihološki triler je ostvarenje Dejvida Linča koje takodje poseduje elemente horora i neo-noir-a. Početak predstavlja Freda Medisona, saksofonistu iz Los Andjelesa koji jedno jutro pred vratima pronalazi video kasetu na kojoj se nalazi snimak prednjeg dela njegove kuće. Nije previše obraćao pažnju na to dok sutradan nije pristigla nova kaseta, na kojoj je snimak njega samog, u krevetu sa svojom ženom. Ludilo se tek zahuktava.

Fight club Verujem da je malo onih koji nisu pogledali ovo remek-delo. Svejedno, film je zaslužio svoje mesto u ovoj rubrici. Fight club je lansiran 1999. a režirao ga je Dejvid Finčer, po romanu Čaka Palahnjuka. Glavne uloge su igrali Bred Pit, Edvard Norton i Helena Bonam Karter. Edvard Norton igra bezimenog protagonistu, službenika neke velike automobilske kompanije koji je konstantno na terenu i pati od insomnije. Kada ode kod lekara u nadi da će mu ovaj prepisati neke jake sedative, lekar odbije da mu ih prepiše i savetuje ga da poseti okupljanje muškaraca sa rakom testisa da bi video šta je prava muka. Bezimeni je to i učinio da bi te večeri otkrio jedno kratkotrajno rešenje svog problema. Naravno, pravo zezanje još nije počelo dok u njegov život ne uleti jako sjebana cura koja se zove Marla Singer i anarho lik koji se zove Tajler Durden.

Enter the void Enter the void je psihodelična melodrama. Oskar je američki diler droge u Tokiju koji biva upucan prilikom racije. Oskar nastavlja da luta ulicama i klubovima Tokija van svog mrtvog tela povremeno ulazeći u slike iz svoje prošlosti. Film je ceo iz perspective prvog lica, tako da se mogu prisnije doživeti halucinacije glavnog lika, nesvetice, pa i obično treptanje. Film je režirao Gaspar Noe.

Celuloid freak

The holy mountain The holy mountain je meksičko-američki nadrealistični film kultnog režisera Aleksandra Jodorovskog koji je u filmu i glumio, komponovao muziku, dizajnirao setove i kostime. Čovek koji predstavlja tarot kartu Budala upoznaje alhemičara koji ga prihvata kao svog učenika. Alhemičar upoznaje Budalu sa sedam drugih, veoma moćnih, ali smrtnih ljudi. Svaki od njih predstavlja jednu planetu sa svim njenim aspektima i osobinama, predstavljenim, doduše, na pomalo satiričan način. Zajedno će svi krenuti na veoma važan put, pošto prođu kroz niz rituala prpipreme u koje će ih uvesti Alhemičar. Film je producirao Alen Klajn, producent Beatles-a, film je prikazan na raznim festivalima uključujući I Kan 1973.

Old boy Old Boy je korejanski film zasnovan na istoimenoj mangi koju su napisali Nobuaki Minegish i Garon Tsuchiya. Ovo je priča o čoveku koji se zove Oh Dae-su, koji je zatvoren u tamnici već 15 godina neznajući ko ga je zatvorio ni koji su njegovi razlozi. Kada konačno bude pušten i slobodan, shvata da teror još uvek nije gotov i da je i dalje upleten u mrežu svog mučitelja. Na putu ka njegovoj osveti suvozač je devojka koju upoznaje i u koju se zaljubljuje. Film je osvojio Grand Pri na festivalu u Kanu 2004. uz ogromne pohvale predsednika žirija- Kventina Tarantina.

Mr nobody Mr. Nobody je naučno-fantastična drama u kojoj je protagonist Nemo Nobody, najstariji čovek na zemlji sa svojih 118 godina. Sada, kada je ljudska rasa dostigla sintetičku, kvazi-besmrtnost, Nemo je u centru pažnje i svi žele da čuju njegovu priču. Pošto njegova sećanja blede zbog starosti, ostala su sama ona za njega krucijalna , a to su razvod njegovih roditelja i tri njegove velike ljubavi. Sećanja se u trenucima menjaju, pokazuju niz drugačijih odluka i drugačijih posledica. Glavne uloge igraju: Jared Leto, Sarah Polley, Diane Kruger, Linh Dan Pham, Rhys Ifans, Natasha Little, Toby Regbo and Juno Temple Film je režirao Jaco Van Dormael

HEMP HUMANS Mart 2015.

Celuloid freak

HEMP HUMANS Mart 2015.

Being John Malkowtch Jako zabavan ali i jako dramatičan film, nešto da razbijemo ovu mračnu atmosferu. Džon Kjuzak glumi Krega Švarca, lutkara koji u svojoj firmi otkriva portal koji vodi u um Džona Malkoviča, poznatog glumca. Mora da je mnogo dobro biti Džon Malkovič jer se ubrzo oko tog digla velika prašina , svi koji su prvi put probali, žele da iznova i iznova budu Džon Malkovič.

Memento Memento je psiho-triler koji je režirao Kristofer Nolan. Naš protagonist pati od poremećaja sećanja. Film je prikazan u 2 sekvence, crno-beloj koja je predstavljena hronološki i sekvenca u boji koja je prikazana u obrnutom smeru. Te dve sekvence se sudaraju na kraju filma Za ovaj film se pričalo da je najbolji film svoje decenije, I dalje je

Ivan Tilt

Udruženja

HEMP HUMANS Mart 2015.

druženje „Zelena Alternativa“ osnovano je u septembru prošle godine, sa ciljem da Makedonija donese zakon o medicinskoj upotrebi marihuane. Na seminaru „Upotreba kanabisa u medicini“, održanom u Skoplju prošle godine, udruženje je imalo priliku da iznese činjenice o marihuani kao leku uz podršku najvećeg svetskog promotera medicinske upotrebe kanabisa Rika Simsona i tima naučnika, njegovih najbližih saradnika: dr Lumira Ondrej Hanuša, dr Pavla Hornbia i dr Roberta J. Melamede. Naučnici su na seminaru istakli upotrebu kanabisa ne samo u medicinske, već i u industrijske svrhe navodeći da je to jedan od razloga zašto je ova biljka ilegalna. Takođe tvrde da konoplja predstavlja uspon u pogledu društva i uopšte ljudske evolucije, jer pomaže u prevazilaženju poteškoća ne samo sa rakom, multiplesklerozom i epilepsijom već se pokazala delotvornom i u poboljšanju funkcionisanja sistema za cirkulaciju, nervnog, imunog, reproduktivnog i mišićnoskeletnog sistema. Predstavnik udruženja Filip Dostovski ističe da se „Zelena Alternativa“ ne zalaže za potpunu legalizaciju marihuane, već za medicinsku. Dostovski ističe da i rekreativna upotreba može biti medicinska jer je kanabisovo ulje korisno u lečenju ne samo pojedinih bolesti već i svakodnevnih stanja kao što su astma, depresija, migrena, pms, autizam. Upravo zato je osnovni stav udruženja da je svaka upotreba medicinska ukoliko pomaže obolelima da izleče ili da se bar lakše bore sa svojom bolešću ili stanjem. „Zelena Alternativa“ postoji da bi podigla svest o marihuani i postigla to da ljudi ne posmatraju lek kao drogu već kao pametno iskorišćenu biljku u medicini i industriji. Razbijanjem predrasuda oboleli bi mogli na lakši način da dođu do svog prekopotrebnog leka i izleče svoja oboljenja. Bosiljka Đikanović

HEMP HUMANS Mart 2015.

Pozdrav! U ovoj rubrici predstavićemo Vam neke od poznatijih seed banki u Evropi. Kao prvu predstavio bih Sensi Seeds, jednu od najstarijih growshop-ova. The Sensi Seed Bank Oudezijds Achterburgwal 150 1012 DV Amsterdam Otvorena od 10h do 22h Ben Dronkers, osnivač Sensi Seeds-a, poznati botaničar i biljni istraživač je krajem sedamdesetih proputovao svet tražeći najbolju genetiku fokusiran na predeo Azije, pretežno Himalaja. Otkrio je vrhunske genotipe indica-sativa rase koje ce u kasnijim osamdesetim iskoristiti stvaranjem nekih od najpoznatijih sorti koje i dan danas nudi Sensi Seeds. Osnovana krajem 1985. godine, Sensi Seeds je do dana današnjeg sačuvala dosta sopstvenih landraces-a. Početkom ’80. godi-

na iz Amerike stižu prve sorte hibrida u kojima Sensi spada u tri kompanije koje su imale pristup istim, a neke od najpoznatijih su bile “Haze” i ”Skunk#1”, tako da je Sensi bio fokusiran stvaranjem hibridnih sorti poput “Black Domina” , ”Northern Lights” a posebno bih izdvojio sortu “Jack Herer” koja odnosom 50% Sativa / 50% Indica i mnogobrojnim osvojenim Canabis Cup-ovima postaje jedinstveni brend ove Amsterdamske banke semena. Zbog dugogodišnjeg iskustva, Sensi Seeds hibridi su jako uspešniji, postižu dobru klijavost, a krajnji reziltat je očaravajuć! Osim semena u Sensi Seeds Club-u možete kupiti literature za unutrašnji i vanjski uzgoj, opremu za kultivaciju, vaporizere, pa čak i obuću i odeću pravljenu na bazi konoplje. Godine 2015, Sensi Seeds proslavlja 30. godina postojanja. Tokom četvrt veka postojanja Sensi-ja, prikupljanjem originalnih genotipa kanabis semena, širenje Sensi kompanije, evolucija njihovih hibrida i kanabis sorti i rast Dronkers porodice se prepliću da bi se formirala kanabis imperija koja postoji danas. Obiman izbor kanabis semena možete pogledati na www.sensiseeds.com A.Dimitrijević

HEMP HUMANS Mart 2015.

MARIHUANA PICA

Sastojci: 1.Pripremljeno testo za picu ( kupljeno u pekari, prodavnici ) 2.1 šolja kanabis pica sosa 3.1/2 šolje mocarela sira ( iseckan, izrendan ) 4.1/2 šolje romano sira ( iseckan, izrendan ) 5.Dodatni prelivi i sastojci po želji ( masline, šampinjoni, paprika, kulen )

KANABIS PICA SOS

Sastojci: 1.2dl paradajz soka 2.1 šolja vode 3.1/2 šolje kanabisovog ulja 4.2 čena belog luka 5.1/2 kašike bosiljka 6.1/2 kašike origana 7.1/2 kašike ruzmarina 8.1/2 kašičice soli 9.1/2 kašičice bibera Priprema: 1.Pomešajte sve sastojke u tiganju i pecite dok smesa ne krene da ključa. 2.Smanjite toplotu i kuvajte na niskoj temperaturi oko 30 minuta. Povremeno promešajte da sos ne zagori. 3.Kada tiganj sklonite sa vatre, sos prespite u teglu i čuvajte u frižideru 2 sata pre služenja jer se tada ispoljava najbolji ukus kanabisa i dejstvo. Priprema: 1.Pripremljeno testo za picu staviti u već prethodno zagrejanu rernu ( obično na oko 250 stepeni ) 2.Kanabis pica sos ravnomerno namazati preko testa 3.Dodati sir i prelive po želji 4.Pecite u rerni od 18 do 25 minuta ili dok sir ne porumeni Priprema 40 minuta, za 6 osoba

ZAČINJENA TOPLA ČOKOLADA

Sastojci: 1.1 šolja kokosovo g ili bademovog m leka 2.1 supena kašika kakao praha 3.1 prstohvat cimet a 4.Svega nekoliko su šenih borovnica 5.1 prstohvata mlev enih oraha 6.2 kašičice šećera ( ili meda, slatkog sirupa )

7.1 supena kašika kanabisovog koko sovog ulja Priprema: 1.Stavite sve sastoj ke u šerpu, i kuvati dok ne proključa 2.Služiti dok je topl o Priprema 5 minuta, za 1 osobu

MARIHUANA ČAJ

Sastojci: 1.1 šolja za čaj mrežicom koju obič2.1 kesica za čaj( ili posuda sa kesici ) u no koriste za čajeve koji nisu 3.1 kašika kanabisovog putera 1 kašika za svaku osobu Priprema: og putera u kesicu 1.Dodajte 1 kašičicu kanabisov za čaj ( posudu ) u šolju 2.Kad voda proključa sipati ga potpuno ne raster 3.Kuvati dok se kanabisov put vori mleko 4.Izvadite kesicu za čaj i dodajte 5.Služiti toplo bu Priprema 10 minuta, za 1 oso

Bosiljka Đikanović

HEMP HUMANS Mart 2015.

BEAT

Knjiški moljac

HEMP HUMANS Mart 2015.

Alen Ginzberg - Howl Godina 1955. Alen Ginsberg. Već istaknuta figura na sceni, objavio je ovaj plodonosni niz pesama. Posle izlaska knjige, Ginsberg se našao na sudu braneći svoj rad od tvrdnji da je bio namerno vulgaran i nepristojan. Pa šta i ako je bio?

Džek Keruak - The dharma bums Prozvan kumom bit pravca, Džek Keruak je Dharma Bums ( kod nas prevedeno Darma Lutalice) objavio 1958. godine. To je njegov autobiografski rad vezan za iskustva sa budizmom koji će uticati na njega u daljem životu i pisanju. Kao što je uobičajno u njegovim romanima , temelj likova su stvarni ljudi, poznanici.

J.D. Selindžer - Catcher In The Rye Lovac u žitu je izuzetno uticajno delo. Ovo je priča o šesnaestogodišnjem dečaku koji beži iz škole da bi proveo neko vreme u podzemlju Njujorka. Roman je bio predmet brojnih polemika tih godina zbog nekoliko notornih i opasnih kriminalaca koji su obelodanjivali svoju opsesiju ovim delom u nadi da će opravdati svoja dela. Najpoznatiji medju njima je ubica Džona Lenona, Mark Čepmen.

On the road Još jedno Kerouakovo fantastično delo u kojem se dublje zagriza pojam beat-a. On the road je priča o putovanju i avanturi u kojem je Kerouak još jednom uneo pregršt autobiografskih motiva.

Knjiški moljac

HEMP HUMANS Mart 2015.

Factotum - Charles Bukowski Faktotum je priča o nomadu koji uz siromaštvo, alkohol, žene, kockanje i bedno plaćene poslove gura svoj put kroz život u Americi za vreme rata. Čarlsov junak, Henk Kinaski, će pregurati i ovu knjigu. Uz to će se dobro napiti i bludničiti.

Notebooks Of The Naked Youth - Billy Childish Iako ovo delo ne spada striktno u bit, veoma dobro se bavi sličnim temama sa sličnom emocijom. Mladi protagonista koji se zove Vilijam Lovdej je žrtva problema koji se tiču velikog broja mladih. Priča prati protagonistu na putu od njegov rodnog gradića do sluzi i glamura Evropskih sex klubova.

One Flew Over The Cuckoos Nest - Ken Kessey Let iznad kukavičjeg gnezda je poznat svima zbog ekranizacije iz 19 75. godine sa Džekom Nikolsonom u glavnoj ulozi. Svakako preporučujem svim ljubiteljima filma, a i onima koji će to tek postati, da pročitaju i knjigu. Pisac nas upoznaje sa dobroćudnim buntovnikom u toku njegovog boravka u mentalnoj instituciji . Već od samog početka je jasno da će njegovo ponašanje prestavljati problem osoblju institucije i da su konflikti na pomolu.

Knjiški moljac

HEMP HUMANS Mart 2015.

The Electric Kool-Aid Acid Test - Tom Wolfe Objavljeno 1968, ovo psihodelično delo novinara Toma Vulfa je izvrnuta priča o grupi zajebanata koji putuju kroz zemlju u autobusu koji se zove FURTHER ( eng. Dalje ) Tim putem svako od njih dobija različito providjenje i spoznaju na LSD-u.

Slaughterhouse Five - Kurt Vonnegut Zasnovano na ličnim iskustvima Kurt priča priču o drugom svetskom ratu u kome protagonist, Bilija Pilgrima, zarobljavaju nemački vojnici. Bez da otkrijem previše, reći ću da stvari postanu neobične kada se u priču umešaju i vanzemaljci.

Naked Lunch -William Burroughs Uvek kontroverzni Barouzov Goli Ručak je originalno objavljen 1959. godine i bio je pravi šamar tadašnjoj američkoj kulturi . Protagonista priče je Vilijam Li, narkoman, koji putuje kroz svet ni nalik ovome sa istim takvim šiframa i pravilima. Halucinacije su opisane verodostojno zbog piščevih ličnih iskustava.

Ivan Tilt

HEMP HUMANS Mart 2015.

PROHIBICIJA KANABISA I DEO „Bos po trnju“, mislim da bi ova narodna najbolje opisala put kanabisa od početka dvadesetog veka do danas zasluženog priznanja kao izvanrednog medikamenta. Prohibicija se do sada u istoriji pokazala kao neverovatno zaludna metoda u pokušaju moralizovanja društva. Ne znam da li se sećate filma „Bilo jednom u Americi“ ( Once Upon a Time in America ) kad je krijumčar alkohola i budući senator Maximilian 'Max' Bercovicz rekao nazdravljajući prestanku prohibicije alkohola u SAD-u: „Sad kad je ponovo legalan, ko će uopšte želeti da ga pije?“ Prohibicija alkohola možda ima svoja opravdanja, ali prohibicija kanabisa je kao kad bi beloj devojci koja je preplanula u solarijumu zabranili ulaz u prodavnicu zato što liči na crnjkinju!!!??? Na koliko načina je to nepravedno i zaostalo ( da se uzdržim od grubljih i istinitijih termina )? Krenimo od podataka. U pojedinim periodima istorije, život je bio nezamisliv bez konoplje. Henri VII je npr. uveo obavezu gajenja konoplje. Svaki farmer koji nije uzgajao konoplju na jednoj četvrtini svoje zemlje je snosio ozbiljne posledice. Kraljica Viktorija je koristila kanabis radi ublažavanja menstrualnih bolova, a u Americi je čak snimljen film: Hemp for victory 1942. godine u jeku Drugog svetskog rata kako bi se povećao uzgoj zbog konopa, užadi i odeće. Rat košta, zar ne? Nakon završetka rata sve do 1989. godine, Ministarstvo poljoprivrede SAD-a je negiralo da je takav film snimljen i da postoji. No, 19. maja 1989. godine su obnovljene dve video kasete i donirane Kongresnoj biblioteci od strane Mije Farou, Karla Pakarda i Džeka Herera.

Kako je uopšte došlo do prohibicije marihuane? Prvi dokument koji brani poklanjanje i prodaju kanabisa u rekreativne svrhe je iz 1860. godine kada je 15. februara Francis Morgan Rotč ( lokalni njujorški političar ) predstavio Senatu države Njujor predlog o plaćanju kazne od 100 dolara kojom bi se regulisalo davanje i prodaja izvesnih otrovnih supstanci bez prepisanog recepta. Među supstancama i biljkama osim Canabis-a Indica-e, našli su se još cijanovodonična kiselina, aconit ( smrtonosno otrovna biljka jedić ), tatula i cantharirides, tj. španska mušica. Sredstva od kazne su se uplaćivala u fond Homoeopathic College-a u Njujorku, da ironija bude veća. Iz današnje perspective, 100 dolara ne deluje puno ( osim u Srbiji ), ali 1860. godine u SAD-u je bila ozbiljna cifra. Nakon toga, 30. juna 1906. donet je The Pure Food and Drug Act poznat još kao Wiley Act prema njegovom tvorcu lekaru Harvey W. Wiley. Wiley je 1902. pokrenuo istraživanje na grupi zdravih, mladih ljudi, nazvanu The Poison Squad o negativnim uticajima pojedinih supstanci i higijene hrane. Zakon je usvojen od strane predsednika Teodora Ruzvelta tek četiri godine kasnije. Ovaj zakon je bio prvi od značajnih američkih zakona kojima se regulisala ljudska konzumacije hrane i drugih supstanci. Između ostalog regulisao je pakovanja mesa, čistoću hrane i uslove njenog transporta. Pokrenute su sanitarne inspekcije verovatno prvi put u istoriji. Još jedna bitna novina ovog zakona je lista od 10 opasnih supstanci za koje je utvrđeno da izazivaju zavisnost. Na listi su se našli alkohol, morfijum, opijum i kanabis. Zakon ipak nije predviđao potpunu zabranu nego je reguilisao dozvoljene količine i doziranje. Njegova primena nije zaobišla ni najveće, no o tome čitajte u narednom broju. Vladimir Lončar

HEMP HUMANS Mart 2015.

Vidojković Marko

INTERVJU Hemp Human: Pravnik koji knjiga, s druge strane, nikada se okrenuo književnosti i žur- ne bih prestao da se bavim. A nalistici – otkud to? pravima se nikad u životu ne bih bavio. Marko Vidojković: Pre će biti ovako: apsolvent prava HH: Osam romana i zbirka koji se u jednom trenutku zap- kratkih priča; Takav opus, ako itao da li baš to želi od svog života, zatim je, posle odričnog odgovora, doživeo nervni slom i počeo da piše priče. Te priče su počeli da mu objavljuju, a onda je počeo da piše romane. I te romane su počeli da mu obavljuju, a onda je napisao svoj četvrti roman „Kanže“, koji ga je proslavio. Pošto je u međuvremenu, objavljujući priče tu i tamo po ‘‘Događaj iz života koji časopisima, savladao i osnove je bio najupečatljivija novinarskog zanata, dobio je inspiracija za pisanje priliku da postane urednik u bila je smrt oca, kojom magazinu. Pošto je to donossam častio Bezimenog, ilo dosta love, bivši apsolvent prava je rekao što da ne, biću junaka romana „Kandže i novinar. Onog trenutka kad 2: Diler i smrt“. Nišje uređivanje magazina prestata tako upečatljivo ne lo da donosi pare, ja sam time promeni život kao smrt’’ prestao da se bavim. Pisanjem

se uzme u obzir da isključivo pišete o ličnim iskustvima, zahteva poprilično uzburkan život, da tako kažem. Kako od običnih pravite neobične situacije i koji je događaj i zašto, iz do sada napisanog, imao najveći uticaj na Vas? Marko: Priče nisu toliko autobiografske kao romani, štaviše nisu uopšte. One su potoci koji izviru iz mog izvora mašte i bilo je uživanje pisati ih. Napisao sam ih preko sto za godinu dana. Baš je bilo super pisati o nečemu što je gotovo nemoguće videti ili doživeti u Srbiji. Kad sam počeo da pišem romane, sa nepunih 25 godina, oni su bili bazirani na dotadašnjem životnom iskustvu, koje se može svrstati u prosečne. Spojio sam lepo i korisno, pa sam, na krilima slave, počeo da iživljavam život do daske i svoja nova, možda u neku ruku i ekstremna iskustva prenosim u novim, delimič-

Intervju no autobiografskim romanima. Događaj iz života koji je bio najupečatljivija inspiracija za pisanje bila je smrt oca, kojom sam častio Bezimenog, junaka romana „Kandže 2: Diler i smrt“. Ništa tako upečatljivo ne promeni život kao smrt, kako kod onih što umru, tako i kod oniš što za njima žale. Sve što uradimo možemo uraditi ponovo, bolje i drugačije, a kad neko umre, taj više ne može da uradi ništa. Kad vam umre neko blizak, to je događaj koji ostaje za ceo život, grozan i upozoravajuć, ali i nada sve inspirativan za pisanje. Pisanje o mrtvima je čak i prilika da nekog ko više nije među nama vratiš u nekom obliku na ovaj svet.

‘‘Na kutiji marihuane može samo da stoji upozorenje da postoji opasnost od preterano dobrog provoda i neobično divnog osećaja u ustima prilikom jela.’’ HH: Tokom gostovanja u emisiji „Da, možda ne“ ste sukobili alkohol i kanabis. Pošto je tema još uvek prilično aktuelna i nedavno je podnet zvaničan zahtev Ministarstvu zdravlja, šta bi, po Vašem mišljenju, bio najveći problem nakon dekriminalizacije ili legalizacije, pošto navodite i primer urugvajskog predsednika u poređenje. Marko: Kanabis se ne može sukobiti ni sa čim, svi znamo da je vutra mirotočiva biljka. Samo sam istakao da je nenormalno da prokuvani derivat trulog voća, od koga ljudi seru u gaće, ubijaju jedni druge, a i sebe, sedajući mrtvi pijani za volan, ima status legalne tvari, a biljka koja raste sama od sebe, pomoću kiše i sunčevih zraka je zabranjena, a neko ko poseduje njene smrvljene cvetove u želji da ih popuši ima status kriminalca. Sama ta činjenica jasno govori koliko je ovo društvo zaostalo. Mislim da kanabis treba u potpunosti da bude legalan, kao i majčina dušica, a da ljudi s njim mogu da rade šta god im padne na pamet, kao i sa kamilicom u cvetu. Ako se nekom to puši, nek ga puši, ako neko hoće da cedi ulje, pa da ujku izleči od raka, neka cedi. Inicijativa koja insistira samo na medicinskim svojstvima kanabisa je delom licemerna, a delom promašuje poentu, a poenta je da ne možeš

HEMP HUMANS Mart 2015.

zabraniti nijednom živom biću da slobodno živi, pa tako ni marihuani. Ali, pošto je ovo jedna licemerna sredina, reći ću da je svaka inicijativa za dekriminalizaciju marihuane u ovom društvu kretena neverovatan civilizacijski pomak. HH: U istoj emisiji navodite da se poreklo ne zna gotovo nikada. Šta je sa slučajem cigareta gde proizvođači nisu u obavezi da navode sve aspekte proizvodnje? Marko: Cigarete ne pušim i svakako ne mislim da bi one bile mnogo zdravije, čak i kad bi im se znala svaka komponenta. Sasvim je dovoljno što velikim crnim slovima na kutiji piše da ćeš da crkneš ako pušiš pljuge, pa ljudi ipak i dalje puše. Tako vam je to sa nikotinom. Na kutiji marihuane može samo da stoji upozorenje da postoji opasnost od preterano dobrog provoda i neobično divnog osećaja u ustima prilikom jela. No, treba se zamisliti nad činjenicom da se ne zna šta se stavlja u džointe. Ne postoji deklaracija o poreklu, ne postoje informacije o hibridizaciji i eventualnom bioinženjeringu. Samo znaš da svrtiš džok i da, osim THC-a, u pluća uvlačiš i ko zna kakve pesticide. Zato marihuanu treba u potpunosti dekriminalizovati, tako da svako može da gaji, đubri, zaliva i puši svoje biljke.

Intervju HH: Gostovanje na TV Prva i neprilike – izgleda da naš narod brzo guta prašinu koja se podigne i još brže zaboravlja kako i koliko se zagrcnuo. Ova problematika ide mnogo dalje i dublje od ovog izolovanog slučaja – Vaša razmišljanja na tu temu? Marko: Nisam imao nikakvih neprilika, divno sam se proveo posle toga. Da nisam svestan šta sam, možda bih sebi čak uvrteo u glavu i da sam Mesija, toliko me je ovaj napaćeni narod hvalio i to zbog čega? Zato što sam pričao ono što mislim. U čemu je fora? Pa svi možemo da pričamo ono što mislimo! Neće nas Vučić ni ubiti ni zarobiti. Problem je u tome što su ljudi krajem prve decenije drugog milenijuma u Srbiji osetili na kratko slasti potrošačkog života, pa kad je taj život prekinut svetskom ekonomskom krizom, ostao je strah da ćemo pomreti u bedi. Najednom su i mrvice koje nam vlast baca počele da izgledaju kao torte, i ljudi, ne bi li sačuvali svoje mrvice, koje potiču od kevine penzije ili od ćaleta koji radi u javnom preduzeću, počinju da pristaju na nepostojeću igru u kojoj je Vučić diktator, a mi preplašeni podanici. Nije on nikakav diktator, on je naš zaposleni, kao i svaki drugi korisnik budžeta, a u ovom slučaju, veoma loš zaposleni. Zaslužio je da ga njegove legalne gazde, a to smo mi, uništavamo kritikama na svakom koraku. No, iz gore navedenih razloga, ljudi vole da glume budale, pa onda od mog gostovanja ispadne cirkus. Da ima malo više muda u redakcijama, ne bi bilo ni cenzure.

HEMP HUMANS Mart 2015.

problem je nedostatak alternative sistemu. I to na planetarnom nivou, pre svega. HH: Uskoro izlaze „Priče s dijagnozom“. Recite nam šta nas očekuje u ovoj zbirci, da li i kakva Vi očekivanja imate od ove zbirke i ko će, nakon tih priča, „završiti s dijagnozom“? Marko: To je zbirka od 26 priča, uglavnom onih koje sam pisao na prelomu između milenijuma. Priče iz prethodne zbirke „Bog ti pomogo“ su iz istog lonca. Kome se ta knjiga svidela, na ovu će tek da odlepi jer mislim da sam priče mnogo bolje obradio sada nego pre osam godina, kada je izašla prva zbirka. Sve priče do sad nisu objavljene ni u jednoj knjizi, a sa dijagnozom neopisive sreće ću ostati ja, kad počnu da stižu mejlovi radosnih čitalaca. Ovo je moja deseta knjiga, izlazi u godini u kojoj punim 40, a kao 50. knjiga u Laguninoj ediciji Meridijan, dakle sve sami jubileji. I to ne bez razloga. „Piče s dijagnozom“ su sjajna knjiga da njom zaokružim svoju prvu stvaralačku fazu. HH: Nešto za poručiti čitaocima? Marko: Dragi čitaoci, kupovinom knjige povećavate šanse da će autor napisati još neku. Podržite pisce, kupujte knjige. Hvalalala :)

Morana Petrović

HH: Pred kraj prošle godine ste gostovali u kragujevačkom SKC-u. O čemu je tu bilo reči? Marko: Pozvala me jedna lokalna grupa građana da pričamo o srpskoj realnosti. Oni misle da na lokalnom nivou treba da se organizuju grupe građana koje će da rade na lokalnom napretku. Ja sam im pružio podršku, ali i naglasio svoje mišljenje da je to u korumpiranoj, zaostaloj i smrtno bolesnoj Srbiji, nemoguće. Naš osnovni

HEMP HUMANS Mart 2015.

Tekstil II deo Lepe moje devojke da vam prvo čestitam 8. mart sa zakašnjenjem od nedelju dana. Prvi deo ovog pisanija je poranio. Za drugi deo nisam ni mogao da naslutim da će da padne baš u vreme čestitanja. Rado bih vas sve izljubio, ali mi ova moja ne bi dala. Drugi deo kolumne o tekstilu ću, vama u čast, probati da učinim malo romantičnijim. Krpice su opet u pitanju, ali kakva je to romantika kad tu nije neko kome ćete da se pokazujete u raznim bojama dok on frkće nadajući vam se bez krpica? Valjda takva moda danas. Nekada je to bilo drugačije. Svaka generacija ima svoju priču, a ova kreće ovako: Moj deda je pre onog rata močio konoplju u vodi. Zaradio je, osim upale zglobova, i ozbiljno obolenje bubrega, što sad nije važno. Bitno je da je došao do dovoljnih finansijskih sredstava da zaprosi moju baku. Stajali ljudi do prsa u vodi i gurali stabljike konoplje u vodu. Zatim ih izvlačili, ostavljali na zemlju ispred sunca da se dobro osuši, ponovo potopali i ponovo sušili. Da li možete da zamislite, lepe moje, koliko je truda bilo potrebno da se premanduri toliko stabljika preko ruku. U vodi, na suncu, okrećeš stabljike da se osuše ravnomerno... Zbog jedne žene udaljene oko 200 km u vreme kad je voz bio jedino prevozno sredstvo. Moj deda je bio poreklom iz Bačkog Brestovca, a moja baka iz Stare Pazove. Video ju je jednom na vašaru u Pazovi i otišao da moči konoplju jer je tako najbrže mogao da zaradi da bi je zaprosio. Trebalo mu je godinu i po. Posle su bili 50 i kusur godina u braku.

Rekao sam „toliko stabljika“, da budem sujetan i citiram sebe. Napisao sam to jer je Vojvodina

u pretprošlom veku bila glavni snabdevač konopa Britanske mornarice. Kolika je to

flota bila? Koliko im je konopa bilo potrebno? Koliko ljudi je stajalo do grudi u vodi potapajući tone i tone stabljika tokom koliko sati? Britanska mornarica i konop za nju. Nije samo konop u pitanju nego i jedra. Kad bi nakon decenija i decenija plovidbe brod konačno stao u luku iz koje više neće isploviti, siromašni mornari

bi svojim ženama i ćerkama nosili poveće komade jedra. Nekada su žene šile, danas odu

u butik. Valjda će ova moja završiti sa probavanjem već jednom. Već sam počeo da frkćem. Da priznam, stojim po strani i kucam. Nema više kao što je bilo nekad. Legenda kaže da je Marija Terezija, naša povremena komšinica tu iz Gradića u Petrovardinu, svojevremeno naseljavala narod u okolini Odžaka baš zbog konoplje. Zbog konstitucije terena, povoljne vlage, deficita ratova i bačvana koji su znali kako da pridobiju ženu koju žele, Odžaci su postali svetska prestonica konoplje u 18. i 19. veku. Reka Mostonga se često izlivala tih dana pružajući konoplji potrebnu pažnju, danas je tek potok. Osim toga bila je idealna za močenje konoplja. Godine 1759. počinje naseljavanje Odžaka. Baron Kotman je bio momčina koji je pokrenuo uzgoj, cimnuo je Beč,

Beleske starog bastovana

okupio ljude, pružio im sredstva za rad i 1779. u Odžacima počinje da se održava sajam kudelje, a 1813. počinju da se održavaju nedeljni sajmovi i dva vašara godišnje. Cela Evropa je merila cene i kvalitet kudelje prema Odžacima, malo li je? Njujork ima brokere koji otimaju od ljudi, mi smo imali... imali. Svašta ovaj piše, znam kako razmišljate, drage moje. Kome je još do grubih konopa i jedara? Mada: „Sve bi seke ljubile mornare“, a u današnjoj situaciji naročito brokere sa svetski priznate berze. Imao sam potrebu da vas malko bocnem, izvinite. Namerno sam pisao o istoriji konopaca jer je nastavak veoma estetičan. Sad prelazim na enterijer, nešto što ova moja izuzetno ceni i poštuje skačući mi redovno po nervima. Ko još usisava sedam puta dnevno?! Da smo imali tepihe od konoplje kao naši stari to se ne bi dešavalo. Setite se prošle kolumne... Konoplja, antibakterijsko dejstvo... Nisu ti matori bili blesavi. Svesno ili ne, desilo se da je jedna fabrika za preradu konoplje postala fabrika tepiha. Godine 1884. je nastala „Mihelsova močilana kudelje i tvornica užeta“ kao ogranak, sedište je naravno bilo u Beču, ali se sedište preselilo u Bačku Palanku 1927. da bi 1930. promenjeni naziv i sedište. Fabrika je nazvana „Juta i konoplja“, a sedište se preselilo u Beograd. Na osnovu te fabrike je nastao Sintelon 1969. godine. Ako se ne varam, Zvonko Mihajlovski je rekao da statistika „sve pokazuje, ali ne otkriva ništa“. Otprilike je slična

HEMP HUMANS Mart 2015.

Legenda kaže da je Marija Terezija, naša povremena komšinica tu iz Gradića u Petrovardinu, svojevremeno naseljavala narod u okolini Odžaka baš zbog konoplje

stvar sa konopljinim vlaknima. SFRJ je proizvodila 25% evropske i 7 % svetske proizvodnje konoplje od II Svetskog rata do sloma. Taman tih desetak milijardi evra godišnje koje nam fale. Vodeći proizvođači su u to vreme bili Rusija i Indija, mada u poslednje vreme Kina preuzima primat. U Evropi je Rumunija osvojila zlatnu medalju. Ti ljudi nikad nisu ni prestali da je uzgajaju. Imao sam priliku da upoznam neke

ljude koji se bave konopljinim tekstilom u Rumuniji. Pored sve priče o kvalitetu vlakana, mogućnostima obrade i sličnim za...cijama, najbolji deo razgovora je bio kad su mi on i njegova žena ispričali da su se upoznali zbog konoplje. Njegovi baka i deda su radili u močioni, a njen deda je trgovao sa vlaknima. Igrom slučaja ili plesom sudbine ( da ukradem malo od Slađane Milošević ), sreli su se. Šta sve čoveku može da se desi kad se bakće sa konopljom. Verujem ja njima da samo rade sa konopljom i da je konzumiraju u obliku odeće. Još da je samo ova moja htela da priča da ne moram ja, ali čim vidi strance ko zalivena. Sve razume, a ja moram da prevodim njen tekst. Lepe moje, stvarno ponekad imate neverovatnu moć marširanja po živcima. Eto, priča mi čovek da je današnja obrada konopljinog tekstila preterana. Nema hemije kao kod pamuka ili lana. Kažem mu lepo da je takav tekstil prilično grub. Pokazao mu džak tkanje koje je stvarno kao džak, kao kad ispleteš bodljikavu žicu u tkaninu, kad odjednom ova moja: „Pa nije tako Vladimire. Evo, pogledajte naše zavese. Prvo su bile strašno grube, ali što sam ih više prala bile su sve mekše. Tkanje je bilo sve punije i nije se više osipalo. Nešto sam mislila da ih skinem i da sašijem sebi suknju i tebi košulju, baš bi ti lepo stajala. I još je super što su postale skoro bele. Zavese su nam prvo bile kao rešetke i boje peska, a vidi ih sad...“ Sedeo sam kao pos-

Beleske starog bastovana

lednji idiot ne poznajući promenu prevedem. Surovije je to što lom nemajući predstavu kroz prste kraj rukava sam rukom preda pipnem svilu na koži. Svila se rečeno, nego Naše zavese od iz kuće. Neću sad sudbini konokao ona deviza vosađani: nisu kad nekog vole, stanju da sakriju će ti taj džak, majke

HEMP HUMANS Mart 2015.

u sopstvenom domu. I još to treba da sam tolike godine radio sa tekstio konoplji. Promrljao sam drugarove košulje, prešao ko zavese. Otišao pozadi i skoro pazario zarez ne pere, uzgred budi nosi na hemijsko. konoplje nisu izašle da pričam o nekoj plje. To mi deluje po kojoj se cene nou stanju da pokažu a definitivno nisu u kad nekog mrze. „Šta ti“ je tipično NS spika.

Nekako Bečlijama nije palo na pamet da nam prepuste valcer. Prepustili su nam konoplju i šta smo mi radili sa njom? Bacili je zaboravu. Valcer je ostao sporadično u pesmama komšije iz Jovana Cvijića. A konoplja? Biće o njoj još reči. Neću sad da pričam. Hoću da se izblamiram plešući valcer sa onom mojom na sred butika. Ko joj je kriv kad gleda pamuk i lan znajući konoplju. Sintetiku neću da spominjem.

Vladimir Lončar

HEMP HUMANS Mart 2015.

Bosiljka DjikanoviÄ&#x2021;

Sorta meseca

HEMP HUMANS Mart 2015.

Sorta: Jack Herer (Džek Herer) Tip: Sativa 55% , Indika 45% Preporucuje se kod: Stresa; Anksioznosti; Bola; Depresije Džek Herer sortom dominiraju odlike sative. Kombinacijom izvorne sorte sative sa sortama indike u kreiranju ove nove vrste postiglo se da Džek Herer zadrži celebralne(moždane) odlike sative i veliku proizvodnju takozvanih beličastih kristala po cvetovima što je odlika indika. Postoji nekoliko varijacija Dž.H. kao biljke, ali najčešće korisnici opisuju ovaj hibrid (sa 55% sative) kao sortu koja dovodi do podsticanja zadovoljstva, bistrog razmišljanja i podsticanja kreativnosti. Džek Herer je nastao sredinom 1990-ih u Holandiji gde je kasnije prepoznata od strane holandskih farmaceuta kao medicinska sorta. Osvajač je nekoliko nagrada za kvalitet i potentnost sorte. Pogodna je za uzgoj u sunčanoj /mediteranskoj klimi.

Efekti

Sorta meseca

HEMP HUMANS Mart 2015.

Medicinska Upotreba:

Negativni efekti:

Lazar LoviÄ&#x2021;

HEMP HUMANS Mart 2015.

Dr Milan Savić Podpredsednik udruženja „Lekalizacija Srbije“ i direktor bolnice „Sveti Sava“ u Beogradu, Dr Milan Savić, predao je Ministarstvu zdravlja zvaničan Zahtev udruženja „Lekalizacija Srbije“ za izmenu aktuelnog Zakona o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama kojim bi se dozvolila upotreba kanabisa u zdravstvenom sistemu Srbije. Lazar Lović

HEMP HUMANS Mart 2015.