Vladan Drobicki

Sethstat: 30 godina liderstva na makedonskoj džez sceni

“Za muziku koju smo stvarali ispostavilo se da je miks svega i svačega, a u stvari najpreciznije odražava turbulencije koje su se dešavale u našoj okolini, u tadašnjoj državi.”

Nikola Marković

Kad govorimo o instrumentalnoj muzici u Severnoj Makedoniji, mnogima u Srbiji će (s pravom) prvo pasti na pamet legendarni gitarista Vlatko Stefanovski, dok će se u širem kontekstu ova scena često posmatrati u etno/vorld ključu, čak i ako govorimo o džezu. Nema ni previše gostovanja makedonskih džez muzičara u našoj zemlji, barem ne onoliko koliko bi bilo logično imajući u vidu blizinu i zajedničko kulturno zaleđe dve zemlje. Sve ovo ne znači da savremena džez scena kod naših južnih suseda ne postoji. Živa je i zdrava, pa čak i buja. A na samom izvoru onoga što se dešava danas, još od ranih devedesetih nalazi se grupa Sethstat kao svojevrsni stožer avanturističkog makedonskog džez zvuka. Njihova muzika je otelotvorenje njujorškog duha na Balkanu i primer doslednog muzičkog puta, stasavanja i razvoja koji ne podilazi trendovima, već hrabro grabi napred.

Ulazak u devedesete

Ove godine se mnogo govorilo o jubileju – trideset godina Sethstata. Trombonista benda Vladan Drobicki skreće pažnju da je bend zapravo nastao u januaru 1990. “Da je sve bilo u redu, bilo bi nam 32, ali pandemija je minusirala dve godine”, kaže sa osmehom. Pojašnjava da “naravno nije sve počelo od Sethstata”, odakle se raspliće razgovor o samim korenima benda i onom što je bila makedonska muzička scena tog vremena. “Džez i rokenrol scena bile su vrlo vibrantne, samo što su mogućnosti izdavanja bile dosta ograničene – izdavački centri su bili dosta severnije od nas. Skopje Jazz Festival je već bio u punom zamahu, pa smo 1988. ili 1989. gledali Vienna Art Orchestra, Michal Brecker Quintet, Joea Passa, Petera Erskinea. Za nas đake u srednjoj muzičkoj školi to su sve bili kulturološki šokovi”, priča Drobicki.

Nastanak benda

“U sklopu Doma omladine imali smo Klub 21, gde smo svakog vikenda organizovali nekakve svirke. Izbistrili smo se nekako, pet-šest drugara, i rešili da je praktičnije da damo nekakvo ime grupi. Počeli smo da vežbamo aktivnije, i to je to”, opisuje trombonista početke Sethstata. “Uzori su nam bili The Lounge Lizards, John Zorn, Naked City, Miladojka Youneed. Slušali smo puno ECM

produkciju, Garbareka, Oregon, Jarretta… u stvari sve što je važilo za dobru muziku. Ja sam bio fasciniran Davisovim albumima 'Tutu' i 'Amandla'. Naravno, tu je bio i neizbežni 'Steps Ahead'. U isto vreme imate onu etno-tradiciju, koja je u Makedoniji nenormalno instrumentalno virtuozna, a slušate i jugoslovenski novi val. Za muziku koju smo stvarali ispostavilo se da je neki miks svega i svačega, a u stvari najpreciznije odražava turbulencije koje su se dešavale u našoj okolini, u tadašnjoj državi.”

Od fri džeza do grandža

Pisac ovih redova prvi put je uživo slušao Sethstat na jednom izdanju Nišville Festivala oko 2010. godine. Tada je bend nastupao u formaciji seksteta, koji su činili Vladan Drobicki (trombon), Vasko Bojadžiski (saksofon), Aleksandar Nikolovski (truba), Panče Bujukliev (klavir, sintisajzer), Pavel Drobicki (bas-gitara) i Goce Naumov (bubnjevi). Ova postava je uz manje varijacije nastupala godinama zajedno, da bi poslednji ovogodišnji album “Soba 107” snimili u formi kvinteta (bez trubača), ali zato s nizom gostiju, koji su obogatili izvorni zvuk benda. Već na prvo slušanje lako se da primetiti veliko bogatstvo duvačke sekcije, koja često zvuči kao da je ekstrahovana iz nekog progresivnog big benda i preneta u kontekst kombo sastava. S druge strane, tu su i nadigravanja u prednjoj liniji, kombinacije unisonih deonica i ukrštenih improvizacija, što u kombinaciji s dinamičnom ritam sekcijom priziva i asocijacije na Stevea Colemana i nasleđe M-Base kolektiva. Tu su i odjeci fank i rok estetike, ali tek kao svojevrsni odjek, dodatak onome što je autentični džez današnjice. “Ja sam oduvek bio fan bigbendovskog zvuka, a naš saksofonista Vasko Bojadžiski voli lirične melodije i saksofoniste. Slušao sam dosta i fri džez bendove, a moje formalno obrazovanje nije džez, nego klasična muzika. Dosta sekcija smo napravili i pod uticajem grandž rokenrola, ipak je to bila muzika naše druge mladosti”, navodi Drobicki raznorodne uticaje koji su formirali zvuk Sethstata. O uzorima među trombonistima kaže: “Definitivno Ray Anderson. Najveći dan u životu, posle rođenja moje dece, bio mi je kad sam ga upoznao i rukovao se s njim. Volim Mengelsdorfa, Georgea Lewisa, trombonistu Carle Bley - Garyja Valentea. Od novijih tu su Michael Dease, Marshal Gillkes, Michael Davis, u okolini super sviraju Luka Žužić, Nemanja Zlatarev, Vili Stojanov…”

Podizanje džez infrastrukture

Drobicki i njegovi saradnici aktivni su poslednjih godina i oko agilne etikete PMG Jazz, kao i nekoliko džez festivala u Severnoj Makedoniji. “Kad smo počinjali, kod nas je postojala samo jedna izdavačka kuća koja tretira džez. I onda, ako imate materijal, morate da stanete u red pošto je navala, a i primarna delatnost nije im bilo izdavanje albuma, nego organizacija džez festivala. Mi smo shvatili da danas štampanje diskova nije praktično, a i traje relativno dugo. Dok se dogovoriš o izdavanju, nađeš para i čekaš da se diskovi odštampaju u Austriji, u stvari napraviš još jedan album”, objašnjava okolnosti u kojima se rodila ideja za fokus na digitalno izdavaštvo. “Odabrali smo Bandcamp kao primarnu platformu. Ubrzo smo počeli postavljati originalne materijale raznih lokalnih autora i bendova. Ispostavilo se da je publika na Bandcampu dosta internacionalna i, na našu radost, prepoznala je naš trud u prezentiranju kvalitetne domaće džez muzike. 'Svetlost' Odron Ritual Orchestra proglašena je za album meseca, među najboljih 15 za 2019. i ušla je na listu 300 najboljih na NPR, a Taxi Consilium i Sethstatov 'White Night' ušli su u selekciju za album meseca na celom Bandcampu, džez sekciji”, dodaje on. O koncertnim i festivalskim aktivnostima Vladan Drobicki kaže: “Uspeli smo za tri godine da produciramo 40 albuma, a njihov prijem kod publike naterao nas je da razmislimo o koncertnim promocijama, odnosno o organizaciji PMGJazz festivala - Kraj Vardarot Jazz. Ove godine (2022, op. aut.) stigli smo do trećeg festivala.”

Budućnost je svetla

Vladan Drobicki ne razmišlja mnogo o tome kako Sethstat treba da zvuči u budućnosti i radi onako kako u momentu misli da treba. “Sethstat nije samo moj bend, u ovom momentu tu je pet muzičara. Svi imamo već formirane karijere i svako doprinosi u bendovskom segmentu najbolje što može. Raduje nas da još imamo žar za muziku, da smo još najbolji drugari, da posle nedelja provedenih u kombiju na turu još možemo da se nasmejemo na običan štos.” O budućnosti makedonske džez scene Drobicki dodaje i zaključuje: “Svira se puno, što raduje. Dve postojeće muzičke akademije proizvode mladi džez kadar. Nisam siguran da li je to dobro za razvoj džez muzike, ali pomoglo je definitivno u diferencijaciji avangardne džez scene. Počeli su da se formiraju džez festivali, i to u unutrašnjosti: Prilep Jazz Weekend, Factory Jazz Festival u Bitolju, Astibo Jazz Festival u Štipu, Kumanovo Jazz Festival. Valjda će kvantitet da izrodi kvalitet.”