Ламентатионс
ГЛАВА1
1Какосамоградседи,пунљуди!какојепостала удовица!онакојабешевеликамеђународимаи кнегињамеђупокрајинама,какојепосталаданак!
2Болноплаченоћу,исузесујојнаобразима,међу свимљубавнициманемакодајеутеши:свињени пријатељисујојиздајничкипоступили,посталисујој непријатељи.
3Јудајеотишлауропствозбогневољеизбогвеликог ропства:онаживимеђунезнабошцима,неналази покоја:сустиглисујесвипрогонитељиизмеђутеснаца.
4ПутевиСионскитугују,јерниконедолазинасвечане празнике:свасувратањеговапуста,уздишу свештеницињегови,дјевицесумучене,аонајеу горчини
5Њенипротивницисуглавни,њенинепријатељи напредују;јерјујеГосподнанеозбогмноштва преступањених,децањенаотидошеуропствопред непријатељем
6ИодкћериСионскеотишлајесвалепотањена: кнезовињенипосталисукаојеленикојиненалазе пашу,иотишлисубезснагепредгоничима
7Јерусалимсесећаоуданимасвојеневољеисвоје бедесвихсвојихпријатнихстварикојејеималау данимастарим,кадајењеговнародпаоуруке непријатеља,аникомунијепомогао:противницисује виделииучинилиругатисењенимсуботима
8Јерусалимјетешкосагрешио;затојеуклоњена: презирујесвикојисујепоштовали,јерсувиделињену голотињу;
9Њенапрљавштинајеуњенимсукњама;онасене сећасвогпоследњегкраја;стогаједивносишла:није ималаутешницуГосподе,видиневољумоју,јерсе непријатељувеличао.
10Противникјерашириосвојурукунасвењене пријатнествари,јерјевиделадасунезнабошциушлиу њенусветињу,којимасизаповедиоданеулазеутвоју заједницу
11Савнародњенуздише,хлебатражи;онисудали својепријатнестваризахранудаолакшајудушу:види, Господе,иразмисли;јерсампостаоподо 12Зарвамнијеништа,свикојипролазите?гле,ивиди ималитугесличнемојој,којамисеучини,којоммеје Господнапаоуданжестокоггневасвога
13Одозгојепослаоогањумојекости,ионих надвлада,разапеојемрежузамојеноге,вратиомеје, пустиомејеиклонуоцеодан
14Његовомрукомјевезанјараммојихпреступа,они суоковани,идижусенамојврат,онједаоснагумоју дападне,Господмепредаоуњиховеруке,изкојихсе немогудићи
15Господјезгазиосвемојемоћникеусредмене, сазваојескуппротивменедасатремојемладиће; Господјезгазиодевицу,кћерЈудину,каоупресу 16Заовимстваримаплачем;окомоје,окомојепотече одводе,јердалекојеодменеутешитељкојићедушу мојуумирити:децасумојаопустошена,јерједушман
19Зваосамсвојељубавнике,алисумеонипреварили:
уграду,доксутражилисвојухранудаолакшајусвоје душе.
20Гле,Господе;јерсамуневољи;срцемојеокренуло сеумени;јерсамсетешкопобунио:напољумачгуби, кодкућејекаосмрт.
21Чулисудауздишем,немакодамеутеши:свису мојинепријатељичулизамојуневољу;онисерадују штоситоучинио:тићешдонетиданкојисипозвао,и онићебитикаоја
22Некасвањиховазлоћадођепредтобом;иучиниим каоштосимениучиниозасвапреступамоја,јерсу уздасимојимноги,исрцемојеклонуло
ГЛАВА2
1КакојеГосподпокриокћерСионскуоблакомусвом гневу,испустиосанебаназемљулепотуИзраиљеву,и
2ГосподјепрогутаосвенастамбеЈаковљеве,инијесе сажалио;обориихназемљу,оскврницарствои кнезовењегове
3ОдсекаојеусвомжестокомгневусавИзраеловрог, одвукаоједесницусвојуоднепријатеља,исагореоје противЈаковакаоогањпламени,којипрождире унаоколо.
4Нагнуојелуксвојкаонепријатељ,стајаоједесном рукомкаопротивник,ипобиојесвештојебило пријатноокуушаторукћериСионске,излиојесвој гневкаоогањ
5Господјебиокаонепријатељ:прогутаојеИзраиљ, прогутаојесвењеговепалате,разориојењегове тврђаве,иувећаоукћериЈудинојтугуијадиковање 6Ионјенасилноотеосвојшатор,каодајеизврта, уништиојесвојаместасабора;наљутицараи свештеника
7Господјеодбациосвојолтар,згрозиосесветињу своју,предаојеурукенепријатељузидовењених палата;подиглисубукуудомуГосподњемкаонадан свечанегозбе
8ГосподјенаумиодаразоризидкћериСионске, разапеојеуже,нијеповукаорукуданеуништи,затоје направиобедемизиддаплачу;чамилисузаједно
12Говоресвојиммајкама:Гдејежитоивино?кадасу падалиунесвесткаорањеницинаулицамаграда,када сењиховадушаизлилауњедрањиховихмајки
13Штадаузмемдасведочимзатебе?штадаупоредим стобом,кћеријерусалимска?штадатисеизједначим, датеутешим,девокћерисионска?јерјепроломтвоја великакаоморе:котеможеисцелити?
14Твојипророцивидешезатебеиспразнеибезумне ствари,инеоткришебезакоњетвоједаодврате ропствотвоје;алисамвидеозатебелажнабременаи узрокепротеривања
15Свикојипролазепљешћупотеби;сикћуимашу главомнаћеркујерусалимскуговорећи:далијеово градкојиљудиназивајусавршенствомлепоте,весељем целеземље?
16Свисутвојинепријатељиотворилиустасвојана тебе,шикћуишкргућузубима,говоре:Прогуталисмо јенашлисмо,виделисмо
17Господјеучиниооноштојесмислио;онјеиспунио својуречкојујезаповедиоуданимастарима:обориоје, анесажалиосе,иучиниоједасенепријатељтвој обрадујенадтобом,подигаојерогпротивницима твојим
18ЊиховосрцејезавапилоГосподу,зидекћери Сионске,пустисузекаорекаданиноћ:недајсеби покоја;неканепрестанезеницаокатвога
19Устани,завапиноћу,напочеткустражеизлијсрце својекаоводупредлицемГосподњим,подигнируке својепремањемузаживотмаледецесвоје,којиклону одгладинаврхусвакаулица 20Гле,Господе,иразмисликомеситоучинио.Хоће лиженејестисвојплод,адецаодпедаљдуге?далиће свештеникипророкбитиубијениусветињиГосподњој?
21Младиистарилеженаземљинаулицама:моје дјевицеимојимладићипалисуодмача;побиосииху дангневасвога;тисиубио,анесажалиосе
22Призваосикаоусвечаниданмојестрахоте унаоколо,такодаудангневаГосподњегниконије побегаонитиостао;
ГЛАВА3
1Јасамчовеккојијевидеоневољуодштапагнева свог
2Онмејеодвеоиувеомеутаму,алинеусветлост
3Заистасеокренуопротивмене;окрећерукусвојуна менецеодан
4Мојетелоикожумојујеостарио;сломимикости.
5Саградиојепротивменеиопколиомежучоми трудом
6Поставиомејенамрачнаместа,каоонекојису мртвиоддавнина.
7Оградиомеједанемогуизаћи,отежаојеланацмој
8Такође,кадаплачемивичем,онукидамојумолитву
9Оградиомијепутеветесанимкаменом,искривиоје стаземоје
10Биомијекаомедведкојичекаикаолаву скровитимместима
11Скренуојепутевемојеиразбиоме,пустиомеје
12Нагнуојесвојлукипоставиомекаознакзастрелу. 13Онјеучиниодастрелесвогтобоцауђуумојеузде
15Напуниомегорчином,опиомепелином 16Поломиомијеизубешљунком,покриомепепелом.
17Иудаљиосимојудушуодмира:заборавиосамна благостање.
18Ирекох:МојаснагаинадамојанестадеодГоспода.
19Сећајућисеневољемојеибедемоје,пелинаижучи 20Мојадушаихјошимаусећању,ипониженајеу мени.
21Овогасесећам,стогасенадам
22ОдГосподњејемилостиштонисмоуништени,јер његовосажаљењенепрестаје
23Свакојутросунови:великајеверносттвоја
24Господјемојудео,говоридушамоја;затоћусеу његанадати
25Господједобарпремаонимакојигачекају,према душикојагатражи.
26Доброједасечовекнадаитихочеканаспасење Господње
27Добројечовекуданосијарамумладостисвојој.
28Онседисамићути,јерјетоносионасеби
29Онстављасвојаустаупрах;акојетакомождаима наде.
30Ондајесвојобразономекогаудари,пунјесрамоте
31ЈерГосподнећеодбацитизаувек:
32Алиакоонизазиватугу,ипакћеиматисажаљење премамноштвусвојемилости
33Јероннеболисвојевољноинежалостисинове људске.
34Дасатреподногамасвезаробљеникеназемљи,
35ДаскренешправочовекапредлицемСвевишњега, 36Господнеодобравадапокваричовекауњеговој ствари
37Којетајкојикаже,адогодисе,аГосподне заповеда?
38НеизлазилиизустаСвевишњегазлоидобро?
39Заштосеживчовекжали,човекзаказнузасвоје грехе?
40Истражимоииспробајмосвојепутеве,иокренимо сеопетГосподу
41УздигнимосвојесрцесасвојимрукамакаБогуна небесима
42Преступилисмоипобунилисмосе:тиниси опростио.
43Покриосигневом,ипрогониосинас,убиоси,ниси сажалио
44Покриосисеоблакомданашамолитванепрође.
45Учиниосинаскаоотпадиотпадусреднарода
46Свинашинепријатељисуотворилисвојауста противнас
47Дођенанасстрахизамка,пустошипропаст
48Окомојетечерекамаводезауништењекћеримог народа.
49Окомојецуриинепрестајебезпрекида, 50ДокГосподнепогледадолеинепогледаснеба
51Окомојепогађасрцемојезбогсвихкћеримога града
52Мојинепријатељисумејурилиболно,каоптицу, безразлога
53Одсеклисумиживотутамнициибацилинамене камен.
54Водесутеклепрекомојеглаве;тадасамрекао: одсеченсам
55Призвахиметвоје,Господе,изнискетамнице
56Чуосигласмој,нескривајухасвогаодмогадисања, одвапајамога
57Приближиосисеоногданакадасамтепризвао, рекаоси:Небојсе.
58Господе,тисисезаложиозаузрокемоједуше;тиси откупиомојживот
59ОГосподе,видеосимојунеправду,судимиствар.
60Видеосисвуњиховуосветуисвуњиховумашту противмене
61Чуосисрамотуњихову,Господе,исвењихове маштепротивмене;
62Уснеонихкојисуседиглинамене,ињихова намерапротивменецеодан
63Погледајтењиховосједењеињиховоустајање;Ја самњиховамузика.
64Узмиимнаплату,Господе,премаделуруку њихових
65Подариимтугусрца,својепроклетствонањих.
66Прогонитеихиуништитеихугневуисподнебеса Господњег
ГЛАВА4
1Какојезлатопосталомутно!какосемењанајфиније злато!камењесветињеизливасеуврхсвакеулице
2ДрагоценисиновиСионски,упоредивисачистим златом,какосуцењеникаоземљаниврчеви,делоруку грнчара!
3Чакиморскачудовиштавукугруди,дајусисусвоје младе:ћерканародамогпостадеокрутна,каонојевиу пустињи
4Језиксисаприлеписезаусниотвороджеђи;деца тражехлеба,аникоимганеломи.
5Оникојисуфинохранилипустосунаулицама:они којисуодгајаниускерлетугрлебалеге
6Јерјеказназабезакоњекћеримогнародавећаод казнегрехаСодоме,којајекаоутренубилазбачена,и ниједнаруканијеосталанањој
7ЊениНазаретисубиличистијиодснега,белисуод млека,билисуруменијителомодрубина,њихово полирањејебилоодсафира: 8Њиховолицејецрнијеодугља;непознајусена улицама:кожаимсеприлепизакости;осушисе, постадекаоштап
9Побијенимачембољисуодонихкојисупобијени глађу;
10Рукемилосрднихженанаквасилесусвојусопствену децу:онесубилењиховахранаууништењукћеримог народа
11Господјеиспуниосвојгнев;излисвојжестокигнев, изапалиогањнаСиону,ипрождеретемељењегове. 12Краљевиземљеисвистановницисветанеби веровалидајепротивникинепријатељтребалодауђу навратаЈерусалима
13Загрехењенихпророкаибезакоњањених свештеника,којисупролиликрвправедникаусредње, 14Луталисукаослепципоулицама,упрљалисусе крвљу,такодаљудинемогудодирнутисвојехаљине 15Повикашеим:Идите;нечистоје;иди,одлази,не
16ГневГосподњиихјеподелио;онихвишенеће
18Ониловенашекораке,данеможемоићисвојим улицама:нашјекрајблизу,нашиданисуиспуњени; јерједошаонашкрај
19Нашипрогонитељисубржиодорловананебу: гонилисунаспопланинама,чекалисунасупустињи 20Дахнашихноздрва,помазаникаГосподњег,узеоје уњиховејаме,закогасморекли:Подњеговомсенком живећемомеђунезнабошцима
21Радујсеирадујсе,кћериЕдомова,којаживишу земљиУз;ичашаћепроћикрозтебе:напићешсеи разголитићешсе
22Извршенајеказназатвојебезакоње,кћерисионска; нећетевишеодводитиуропство,онћепоходити безакоњетвоје,кћериЕдомова;открићетвојегрехе ГЛАВА5
1Опоменисе,Господе,штајенанас;размислиивиди срамотунашу.
2Нашенаследствојеокренутостранцима,нашекуће туђинцима
3Мисмосирочадисироти,мајкесунамкаоудовице. 4Пилисмоводузановац;нашадрванамсепродају 5Нашисувратовипрогоњени:радимоинемамо одмора.
6МисмодалирукуЕгипћанимаиАсирцимадасе наситимохлебом
7Нашиочевисусагрешилиинису;амисмосносили њиховабезакоња
8Слугесузагосподариленама,неманикогакобинас избавиоизњиховеруке.
9Хлебједемоуопасностизаживотзбогмачау пустињи
10Кожанамјебилацрнакаопећодстрашнеглади. 11ЗаносилисужененаСионуислушкињеуградовима Јуде
12Принчевисуобешенизаруке,лицастарацанису билапоштована
13Одвелисумладићедамељу,адецасупалаподдрва 14Старешинесусеудаљилеодкапије,младићиод својемузике
15Престалајерадостнашегсрца;нашплесје претворенужалост
16Крунанамјепаласглаве,тешконамаштосмо сагрешили!
17Збогтогајенашесрцеклонуло;заовестварису нашеочимутне
18ЗбогпланинеСион,којајепуста,лисицеходајупо
19Ти,Господе,остајешзаувек;престотвојодколена
20Заштонасзаборављашзаувек,иостављашнастако
21Окренинасксеби,Господе,имићемосеокренути;