JOSEPH I ASENATH Asenatha u braku traže kraljev sin i mnogi drugi. 1. U prvoj godini izobilja, u drugom mesecu, petog u mesecu, Faraon je poslao Josifa da ide oko sve zemlje Egipta; i u četvrtom mesecu prve godine, osamnaestorice meseca, Josif je došao na granice Heliopolisa, i skupljao je kukuruz te zemlje kao pesak mora. I postojao je izvesni čovek u tom gradu po imenu Pentephres, koji je bio sveštenik Heliopolisa i faraon, i šef svih Faraonovih satrapa i prinčeva; a ovaj čovek je prevazilazio bogate i veoma žalfije i nežne, a bio je i savetnik Faraona, jer je bio razborit izvan svih faraonovih prinčeva. I imao je devičansku ćerku, po imenu Asenath, od 18 godina, visoku i kovrgašku, i lepu da posmatra izvan svake device na zemlji. Sada asenath sama ne voli device kćeri Egipćana, ali je bila u svemu kao ćerke Jevreja, visoke kao Sara i dolaze kao Rebeka i lepe kao Rejčel; i slava njene lepote proširila se u inostranstvo na svu tu zemlju i na kraj sveta, tako da su po razumu svi sinovi prinčeva i zamke želeli da joj se udvaraju, nej, i sinovi kraljeva takođe, svi mladići i moćni, i bilo je velikih razdora među njima zbog nje, i oni su esejisti da se bore jedni protiv drugih. I Faraotov prvorođeni sin je takođe čuo za nju, i nastavio je da se udovoljkuje ocu da mu je da ženi i kaže mu: Daj mi, oče, Asenath, ćerku Pentephresa, prvog čoveka Heliopolisa ženi. A njegov otac Faraon mu je rekao: "Gde si ti sa tvoje strane tražio ženu nižu od sebe kada si kralj umetnosti cele ove zemlje? Ne, ali lo! Kćerka Joakima Kralja Moaba je zakačena za vas, i ona sama je kraljica i lepa za izuzetno dobro posmatranje. Odnesi ovu ženi." Toranj u kome Asenath ћivi je opisan. 2. Ali Asenath se namestio na beznačajno i prezirao svakog čoveka, bio je hvalisav i ohoo, i nikada je čovek nije video, nesamoćna kao što je Pentephres imao u svojoj kući toranj koji se dodižu, veliki i visoko prekoračen, a iznad kule je bio potkrovlje u kojem se nalazilo deset komora. I prva odaja je bila sjajna i veoma ljupka i popločana ljubičastim kamenjem, a zidovi su bili suočeni sa dragim i mnogobojnim kamenjem, a krov je takođe te odaje bio od zlata. I u toj odaji bogovi Egipćana, gde nije bilo broja, zlata i srebra, bili su fiksirani, i svi oni koje je Asenath obožavao, i ona ih se plašila, i svakodnevno im je vršila žrtve. I druga komora je takođe sadržala sve Asenathove ukrase i grudi, i bilo je zlata u njoj, i mnogo srebra i zlatno utkanog raimenta neograničeno, i izbor kamenja i od velike cene, i fina odeća posteljine, i svo ukrašavanje njene nevinosti je bilo tu. A treća odaja je bila Asenathovo skladište, koje je sadržalo sve dobre stvari zemlje. I preostalih sedam odaja sedam devica koje su bile ministar asenath okupirane, svaka je imala po jednu komoru, za to su bile istog uzrasta, rođene iste noći sa Asenathom, i ona ih je mnogo volela; i takođe su bile prelepe kao nebeske zvezde, i nikada čovek nije razgovarao sa njima ili muškim detetom. Sada je Asenathova velika odaja u kojoj je udomljena njena nevinost imala tri prozora; i prvi prozor je bio veoma velik, gledajući preko terena ka istoku; a drugi je pogledao prema jugu, a treći je pogledao preko ulice. I zlatni krevet je stajao u odaji gledajući ka istoku; a krevet je bio položen sa ljubičastim
stvarima isprepletanim zlatom, krevetom utkanim skarletnim i grimiznim stvarima i finom posteljinom. Na ovom krevetu Asenath je sam spavao, i nikada nije imao muškarca ili drugu ženu koja je sedela tamo. I takođe je bio odličan dvor koji se pridružio kući svuda unaokolo, i prekoračio je visok zid dvor sagrađen od velikog pravougaonog kamenja; a u sudu su se takođe bile četiri kapije preklonjene gvožđem, a ove su držale po osamnaest jakih mladića naoružanih; a bilo je i posađenih duž zidnog vašar drveća svih vrsta i svih plodova, njihovo voće je bilo zrelo, jer je to bila sezona žetve ; a tu je bila i bogata voda koja je izvirula sa desne strane istog suda ; a ispod founta je bila velika cisterna koja je primala vodu tog nasipalja, kada je otišla, kao što je i bila, reka kroz sred dvora i zalivala je sva stabla tog dvora. Džozef najavljuje dolazak u Pentefres. 3. I došlo je do toga da je u prvoj godini sedam godina izobilja, u četvrtom mesecu, dvadeset osmom u mesecu, da je Josif došao na granice Heliopolisa skupljajući kukuruz tog okruga. I kada se Joseph približio tom gradu, poslao je dvanaest ljudi pre njega u Pentephres, sveštenik Heliopolisa, kaže: "Doći ću danas kod vas, jer je vreme podneva i podnevnog obroka, i velika je vrućina sunca, i da ću se možda ohladiti pod krovom tvoje kuće." A Pentephres, kada je čuo te stvari, radovao se prevazilaženju velike radosti, i rekao: "Blagosloven bio Gospod Bog Josifa, jer je moj gospodar Džozef mislio da sam dostojan." A Pentephres je pozvao nadzornika svoje kuće i rekao mu: "Haste i spremi moju kuću, i pripremi sjajnu večeru, jer nam je Džozef moćni bog danas došao." A kada je Asenath čula da su njeni otac i majka došli iz posedovanja njihovog nasledstva, ona se sjajno obradovala i rekla: "Otići ću da vidim oca i majku, jer su došli iz posedovanja našeg nasledstva" (za to je bila sezona žetve). A Asenath je ušao u njenu odaju gde su ležale njene odore i obukao finu lanenu odoru od grimizne stvari i isprepletane sa zlatom, i stegnute se zlatnim steznikom, i narukvicama oko njenih ruku; i oko svojih stopala stavila je zlatne buskine, i oko vrata je bacila ukras velike cene i dragog kamenja, koji su bili ulepšani sa svih strana, imajući takođe imena bogova Egipćana svuda ugraviranih na njima, kako na narukvicama tako i na kamenju; i stavila je takođe tijaru na glavu i vezala dijademu oko njenih hramova i pokrila glavu mantilom. Pentephres predlaže da se Asenath da Josephu u braku. 4. I tako je projuršala i sišla niz stepenice iz svog potkrovlja i došla kod oca i majke i poljubila ih. I Pentephres i njegova žena su se radovali njihovoj ćerki Asenath sa izuzetnom velikom radošću, jer su je očarali i ulepšali kao Božiju nevestu; i doneli su sve dobre stvari koje su doneli iz posedovanja svog nasledstva i dali ih ćerki; i Asenath se radovao svim dobrim stvarima, tokom kasnog letnjeg voća i grožđa i urma i preko golubica, i preko duda i smokava, jer su sve bile fer i prijatne po ukusu. A Pentephres je rekao svojoj ćerki Asenath: "Dete." A ona je rekla, "Ovde sam ja, gospodaru." A on joj je rekao: "Sedi između nas, i ja ću ti reći svoje reči." "Lo! Džozef, moćni jedan od Bogova, došao nam je danas, a ovaj čovek je vladar cele zemlje Egipta; i kralj Faraon ga je postavio za vladara sve naše zemlje i kralja, i on
sam daje kukuruz ovoj zemlji, i daje ga od dolazeće gladi; a ovaj Josif je čovek koji obožava Boga, i diskretan i devica kao ti umetnost danas, i čovek moćni u mudrosti i znanju, i duh Božiji je nad njim i milost Gospodnja je u njemu. Dođi, najdraže dete, i ja ću ga dati ženi, i ti ćeš mu biti za mladu, i on će sam biti tvoj mladoženja zauvek." I, kada je Asenath čula ove reči od svog oca, veliki znoj joj se nalio preko lica, i depilirala se od velikog besa, i pogledala je u pitate oca i rekla: "Zašto, moj gospodaru oče, govoriš ove reči? Daćeš me kao zarobljenika vanzemaljcu i beguncu i onom koji je prodat? Zar ovo nije sin pastira iz zemlje Canana? I on sam je bio ostavljen od njega. Zar to nije on koji je ležao sa svojom ljubavnicom, i njegov gospodar ga je bacio u zatvor tame, a Faraon ga je iz zatvora doveo neshvaćenog dok je tumačio svoj san, kako to takođe tumače starije žene Egipćana? Ne, ali ja ću se udati za kraljevog prvorođenog sina, jer je on sam kralj cele zemlje." Kada je čuo te stvari Pentephres bilo je sramota da dalje razgovara sa svojom ćerkom Asenath o Džozefu, jer mu je ona odgovorila hvalisavošću i besom. Džozef stiže u Pentefresovu kuću. 5. I lo! mladić pentefresovih sluga je uљao, i on mu je rekao: "Lo! Džozef stoji pred vratima našeg dvora." I kada je Asenath čula ove reči, pobegla je sa lica oca i majke i otišla u potkrovlje, ušla je u svoju odaju i stajala na velikom prozoru gledajući na istok da vidi Josifa kako ulazi u očevu kuću. I Pentephres je izašao i njegova žena i svi njihovi srodni i sluge da upoznaju Džozefa; I, kada su kapije dvora koje su gledale na istok otvorene, Josif je došao sedeo u drugoj kočiji Faraona; i tamo su bila jok četiri konja bela kao sneg sa zlatnim komadićima, a kočije su bile moderne od čistog zlata. I Josif je bio obučen u tuniku belu i retku, a ogrtač koji je bačen oko njega bio je ljubičast, napravljen od fine posteljine isprepletane zlatom, i zlatni venac mu je bio na glavi, a oko njegovog venca bilo je dvanaest kamena izbora, a iznad kamenja dvanaest zlatnih zraka, a u desnoj ruci kraljevski štab, koja je imala istrebljenu maslinovu grančicu, i bilo je izobilje voća tamo. Kada je, onda, Džozef ušao u dvor i vrata su bila zatvorena, i svaki nepoznati muškarac i žena su ostali ispred suda, jer su stražari kapija privukli i zatvorili vrata, Pentephres je došao i njegova žena i svi njihovi srodni osim njihove ćerke Asenath, i oni su poslušali Josifa na njihovim licima na zemlji; a Josif je sišao sa svojih kočija i dočekao ih rukom. Asenath vidi Josifa kroz prozor. 6. I kada je Asenath videla Josifa bila je povređena u duši i srce joj je bilo smrskano, a kolena su joj bila opuštena i celo telo joj je drhtalo i plašila se od velikog straha, a onda je stenjala i rekla u svom srcu: "Avaj jadan! Gde sad da ja, bednik, odem? ili gde da budem sakrivena od njegovog lica? Ili kako će me Josif sin Božji videti, jer sam sa moje strane govorio zle stvari o njemu? Avaj, jadan sam! Da odem i budem sakrivena, jer on sam vidi svako skrovište, i zna sve stvari, i nijedna skrivena stvar mu ne može pobeći iz razloga velike svetlosti koja je u njemu? I sada neka mi Je Bog Josif milostiv jer sam u neznanju izgovorio opake reči protiv njega. Šta sad da ja, bednik, sledim? Zar nisam rekao: Jozef kometa, sin pastira iz zemlje Canana? Sada zato Došao nam je u kočiji kao
sunce sa neba, i danas je ušao u našu kuću, i zasijao je u njemu kao svetlost na zemlji. Ali ja sam budalasta i odvažna, jer sam ga prezirala i spajila zle reči o njemu i nisam znala da je Josif sin Božiji. Za koga će među muškarcima ikada biti takva lepota, ili koja će utroba žene roditi takvo svetlo? Bedna sam i budalasta, jer sam izgovorila zle reči svom ocu. Sada, stoga, neka me otac da Džozefu za pomoćnicu i bond ženu, i biću u vezi sa njim zauvek." Džozef vidi Asenatha na prozoru. 7. I Džozef je ušao u kuću Pentefresa i seo na stolicu. Oprali su mu noge, i postavili sto pred njega odvojeno, jer jozef nije jeo sa Egipćanima, pošto mu je ovo bila odvratnost. I Josif je pogledao gore i video Asenath viri, i on se saith to Pentephres: "Ko je ona žena koja stoji u potkrovlju pored prozora? Pusti je da ode iz ove kuжe." Jer se Džozef plašio, rekavši: "Da me i ona sama ne nervira." Za sve žene i ćerke prinčeva i zamke sve zemlje Egipta koje su ga nervirale da bi mogle da leže sa njim; ali mnoge žene i ćerke Egipćana takođe, koliko i Beheld Džozef, bili su uznemireni zbog njegove lepote; i izaslanike koje su mu žene poslale zlatom i srebrom i dragocenim poklonima koje mu je Josif poslao pretećim i uvredljivim, rekavši: "Neću grešiti na vidiku Gospoda Boga i lica mog oca Izraela." Jer, Josif je imao Boga uvek pred očima i ikada se sećao očevih zabrana; za Džejkoba često pik i dodode svoj sin Josif i svi njegovi sinovi: "Zadržite sebe, dece, bezbedno od nepoznate žene da ne bi imala druženje sa njom, jer druženje sa njom je propast i uništenje." Zato je Džozef rekao: "Pustite tu ženu da ode iz ove kuće." A Pentephres mu je rekao: "Gospodaru, ta žena koju ste videli kako stoji u potkrovlju nije stranac, ali jeste naša ćerka, ona koja mrzi svakog muškarca, i nijedan drugi muškarac je nije video da vas spašava samo danas; I, ako želiš, Gospode, ona će doći i razgovarati sa tobom, jer je naša ćerka kao tvoja sestra." A Džozef se radovao prevazilasku velike radosti, jer je Pentefres rekao: "Ona je devica koja mrzi svakog čoveka." A Džozef je rekao Pentefresu i njegovoj ženi: "Ako je ona tvoja ćerka, i ako je devica, neka dođe, zbog toga je moja sestra, i volim je od danas kao svoju sestru." Džozef blagosilja Asenatha. 8. Onda je njena majka otišla u potkrovlje i dovela Asenatha kod Josepha, i Pentephres joj je rekao: "Poljubi brata, jer je i on danas devica, i mrziš svaku nepoznatu ženu čak i kao što mrziš svakog nepoznatog čoveka." A Asenath je rekao Josifu: "Živeo, Gospode, blagosloven od Boga Najvišeg." A Josif joj je rekao: "Bog koji brzo sve stvari blagosloviжe te, damo." Pentephres saith zatim svojoj ćerki Asenath: "Dođi da poljubiš brata." Kada je Asenath tada prišao da poljubi Josifa, Josif je ispružio desnu ruku, i položio je na njene grudi između njena dva pape (za njene pape su već stajale kao divne jabuke), a Josif je rekao: "Nije sresti čoveka koji obožava Boga, koji blagosiljava svojim ustima živog Boga, i jede blaženi hleb života, i pije blagoslovenu šolju besmrtnosti, i pomazana je blagoslovenom nepotkupljivošću, da poljubi nepoznatu ženu, koja blagosilja svojim ustima mrtvim i gluvim idolima i jede sa njihovog stola hleb davljenja i pića iz njihove libacije šolja prevare i pomazana je nečinjenjem uništenja; ali čovek koji
obožava Boga poljubiće svoju majku i sestru koja je rođena od njegove majke i sestre koja je rođena iz njegovog plemena i žene koja deli njegov kauč, koji svojim ustima blagosiljavaju živog Boga. Isto tako, takođe nije susret sa ženom koja obožava Boga da poljubi nepoznatog čoveka, jer je ovo odvratnost pred Bogom." I, kada je Asenath čuo ove reči od Josepha, bila je uznemirena i stenjala je; I dok je nepokolebljivo gledala u Josifa otvorenih očiju, bili su ispunjeni suzama. I Josif ju je, kada ju je video da plače, sažaljevao izuzetno, jer je bio blag i milostiv i onaj koji se plašio Gospoda. Onda je podigao desnu ruku iznad njene glave i rekao: "Gospode Bože mog oca Izraela, najvišeg i moćnog Boga, koji se brzo kreće sve stvari i pozive od tame do svetlosti i od greške do istine i od smrti do života, blagoslovi ovu devicu takođe, i brzo je, i obnovi je svojim svetim duhom, i neka pojede hleb tvog života i popije šolju tvog blagoslova, i numeriši je sa tvojim ljudima koje si izabrao pre nego što su sve stvari napravljene, i pusti je da uđe u tvoj odmor koji se pripremaš za tvoj izbor, i pusti je da živi u tvom večnom životu zauvek." Asenath se povlači i Džozef se priprema za odlazak. 9. I Asenath se radovao blagoslovu Josifa sa prevazilaskom velike radosti. Onda je sama otišla u svoj potkrovlje, i pala na svoj krevet u nemoći, jer je bilo u njenoj radosti i tuzi i velikom strahu; i neprekidni znoj se slivao preko nje kada je čula ove reči od Josifa, i kada joj je piknuo u ime Boga Najvišeg Srednjeg. Onda je plakala sa velikim i gorkim plačom, i predala se pokajanju od njenih bogova koje nije mogla da oboћava, i idola, koje je odbila, i иekala veиe da doрe. Ali Džozef je jeo i pio; i rekao je svojim sluћbenicima da prisluљkuju konje u njihove koиije, i da idu oko cele zemlje. A Pentephres je rekao Josephu: "Pustite mog gospodara da se uloћi ovde danas, i ujutru жete iжi svojim putem." A Džozef je rekao: "Ne, ali otići ću danas, jer ovo je dan kada je Bog počeo da pravi sve njegove stvorene stvari, i osmog dana se takođe vraćam tebi i uložiću ovde." Asenath odbacuje egipatske bogove i abase sebe. 10. I, kada je Josif izašao iz kuće, Pentephres je takođe i sav svoj srodnik otišao u njihovo nasledstvo, a Asenath je ostao sam sa sedam devica, bez liste i jecao dok sunce nije zašlo; i nije jela hleb niti pila vodu, ali dok su svi spavali, ona je sama je bila budna i jecajući i često je udarala dojke rukom. I posle ovih stvari Asenath se uzdigao iz njenog kreveta, i tiho sišao niz stepenice iz potkrovlja, i dolaskom do kapije zatekao portres kako spava sa njenom decom; i ona je projurila i skinula sa vrata kožni poklopac zavese i napunila ga pepelom i odnela do potkrovlja i položila na pod. I tako je bezbedno zatvorila vrata i pričvrstila ih gvozdenom šrafom sa strane i stenjala sa velikim stenjanjem zajedno sa mnogo i veoma sjajnim jecanjem. Ali devica koju je Asenath voleo pre svega devicama je čula kako stenje i došla je na vrata nakon što je takođe zasmela druge device i našla je zatvorenu. I, kada je slušala stenjanje i jecanje Asenatha, rekla joj je, stojeći bez: "Šta je to, moja gospodarice, i gde si tužna? I љta je to љto te muиi? Otvori nam i da te vidimo." A Asenath joj je rekao, zatvoren unutra: "Veliki i teški bolovi su napali moju glavu, a
ja se odmaram u svom krevetu, i nisam u stanju da ustanem i otvorim za vas, jer sam nemoćan nad svim svojim udovima. Idite zato svako od vas u njenu odaju i spavajte, i pustite me da budem miran." I, kada su device otišle, svaka u svoju odaju, Asenath se uzdigla i tiho otvorila vrata svoje spavaće sobe, i otišla u svoju drugu odaju gde su bile grudi njenog ukrašavanja, otvorila je svoju kasu i uzela crnu i sombre tuniku koju je obukla i oplakivanja kada joj je umro prvorođeni brat. Pošto je uzela tuniku, odnela ju je u svoju odaju, i ponovo bezbedno zatvorila vrata, i stavila šraf sa strane. Onda je, dakle, Asenath odložio njen kraljevski ogrtač, i obukao tuniku za žaljenje, i opustio njen zlatni steznik i stezao se konopcem i odložio tijaru, to je mitre, iz njene glave, kao i dijademe, a lanci iz njenih ruku i njenih stopala su takođe bili položeni na pod. Onda je ponela svoju odoru i zlatni steznik i mitru i dijademu, i bacila ih kroz prozor koji je gledao prema severu, siromašnima. I tako je uzela sve svoje bogove koji su bili u njenoj odaji, bogove zlata i srebra gde nije bilo broja, i zakočila ih u delove, i bacila kroz prozor siromašnim ljudima i prosjacima. I opet, Asenath je uzela svoju kraljevsku veиeru i debeljuce i ribu i meso, i sve ћrtve njenih bogova, i posude vina libacije, i bacila ih sve kroz prozor koji je izgledao severno kao hrana za pse. 2 I posle ovih stvari uzela je kožnu koricu u kojoj su bile pepeljuge i sipala ih na pod; i tako je uzela vreću i stegla je Bedra; a opustila je i mrežu kose glave i posula pepeo po glavi. I razvlačila je pepeo takođe po podu, i padala na pepeo i stalno udarala dojke rukama i jecala celu noć stenjajući do jutra. I, kada se Asenath pojavio ujutru i video, i lo! pepeo je bio ispod nje kao glina od suza, ponovo je pala na lice na pepeo dok sunce nije zašlo. Tako je Asenath to radio sedam dana, ne degustirajuжi bilo љta. Asenath rešava da se moli Bogu Jevreja. 11. I osmog dana, kada je svanulo i kada su ptice već cvrkutale i psi lajali na prolaznike, Asenath je podigla glavu malo sa poda i pepeljuge u kojima je sedela, zbog toga je prekoračila umornost i izgubila moć udova od svog velikog poniženja; jer je Asenath imala iznurenu i slabu i njena snaga je propadala, i tako se okrenula prema zidu, sedeći ispod prozora koji je gledao na istok; i glavom je legla na grudi, valivši prste rukama preko desnog kolena; i usta su joj bila zatvorena, i otvorila ga je ne tokom sedam dana i tokom sedam noći njenog poniženja. I rekla je u svom srcu, ne otvarajući usta: "Šta da radim, ja nisko, ili gde da idem? I sa kim ponovo da nađem utočište? ili kome da govorim, devici koja je siroče i pusta i napuštena od svih i omraženog? Svi su me sada zamračili, a među njima čak i moj otac i moja majka, zbog toga sam odbio bogove gnušajući se i odlazio sa njima i dao ih siromašnima da ih unište ljudi. Za mog oca i moju majku je rekao: "Asenath nije naљa жerka." Ali svi moji rođaci su takođe došli da me mrze, i svi ljudi, zbog toga sam dao njihove bogove da Uniљtenje. I mrzela sam svakog čoveka i sve koji su mi se udvarali, i sada u ovom mom poniženju svi su me mrzeli i oni se raduju mojoj počasti. Ali Gospod i Bog moćnog Josifa mrze sve koji obožavaju idole, jer on je ljubomoran Bog i užasan, kao što sam čuo, protiv svih koji obožavaju čudne bogove; Kada me je mrzeo, jer sam oboћavao mrtve i gluve idole i blagoslovio ih. Ali sada sam odbacio njihovu žrtvu, i moja usta su se otuđila od njihovog stola, i nemam hrabrosti da pozovem
Gospoda Boga nebeskog, najmoćnijeg i najmoćnijeg Od moćnog Josifa, jer su moja usta zagađena žrtvovanjem idola. Ali čuo sam mnoge kako govore da je Bog Jevreja pravi Bog, i živi Bog, i milosrdni Bog i žalosna i dugotrajna patnja i puna milosti i nežnosti, i onaj koji misli da nije greh čoveka koji je skroman, a naročito onaj koji greši u neznanje, i osuđenik ne bezakonja u vreme muke čoveka koji je napaćen; u skladu sa tim i ja, skromni, biću odvažan i okrenuću se ka njemu i tražiti utočište sa njim i ispovediti mu sve moje grehe i izliti moju peticiju pred njega, i on će se smilovati mojoj bedi. Jer ko zna da li će videti ovo moje poniženje i pustošenje moje duše i sažaljevanje mene, i videće takođe sirotište moje bede i nevinosti i braniti me? zbog toga je, koliko sam čuo, i sam otac siročadi i uteha narušenog i pomagača progonjenih. Ali u svakom slučaju, i ja ću biti odvažan i plakaću mu. Onda se Asenath podigla sa zida gde je sedela, i podigla se na kolena prema istoku i usmerila pogled ka nebu i otvorila usta i rekla Bogu: Asenathova molitva 12. Molitva i ispovest Asenata: "Gospode Bože pravedni, koji stvaraju vekove i daju život svim stvarima, koji su dali dah životu svim tvojim kreacijama, koji su nevidljive stvari izneli na svetlost, koji su činili sve stvari i činili da se manifestuju stvari koje se nisu pojavile, koje podižu raj i nalaze zemlju na vodama, koje popravljaju veliko kamenje na ambisu vode, što neće biti potopljeno, ali su do kraja čineći tvoju volju, za to ti Gospode, reč i sve stvari su nastale, i tvoja reč, Gospode, je život svih tvojih stvorenja, do tebe bežim u utočište, Gospode moj Bože, od otuda, do tebe ću plakati, Gospode, i za tebe ću priznati svoje grehe, Da li ću izliti svoju peticiju, gospodaru, i da vam otkrijem svoje bezakonje. Poštedi me, Gospode, poštedi me, jer sam počinio mnoge grehe protiv tebe, činio sam bezakonje i bezbožnost, govorio sam stvari da ne budu izgovorene, i opake na tvom vidiku; moja usta Gospode, zagađena od žrtvovanje idola Egipćana, i od stola njihovih bogova: grešio sam, Gospode, grešio sam na tvoj nišan, kako u znanju tako i u neznanju činio sam bezbožnost u tome što sam obožavao mrtve i gluve idole, i nisam dostojan da ti otvorim usta, Gospode, ja jadna Asenathova ćerka Pentephresa sveštenika, devica i kraljica, koja je nekada bila ponosna i ohola i ona koja je napredovala u bogatstvu mog oca iznad svih ljudi, ali sada siroče i pusto i napušteno od svih ljudi. Za te bežim, Gospode, i za tvoju ponudu nudim svoju peticiju, i do vas ću plakati. Izbavi me od njih koji me jure. Gospodaru, pre nego što me uzmu; Jer, kao dete u strahu od neke flote svom ocu i majci, i njegov otac ispruži ruke i uhvati ga uz grudi aiso uradi to ti. Gospode, ispruži svoje neosećene i užasne ruke na mene kao oca koji voli dete, i uhvati me iz ruke supersenzualnog neprijatelja. Za lo! drevni i divljački i okrutni lav juri za mnom, jer je on otac bogova Egipćana, a bogovi idola-manijaka su njegova deca, i ja sam došao da ih mrzim, i ja sam ih sa njima odao, jer su oni lavovska deca, i bacio sam sve bogove Egipćana od mene i učinio ih, a lav, ili njihov otac đavo, u gnevu protiv mene pokušava da me proguta. Ali ti, Gospode, izbavi me iz njegovih ruku, i biću spašena iz njegovih usta, da me ne bi rastrgao i bacio u plamen vatre, i vatra me bacila u oluju, i oluja me je obuhvati u tami i bacila u dubinu mora, i velika zver koja me je od večnog
gutanja progutala, i nestanem zauvek. Isporuči me, Gospode, pre nego što sve ove stvari dođu na mene; isporučite me, gospodaru, pusta i bespomoćna, zbog toga su me otac i majka demantovali i rekli: 'Asenath nije naša ćerka', jer ja kočim njihove bogove u delovima i bežim sa njima, kao da sam ih potpuno mrzeo. A sada sam siroиe i pusto, i nemam drugu nadu da te spasim. Gospode, niti još jedno utočište spasi svoju milost, ti prijatelju ljudi, jer ti si samo umetnički otac siročadi i šampion progonjenih i pomagač napaćenih. Smiluj mi se Gospode, i čuvaj me čistog i devičanskog, odašišišća i siročeta, jer samo ti Gospod umniči slatkog i dobrog i nežnog oca. Za koji otac je sladak i dobar kao ti, Gospode? Za lo! sve kuće mog oca Pentephresa koje mi je dao za nasledstvo su neko vreme i nestaju; ali kuće tvoje nasledstva, Gospode, su nepotkupljive i večne." Asenathova molitva (nastavak) 13. "Poseti, Gospode, moje poniženje i smiluj se mom sirotištu i sažali se na mene, na muku. Za lo! Ja, gospodaru, sam pobegao od svih i potražio utočište sa tobom jedinim prijateljem ljudi. Lo! Ostavio sam sve dobre stvari na zemlji i potražio utočište sa tobom. Gospode, u džaklotu i pepelu, goli i usamljeni. Lo! Sada sam odložio svoj kraljevski ogrtač fine posteljine i grimiznih stvari isprepletanih sa zlatom i stavio crnu tuniku žalosti. Lo! Oslobodio sam svoj zlatni steznik i bacio ga od mene i stegao se konopcem i vrećom. Lo! moju dijademu i moj mitre sam bacio iz glave i posuo sam se pepelima. Lo! pod moje odaje koja je bila popločana mnogobojnim i ljubičastim kamenjem, koja je nekada bila ovlažena mastma i bila osušena svetlim lanenim krpama, sada je ovlažena mojim suzama i obeščasćena je u tome što je posuta pepelom. Lo! Gospodaru, od pepela i mojih suza formirano je mnogo gline u mojoj odaji kao na širokom putu. Lo! Gospodaru, moja kraljevska veиera i meso koje sam dao psima. Lo! Ja sam takođe, Gospodaru, postila sedam dana i sedam noći i niti jela hleb niti pila vodu, a usta su mi suva kao točak i jezik kao rog i usne kao posuda, a lice mi se smanjilo, a oči su mi propale od prolivanja suza. Ali ti, Gospode moj Bože, izbavi me iz mojih mnogih neznanja, i oprosti mi za to, pošto sam devica i nesvesna, zastranila sam. Lo! sada sve bogove koje sam obožavao ranije u neznanju sada znam da su bili gluvi i mrtvi idoli, i kočim ih u delovima i dao da ih gaze svi ljudi, a lopovi su ih razmazili, koji su bili zlato i srebro, i sa tobom sam potražio utočište, Gospode Bože, jedinog saosećajnog i prijatelja ljudi. Oprosti mi, Gospode, za to što sam počinio mnogi gresi protiv tebe u neznanju i izgovorili su bogohulne reči protiv mog gospodara Josifa, i nisu znali, ja sam jadan, da je on tvoj sin. Gospode, pošto su mi zli ljudi apelovani na zavist rekli: 'Džozef je sin pastira iz zemlje Canana', a ja sam im ja poverovao i zalutao, a ja sam ga zapalio i govorio o rđavim stvarima o njemu, ne znajući da je tvoj sin. Za koga meрu ljudima bege ili жe ikada biti takva lepota? ili ko je još takav kao on, mudar i moćni kao sve ulepšani Josif? Ali za tebe, Gospode, predajem ga, jer ga sa moje strane volim viљe od svoje duљe. Čuvaj ga u mudrosti tvoje milosti, i posveti me njemu za slušku i bond ženu, da mogu da mu operem noge i da mu ulepšam krevet i ministara i da mu služim, i biću mu vezana žena za vreme mog života."
Arhanđel Mihailo posećuje Asenath. 14. I, kada je Asenath prestao da daje priznanje Gospode, lo! jutarnja zvezda je takođe izašla iz raja na istoku; a Asenath je to video i radovao se i rekao: "Hath Gospod Bog je onda čuo moju molitvu? za to je ova zvezda glasnik i najavljivanje visine velikog dana." I lo! teško do jutarnje zvezde raj je bio iznajmljen i pojavila se velika i neizbežno svetlo. I kada ga je videla Asenath je pao na njeno lice na pepeo, i odmah je doљao do nje иovek sa neba, љaljuжi zrake svetlosti, i stajao iznad njene glave. I dok je ležala na licu, božanski anđeo joj je rekao, "Asenath, ustani." A ona je rekla, "Ko je on koji me je zvao da su vrata moje odaje zatvorena i da je toranj visok, i kako je onda doљao u moju odaju?" I nazvao ju je ponovo po drugi put, rekavši, "Asenath, Asenath." A ona je rekla, "Evo me, Gospode, reci mi ko si ti umetnost." A on je rekao: "Ja sam glavni kapetan Gospoda Boga i komandant svih domaćina Najvišeg: ustani i stani na noge, da mogu da ti kažem svoje reči." Podigla je lice i videla, i lo! čovek u svemu kao što je Jozef, u odori i vencu i kraljevskom osoblju, čuva da mu je lice bilo munjevito, a oči kao svetlost sunca, i dlake glave kao plamen vatre zapaljene baklje, i njegove ruke i stopala kao gvožđe koje sija od vatre, jer su varnice nastavile kako iz njegovih ruku, tako i od njegovih nogu. Videvši te stvari Asenath se plašila i pala na lice, nesposobna čak ni da stane na noge, jer se u velikoj meri plašila i svi udovi su joj drhtali. A čovek joj je rekao: "Budi dobro vedrina, Asenath, i ne boj se; ali ustani i stani na noge, da mogu da ti kažem svoje reči." Onda je Asenath ustao i stao na njene noge, i anđeo joj je rekao: "Idi bez prepreka u svoju drugu komoru i ostavi crnu tuniku gde si ti umetnička klada, i baci džaklota iz tvojih slabina, i protresi pepeo iz tvoje glave, i operi lice i tvoje ruke čistom vodom i stavi beli netaknuti ogrtač i steznike sa svetlim steznikom nevinosti, duplim, i dođi mi ponovo, i govoriću ti rečima koje su ti poslate od Gospoda." Onda se Asenath bacila i otišla u svoju drugu odaju, gde su bile grudi njenog ukrašavanja, i otvorila svoju kasu i uzela beli, fini, netaknuti ogrtač i obukla ga, pošto je prvo skinula crni ogrtač, i neoštećena takođe konopac i džaklo iz njenih slabina i stegla se u svetlom, duplom stezniku svoje nevinosti, jedan steznik o njenim slabinama i drugi steznik o njenim grudima. I otresla se takođe pepela iz glave i oprala ruke i lice čistom vodom, i uzela je mantil najlepše i fino i zamaglila glavu. Majkl je rekao Asenathu da жe biti Dћozefova ћena. 15. I tako je došla do božanskog glavnog kapetana i stajala pred njim, i anđeo Gospodnji sajt njoj: "Uzmi sada mantiju iz tvoje glave, za tu ti umetnost danas čista devica, a tvoja glava je od mladića." A Asenath joj ga je uzeo iz glave. I opet, božanski anđeo joj je rekao: "Budi dobro vedrina, Asenath, devica i čista, za lo! Gospod Bog je čuo sve reči tvoje ispovesti i tvoje molitve, i on je takođe video poniženje i muku sedam dana tvoje apstinencije, jer je od tvojih suza mnogo gline formirano pre tvog lica na ovim pepelima. U skladu sa tim, budite dobri, Asenath, devica i иista, za lo! tvoje ime je napisano u knjizi života i neće zauvek biti naduvano; Ali od danas ćeš biti obnovljena i preuređena i rekvivena, i pojesti blagosloveni hleb života i popiti šolju ispunjenu besmrtnošću i biti pomazana blagoslovenom nepotkupljivošću. Budi dobra
vedrina, Asenath, devica i иista, lo! Gospod Bog te je danas dao Josifu za nevestu, i on će sam biti tvoj mladoženja zauvek. I nema više od toga da se zoveš Asenath, ali tvoje ime će biti Grad utočišta, jer će u tvom narodu mnogi narodi tražiti utočište i oni će se nalaziti pod tvojim krilima, i mnoge nacije će naći utočište tvojim sredstvima, i na tvojim zidovima oni koji se odaju Bogu najviše visoko kroz pokajanje će biti bezbedni; za to Pokajanje je kćerka Najvišeg Srednjeg, i ona sama preduzima Boga Najviše visoko za tebe na svakih sat vremena i za svo to pokajanje, pošto je on otac Pokajanja, i ona sama je završetak i nadzornik svih devica, voleći te prekomerno i preklinjajući najviše za tebe na svakih sat vremena, i za sve koji se pokaju ona će obezbediti mesto za odmor na nebesima, i obnavlja sve koji su se pokajali. A Pokajanje prevazilazi pošteno, devica čista i nežno i blago; I zato je Bog najviše voli, i svi anđeli je poštuju, i ja je izuzetno volim, jer je i ona sama moja sestra, i kako vas voli device takođe vas volim. I lo! Sa moje strane idem kod Josifa i govoriću mu sve te reči koje se tiču tebe, i on će doći danas da te vidi i raduje se zbog tebe i da te voli i da budeš mladoženja, i bićeš njegova voljena nevesta zauvek. Shodno tome me čuj, Asenath, i obuci ogrtač za venčanje, drevni i prvi ogrtač koji je tek položen u tvojoj odaji od starog, i stavi sve tvoje izbore ukrašene takođe o ti, i ukrasi sebe kao dobru mladu i učini sebe spremnom da ga upoznaš; za lo! on lično je danas došao kod tebe i videće te i radovaće se." I, kada je Anđeo Gospodnji u obliku čoveka završio sa izgovarajući ove reči Asenathu, ona se radovala velikoj radosti zbog svih stvari koje je on izgovorio, i pala na njeno lice na zemlju, i napravila pokornost pred njegovim nogama i reče mu: "Blagosloven je Gospod tvoj Bog koji te je poslao da me izbaviš iz tame i da me iz temelja samog ponasa dovede u svetlost, i blagosloveno je tvoje ime zauvek. Ako sam našao milost, gospodaru, na tvom vidiku i znaću da ćeš izgovoriti sve reči koje si mi rekao tako da budu ostvarene, neka ti tvoja pomoćna pomoćica govori sa tobom." A anđeo joj je rekao, "Reci dalje." A ona je rekla: "Molim te, Gospode, sedi malo na ovaj krevet, jer je ovaj krevet čist i neiskrtiran, jer taj drugi čovek ili druga žena nikada nisu sedeli na njemu, i postaviću pred tebe sto i hleb, i ti ćeš pojesti, i doneću ti takođe vino staro i dobro, miris gde će stići do neba, i ti ćeš tamo piti i posle toga otići na tvoj put." I on joj je rekao: "Haste i donesi je brzo." Asenath pronalazi medenjake u njenom magacinu. 16. I Asenath je protraćio i postavio prazan sto pred njega; Ja dok je ona počinjala da donosi hleb, božanstveni anđeoski sajt joj je rekao: "Donesi mi i medenjak." I stajala je mirno i bila zbunjena i tugovala zbog toga što nije imala pčelinje češljanje u svom magacinu. A božanski anđeo joj je rekao: "Gde si ti još uvek?" A ona je rekla: "Gospodaru, poslaću dečaka u predgrađe, jer je posedovanje našeg nasledstva blizu, i on će doći i doneti jedno brzo, i ja ću ga postaviti pred vas." Božanstveni anđeo joj je sajt: "Uđi u skladište i naći ćeš pčelinje češalj kako leži na stolu; Uzmi ga i donesi ga tamo." A ona je rekla, "Gospode, nema pčelinjeg češljanja u mom magacinu." A on je rekao, "Idi i naрi." A Asenath je ušao u njeno skladište i zatekao medenjaka kako leži na stolu; i češalj je bio veliki i beo kao sneg i pun meda, i taj med je bio kao rosa neba, i miris toga kao miris života. Onda se Asenath
zapitao i rekao unutra Ona sama: "Da li je ovo češalj iz usta samog ovog čoveka?" A Asenath je uzeo taj češalj i doneo ga i postavio na sto, a anđeo joj je rekao: "Zašto si ti rekao, 'Nema medenjaka u mojoj kući', i lo! Da li si mi ga doneo?" A ona je rekla: "Gospode, nikada nisam stavila medenjak u moju kuжu, ali kao љto si rekao, tako je napravljena. Doљlo je ovo iz tvojih usta? za to je miris mirisa kao miris mast." A čovek se nasmešio ženinom razumevanju. Onda ju je pozvao u sebe, i, kada je došla, ispružio je desnu ruku i uzeo je za glavu, i, kada je odmahnuo glavom desnom rukom, Asenath se u velikoj meri plašio anđeoske ruke, jer su se te varnice nastavile iz njegovih ruku posle manira crvenog gvožđa, i shodno tome ona je sve vreme zurela od mnogo straha i drhtala od anđeoske ruke. A on se nasmešio i rekao: "Blagosloven art thou, Asenath, zato što su ti neodostojne božije misterije otkrivene; i blagosloveni su svi koji se u pokajanju priklonje Gospodu Bogu, jer će jesti ovaj češalj, jer taj češalj je duh života, a ovo pčele raja oduševljenja su napravile od rose života koje su u raju Božijem i svakom cvetu, i od toga jedu anđele i sve izabrane Božije i sve sinove Najsnažnije, i ko god će ga pojesti neće umreti zauvek." Onda je božanski anđeo ispružio desnu ruku i uzeo mali komad iz češlja i jeo, i svojom rukom je smestio ono što je ostalo u Asenathova usta i rekao joj: "Jedi", a ona je jela. A anđeo joj je rekao: "Lo! Sada si pojeo hleb života i popio šolju besmrtnosti i bio pomazan nepotkupljivošću; Lo! sada tvoje meso proizvodi cveće života iz fontane Najubedljivije, i tvoje kosti će biti debele kao kedrovi raja zadovoljstva Boga i nepodnošljive moći će te održavati; u skladu sa tim, tvoja mladost neće videti starost, niti će tvoja lepota zauvek propasti, ali bićeš kao zidani majkagrad svih." Anđeo je podstakao češalj, i mnoge pčele su nastale iz ćelija tog češlja, a ćelije su bile bezbrojnim, desetine hiljada i hiljade hiljada. I pčele su takođe bile bele kao sneg, a njihova krila kao ljubičaste i grimizne stvari i kao skarlet; i takođe su imali oštre ubode i nisu povredili nijednog čoveka. Onda su sve te pčele okružile Asenath od stopala do glave, i druge velike pčele kao njihove kraljice su nastale iz ćelija, i kružile su oko njenog lica i na njenim usnama, i napravile češalj na njenim ustima i na usnama kao češalj koji je ležao pred anđelom; i sve te pčele su jele iz češlja koji je bio na Asenathu. A anđeo je rekao pčelama: "Idi sada kod tebe." Onda su se sve pčele uzdigle i odletele i otišle u raj; Ali koliko god su mnogi želeli da povrede Asenatha svi su pali na zemlju i umrli. I tako je anđeo protegao svoje osoblje preko mrtvih pčela i rekao im: "Ustani i odlazi takođe na svoje mesto." Onda su se sve mrtve pčele uzdigle i otišle u sud koji se pridružio Asenathovu kuću i zauzele svoj smeštaj na drveću koje nosi voće. Majkl odlazi. 17. I anđeoski sajt asenathu, "Hast ti si video ovu stvar?" A ona je rekla, "Da, gospodaru, videla sam sve te stvari." Božanski anđeo joj je sajt: "Tako će biti i sa svim mojim rečima i finom posteljinom isprepletanom zlatom, a kruna zlata bila je na glavi svake od njih; mnogi kao što sam danas razgovarao sa tobom." Onda se Anđeo Gospodnji po treći put ispružio desnom rukom i dodirnuo stranu češlja, i odmah je vatra izašla sa stola i proždirao češalj, ali za stolom je povređeno ni vitlanje. I, kada je mnogo mirisa došlo iz
spaljivanja češlja i ispunilo komoru, Asenath je rekao božanskom anđelu: "Gospode, imam sedam devica koje su vaspitane sa mnom iz mladosti i rođene su jedne noći sa mnom, koje me čekaju, i sve ih volim kao svoje sestre. Nazvaću ih i blagosloviti i njih, čak i ako me blagosloviš." A anрeo joj je rekao: "Zovi ih." Onda je Asenath pozvao sedam devica i postavio ih ispred anđela, i anđeo im je rekao: "Gospod Bog najjasniji će vas blagosloviti, i vi ćete biti stubovi utočišta sedam gradova, i svi izabranici tog grada koji žive zajedno počivaće na vama zauvek." I posle ovih stvari božanski anđeoski sajt asenathu: "Odnesi ovaj sto." I, kada se Asenath okrenuo da ukloni sto, odmah je otišao od njene oиi, i Asenath je video kako su to koиije sa иetiri konja koja idu na istok ka nebu, i koиije su bile kao plamen vatre, a konji kao munja, a anрeo je stajao iznad te koиije. Onda je Asenath rekao: "Blesav i budalast da li sam ja, onaj niski, za to sam govorio kao da je čovek došao u moju odaju sa neba! Nisam znao da je Bog uљao u to; i lo! sada se vratio u raj na svoje mesto." I rekla je u sebi: "Budi ljubazan, Gospode, prema svojoj vezi, i poštedi svoju pomoćnu sestru, jer, sa moje strane, ja sam u neznanju govorio brzoplete stvari pred tobom." Asenathovo lice se transformiše. 18. I, dok je Asenath još govorila ove reči sebi, lo! Mladić, jedan od Josifovih sluga, koji kaže: "Džozefe, moćni Božji čoveče, dođi ti danas." I odmah Asenath je pozvao nadzornika njene kuće i rekao mu: "Haste i pripremi moju kuću i spremi dobru večeru, za tog Josifa, moćnog Božijeg čoveka, dođi nam danas." A nadzornik kuće kada ju je ugledao (za njeno lice se smanjio od sedmodnevne muke i jecanja i apstinencije) tugovao je i plakao; i on ju je uzeo za desnu ruku i nežno je poljubio i rekao: "Kakva ajlin, moja gospo, to vaše lice je tako skupljeno?" A ona je rekla: "Imala sam velike bolove u vezi moje glave, i spavanje je odstupilo od mojih očiju." Onda je nadzornik kuće otišao i pripremio kuću i večeru. I Asenath se setio anđeoskih reči i njegovih zabrana, i projubio i ušao u njenu drugu odaju, gde su bile grudi njenog ukrašavanja, i otvorio njenu veliku kasu i izneo njen prvi ogrtač kao grom da je posmatra i obuče; i stegla se takođe steznikom bistrim i kraljevskim koji je bio od zlata i dragog kamenja, i na ruke je stavila zlatne narukvice, i na noge zlatne buskine, i dragoceni ukras o njenom vratu, i zlatni venac koji je stavila o glavu; i na vencu kao na njegovom prednjem delu bio je veliki safirni kamen, i oko velikog kamena šest kamenčića velike cene, i sa veoma čudesnom mantilom je zakrila glavu. I, kada se Asenath setio reči nadzornika njene kuće, zbog toga joj je rekao da joj se lice smanjilo, ona je tugovala prekomerno, i stenjala i rekla: "Jad sam ja, ona niska, pošto mi se lice skupila. Džozef će me tako videti i biće mi on na njemu." I ona se saith svom šajkači, "Donesi mi čistu vodu iz fontane." I, kada ga je donela, sipala ga je u lavor, i, sagnuvši se da se umije, videla je svoje lice kako sija kao sunce, i njene oči kao jutarnja zvezda kada se uzdigne, i njeni obrazi kao zvezda raja, a njene usne kao crvene ruže, dlake njene glave bile su kao loza koja cveta među njegovim plodovima u raju Boga, njen vrat kao sve varijabilni čempres. A Asenath, kada je videla te stvari, čudila se sebi na prizoru i radovala se prevazišađujući veliku radost i umijući se ne licem, jer je rekla, "Da ne bih oprala ovu veliku i dosađujuću lepoticu." Nadzornik njene kuće se potom
vratio da joj kaže: "Sve stvari su urađene koje ti zapovedaš"; I, kada ju je omamio, u velikoj meri se plašio i dugo je bio zaplenjen drhtanjem, pa je pao pod njene noge i počeo da govori: "Šta je ovo, moja ljubavnice? Kakva je to lepota koja te okružuje, koja je sjajna i čudesna? Hath Gospod Bog nebeski te je izabrao za nevestu za svog sina Josifa?" Džozef se vraća i prima ga Asenath. 19. I, dok su još govorili te stvari, dečak je došao da kaže Asenathu "Lo! Joseph standeth pred vratima naših court." Onda se Asenath usudio i sišao niz stepenice iz njenog potkrovlja sa sedam devica da upozna Džozefa i stajao na tremu njene kuće. I, Džozef je došao u sudnicu, kapije su bile zatvorene i svi stranci su ostali napolju. A Asenath je izašao sa trema da upozna Džozefa, i kada ju je video čudio se njenoj lepoti, i rekao joj: "Ko si ti, damo? Brzo mi reci." A ona mu je sajth: "Ja, gospode, ja sam tvoja šajka Asenath; sve idole koje sam odbacio od sebe i oni su stradali. I jedan čovek mi je danas došao sa neba i dao mi hleb života i ja sam jeo, i popio sam blagoslovenu šolju, i on mi je rekao: 'Dao sam te za nevestu Josifu, i on sam će biti tvoj mladoženja zauvek; i tvoje ime se neće zvati Asenath, već će se zvati "Grad utočišta", i Gospod Bog će vladati nad mnogim narodima, i kroz vas će tražiti utočište sa Bogom Najsnažnim. A čovek je rekao: "Ići ću i kod Džozefa da mogu da mu kažem u uši ove reči koje se tiču vas.' I sada ti znaš, Gospode, ako taj čovek dođe kod tebe i ako ti se obrati u vezi mene." Onda je Joseph saith asenathu: ''Blagoslovena umetnost ti, ženo, Božja najvišeg, i blagoslovena je tvoje ime zauvek, jer je Gospod Bog postavio temelje tvojih zidina, i sinovi živog Boga će boraviti u tvom gradu utočišta, i Gospod Bog će vladati nad njima zauvek. Jer taj čovek je došao sa neba kod mene danas i rekao mi ove reči koje se tiču tebe. I sad dođi do mene, devica i čista, i zašto bi se ti izdala? "Onda je Josif ispružio ruke i zagrlio Asenatha, i Asenatha Josepha, i dugo su se ljubili, i oboje su ponovo živeli u svom duhu. I Josif je poljubio Asenatha i dao joj duh života, onda joj je drugi put pružio duh mudrosti, a treći put ju je nežno poljubio i dao joj duh istine. Pentefres se vraća i želi da zavešti Asenatha Džozefu, ali Džozef je rešio da je pita za ruku od Faraona. 20. I, kada su se dugo kopčali jedan oko drugog i preplitali lance svojih ruku, Asenath je rekao Džozefu: "Dođi dodji, Gospode, i uđi u našu kuću, za to sam sa moje strane pripremio našu kuću i sjajnu večeru." Uzela je njegovu desnu ruku i odvela ga u svoju kuжu i sela na stolicu Pentephresa, njenog oca; i donela mu je vodu da mu opere stopala. A Džozef je rekao: "Neka jedna od devica dođe i opere mi noge." A Asenath mu je rekao: Nej, gospode, za tu otuda ti si umetnost, gospodaru, a ja sam tvoja gospoрica. I zbog čega si tražio ovo, da još jedna devica treba da opere noge? jer ta tvoja stopala su moja stopala, i tvoje ruke moje ruke, i tvoja duša moja duša, i druga neće oprati tvoja stopala." Ograničila ga je i oprala mu noge. Onda ju je Josif uzeo za desnu ruku i nežno je poljubio i Asenath mu je nežno poljubio glavu, i Tako je sedeo na desnoj ruci. Njen otac i majka i sva njena srodnost tada su došli iz posedovanja njihovog nasledstva, i videli su je kako sedi sa Džozefom i tapše u svadbenoj odeći. I čudili su se njenoj lepoti
i radovali se i veličali Boga koji je brzo ubio mrtve. I posle ovih stvari su jeli i pili; I, svi su se veselili, Pentephres je rekao Josephu: "Sutra ću pozvati sve prinčeve i zamke cele zemlje Egipta, i napraviću venčanje za vas, i vi ćete odvesti moju ćerku Asenath ženi." Ali Džozef je rekao: "Sutra idem kod faraona kralja, jer on sam je moj otac i postavio me za vladara nad celom ovom zemljom, i ja ću razgovarati sa njim u vezi Asenatha, i on će mi je dati ženi." A Pentephres mu je rekao: "Idi u miru." Džozef se ženi Asenathom. 21. I Joseph je ostao tog dana sa Pentephresom, i nije ušao u Asenath, za to nije hteo da kaže: "Nije sastanak za man who worshippeth Bog da spava sa svojom ženom pre braka." A Džozef je ustao rano i otišao u Faraon i rekao mu: "Daj mi Asenatha, ćerku Pentephresa, sveštenika Heliopolisa, ženi." I Faraon se radovao velikoj radosti, i saith Josephu: "Lo! Zar ovo nije bilo zavedeno ženi iz večnosti? U skladu sa tim neka bude tvoja žena otuda i do večnog vremena." Onda je Faraon poslao i pozvao Pentefres, a Pentefres je doveo Asenatha i postavio je pred Faraona; i Faraon kada ju je video čudesnu u njenoj lepoti i rekao: ''Gospod Bog Josifa će te blagosloviti, dete, i ova tvoja lepota će ostati do večnosti, jer je Gospod Bog Josif izabrao tebe kao nevestu za njega: jer Josif je sin Najsnažnijeg, i ti ćeš se zvati svojom nevestom od sada i zauvek." I posle ovih stvari Faraon je uzeo Josifa i Asenatha i namestio zlatne vence na njihovim glavama, koji su bili u njegovoj kući od starog i od davnina, a Faraon je postavio Asenatha na Džozefovu desnu ruku. A Faraon je stavio ruke na njihove glave i rekao: "Gospod Bog najjaиi жe te blagosloviti i umnoћiжe te i uveliиati i veliиanstveno veliиanstveno." Onda ih je Faraon okrenuo da se suoče jedno sa drugim i pristigao im usta na usta, i poljubili su se. I Faraon je napravio venčanje za Džozefa i sjajnu večeru i mnogo pića tokom sedam dana, i pozvao je sve vladare Egipta i sve kraljeve naroda, pošto je dao proglas u zemlji Egipta, rekavši: "Svaki čovek koji će raditi tokom sedam dana venčanja Josifa i Asenata će sigurno umreti." I dok je venčanje trajalo, i kada se večera završila, Džozef je ušao u Asenath, i Asenath kojeg su začeli Joseph i Goli Manasses i Efraim njegov brat u Džozefovu kuću. Asenath se upoznaje sa Jacobom. 22. I, kada je prošlo sedam godina izobiateta, sedam godina gladi je počelo da dolazi. I, kada je Džejkob čuo za Džozefa svog sina, došao je u Egipat sa svim svojim srodnim osobama u drugoj godini gladi, u drugom mesecu, dvadeset prvom u mesecu, i nastanio se u Gošenu. A Asenath je rekao Josephu: ''Idem da vidim tvog oca, jer taj tvoj otac Izrael je kao moj otac i Bog. A Džozef joj je rekao: "Ići sa mnom da vidiš mog oca." I Džozef i Asenath su došli kod Džejkoba u zemlju Gošena, i Josifova braća su ih upoznala i poslušala ih na njihovim licima na zemlji. Onda su obojica ušli kod Džejkoba; i Džejkob je sedeo na svom krevetu, i on lično bio starac u požudnim godinama. I, kada ga je Asenath video, ona se čudila njegovoj lepoti, jer je taj Džejkob bio prelep da posmatra prekomerno i njegovu starost kao mladost komačkog čoveka, i sva glava mu je bila bela kao sneg, a dlake na glavi su bile sve blizu i guste
prekomerno, a brada bela dopire do njegovih grudi, njegove oči vesele i glisterisane, njegove sinjuzije i ramena i ruke od anđela, butina i listova i stopala od džina. Onda se Asenath, kada ga je videla tako, čudila i pala i napravila pokornost na njenom licu na zemlji. A Džejkob je rekao Džozefu: "Da li je ovo moja snaja, tvoja žena? Blagoslovena da li жe biti najjaиa Boћja." Onda je Džejkob pozvao Asenatha u sebe i blagoslovio je i nežno poljubio; A Asenath je ispružila ruke i uzela Džejkobov vrat i držala ga za vrat i nežno ga poljubila. I posle ovih stvari su jeli i pili. I tu su i Josif i Asenath otišli u njihovu kuću; i Simeon i Levi, sinovi Lije, sami su ih sprovodili napred, ali sinovi Bilhaha i Zilpaha, služavke Lee i Rejčel, nisu se pridružili njihovom sprovođenju, jer su im zavideli i prezirali ih. A Levi je bio kod Asenathove desne strane, a Simeon levo. A Asenath je uzela Levijevu ruku, jer ga je volela neizmerno iznad svega Josifove braće i kao proroka i obožavaoca Boga i jednog koji se plašio Gospoda. Jer on je bio čovek koji se razumeo i prorok Najviše srednje škole, i sam je video pisma napisana na nebu i čitao ih i otkrivao Asenathu u tajnosti; jer je i sam Levi takođe mnogo voleo Asenath i video mesto njenog odmora na najvišem nivou. Faraoov sin pokušava da navedu Simeona i Levija da ubiju Džozefa. 23. I došlo je do toga dok su Josif i Asenath prolazili, kada su išli kod Džejkoba, Faraoninog prvorođenog sina su videli sa zida, i, kada je video Asenatha, naljutio se na nju zbog njene nadmaљene lepote. Onda je Faraoov sin poslao glasnike, i pozvao Simeona i Levija njemu; I, kada su došli i stali pred njega, faraonov prvorođeni sin im je rekao: "Ja sa svoje strane znam da ste vi danas moćni ljudi iznad svih ljudi na zemlji, i sa ovim vašim pravim rukama grad Šešemit je svrgnut, i sa vaša dva mača 30.000 ratnika je posečeno. I ja ću vas danas uzeti za sebe kao saputnike i dati vam mnogo zlata i srebra i služiti ljude i pomoćne sluške i kuće i velika nasledstva, i boriti se na mojoj strani i učiniti mi ljubaznost; Zbog toga sam dobio sjajno uprkos tvom bratu Josifu, pošto je on lično odveo Asenatha kod žene, a ova žena mi je bila zadužena od starog. A sada pođi sa mnom, i boriću se protiv Džozefa da ga ubijem svojim mačem, i odneću Asenatha ženi, i ti ćeš biti za mene kao braća i verni prijatelji. Ali, ako ne čuješ moje reči, ubio ću te svojim mačem." I, kada je rekao te stvari, izvukao je svoj maи i pokazao im ga. A Simeon je bio hrabar i smeo čovek, i mislio je da položi desnu ruku na dršku svog mača i izvuče je iz kolja i opčini Faraonovog sina jer im je izgovorio teške reči. Levi je tada video pomisao na svoje srce, jer je bio prorok i troduši nogom na Simeonovu desnu nogu i pritisnuo je, potpisujući mu da prestane sa gnevom. A Levi je tiho govorio Simeonu: "Zbog čega si ljut na ovog čoveka? Mi smo ljudi koji oboћavaju Boga i nije sreжno za nas da iscrtamo zlo za zlo." Onda je Levi otvoreno rekao Faraonovog sina blagom od srca: "Zašto pre toga govorite našem gospodaru ove reči? Mi smo ljudi koji oboћavaju Boga, a naљ otac je boћiji prijatelj, a naљ brat je kao Boћiji sin. I kako ćemo da uradimo ovu opaka stvar, da grešimo u prizor našeg Boga i našeg oca Izraela i na vidiku našeg brata Josifa? A sada čuj moje reči. Nije susret sa čovekom koji obožava Boga da povredi bilo kog čoveka u bilo kom mudrom; i, ako je neka želja da se povredi
čovek koji obožava Boga, taj čovek koji obožava Boga koji se ne nalazi na njemu, jer u njegovim rukama nema mača. I da li se čuvaš da progovoriš još neke ove reči o našem bratu Džozefu. Ali, ako nastaviš u svom zlom savetniku, lo! naši mačevi su privučeni protiv tebe." Onda su Simeon i Levi izvukli svoje maиeve iz svojih koиija i rekli: "Seest ti sada ovi maиevi? Sa ova dva mača Gospod je kaznio uprkos Šešemitima, gde su to učinili uprkos sinovima Izraela preko naše sestre Dine, koju je Šešem sin Hamor oskrnavio." I Faraonov sin, kada je video izvučene mačeve, strahovao je izuzetno i drhtao po celom telu, jer su oni svetlucali kao plamen vatre, i oči su mu postale prigušene, i pao je na lice na zemlju pod njihovim nogama. Onda je Levi ispružio desnu ruku i uzeo ga, rekavši: "Ustani i ne boj se, samo se čuvaj da progovoriš više bilo koju zlu reč koja se tiče našeg brata Džozefa." I tako su i Simeon i Levi izašli pre njegovog lica. Faraoov sin kuje zaveru sa Danom i Gadom da ubije Džozefa i zapleni Asenatha. 24. Faraoničin sin je tada nastavio da bude pun straha i tuge zbog toga što se plašio Džozefove braće, i ponovo je bio izuzetno besan zbog asenathove lepote, i tugovao je u velikoj meri. Onda mu njegovi sluћaoci kaћu na uvo: "Lo! Sinovi Bilhaha i sinovi Zilpaha, služavke Lee i Rejčel, Džejkobove žene, u velikom su neprijateljstvu protiv Džozefa i Asenata i mrze ih; to će biti do tebe u svim stvarima u skladu sa tvojom voljom." Odmah je Faraoov sin poslao glasnike i pozvao ih, i došli su kod njega u prvih sat vremena noći, i stajali su u njegovom prisustvu, a on im je saith rekao: ''Naučio sam od mnogih da ste moćni ljudi." A Den i Gad, starija braća, su mu rekli: "Neka moj gospodar sada razgovara sa svojim slugama šta želi, da tvoji služeći ljudi mogu da čuju i mi možemo da uradimo u skladu sa tvojom voljom." Onda se Faraoov sin radovao prevazilaženju velike radosti i rekao svojim služećima: "Povucite se sada na kratak prostor od mene, za to moram da održim tajni govor sa ovim ljudima." I svi su se povukli. Onda je Faraoov sin lagao, i on im je rekao: "Lo! sada su blagoslov i smrt pred vašim licima; da li stoga uzimate blagoslov a ne smrt, jer ste moćni muškarci i nećete umreti kao žene; Ali budite hrabri i osvetite se svojim neprijateljima. Jer sam čuo Džozefa kako tvoj brat govori Faraonu mom ocu: "Dan i Gad i Naphtali i Ašer nisu moja braća, već deca očevih deveruša: Zato čekam za smrt mog oca, i izbaciće ih sa zemlje i sve njihove probleme, da ne bi trebalo da naslede kod nas, jer su oni deca deveruša. Za ove su me takođe prodali Išmaelitima, i učiniću ih ponovo u skladu sa njihovim, uprkos tome što su se opako obavezali protiv mene; samo će moj otac umreti." A moj otac Faraon ga je pohvalio za te stvari i rekao mu: "Ti si dobro progovorila, dete. U skladu sa tim, uzmite od mene moćne ljude i nastavite protiv njih u skladu sa onim što su se zacrtali protiv vas, a ja ću vam biti pomagač." I kada su Den i Gad иuli te stvari od Faraonovog sina, bili su mnogo problematiиni, i tugovali su prekomerno, i rekli su mu: "Molimo te, Gospode, pomozi nam; Jer od sada smo tvoji robovi i bondovi i umrećemo sa tobom." A Faraoov sin je rekao: "Biću ti pomagač ako i ti čuješ moje reči." I rekli su mu: "Zapovedi nam šta želite i učinićemo u skladu sa tvojom voljom." A Faraoov sin im je rekao: "Ubio ću mog oca Faraona ove noći, jer je faraon kao Džozefov otac i rekao mu
da će pomoći protiv tebe; I da li ćeš ubiti Džozefa, i odneću Asenatha sebi u ženu, i bićeš moja braća i kolege naslednici svih mojih stvari. Samo uradite ovu stvar." A Den i Gad su mu rekli: "Mi smo tvoji sluћbeni ljudi danas i radiжemo sve stvari koje si nam naredio. I čuli smo Josifa kako govori Asenathu: 'Idite sutra u posed našeg nasledstva, za to je sezona berbe'; i poslao je 600 ljudi moćnih u rat sa njom i 50 preteča. Zato nas saslušajte i govorićemo našem gospodaru." I oni mu prskaju sve njihove tajne reči. Onda je Faraoov sin dao četvorici braće po 500 ljudi i postavio ih njihovim poglavicama i vođama. I Dan i Gad su mu rekli: "Mi smo tvoji sluћljivi ljudi danas i radiжemo sve stvari koje si nam ti naredio, a mi жemo se postaviti noжu i leћati u иekanju u jaruzi i sakriti se u debljinu tove; i da li uzimaš sa sobom pedeset pognute dame na konje i ideš daleko pre nas, a Asenath će doći i pasti u naše ruke, i mi ćemo poseći ljude koji su sa njom, a ona će sama pobeći sa svojim kočijama i pasti u tvoje ruke i ti ćeš joj uraditi kao želju za dušom; i posle ovih stvari ubiti ćemo i Josifa dok on tuguje za Asenathom; Isto tako i njegova deca hoćemo li mu ubijati pred očima." Faraoninog prvorođenog sina tada, kada je čuo te stvari, izuzetno se radovao, i poslao ih je napred i dve hiljade borbenih ljudi sa njima. A kada su došli u jarugu sakrili su se sebe u zgusnute škrtove, i podelili su se u četiri firme, i zauzeli svoju stanicu na daljoj strani jaruge kao u prednjem delu pet stotina ljudi sa ove strane puta i na tome, i sa bliže strane jaruge isto tako ostali su ostali, a i oni sami su zauzeli svoju stanicu u debeljuci, petsto ljudi sa ove strane i na putu; a između njih je bio širok i širok put. Faraoov sin ide da ubije oca, ali nije primljen. Naphtali i Asher protestuju protiv Dena i Gada protiv zavere. 25. Onda je Faraonin sin ustao iste noći i došao u očevu sobu da ga ubije mačem. Čuvari njegovog oca su ga ometali da dođe kod oca i rekao mu: "Koji komandujući ti, gospodaru?" A Faraoov sin im je rekao: "Želim da vidim svog oca, zbog toga ću se okupiti berbu mog novosađenog vinograda." A stražari su mu rekli: "Tvoj otac je trpeo bol i ležao budan celu noć i sada se odmarao, i rekao nam je da niko ne treba da mu dolazi čak ni ako je to moj prvorođeni sin." I иuo je da su te stvari nestale u gnevu i odmah uzeo montirane maљne pedeset u broju i otiљao pre njih kao љto su mu Den i Gad rekli. A mlađa braća Naphtali i Asher pikaju na svoju stariju braću Dena i Gada, govoreći: "Zašto sa vaše strane ponovo radite zlobno protiv svog oca Izraela i protiv vašeg brata Džozefa? I Neka ga Bog sačuva kao jabuku oka. Lo! Zar nisi jednom prodao Džozefa? i on je danas kralj svih zemlju Egipta i dahta hrane. Stoga, ako ponovo poželiš da radiš zlobno protiv njega, on će plakati u Najvišoj Visočanstvu i poslaće vatru sa neba i to će te prožderati, i anđeli Božiji će se boriti protiv tebe." Onda su starija braća bila premeštena u bes protiv njih i rekla: "I hoćemo li umreti kao žene? Daleko bilo." I izašli su da se sretnu sa Džozefom i Asenathom. Zaverenici ubijaju Asenathove stražare i ona beži. 26. I Asenath je ustao ujutru i rekao Josifu: "Idem u posed našeg nasledstva kao što si ti rekao; ali moja duša se bojažljivo za tu tvoju umetnost koja se rastaje od mene." A Josif joj je rekao: "Budi dobro vedratan i ne plaši se, nego odlazi radujući
se, u strahu ni od jednog čoveka, jer je Gospod sa tobom i on sam će te sačuvati kao jabuku oka od svakog zla. I krenuću u davanje hrane i daću svim ljudima u gradu, i nijedan čovek neće nestati od gladi u zemlji Egipta." Onda je Asenath otiљao na njen put, a Dћozef zbog davanja hrane. I, kada je Asenath stigao do mesta jaruge sa 600 ljudi, Odjednom su oni koji su bili sa Faraonovog sina došli iz zasede i pridružili se borbi sa onima koji su bili sa Asenatom, i sve ih posekli svojim mačevima, i svi njeni preteče koje su šmugnuli, ali asenath je pobegao sa njenim kočijama. Onda je Levi, lijin sin, znao sve te stvari kao prorok i rekao svojoj braći o Asenathovu opasnost, i odmah je svako od njih uzeo svoj mač na butinu i štitove na rukama i kopljima u pravim rukama i jurio za Asenathom velikom brzinom. I, dok je Asenath bežao ranije, lo! Faraon sin ju je upoznao i pedeset jahača sa njim: a Asenath, kada ga je videla, bila je zaplenjena sa veoma velikim strahom i drhtala je, i pozvala je ime Gospoda njenog Boga. Ljudi sa Faraonovog sina i oni sa Danom i Gadom su ubijeni; i četvorica braće beže u jarugu i njihovi mačevi su izbačeni iz njihovih ruku. 27. I Benjamin je sedeo sa njom na kočiji desno strana; a Bendžamin je bio snažan momak od oko devetnaest godina, i na njemu je bila neefikasna lepota i možda od lavovskog kita, a bio je i onaj koji se izuzetno plašio Boga. Onda je Bendžamin skočio sa kočije, i uzeo okrugli kamen iz jaruge i napunio ruku i bacio se na Faraonovog sina i ugušio njegov levi hram, i ranio ga teškom ranom, i pao je sa konja na zemlju polumrtav. I tako je Bendžamin, trčeći ka steni, saith asenath-ovom kočijašu: ''Daj mi kamenje iz jaruge." I dao mu je 50 kamenja. A Bendžamin je bacio kamenje i pobio pedeset ljudi koji su bili sa Faraonovog sina, svo kamenje koje tone kroz njihove hramove. Onda su sinovi Lija, Ruben i Simeon, Levi i Džuda, Isačar i Zebulon, jurili za ljudima koji su čekali protiv Asenata i pali na njih nesvesni i sve ih posekli; a šestorica su šmuglala dve hiljade i sedamdeset šest ljudi. I sinovi Bilhe i Zilpaha su pobegli sa lica i rekli: "Mi smo stradali od ruku naše braće, a Faraoni sin Hath je takođe umro od ruke Bendžamina momka, i svi koji su bili sa njim su stradali od ruke dečaka Bendžamina. U skladu sa tim, dođite da pobimo Asenatha i Benjamina i pobegnemo u debljinu ove 10-e. I došli su protiv Asenatha držeći svoje mačeve nacrtane krvlju. A Asenath kada ih je videla u velikoj meri se plašila i rekla: "Gospode Bože, koji me je brzo oporavio i izbavio od idola i korupcije smrti, čak i kao što si mi rekao da će moja duša živeti zauvek, izbavi me sada takođe od ovih zlih ljudi." I Gospod Bog je иuo Asenathov glas, i odmah su maиevi protivnika pali sa njihovih ruku na zemlju i pretvoreni su u pepeo. Den i Gad su pošteđeni Asenathovog preduzimenja. 28. I sinovi Bilhe i Zilpaha, kada su videli čudne иudo koje se borilo, plaљio i govorio: "Gospod se borio protiv nas u Asenathovo ime." Onda su pali na njihova lica na zemlji i poslušali Asenatha i rekli: "Smiluj nam se tvoji vezisti, za tu tvoju umetnost naša ljubavnica i kraljica. Zlo smo počinili zla dela protiv vas i protiv našeg brata Džozefa, ali Gospod nas je oslobodio u skladu sa našim delima. Stoga, mi tvoji bondovi se molimo, smiluj nam se nisko i bedno i izbavi nas iz ruku
naše braće, jer će oni od sebe napraviti osvetnike uprkos učinjenom i njihovi mačevi su protiv nas. U skladu sa tim, budite ljubazni prema vezistima, gospodarice, pred njima." A Asenath im je rekao: "Budite dobro veseli i ne plašite se svoje braće, jer to su oni sami ljudi koji obožavaju Boga i plaše se Gospoda; Ali idite u debljinu ove žela dok ih ne umirim u vaše ime i ne ostanem njihov gnev zbog velikih zločina koji Sa tvoje strane si se usudio da se posvetiš njima. Ali Gospod vidi i sudi izmeрu mene i tebe." Onda su Den i Gad pobegli u zgusnute ražnje; i njihova braća, Lijini sinovi, dotrčali su kao jeleni sa velikom žomom protiv njih. I Asenath se povukao iz kočije koja je bila njena prikrivena i dao im njenu desnu ruku sa suzama, a oni su sami pali i pokoravali joj se na zemlji i plakali glasnim glasom; i nastavili su da traže od svoje braće sinove pomoćnici da ih uguše. A Asenath im je rekao: "Molim te, poštedi svoju braću, i učini ih ne zlim za zlo. Jer gospod me je spasao od njih i razbio njihove bodeže i mačeve iz njihovih ruku, i lo! istopili su se i spaljeni su u pepeo na zemlji kao vosak od pre vatre, i ovo nam je dovoljno da Gospod borba za nas protiv njih. U skladu sa tim, poštedite svoju braću, jer oni su vaša braća i krv vašeg oca Izraela." A Simeon joj je rekao: "Pre toga naša ljubavnica govori lepe reči u ime svojih neprijatelja? Ne, nego ćemo ih odseći iz udova našim mačevima, jer su osmislili zle stvari koje se tiču našeg brata Josifa i našeg oca Izraela i protiv tebe, naše ljubavnice, danas." Onda je Asenath ispružio njenu desnu ruku i dodirnuo Simeonovu bradu i nežno ga poljubio i rekao: "Ni u jednom mudrom, brate, ne čini zlo zlu tvom susedu, jer će gospod osvetiti ovo uprkos tome. Oni su sami, znate, vaša braća i potomci vašeg oca Izraela, i pobegli su izdaleka sa vašeg lica. U skladu sa tim, odobrite im pomilovanje." Onda joj je Levi prišao i nežno poljubio njenu desnu ruku, jer je znao da se ona pretvara da spašava muškarce od besa njihove braжe da ne treba da ih ubijaju. I oni su sami bili pri ruci u debelom krevetu od reeda: i Levi njegov brat znajući da to nije izjavio svojoj braći, jer se plašio da ne bi u njihovom besu trebalo da smanje svoju braću. Faraoov sin umire. Faraon takođe umire i Džozef ga nasleđuje. 29. I Faraonin sin je ustao sa zemlje i seo i pljunuo krv iz usta; jer mu je krv tekla iz hrama u usta. A Bendžamin mu je pritrčao i uzeo mu mač i izvukao ga iz faraonovog sina (jer Bendžamin nije nosio mač na butini) i poželeo da na grudima zgnječi Faraonovog sina. Onda mu je Levi pritrčao i uzeo ga za ruku i rekao: "Ni u jednom mudrom, brate, uradi ovo, jer mi smo ljudi koji obožavaju Boga, i to nije susret za čoveka koji obožavaju Boga da učini zlo zlom, niti da gazi po onom koji je pao, niti potpuno da zgazi svog neprijatelja čak i do smrti. A sada vrati mač na njegovo mesto, i dođi da mi pomogneš, i pusti nas da ga izlečimo od ove rane; I, ako preživi, biće naš prijatelj i njegov otac Faraon će biti naš otac." Onda je Levi podigao Faraonovog sina sa zemlje i oprao krv sa njegovog lica i vezao mu zavoj preko rane i namestio ga na konja i odveo ga do njegovog oca Faraona, u vezi sa svim stvarima koje su se desile i zadesila. A Faraon je ustao sa svog prestola i poslušao Levija na zemlji i blagoslovio ga. Onda, kada je proљao treжi dan, Faraoov sin je umro od kamena gde ga je ranio Bendћamin. A Faraon je žalio za svog prvorođenog
sina prekomerno, kada se od tuge Faraon razboleo i umro sa 109 godina, a svoju dijademu prepustio je sve ulepšanom Džozefu. A Josif je vladao sam u Egiptu 48 godina; i posle ovih stvari Džozef je vratio dijadem Faraonovo mlađe dete, koje je bilo na dojci kada je umro starac Faraon. A Džozef je bio otac Faraonovog mlađeg deteta u Egiptu do svoje smrti, veličajući i hvaleći Boga.