DnevINk 12 by Kraljevski MagazIN

Краљевачки

ДНЕВИНК

Дванаести дан дванаестог месеца дванаесте године последњег миленијума

МИШКОВИЋИ ХРОНОЛОГИЈА ДОГАЂАЈА ПРИВЕДЕН МИШКОВИЋ

Среда, 12. децембар

12. децембар 2012. - Тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић потврдио је данас да су приведени власник Делта холдинга Мирослав Мишковић, власник фирме "Мера инвестмент фунд" Марко Мишковић и власник "Нибенс групе" Мило Ђурашковић и још седам лица због сумње да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја и да им је одређен притвор. Радисављевић је рекао да ће данас почети саслушање приведених у својству осумњичених у Тужилаштву за отраганизовани криминал. Према свим осумњиченима донето је решење о њиховом задржавању које може трајати до 48 сати. Према наводима кривичне пријаве, Мишковић и Ђурашковић су у пероду од 2005. до 2010. године као сувласници у привнатизованом предузећу за путеве Ниш, а преко њега, као сувласници више фирми за путеве, неосновано из тих предузећа извукли новац и имовину у вредности од око 30 милиона евра.

КУЛМИНАЦИЈА КАМПАЊЕ 12. децембар 2012. - Компанија Делта Холдинг саопштила је да се против ње у делу јавности већ дуже време води организована кампања, која је данас „кулминирала“ хапшењем власника компаније Мирослава Мишковића. Делта Холдинг наставља редовно пословање у складу са усвојеним пето-

годишњим стратешким планом, а компанијом управља постојећи борд директора, наводи се у саопштењу. Додаје се да компанија током 22 године пословања није била предмет ни прекршајног, а посебно не неког тежег поступка. Апсолутно смо сигурни у законитост пословања компаније и Мишковића и у потпуности сарађујемо са надлежним државним органима, наводи се у саопштењу. ГРОБАР СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ 12. децембар 2012. - Посланик Српског покрета обнове (СПО) Александар Југовић рекао је данас да се СПО низ година залагао да се преиспита пословање и имовина Мирослава Мишковића, напомињући да је и министрима бивше Владе Србије, који су сада у власти, више пута у парламенту постављао питање да ли је Мишковић заједно са другим тајкунима највећи дужник државе Србије. Југовић је новинарима у Скупштини Србије прочитао шта је пре неколико година говорио о Мишковићу, а то је да се обогатио у време несреће српског народа захваљујући политичким везама, „да је гробар српске привреде, који је отерао стране инвеститоре“. Према речима Југовића, богатство Мишковића је производ деведесетих година, које је добило легитимитет после 5. октобра 2000. године. ТАБЛОИДИ ПРЕ ТУЖИОЦА 12. децембар 2012. - Посланик Ли-

берално демократске партија Зоран Остојић изјавио је данас да је лоше што се борба против криминала и корупције води као политичка кампања и истакао да је доказ за то што таблоиди „знају више и пре“ него тужилац. Остојић је поводом хапшење власника Делта холдинг Мирослава Мишковића рекао да се ЛДП још 2007. залагао за испитивање пословања Делте у Скупштини Србије, али да су против тога били представници власти „Тадић и Коштуница“, као и опозиција „Николић и Вучић додуше са беџом“. Остојић је рекао да ће ЛДП веровати у добре намере владе Србије у борби против криминала и корупције када се усвоји декларација ЛДП о системској борби против корупције. МИШКОВИЋ ПРЕТИО ВУЧИЋУ 12. децембар 2012. - Ниво безбедности потпредседника Владе Србије Александра Вучића подигнут је на највиши ниво због претњи које је изрекао власник Делта Холдинга Мирослав Мишковић приликом јутрошњег привођења, потврдио је директор полиције Милорад Вељовић. РТС. РТС наводи да је полиција обавестила Вучића о претњи. Мишковић је, како преносе медији у Београду, приликом привођења рекао да Вучић "неће дочекати вечерашњу емисију" на Радио-телевизији Србије где у 21 сат има заказано гостовање у емисјији "Сведок", а да он (Мишковић) сигурно неће бити задржан у притвору.

АДВОКАТИ: МИШКОВИЋ НИЈЕ ПРЕТИО 12. децембар 2012. - Власник „Делта холдинга“ Мирослав Мишковић приликом јутрошњег одвођења у полицију није пружао отпор нити је претио полицијским и другим државним органима и функционерима, саопштила је адвокатска канцеларија Јанковић, Поповић и Мирић, која заступа Делту, преноси Блиц. „Истина је да је Мирослав рекао да 'Александар (Вучић) не може вечерас да изађе на РТС, ако ме претходно не ухапси'“, наводи се у саопштењу, које је потписао адвокат Ненад Поповић. Те Мишковићеве речи су, како се додаје, „констатација о атмосфери створеној у јавности, без елемената било какве претње, а посебно без угрожавања безбедност потпредседника Владе“. У саопштењу се наводи да су медији „потпуно нетачно пренели наводну претњу Мирослава Мишковића на рачун потпредседника Владе Србије", што представља, како се истиче, „једну

у низу медијских манипулација које су се могле чути протеклих дана“. У саопштењу се наводи и да је Мишковић јутрос принудно одведен у полицију, без уручивања претходног позива. „Мишковић је, као и претходних дана, у потпуности сарађивао с надлежним државним органима, што ће чинити и убудуће“, наводи се у саопштењу. НЕМА НЕДОДИРЉИВИХ 12. децембар 2012. - Председник Скупштине Србије и потпредседник Српске напредне странке (СНС) Небојша Стефановић изјавио је да је данашњим хапшењем власника компаније Делта Холдинг Мирослава Мишковића и још девет особа држава послала јасну поруку да нема недодирљивих и да закон подједнако важи за све. Стефановић је на конференцији за новинаре у парламенту рекао да је Србија почела тешку и системску борбу против криминала и корупције, коју никад нико на овај начин пре није

водио. Према његовим речима, досадашње политичке одлуке ко је крив, а ко није и ко ће бити процесуиран, а ко не, су прошлост. Стефановић је истакао да СНС даје пуну подршку надлежним државним органима у неселективној борби против криминала и корупције и поносна је што је њен председник Александар Вучић предводник те борбе. Он је додао да се борба против криминала и корупције води од врха, „од оних који су највише оштетили грађане Србије“. Стефановић је затражио од надлежних државних органа да осигурају безбедност Вучића, као и свих других укључених у тај процес, јер то нису само претње личностима, већ и држави. Он је додао да су те претње и покушај да се заустави борба против криминала и корупције. Нити се било ко од нас уплашио, нити се уплашио Вучић, рекао је Стефановић и поновио очекивање да ће надлежни органи обезбедити оне које се боре против корупције и криминала. Стефановић није прецизирао од којих надлежних државних

органа тражи заштиту за Вучића, напомињући да је о претњама сазнао из медија и да са својим страначким шефом није разговарао о томе. СРБИЈУ НЕЋЕ НИКО ДА ПОБЕДИ 12. децембар 2012. - Србију није, нити ће моћи ико да победи, па неће ни Мирослав Мишковић, написао је данас на свом Твитер налогу први потпредседник Владе Алаксандар Вучић. Директор полиције Милорад Вељовић потврдио је Радиотелевизији Србије (РТС) информацију да је ухапшени власник Делта холдинга Мишковић изјавио пред полицијом да Вучић неће дочекати вечерашњу емисију на РТС, а да он сигурно неће бити задржан у притвору. СНАГА ТУЖИЛАШТВА У ДОКАЗИМА 12. децембар 2012. - Специјални тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић је рекао данас, поводом привођења Мирослава Мишковића, да

снага Тужилаштва у овом и сваком другом предмету зависи, пре свега, од аргумената и снаге доказа којима располаже. Управа криминалистичке полиције је заиста уложила огроман напор и у релативно кратком року прикупила обиље документације, доказа, грађе, која ће нама послужити у наставку кривичног поступка, рекао је новинарима Радисављевић. Верујем, каже Радисављевић, да ћемо успети да докажемо основну тезу да се заправо иза целокупног посла у вези са путарским предузећима, која се помињу, крије брутално извлачење новца, капитала, исисавање имовине из предузећа која су била у поступку приватизације и стицање неосноване имовинске користи. Радисављевић је, на питање да ли ће се испитати порекло имовине Мишковћа, рекао да је стандард у поступању Тужилаштва да се паралелно са кривичним истрагама води и финансијска истрага. окушаћемо да и у овом предмету водимо озбиљну фина-

нсијску истрагу и утврдимо све релевантне параметре, односно пре свега да ли било ко од осумњичених поседује имовину проистеклу из кривичног дела, рекао је Радисављевић. Према његовим речима, ради се веома великом систему тако да ће то бити врло комплексна финансијска истрага и вероватно трајати доста дуго. Радисављевић је рекао да је овај поступак, у којем је приведен Мишковић, наставак поступка који је покренут својевремено против Мила Ђурашковића у вези са приватизацијом ФАМ Крушевац. Прича о Нибенс корпорацији и предистражни поступак који се данас завршава је заправо наставак поступка који је покренут поводом приватизације предузећа ФАМ Крушевац. Према његовим речима, када се радило на том предмету дошло се до података који су указивали да је пословање низа приватизованих предузећа за путеве на неки начин под сумњом.

Радисевљевић је, на питање да ли ће се испитивати евенталана повезаност Мишковића са нарко босом Дарком Шарићем, рекао да, према подацима које је полиција прикупила до сада и неким објашњењима из предистражног поступка, новац који је пласиран у ПЗП Ниш потиче наводно од продаје Делта банке. Радисављевић каже да полиција и тужилаштво проверавају те наводе. Покушаћемо, каже Радисављевић, да утврдимо да ли су заиста паре које су уложене у ПЗП Ниш и касније у ПЗП Београд по пореклу од продаје Делта банке или можда постоје неки други извори за које за сада не можемо да тврдимо да ли је то прљав новац или је регуларно зарађен. У ДРУШТВУ НАЈБОГАТИЈИХ 12. децембар 2012. - Власник компаније Делта Холдинг Мирослав Мишковић, који је данас ухапшен, једна је од најутицајнијих особа у Србији, а 2007. године је био уврштен међу 1.000 најбогатијих људи на свету, наводи Ројтерс. Уз констатацију да се ради о најбогатијем човеку у Србији, са пословима у трговини, пољопривреди, некретнинама и осигурању, британска агенција додаје да је Мишковић "империју" Делта Холдинг створио током крвавог распада Југославије деведесетих година и да ју је проширио након свргавања са власти шефа државе Слободана Милошевића 2000. године. Америчка агенција АП наводи да је Влада Србије, од ступања на власт у јулу, покренула неколико антикорупцијских истрага, али да критичари тврде да се истраге воде углавном против политичких противника и савезника претходне владе. Србија мора да се бори против корупције уколико жели да постане чланица Европке уније, оцењује АП, наводећи да је Мишковићево богатство 2007. године било процењено на више од 1,5 милијарди евра, али да се верује да је од тада повећано. Мишковић је 1990. године био потпредседник Владе Србије, али се сматра да је после свргавања Милошевића финансирао више про-западних партија и организација. Тиме је одиграо

кључну улогу током 12 година у спречавању да на власт дођу националисти и бивши Милошевићеви сарадници, који чине садашњу владу, јавља АП. Немачка агенција ДПА наводи да је Мишковић богатство стекао деведесетих година као Милошевићев сарадник. Корупција је широко раширена у Србији. Истакнути функционери су повезивани са неколико корупционих скандала, али их је само неколицина оптужена, с тим што нико није осуђен, константује ДПА. СА ДРЖАВОМ НЕМА НАГОДБИ 12. децембар 2012. - Са државом нема нагодби када су у питању криминал и корупција, поручио је вечерас први потпредседник Владе Србије Александар Вучић и нагласио да нико не може да буде изнад државе. Клупко је почело да се одмотава, рекао је Вучић, гостујући у емисији Сведок на РТС, и објаснио да је ово тек почетак борбе против криминала и корупције, јер је важно да се Србија „очисти од те тешке болести“. Према његовим речима, многи табуи, пријатељства, комбинације и уцртани сиистеми пљачки ће нестати. Говорећи о наводним претњама које му је власник Делта холдинга Мирослав Мишковић упутио приликом привођења, Вучић је рекао зна шта је говорио Мишковић, али да је то изговорено у афекту и бесу и да многи други то изговарају. „Пре свега, не мислим да то треба да интересује грађане, људе интересује како они живе и шта можемо да урадимо за њих, а не да изигравамо народне хероје“, рекао је Вучић. Он је нагласио да Влади, политичкој странци чији је председник, нити њему лично, није циљ да се праве афере, већ да се покаже да држава доноси правила, да неће дозволити да се било ко са њом игра и да нико не може да буде изнад ње. Вучић је истакао да са државом нема нагодби и догвора када су у питању криминал о корупција. Тужиоци и полиција, како је рекао, требало би да раде свој посао, а политичари да омогуће да они то чине и да без притисака спроводе кривични прогон када постоји основ

сумње да је почињено кривично дело. Према његовим речима, 90 одсто странака и 90 одсто народа је на страни државе, док су појединци који су корумпирани увек мањина. Снага народа је оно што у овом тренутку чува државу много више него држава, нагласио је Вучић и рекао да се предмети не селектују, већ се ради на спорним приватизацијама које је апострофирала Европска унија (ЕУ). „Ова 24 предмета која имамо у извештају ЕУ је оно на чему ћемо да радимо“, најавио је Вучић. У та 24 предмета, како је објаснио, сублимиране су све наше муке, јер се, уз сву лошу економску политику, ратове и проблеме које имамо, неко енормно обогатио тако што је пљачкао државу. Вучић је рекао да је богатство највећег броја људи у Србији проистекло из државне подршке и чињенице да су поједини некадашњи министри богатији од српских компанија, а неки су на листи 10 најбогатијих Срба. „Нико није заштићен, прво ја“, нагласио је Вучић и додао да ће тужиоци имати пуну слободу да делују и раде. Без политичке воље нема борбе против корупције, прецизирао је Вучић, који сматра да мора постојати нулта толеранција према корупцији. ДС ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ 12. децембар 2012. - Демократска странка подржава сваку борбу против корупције и криминала и као што смо у време док смо били на власти говорили да нико није изнад закона, то мислимо и данас и због тога подржавамо данашњу акцију државних органа, изјавио је потпредседник ДС Миодраг Ракић. Очекујемо од свих државних органа и Владе Србије да и у будућим акцијама покажу да борба против корупције није селективна, навео је Ракић у писаној изјави. Он је истакао да у ДС верују да је за успешну борбу против корупције важна независност свих државних институција које у тој борби учествују, као и да се та борба води у складу са законом у институцијама, а не кроз медије.

После четири месеца владавине

ЗАХУКТАВАЊЕ ТЕК ПРЕДСТОЈИ

Четвртак 13. децембар

- Поверење које су грађани указали одборницима захтева одређено понашање, речник, дикцију, акценат, стил и у крајњем случају начин одевања. - Програми странака на власти имају на крају исти циљ. - И опозиција је у крајњем случају део власти

На прилично шароликој политичкој сцени у Краљеву почетком ове године појавиле су се странке о којима се пре тога врло мало, или уопште није, знало. Међу њиховим члановима појавио се и знатан број људи који се до скора уопште нису бавили политиком. Највећи број њих није ни помишљао да би нешто тако могло да се деси. Једно пријатељство, и повремени разговори на тему политике, учинили су да Наташа Милић средином фебруара приступи Социјалдемократском савезу, у Краљеву врло мало познатој странци на чијем челу се налази Небојша Лековић. Са потпредседником странке, и кандидатом за председника Србије на мајским изборима, др Даницом Грујичић Наташу Милић везује дугогодишње познанство. Током многобројних дружења, у разговорима који су се некада дотицали и политике, временом се кристалисао однос према програму Социјалдемократског савеза. За разлику од програма других странака, у којима је приметила одређене мањкавости, програм Социјаладемократског савеза је, као целина, деловао најкомплетније и оставио најјачи утисак. То је био и основни мотив за приступање овој политичкој опцији. Других мотива, каже Наташа, није

било с обзиром да на професионалном плану има стабилан статус, а он је у највећем броју случајева основни мотив за бављење политиком. Изостанак мотива да професионалну каријеру подупире политиком довео је до спонтаног уласка у политички живот који и за њу представља потпуно изненађење. Догодило се то половином фебруара ове године када је Социјалдемократски савез представљао Краљевчанима прогам, на основу кога је тражио подршку на изборима, и када му се колективно придуружила група грађана „Сложно за Краљево“. Програми странке и групе грађана поклапали су се у највећој мери, па је овакав чин био логичан след догађаја. Веома кратко време до избора није било довољно да се ширем бирачком телу представе основне смернице програма, а ни финансијскс ситуација није толико добра да би омогућили приступ већем броју медија, па су и резултати на изборима били скромни, чак слабији од оних које је на председничким изборима остварила др Даница Грујичић. - Као млада странка Социјаледмократски савез није могао на нивоу републике да очекује неки помпезни резултат поред партија које су имале

традицију, финансије, инфраструктуру и искуство. Нисмо могли да очекујемо неки добар резултат, али се програм странке мени изузетно допао – каже Наташа Милић, одборник у Скупштини града и члан Главног одбора странке. Па иако учинак на републичким изборима оцењује скромним међу познаваоцима политичких прилика у Краљеву као пријатно изненађење деловала је чињеница да у локалном парламенту СДС партиципира са четири одборника. Још током предизборне кампање, а Наташа више воли да каже представљања програма странке, велику пажњу је привукло сазнање да будућност зеље треба да се базира на пољопривреди. Повод за то је подсећање на период владавине Милоша Обреновића када су пољопривреда и сточарство били најразвијенији и били основа на којој је земља градила будућност. - Сматрала сам да је програм значајан за наш град са великим бројем села која замиру, домаћинства се гасе а села нестају. Србија није високо развијена индустријска земља, ни град не може да се похвали неком развијеношћу, па се треба базирати на шансу коју пружа пољопривреда. У том смислу смо предлагали одређене субвенције за развој ове гране, поготово

Наташа Милић

људима који имају оформљена домаћинства и обрадиву земљу, а запослени су у различитим предузећима. Задатак стручних служби које се баве агрономијом био би да дефинишу да ли би то било кроз куповину машина, стварање посебно добрих услова за живот на селу, куповину семена или ђубрива – каже Милић и наглашава неопходност сувбенционирања развоја малих и средњих предузећа. Активним учешћем у кеирању буџета града за наредну годину одборници Социјалдемократског савеза допринели су да се за субвенције пољопривреди и развоју малих и средњих предузећа планира по 200 милиона динара, углавном за оне делатности које су окренуте извозу. Да би се побољшали услови живота на селу треба обезбедити основне претпоставке које подразумевају изградњу водовода, канализације, добрих путева и осветљења. Вођени идејом да положај оних који живе на селу, и становника ужег градског подручја, треба приближити у Социјалдемократском савезу су дошли на идеју да предложе укидање партиципирања мештана у финансирању инфраструктурнх пројеката. Приликом конципирању буџета за наредну годину водило се рачуна и о овоме, а по информацијама које сижу до одборника групе грађана „Сложно за Краљево“ сви започети радови на водоводним и канализационим мрежама, али и другим инфраструктурним пројектима, биће завршени без учешћа мештана. - Посебно смо инсистирали на социјалним давањима и изради социјалне карте што представља озбиљан посао. Многи злоупотребљавају тај термин, јер нису свесни колико је озбиљан и компликован посао направити социјалну карту, да буду задовољна сва социјално угрожена лица, а да неко не буде испуштен и занемарен. Врло је важно да се у овај посао укључи и консултује Центар за социјали рад који има евиденцију свих социјално угрожених лица. Мислим да то није довољно, јер је група људи који припадају овој категорији далеко већа од оне коју покрива Центар за со-

цијални рад. Мислим да је та група далеко већа због великог броја људи који имају примања далеко испод минимума за опстанак. У том смислу буџетом су предвиђена одређена средства у виду једнократне помоћи, па је за породиље предвиђено око 55 милиона динара, за бебе 11, а за народну кухињу пет милиона динара – објашњава Милић. До сада ни једна странка на краљевачкој политичкој сцени није истицала потребу за помоћ брачним паровима који ни после две вештачке оплодње нису успели да дођу у позицију да обезбеде потомство. С обзиром да један покушај кошта 200 до 300 хиљада динара, а да највећи број оних који желе потомство нису у ситуацији то да обезбеде, локална самоуправа је у буџету за наредну годину планирала, у циљу подизања наталитета, 4,5 милиона динара као помоћ за трећи покушај брачним паровима који желе, а због одређених проблема нису могли да имају дете. Сложно за Краљево подржава и сриктну примену прописа који прописује одвајање примарне од секундарне здравствене заштите којом би, до септембра наредне године, домови здавља и стоматолошке службе прешле под ингеренцију локалне самоуправе. Одборничка група Сложно за Краљево, као део владајуће коалиције у претходномм мандату, преузела је одговорност за унапређење културе у граду низом активности којима је руководио Културни центар „Рибница“. Континуитет рада у овој области настављен је и у мандату новог локаног парламента посебним инсистирањем на стављању културе на значајније место у граду који је, каже Милић, за младе мртав. - У Краљеву, и у земљи, по раду је препознатљив Културни центар „Рибница“ организацијом низа врло запажених манифестација, почев од џез фестивала „Џезибар“, Стрит арт фестивала, али и по оснивању градског хора и оркестра „Црвчанин“ чије је прво представљање показало колико је град гладан таквих манифестација. Хор и

оркестар присутни су на свим значајнијим манифестацијама у граду што оправдава њихово постојање – каже Милић истичући залагање одборничке групе да подржи оснивање градског културног центра. Формирање културног центра требало би да буде интерес свих политичких субјеката, и целог града, а не само једне политичке групације, а добра основа за то требало би да буде баш Културни центар „Рибница“ с обзиром на досдашње добре резултате и врло интересантан програм за наредну годину који ће се реализовати уз помоћ града. Четири месеца рада локалног парламента повод су за разговор о очекивањима и ономе што је до сада остварено. - Врло кратак период сам била збуњена понашањем у скуштини. Очекивала сам већу озбиљност, одговорност, образованост одборника, другачије обраћање за скупштинском говорницом, и да приликом обраћања одборник поседује много више аргумената. Када одборник изађе да нешто каже мора да буде добро поткован релевентним, а не паушалним, подацима и аргументима да би иступање добило на тежини и озбиљности. Уз ретке изузетке нисам наишла на такву слику. Мислим да у нашој скуштини треба да влада политика чврсте руке. Превасходно мислим на онога ко припрема седнице и руководи радом скупштине. То ме је разочарало, али се надам да ће се те ствари исправити, јер у скупштини постоји приличан број нових лица која су први пут у политици. Могу то да припишем неискуству, или површном схватњу политике у граду. Једни без других не можемо да остваримо своје програме, а сви програми странака на власти имају на крају исти циљ. Не могу да прихватим да се догађају сукоби и конфликти тамо где не би смело да их буде, па се надам да ће се у наредном периоду ствари усагласити, а коалициони партнери далеко боље функционисати. Замишљала сам коалицију која функционише као један организам. Могу да постоје несугласице, али ми сви имамо заједнички циљ – каже Наташа Милић уверена да

ни једна од странака у локалном параламенту није способна да сама реализује све идеје, па је неопходно заједничко деловање Основу за овакво размишљање налази у чињеници да се врло кратко време налази у политици, па дозвољава и могућност да га, поучена новим сиксутвима, промени кроз пар година. У сваком случају добоко је уверена да мора да постоји синергија и заједничко деловање да би се нешто у граду покренуло на боље, ако се заиста има жеље за то. Највећу одговорност ипак мора да преузме странка која је бројчано најјача. - Мислим да се у овој констелацији снага у коалицији на власти скоро све ствари одвијају недовољно брзо и без довољно активности. Све би могло да буде много брже, боље, спретније, а када се то буде оставрило и ефекти ће бити много бољи, а рад ефикаснији. Четири месеца је исувише кратко време за давање процена о успешности рада, па зато власт и има четири године за деловање. Четири месеца је кратко да би било ко од нас могао нешто да предвиди, поготово у ситуацији у којој се налази земља, а да не говорим о нашем граду који је у последњих десет година почео рапидно да тоне. Рад седнице скупштине мора да буде боље организован и да га води чвршћа рука – каже Милић. Па иако стављање политичке воље у први план сматра само пуком фразом верује да је то једини начин да се покрене град који је некада био центар широког региона. Сада је на маргини истог региона и све даље од центра у коме се налазио. У доношењу свих важних одлука требало би, поред одборника странака које чине већину у локалном парламенту, да учсетвују и они који су у опозицији да се њихово деловање не би претворило у циљану и тенденциозну опструкцију рада које може да се одужи у недоглед. - Да би се то прекинуло човек који води седницу мора да буде оштрији, јачи и одлучнији, а док тако не будемо размишљали много ћемо спорије ићи.

И опозиција је део власти, на одређени начин, и треба искористити позитивније идеје које долазе од њих. Зашто имати одбојност према одређеним идејама, ставовима и мишљењима опозиције? Док тако буде која год власт буде на челу града, као врло специфичне средине коју чине специфични људи, не да нема напретка, него ћемо ићи у назад. Не знам да ли је такво мишљење резултат скорог уласка у политику и неискуства, или је то заиста тако, али на ствари гледам очима обичног грађанина – каже Наташа Милић и у први план ставља стручност људи који се бирају на одговорна радна места без обзира на образовање које поседују. И ма колико је формално образовање било важно оно није гаранција за успех у обављању одређеног посла. Са друге стране ни искључиво страначка опредељеност не гарантује да неко са успехом обавља поверене му задатке. Ако је довољно стручан, енергичан и способан припадност странци не треба да буде никаква предност при одлучивању за избор. - Уколико су људи који се постављају на одговорна места вредни пажње као добри менаџери немам ништа против тога. Директор фирме треба пре свега да буде добар менаџер, да набавља посао фирми, доноси новац кроз обављање послова и добро промовише своју фирму. Код нас се не гледају те ствари, па високо стручно образовање постаје депласирано – сматра Милић. Нова власт је затекла тешку економску ситуацију као директну последицу транзиције кроз коју земља пролази. Хтели ми то да признамо или не није могла да прође да да се не реперкутује на маље и економски салабије средине. У таквим условима нереално је очекивати да земља иде кроз транзицију, а да мањи градови остану неоштећени. Али са добро дефинисанм заједничким циљем, и ресурсима које град има, ситуација би могла да се превазиђе уз помоћ оних који су из ове средине отишли на веома значајна места у државној администрацији. Од њихове виспрено-

сти, способности, окретностии сналажљивости да нешто учине за град зависиће и коначни ефекти. Досадашња искуства показују да је многима Краљево било само одскочна даска за даље напредовање, а прекид са таквом праксом, уз искрену жељу локалних политичких фактора за реализацију заједничког циља, добра су основа за велики искорак унапред. После само неколико месеци у полтици, и времена да се упознају неки односи и људи у њима, јавља се и нада да ће у наредном периоду коалиција странака на власти функционисати много боље. За сада још увек преовладава осећај усамљености и немоћи да се битније утиче на нека актуелна збивања. - Не видим да је нешто велико урађено, али малих помака има. Иако мислим да је четири месеца врло кратак период верујем да ствари могу да се одигравају брже, енергичније и ефикасније. То што се одвијау преспоро можда је резултат рада људи који су први пут на власти и то на значајним местима. Њима треба помоћ свих нас, а временом ће се постићи темпо који би био задовољавајући. Већ од почетка наредне године следи захуктавање, али не очекујем реално неке огромне кораке са којима би били задовољни грађани који на све гледају другим очима. Они гледају само конкретне ствари, да ли је очишћена улица, колики је рачун за воду или грејање, а не интересује их да ли је морало тако да буде. Оног момента кад буду могли да живе пристојно, што подразумева живот достојан човека, онда ћу се осећати много боље – каже заменик шефа одборничке групе „Сложно за Краљево“ Наташа Милић уверена да поверење које су грађани указали одборницима захтева одређено понашање, речник, дикцију, акценат, стил и у крајњем случају начин одевања. Велико поверење захтева и говор језиком који је разумљив сваком човеку и одговарајућу пристојност у сваком погледу, јер јер одређен кодекс понашања који важи на послу треба да важи и у скупштинској сали.

Понедељак, 10. децембар

Радован Вукомановић

Краљево и даље у повлашћеном положају

НЕМА ОСНОВА ЗА СТРАХ Буџетом Републике Србије за наредну годину Краљеву намењено 741 милион динара, знатно више него што је планирано за трансфер много већим градовима Скоро читава два месеца са говорнице градског парламента, али обраћањем локалних политичара, грађани Краљева били су упозоравани на опасност од ускраћивања ненаменских средстава која у град стижу из републике. Тим поводом могло се чути да ће из републичког буџета Краљеву бити трансферисано знатно мање средстава него претходне године. Радован Вукомановић, члан Градског одбора Уједињених региона Србије, каже да се оваква бојазан показала неоснованом што је потврдио и недавно усвојени буџет републике у Народној скупштини. Њиме је планирано да укупна трансферна средства која ће бити упућена Краљеву износе 741 милион динара. У односу на прошлогодишљих 697 то је повећање од читавих 44 милиона динара. - Овом повећању можемо додати и 21 милион динара колико је опредељено из државног буџета за одржавање оних путева који су изузети из мреже државних путева. То су путеви према Гочу и Матарушкој Бањи где је држава са пола милиона динара финансирала сваки километар одржавања пута. Тих 21 милион динара добијених по овом основу је основно увећње од 65 милиона динара у трансферним средствима према граду Краљеву – каже Вукомановић и подсећа да нема бојазни од обавезе Краљева да у наредној години

одржава путеве који до сада нису били на списку. Једина обавеза града биће да, у сарадњи са Јавним предузећем „Путеви Србије“, утврди обим и квалитет радова који су извршени. Министарство финансија обезбедило је Краљеву повлашћен положај и током наредне године, јер је износ од 741 милион динара далеко већи од износа које су добили околни градови. Тако је Крушевцу, који је за нијансу већи град од Карљева, намењено 511, а Чачку, који је за нијансу мањи, само 343 милиона динара. И далеко већи Крагујевац може да рачуна на знатно мањи износ средстава из буџета, односно само 583 милиона динара. - За тај и такав повлашћени положај смо се борили и изборили 2006. године када је тадашња влада Републике Србије утврдиле да је у Краљеву јако тешка економска ситуација и да имамо велики број избеглих и расељених лица – каже Вукомановић. Удружени региони Србије сматрају да посебан акценат у градском буџету за наредну годину треба да се стави на запошљавање људи и привлачење инвестиција како би се променила укупна економска слика града. - Да ли ћемо то радити кроз експропријацију земљишта индустријске зоне, неким бенефитима

које ћемо дати инвеститорима, или кроз финанисрање камата на кредите које узима привреда, а који служе за кредите за отварање нових радних места, или кроз јавне радове, сасвим је свеједно. Битно је да сви будемо свесни колико има наезапослених у граду Краљеву, да је то горући проблем који нећемо ни ми, ни нека друга власт, моћи да решимо у једној години. Што се инфраструктуре тиче сматрамо да посебан акценат у Плану и програму рада Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ треба поставити на завршетак и комплетирање канализационих мрежа приградских насеља. Део Рибнице према Змајевцу део Ковача, Жиче, Грабовац, Зимовник, Конарево, део Јарчујка, горњи Адрани, Совљак, део Сијаћег поља немају до краја изграђену канализациону мрежу. Сви смо свесни колика је то еколошка бомба и колико брзо и на врло ефикасан начин недостатак канализационе мреже може да угрози здравље великог броја људи који на овом потезу живе – каже Вукомановић. У том смислу недопустивим у 21. веку сматра чињеницу да људи на територији која је обухваћена генералним урбанистичким планом, а често и детаљним урбанистичким планом, живе у кућама без канализације која један од основних услова за нормалан живот.

Двери - Покрет за живот Србије

ПОРОДИЧНА ПОЛИТИКА (2)

Субота, 1. децембар

Пуних четрнаест година Покрет Двери покушава на српској политичкој сцени да промовише породичну политику као предуслов за очување државе и националног идентитета. - После толико времена прерастањем у политичку странку успео је да око ове идеје окупи 200 хиљада оних који су дали глас на мајским изборима ове године

Подршка народа је из дана у дан све већа што подгрева уверење да би на следећим изборима, за које верују да нису толико далеко, могли да преузму огромну одговорност и поведу Србију неким другим путем. Тек тада ће бити могуће све оно за шта су се до сада залагали. После срамних пресуда Хашког трибунала, и драматичне ситуације на Косову и Метохији, Двери су очекивале одговарајуће седнице и оштрију реакцију републичког парламента и Владе. Њихов изостанак виде у уценама које према свим кредитним линијама Европске уније и опасности од заустављања свих финансијских средстава које из ње долазе уколико се не покаже потпуна послушност по питању Косова и Метохије. Бошко Обадовић верује да постоје финансијске линије које нуди Руска федерација, а које нису условљене никаквим уценама. Зато су Двери, на скупу испред седишта Европске уније у Београду, позвале на стварање широког народног политичког фронта свих који се противе уласку Србије у ову асоцијацију. Позив је упућен бирачима Демократске странке Србије, Српске напредне странке, Нове Србије, Српске радикалне странке и Покрета Двери. - Огроман број бирача је против Ев-

ропске уније, али вођства појединих странака безглаво срљају ка њој по сваку цену, иако њихови бирачи нису за то, и залажу се пре за остајање Косова и Метохије у саставу Србије него улазак у Европску унију по сваку – каже Обрадовић посебно иритиран изјавом премијера Србије о неопходности решавања коначног статуса Аутономне покрајине Косово и Метохија за време мандата ове владе. - Да ли се било ко од грађана запитао шта значи та изјава премијера. Како то мисли да у наредне четири године реши питање Косова и Метохије? Колико ја разумем постоје само два начина. Један је да ми војним путем уђемо на Косово и Метохију и вратимо га у састав Србије, што је легитиман начин када је територија окупирана а на тој територији терористи врше власт. Други је да се Косово и Метохија предају и заокружи шиптарска државност. Не верујем да Ивица Дачић мисли на ову прву солуцију. Верујем да мисли на то да у наредне четири године потпуно преда Косово и заокружи шиптарску независност. Ми мислимо супротно. Наш је интерес да зауставимо прављење шиптарске државе на Косову и Метохији и успоримо њихову амбицију да се брзо реши питање Косова, да то питање вратимо у Савет безбедности Уједи-

њених нација где имамо савезнике у Русији и Кини и где дугорочно нико не може да оставри прављење шиптарске државности као што може под притисцима на преговорима у Бриселу – објашњава Бошко Обрадовић. У том контексту посматра и изградњу нових пунктова на административној граници према јужној покрајини, а интегрисано управљање граничним прелазима последњим кораком у заокруживању државности. - Ако заживи такав гранични прелаз сви Срби са Косова и Метохије мораће да узимају личне карте у Приштини, мораће своје фирме да региструју у Приштини, саобраћајне дозволе и регистарске таблице да узимају у Прштини и на крају царину и порез да плаћају држави Косово и то је крај приче. Могу наши политичари да причају празне приче да никада неће признати независност Косова. Они су га признали ако дође до спровођења у дело споразума Борка Стефановића и оваквих граничних прелаза како су замишљени – сматра Обрадовић. Зато и подржава Србе са севера покрајине у свим протестима против заживљавања граничних прелаза са жељом да остану јединствени, не дозволе поделе и не наседну на празне приче представника власти о покушајима да за њих издејствују додатне

Бошко Обрадовић

повољности. Одређану врсту бунта и противљења очекује и од осталих Срба како не би било реализовано оно што је договорено у Бриселу. Главни проблем на који су Двери указале и пре избора су такозвани уједињени монополи Србије, удружени подухват страних амбасадора, банака, компанија, корумпираних политичара и контролисаних медија. У таквој организацији друштва ништа што је домаће нема шанси, јер руководећи органи као да су у функцији страних интереса у Србији. - Како можете давати толике паре страним фирмама за отварање нових радних места? Зашто све те пааре не дајете домаћим фирмама, уложите у пољопривреду, отворите домаћу развојну банку која би кредитирала домаћу привреду, јер стране имају највеће каматне стопе у читавом региону? Зашто не дате пореске олакшице за отварање породичног бизниса, за пасивне и граничне крајеве одакле се исељава становништво? Зашто пореским реформама не уведете прогресиван порез да би онај ко је сиромашнији ако треба био и ослобођен од пореза, а онај ко је најбогатији био много више и додатно опорезован? Зашто дозвољавате да увознички лоби увози све оно што ми овде можемо да производимо и тиме уништавате домаћу производњу? Зашто не подигнете царину и тиме заштитите домаћу робу? Толико је мера које могу да помогну домаћу производњу, пољопривреду, извоз, банкарство, али тих мера нема, па се поставља питање зашто – каже Обрадовић уверен да је узрок томе, током последње двадесет две године вишестраначја у Србији, изостанак породичне политике коју Двери враћају на политичку сцену земље. За девет година, између два пописа становништва, број становника Србије смањен је за око 400 хиљада. У таквој ситуацији, верује Обрадовић, са највишег државног нивоа утиче се да „бела куга“ напредује. То види у чињеници да се трудницама зараде умањују и до 35 посто, а да младе жене које остају

трудне добијају отказ. У исто време млади брачни парови не могу да реше стамбено питае, па се из мањих одсељавају у веће средине, из њих у Београд, па даље у иностранство. Старачка домаћинства су напуштена и живе у веома тешким медицинским и социјалним условима живота. Село је нашпуштено, а огроман број људи живи у веома тешким социјалним условима. Због свега Двери заступају идеју да породична политика буде главна политика државе која би требало да интервенише у корист породице у свим сферама друштва. У социјалној политици треба да се помаже породица, рађање, млади брачни парови, вишедетне продице и труднице, да се привилеговано у односу на друге запошљавају самохране мајке и очеви, а старачка домаћинства добијају посебну врсту социјалне и медицинске неге. Двери су, каже Обрадовић, једина политичка странка која сме да изађу пред грађане и каже пуну истину о стању у коме се Србија данас налази, макар после тога изгубила одређен број гласова на неким наредним изборима. - Ми смо држава пред банкротом, не само економским него духовним и моралним, држава у којој владају туђински обрасци живота у медијима, култури, просвети и готово да ништа немамо своје. Ћирилица је мањинско писмо у Србији, а наш идентитет је угрожен. На телевизијама владају стране серије, а ми готово ништа о себи, од наше културе и просвете, више не можемо да научимо на нашим медијима. Зато је једино решење потпуна промена начина живота у Србији. Морамо да схавтимо да је 21. век тежак век, век у коме долази криза хране, воде, енергената, и велики војни сукоби. Много већи народи од нас имаће проблеме, а камоли мали српски народ на Балкану. Зато је неопходно да се држава организује на потпуно нов начин без чекања да Европска унија решава проблеме и бдуе место на коме ће се остваривати наши снови. Морамо на нов начин да заснујемо

живот са много више духовности и морала, са много више брака и породичног живота, много више деце, рада и радних навика, дисциплине, много више солидарности и помагања ближњима и са много више подршке државе која треба да подвуче црту и крене са интервенцијама и подршком свему што је домаће. Приоритет државе морају постати домаћа култура, просвета, медији, привреда, пољопривреда, а они то нису у овом тренутку. То је једина шанса како да држава уопште преживи у тешком кризном времену које долази. Нереално је да можемо да говоримо о развоју Србије. Ми говоримо о опстанку територија, привреде, села. Морамо да се организујемо да нико у Србији не буде гладан, а то сигурно можемо, као и да обезбедимо довољно енергената да се нико у Србији у току зиме не смрзне. Можемо да донесемо закон о опорезивању имовине свих политичара и тајкуна који су нас опљачкали у последњих 20 година, да они који су се обогатили на грбачи овог народа, на привилегијама и монополима, заврше у затвору са вишедеценијским затворским казнама, а да имовина коју су нелегално стекли буде одузета и враћена у буџет Србије. Да од тих средстава формирамо развојену банку, помогнемо домаћу привреду пољопривреду и извоз и закотрљамо привредни живот Србије на нов начин, без нових задуживања и испуњавања обавеза типа предаје Косова и Метохије, затим Рашке области, па Војводине зарад уцена из Европске уније Америке и ко зна одакле – каже Обрадовић. Иако у овоме виде перспективу Србије у Дверима знају да то неће бити ни лако ни брзо. Трајаће дуго, биће тешко, али ћемо имати своју храну, воду, енергетске потенцијале и подршку свезника, на првом месту Руске федерације. Само економска незавиност гарантује опстанак државе, успех у борби против беле куге и очување националног идентитета што треба да буде прворазредни интерес неке будуће владе Србије. Добар рад националних савета на

Добар рад националних савета националних мањина

РАВНОМЕРНИЈА ПОДЕЛА КОЛАЧА

Понедељак, 26 .новембар

Иако, после укидања Министарства за људска и мањинска права, припадници националних мањина права остварују на нивоу одговарајуће канцеларије, имају висок разумевања за проблеме кроз које пролази држава и настоје да буду лојални грађани

До 2010. године када је после усвајања у Народној скупштини почела примена Закона о националним саветима они су радили у складу са чланом 19 Закона о људским правима и слободама. Нови закон лепезом надлежности које су национални савети преузели од државе у многоме је олакшао њихов рад. Кроз четири области дефинисане законом национални савети националних мањина преузели су ингеренције државе у области образовања, службене употребе језика и писма, информисања на матерњем језику и култури. - Проблем представља имплементација закона на терену. Надлежности су добре и квалитетне, али када дође до имплементације често се дешавају проблеми, јер не постоје механизми контроле – каже Борче Величковски, председник Националног савета македонске националне заједнице у Србији и председавајући Координације националних савета. Уместо Министарства за људска и мањинска права националним мањинама је пружена могућност да своје интересе остварују преко Канцеларије за људска и мањинска права која нема исте ингеренције као министсрство. Како не постоји механизам контроле у остваривању права која националним мањинама гарантује закон често су принуђени да посегну за последњим ултимативним оружјем, а то су спорови пред управним судовима. - То није добро, јер се на крају увек докаже да су национални савети морали да добију одређена права, а структуре на локалном нивоу нису до краја дефинисале и добро схватиле законске обавезе. Процес исувише дуго траје и узима доста новца Републици Србији да би се установило да ли је нешто урађено како треба или није – каже Величковски који са аспекта председавајућег Координације 19 националних савета у Републици Србији покушава да се фокусира на извлачење максимума за сваку од четири области. Доказано је да сви национални савети националних мањина у Србији немају исту стартну позицију при остваривању права. Националне мањине које на овим просторима битишу више векова, кроз аспект рада и постојања у свести припадника дошле су до одређене висине које оне бројчано мањих капацитета тек треба да досегну. Коорди-

нација националних савета покушава да уочи и фокусира главне проблеме који дотичу све националне заједнице у Републици Србији и да заједно са њиховим саветима ради на решавању. - Последњи састанак прошлог четвртка изнедрио је неколико веома битних закључака. Један је формирање специјалног тима Координације националних савета у који су, поред мене, ушли врхунски правници и доктори права, као што су председник мађарског националног савета Тамаш Корхец, потпредседница скупштине Аутономне покрајине Војводине и председница словачког националног савета Ана Томанова Маканова, председник хрватског националног савета др Слављан Бапчић и секретар румунског националног савета Драган Марчин. Овај специјални тим ће да се бави стварањем модуса, предлога за измену и допуну Закона о националним саветима. У две године смо успели да схватимо предности и мањкавости закона, па ћемо покушати да на квалитетан начин изађемо пред скупштину Србије и предлозима и амандманима покушамо да побољшамо овај закон – објашњава Величковски. Све националне заједнице у Србији, каже он, имају восок степен разумевања за ситуацију кроз коју пролази држава, а њихови припадници изражавајући солидарност настоје да буду што лојалнији грађани. Упркос томе принуђени су да решавају и проблеме припадника националних мањина којима припадају. - Национални савети су по Закону о националним саветима, и државној номенклатури, државне организације са јавним овлашћењима и правом на самоуправу у четири поменуте области. У пракси, а то се може видети кроз буџет Републике Србије, где се национални савети воде као невладине организације. Постоји колизија која се мора решити, а из тих разлога је и формиран специјални тим који ће дати одређена предлоге решења, јер није добро да се у једном систему водимо двојако – изричит је Величковски. Национални савети као у Србији не постоје у другим земљама региона. Нема их у Хрватској, а ни у Македонији, Румунији, Мађарској или Босни и Херцеговини. Зато не би било фер, каже Величковски, да буду незадовољни фина-

Борче Величковски нсирањем од стране државе. Незадовољство потиче из чињенице да би требало да буде уравнотеженија расподела колача који се дели националним мањинама. Упркос различитим перформансама националних савета, и неједнаком броју припадника националних мањина, режијски трошкови за рад сваког од њих су готово идентични. Отуда и жеља за променама како би се сваком обезбедили приближно исти услови за рад да би функционисали на квалитетан начин. - Морам да истакнем да смо и до сада радили и функционисали на квалитетан начин. Мислимо да би нова Влада и скупшштински сазив требало да имају разумевања да се остави Министарство за људска и мањинска права, јер је канцеларија нешто што деградира напоре у остваривању права – каже Величковски у ишчекивању прве књиге Ре-

публичког завода за статистику која треба да предочи најновије податке о броју припадника националних мањина у Србији на основу прошлогодишњег пописа становништва. Према попису из 1991. године у Србији је живело 45.407 припадника македонске националне мањине. Током следећих десет година тај број се скоро преполовио и спао на 25.784. У таквој ситуацији Македонци који су до 1991. године били конститутивни народ лутају у покушају да докуче да ли су национална мањина или национална заједница. Насупрот званичним резултатима пописа председник Националног савета македонске националне мањине сматра да у Србији тренутно живи много више припадника овог народа. Та цифра се према незваничним подацима приближава броју од 200 хиљада.

Понедељак, 10. децембар

Слободан Буђевац

Синдикална борба против ветрењача

ВРАНА ВРАНИ ОЧИ НЕ ВАДИ У све тежим условима нико ништа не предузима, ситуација је све гора, а убрзо ће да дође време још црње од овога. – Ако се не заокрене за 360 степени, и неки не буду сносили последице за оно што су радили, прети пропаст без икакве перспективе Трећу деценију вишестраначја у Србији карактерише настојање све већег броја појединаца да приступањем некој од странака на власти обезбеде посао и егзистенцију породици. У таквој ситуацији изненађујуће може да делује сазнање да има и оних који у политички живот ступају из убеђења и веровања да могу да учине нешто за добробит шире заједнице. Један од ретких је Слободан Буђевац кувар у Дечјем одмаралишту Гоч који борбу за бољи и поштенији живот води са места председника Окружног одбора Асоцијације слободних и независних синдиката. Одмах по завршетку основне школе, суочен са чињеницом да у време кад се тешко живи занати омогућавају лакши пут до сталног запослења, определио се за Угоститељску школу чврсто уверен да би наставком школовања у њој могао да буде и предавач. После кратког периода у сфери сиве економије запослио се у Дечјем одмаралишту „Гоч“ и за само годину дана успео да се избори за место шефа кухиње који организује посао у два објекта за смештај деце капацитета 350 места. У мају ове године смењен је са тог места уверен да је разлог томе пракса да у фирми радник не сме да има мишљење које се разликује од мишљења послодавца. Па иако је папир којим се негира способност да добро организује посао написан још почетком године са места шефа кухиње смењен је неколико месеци касније. - Дозволио сам колегиници чији је муж доживео мождани удар да изостане са после кад је морала да га води у Београд код лекара. Проценио сам нису потребна два радника да би опслужила 30 деце, а није било никаквих примедби чак ни од стране управника – прича Буђевац. Као добар и поштован радник био је каднидат за место председника организације Синдиката „Независност“ које му је измакло због недостатка само једног гласа. Сазнање да је приликом избора било и неких нечасних радњи, са

циљем да се изабере радник који би заступао интересе појединца, напустио је синдикат, а ускоро и Дечје одмаралиште. Повод за то било је стање које карактерише као мобинг и политику дводстуких аршина у којој постоје повлашћени и они други. - Они који су најгори постају најбољи, а они који искрено желе да раде, и брине их стање у фирми, су непожељни – каже Буђевац. Показало се да за доброг радника увек има места у установи, па се Слободан поново нашао у старом колективу чврсто решен да покуша да организује синдикални живот. Учинило му се да би најпогоднија за то могла да буде Асоцијација слободних и независних синдиката, па је после консултација са највишим руководством упућен на председника Окружног одбора, али је стигло ново разочарање због сазнања да овога „бије лош глас“ што се негативно одражава на рад синдиката. - Када се људима помене АСНС кажу да последњих петнаестак година ниједан синдикат није ништа урадио у корист обичног човека и радника. Суштински моја идеја је била од првог дана да то радим супротно и будем на страни радника, да се супроставим радњама које су упропастиле многе велике фирме у Краљеву, јер сматрам да је до тога довело лоше кадровање и долажење на функције преко политике, а без одговорности за оно што се ради. Зато имамо фирме у којима радници, као јединој земљи на свету, раде а не примају плате, немају оверене здравствене књижице и елементарне услове за живот, па долазим у ситуацију да се запитам због чега је то тако. Томе смо и сами криви јер смо имали у синдикатима људе који су били полтрони и обичне слуге руководилаца – каже Буђевац. Пре нешто више од две године изабран је Слободан за председник синдиката у установи у којој ради подршком ко-

лега који су знали да се читавог живота борио за правду и поштење, а са 35 чланова што чини 63 одсто запослених доказао је репрезентативност сондикалне организаије. Ускоро је смењен председник Окружног одбора, али се ни његов заменик није показао као успешан борац за права радника. Слободанов услов да прихвати вођење ове организације био је да нема заштићених, нити компромиса у борби за бољи живот, јер Краљево у коме је, како верује, све пропало више нема времена за чекање. У исто време и ситуација у установи у којој ради константно се погоршавала. - Некада је у одмаралишту све врвело од дечјег жагора, смеха и гостију и то је била светла тачка Краљева, лепотица коју град није знао да цени, негује и шаље људе одговарајућег профила да руководе том фирмом. Мени никада није било јасно како неко може да управља фирмом кад нема никакве везе са угоститељством и децом. Не поштује се статут, па је направљена фирма ради прања новца и прављења посла политичким пријатељима. Управни одбори су тајни, не зна се кад се заказују, а представници сндиката се не на њих позивају – објашњава Буђевац.

Лошег функционисања је било и раније, али је све изнивелисано јер је руководство било добро уиграно, а посла било и у хотелу и у одмаралишту. Од септембра у објектима Дечјег одмаралишта није била ниједна група деце, а међу радницима се све више поставља питање опстанка у ситуацији када се највећи део издатака за зараде запослених покрива из градског буџета. - Темпо којим иде фирма не може да обезбеди светлу будућност. На места за које нема потребе примају се нови радници. Највећи проблем је што ништа не раде, а то ствара незадовољство код људи. Веровао сам да ће променом власти да се преиспита пословање неких предузећа, кад је градоначелник изјавио на телевизији да ће у њих ући ревизори, али се од тога одустало, јер нису смели да буду послати да утврде ко су људи који су радили искрено и поштено, а који су крали. Ја и даље имам проблеме и трпим последице због става да свако треба да пожање оно што је посејао. Појединци се понашају као да је то њихова приватна својина – каже Буђевац. Није наишао на разумевање ни када је као синдикални функционер од директора тражио статут установе да би се

упознао са њеним функционисањем. У важност статута који је на крају добио почео је да сумња у тренутку кад је схватио да вршилац дужности директора на задовољава услове прописане највишим актом установе. - У статуту пише да вршилац дужности директор мора да буде биран из редова радника а не са стране, а да не помињем да не испуњава друге услове, пет година искуства, одговарајућу стручну спрему и друго – каже Буђевац. Виши степен транспарентности у раду, првенствено у трошењу тешко зарађених пара, услов су за веће поверење радника у руководство. До подела у овој установи, али и другим јавним предузећима, долази због чињенице на коју указује Буђевац, а то је да већини оних који су запослени по партијској припадности политичке странке постављају задатке које треба да извршавају. Указивање на многе неправилности није наишло на разумевање ни код инспекције рада од које синдикат тражи потврду да установа послује у складу са Законом о раду. Читав систем, верује Буђевац, функционише на савршен начин за оне који управљају градом, за директоре, управнике и цео руководећи апарат. Са друге стране велики број радника са скромним при-

мањима не може да оствари ни право на стално запослење и годинама се у послушности одржава временски ограниченим уговорима. Фиктиво се премештају са једног радног места на друго само да би могли уговори да се усагласе са прописима. - Људи су толико осиромашени и немају вере ни у ништа, па из страха да не буде горе ћуте и трпе, а не виде позадину. Они пред пензијуом ћуте, а нико не помишља да треба да поднесе неку жртву да фирма опстане и сутра остане нашој деци. Штета би била да се угаси, а све иде у том правцу јер се прича да је на хотел већ бацио око један локални бизнисмен. Очекивао сам да се тајкунима стане на пут, и види како су дошли до средстава и моћи, а нисам очекивао да ће да дођу у позицију да присвајау државне фирме које су генерације дизале на ноге. Зато сам поносан што никад нисам био члан партије на власти. Кад сам се учланио из убеђења у партију која је била у опозицији имао сам само 19 година. Кад око себе видим људе који се муче, не могу да обезбеде деци одећу, обућу, књиге, џепарац, ужину, храну, огрев, не могу да школују децу на факултетима, а ако се разболе не могу да плате ле-

кове и подмире основне потребе, онда ни мени није лепо ма колико добро зарађивао. Видео сам да моје колеге, пријатељи, комшије лоше живе. Преживљавам оно што преживљавају и остали, а могу да мислим како је људима који имају децу и породицу – прича Буђевац. Иако би требало да са првим снежним падавинама оживи и Гоч слика која на њему влада изгледа прилично суморно. Већ другу седмицу нема гостију, а за последња три месеца једва да је било три стотине деце иако је било периода кад их је било месечно и до четири стотине. Велика жичара не ради, а ски лифт није безбедан, поготово за најмлађе. У том смислу чуди незантересованост надлежних да се створе услови да Краљевчани макар викендом дођу са децом у планину и искористе чари које пружа Гоч. - Треба да се запитају директори школа и градска управа зашто деца из наших школа иду на Златибор, Рудник и Тару а не долазе на Гоч где је много повољније и нижа цена него на другим местима. Фирма би живела и не би требало толико средстава из општине. Мислим да се такве ствари де-

шавају јер директори школа имају лични интерес да шаљу децу на нека друга места – прича Буђевац и подсећа да је уз све објективне тешкоће много и оних за које су криви сами радници. Иако су установљене бројне злоупоотребе нико до сада ни за шта није одговарао. Зато и подсећана на ненаплаћена потраживања која достижу неколико стотина хиљада динара, а која временом застаревају због неажурности појединих радника. Готово све спорове које је водила фирма је изгубила, а у више од десет случајева радницима су исплаћене одштете проузроковане вођења лоше и осветничке политике. - Мене застрашује што нико не сме о неким стварима да прича јавно и све се своди на ниво чаршијских прича. Када је после мајских изора дошло до промене руководства новом директору сам скренуо пажњу на рад особе против које се води кривични поступак, јер мислим да до окончања поступка треба да се удаљи са одговорног места. Очекујем да направи добру организацију и постави

праве људе на свако место, јер је ако ћути и не предузима ништа одговоран колико и онај ко прави грешке на штету фирме – верује Буђевац. Иако током свих ових година није имао никакве личне користи од залагања за поштовање закона цели живот, каже, покушава да истера неку правду спреман да спречи свакога ко покушава да оствари корист преко леђа радника. Још више га погађа што време неумитно тече, ништа се не мења, а однос руководилаца према радницима који истерују правду није исти као према послушницима који раде одређене послове понижавајуће за човека. - Немогуће је да имате систематизацију радних места у фирми која се бави угоститељством, а немате пет људи из угоститељства. Од десет људи који раде у кухињи имамо два кувара. Од седам оних који обављају посао конобара само један је школован за то, остали су занатлије различитих профила, шумари и слично. Уз све то поставља се сасвим логично питање како сутра да објасним детету да треба да иде у школу и поштено учи кад ће онај ко нема

школе пре да се запсли и добије бољи положај. Школовање је постало привилегија. Ко има паре може да се школује, а ко нема може да се убије. Ко има паре може да се лечи, ко нема да се обеси и ништа друго. Као председник синдиката инсистирам да дођу ревизори у сваку фирму и да коначно свако одговара за оно што је радио. Кад почну да се санкционишу недела онда ће да се поправи стање у свим фирмама, а и у држави. Највише ме разочарало што нико неће да прича о кључним проблемима. Претостављам да неће зато што би опозиција исто радила кад би дошла у позицију. Позиција већ ради па су корумпирани и неће да раде сами против себе, јер врана врани очи не вади. Све се зна, нико ништа не предузима, ситуација је све гора, а убрзо ће да дође време још црње од овога. Ако се ништа не промени, не заокрене за 360 степени и неки не буду сносили последице за оно што су радили, фирми прети пропаст без икакве перспективе, а завршиће као и оне које су већ пропале – каже на крају Слободан Буђевац.

Гради се мост преко Ибра

И ПОРЕД ПРОБЛЕМА РАДОВИ НАПРЕДУЈУ - Иако је планирано да буде завршен за само дванаест календарских месеци мало ко верује да би рок за изградњу моста преко Ибра, у продужетку Скопљанске улице, могао да буде испоштован

Краљево се као град, у периоду интензивне индустријализације после Другог светског рата, развијало на левој обали Ибра, док је урбанистичка слика десне углавном деловала запуштено. Жељу да се и она отвори за развој и учини доступном инвеститорима, који би градили пословне објекте, дуги низ година је ограничавала слаба комуникација. Све то је утицало да половином ове године почне реализација великог инвестиционог подухвата који је, поред већ завршене путне саобраћајнице дуж заштитног бедема, подразумевао и изградњу моста преко Ибра у наставку Скопљанске улице, како би се део саобраћаја из најужег градског језгра преусмерио на другу страну реке. Комплетирањем саобраћајнице створају се услови да се кукурузна поља у центру града претворе у зону која ће променити урбанистичку слику и многим суграђанима омогућити да дођу до запослења. За реализацију капиталне инвестиције у

градском буџету су планирана средства потребна за извођење радова у планираном року. Када буду створени услови градиће се централна саобраћајница кроз целе Црквине која ће овај мост спојити са Жичком улицом. Између девет понуђача, који су вредност радова проценили на износе између 180 и 500 милиона динара, као најповољнији изабран је краљевачки „Ју кеопс“. На основу пројекта мр Милорада Спасића добијена је грађевинска дозвола, а радови на изградњи, после решавања имовинских односа започели 20. јула ове године. Као рок за завршетак радова наведен је 20. јули следеће године. Мост дужине 240 метара и ширине 12 са две коловозне траке, два тротоара и бициклистичком стазом ослања се на два бетонска стуба, на свакој страни реке по један. Иако је рок за завршетак 12 календарских месеци у Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“ непосредно по отпочињању радова нису могли да потврде да ће бити и испошто-

ван. Разлог за кашњење би, како се тада говорило, могло да буде измештање једног далеководносг стуба које не може да се изврши до краја ове године. Искусто са реконтрукције моста на Камиџори пре неколико година код многих Краљевчана створило је сумњу у способност „ЈУ Кеопса“ да реализује овако замашан пројекат. Власник фирме Милан Мирковић категорички тврди да нема основа за страх, јер је његова фирма у протеклих 20 година изградила петнаестак мостова. - Ако зима, као прошле године, буде дуга и хладна да не можемо ништа да радимо можда се буде мало продужио рок. Планирамо да ове године урадимо део моста са рибничке стране у дужини од 160 метара, а следеће изађемо преко реке и премостимо Ибар – био је сигуран Мирковић. Још касних осамдесетих и раних деведесетих година прошлог века у планским документима први пут се помиње изградња моста преко Ибра на овом месту. Недоумицу мно-

гих структура у граду створила је изградња саобраћајнице дуж бедема са десне стране Ибра пре него што је направљен мост. Све то, кажу у Дирекцији за планирање и изградњу, везано је за одређена планска документа за развој саобраћаја у граду. Али, пре њих неопходна је израда саобраћајне студије која би дефинисала развој саобраћаја. На основу ње следи усвајање планских документа који прецизно дефинишу локацију моста или саобраћајнице одређеног профила, али и приоритете и рокеве изградње како би се избегла, као у овом случају, недоумица да ли треба, или не треба градити мост. После мајских избора ове године у делу опозиције појавила се сумња да новоформирана власт има довољно капацитета да заврши све започете пројекте. Основ за њу су информације да би можда требало извршити анализу приоритета за градњу капиталних објеката у светлу чињенице да инвестиција од 180 милиона динара није приме-

рена овом тренутку. Тврдња нове власти да ће наставити све започете инвестиције додатно је оснаживана чињеницом да постоје контакти са донатором који је спреман да у изградњу моста уложи милион канадских долара. И поред различитих информација о уделу донатора, а о томе се доста говорило и на последњој седници Скупштине града, из Дирекције за планирање и изградњу стижу информације да нема разлога страху да би радови могли бити прекинути. - Дезинформације потичу од појединаца који преузимају монопол и ексклузивно право да разговарају са представником потенцијалног донатора Миломира Главчића. Читава прича се политизује и покушава да каже да ми нисмо способни да наставимо оно што је претходна власт започела, што није тачно. Права истина је да донатора уопште не интересује ко је на власти. Он само пита да ли тај мост ради човек који је радио реконструкцију камиџорског моста, који је то мост по реду који гради и колико има искуство у градњи, а све из разлога што хоће да буде сигуран да ће средства која поклања бити наменски искоришћена – објашњава градоначелник Краљева Драган Јовановић. Према информацијама које има донатор је спреман да уплати трећину од укупно милион канадских долара после завршетка сваке трећине моста, по 350 хиљада после прве и друге, а 300 по завршетки радова. Њега уопште не занима ко је на власти у граду већ само да посао до краја изведу стручни људи. Као сваки добар домаћин „не жели да новац баца у бунар већ тражи гаранцију“. - Радови на изградњи се настављају, а ми немамо намеру да одустајемо и да нечију добру вољу да уложи значајна средства тек тако игноришемо. Нисмо ни у каквој свађи са њим, нити он са нама. Имамо много инвестиционих приоритета, а да ли је мост на првом месту то је врло важно политичко и економско питање о коме ћемо још да разговарамо и видимо на којој лествици ће се наћи – каже градоначелник. И директор Дирекције за планирање и изградњу Ненад Нерић тврди да донатор само тражи доказе о способности извођача да заврши овако значајан објекат. Уз то жели да контролише утрошак и заштити средства како не би била обезвређена на нестабилном девизном тржишту. Независно од захтева донатора инвеститор је ангжовао Институт за путеве да врши инспекцијски надзор над извођењем ра-

дова. - То значи да пратимо читав процес од рецептуре, квалитета материјала који се користе, производње, транспорта, неговања бетона који представља 90 посто свега што се уграђује у мост. Ми сами, без обзира да ли ће да нам се прикључи тај донатор, предузимамо мере за комплетну контролу радова, а то ћемо радити и када су у питању други радови које финансира град. И на одржавање асфалтних путева, изградње нових асфалта и других радова у лабораторији ћемо да контролишемо све, од настанка материјала који се уграђује до краја уградње – каже Нерић и тврди да је за наплату обављених радова на припреми терена на десној обали Ибра већ стигло 34 милиона динара. До краја године требало би да буде изведено радова у вредности о 68 милиона, а да ли ће то бити тако видеће се ускоро. По обиму радови на изградњи моста могли би да буду завршени у току следеће године. Износ који се очекује од донатора није безначајан и знатно би допринео завршетку радова у предвиђеном року, тим пре што се настављају радови и на другим капиталним објектима у граду за које треба обезбедити велику количину средстава из све тањег буџета града. И док се радови на десној страни Ибра одвијају несметано, а има и наговештаја о интензивирању како би се завршила приступна саобраћајница између два моста, проблеми би могли да се појаве на левој страни. До локације на којој треба градити бетонски носач моста потребно је изградити 200 метара пута дуж зашштитног бедема на левој обали Ибра. Да би до градилишта стигле потребне машине за бетонирање, камиони за ископ и допрему материјала неопходно је проширити постојеће пролаз насипањем шљунка на нижи део терена уз сам речни ток. Проблем се састоји у чињеници да још нису технички примљени до сада завршени радови на шеталишту поред Ибра, а док се то не догоди не могу се изводити никакви додатни радови. Проблем су и средсва које треба обезбедеити за геодетско снимање неопходно за завршетак процеса техничког пријема. Уколико их не обезбеди Јавно предузеће „Србијаводе“ трошкови ће пасти на терет града коме је у интересу да се радови не одлажу предуго. По завршетку радова на мосту са леве стране реке насути шљунак треба уклонити и све вратити у првобитно стање што, кажу у Дирекцији за планирање и изградњу, не би требало да представља проблем.

„Прва петолетка“ спремна за производњу војне опреме и наоружања

ПО НАЈВИШИМ С

Представници „Прве петолетке“ на челу са генералним директором Љубисавом Панићем и председник општине Трстеник Мирослав Алексић присусутвовали су у Београду састанку са представницима Министарства одбране, на коме је разматрано учешће компаније у производњи и промету наоружања и опреме за потребе Министарства и за извоз. Представницима министарства су представљене могућности „Петолетке“ за производњу веома сложене опреме за потребе војске, у коју су укључена скоро сва друштва из система компаније, а чија се финализација врши у „ППТ Наменска“. Ова фабрика поседује све сертификате за производњу уређаја специјалне намене, а цео процес прати војна кон-

трола. - Упознали смо представнике министарства са досадашњим активностима на освајању и изради наменских уређаја, али и са проблемима који се јављају последњих година, а у вези су немогућношћу да се производи фабрике „ППТ Наменска“ у континуитету пласирају на тржишта. Након освајања те производње нове поруџбине истих производа не долазе у потпуности у „Петолетку“, што сматрамо лошим и нефер односом поручилаца, с обзиром да су у освајању производње уложени велика средства и знање стручних кадрова из ППТ-а. Министарству смо предочили значај тих послова за опстанак ППТ-а, пре свега наменске производње и тражили подршку у оквиру њихових надлеж-

ности да заједничким снагама направимо бољи резултат у заједничком интересу - нагласио је Панић и захвалио представницима министарства на показаној иницијативи и доброј вољи за решавање проблема. Представници министарства су показали интересовање за захтев „Петолетке“и обећали пуну подршку пре свега за послове који се односе директно на министарство, или су из њихове надлежности, с тим што ће инсистирати на испуњењу свих стандарда и прописа према војним стандардима. Заједнички закључак са састанка је да се и у будућности сви проблеми решавају на сличним састанцима у циљу побољшања сарадње и повећања квалитета.

СТАНДАРДИМА

СПРЕМНА ДА ОДГОВОРИ ЗАХТЕВИМА ТРЖИШТА Крај године прилика је да се анализирају пословни резултати и на основу њих заузме став према активностима у наредном периоду. Резултати производње у износу од око 35 милиона евра, које је током ове године остварила трстеничка „Прва петолетка“, у контексту кризе која у металском контексту могу се сматрати задовољавајућим, иако су далеко од оних по којима је ова компанија дуги низ година била препознатљива и далеко ван граница земље. - Наша компанија је у потпуности спремна да својим производним програмом конкурише највећим светским произвођачима из области металске индустрије. Послујемо по највишим светским стандардима, које је компанија усвојила у циљу побољшања квалитета производа и у складу са захтевима тржишта, а при крају смо реализације још једног задатка, који смо морали испунити. То је формирање Надзорних одбора, у циљу усаглашавања са Законом о привредним друштвима. Очекујемо да до краја недеље већина фабрика из система има формиране

Надзорне одборе и затим да буду регистроване у евиденцији Агенције за привредне регистре – рекао је анализирајући пословне резултате генерални директор „Прве петолетке“ Љубисав Панић У компанији су увередни да је циљ Владе, као и циљ компаније, да очува домаћу привреду, па је веома битно да она у даљем раду подржи компанију чија је производња оријентисана према извозу. Упркос чињеници да је 70% производње намењено иностраном тржишту у компанији постоји жеља да се обнављањем сарадње са домаћим партнерима врати на ово тржиште. Увередн да „Петолетка“ може да одговори највишим захтевима светског тржишта Панић упућује апел Влади да користи производе домаћих фирми. - Наредна година врло је важна за „Прву петолетку“ и њен опстанак. Тражење стратешког партнера задатак је који се мора завршити повољно по нас, уколико мислимо да сачувамо привреду не само нашег краја, већ и целе Србије. Стога верујемо да ће надлежне институције учинити све да сачувају трстеничког гиганта и помогну му да се врати на место које му припада, у сами врх хидраулике и пнеуматике - нагласио је Панић.

Нови подстицај самозапошљавању

ПОКРЕНИ СЕ ЗА ПОСАО - Бесповратним средствима до 200 хиљада динара компанија Филип Морис помаже отварање сто малих и породичних предузећа широм земље. - Конкурс је отворен 3. децембра, а траје до 28. фебруара следеће године Период транзиције и промена власничке структуре, који у Србији трају годинама, неминовно су утицали на број запослених у скоро свим до тада друштвеним предузећима. На додатно погоршање положаја оних који су остали без посла утицала је и светска економска криза која је најтеже погодила земље са најслабијом економијом. Међу њима се нашла и Србија. И ма колико држава, и локалне самоуправе, покушавале да створе повољан амбијент за запошљавање очекивани долазак страних инвеститора је изостао, пре свега због несигурности за уложени капитал. Готово да је занемарљив број фирми које су искористиле повољност да за отварање сваког новог радног места од државе добију чак десет хиљада евра. Из Националне службе за запошљавање већ одавно стижу информације да она не запошљава, већ само саветима помаже незапосленима да дођу до посла, уз повремену обуку, најчешће за рад на рачунарима и савлађивању енглеског језика. Подстицај самозапошљавања је углавном декларативан, а оно мало средстава на које незапослени могу да рачунају за самостално отпочињање после није довољно за иоле озбиљнији бизнис. У временима када је висока стопа незапослености кључни економски проблем земље и њених грађана, свако радно место има велки значај. У таквој ситуацији мало светла на туробну социјалну слику Србије баца компанија „Филип Морис“ која је у уторак представила нови национални конкурс под називом „Покрени се за посао“, усмерен ка покретању малих и породичних предузећа у целој Србији. Компанија Филип Морис препознала је потребу да се укључи у решавање овог горућег проблема и 2009. године покренула програм помоћи у оснивању и јачању малих породичних пословних подухвата. Овај програм се разликује од других пре свега по томе што помаже особама које имају добру пословну идеју и изражен предузетнички дух, али им због социјалног статуса нису доступни кредити комер-

цијалних банака. Кроз програм „Покрени се за посао“ свима који испуне прописане критеријуме доделиће се бесповратна средства у износима до 200 хиљада динара за куповину опреме неопходне за покретање или унапређење сопственог бизниса, а корисницима је на располагању и саветодавна помоћ економских стручњака који ће их упутити у основе малог предузетништва. „Покрени се за посао“ је један од најзначајнијих донаторских програма компаније „Филип Морис“ у Србији, а покренут је како би се на конкретан начин помогло смањење проблема незапослености и подстакло самозапошљавање кроз мало и породично предузетништво. Током три године, колико се програм реализује у Нишу, у оквиру програма је основано или унапређено 160 малих породичних предузећа која успешно послују, а у овим предузећима упослено је више од 600 људи. Од ове године у „Филип Морису“ су одлучили да програм прошире на територију целе Србије и тако помогну да се у наредној години покрене или унапреди 100 малих и породичних предузећа широм земље. Конкурс је отворен од 3. децембра ове, а траје до 28. фебруара наредне године. Сви грађани са добром пословном идејом из целе Србије који желе да покрену, или унапреде, сопствени бизнис могу да постану корисници овог програма који се реализује преко Удружења грађана „Енеца“ из кога стиже позив онима који имају предузетнички дух, али им због социјалног статуса нису доступни кредити комерцијалних банака, да се пријаве се за програм „Покрени се за посао!“. Једини услов је да имају пребивалиште или боравиште на територији Републике Србије и добру и одрживу пословну идеју за започињање или унапређење сопственог бизниса. Кандидати који задовоље социјалне и економске критеријуме биће контактирани након првог круга конкурса у циљу одабира финалних корисника средстава.

Понедељак, 10. децембар

Дејан Ћајић

Уз Међународни дан људских права

ЗАШТИТА ПРАВА ГРАЂАНА - Краљево међу ретким градовима у Србији у коме према одлуци Скупштине града угрожена права појединца штити заштитник грађана Уједињене нације су далеке 1948. године усвојиле Универзалну декларацију о људским правима којом се, поред основних права, штите политичке, економске, социјалне, културене и друге слободе грађана. У складу са њом пре нешто више од три године, тачније 15. априла 2009. Скуштина града Краљева усвојила је Одлуку о заштитнику грађана чија канцеларија без прекида ради до данашњих дана. Тако се град нашао међу малобројним локалним самоуправама које су препознале потребу за конституисање институције локаланог заштитника грађана иако је Законом о локалној самоуправи то предвиђено само као могућност. Основни задатак заштитника дефинисан је скупштинском одлуком којом се обавезује да контролише повреду права појединца од стране локалне самоуправе, јавних служби или установа. Пре него се обрате канцеларији заштитника грађани су обавезни да испоштују све што је предвиђено правном процедуром за поступак пред службом која је право повредила. Ако ни после примене свих правних средстава не може да оствари право за које верује да му припада грађанин може заштиту да тражи од канцеларије заштиника. Указујући на правне формалности које треба да садржи притужба, а које се односе на име и презиме подносиоца, назив органа на који се односи, право које је повређено и слично Дејан Ћајић, заменик заштитника грађана града Краљева, указује и на потребу да се притужба поднесе најкасније годину дана од извршене повреде, односно последњег поступања, или непоступања, органа управе на чији рад је уложена. - Заштитник грађана је дужан да поступи по свакој притужби осим уколико она не спада у нашу надлежност и уколико је прошао рок од годину дана. Уколико је притужба анонимна не поступамо с тим што, ако грађанин инсистира, та анонимност може да се сачува у овој канцеларији. Уколико не морамо откривати име странке, а можемо да извршимо контролу, ми ћемо то урадити, а да не откријемо име онога ко је поднео притужбу – објашњава Ћајић. Уколико постоји основана сумња да је дошло до по-

вреде права покреће се поступак тако што се установа или предузеће које је основао град Краљево, локална самоуправа, односно надлежно одељење Градске управе, обавештава о поднетој притужби. По истеку рока који не може бити краћи од 50, нити дужи од 60, дана очекује се одговор и врши провера повреде права. Уколико се утврди да је дошло до повреде органу који је повредио право упућује се препорука да се сметње отклоне. - Што се тиче републичких установа, и државних органа који су дислоцирани овде, као Фонд ПИО, Републички фонд за задравствено осигурање, Републички геодетски завод, МУП, ту немамо ингеренције – каже Ћајић и указује на колизију између појединих прописа који служе као основ за поступање, тако да није прецизно дефинисано да ли треба да реагује републички или локални заштитник грађана. - У таквим случајевима боље је и брже да се тај проблем решава у граду, а ако не може проследи републичком заштитнику грађана. Кад установимо да постоји могућност повреде права, а нисмо за њу надлежни, такве предмете са појашњењем шаљемо републичком заштитнику грађана – каже Ћајић. Насупрот веровању о хијерархији у одлучивању републички и локални заштитници грађана раде самостално, сваки у оквиру својих надлежности. Градском органу који је повредио одређено право грађанина заштитник упућује препоруку која није обавезујућа, а нема ни санкција које би могле да се примене. Најмоћније средство којим заштитник грађана располаже су медији који помажу да се јавности укаже на нарушено право и изврши додатни притисак на онога ко је то право угрозио да исправи грешку. У случају да утврди да у поступању одређеног органа има елемената кривичног дела заштитник је дужан да обавести надлежне државне органе. По истеку првог квартала сваке године заштитник грађана подноси извештај и о једногодишњем раду извештава локални парламент који о њему не расправља, нити га усваја или одбацује. Поред овог предвиђена је и могућност подношења појединачних извештаја, посебно ако је у пи-

тању нека посебно актуелна тема. Од дана установљења градског заштитника грађана број притужби које доспевају у канцеларију константно се повећава, што не значи да је у свим случајевима дошло до повреде права, а искуство показује да у већини и није било елемената који би указивали на то. Заштитник грађана нема право да контролише град локалне скупштине, Градског већа, градоначелника, судова и јавних тужилаштава. Градско веће има специфичну улогу посебно када одлучује као другостепени орган у предметима који се тичу рада инспекцијских служби. Грађани имају право жалбе на рад органа локалне управе, а такве жалбе долазе пред Градско веће. - Установили смо да већи број предмета чека на одлучивање у Градском већу као другостепеном органу који одлучује о жалбама грађана, а по закону о управним пословима другосепени орган је дужан да одлучи у року од 30, а најкасније 60 дана. Како то није поступљено дали смо препоруку Градском већу да убрза рад по тим жалбама, изнађе начин и припреми за одлучивање предмете који су битни за грађане како се не би десило да закаснела одлука изгуби важност – каже Ћајић. Неоспорна је чињеница да код заштитника грађана долазе они који су пре тога обишли многе канцеларије, а нису успели да остваре права за која верују да су повређена. Међу њима има припадника свих старосних структура, а за-

Људи широм света обележавају Међународни дан људских права 10. децембра, када су 1948. године, чланице Уједињених нација, демонстрирајући солидарност без преседана, усвојиле Универзалну повељу о људским правима без иједног гласа против. Од тада Повеља о људским правима је већ деценијама инспирација свима онима који се широм света боре за унапређење циља људског достојанства. Суштина Универзалне повеље садржана је у моћној поруци: „Људска права нису поклон који моћници дају појединцима, где су неки појединци успешнији у остваривању права него други, већ су то права на која су се заједнице у свету обавезале“. меник заштитника грађана је категоричан у тврдњи да је његова канцеларија место где ће свако бити пажљиво саслушан. Заштитник и његов заменик помоћи ће колико могу, или упутити грађане на прави пут како да реше проблеме које доносе разне животне ситуације. Зато 10. децембра, на дан када се обележава Међународни дан људских права, поручује да не губе наду, да канцеларија постоји само због њих, али да се не може деловати противно прописима и законима који ограничавају њен рад.

е к н а ч в е љ а Кр

После успешне трансплантације плућа

Понедељак, 10. децембар

НОВИ ЖИВОТ ИР

РЕНЕ ПАУНОВИЋ - После трансплантације плућног крила Ирена се успешно опоравља у Бечу. – Уколико не буде посебних компликација очекује да би у Краљево могла да се вати до краја јануара наредне године Када је пред крај прошле године уплатом износа до 120 хиљада евра постало извесно да ће добити нова плућа Ирена Пауновић је са зебњом очекивала позив са клинике из Беча у који би морала да стигне за само шест сати. Нико до сада, јавили су из клинике, није на операцију чекао дуже од годину дана, а како се и ова година ближила крају стрепња да би нешто могло да се искомпликује постепено се повећавала, понекад више код оних који су на било који начин везани за Ирену. Доказала се Ирена свих ових година као велики борац и непоправљиви оптимиста и у свим ранијим разговорима чинило се да ништа није могло да је поколеба у уверењу да ће ускоро почети нови живот. Увек смирена и сталожена могла је сатима да прича о свему што је пропатила током живота. И ма колико била сигурна да тај мир ништа не може да поремети један телефонски позив 22. октобра ове године учинио је да срце, како рече, закуца брзином од двеста на сат. Док се по обичају спремала да руча са мајком, која је тек пристигла са посла, у шест сати после подне зазвонио је телефон. Са друге стране жице био је њен друг који живи у Немачкој. Јавио је Ирени вест коју је годинама прижељкивала да чује. Стигла су плућа. Иренин брат живи у Швајцарској и прва је веза са клиником у Бечу. Нажалост тога дана није се јављао на телефон, па је позив упућен на адресу пријатеља у Немачкој. - Тог тренутка нисам знала где се налазим. Звала сам мајку и рекла да се пакује јер су стигла плућа, али ни она није могла да верује. Кад ми је друг рекао да нас авион чека у девет сати на аеродрому у Сурчину само сам села, јер нисам могла да дођем к себи. Требало ми је десет, петнаест минута да се повратим. Био је то осећај који не може да се опише речима, може само да се доживи – прича нам Ирена. Кофери су већ месецима унапред били спаковани, јер се није знало у које доба дана може да стигне позив. У наредних 45 минута Ирена и њена мајка биле су спремне за далек пут. Стигао је санитет а са њим кум Владимир

Новић, ватрени заговорник и промотер националне акције за завештање органа. Добра вест брзо се шири, па су се пред Иренином кућом у Адранима већ прикупили рођаци и пријатељи. И док се на њиховим лицима могла приметити и по која суза Ирена је запевала. Певала је, каже, јер је била свесна да иде у нови живот. Целим путем до Београда на телефон су стизали позиви и поруке подршке и утехе. И док је срце и даље куцало, како Ирена каже, двеста на сат пред очима су се муњевитом брзином смењивале слике живота испуњеног ишчекивањем и неизвесношћу. Иако у сталном контакту са лекарима из Беча, и уверевања да ће операција бити извршена до краја ове године, мало неизвесности уносило је сазнање да је већ пет дана под дејством антибиотика који су се борили са нимало наивном бактеријом. Већ петнаест минута пре истека двадесет првог сата тог 22. октобра Ирена и њена мајка су, захваљујући спретности возача Здртавственог центра „Студеница“, биле на аеродрому у Сурчину. - Авион је слетео око 9 и 15 и док сам жива памтићу речи мог кума кад ме је загрлио и рекао „Снаго, са срећом ти био нови живот“. Била сам на ивици да заплачем, али нисам смела то себи да дозволим, јер знам шта ме чека – прича Ирена. Боца са кисеоником која је већ пет година Ирени оганичавала радијус кретања на само неколико метара, колико је износила дужина црева, ускоро ће, веровала је она, бити далека прошлост. Последњи пут кисеоник је укључен у авиону, који је после само сат и десетак минута мекано додирнуо писту бечког аеродрома на коме је већ чекао санитет АКХ клинике. Само петнаест минута пре поноћи Ирена је већ била на двадесетом спрату клинике спремна за операцију. Већ је стигао брат из Швајцарске, а неизвесност је трајала све до шест ујутру када је јављено да су стигла плућа и да се врше последње провере. - Нисам имала никакву трему и било је као да идем на обичан рутински преглед. Знала сам да горе не може

да буде, може да буде само боље. Већ у 6 и 20 су ме спустили у припремну салу, а брат је био самном још петнаест минута кад су ме увели у операциону. Само сам рекла Боже, помози да све прође како треба – сећа се Ирена. Операција је почела око 6 сати и 40 минута, а завршила се у 11 и 20. Кратко је, каже нам, трајала јер некада то може да буде и до петнаест сати. Све је прошло у најбољем реду, јер су лекари на клиници већ обавили толико сличних операција тако да ово представља рутински посао. - Устај сестро, брат ти је дошао – биле су прве речи које је чула док се полако будила из сна. Мајка и брат су сатима бдели над њом и са нестрпљењем чекали тренутак који се много година раније чинио тако далеким. Јаки болови и отежано дисање нису ништа необично у оваквим случајевима, објаснили су лекари. Прва два, три дана су најтежа, јер нова плућа не раде пуним капацитетом. - У уторак сам оперисана, а већ у четвртак, после само два дана, су ме ставили да седим. Већ у петак су ме пребацили у апартман на 20. спрату и тад сам могла да шетам. Битно је да су ми већ други дан скинули кисеоник и да сам могла да функционишем без њега. Тај осећај треба доживети. Кад сам се пожалила на мале болове рекли су да ће то проћи и објаснити симптоме који су нормални и који не треба да ме забрињавају – каже Ирена. Најважнија ствар била је да што пре после операције стане на ноге и почне да се креће. Прва четири дана било је то уз помоћ мајке и брата. Услови у клиници, љубазност, однос свих, од лекара до чистачице, врхунски комфор и услуга у многоме утичу на расположење пацијента и опоравак након операције. У таквим условима лакше је Ирена подносила и болове због повреде нерва на леђима приликом отварања грудног коша. Сасвим је нормално да најтежа буде управо прва ноћ после операције, али је оно што доноси нови живот био додатни мотив да се све лакше поднесе, чак и ситуација која је током следеће две недеље онемогућавала нормалан сан. Али упркос свему опоравак је, уз свакодневне физикалне вежбе, на Иренино велико изненађење текао веома добро и брзо. Томе је, верује она, допринела и максимална посвећеност и труд да се испоштују сви савети лекара и осталих који су преузели бригу о њеном здрављу. После само десет до дванаест дана могла је Ирена

много дубље да удахне толико жељени околни ваздух, али и да се креће без замарања. Све то појачавало је мотивацију за даљи упоран рад на јачању оргнаизма. Пети дан по операцији већ је сама шетала по соби, после десетак дана и по осталим просторијама клинике. - У почетку ме је мало замарало, али то је све било нормално. Супер сам јела и брзо се опорављала, а нон-стп су стизале поруке и позиви. Овде смо стекле и нове пријатеље који су нам много помогли. Горан из Краљева, госпођа Љубица и њен син, и Драган Лазић су све време уз нас. Нисмо се знали раније док мој брат преко неког пријатеља није ступио у контакт са њима – каже Ирена. Успешан опоравак и стабилно здравствено стање били су довољан разлог да 9. новембра, осамнаестог дана после операције, напусти клинику. Изашла је из болнице са песмом на уснама и певала све до стана који се налази у непосредној близини. - Стан смо добили у склопу клинике. Накнада од 108 евра месечно је нешто веома повољно кад се зна колико су скупи станови у Бечу и када је премија наћи стан близу клинике, а да буде јефтин. Имамо све, потпуно премљену кухињу, купатило, дневни боравак са два сва лежаја – каже Ирена. Редовне контроле подразумевају седмични одлазак на клинику где се врши спирометрија, рендген плућа и контрола крви на основу које се одређује количина антибиотика које редовно узима. У овом тренутку терапија се састоји од чак 17 различитих лекова, а до краја живота Ирена ће морати да узима имуносупресиве који помажу да организам прихватио страно тело. Радује податак да ће се њихова количина временом сањивати. Последње две бронхоскопије показују да су плућа у реду. Последња контрола синуса указала је на опасност од бактерије која се налазила у плућима и спустила у грло. Зато следи још једна операција и отклњање опасности од бактерије. Уколико све буде у реду Ирена верује да би већ до краја јануара могла да буде у Краљеву.

Постоперативни период подразумева вежбе, редовне терапије, ултразвучну масажу којима се мишићи доводе у стање да нормално фунционишу, али и много пажње током прве године по повратку са операције. - Не смем да будем у контакту са људима који су прехлађени или вирусни. Маску и рукавице морам да носим увек када идем у болницу, а морам да избегавам места где има више људи, јер је прва година најкритичнија и може да дође до одбацивања органа. Добила сам брошуру у којој пише шта смем а шта не смем, дисциплинована сам и слушам све шта ми кажу. Кад сам чекала оволико дуго за нови живот наравно да ћу да учиним да све буде како треба – прича нам Ирена. Низ свакодневних обавеза чини да дани пролазе релативно брзо. Док измери температуру и притисак, попије све лекове, доручкује и инхалира се прође и прва половина дана. Друга половина је резервисана за умерене шетње по Бечу. - За мене је све ово нешто ново и фанатастичан доживљај који човек треба да доживи, јер сам се после пет година ослободила боце са кисеоником. Највећа сатисфакција су ми свакодневне речи подршке на фејсбук профилу, а не могу да опишем колико је људи уз мене. У сталном сам контакту са неколико пацијената који су раније обавиле трансплантацију плућа. Размењујемо искуства, саветујемо једна другу и то нам много значи – каже Ирена уз молбу да пренесемо захвалност свима који су помогли да се скупе средства потребна за операцијуа, али и онима који су као чланови велике породице све време болести били уз њу. - Ово је заједничка победа и зато желим да поручим свим људима да не чекају да им се десе чуда. Нека сами стварају чуда и уживају у свакој минути свог живота – каже Ирена пуна живота и увек спремна на шалу. После нових плућа као услова за нови живот почиње да размишља и о многим другим новим стварима.

Озбиљни проблеми са здрављем Ирене Пауновић почели су још у осмој години живота када јој је, због гнојних цисти и проширених плућа, одстрањено лево плућно крило. Пре читавих 35 година почео је пакао живота под „стакленим звоном“ уз честе упале плућа против којих се борила великом количином антибиотика. Иако је добар део живота провела по болницама успела је да, вођена неописивом жељом за животом, заврши школовање и стекне звање менаџера за банкарство и осигурање. Када се пре пет година здравствено стање драстично погоршало за одржавање живота био је неопходан кисеоник који је у прво време користила само током ноћи. Последње две године везана је боцу са кисеоником цревом који је радијус њеног кретања ограничавао на само неколико метара. Мало ведрине у њен, и живот осталих чланова породице, унело је сазнање да се у Бечу већ пуних двадесет година успешно врши трансплантација плућа. Свест о свим тешкоћама у дотадашњем и помисао на могућност нормалног живота изазвала је ново осећање мало уздрмано чињеницом да операција кошта 120 хиљада евра. Нада је полагана у државу која би, после депозита од 30 хиљада, уплатила остатак. Кад држава, позивајући се на правила о додели средстава за лечење у иностранству, није била спремна да уложи новац Ирена није клонула духом убеђена да може да сакупи довољно средстава која би јој помогла да започне нови живот. Крајем маја прошле године, уз подршку медија и помоћ пријатеља, започела је акција прикупљања средстава у коју су се укључили грађани Краљева, али и естрадни уметници који су организовали до тада невиђен хуманитарни концерт у Краљеву. Растрчали су се пријатељи по месним заједницама, ишли од куће до куће, а новац је почео да пристиже и из дијаспоре. Када је прикупљен и уплаћен на рачун бечке клинике, Ирена је доспела на листу чекања са надом да ће нова плућа добити у периоду до три месеца до године дана. Трансплантација је ограничена типизацијом ткива и величином новог плућног крила. Много би једноставнија била трансплантација оба плућна крила што у овом случају није могуће, јер је због ране операције лева страна тела урасла у мишиће. Само неколико дана делило је Ирену од могућности да уопште не добије могућност за трансплантацију у Европи, јер је она од 1. јануара ове године ускраћена пацијентима из Србије која није члан Еуротранспланта. Предуго чекање ствара нове проблеме, јер јаки антибиотици могу негативно да утичу на друге органе, а све то додатно оптерећује Ирену. - Неизвесност убија. Једне ноћи је зазвонио телефон у пола два и нисам знала где се налазим. Имала сам толику трему да нисам смела да га погледам. Срце је хтело да искочи. Наиђу дани када ми је свега преко главе. Међутим, овај живот је превише леп да би се одустало. Знам да ћу, када се све заврши, остатак живота да посветим помажући људима који су у сличној ситуацији – говорила је само пре неколико месеци Ирена Пауновић.

Понедељак, 10. децембар

ПРАВ

Драгана Вељковић

Дан мајке земље уз шумадијски чај

О НА ДОБРУ, ЧИСТУ И ПРАВЕДНУ ХРАНУ - Краљево један од пет градова у Србији у којима је ове године обележен Дан мајаке земље. - У ресторану „Буренце“ обележен уз шумадијски чај по рецептури „Ракије“ из Ракије Дан Мајке Земље је манифестација која се обележава у целом свету 10. децембра, јер све више људи увиђа важност здраве и спорије прехране. Terra Madre је пројект Slow Food-a, непрофитне организације која је тoком више од двадесет година прерасла у покрет који данас броји више од 100.000 чланова, а чији је главни мото ,,Свако има право на добру, чисту и праведну храну“. Terra Madre је уједно и пројект умрежавања малих произвођача, научника и кувара у сврху очувања прехрамбених производа произведених на традиционалан начин базиран на мудрости локалних заједница, а у складу с екосистемом који их окружује. Еко гастрономски покрет Slow Food настао је у Италији 1986. године, а сада окупља око 150 земаља и негује спе-

цифичну филозофију спорог уживања у храни, али и чувања традиције у исхрани и неговања еколошке свести, која подразумева изузетну бригу о начину производње хране. Настао је као одговор на Fast Food, револт против брзог и нездравог конзумирања хране и брзог живота савременог света , нестанка интереса људи за храну коју једу и нестанка локалних традиција у исхрани. Покрет Slow Food подстиче споро и дуго уживање у храни, али и свест о сталној одговорности према храни и њеном пореклу, јер наши избори хране утичу на читаву планету, традицију и културу средина из које одређена храна потиче. Осим што треба да буде доброг укуса Спора храна мора да буде произведена тако да не угрожава животну средину и здравље људи. Од свог оснивања покрет је растао и гранао се најпре по Европи, а затим по целом свету. Скупови, конференције, семинари и разне манифестације одржавају се од Бразила и Кеније, до Јапана и САД. Интернационалне манифестације које покрет организује промовишу произвођаче хране који укусну храну узгајају на еколошки одговоран начин. Постоје и потпуно специјализоване манифестације - у градићу Бра у Италији одржава се Cheese фестивал који окупља произвођаче сира, занатлије и конзументе, а у италијанској луци Ђенова одржава се Slow Fish - изложба и презентација морске хране која подстиче одговорно и еколошки свесно уживање у храни из мора. Лидер конвивијума Slow Food Гледић је „Ракија“ из Ракије, а власник Драгана Вељковић каже да се рад целе организације заснива на три основна принципа, добро, чисто и праведно. - Добро значи да се храна прави од најквалитетнијих сорти воћа и намирница биљног и животињског порекла. Здраво значи да је сам процес производње здрав за околину и људе и да ради на добробит људи и животиња. Поштено значи да сви у ланцу роизводње буду добро плаћени, од произвођача на њиви који производи сировину до готовог производа и да цена буде повољана и коректран за купце, да се поштују права свих од радника и да нема иско-

ришћавања деце у самом процесу производње – објашњава Драгана Вељовић. Лидер конвивијума Slow Food Гледић је „Ракија“ из Ракије која производи ракију од аутохтоних сорти шљива, пре свега црвене шљиве Пожегаче. Осим тога бави се и заштитом црвене ранке, аутохтоне српске шљиве која је пред изумирањем, јер се све мање гаји. Узрок томе је мала родност и све мања исплативост у савременом начину производње ракије. Зато се улажу напори на подизању нових засада из разлога што је црвена ранка најбоља ракијска шљива. Али, намера заљубљеника у ову врсту је и заштита црвене ранке на светском нивоу како би била била препознатљива као искључиво српска шљива. У том циљу планира се формирање Президијума под покровитељством Slow Food организације. - Када се направи Президијум, и та биљна врста буде заштићена као аутохтона српска шљива, у целом свету биће препозната као наша робна марка. Поред попуњавања апликације о географском пореклу морамо да образложимо због чега сматрамо да је црвена ранка баш српска шљива, да дамо доказ о томе, покажемо да није у масовној продукцији у Србији и да може да се очува као српска шљива. Услов је и да се докаже да могу да се обнове воћњаци и за-

сади и да производња може бити одржива – каже Вељковић. Поред пет чланова конвивијума постоји и удружење произвођача ракије од црвене ранке. Легитимитет причи о формирању Президијума дају и произвођачи ракије са Гледићких планина који листом ово пиће праве баш од црвене ранке. Процењује се да би читав процес морао да буде завршен до краја селедеће године, али има наговештаја да би до тога могло да дође и пре краја прве половине. Slow Food организација сваке друге године организује у Торину сусрете произвођача хране који задовољавају основна три принципа. Међу 3000 излагача из 150 земаља света ове године се по други пут нашла „Ракија“ из Ракије са својим производима. На сајму, који је посетило више од 250 хиљада посетилаца, поред ракије из Ракије представљен је лесковачки ајвар, футошки купус, козји сир са Рудника и сир са Старе планине. Сајам је јединствена прилика за посетоце из целе Европе да на једном месту купе здраве и квалитетне традиционалне производе који нису доступни ширем кругу потрошача. Посета сајму била је и прилика за успостављање контаката са другим произвођачима и размена искустава око формирања Президијума с обзиром на чињеницу да у

Србији још није формиран ниједан. Осим производње хране активности организације реализују се и кроз различите едукативне радионице, рад са децом, младима и старима, као и кроз разговоре о здравом начину производње хране, обновљивим изворима енергије, штедњи хране и воде, бризи о људима који немају довољно хране и помоћи у време кад једни бацају док у Африци људи умиру од глади. Тако Slow Food организација постаје и политички покрет који се бори за бољу и чистију будућност. Дан мајке земље се у целом свету обележава на различите начине. Обележавају га конвивијуми, појединци или удружења грађана у зависности од способности и могућности. У Србији се ове године обележава на пет локација, Краљеву, Старој планини, Лесковцу, Футогу и Београду. Свако је на овај дан приказао своје произоде, с тим што је у Београду организована Slow Food вечера у ресторану „Фреска“ на којој су презентовани сви slow food производи из Србије, а сама прича представљена широј јавности. - Други пут обележавамо Дан мајке земље. Пре две године смо у Гледићу организовали традиционално печење ракије и традиционални сеоски ручак у зимском периоду, уз купус, проју и кајмак. Ове године смо решили да промови-

шемо и Краљево, да кувамо ракију као шумадијски чај зато што је зима и време грејане ракије. Код нас се слатка ракија пије у мсецима који у називу имају слово Р, од септембра до априла, а децембар је право време за то. Решили смо да посетиоцима откријемо традиционални рецепт гледићке слатке ракије, односно шумадијског чаја. Ресторан „Буренце“ уступио нам је простор да, у традиционалном градском амбијенту, кувамо ракију и у сарадњи са њима ракијом, уз мезе од киселог купуса и разне туршије, почастимо Краљевчане – каже Драгана Вељковић. Обележавању Дана мајке земље у Краљеву присуствовали су представници локалних власти, медија, разниих удружења, пролазници и гости из Италије.

Тајна шумадијског чаја Шумадијски чај кува се од гледићке љуте ракије која се греје са водом и шећером. Две чаше љуте ракије разблаже се једном чашом воде, дода кашика шећера и стави да проври. У ракију се додаје шпиновани, или на плотни карамелизован, шећер да поправи боју. Када ракија почне да ври дода се пола чаше воде и служи гостима. Ракија се пије врућа и не сме да се подгрева.

Понедељак, 3. децембар

ПРЕ П

Боро Тошић

Десет година рада Мултимедијалног центра „Кварт“

ЕТИ ЛИ БИОСКОПУ ПРЕСТАНАК РАДА Уколико ускоро не обезбеди износ од око 50 хиљада евра може да се догоди да у Мултимедијалном центру „Кварт“, једном од најмодренијих биоскопа у земљи, више не буде филмских пројекција На данашњи дан пре десет година завршавале су се последње припреме за прву филмску пројекцију у реновираном биоскоу Ибар који ће 14. децембра 2002. године као Мултимедијални центар „Кварт“, после паузе од пола године, примити прве посетиоце. Идеја власника била је да направи центар који се неће бавити само приказивачком делатношћу. Веровао је да и сам терминолошки назив мултимедијалности може бити остварив у регионалном домену, а и шире. На питање колико се у томе успело покушава да одговори Бора Тошић, актуелни директор Кварта. Успех који је остварен у приказивачкој делатности у Краљеву је значајан поготово кад се зна да до пре годину и по дана много већи градови, попут Ниша и Крагујевца, нису имали биоскопе, или су имали биоскопе који нису били у функцији. - Ниш три до пет година није имао биоскоп. Нови Сад је прошле године после пет, шест година паузе отворио биоскоп, а Кварт је функционисао и у много тежа времена. Приказивачка криза на југоистоку Европе директно се одразила на Србију, а почела је крајем осамдесетих година прошлог века кад су дистрибутери подигли износ надокнаде за изнајмљивање филмова – објашњава Тошић. До тог периода приказивачима је остајало читавих осамдесет посто од цене продате улазнице, док је остатак припадао дитрибутерским предузећима од којих се по једно налазило у свакој од република бивше Југославије. Било је то златно доба биоскопа када је у сваком граду постојала бар једна добра дворана за приказивање филмова, а за улазницу се сатима чекало у реду. Деведесетих година тај се однос променио, па су дистрибутери и приказивачи зараду делили на равне делове, док је код приказивања домаћих филмова однос био 60:40 у корист дистрибутера. Тад је и почео крах приказивача филмова у целој земљи. - Уцењени смо од стране дистрибутера, а на смањење броја гледалаца утицале су и неке друге околности, појава

кабловске телевизије, ВХС касета и видео клубова који су већ преполовили биоскопску публику. Оно што се дешавало у нашој земљи утицало је на то да је једна читава генерација ускраћена за филмску едукацију, јер биоскопи нису радили – објашњава Тошић. Транзициони процеси у држави су се интензивирали, а држава је донела одлуку да и биоскопи могу да се приватизују. После промене власничке структуре и скоро шестомесечних интензивних радова Краљево је добило најсавременију мултифункционалну салу у земљи са дигиталним звуком и долби сураунд системом, што је представљало новину на овим просотрима. Нова опема за приказивање филмова укључивала је и модеран Кинотонов пројектор какав до тада није виђен у Србији. Иако нови власник биоскопа долази из привредне гране која нема никакве везе са приказивањем филмова имао је доста смисла за културу и нешто што је Краљеву требало, јер су Краљевчани који знају да цене добар филм заслужили да имају и одговарајући биоскоп. - Доказано је да Краљевчани поседују филмску свест коју треба неговати. Већ од првог дана приказивања у новим условима све рекореде гледаности обара Зона Замфирова. Долазила је публика из Крагујевца, Новог Пазара, Рашке, Ужица и других градова да види добар филм и нови биоскоп са визуелним и звучним ефектима каквих није било у њиховим срединама – каже Тошић. Али, поред приказивачке, Кварт је усмерен и на неке друге уметничке активности. Обични кафић је претворен у галерију у којој се организују бројне изложбе слика, уметничких фотографија, карикатура, скулптура. - Више смо се држали стрипа и карикатуре, јер је то блиско филмској уметности, а уметничка фотографија и хол давали су неки предзнак ономе што је посетиоца очекивало у биоскопској сали. У Кварту се одржавају концерти у великој сали и уживо свирке у кафе биоскопу. Поред тога Кварт се бави и конгресним и семинарским туризмом. Модерни-

зацијом и реновирањем хотела Турист дошли смо у ситуацију да можемо да направимо одличну понуду у области конгресног туризма, да понудимо одличне услове смештаја са исхраном и пуним пансионом и визуелно стилским ефектима у великој сали – каже директор Кварта. Кроз драмске радионице, едукацију младе филмске публике и неговање оних који воле да погледају добар филм константно се радило на томе да Кварт буде место окупљања младих које спаја филм, а који размишљају на сличан начин. Иако је двадесет при век донео нове могућности за гледање, филмска уметност може да буде делотворна само ако се филм приказује на филмском платну. Показало се да млади људи то изузетно цене, а доказ је да су у последњих пет година најгледанији филмови у Кварту цртани и анимирани. Уз њих су наравно и сви филмови домаће продукције, а Краљево је често репер продуцентима и другим приказивачима, јер се показало да је посета пројекцији одређеног филма у директној сразмери са посетом тог филма у целој земљи. Почев од прве велике предпремијере „Професионалца“ Душана Ковачевића 2003. године, пре приказивања у Сава центру Краљевчани су могли да виде и „Живот је чудо“ Емира Кустурице, „Ствар срца“ Микија Алексића, „Чарлстон за Огњенку“ и многе друге филмове. - Тако је и данас и малтене не постоје филм домаће продукције да барем неколицина аутора и глумаца не посети Кварт, не зато што смо ми добри домаћини, но зато што некако и публика очекује глумце, зато што се овде добро осећају, а што је најбитније да се њихов филм приказује у правом светлу, са правим звуком чиме су сви задовољни. Скоро је овде била ауторска екипа филма „Вир“, пре тога филма „Лед“, и да не набрајам све који су долазили – каже Бора Тошић изузетно поласкан што и после десет година у биоскоп долазе посетиоци из Крагујевца, Новог Пазара, Чачка и других градова. Све рекорде у земљи оборила је још пре десет година „Зона Замфирова“ коју је у Кварту видело 21 хиљада посетилаца. Одмах за њом је други део филма „Ми нисмо анђели“ са 19 хиљада, трећи са 14, „Чарлстон за Огњенку“ и „Свети Георгије убива аждаху“ са по девет хиљада. Ништа мањи успех није остварио ни „Црну Груја и камен мудрости“ кога је видело између пет и шест хиљада посетилаца. Од филмова иностране продукције најгледанији је „Аватар“ са 12 хиљада посетилаца, док за њим нешто мање заостају поједини делови „Господара прстенова“ и „Хари Потера“. Иако број гледалаца у десетој години рада не оставља много простора за задовољство у Кварту нису незадовољни. Иако скромних захтева често су на ивици рентабилности, па није реткост да се од јавних предузећа затражи разумевање, ако се касни са уплатом дуга за утрошену струју или грејање, - Има нас тринаест који радимо донкихотовски посао у коме често преовлађује љубав, а не нека финансијска са-

тисфакција. Задовољни смо зато што опстајемо. Наиђе добар филм, па поравнамо оно што смо изгубили у периоду са мањим бројем гледалаца. Криза је израженија у летњем периоду, а већ са првим данима октобра почиње и сезона нових филмова – прича Тошић уз нескривено жаљење што због само једне биоскопске сале није у ситуацији да публици истовремено понуди све блокбастере који су у понуди дистрибутера. Због чињенице да домаћи аутори увек испоштују краљевачку публику предност увек имају филмови њихове продукције.

И док је опрема зе репродукцију звука у Кварту на нивоу светских стандарда она за приказивање слике полако губи трку са временом. Током последње две године дошло је до великих промена у овој области, јер се модрене сале дигитализују и опремају за гледање тродимензионалних филмова. Такве су већ су отворене у оквиру мултиплекса у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу. - Иако са једном салом са репертоаром не каснимо, али са техником каснимо. Као чланови Филмског центра Европе „Еуроимаж“, који подржава биоскопске сале у Југоисточној Европи, били смо први у пројекту дигитализације биоскопа. Пројектом који се реализује од пре две године требало је да биоскоп, Министарство и Филмски центар Европе обезбеде по трећину средстава, од укупно 100 хиљада евра, за набавку тродимензионалног дигиталног пројекта, 3Д модема, одговарајућег платна и одређеног броја наочара потребних за гледање 3Д филмова. Ново биоскопско платно чешке производње постављено је пре десет година, али смо га пре пет променили кад се појавило ново са кристалном рефлексијом која је омогућавала оштрију слику. Ускоро ни оно неће бити употребљиво – објашњава Тошић. Крајем октобра прошле године у Краљево је стигла по-

тврда да је Кварт, после испуњавања постављених услова, ушао у ужи избор за донацију Еуроимажа. Па, иако је најтеже издејствовати паре од Министарства културе једног јутра се на рачуну биоскопа нашло два милиона динара уплаћених наменски за модернизацију опреме. У време санације последица земљотреса илузорно је било очекивати да би град могао да уложи трећину средстава за набавку нове опреме, поготово што се ради о улагања у приватну фирму. Једино решење било је да се до пара дође кредитом код неке од пословних банака. У

Кварту су били уверени да за једну тако озбиљну фирму неће бити препрека добијање кредита код било које банке у граду, тим пре што су сва истраживања показивала да би посета биоскопу могла да се повећа чак и за 70 посто. Испоставило се да су у Кварту правили рачун без крчмара, јер у граду нису могли да нађу банку која би, на основу пословног биланса, била премна да се упусти у ризик и одобри кредит. У време ванредне ситуације у Краљеву, која је проглашена непосредно после земљотреса, уследила је забрана јавног окупљања, па биоскоп извесно време није радио. Тако је у пословном билансу, као једином мерилу за одлучивање банке, исказан минус као највећа препрека при аплицирању за кредит. - Ми већ скоро две године цупкамо у месту, јер не можемо да испунимо услове за кредит по тим критеријумима. За платно и осталу технику треба нам још око 50 хиљада евра, а то не можемо да обезбедимо и прича је затворена, јер банке не пристају ни да узму опрему под хипотеку док не вратимо дуг – објашњава Тошић. Према тренутно расположивим подацима прве америчке филмске компаније ће до краја ове године престати

са снимањем филмова на 35 милиметарској траци. До половине следеће учиниће то и остали, укључујући и европске. Тридесетпетмилиметарска трака постаје прошлост, а најсавременији пројектори одлазе у историју. Додуше, у Кварту верују да би могли да се искористе за пројекцију по којег ауторског, или докуметарног филам, као и оне из понуде Кинотеке. - Ако је пре највише пет година дигитални биоскоп био луксуз, ако је прошле године 3Д пројектор био потреба, у 2013. години значи опстанак биоскопа, јер је неопходан за приказивачку делатност. Не могу више да тржим из министарства, јер су они већ дали колико су могли. То су наменске паре које стоје, а ми само губимо јер евро расте. Износ од 20 хиљада евра које смо добили од Филмског центра Европе у ситуацији је да пропадне. Кад би гледали као перфекционисти одавно би нас откачили, мада мислим да ће, ако и обезбедимо остатак новца, морати да се направи неки анекс уговора – прича Тошић за чије муке није било разумевања ни у Фонду за развој који додељује средства под повољним условима. Ипак, теши сазнање да би завршни рачун за ову, почетком следеће године могао да покаже нове резултате и допринесе већем разумевању банака, поготово што је у питању опстанак фирме. Могла би, каже директор, фирма да се бави и неком другом делатношћу, али би била штета за град да остане без биоскопа због 50 хиљада евра, можда и мање јер су цене ове опреме у сталном паду. - Најгоре је да Крљево остане без биоскопа у другој половини 2013. године кад се очекује приказивање другог дела филма „Монтевидео, бог те видео“. Остали градови су набавили половну опрему од Аустријанаца, па Крагујевца и Београда имају 3Д сале и пројекторе који су у функцији. Очекујемо да у наше биоскопе дође и „Хобит“ Питера Џексона који би требало да оствари рекордну гледаност у 3Д варијанти – каже Тошић. У овом тренутку очи тринаест радника Кварта усмерене су према банкама. Очекује се да покажу мало више разумевања и омогуће добијање кредита по тржишним условима. У овом тренутку запосленима не недостаје ентузијазма, недостаје само мало пара и публика. Кад би сваки Краљевчанин само једном годишње дошао у биоскоп у Кварту би били презадовољни. Овако се често у сали нађе више гледалаца из Чачка него из Краљева. Биоскоп настоји да одоли притисцима дистрибутера да се повећају цене улазница. Платежна моћ грађана Краљева далеко је испод оне која се остварује у Београду, па је максимална цена за премијерно приказивање 250 динара. Дигитални пројектор кога жељно очекују у Краљеву има могућност сателитског пријема, што значи да би гледаоци у Кварту могли да посматрају филм у исто време у које се премијерно приказује у било којој светској метрополи. Из приче се искључују и домаћи дистрибутери, јер приказивач успоставља директну комуникацију са продуцентом.

Понедељак, 23. јул 56

Драган Гацо Јовановић

Фудбалери Слоге на прагу Јелен суперлиге

НА КЛИЗАВОМ ТЕРЕНУ Много је речи различите јачине изговорено после наивно пропуштене шансе фудбалера Слоге да се после четрдесет година чекања пласирају у највиши ранг такмичења. И као што им се изненада указала прилика да досањају сан који сања свака фудбалска екипа тако су се из њега и пробудили у нимало ружичастој свакидашњици. Многи који памте далеку 1970. годину питају да ли ће Слоги требати још четрдесет година да се поново нађе на прагу елитног такмичења. У једној од најузбудљивијих сезона у историји клуба на челу стручног штаба налазио се Драган Гацо Јовановић, прекаљени интернационалац, који неколико месеци после догађаја које жели што пре да заборави, са сетом прича о последњој сезони у Слоги у којој је провео највећи део фудбалске каријере. Још као пионир далеке 1969. године обрео се на стадиону поред железничке станице у екипи коју је водио рано преминули фудбалски стручњак Зоран Милошевић. Сећа се да га је на стадион много пре тога, пошто је тек завршио четврти разред основне школе, довео некадашњи Слогин првотимац Дочо Миздраковић који је веома рано голобрадом дечаку улио неописиву љубав према белој боји. Калио се годинама Јовановић међу најмлађим Слогиним фудбалерима све док није стасао у фудбалера који се равноправно сврстао у једанаест најбољих у тадашњој Југославији. Био је један од ретких који се до најбоље националне селекције пробио из малог клуба какав је био краљевачки ОФК Трговачки у који је дошао стицајем околности. Мало због пресељења из Хајдук Вељкове улице на периферију у Војно насеље, а мало и због успеха у школи који је кренуо силазном путањом и забринуо Гацове родитеље, морао је на кратко да се опрости од Слоге у коју ће се вратити 1974. године као омладински репрезентативац. Имао

је тек седамнаест година кад је одиграо прву званичну утакмицу у првом тиму. Било је то време кад је Слога била принуђена да напусти дотадашњи ранг такмичења па је руководство одлучило да у ватру баци најмлађе фудбалере, да се мало кале и припреме за оно што их чека почетком наредне сезоне. Од тада па све до 1986. године, са изузетком сезоне 1977/8. када је шест месеци провео на проби у београдском Партизану, Гацо Јовановић је стандардни првотимац Слоге. Био је и члан кадетске репрезентације Југославије у којој су играли још Владимир Стојковић, Милан Степанов, Данко Лазовић, Милан Вучинић и плејада одличних играча. - Са активним играњем сам завршио 1986. године са великим гневом у себи, јер сам мислио да могу да направим бољу фудбалску каријеру. Са овог аспекта могу да кажем да сам ја једини кривац што нисам направио неку бољу причу као фудбалер. Пошто већ није било тако решио сам да се посветим тренерском позиву. Почео сам да радим 1986. године и мислио да сам најбољи тренер на свету. Кад сам видео тренинге које су водили Ивица Осим, Владимир Петровић Пижон и други схватио сам да не знам ништа о фудбалу и прионуо на књигу. Уписао сам школу и пратио Ивицу Осима, који је тада био тренер репрезентације Југославије, на његовим путешествијима – сећа се Јовановић који је са екипом омладинаца Слоге учествовао у квалификазијама за улазак у највиши ранг такмичења. Једно кратко време је, прича са сетом, провео у краљевачком Металцу и за то време стекао огромно искуство. Импоновало му је што је као млад тренер радио са првим тимом и једну дивну генерацију момака вратио у Слогу. У каријеру овог врсног фудбалског стручњака биће уписано учешће на турниру у Мађарској, Балканском шампионату и квалификацијама за првенство Европе. Жеља за доказивањем није га држала на једном месту

па се упутио на другу страну света, на далеки исток у Кину где је почео да ради у омладинског школа Луна Тајшн клуба кинеске провинције Шанду. Директор клуба у то време био је Краљевчанин Ђорђе Коковић, а шеф стручног штаба прослављени југословенски репрезентативац Слободан Сантрач. После годину и по дана интернационалног искуства Јовановић и Сантрач ће се на кратко вратити у Србију, а потом наставити према Саудијској Арабији. Ту је Драган Јовановић остао пуних шест година. - Био сам са репрезентацијом ове земље учесник светског првенства у Јапану и Кореји. Иза себе имам око 80 интернационалних утакмица, а посебна ми је част што сам водио тим против Бразила, Немачке, Камеруна, Ирске и мислим да је то било велико искуство с обзиром да смо припреме спроводили ван Саудијске Арабије. Временски услови су били немогући за прави рад, па смо користили Малезију, Шпанију, Сингапур где сам имао прилику да се упознам са радом других репрезентациеја. Прошао сам и кавалификације за друго светско првенство 2006. године у

Немачкој, али због неспоразума познатог тренера Калдерона са саудијским принцом смењен цео стручни штаб, па нисам ишао у Немачку – прича Јовановић. После 2006. године провешће три пуне године у мање познатом кувајтском тиму који је гајио веома атрактиван фудбал. Потврда томе било је константно интересовање гледалаца за телевизијске преносе утакмица овог тима. Поновни одлазак у Кину и боравак у прелепом граду и доброорганизованом клубу Ћиндау прекинут је здравственим проблемима који су условили повратак у Краљево. Иако је током претходне године имао уговор са једним кувајтским клубом због буџета који је није предвидео средства за тренера странца припреме за почетак следећег превнства дочекао је у Краљеву. Слога се после годину дана одсуства са младим тимом поново обрела у Првој фудбалској лиги. - На наговор рођака Дарка Ђукића, и спонзора ФК Слога Зорана Милашиновића, прихватио сам да им,као шеф стручног штаба, помогнем да остану у овом такмичењу. За-

каснио сам на припреме, а пуних дванаест година апсолутно нисам имао у вид ни у прву а камоли другу лигу. Дошао сам и после првих тренинга хтео да се повучем. Наишао сам на голобраде момке без искуства и с обзиром да су их у прелазном року напустили најбољи играчи Васевић, Гојковић, Влашић, Мемедовић, Ђорђевић остали су момци који те године нису играли ни српску лигу. Био је то тотално неискусни и млад тим и мој први утисак је био врло неповољан. Деца су била технички необрађена, неискусна, нису иза себе имали утакмице и није било сјајно тада почети рад са њима – прича Јовановић. Зоран Милашиновић имао је јасан и конкретан циљ на старту првенства. Мада је био свестан да је са младим и неискусним играчима тешко остварити значајнији резултат циљ је био останак у лиги и афирмација младих играча. - Знао сам из неких ранијих прича да је много уложио у клуб и да има горко искуство и са тренерима и са играчима. Не знам ко је доводио играче, али из прича видим да су

вршени погрешни потези у селектирању и довођењу. С обзиром да је много уложио у претходни тим поучен тим искуством желео је да нешто друго направи. Одмах на почетку је то и рекао и тад се у мени створио инат да пробам са том децом да нешто направим. Није било лако и све што смо пробали да доведемо ишло је тешко. Нови план је био да пробам да у свакој линији нађем по једног искусног играча. Срећа је да смо на гол линији имали Аца Божовића иако је увек постојала дилема да ли он то заслужује. С обзиром да сам га ја довео у Слогу имао сам поверење у њега. Довели смо Бобана Дмитровића у задњој линији, а и с њим је био проблем да ли ће да игра или не. У везном реду смо успоставили сарадњу са Дејаном Радосављевићем, а у нападу смо имали Дринића. Мој план је био да имамо вертикалну линију са искусним играчима, а а да попунио допунским селекцијама остала места. - наставиће се -

Завршено Европско првенство у рукомету

СРБИЈА ЧЕТВРТА

Уторак, 11. децембар

Агенција за визуелне комуникације „АРТ“