Kraljevski MagazIN

У овом броју

Историјско сеаћње живи

Заборав јачи од обећања

Заједно као један

Једно срце за цео свет

Опуштеније, али опрезно

Музика највећи капитал

Краљево бира знање

На репертоару Биоскопа “Кварт”

Наличја српског лица

Из Мињине кухињице

Слога - Реал

Кикер - Младост

Седамдесет осамгодина од победе над фашизмом

ИСТОРИЈСКО С

- За дан победе над фашизмом изабран датум када је у Берлину потписана капитулација фашистичке Немачке.- Током Другог светског рата у ратним операцијама на просторувише од шездесет држава учествовало око сто десет милионавојника. - Совјетска армија је поднела највеће жртве у борби до коначног слома фашизма и жеље да се промени стање договорено Версајским миром 1919. године.

- У завршним операцијама за ослобођење Краљева пред крај новембра 1944. године палотриста педесет шест Црвеноармејаца

и седамдесет осам партизана

СЕЋАЊЕ ЖИВИ

П

олагањем венаца и цвећа на Споменик отпора и победе представници локалне самоуправе,Рашког управног округа, Војске Србије, полиције, породица и удружења бораца који су учествовали у ратовима деведесетих година прошлог века и оних који негујутрадиције ослободилачких ратова,и ове године су се подсетили на 9. мај 1945. године када је, након капитулације Немачке, окончан шестогодишњи рат. Иако јекапитулацијом формално завршен Други светски рату Европи остаци немачких трупа су још неколико данапружали

отпор, а са простора некадашње Југославијепротерани 15. маја.

Разлог да Краљево са посебним поносом обележава 9. мај огледа се у потврди да је фашизам у овој средини оставио дубок и крвав траг, као и у целој Србији. О томе сведочи податак да су Немци у октобру 1941. у Краљеву стрељали више хиљада невиних талаца, а 1943. на аеродрому још деведесет девет Краљевчана. О тим данима и ове године сведочи др Милан Матијевић подсећањем да су Немци, повлачећи се са фронта из Грчке према Вишеграду, овде вршили претовар жи-

ве силе и ратног материјала из вагона нормалног у вагоне узаног колосека. Дивизија Принц Еуген је због тога направила јак мостобран у Краљеву о чему сведочи податак о јаким борбама за ослобођење града четрдесет два дана после главног града. У борбама за ослобођење погинуло је шездесет седам партизана, више од сто је рањено а настрадао је и велики број Црвеноармејаца од којих је триста педесет седам сахрањено у селима од Врбе, Подунаваца, Ратине и Витановца. То је још један од разлога, каже др Матијевић, да се Краљевчани са посебним

пијететом сећају жртава и обележавају 9. мај као Дан победе над фашизмом.

- Ми смо положили венце у знак сећања на жртве и жеље да се и даље боримо против фашизма, да се он не

повампири у Европи а српски народ не

страда као у Другом светском рату.

Овај дан треба да буде поучан посебно

за младе генерације, да се и они свр-

стају у редове за борбу против фашизма и обележавање 9. маја каоДана

победе над фашизмом, каже др Матијевић као један од ретких који се сећају догађаја у Краљеву последњих

година рата и колона немачких заробљеника који су ангажовани на рашчишћавању рушевина по улицама, поправци, зграда, изградњи мензе за државно шумско предузеће Гоч.

- Стари су нас подговарали да немачким заробљеницима вичемо Хитлер капут, а они су то потврђивали уз осмех. Ишли су у групама а партизани

их чували да их неко од Краљевчана не

нападне јер су направили велике зло-

чине. УКраљеву нису били само Нем-

ци, већ и бугарска царска војска. Видео

сам и Пољаке који су носили шлемове

са црвено белим штитоми говорили

„ми полаки, ми полаки“али тек тад је била капитулација, сећа се др Матијевић уз подсећање на резултате каснијих истраживања која сведоче да је у Краљеву било три стотине заробљених немачких војника.

О војним ефективама поражене армије, која се преко Чачка повлачила према Вишеграду и даље, сведочи податак да су ослободиоци на железничкој станици у Краљеву затекли шест стотина празних вагона којима је овом трасом транспортована опрема након што је пут за повлачење преко Ниша био онемогућен због присуства Црвене армије. Симпозијум са темом о завршним операцијама за ослобађање Западне Србије, организован у Краљеву, сведочи да је на овом простору било стационирано двадесет пет различитих јединица немачке војске, а добар део

до одласка био смештен у краљевачким кафанама. - Повлачење је трајало дуго а кад су се повуклиминирали су резервоар за воду којом су напајане парне локомотиве. Резервоар је дуго био срушен, а касније обновљен због саобраћаја. Заробљеници су касније, у складу са међународним конвенцијама, враћени у Немачку а чувани су јер је овде долазила мисија која их је обележила па ниједан није страдао.

Отац ми је причао да је по ослобођењу Краљева организован велики митинг код споменика у центру града где је мајор Јанковић одржао говор код споменика пре него се народ упутио ка лагеру Фабрике вагона да положе венце на хумке стрељаних.

Град је настојао да се нормализује а хуманитарне организације,црвени крст и борачке организације, одлазили су допородица стрељаних како би им уручили споменице којима се потврђује да су жртве фашистичког терора. Почели

су да се формирају колективи, да раде фабрике а да се 1. мај обележава као празник рада. Хлеб смо добијали на бонове, а остале потрепштине на тачкице. Бонови су били на карти Р1 за запослене, Р2 за домаћице и администрацију, а деца су имала посебне Д1 и Д2. Чекали смо у реду на проју која се пекла у пекари од брашна из државних магацина и добијали према броју чланова породице, каже др Матиејвић уз нагласак на потребу да млади нставе обележавање 9.маја као Дана победе над фашизмом.

Два пута потписана капитулација фашистичке Немачке,којом је окончан

Други светски рат, указује на зачетке

различитих интерпретација места и улоге држава и народа у победи добра над злом. Повод за то су прекрајање историјских чињеница, фабриковање

нових погледа на дане Другог светског рата и улогу појединих политичких и

војних покрета у Србији тог доба, а широм земље измењена су имена улица, тргова,школа и установа у функцији

ретуширања и прекрајања историјских чињеница.

Генерације младих стасале са новим историјским знањима додатно се збуњују судским процесима којима се тежи потирању резултата борбе против фашизма који су видљиви и на само неколико стотина метара од Споменика отпора и победе где лежи више од две хиљаде стрељаних чија је једина кривица била што су припадници народа који се дрзнуо да се супростави тоталитарном злу. Они и хиљаде њима сличних нису заслужили да се са непримереним миром гледа како на друштвеној сцени Србије васкрсавају заговорници прекрајања историје, па траже од садашњих генерација да се о прошлости и њиховом страдању износи само истина. Уверење да је то најмање што може да се учини повод је за став о обавези да се млађим генерацијама преноси само истина.

Она потврђује да је током Другог светског рата у ратним операцијама на

просторувише од шездесет држава учествовало око сто десет милиона војника, а иако коначан број жртава никада није утврђен процењује се да се креће између педесет пет и шездесет милиона,уз додатнихтридесет пет милиона особакоје су из рата изашле са лакшим или тежим повредама.

Силина разарања и милиони страдалих војника и цивила повод су за обележавање овог дана у целој Европи, посебно у Русији где се сматра најзначајнијим празником. Русија поштује своју историју и тридесет милиона људи страдалих током Другог светског рата уз посебан нагласак да је Србија са милион и осам стотина хиљада жртава на трећем месту листе земаља које су претрпеле највеће губитке. Посебан мотив за поштовање историје, и сећање на дане као што је 9. мај, произилази из сазнања о бројним покушајима ревизије историје и умањењу доприноса Совјетског Савеза коначној победи над фашизмом.

Т. Радовановић

ЈАЧИ ОД ОБЕЋАЊА

- Бесмртни пук у Србији чува сећање на учеснике Великог рата, али и страдале у НАТО

агресији на Савезну Републику Југославију

у пролеће 1999. године. - Циљ шетње градским улицама је одавање почасти свима који су чествовали у борби против фашизма и обезбедили слободу земље након Другог светског рата. - Четврта година без ове манифестације добра потврда да Бесмртни пук у Краљеву нема

перспективу, без обзира што је продефиловао београдским улицама

са препознатљивим личностима српског политичког живота

ако је Други светски рат коначно завршен тек неколико месеци касније,безусловном капитула-

цијом царског Јапана после употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагаса-

кију, као Дан победе над фашизмом

обележава се 9. мај, датум када је нацистичка Немачка потписала капитула-

цију. Тога дана 1945. године по московском времену совјетски мар-

шал Георгиј Жуков ратификовао је испред савезника споразум о немачкој капитулацији који је дан раније,у име

Трећег рајха,потписао немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел. Почев од тада, овај дан се свечано обележава у великом броју земаља света,Русији, Јерменији, Азербејџану, Белорусији, Грузији, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Таџикистану, Туркменистану, Украјини, Узбекистану, од 2000. и у Израелу.

Немачки представници су два пута потписали капитулацију, први пут са представницима земаља савезника у Ремсу 7. маја која је ступала на снагу

дан касније у 23:01 по средњоевропском времену од када се као Дан победе обележава у Европи и већини западних земаља. Председник Јосиф Висарионович Стаљин је био незадовољан овим догађајима, јер је сматрао да предају мора да прими само изасланик врховне команде Совјетског Свеза и да буде потписана у Берлину. Зато је инсистирао да протокол из Ремса буде само прелиминарни, а да се главна церемонија одржи у Берлину где се тада налазио маршал Жуков.

И ове године без манифестације Бесмртни пук ЗАБОРАВ

Тако је увече 8. маја, када је због разлике у временским зонамау Москвивећ био 9. мај, организована друга церемонија на неоштећеном имању ван града. Начелник штаба Врховне команде Вермахта фелдмаршал Вилхелм Кајтел, представник Луфтвафе генералпуковник Ханс-Јирген Штрумпф и адмирал Ханс Георг фон Фридебург потписали су немачку капитулацију у штабу Совјетске армије у Берлин-Карлсхорсту.Испред савезника немачку предају прихватили су совјетски маршал Жуков и британски маршал Артур Тедер.

Парада победе која се на овај дан сваке године одржава у Москви, великим мимоходом више родова војске и прелетом авијације, сваки пут је прилика да се покажу последња постигнућа војне технологије и опрема из Другог светског рата.Прва је одржана 24. јуна 1945. а највећа је била 2015.

када се славило седамдесет година од завршетка Другог светског рата.

Дан победе над фашизмом, који се у Краљеву деценијама уназад обележавао полагањем венаца и цвећа на Споменик отпора и победе, пре пет година је добио нову димензију баш као и на простору Руске Федерације шест година раније. Тада је,као последњи ешалон традиционалне деветомајске Параде победе, московским Црвеним тргом продефиловао Бесмртни пук сачињен од потомака страдалих у Другом светском рату. Идеја је прихваћена

и у другим градовима широм Русије због чега се процењује да број учесника достиже десет милиона.Идеја да се на овакав начин чува сећање на све који су се у великом отаџбинском рату борили против фашизма нашла је плодно тло на територији целе земље, а врло брзо и превазишло њене границе.

Идеју о дефилеу у знак одавања почасти свима који су се борили против фашизма покренула је група новинара из Омска после посете меморијалном центру у коме је горео вечни пламен. Акценат је стављен на Други светски рат који има велики утицај на руску културу у којој је дубоко усађено сећање надвадесет седам милиона особа страдалих у борбама и много других до око четрдесет милиона колико је изгубило живот од последица рата. Бесмртни пук је стигао и до Србије па је продефиловао улицама Краљева, Кикинде, Сомбора, Крагујевца, Крушевца,Панчева, Ужица, Параћина, Новог Сада и Ниша и три града у Републици Српској, Источног Сарајева, Бањалуке и Требиња. Циљ шетње градским улицама је одавање почасти свимакоји су учествовали у борби против фашизма и обезбедили слободу земље након Другог светског рата. Бе-

смртни пук у Србији чува сећање на учеснике Великог рата, али и страдале у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију у пролеће 1999. године. НаконполагањавенацанаСпоменикотпораипобеде, упаркукодЖелезничкестанице, формиранаје колонаБесмртногпука која је, одраскрсницесаУлицомДимитријаТуцовића, кренула Хајдук Вељковом до Улице 4.краљевачкибатаљон, а од Градске терасе Улицом МиланаТоплице, поред Споменикасрпскимратницимапалим заслободуотаџбинеод1912. до1918.

године, наставила дозградеГрадске управегдеје отворенаизложба„Србија-РусијаЈугославија-СССР“. У истој колони нашли су се потомци учесника ратова вођених у двадесетом веку, без обзира ком покрету припадали, што је уцењено као корак даље ка успостављању потпуног националног помирења и одавање почасти свима који су се

борили против фашизма.Уз њих су и овога пута били саборци и потомци оних који су страдали одпоследица НАТО бомбардоавња у пролеће 1999.

године.

Значај оваквог вида одавања почасти борцима против фашизма огледа се и у чињеници да је прву деценију новог миленијума обележило стварање амбијента у коме се није ни помињало да је Србија током Другог светског рата била на страни земаља победница у борби против фашизма. Податак да је у борбама за ослобођење Краљева од немачке окупације у новембру 1944. године страдао велики број совјетских војника додатни је мотив за залагање да се у овој средини очува сећање на њих. Иако се веровало да ће Бесмртни пук 2020. попримити масовнији карактер, и за то заинтересовати знатно већи број суграђана, окупљање је

изостало јер је само који дан раније укинуто ванредно стање уведено половином марта због опасности од ширења заразе изазване корона вирусом. И док су се две претходне године представници локалне самоуправе утркивали у указивању на неопходност одржавања манифестације нико се није сетио да помене ни да неће бити било каквог окупљања грађана. Да је заборав јачи од свих очекивања и обећања потврдило се и наредних година кад је изостало и подсећање на оно на шта су се обавезали потомци страдалих у ратовима вођеним током двадесетог века. Ситуација се није променила ни ове кад је постало јасно да бесмртни пук у Краљеву нема перспективу, без обзира што је продефиловао београдским улицама са препознатљивим личностима српског политичког живота.

Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

- Девети мај, када је 1985. године на Савету Европске унијеу Милану донета одлука о обележавању Дана Европе, постао јеевропски симбол

који са химном и заставом, идентификујеполитички ентитет Европске

уније. - Документ познат као„Шуманова декларација“ објављен је само неколико година послеДругог светског рата, када је још увек владало дубоко неповерењеизмеђу две велике европске нације, Француске и Немачке, које сутоком 19. и 20 века више од сто година ратовале око

превласти надпограничним рајнским областима Алзас и Лорен. - Предлагачи сувизионарски предвидели да Европа неће настати одједном, нити уоквиру јединствене свеобухватне структуре, већ путем конкретнихрезултата, којим се у првом реду постиже солидарност на делу

ан када је 9. маја 1950. годинеРоберт Шуман представио предлог креирања организоване Европе, познатији као „Шумановадекларација“, сматра се почетком стварања онога што је данас познато каоЕвропска унија. Девети мај је од 1985.године, када је на Савету Европскеуније у Милану донета одлука о обележавању Дана Европе, постао европски симбол који са химном и заставом, идентификује политички ентитет Европске уније. Тај дан је и прилика за активности и фестивале који Европу приближавају њеним грађанима и народима, а сваког 9. маја за посетиоцесу отворене све институције Европске уније што отвара могућност да се прошетају салама у којима се доносеглавне

одлуке Европске уније у Бриселу. У склопу обележавања Дана Европе одржава се низ пратећихманифестација

под мотом који одређује председавајућа земља Европскеуније у том периоду.

Шта је Дан Европе?

Мали број људи у Европи зна да је 9. маја 1950. године учињен првикорак

ка стварању онога што је данаспознато

као Европска Унија. Тог дана јеу Паризу, упркос претњама од избијања Тре-

ћег светског рата, које су се надвијале

над целом Европом, француски министар спољних послова Роберт Шуман прочитао светској јавности декларацију којом је позвао Француску, Немачку и

друге европске земље даудруже производњу угља и челика у„прво конкретно стварање Европскефедерације“. Документ познат као „Шумановадекларација“ објављен је само неколико година после Другог светскограта, када је још увек владало дубоконеповерење између две велике европске нације, Француске и Немачке,које су током 19. и 20 века више од стогодина ратовале око превласти над пограничним рајнским областима Алзаси Лорен. Под утицајем идеја о европској интеграцији, као најефикаснијемначину да се елиминишу стални ратови у Европи, француски министарспољних послова Шуман је у историјској декларацији објавио да француска влада предлаже да се целинафранцуске и немачке произ-

Осма деценија заједништва

ЗАЈЕДНО КАО ЈЕДАН

водње угља и челика стави под заједничку Високу власт, у оквиру организа-

ције која ће бити отворена и за остале

европскеземље. Предлог се односио на

контролу два, за привреду и рат, страте-

шка производа, угља као главногенер-

гента тога доба и челика каоглавне

сировине за израду оружја.

Предлог је имао и далекосежнији

циљда представља прву конкретну

основу Европске федерације неопходне заодржавање мира. Предлагачи су у то време визионарски предвидели да Европа неће настати одједном, нити у оквиру јединствене, свеобухватне структуре већ путем конкретних резултата, којим се у првом реду постижесолидарност на делу.

Декларација

На свету ће бити сачуван мир само

ако стваралачке снаге буду сразмерне

опасностима које му прете.Организована и витална Европадаће незамењив допринос цивилизацији у очувању мирољубивих односа.

Француска се већ двадесет година бори за уједињену Европу и увек се залагала за мир. Али, Европа ипак није створена: избио је рат. Европа не може да буде створена преко ноћи и цела заједно, она ће изронити из конкретних достигнућа којаће пре свега омогућити искрену солидарност. Да би заједница народа моглада буде створена, пре свега је потребно сузбити вековно непријатељство између Француске и Немачке.Због тога француска влада предлажеда се активност усмери на ограничено,али одлучујуће подручје.

Француска влада предлаже да сецелокупна француско-немачка производња угља и челика подреди заједничком Врховном органу власти уоквиру организације којој могу да сепридруже и друге европске државе. Спајање производње угља и челика омогућиће настанак заједничкогтемеља за развој привреде, прве фазе европског савеза, и промениће судбину земаља које су се дуго бавиле производњом средстава за уништавање, чије

су жртве и саме постале. Спајање производње до које ћедоћи на поменути начин, створићеуслове у којима би било какав рат између Француске и Немачке био незамислив и конкретно немогућ. Ова јакапроизводна јединица отворена је засве земље које желе да јој се придруже и спремна да све придруженеземље под истим условима снабдеваосновним елементима индустријскепроизводње. Она ће бити солидантемељ економске заједнице. Производња без прављења разлика и искључивања ће служити целомсвету ради подизања животног стандарда и као допринос мировним залагањима. Ако би Европа могла дарачуна на окрепљење својих производних средстава могла би да одлучније остварује један од својих главнихциљева: развој афричког континента.

На тај начин би брзо дошло до усклађивања интереса нужних за развој економске заједнице и за процес удруживања међу земљама које су дуго раздвајали крвави сукоби. Предлог о

уједињавању производње и о успостављању новог Врховног органа власти, чије ће одлуке битиобавезујуће за Француску, Немачку идруге државе чланице, створиће првоконкретно језгро европског савеза којеје неопходно за гарантовање мира.

Да би дошло до остварења тих циљева, француска влада је спремна да, на тим основама, почне са преговорима.

Заједнички Врховни орган власти требало би да у што краћем рокупочне да обавља послове из своје надлежности: модернизацију производње, побољшање квалитета,снабдевање француског и немачкогтржишта, али и тржишта других држава чланица под једнаким условима, повећање заједничког извоза удруге земље, подизање животног стандарда радника запослених у поменутим привредним гранама. Због великих разлика у производним могућностима држава чланица, ау циљу извршавања задатака, требалоби усвојити привремене мере ради испуњавања производног и инвестиционог

плана, успоставити механизме заизједначавање цена и основати фондза реорганизацију производње. Проток угља и челика међу државама чланицама биће ослобођен царинскихдажбина и биће уједначене тарифе затранспорт. Тако ће се постепено стварати услови који ће сами од себе омогућити рационалнију поделупроизводње и већу продуктивност.

За разлику од међународних картела који ограничењима и задржавањем високих профита теже расподелии искоришћавању националнихтржишта, планирана организацијаомогућиће уједињавање тржишта иразвој производње.

Наведени принципи и обавезебиће предмет споразума кога ће потписати појединачне државе и ратификовати га у својим парламентима.

Неопходни преговори за прецизно одређивање мера за реализацијуплана водиће се у присуству изабраногсудије. Он ће проверавати да ли је споразум у складу са начелима, у примеру нерешених несугласица, он ћеод-

ређивати које ће морати да будеприхваћено. Заједнички Врховни органвласти биће састављен од независних личности које ће по принципу једнакости предлагати владе, уз неопходни консензус. Председника ће биративладе, његове одлуке имаће извршнуфункцију у Француској, Немачкој идругим државама чланицама. Постојаће могућност жалбе на одлукеВрховног органа власти.

Представник Уједињених нација у Врховном органу власти ће за рачунОрганизације уједињених нација двапута годишње припремати јавни извештај у коме ће образлагати деловање нове организације, с посебнимнагласком на очување мирољубивихциљева.

Оснивање Врховног органа власти ни у чему неће угрозити приватно предузетништво. Приликом извршавања својих задатака поштоваће надлежности међународних подручја у Рурској области, као и разне обавезе које јепреузела Немачка, док буду на снази.

Т. Радовановић

Међународни дан медицинских сестара и техничара

ЈЕДНО СРЦЕ ЗА ЦЕО СВЕТ

- Професионалност, добра организованост, посвећеност, знање, емпатија, свест о одговорности коју носе брига и старање за људски

живот, основни су захтеви занимања медицинских сестара и техничара. - Сестринство је једна од основних професија

здравствене струке заснована на систематизованом корпусу мултидисциплинарних и специфичних знања и вештина усмерених

ка чувању, неговању и унапређењу здравља људи и оздрављењу

оболелих на свим нивоима раста и развоја

ветска здравствена организација је професионално подручје рада медицинских сестара и техничара дефинисала као пружање помоћи појединцу, групи или заједници,када им недостаје снага, воља или знање. Прилика на то подсећање је Међународни дан медицинских сестара и техничара који се обележава сваког 12. маја у знак сећања на енглеску болничарку Флоренс Најтингејл, зачетницу модерног сестринства која је отворила прву школу за болничарке и,половином деветнае-

стог века,иницирала улазак професионално образованих жена у здравствену негу болесника у целом свету. Овај датум се сматра најзначајнијим на подручју сестринске професије, а из свеобухватног и богатог искуства Флоренс Најтингејл на тему личних питања здравља, заступан је став да све сестре треба стално да одржавају и унапређују своју ефикасност, снагу, саосећајност и брижну праксу. Професионалност, добра организованост, посвећеност, знање, емпатија, свест о одговорности коју носе

брига и старање за људски живот, основни су захтеви овог занимања. Медицинске сестре и техничари и на овај дан потврђују како су спремни да своју професију подигну на виши ниво а пацијенте подстакну на активно учење, мотивацију и вештину очувања здравља током читавог живота. Затона својим реверима сапоносом носе бело срце, симбол који су прихватиле све сестре света, означавајући брижност, знање и хуманост који су испреплетани у деловању и духовности сестринске неге.Међународнo

веће сестарасваке године препоручи тему коју ће широм света истраживати током године, а овогодишња је дефинисана под слоганом „Наше медицинске сестре –наша будућност“. Свечана академија поводом Међународног дана медицинских сестара и техничара у просторијама Опште болнице „Студенице“ била је прилика за подсећање на рад и племенитост као основне карактеристике сестринске професије која из дана у дан напредује и све се више развија. О њеној комплексности сведочи податак да услуге које пружају варирају од обичних рутинских и мануелних радњи до активности које изискују висок степен стручних знања и вештина, способности и критичког мишљења, расуђивања у примени научних принципа и избора најадекватнијх мера у датом тренутку.

Сестринство је једна од основних професија здравствене струке заснована на систематизованом корпусу мултидисциплинарних и специфичних знања и вештина усмерених ка чувању, неговању и унапређењу здравља људи и оздрављењу оболелих на свим нивоима раста и развоја. Вирџинија Хендерсон је функцију медицинске сестре дефинисала као начин којим се помаже болесном или здравом човеку у обављању активности које доприносе здрављу, оздрављењу или мирној смрти, које би радио без туђе неге и помоћи када би имао потребну снагу вољу и знање.

Сестринство је од оснивања и у Србији прошло кроз више фаза развоја са препознатљивом мисијом и улогом у неговању здравља и лечењу оболелих, а и данашње је оптерећено бројним проблемима који не умањују значај и допринос здравственом систему. Потреба да прате напредак и брз развој медицинске науке и технологије пред сестре ставља обавезу да се стално усавршавају, буду отворене према новинама, имају осећање комплетности и сигурности. Уз то морају бити организационо и стручно компетентне са правом на одлучивање о развоју и унапређењу своје професије. На овај дан медицинске сестре поручују да је

тај процес неминован и незадржив, јер је њихова улога посебно значајна у реформисаном здравственом систему. - Као интегрални део мултидисциплинарне организације рада у савременом здравственом систему професија сестринства обухвата низ области професионалног деловања на различитим нивоима здравствене заштите, активности унапређења и промоције здравља, превенцију болести, здравствену негу физички и ментално болесних или онеспособљених особа свих узрасних категорија, палијативну негу.Сестре спроводе активности из области управљања у систему здравствене заштите,заступају интересе корисника,промовишу и спроводе активну заштиту и унапређују животну средину, израђују научно-истраживачке радове,активно партиципирају у креирању здравствене политике земље и социјалне заштите, а у сарадњи са осталим здравственим професионалцима и стручњацима обављају низ различитих активности планирања, имплементације и евалуације активности здравствене неге, истакла је главна сестра Опште болнице Јасна Драгојловић и подсетила да почеци неге датирају из четвртог века кад су жене у Риму организовале негу болесника и сиромашних. Активности неге посебно су изражене у време крсташких ратова кад је дошло до формирања добро организованих војних редова за пружање сестринске неге ради збрињавања рањеника, а о зачецима сестринске неге у Србији у дванаестом веку сведочи Свети Сава потврдом о постојању развијене свести о здрављу и заштити здравља, болеснима и неговању болесника, постојању неге која се обављала и развијала у хиландарској болници где су смештани, неговани и лечени болесни монаси а негу обављали одабрани и обучени монаси. Прве званичне школе познате су као „школе за чуварице здравља“, а прва велика „школа за нудиље“основана 1921. на Звездари била је прва установа тог типа на Балкану.

- Прву болницу на тлу српске државе у манастиру Студеница 1207. је

основао Свети Сава, а прва грађанска болница у Краљеву, под називом ,,Привремена среска болница“ отворена је 1895.Краљево је 1908. године добило прву дипломирану општинску бабицу Наталију Белимарковић1912. године и среску бабицу Росу Бркљан, а 1922. среска болница има своју бабицу. Прве медицинске сестре са завршеном средњом медицинском школом 1950. запослене у болници и градској поликлиници су Даница Думбеловић, Наталија Максимовић, Александра Мацан и Загорка Вучетић.

Деценијама уназад,сестринска професија се суочавала са разним изазовима насталих због криза, ратова, епидемија, пандемија.Један од већих изазова који значајно утиче на сестринство у читавом свету је недостатак кадра. Процењује се да у свету има око 27,9 милиона медицинских сестара итехничара, а пре пандемије недостајало их је 5,9 милиона.Због мањка сестринског кадра Међународно веће сестара процењује да ће широм света бити потребно тринаест милиона медицинских сестара и техничара да у наредних неколико годинапопуне упражњена места.У наредних десет година свака шеста медицинска сестра или техничар ће се пензионисати, што значи да је у свету потребно одшколовати 4,7 милиона нових, истакла је Драгојловић и подсетила да су се од краја 2019. године, кад је запретила опасност од неконтролисаног ширења корона вируса, медицинске сестре и техничари нашли на првој линији одбране, проводећи на радном месту сате без тренутка предаха, зарад добробити друштва често ризикујући и сопствено здравље.

И поред посвећености и преданости послу, коју су медицинске сестре улагале током ковид пандемије, често остају непрепознате и заслужују много више од аплауза,више улагања, већу подршку, сигуран и достојанствен рад, одговарајућу надокнаду за рад, више ресурса и могућност да равноправно учествују у доношењу одлука о сопственој професији.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Укинутаглобална ванредна здравствена ситуација

-Тренутно циркулишуће варијанте корона вируса нисуповезане

са већимризиком одтежих

клиничкихформиболести. - Стекли се услови за укидање глобалне ванредне здравствене ситуације.

- Евидентан трендсмањења смртнихслучајева од болести коју изазива корона вирус, смањење хоспитализација ипријема у одељења

интензивне неге ивисок ниво имунитета становништва.- Усвету дато тринаест милијарди и триста милиона доза вакцина противКовида-19, а 89% здравственихрадника и 82% особа старијих од шездесетгодина завршило примарнусеријувакцинације

пасност којом је запретила појава корона вируса била је повод да Светска здравствена организација пред крај јануара 2020. године

прогласи ванредну систуацију на глобалном нивоу. То је допринело да се међународна пажња фокусира на претњупо здравље, а ојачасарадња у

производњивакцина и осталихтретмана противновог вируса. Комитет за ванредну ситуацију Светске здравствене организације је ове године размо-

ОПУШТЕНИЈЕ, АЛИ

ОПРЕЗНО

трио три критеријума за ванреднуситуацију одмеђународногзначаја, да либолест коју изазива корона вирус и даље представља ванредандогађај, ризик за јавно здравље другихдржава крозмеђународно ширење ипотенцијално захтева координисанмеђународни одговор и закључио да, иако је САРС-ЦоВ-2 био инаставиће да кружи широмсвета ида се развија, тренутно циркулишуће варијанте нисуповезане са већимризиком одтежих клиничких формиболести. У таквим околностима то више није необичанилинеочекиван догађај, па су се стекли услови за укидање глобалне ванредне здравствене ситуације.

Као основза укидање истакнут је трендсмањења смртнихслучајева од болести коју изазива корона вирус, смањење хоспитализација ипријема у одељења интензивне неге ивисок ниво имунитета становништва. Позитивном је оцењена чињеница даје усвету дато тринаест милијарди и триста милиона дозавакцина противКовида-19, а 89% здравственихрадника и 82% особа старијих од шездесетгодина завршило примарнусеријувакцинације.

Због мањкавостиуоченихтоком пандемије, истакнута је потреба да се ојачајуздравственисистеми, настави активна комуникација о ризицима и ангажовање заједнице, имплементира приступ „Једно здравље“

уприправностииреаговању, аурутинске здравствене програмеинтегришу активностинадзора иреаговања на болест.

У Светској здравстевној организацији упозоравају да одлука о укидању највишегнивоаузбуне не значида је опасностпрошла, пабиванредна здравствена ситуација могла битивраћена на снагу ако се ситуација промени.

Државама потписаницама Међународногздравственогправилника препоручено је да одржавајунационалне капацитете узприпреме за будуће догађаје,како бисе избегла појава панике изанемаривања, интегришу вакцинацијупротивКовид-19 упрограме вакцинације, узулагање напора да се повећа покривеноствакцинацијом за све особе изгрупа високогприоритета, те објединеинформације изразличитихизвора података у оквиру

надзора надреспираторнимпатогенима како бисе омогућило свеобухватно сагледавање ситуације. Списку препорука додата је потреба припремеда медицинске противмере буду одобрене у оквирунационалнихрегулаторних оквира,како бисе обезбедила дугорочна доступностиснабдевање, и настависарадњаса заједницама и њиховимлидерима у циљу обезбеђењаснажне, одрживеиинклузивне комуникације о ризикууз ангажовање заједнице. Значајним се оцењује наставак укидањаздравственихмера у везиса међународнимпутовањима, на основупроцене ризика, уз препоруку да се као предуслов незахтева никакав доказ о вакцинацији.Акценат је стављен на потребу подршке истраживањима за побољшање вакцина, које смањујупреношење иимајушироку применљивост, као ионима која имају за циљразумевање читавогспектра учесталостииутицаја стања насталих после Ковид-19, идаље еволуције вирусауимунокомпромитованимпопулацијама.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Знаменити Краљевчани:Слободан Стојановић Кепа (2)

МУЗИКА НАЈВЕЋИ КАПИТАЛ

- Осмина бурека целодневни оброк двојице пријатеља.

- У конкуренцији тридесет група победа на гитаријади у Пожаревцу. –Награда право на снимање прве грамофонске плоче. –Одлучујуће лето у Дубровнику. –„Тајм“ са Дадом Топићем и Ведраном Божићем одушевљен свирањем клинаца из провинције. - Након овације у препуној Хали спортова у Београду, какве нису доживеле друге много познатије групе, појачано је интересовање музичких менаџера који су у новој групи видели прилику за добру зараду. –Током вишедеценијске каријере највећи капитал музика.

–Први заједнички наступ под именом „Смак“

у краљевачкој Хали спортова. –Популарност Бијелог

дугмета заснована на укусу публике која се

одушевљавала лаким песмама.–За трансфер у

„Бијело дугме“ 25 милиона динара

Нови циклус такмичења у познавању завичајне историје

КРАЉЕВО БИРА ЗНАЊЕ

- У квиз такмичењу са темом о познавању културних и просветних прилика у Краљеву у периоду између два светска ратаучествовали ученици основних школа „IVкраљевачки батаљон“и „Вук Караџић“, међу средњошколцима гимназијалци од првог до четвртог разреда.

- Овај вид едукације подржали наставници историје окупљени у Друштву историчара, а прихватила Народна библиотека „Стефан Првовенчани“. - Питања на основу изабраног поглавља из књиге „Краљево, град у Србији 1918 –1941 Владана Виријевића“.

- За најбоље пригодне награде по окончању јесењег циклуса

ултура памћења се дефинише као симболичко наслеђе представљено у текстовима, церемонијама, споменицима, прославама, светим списима и другим медијима као мнемотехничким покретачима значења која се односе на дешавања у прошлости. Под истим појмом често се као синоними користе и термини култура сећања, национално и културално памћење,а начином да се сачува сећање на значајне датуме из националне историје у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ оценили су квиз такмичење „Краљево бира знање“, као део програмског садржаја усмереног ка неговању културе сећање у вези са завичајним

културно-историјским наслеђем.

Завршном такмичењу претходила су такмичења по школама на којима су изабрани ученици за које је процењено да ће на најбољи начин потврдити колико се у њима поклања пажње про-

учавању националне историје, посебно дела од значаја за локалну средину. Шансу да учествују у финалном такмичењу обезбедили су ученици основних школа „IVкраљевачки батаљон“ и „Вук Караџић“, а међу средњошколцима гимназијалци узраста од првог до четвртог разреда.

Слична такмичења су,у сарадњи са Друштвом историчара Рашког округа, организована и претходних година, поводом обележавања осамдесете годишњице од трагичних догађаја почетком јесени у првој години окупације Краљева у Другом светском рату и обележавања сто четрдесете годишњице од периода од када град носи данашње име. -Овога пута смо се одлучили да мало променимо тему. Краљевоје и даље у фокусу, али смо ученицима за спремање квиза као литературу дали књигу Владана Виријевића „Краљево град у

Србији између 1918. и 1941.“Дакле, период двадесетих и тридесетих година прошлог века који се односи на просветне и културне прилике у граду, развој школства и свакодневнице у смислу спорта, културе, излажење новина и слично, каже један од организатора и аутор квиза библиотекар Александар Димитријевић уз подсећање да је у такмичењима по школама учествовало мање ученика него ранијих година што се тумачи одсуством рада у време ускршњих и првомајских празника, потом и пролећних екскурзија. Литература за припрему учешћа на такмичењу сведочи о страдању Краљева у периоду балканских и Првог светског рата из којих је град изашао знатно уназађен. Након стагнације град је, после отварања значајних привредних објеката укакве се убрајају Фабрика авиона, Железничка радионица, отварање пруге нормалног колосека на ре-

лацији Краљево -Крагујевац и Краљево - Косовска Митровица, двадесетих и тридесетих година прошлог векапочео да добија савременије облике, а посебан печат дао му је велики број француских радника и стручњака захваљујући којима је тенис почео да се развија као нови спорт. О периоду интензивног развоја, који је прекинуло избијање Другог светског рата, сведочи лист Краљевски гласник, који је почео да излази 1933. године, а о премештању седишта из Чачка у Краљево Преглед Епархије жичке основан 1919.Због близине манастира Жиче и Студенице, који су играли велику улогу у историји српског народа, у град су долазили чланови краљевске породице, а обогаћењу културног живота отварање првог биоскопа коме је допринео Руди Прохаска.

- Разне манифестације правили су ученици гимназије у секцијама које су

формирали, јер су њихови професори двадесетих и тридесетих година били угледни људи који су завршавали студије у европским градовима, а у Краљеву постављени да организују нови просветни живот. Кажем нови,јер развој просвете у Краљеву није стартовао после Другог светског рата. Знамо да је Пољопривредна школа отворена 1882. године, гимназија1909. а Женска занатска школа и Краљевска трговачка школа пре тога. Све је прекинуто Првим светским ратом, а онда се кренуло у обнову и нов начин живота, каже Димитријевић уз потврду да је за састављање питања о културним приликама у граду изабран садржај одељка од педесетак страница књиге Владана Виријевића. Питања за квалификациона такмичења припремили су професори историје у школама, за финално аутор квиза Александар Димитријевић, а организатор се потрудио да за победнике обез-

беди вредне награде које ће им, по окончању јесењег циклуса, бити уручене 14. децембра кад се обележава Дан библиотекара. Искуства организације претходних такмичења у оквиру серијала „Краљево бира знање“сведоче о већем интересовању за учешће у јесењем циклусу који се организује током септембра или октобра. Разлог мањег интересовања за пролећни тумачи се обавезама пред крај школске године, припремом основаца за упис у средње школе,а средњошколаца за факултете. У Библиотеци не јењава жеља за организацијом сличних такмичења у будућности подстакнутих потребом неговања културе сећање на завичајно културно-историјско наслеђе и осветљавање локалних прилика у различитим периодима историје.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

На репертоарау Биоскопа “Кварт”

Мармадјук: Бунтовник на

четири ноге

Анимирана породична комедија, синхронизована на српски језик, траје два минута краће од сат и по, а резултат је удруженог редитељског подухвата тима који чине Марк А.З. Дипе, Јојунки Ли, Фил Нибелинк и Мет Филип Вилен. Филм настао по сценарију који су написали Бајрон Кавана, Бред и Пол Андерсон, а водеће улоге тумаче Пит Дејвидсон, Ј.К Симонси Дејвив Кечнер,приказује се до 17. маја у пројекцијама са почетком у 19,00 сати.

Чувари галаксије 3

Питер Квил, још увек потресен од губитка Гаморе, мора да окупи тим како би одбранио универзум, док истовремено штити једног од њих. Ово је мисија која би, ако се не заврши успешно, могла да доведе до краја Чувара какве познајемо.

Познати стриповски јунак, пас Мармадјук,стиже на велике екране!

Легендарни тренер паса верује да Мармадјука, од недисциплиноване

али симпатичне немачке доге, може претворити у следећег првака Светске

изложбе паса.

Главни јунак филма је симпатична, али изван контроле, немачка дога која је најсрећнија када се забавља са својом породицом, Винсловима, поготово

када се игра „каубоја“ са деветогодишњим Билијем. Али, колико год се трудили, чини се да Винслови једноставно

не могу да спрече Мармадјука од ње-

гових тенденција да се ували у невољу.

Када један од епских неуспеха постане

виралан, тај видео снимак привлачи пажњу познатог тренера ког је заокупио изазов да претвори Мармадјука у првака Светске изложбе паса. Уследиће бурна пустоловина, иако не на начин на који су сви очекивали, а Мармадјук и Винслови ће на крају схватити да најважнија ствар у животу није побеђивати, него остати веран себи и онима које волиш.

Акциону комедију у трајању од два и по сата Џејмс Ган је режирао према сценарију који је написао са Деном Ебнетом и Ендијем Ленингом. Главне улоге тумаче Крис Прат, Зое Салдана, Вин Дисел, Дејв Баутиста, Елизабет Дебицки и Карен Гилан а филм се,у пројекцијама које почињу у 21,00 сат, приказује у 3Д формату о 17. маја.

Српски живот на зајам, доводи нацију у најам!

Кад говоре – лажу; кад ћуте – смишљају нове!

Волим да срцасте калупе, модле и секаче максимално искористим у фебруару када је и празник заљубљених илити љубави, па тако сам и за ове пралинице које су савршене да својој вољеној особи направите и покажете колико је волите јер није исто када купите готове или да сами направите. Ако упакујете у неку одговарајућу кутијицу, додате лепу поруку и машницу, поклон ће бити онај прави.

П.С. Још ако вољена/и воли чоколаду, онда дефинитивно имате моју препоруку да их направите, а ви јавите утиске.

Потребно:

300 г црне чоколаде

Др Еткер крем пудинг са укусом чоколаде 300 мл млека

бела чоколада

Др Еткер црвена боја за колаче

На пари топите 200 г црне чоколаде док не достигне температуру од 45-46 °Ц. Склоните суд са водене паре и у отопљену

чоколаду додајте још 100 г. Мешајте да се чоколада отопи и мешањем охладите на температуру око 27-28 °Ц. Када достигне

жељену температуру вратите на пару и мешајте док се чоколада поново не загреје на 31-32 °Ц. Чоколада је сада темперирана и можете да је сипате у калупе које имате. Напуните калупе, протресите, промрдајте на све стране, тако да чоколадом обложите равномерно калупе, а онда окрените и истресите вишак чоколаде. Шпатулом скините вишак чоколаде. Оставите да се мало охладе на собној темепаратуру, а онда пребаците у фрижидер на пар минута, таман толико док припремате фил.

Чоколадни фил

У одговарајући суд сипајте хладно млеко па додајте 1 кесицу Др Еткер крем пудинга са укусом чоколаде. Мутите миксером пола минута минималном брзином, а затим наставите мућење максималном брзином, 3 минута. Фил сипајте у послатичарску кесу са мањим округлим наставком и напуните пралине али не до врха. Протресите калуп да се фил распореди па чоколадом затворите дно пралина. Вратите у фрижидер на 10 минута.

Након тог времена извадите пралине из калупа и уживајте у њима.

Напомена:

1. Мој срцасти калуп је имао испупчење у себи, тако да када сам извадила пралину из калупа остане један део празнине који сам допунила чоколадом у боји.

Белу чоколаду сам отопила у микроталасно уз пар капи уља. Додала сам Др.Оеткер црвену боју за колаче а онда уз мешајте поново пар капи уља, зато што бела чоколада тражи масноћу.

2. Што се тиче термометра, некад је био проблем да се набави, а сада га већ има и по кинеским продавницама. Калупе (унутрашњи део) пре употребе пребришем алкохолом и на тај начин скинем сву масноћу која је остала можда од пре.

3. Чоколаду из калупа истресала сам на чист папир за печење. Можете покупити одмах или пребацити у фрижидер да се стегне и онда чоколаду скинути са папира.

Из Мињине кухињице

ЧОКОЛАДНЕ ПРАЛИНЕ

Слога - Реал 2:0

Кикер - Младост 2:3

ВРЕМЕПЛОВ

ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 14. И 20. МАЈА

14.мај

1607 —Енглески авантуриста Џејмс Смит основао прво енглеско насеље на тлу Северне Америке, касније по њему названо Џејмстаун.

1610 —Верски фанатик убио у Паризу француског краља Анрија IV, првог монарха из династије Бурбона.

1643 —На француски престо дошао четворогодишњи Луј XIV након смрти оца Луја XIII. Регенткиња је била његова мајка Ана Аустријска, али је стварну власт имао кардинал Мазарен.

1796 —Енглески лекар Едвард Џенер успешно вакцинисао против великих богиња једног осмогодишњег

дечака и означио почетак модерне имунологије.

1811 —Педро Хуан Кабаљеро, Фулхенсио Јегрос и Хосе Гаспар Родригез

де Франсија су збацили шпанског гувернера Парагваја и прогласили независност од Шпаније.

1900 —У Паризу отворене Летње олимпијске игре 1900., друге модерне Олимпијске игре и прве на којима су учествовале жене.

1940 —Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине Ротердама, при чему је погинуло око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа.

1948 —Давид Бен-Гурион је јавно прочитао Декларацију о оснивању државе Израел.

1955 —Осам комунистичких земаља је у Варшави потписало уговор о оснивању Варшавског пакта.

1962 —Милован Ђилас изведен пред Окружни суд и осуђен на 13 година затвора и ограничење грађанских права у трајању од пет година.

1968 —Комунистичка влада у Чехословачкој на челу са Александром Дубчеком објавила почетак широких друштвених реформи, познатих као „Прашко пролеће“. Реформе су прекинуте већ у августу, уласком совјетских трупа у Праг.

1973 —САД су лансирале Скајлаб, своју прву свемирску лабораторију.

1989 —Вођа перониста Карлос Менем постао председник Аргентине, победивши на изборима кандидата владајуће Радикалне партије Едуарда Ангелоса.

1991.

- Радио-телевизија Србије почела емитовање сателитског програма - Самоубиство је извршила Ђанг Чинг, удовица кинеског лидера Мао Цедунга, један од вођа „Културне револуције“.

1992 —Главној улици у Београду, улици Маршала Тита, после 47 година промењен је назив у Улицу српских владара. Назив је касније промењен у краља Милана.

1999 —У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођена колона избеглица код села Кориша на Косову, при чему је погинуло 87 особа, међу којима је највећи број деце.

2001 —Савет НАТО одобрио повратак југословенске војске и полиције у сектор Б Зоне копнене безбедности на административној граници између Косова и Србије, почев од 24. маја. Лидер коалиције десног центра Силвио Берлускони победио на парламентарним изборима у Италији и потом формирао 59. италијанску владу од 1945.

2002 —На донаторској конференцији у Њујорку, коју су покренуле УН за прикупљање помоћи за обнову Сребренице, која је током рата у БиХ била

енклава под заштитом УН, обећано 5,2 милиона долара за обнову тог града. 2003 —Пред Трибуналом у Хагу почело је суђење групи бивших официра Војске Републике Српске, Видоју Благојевићу, Драгану Обреновићу, Драгану Јокићу, оптужених за злочине у Сребреници у јулу 1995. Четврти оптужени Момир Николић је након признања кривице и нагодби са Тужилаштвом, изузет из поступка. Ирачки званичници саопштили да је из масовних гробница у тој земљи откопано преко 2.200 тела, жртава режима Садама Хусеина. Алжирска војска ослободила 17 европских туриста, које су отели

исламски милитанти и држали их два месеца у Сахари.

После близу четрдесет година планирања и дебата, отпочели подземни радови на заштити Венеције од тоњења.

2008 —Жистин Енен, тада најбоља светска тенисерка, објавила је да се повлачи из професионалног тениса.

2015 —Виши суд у Београду рехабилитовао је генерала Драгољуба Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у Београдском процесу.

2021 —Тероризам: У експлозији бомбе која се догодила у џамији у Шакар Дару у Авганистану погинуло је најмање 12 људи, а неколико десетина је повређено.

15. мај

1440 —Ладислав V Посмрче, стар око три месеца, крунисан за угарског краља у Стоном Београду.

1536 —Енглески суд је прогласио кривим за прељубу и инцест Ану Бо-

лен, другу жену краља Хенрија VIII, и њеног брата лорда Рошфора и осудио их на смрт.

1571 —Татари су освојили и запалили Москву.

1767 —Ђенова је продала Француској острво Корзику.

1796 —Трупе Наполеона Бонапарте ушле су у Милано.

1848 —У Бечу је избио устанак против апсолутистичког режима који је приморао владу да повуче октроисани устав донет 25. априла и да распише изборе.

1918 —Прва авионска пошта у свету кренула је између Њујорка, Филаделфије и Вашингтона.

1923 —Велика Британија признала је Трансјордан под емиром Абдулахом као независну државу.

1935 —Отворена прва линија московског метроа

1940 —У САД су почеле да се продају прве најлон чарапе.

1940 —Капитулирала је холандска војска у Другом светском рату.

1943 —Распуштена је Коминтерна.

1945 —Удруженим снагама јединице Црвене армије и НОВЈ-а истерале су Немачке трупе из Југославије у Другом светском рату. У четворогодишњем рату погинуло је, по званичним подацима, 1.706.000 људи, а земља је порушена и опустошена.

1948 —Новостворену државу Израел су напали египатски авиони, а са севера и истока либанске и јорданске трупе чиме је почео Арапско-израелски рат 1948.

1955 —У Бечу је потписан Аустријски државни уговор којим је окончана десетогодишња савезничка окупација, а Аустрија постала независна република у границама од 1. јануара 1938.

1957 —Велика Британија је извршила прву пробу хидрогенске бомбе у централном Пацифику.

1989 — Основан Радио Б92 Совјетски председник Михаил Горбачов објавио је у Пекингу крај кинеско-совјетских раскола.

1991 —Едит Кресон постала је прва жена премијер Француске.

1992 —Хиљаде присталица опози-

ције у Азербејџану заузело је у Бакуу зграду парламента и председничку палату. Наредног дана с власти је збачен председник Ајаз Муталибов који је потом избегао у Москву.

1992 —Током повлачења Југословенске народне армије из Босне, у Тузли је нападнут војни конвој. Убијено 49 војника.

1996 —

Десничарски лидер Атал Бихари Ваџпаји је постао премијер Индије, пошто је његова Баратија Џаната партија на парламентарним изборима освојила релативну већину. То је било први пут да Хинду националиста добије место премијера.

Скупштина СР Југославије сменила је гувернера Народне банке Југославије Драгослава Аврамовића, творца привредне реформе која је почетком 1994. земљу извукла из хиперинфлације. Аврамовић је претходног дана у свом експозеу у Скупштини оптужио владу СР Југославије да блокира преговоре са међународним финансијским организацијама и тиме гура земљу у пропаст.

1999 —Италија је добила новог председника Карла Ацеља Чампија.

2001 —Шеф УНМИК-а Ханс Хекеруп потписао је у Приштини “Уставни оквир за самоуправу на Косову” и поред противљења Срба са Косова, који су сматрали да тај највиши правни акт покрајине није у складу с резолуцијом УН о њеном будућем статусу.

2002 —Народна банка Југославије саопштила да је динар постао конвертибилан у свим текућим трансакцијама са иностранством, по први пут од 1946, када је бивша Југославија постала члан ММФ.

2003 — Хашки трибунал за ратне злочине почињене у Руанди осудио је на доживотну робију бившег министра информација Елиезера Нијитегека, а бившег градоначелника Лорента Семанзу на 25 година затвора, због учешћа у геноциду 1994. године. Бивши директор највеће аукцијске куће Сотебис А. Алфред Таубам ослобођен је из затвора, у коме је био око годину дана, због “намештања” провизије са ривалском кућом Кристис.

2007 —Србија после вишемесечних преговора добила нову Владупремијер поново Војислав Коштуница, лидер ДСС

16. мај

1204 —Балдуин I Фландријски крунисан за латинског цара Константинопоља који су крсташи током Четвртог крсташког похода преотели Византинцима.

1532 —Фирентинци су по други пут протерали Медичије и Фиренца се поново успоставила као република.

1532 —Шпански освајач Франсиско Пизаро искрцао се с малом групом војника на северну обалу Перуа. Савладавши отпор Индијанаца, Шпанија

1572. освојила Перу и држала га у свом поседу до 1824.

1770 —У Версају се венчали француски престолонаследник Луј, касније Луј XVI, и Марија Антоанета, кћерка аустријске царице Марије Терезије. После Француске револуције 1789. осуђени на смрт и погубљени на гиљотини 1793.

1811 —Удружене британско-португалско-шпанске снаге су у бици код Албуера спречили покушај француске деблокаде опсаде Бадахоза.

1868 —Амерички председник Ендру Џонсон је ослобођен оптужби након гласања о његовом опозиву у америчком Сенату пошто је недостајао један глас до двотрећинске већине.

1881 —У околини Берлина у саобраћај пуштен први електрични трамвај.

1916 —Уједињено Краљевство и Француска су потписале Сајкс-Пикотов споразум, тајни споразум о подели блискоисточних територија Отоманског царства.

1929 —У Холивуду додељене прве награде Америчке филмске академије, од 1931. познате као „Оскар“, филму „Крила“, глумици Џенет Гејнор и глумцу Емилу Џенингсу.

1941 —Парламент Исланда укинуо уговор с Краљевином Данском, из 1814, по којем је земља под данском доминацијом, и прогласио независност. Независна Република Исланд

проглашена 17. јуна 1944. после плебисцита.

1943 —Нацисти су угушили устанак у варшавском гету.

1961 —Генерал Парк Чунг Хи извршио војни удар у Јужној Кореји. Био на власти до 1979, кад га је убио шеф обезбеђења.

1966 —Кинески вођа Мао Цедунг је покренуо Културну револуцију, званично као кампања да се Кина очисти од својих либералних буржоаских елемената и да се настави револуционарна класна борба.

1969 —Совјетски васионски брод „Венера-5“ приближио се Венери и избацио сонду која ће слати податке о тој планети.

1972 —Председници СФРЈ и Румуније Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску у рад пустили хидроенергетски систем „Ђердап“ на Дунаву.

1974 —Скупштина СФРЈ прогласила Јосипа Броза Тита за доживотног председника државе. Хелмут Шмит постао канцелар Западне Немачке после оставке Вилија Бранта.

1975 —На основу резултата референдума одржаног месец дана раније, Сиким је укинуо монархију и припојио се Индији, као њена 22. држава.

1975 —Јапанка Јунко Табеи постала прва жена која се попела на највиши светски врх, Монт Еверест. 1989 —Совјетски председник Михаил Горбачов и кинески лидер Денг Сјаопинг срели се у Пекингу на Првом кинеско-совјетском самиту, чиме је и формално, после 30 година, прекинут тихи хладни рат те две највеће комунистичке државе.

Аутомобилом-бомбом у Бејруту убијени либански верски вођа шеик Хасан Халид и 21 особа.

1991 —Краљица Уједињеног Краљевства Елизабета, током званичне посете САД, обратила се Конгресу. Прва краљица која се обратила Конгресу САД.

1992 —Повлачећи се из Босне, ЈНА дигла у ваздух бихаћки аеродром Жељава под планином Пљешевицом, вредан око шест милијарди долара. 1997 —Председник Заира Мобуту

Сесе Секо напустио Киншасу, ка којој су незадрживо надирали побуњеници, чиме је окончана његова аутократска владавина дуга 32 године. 2001 —САД означиле Праву ИРА, део Ирске републиканске армије, као страну терористичку организацију.

17. мај

1204 —Балдуин I Фландријски крунисан за латинског цара Константинопоља који су крсташи током Четвртог крсташког похода преотели Византинцима.

1532 —Фирентинци су по други пут протерали Медичије и Фиренца се поново успоставила као република.

1532 —Шпански освајач Франсиско Пизаро искрцао се с малом групом

војника на северну обалу Перуа. Савладавши отпор Индијанаца, Шпанија 1572. освојила Перу и држала га у свом поседу до 1824.

1770 —У Версају се венчали француски престолонаследник Луј, касније Луј XVI, и Марија Антоанета, кћерка аустријске царице Марије Терезије. После Француске револуције 1789. осуђени на смрт и погубљени на гиљотини 1793.

1811 —Удружене британско-португалско-шпанске снаге су у бици код Албуера спречили покушај француске деблокаде опсаде Бадахоза.

1868 —Амерички председник Ендру Џонсон је ослобођен оптужби након гласања о његовом опозиву у америчком Сенату пошто је недостајао један глас до двотрећинске већине.

1881 —У околини Берлина у саобраћај пуштен први електрични трамвај.

1916 —Уједињено Краљевство и Француска су потписале Сајкс-Пикотов споразум, тајни споразум о подели блискоисточних територија Отоманског царства.

1929 —У Холивуду додељене прве награде Америчке филмске академије, од 1931. познате као „Оскар“, филму „Крила“, глумици Џенет Гејнор и глумцу Емилу Џенингсу.

1941 —Парламент Исланда укинуо уговор с Краљевином Данском, из 1814, по којем је земља под данском доминацијом, и прогласио независност. Независна Република Исланд проглашена 17. јуна 1944. после плебисцита.

1943 —Нацисти су угушили устанак у варшавском гету.

1961 —Генерал Парк Чунг Хи извршио војни удар у Јужној Кореји. Био на власти до 1979, кад га је убио шеф обезбеђења.

1966 —Кинески вођа Мао Цедунг је покренуо Културну револуцију, званично као кампања да се Кина очисти од својих либералних буржоаских елемената и да се настави револуционарна класна борба.

1969 —Совјетски васионски брод „Венера-5“ приближио се Венери и избацио сонду која ће слати податке о тој планети.

1972 —Председници СФРЈ и Румуније Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску у рад пустили хидроенергетски систем „Ђердап“ на Дунаву.

1974 —Скупштина СФРЈ прогласила Јосипа Броза Тита за доживотног председника државе.

Хелмут Шмит постао канцелар Западне Немачке после оставке Вилија Бранта.

1975 —На основу резултата референдума одржаног месец дана раније, Сиким је укинуо монархију и припојио се Индији, као њена 22. држава.

1975 —Јапанка Јунко Табеи постала прва жена која се попела на највиши светски врх, Монт Еверест. 1989 —Совјетски председник Михаил Горбачов и кинески лидер Денг

Сјаопинг срели се у Пекингу на Првом кинеско-совјетском самиту, чиме је и формално, после 30 година, прекинут тихи хладни рат те две највеће комунистичке државе. Аутомобилом-бомбом у Бејруту убијени либански верски вођа шеик Хасан Халид и 21 особа.

1991 —Краљица Уједињеног Краљевства Елизабета, током званичне посете САД, обратила се Конгресу. Прва краљица која се обратила Конгресу САД.

1992 —Повлачећи се из Босне, ЈНА дигла у ваздух бихаћки аеродром Жељава под планином Пљешевицом, вредан око шест милијарди долара.

1997 —Председник Заира Мобуту Сесе Секо напустио Киншасу, ка којој су незадрживо надирали побуњеници, чиме је окончана његова аутократска владавина дуга 32 године.

2001 —САД означиле Праву ИРА, део Ирске републиканске армије, као страну терористичку организацију.

18. мај

1204 —Балдуин I Фландријски крунисан за латинског цара Константинопоља који су крсташи током Четвртог крсташког похода преотели Византинцима.

1532 —Фирентинци су по други пут протерали Медичије и Фиренца се поново успоставила као република.

1532 —Шпански освајач Франсиско Пизаро искрцао се с малом групом војника на северну обалу Перуа. Савладавши отпор Индијанаца, Шпанија 1572. освојила Перу и држала га у свом поседу до 1824.

1770 —У Версају се венчали француски престолонаследник Луј, касније Луј XVI, и Марија Антоанета, кћерка аустријске царице Марије Терезије. После Француске револуције 1789. осуђени на смрт и погубљени на гиљотини 1793.

1811 —Удружене британско-португалско-шпанске снаге су у бици код Албуера спречили покушај француске деблокаде опсаде Бадахоза.

1868 —Амерички председник Ендру Џонсон је ослобођен оптужби на-

кон гласања о његовом опозиву у америчком Сенату пошто је недостајао један глас до двотрећинске већине.

1881 —У околини Берлина у саобраћај пуштен први електрични трамвај.

1916 —Уједињено Краљевство и

Француска су потписале Сајкс-Пикотов

споразум, тајни споразум о подели блискоисточних територија Отоманског царства.

1929 —У Холивуду додељене прве награде Америчке филмске академије, од 1931. познате као „Оскар“, филму „Крила“, глумици Џенет Гејнор и глумцу Емилу Џенингсу.

1941 —Парламент Исланда укинуо

уговор с Краљевином Данском, из 1814, по којем је земља под данском

доминацијом, и прогласио независност. Независна Република Исланд

проглашена 17. јуна 1944. после плебисцита.

1943 —Нацисти су угушили устанак

у варшавском гету.

1961 —Генерал Парк Чунг Хи извршио војни удар у Јужној Кореји. Био на власти до 1979, кад га је убио шеф

обезбеђења.

1966 —Кинески вођа Мао Цедунг

је покренуо Културну револуцију, званично као кампања да се Кина очисти од својих либералних буржоаских елемената и да се настави револуционарна класна борба.

1969 —Совјетски васионски брод

„Венера-5“ приближио се Венери и избацио сонду која ће слати податке о тој планети.

1972 —Председници СФРЈ и Румуније Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску у рад пустили хидроенергетски систем „Ђердап“ на Дунаву.

1974 —Скупштина СФРЈ прогласила Јосипа Броза Тита за доживотног

председника државе.

Хелмут Шмит постао канцелар Западне Немачке после оставке Вилија Бранта.

1975 —На основу резултата референдума одржаног месец дана раније, Сиким је укинуо монархију и припојио

се Индији, као њена 22. држава.

1975 —Јапанка Јунко Табеи поста-

ла прва жена која се попела на највиши светски врх, Монт Еверест. 1989 —Совјетски председник Михаил Горбачов и кинески лидер Денг Сјаопинг срели се у Пекингу на Првом кинеско-совјетском самиту, чиме је и формално, после 30 година, прекинут

тихи хладни рат те две највеће комунистичке државе.

Аутомобилом-бомбом у Бејруту убијени либански верски вођа шеик Хасан Халид и 21 особа.

1991 —Краљица Уједињеног Краљевства Елизабета, током званичне посете САД, обратила се Конгресу. Прва краљица која се обратила Конгресу САД.

1992 —Повлачећи се из Босне, ЈНА дигла у ваздух бихаћки аеродром Жељава под планином Пљешевицом, вредан око шест милијарди долара.

1997 —Председник Заира Мобуту Сесе Секо напустио Киншасу, ка којој су незадрживо надирали побуњеници, чиме је окончана његова аутократска владавина дуга 32 године.

2001 —САД означиле Праву ИРА, део Ирске републиканске армије, као страну терористичку организацију.

19. мај 530 —Краља Вандала и Алана Хилдериха свргнуо његов синовац Гелимер чиме је изазвана византијска војна интервенција и освајање северне Африке од стране Јустинијановог војсковође Велизара 534. године.

1635 —Француска у Тридесетогодишњем рату објавила рат Шпанији.

1649 —Дуги парламент је усвојио закон којим је Енглеска проглашена комонвелтом и остаће република наредних 11 година.

1802 —Наполеон Бонапарта установио Орден легије части за цивилне и војне заслуге. 1866 —Срушена Стамбол капија у Београду 1871. Србин, Петар Манојловић послао из Беча свом ујаку, адвокату Деметрију Манојловићу у Сомбор, најстарију познату поштанску разгледницу. Разгледница је потом враћена у

Беч. Написана је на српском језику, ћириличним писмом.

1930 —Белкиње у Јужној Африци добиле право гласа.

1934 —Звено и бугарска војска су извели државни удар у Бугарској и поставили Кимона Георгијева за новог премијера Бугарске.

1945 —Више од 40 америчких бомбардера напало Токио у Другом светском рату.

1961 —Венера 1 је постала први објекат који је начинио човек који је прошао поред Венере.

1974 —Тесном већином Валери Жискар Д’Естен победио Франсоа Ми-

терана на председничким изборима у Француској.

1989 —Током студентских демонстрација у Пекингу смењен генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг јер се успротивио ванредним мерама и примени силе против студената.

1991 —Упркос бојкота локалних Срба, гласачи су на референдуму подржали независност Хрватске од СФРЈ.

1997 —У Бангладешу у снажном циклону живот изгубило најмање 350 људи, а више од милион остало без кућа.

1998 —Индонежански студенти

упали у зграду Парламента у Џакарти, захтевајући оставку шефа државе Сухарта.

2000 —Кина и Европска унија постигле споразум о трговини, Кини отворен пут у Светску трговинску организацију. Кина наредне године примљена у СТО.

2001 —На састанку у Египту министри иностраних послова арапских земаља предложили суспензију политичких контаката с Владом Израела до престанка оружаних напада Израела на Палестинце.

2021 —У Белорусији на западу земље, срушио се војни авион, где су погинула оба пилота.

2022 —„Литургија помирења” између Српске православне цркве и Македонске православне цркве — Охридске архиепископије, коју су предводили патријарх српски Порфирије и архиепископ македонско-охридски Стефан, одржана је у Саборноме храму Светога Саве у Београду.

20. мај

530 —Краља Вандала и Алана Хилдериха свргнуо његов синовац Гелимер чиме је изазвана византијска војна интервенција и освајање северне Африке од стране Јустинијановог војсковође Велизара 534. године.

1635 —Француска у Тридесетогодишњем рату објавила рат Шпанији.

1649 —Дуги парламент је усвојио закон којим је Енглеска проглашена комонвелтом и остаће република наредних 11 година.

1802 —Наполеон Бонапарта установио Орден легије части за цивилне и војне заслуге.

1866 —Срушена Стамбол капија у Београду

1871. Србин, Петар Манојловић послао из Беча свом ујаку, адвокату Деметрију Манојловићу у Сомбор, најстарију познату поштанску разгледницу. Разгледница је потом враћена у Беч. Написана је на српском језику, ћириличним писмом.

1930 —Белкиње у Јужној Африци добиле право гласа.

1934 —Звено и бугарска војска су извели државни удар у Бугарској и поставили Кимона Георгијева за новог премијера Бугарске.

1945 —Више од 40 америчких бомбардера напало Токио у Другом светском рату.

1961 —Венера 1 је постала први објекат који је начинио човек који је прошао поред Венере.

1974 —Тесном већином Валери Жискар Д’Естен победио Франсоа Митерана на председничким изборима у Француској.

1989 —Током студентских демонстрација у Пекингу смењен генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг јер се успротивио ванредним мерама и примени силе против студената.

1991 —Упркос бојкота локалних Срба, гласачи су на референдуму подржали независност Хрватске од СФРЈ. 1997 —У Бангладешу у снажном циклону живот изгубило најмање 350 људи, а више од милион остало без кућа.

1998 —Индонежански студенти упали у зграду Парламента у Џакарти, захтевајући оставку шефа државе Сухарта.

2000 —Кина и Европска унија постигле споразум о трговини, Кини отворен пут у Светску трговинску организацију. Кина наредне године примљена у СТО.

2001 —На састанку у Египту министри иностраних послова арапских земаља предложили суспензију политичких контаката с Владом Израела до престанка оружаних напада Израела на Палестинце.

2021 —У Белорусији на западу земље, срушио се војни авион, где су погинула оба пилота.

2022 —„Литургија помирења” између Српске православне цркве и Македонске православне цркве — Охридске архиепископије, коју су предводили патријарх српски Порфирије и архиепископ македонско-охридски Стефан, одржана је у Саборноме храму Светога Саве у Београду.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs