краљевачких школа одали пошту страдалим основцима
Првомајска будилица улицама града
- Дувачки оркестар „27. септембар“ првомајском будилицом улицама града и ове године подсетио на време кад се Међународном празнику
рада придавао много већи значај. –Све мање интересовање
Краљевчана за првомајску шетњу улицама града. - Први мај се у Краљеву обележавао и пре Другог светског рата кад су у томе предњачили
опанчарски радници, а њихов синдикат организовао протесте у настојању да се избори за осмочасовно радно време. - Ни најистрајнији у одржавању традиције не памте да се колони било када прикључио неко од представника локалне самоуправе, али ни синдикалних организација којима је Међународни празник рада прилика
за подсећање на тежак положај
радника
одинама уназад у раним јутарњим часовима првог дана маја Дувачки оркестар „27. септембар“ првомајском будулицом подсећа на време кад се Међународном празнику рада придавао много већи значај него данас. Тако је било све до 2020. кад је ванредно стање,уведено након проглашења епидемије корона вируса,спречило одржавање ове манифестације. Нешто повољнија епидемиолошка ситуација следеће године била је довољна да се група ентузијаста скупи испред просторија Добровољног ватрогасног друштва, како би обновила традицују, и на половини осмог мајског сата, уз препознатљиве звуке, Улицом Војводе Степе крене према Тргу Светог Саве и даље
Омладинском ка центру града. Тако је било и ове године кад је почетак традиционалне манифестације обележен директним укључењем у Јутарњи програм Тадио телевизије Србије.За разлику од претходне године кад се колона дуж целе трасе повећавала приступањем препознатљивих лица, која су из ко знаког разлога закаснили да дођу до почетне позиције,број учесника јединствене манифестације је ове био нешто мањи и изједначио се са бројем чланова оркестра. Годинама уназад приметно је све мање интересовање Краљевчана за учешће у традиционалној манифестацији, а пажљивији посматрачи могли су да закључе како су ове, за разлику од
ранијих година,и улице на траси ове необичне колоне биле празније него иначе, а пред угоститељским објектима дуж главне улице готово да није ни било гостију. Све време су одјекивали звуци препознатљивих маршева и мелодија и пленили пажњу малог броја суграђана који су се у то време затекли на градским улицама, и оних који су са прозора станова посматрали необичну колону. Највернији посматрачи и овога пута били су запослени у кафићима дуж главне улице, у ово време потпуно празним, и у трговинским објектима дуж уобичајене маршруте, док су, као и свих претходних година, мобилним телефонима покушавали да направе по који снимак за сећање на овај дан.
Од почетка Омладинске улице колона је наставила до Трга краља Петра Првог да би Улицом војводе Путника продужила до укрштања са Југ Богдановом и наставила до раскрснице са Улицом октобарских жртава да би стигла до споменика на Тргу српских ратника где је,извођењем последње нумере популарних трубача и фотографијом за успомену, стављена тачка овогодишњег подсећања да се Међу-
народни празник рада у овој средини обележава на начин како је то чињено деценијама уназад.
Ни најистрајнији у одржавању традиције не памте да се колони било када прикључио неко од представника локалне самоуправе, али ни синдикалних организација којима је Међународни празник рада прилика за подсећање на тежак положај радника. Онима који знају повод за установљење Првог маја као Међународног дана рада није могла да промакне чињеница како су и ове године прилику за изражавање незадовољства тренутним положајем пропустили бивши радници бројних краљевачких предузећа који још чекају нанеисплаћене зараде из периода
док су још радила.
Заједничка фотографија за успомену и ове године је увод утрадиционални одлазак у Ресторан „Париз“ са друге стране трга где учесници скупа сваке године настављају дружење, и ове тражећи нове разлоге и за све мање интересовање Краљевчана да им се придруже.На обележавање Међународног празника рада и ове године је подсетио хроничар дешавања у овом крају др Милан Матијевић потврдом да се Први мај обележавао и пре Другог светског рата кад су у томе предњачили опанчарски радници,а њихов синдикат организовао протесте у настојању да се избори за осмочасовно радно време. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
Према извештају Завода за јавно здравље
- Током марта провераван квалитетсто седамдесет триузорка воде за пиће из система градског водовода, сто четрдесет пет из мреже
водовода а дванаест узорака сирових вода вода са црпних станица.
- Измерене средње вредности суспендованих честица ПМ10
на мерном месту Полицијска управа током десет дана изнад максимално дозвољених дефинисаних програмом мониторинга.
- Без података о квалитету ваздуха између 7. и 13. марта. - Вода Ибра без фенолних материја, а из мреже градског водовода хигијенски
исправна
о устаљеној процедури разматрање извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата
мерења по правилу су прва тема седница Градског већа једном у месецу. Тако је било и на сто тридесетој по реду од конституисања актуелног
савеза на којој су чланови већа упознати са резултатима провере у марту ове године. Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здрављепотврђује да је током месецапровераван квалитетсто седамдесет три узорка воде за пиће из система градског водовода, сто педесет седам из мреже водовода а шеснаест узорака сирових вода вода са црпних станица. Сви анализирани узорци из мреже водовода су, у односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде запиће, били физичко хемијски исправни.
У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализиранимчетири пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазиламаксимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће.На основу извршених анализа,и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току марта била хигијенски исправна.
Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида,индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђују да су средње двадесетчетворочасовне
вредности сумпордиоксида у току месецабиле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац два дана изнад граничних вредности.У истом периоду измерене средње вредности индекса црног дима нису прелазиле максимално дозвољених ни на једном од мерних места дефинисаних програмом мониторинга,а суспендованих честица ПМ10 на мерном месту Полицијска
управа биле су више током десет дана. Први знак опасности био је видљив трећег дана у месецу кад кад је концентрација суспендованих честица незнатно премашила дозвољених педесет микрограма по кубном метру ваздуха. Ситуација је погоршана већ следећег кад је концентрација повећана за половину граничне вредности, а потом смањена до нивоа незнатно вишег од оног забележеног 3. марта. Од трећег до шестог дана у месецу ваздух је категоризован у групу загађеног,а већ следећег окаракетрисан као добар. У Заводу за јавно здравље немају податке о стању квлалитета ваздуха између 7. и 13. марта, а да ситуација није ни мало безазлена могло би се закључивати на основу података измерених 14. кад је ваздух поново окарактерисан као загађен. Иако су два нешто мирнија дана указивала на смиривање ситуације до новог погоршања је дошло 19. у месецу,а ваздух био загађен до истека 21. Краткотрајно побољшање забележено је 22. марта након чега су уследила још два дана са довољно разлога за забринутост. До краја месеца ваздух је три дана био добар, током два одличан а три дана прихватљив. Према индексу квалитетаиспод граничних су биле и средње двадесетчетворочасове вредноститешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла. На основу Уредбе о изменамаи допунама Уредбе о условима замониторинг и захтевима квалитета ваздуха,мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарскегодине при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама уурбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености,изражен у микрограмима по кубном метру,којисе оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године, који служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популацијесуспендованим честицама ПМ2,5.
Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
Сетски дан слободе штампе
о људским правима. - Светски дан слободе медија обележава се окупљањем медијских професионалаца и организација за слободу медија агенције Уједињених нација како би поднели извештај о процени стања слободе медија широм света.
длука о обележавању Светског дана слободе медијадонета је на седници Генералне скупштине Уједињених нација како би се подигла свест о значају слободе медија, а владе држава подсетиле на дужност да поштују и подржавају право на слободу изражавања загарантовано чланом 19 Универзалне декларације о људским правима. На овај дан обележава се и годишњица Виндхушке декларације, изјаве о принципима слободне штампе коју је1991. године саставила група афричких новинара. Као Светски дан слободе медија 3. мај се широм света обележава од 1993. године, а УНЕСКО то сваке године чини окупљањем медијских професионалаца, и организација за слободу медија агенције Уједињених нација, како би поднели извештај о процени стања слободе медија широм света. Свака конференција је цен-
трирана око теме у вези слободе медија, медијско покривање тероризма, некажњивости и улогу медија у постконфликтним земљама. На овај дан се апелује да је слобода медија једно од основних људских права проистекло из права слободе говора које је загарантовано Универзалном декларацијом о људским правима. Слобода медија је право, не само новинара, већ сваког човека да је темељ демократских друштава која могу да напредују само ако грађани имају приступ поузданим информацијама. Због потребе да се са одговорношћу извештава непристрасно и професионално, без страха и наклоности веома важном се оцењује потреба да све земље, а посебно постојеће и будуће чланице Европске уније, да бране и промовишу слободу медија. Медијима се на тај дан изражава захвалност јер су,захваљујући њиховом
извештавању, приче о најугроженијима стигле до јавности, а информације до најрањивијих.
Светски дан слободе медија је прилика да се Удружење новинара Србије огласи прогласом у коме се каже: - Годину између два Светска дана слободе медија новинари у Србији памтиће по готово двоструко већем броју претњи, притисака и напада у односу на период између 3. маја 2021. и 3. маја 2022. године, али и по охрабрујућој првостепеној пресуди у поновљеном поступку за паљење куће Милана Јовановића којом је бивши председник Општине Гроцка осуђен на пет година затвора.
У години иза нас УНС је евидентирао укупно 140 случајева претњи, притисака и напада, што је готово двоструко више него у 2021. години, када су у УНС-овој бази забележена 74 случаја.
- Слобода медија једно од основних људских права проистекло из права слободе говора које је загарантовано Универзалном декларацијом
7.5.2023.
Најучесталији покушај гушења слободе медија биле су претње које су новинари добијали преко друштвених мрежа.
Преко интернета је забележена и најозбиљнија претња „салвом метака“ која је упућена читавој редакцији дневног листа „Данас“.
Због претњи преко друштвених мрежа новинар Марко Видојковић је напустио земљу, а светско удружење писаца ПЕН интрнешнел омогућило је да он и његова породица буду пресељени на безбедну локацију.
Новинари су претње добијали и преко телефона, а у години иза нас први пут је претећи позив „нестао“ из евиденције. У питању је позив у коме је непозната особа претила уреднику „Дрвотехнике“ Драгојлу Благојевићу за који је Треће основно јавно тужилаштво тврдило да га није било, да би након интервенције медијске заједнице Више јавно тужилаштво
потврдило да је тај позив ипак постојао.
Репресија над новинарима узела је маха у локалним срединама, а то је најбоље показао случај претњи редакцији ОК
радија из Врања и власници ове медијске куће Оливери Владковић, због којих је бизнисмен Дејан Николић Кантар првостепено осуђен на 14 месеци затвора.
Осим претњи, у УНС-овој бази евидентирани су и бројни притисци на новинаре који су углавном долазили од представника политичких партија, а у највећој мери од чланова владајуће странке.
Ако се на све то дода недовољно ефикасно реаговање надлежних органа на угрожавање безбедности новинара и лош економски положај медијских радника, јасно је зашто и овог 3. маја морамо рећи да је тешко бити новинар у Србији. У начелу добра идеја пројектног суфинансирања у локалним самоуправама и овог Светског дана слободе медија остаје обесмишљена. Уместо да буде вид значајне финансијске подршке у раду медија, суфинансирање медијских пројеката у општинама и градовима постало је средство недвосмисленог политичког утицаја на новинаре.
Медијима који су у лошој финансијској ситуацији штету су наносиле и СЛАП
тужбе, којима су моћници од малих медија тражили нереалне одштете. Овај Светски дан слободе медија обележавамо ишчекујући правоснажну пресуду за убиство власника и уредника „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“ Славка Ћурувије. Петочлано веће Апелационог суда дало је завршне речи, а од исхода суђења које траје готово девет година зависи да ли ће бити прекинут ланац некажњивости злочина над новинарима у Србији.
У борби против некажњивости злочина над новинарима обесхрабрујућа је и чињеница да још увек није подигнута оптужница против убица дописника „Вечерњих новости“ из Јагодине Милана Пантића.
Међународна федерација новинара (ИФЈ) је 3. јуна, на предлог УНС-а, усвојила Резолуцију којом се тражи ефикасан правосудни поступак и ангажовање српског Тужилаштва за организовани криминал, како би били кажњени налогодавци и убице јагодинског новинара. Тужилаштво још увек није одлучило хоће ли преузети
надлежност у истрази убиства Милана Пантића.
Још један 3. мај пролази без нових информација о околностима смрти новинарке “Дуге” Даде Вујасиновић иако су прошле готово три деценије од њеног страдања.
Ипак, у години између два Светска дана слободе медија донета је и задовољавајућа првостепена пресуда због угрожавања безбедности новинара. У поновљеном поступку за паљење куће Милана Јовановића бивши председник Општине Гроцка Драгољуб Симоновић, Владимир Михаиловић, Игор Новаковић и Александар Маринковић првостепено су осуђени на укупно 17 година затвора. Овог трећег маја морамо се осврнути и на онемогућавање новинарског рада које је још један вид гушења слободе медија. Док је Косово добило визну либерализацију, српским новинарима је у години иза нас забрањиван улазак на КиМ. Зато се намеће питање –Да ли је то
награда за враћање српских новинара са
границе?
Организатори конференција за новинаре и састанака званичника су више пута грађанима на КиМ ускраћивали превод на српски језик.
Иако је Европска федерација новинара, на предлог УНС-а, усвојила две Резолуције о убијеним и киднапованим новинарима на Косову од 1998. до 2005. године у којима се тражи формирање Међународне експертске комисије која би се бавила расветљавањем ових убистава и нестанака, и даље се не назире њено оснивање.
УНС зато тражи:
-Да надлежни органи ефикасно истраже све претње новинарима и медијским радницима и да о резултатима тих истрага редовно обавештавају медије и јавност;
-Да се измени Кривични законик тако да више облика напада на новинаре буде обухваћено кривичном одговорношћу;
-Да Тужилаштво за организовани криминал, у складу са Резолуцијом коју је на предлог УНС-а донела Међународна федерација, преузме случај Милана Панти-
ћа;
-Да што пре буде подигнута оптужница за убиство новинара Милана Пантића и буду расветљене околности смрти новинарке Даде Вујасиновић;
-Да се казне налогодавци и извршиоци убиства Славка Ћурувије;
-Да се законима пропише боља заштита од СЛАП тужби;
-Да се обезбеди ефикасна институционална заштита новинара од притисака носилаца јавних функција, власника медија и других моћника;
-Да се јавни новац праведно расподељује како би се очувао медијски плурализам и омогућило квалитетно информисање грађана;
-Да косовске институције и међународна управа на Косову хитно формирају Међународну експертску комисију ради истраживања убистава и киднаповања новинара и медијских радника на Косову од 1998. до 2005. године; УНС тражи да у овој комисији буду и представници новинарских удружења.
Знаменити Краљевчани: Слободан Стојановић Кепа (1)
МагазИН 303 од 1. октобра 2017.
- Први комплет бувњева награда за упис у гимназију.
- Одлазак у Мостар на одслужење војног рока одлучујући
за музичку каријеру једног од најбољих рок бубњара са
простора Југославије. - Револуционарна појава Битлса.
- Судбинско познанство са Биском. –Радомир Михајловић
Точак и Кепа нераздвојни од првог дана позанства. - Прва плата 130 хиљада динара. - Милион динара за бубањ
марке „роџерс“, до тада власништво београдске групе „Џентлмени. –Крагујевац најбоље место за игранке. –Кобна грешка Зорана Мишчевића. –„Блуз у парку“
рођен у Краљеву
ктобар је за Краљевчане по
много чему значајан месец, у
последње време и по томе што се поводом Краљевдана заслужним организацијама, предузећима, удружењима и појединцима додељују пригодна признања којима се потврђује њихов допринос развоју разних области друштвеног живота. У време кад се очекује да Скупштина града потврди имена овогодишњих добитника још није избледело сећање на 7. октобар прошле година кад је листа признања била нешто краћа. Међу онима који су доспели на списак незаборавних личности нашао се Слободан Стојановић
Кепа, човек који је седамдесетих годи-
на прошлог века музички каријеру от-
почео да гради изван родног града, али му се увек враћао. Тако је и данас
сваки пут кад му време дозволи да
сврати до родне куће подно Ратарског имања и обиђе мајку Радмилу. Од када сећање сеже у њеној породици су се сви бавили музиком, почев од оца Лазара Ђорђевића који је као цењени музичарна различитим скуповима изводио класичне композиције све док у октобру 1941. није одведен у лагер из кога се није вратио. О томе је унуцима
много пута причала баба Драга, једина која није била музичар али је добро познавала музику. Због тога је дуго жалила за концертним клавиром који је са многим другим стварима из куће морала да прода како би ратних година однеговала Радмилу и сина Милорада.
Да ивер не пада далеко од кладе показало се половином педесетих година кад је Кепа почео да показује прво интересовање за музику. Како је у то време најпопуларнији инструмент била хармоника није била чудна његова жеља да добије баш њу. У породицама музичара нормалним се сматрало даи најмлађи чланови наставе традицију,па је хармоника послужила да родитељи у ретким паузама између гостовања свома наследнику покажу по нешто из ове области, посебно мајка која је по хотелима широм земље са успехом свирала клавир. Због честог одсуства од куће задатак да одгаја унуке, по једног од сина и кћери, припао је баби Драги. Податак да је брат Мида показивао више склоности ка хармоници, и прекори да нема слуха, утицали су да Кепа врло рано одлучи да се уместо музике
посвети школовању. Било је то почетком шездесетих година, после четвртог разреда основне школе,у време кад се, никад није утврђено како, у кући нашао добош. Брат је увелико увежбавао у то време веома популарну „Марину“ Рока Гранате кад је љубоморни Кепа настојао да му лупањем у добош по мало засмета. Да се ствари не дешавају онако како би то желео потврђује податак да се уместо обичног лупања чула пријатна музика што је било добар повод да брат затражи пратњу.
- Као да ми је бог рекао, то је инструмент за тебе. Тако смо почели да свирамо по школским приредбама, он хармонику ја добош, а кад сам имао 12 година појаве се Битлси што је на мене тако утицало да самодлучио да постанем бубњар. У краљевачкој групи „Вршњаци“ певао је будући глумац Марко Николић, а ми клинци испред Електро комбината слушали звуке песама Love Me Doи Twist And Shout, јер унутра нисмо могли да уђемо. То семени тако урезало у мозак, анајвише допринели Битлси. Била је то чиста револуција јер смо сви, моји вршњаци и старији од нас, прихватили нови стил живота, од
моде до музике, а у школи смо по свескама исписивали њихово име јер су нам они били узори и идоли. Толико
добијем вољу да свирам да сам почео
пажљивије да слушам музику и уз онај добош лаички скидам један по један ритам –прича Кепа.
У врема кад је нова музика почела
да осваја ове просторе посебан углед међу младима уживали су они који су били способни да је први прихвате и интерпретирају у мери у којој је то било могуће. За тај период везује се познанство са Милорадом Станковићем
Шишинцем који је, каже Кепа, први добио гитару са којом јесамо шетао по корзоу и био главни фрајер. Сем преко таласа Радио Луксембурга нова музика је могла да се чује са ретких грамофонских плоча које су, ко зна којим каналима, стизале из иностранства. Посебно значајним сматрале су се оне из Енглеске, аједан од ретких коме се пружала прилика да их набави био је друг из одељења Мио-
драг Петровић Кими. У то време већ је почео да певуши што је било довољно да са двојицом браће размишља о првом бенду. Добро познавање свих тешкоћа музичког живота било је довољно да Радмила инсистира на упису у средњу школу за шта је била спремна да, као награду,сину купи нови комплет бубњева. Тако је Кепа, након уписа у гимназију, постао власник скромног комплета источнонемачке марке „тактон“ који се чинио најбољим на свету, толиким да је престало интересовање за школу. Није много помогла ни родитељска забрана да се бави музиком па се на прве пробе у просторијама Основне школе „Димитрије Туцовић“ одлазило у навећој тајности са по којим делом комплета бубњева украденим из куће. У време кад су прве савладане композиције почеле да личе на нешто прилика да се покаже и другима биле су игранке као ретка места за окупљање младих. Ма колико да
није било доводно јасно колико је то што раде квалитетно значајнијим се сматрала могућност да се свира.
Радмила се са оркестром спремала за турнеју по Босни и Херцеговини, а чињеница да је изненада остала без бубњара била довољан повод да ангажман понуди сину. Иако му хотелски репертоар састављен од композиција класичне, староградске и евергрин музике, није посебно одговарао одлука да прихвати позив показала се добром,јер је захтев да посвети посебну пажњу темпу и динамици у значајној мери допринео да испече занат. Једна по једна фаза учења савладаване су по који пут и уз прекоре, али је остао дубоко укорењен осећај за динамику који ће бити посебно значајан у даљем раду.
Иако је прва плата од 130 хиљада динара, добијена у бихаћком Хотелу „Парк“ након дочека Нове године, била значајна за тај узраст вреднијим се сматра довољно музичког искуства да
без много муке савлада сваку нову композицију. Хотелски репертоар је био једно, а друго љубав према рок музици и надирућем соулу са израженим ритмом какав су форсирали Арета Френклин,Отис Рединг,Џемс Браун, Вилсон Пикет и други.И док су великом салом Електрокомбината суверено владали „Вршњаци“ прве игранке у Дому ЈНА почели су да свирају „Безимени“.
- Кад се 1967. појавио Џими Хендрикс уплашио сам се. Ово је немогуће, не разумем, знам да је лепо али не
могу да уђем у суштину колико је то било ванземаљски. У Дому ЈНА наступају„Беле вишње“ из Чачка, а репер-
тоар Џими Хендрикса свира Аца
Гуштер који је први имао „гибсон“ гитару. Ја сам био избезумљен, а то ми
се тако урезало у глави да и данас не
могу да заборавим –признаје Кепа.
И поред добро познате изреке „Ра-
до иде Србин у војнике“ у војску се
предкрај шездесетих година одлазило
јер се морало. Одлазак у Мостар и све
што се дешавало током годину и по да-
на служење војног рока показаће се одлучујућим за музичку каријеру једног од најбољих рок бубњара са простора Југославије.
Пресудним се показало познанство са Биском, Чачанином који је пре војске био у ситуацији да чује десетоминутне соло партије Слободана Станојевића као госта на наступима различитих група. Тема разговора са особом истанчаног укуса за музику била су дешавања у овој области у два суседна града и прилика да Кепа, одушевљен свирањем Аце Гуштера, сазна да у Чачку боље од њега свира „мали Точкић“.
У војску су из различитих градова
долазили момци различитог образовања и интересовања, а музичка секција
је била прилика да Кепа у слободном
времену усавршава технику свирања.
Све време је уз њега био Биска који је
са пажњом посматрао великог мајсто-
ра ритма и припремао план како да га
споји са „Точкићем“. Прилика за то ука-
зала се 22. априла 1971. године кад је
Кепа кренуо из Мостара, а од Сарајева
ћиром узаног колосека преко Ужица
наставио према Чачку. Ту га је сачекао Биска који је из војске стигао три дана раније и већ сутрадан одвео код Радомира Михајловића у музичким круговима познатог као Точак. - Изгледао сам као сељачић ошишан до главе док ми је свирао „Улазак у харем“ и „Блуз у парку“. Показује ми нешто, а како није чуо како свирам јавим кући да поставе бубњеве, па кренемо до Краљева. У војсци сам толико напредовао да сам већ био у врху, а поготово ми је добро радила лева нога. Имао сам доста самопоуздања и одсвирам оно што сам увежбавао у војсци, а он каже да свирам чудно али много лепо. Од тог тренутка смо свирали заједно. Већ сам имао договор са Кимијем да направимо групу и да свирамо. Са нама је био и Зоран Милојчевић Чомбе, али се после месец дана разиђемо
због слабе посете на Кошу. Точак је стално долазио у Краљево да нас слуша,а прикључио нам се и Момо Митевски Паразит који је, као један од највећих талената за бас са техником као Пол Макартни, свирао у Групи 3+3. Договоримо се да свирамо заједно,јер смо сви били на истом нивоу, а наступали смо у Чачку и Краљеву где смо упознали талентованог, али још недовољно изграђеног, Лазу Ристовског.
Ја сам једно време свирао са Кимијем у Краљеву, а Момо као појачање у Ровињ повео Точка који је тамо издржао само месец дана. Кад се вратио једва је дочекао да ме види,па се коначно договоримо да свирамо заједно, али тек након месец дана наступа са родитељима како бих зарадио паре да купим бољи бубањ –прича Кепа. Жеља да то буде „лудвиг“ водила је до Крагујевца и познанства са Војом кога је Точак познавао као доброг басисту. Почетком седамдесетих година Крагујевац се развијао као јак универзитетски центар у коме је наступало неколико група које су, због сталних превирања, врло често мењале саставе. Био је то град познат по добрим игранкама
да бубањ марке „роџерс“, до тада власништво београдске групе „Џентлмени“,стигне у Краљево, а прва прилика да покаже све предности био Хотел „Турист“ као главно место окупљања младих.
Вести о онима који су се истицали брзо су се шириле што је било повод да Воја са Зораном, који је свирао бас, и певачем предложи Точку да наступају заједно. Чињеница да Точак није желео да почиње без Кепе била је довољна за одлуку да место бас гитаристе буде поверено бољем у међусобном дуелу Воје и Зорана. Било је то време кад су југословенском рок сценом жариле и палиле београдске „Силуете“, а кад је фронтмен групе Зоран Мишчевић, пред полазак на немачку турнеју, расписао оглас за бубњара према Београду су се упутили Точак, Кепа и Момо Паразит решени да наставе заједнички рад уколико Кепа не прође аудицију.
- Били смо пуни самопоуздања, па одемо тек трећи дан. Аудиција је трајала недељу дана, кад смо стигли у Београд они сепакују, а Зоран Мишчевић се извињава и жали што смо дошли из Краљева јер су већ изабрали бубњара. Пар година касније прилази нам и каже како му је жао што нас није бар послушао. Да јесте можданикад не би била створена група „Смак“.
Показало се да Бог слаже све коцкице, а ја зовем Кому,првог певача „Смака“, Војкана и Зорана да преговарамо. Они оду код Точка,али Војкана нема нигде, па заједно код мене кући. Имао сам неки старији бубањ, а кад сам почео да свирам они су се буквално смрзли.
Моја баба је невероватно мрзела четнике, а кад је видела дуге косе и браде истера нас из куће. Био је новембар месец и ми,где ћемо шта ћемо, одемо у парк. Полако почиње да пада снег, а Точак са акустичном гитаром и свира„Блуз у парку“. Кад смо касније били у Крагујевцу Зоран је стално подсећао Точка да свира блуз који је тада свирао у парку. Тако је крајем 1971. године остао назив „Блуз у парку“ –каже Кепа. Т. Радовановић
Мармадјук: Бунтовник
на четири ноге
схватити да најважнија ствар у животу није побеђивати, него остати веран себи и онима које волиш. Анимирана породична комедија, синхронизована на српски језик, траје два минута краће од сат и по, а резултат је удруженог редитељског подухвата тима који чине Марк А.З. Дипе, Јојунки Ли, Фил Нибелинк и Мет Филип Вилен. Филм настао по сценарију који су написали Бајрон Кавана, Бред и Пол Андерсон, а водеће улоге тумаче Пит Дејвидсон, Ј.К Симонси Дејвив Кечнер,приказује се до 17. маја у пројекцијама са почетком у 19,00 сати.
Раскошна адаптација представља нове ликове и бројне локације, од славног Лувра до Бакингемске палате, преко олука Париза до опсаде Ла Ришељеа...
стиће мачеве и везати своју судбину за судбину Француске.
Акциона историјска авантура у 2Д формату, и трајању које за минут премашује два сата, настала је по сценарију који су преа роману Александра Диме налисали Метју Делапорт и Александр де ЛаПателиер. Водеће улоге тумаче Франсоа Сивил, Винсент Касел, Роман Дурис, Пио Мармаи и Ева Грин, а филм се 8. и 9. маја приказује у пројекцијама које почињу у 21,00 ат. Чувари галаксије 3
Питер Квил, још увек потресен од губитка Гаморе, мора да окупи тим како би одбранио универзум, док истовремено штити једног од њих. Ово је мисија која би, ако се не заврши успешно, могла да доведе до краја Чувара какве познајемо.
Познати стриповски јунак, пас Мармадјук,стиже на велике екране!
Легендарни тренер паса верује да Мармадјука, од недисциплиноване
али симпатичне немачке доге, може претворити у следећег првака Светске
изложбе паса.
Главни јунак филма је симпатична, али изван контроле, немачка дога која је најсрећнија када се забавља са својом породицом, Винсловима, поготово
када се игра „каубоја“ са деветогодишњим Билијем. Али, колико год се трудили, чини се да Винслови једноставно
не могу да спрече Мармадјука од његових тенденција да се ували у невољу.
Када један од епских неуспеха постане
виралан, тај видео снимак привлачи пажњу познатог тренера ког је заокупио изазов да претвори Мармадјука у првака Светске изложбе паса. Уследиће бурна пустоловина, иако не на начин на који су сви очекивали, а Мармадјук и Винслови ће на крају
Невероватна, херојска прича, говори о младићу одлази у Париз, надајући се да ће постати мускетар гарде. Упркос неуспешној регрутацији,ипак постаје део тројице најсналажљивијих мускетара,Атоса, Арамиса и Портоса, и убрзо се уклапа у њихов начин живота. У краљевству подељеном верским ратовима,под претњом британске инвазије, шачица мушкараца и жена укр-
Акциону комедију у трајању од два и по сата Џејмс Ган је режирао према сценарију који је написао са Деном Ебнетом и Ендијем Ленингом. Главне улоге тумаче Крис Прат, Зое Салдана, Вин Дисел, Дејв Баутиста, Елизабет Дебицки и Карен Гилан а филм се,у пројекцијама које почињу у 21,00 сат, приказује у 3Д формату о 17. маја.
На репертоарау Биоскопа “Кварт”
Фил1:
• 4 јајета
• 110 гшећера
• 1 ванилиншећер
• 500 гмасцарпонесира
Фил2:
• 200 гшећера
• 1 ванилиншећер
• 250 млводе
• 350 гјагода
• 1 пудингсаукусомваниле
• 250 млводе
Ијоштреба:
• 36 пишкота(3 мањапаковања)
• чоколадаупраху
• кафа
Фил1:
Усудставитејаја, шећеривани-
линшећер. Миксеромумутитепа ставитенапаруикувајте15-20 минута. Склонитесапареиоставитедасе охлади. Миксеромумутитемасцарпоне, додајтеохлађенфилисвезаједноумутите.
Фил2:
Усудсипајтешећер, ванилшећер и150 млводе. Кувајтеоко3 минута, некаври. Наконтогадодајтеисецканејагодеикувајтеоко5 минута. Посебносјединитепудинги100 мл водепадодајтеуводусајагодамаи скувајтефил. Оставитедасеохлади.
Пишкотеумачитеуохлађенукафуисложитенадносуда. Премажитетрећиномфила, папоновите поступаксапишкотамаифилом. Прекофиластавитефилодјагода, па поновопишкотеипреосталифил. Поспитечоколадомупраху.
Напомена: СкуваласамдвеДолцеГустоЛунгокафеиутосамумака-
ТИРАМИСУСАЈАГОДАМА
558 — УвизантијскомЦариградуколапснајвећекуполесаборнецрквеПресветеМудрости. ЦарЈустинијанИје моменталнонаредиорадовенаобновикојисузавршени563. године.
1274 — ПочеојесазаседањемДруги лионскиконцилпосвећенначинуизбора папе.
1429 — ЈованкаОрлеанкајеокончала опсадуОрлеана, предводившипоследњи јуриш.
1487 — ПочелајеопсадаМалагеуоквируРеконкисте.
1663 — УЛондону, подпокровитељствомкраљаЧарлсаИИ, отворенопрвопозориште.
1664 — ЛујXИВјезваничноотворио Версајскупалату.
1727 — НаосновудекретарускецарицеКатаринеИЈеврејипротераниизУкрајине.
1763 — ПочеојеПонтијаковратнакон ПонтијаковогпокушајадапреотмеФорт ДетроитодБританаца.
1824 — УБечујепремијерноизведена БетовеноваДеветасимфонија.
1832 — БаварскипринцОтофон ВитлсбахизабранзакраљаГрчкепоштоје ГрчкаЛондонскимуговоромпроглашеназа краљевину.
1893 — Поводом400. годишњице оснивањаОбодскештампарије, Књижевно-уметничказаједницаприредилапрву изложбусрпскихкњигауБеограду.
1915 — Немачкаподморница“У20” торпедимапотопилабританскипутнички брод“Лузитанију“, штоједопринелоодлуциСАДдауђууПрвисветскират. Погинуло 1.198 путникаичлановапосаде, међуњима многоАмериканаца.
1928 — УУједињеномКраљевствустароснаграницаизборногправаженаспу-
штенаса30 на21 годину.
1939 — НемачкаиИталијасклопилеполитичкиивојнисавез, ОсовинаБерлинРим. КаснијесесавезупридружиоЈапан.
1940 — ПочелаједебатаоНорвешкоју британскомДомукомонакојасеокончала изборомВинстонаЧерчилазапремијера уместоНевилаЧемберлена.
1943 — СавезничкеснагеуДругомсветскомратузаузелеТунисиБизерту.
1944 — СовјетскетрупеуДругомсветскомратупочеленападнаСевастопољи наредногданагаослободилеоднемачке војске.
1945 — НемачкигенералАлфредЈодл јеуимеВермахтапотписаодокументонемачкојбезусловнојкапитулацијиуДругом светскомрату.
1948 — ОснованјеСаветЕвропетоком заседањаХашкогконгреса.
1954 — ВојскаВијетминајепотукла ФранцузекодДијенБијенФуа, чимеје окончанафранцускадоминацијауИндокини.
1960 — ЛеонидБрежњевнаместу председникаПрезидијумаВрховногсовјетаСССРзамениомаршалаКлиментаВорошилова.
1974 — ЗападнонемачкиканцеларВилиБрантјеподнеооставку.
1993 — СрушенаџамијаФерхадијау БањојЛуци.
1995 — Напредседничкимизборимау ФранцускојЖак ШиракпобедиокандидатасоцијалистаЛионелаЖоспена.
1996 — ПредМеђународнимсудомза ратнезлочиненаподручјуСФРЈуХагупочелосуђењебосанскомСрбинуДушануТадићу, првосуђењезаратнизлочинпосле НирнбергаиТокија.
1997 — ВладаСАДосудила Швајцарску збогприхватањазлатаидрагоцености опљачканиходжртавахолокаустауДругом светскомрату.
1999 — УбомбардовањуцентраНиша
касетнимбомбамапогинулоје16 особа, а повређенооко70 људи.
1999 — УбомбардовањекинескеамбасадеуБеоградупогинулосетриособе, а рањено20.
1999 — ПапаЈованПавлеИИпосетио Румунију, каопрвипоглаварРимокатоличкецрквекојије, послехиљадугодишњег раскола, посетионекуземљусвећински православнимстановништвом.
2000 — ВладимирПутинјеступиона дужностпредседникаРусије.
2001 — РониБигз, учесник„највеће пљачкевека“, уЕнглеској1963, предаосе британскимвластимапоштоје35 година провеоуБразилу.
2002 — Упадуавиона“МакдонелДа-
ИЗМЕЂУ
гласМД-82” кинескеавио-компанијеумореублизиниградаДалијанапогинулосвих 112 путникаичлановапосаде.
2016 — ОтворенаџамијаФерхадијау БањојЛуци.
1429 — Победомфранцускевојскенад ЕнглезимазавршенајеопсадаОрлеанау Стогодишњемрату.
1783 — ЗахаријеСтефановићОрфелин издаојеуБечукњигу“Искусниподрумар“, првукњигуопроизводњивинанасрпском језику.
1794 — УПаризује, поналогуРеволуционарногсуда, гиљотиномпогубљен францускихемичарАнтоанЛавоазје, оснивачмодернехемије. Формулисаојезаконо неуништивостиматеријеиоткриопроцес оксидације.
1815 — НабрдуЉубић, кодЧачка, СрбисууДругомсрпскомустанкупотукли трострукојачутурскувојску.
1821 — УбицикодГравије, грчкеснаге ОдисејаАндруцосасузауставилеснаге ОмераВириона.
1852 — ПотписанјеЛондонскипротоколкојимсегарантујеинтегритетДанске.
1894 — МихајлоПупинјеуАмериципатентираоапаратезателеграфскиителефонскипренос.
1900 — СрпскифизичарМихајлоПупин патентираојеуЊујоркуапаратзателефонскеителеграфскепреносенавеликеудаљености.
1902 — ОдерупцијевулканаМонПеле наМартиникууКарибима, уништенјеград СенПјер, апогинулојевишеод30.000 људи.
1921 — У Шведскојјеукинутасмртна казна.
1942, — ОкончанајебиткауКоралном морукадасуавионисајапанскогносача авионапотопилиамеричкиносачавиона УССЛексингтон.
1945 — НемачкифелдмаршалВилхелм КајтелуБерлинупотписаозавршнидокументоокончањуДругогсветскограта.
1949 — СтворенајеСавезнаРепублика Немачка, учијисаставсуушледотадашње зонеподамеричком, британскомифранцускомконтролом, успостављенепосле Другогсветскогратаипоразанациста.
1963 — УградуХуевојнициАрмијаРепубликеВијетнамсуотвориливатрунабудистичкедемонстрантекојису протестовализбогвладинеодлукедазабраниистицањебудистичкезаставенапразникВесак, усмртивши9 особа.
1970 — Битлсииздалисвојпоследњи албум, „ЛетИтБе“.
1973 — УЈужнојДакоти, уСАД, окончанајепобунаИндијанацакојису10 недеља уопсадидржалималопреријсконасеље.
1980 — УБеоградујесахрањенпредседникСФРЈЈосипБрозТито. Сахранису присуствовалинајвишипредставницивишеод120 земаља, каои200 партија. Директанпреноссахранепреузелесу телевизијскестаницеизвишеод40 земаља.
1984 — Совјетскиолимпијскикомитет одлучиоједабојкотујеОлимпијскеигреу ЛосАнђелесу, оптужившивладуСАДзакршењеОлимпијскеповеље.
1992 — УСРЈугославијијепензионисано38 генерала, међукојимаиначелникГенералштабаБлагојеАџић. НовишефГШ постаојегенерал-пуковникЖивотаПанић.
1994 — Напарламентарнимизборима уМађарскојпобедилисусоцијалистиЂуле
Хорна.
1999 — УваздушнимударимаНАТО-а наСРЈугославијупогођенајеамбасадаКинеуБеограду. Погинулојечетворокинескихдржављана, анајмање10 рањено. ИнцидентјеозбиљнопољуљаоодносеСАД иКинеиуследилисумасовнипротестиу Кини.
ПоднеразјашњенимоколностимаубијенјеФехмиАгани, најближисарадниклидераДемократскогсавезаКосова ИбрахимаРугове. Његовотелопронађено јекодЛипљананаКосову.
2001 —СРЈугославијајепримљенакао пуноправничлануСветскубанку.
ПапаЈованПавлеИИокончаојесвоју историјскупосетуСирији, чимејепостаопрвипапакојијеушаоуџамију. Туземљује напустиомолитвомзамиризмеђуЈевреја иАрапа.
2003 —УамеричкомСенатуједногласнојеусвојенпредлогопроширењуНАТОазаседамбившихисточноевропских комунистичкихземаља(Летонија, Литванија, Естонија, Словенија, Словачка, Бугарска иРумунија).
МароканскикраљМухамедјеповодом рођењасвогсина, наследника, ослободио вишеод9.000 затвореника, штојенајвећа амнестијауисторијиовеземље.
2007 — ЗаменикпредседникаСрпске радикалнестранке, ТомиславНиколић, изабранзапредседникаСкупштинеСрбијеуз подршкупосланикаДемократскестранке Србије.
2021 — Наркокартели: Бразилскеснаге безбедностиликвидиралесу29 чланова бандеуфавелиЖакарезињуусеверном делуРиодеЖанеира.
328 — АтанасијеВеликиизабранзапатријархаАлександрије.
1502 —ШпанскиморепловацКристифорКолумбоиспловиоизшпанскелукеКадисначетвртоипоследњепутовањеуНови свет.
1763 — ПочелајеопсадаФортДетроитатокомПонтијаковогратапротивБританаца.
1788 — ПарламентВеликеБританије укинуотрговинуробљем.
1877 — Румунијапрогласиланезависност, месецданапоштојесклопиласавез
сРусијомпротивОтоманскогцарства.
1901 — УМелбурнуотворенпрвипарламентАустралије.
1911 — Групаофицира, учеснициумајскомпревратуиубиствукраљаАлександра Обреновића1903, уБеоградуосновалатајнуорганизацију“Уједињењеилисмрт“, односно“Црнарука“.
1926 — АмериканциРичардБерди ФлојдБенетпрвиавиономпрелетелиСевернипол.
1927 — Канберапосталаглавниград Аустралије, уместоМелбурна.
1936 — Италијазваничноокупирала Абисинију, данасЕтиопију, ииталијанског краљаВиторијаЕмануелаИИИпрогласила зацараАбисиније.
1945 — КоначанпоразНемачке, освајањеБерлинаодстранеСовјета. ОстрвоГернзиослобођеноодокупацијенацистичке Немачке.
1946 — ИталијанскикраљВиториоЕмануелеИИИјеабдицирао, анаследиогаје синУмбертоИИ.
1948 — КомунистичкапартијаЈугославијеодбацилаоптужбесовјетскихкомунистапротивполитикејугословенског руководства. УследилаРезолуцијаИнформбироаивишегодишњиполитичкииекономскипритисаксовјетскогблокана Југославију.
1950 — Министариностранихпослова ФранцускеРобер Шуманупутиопозивза помирењеФранцускеиНемачкеипредложиостварањеЗаједницезаугаљичелик, претходницеЕвропскеуније.
1952 —ШиромЈугославијеодржани масовнипротестизбогЛондонскогспоразумакојимјеЗона“А“ СлободнетериторијеТрстприпалаИталији.
1955 — ЗападнаНемачкајепостала чланНАТОпакта.
1960 — САДпосталепрваземљаукојој сулегализованепилулезаспречавањезачећа.
1976 — УлрикеМајнхоф, вођазападнонемачкетерористичкегрупе“Бадер-Мајнхоф“, обесиласеузатворскојћелији.
1978 — Упаркираномаутомобилуу центруРиманађенотелобившегпремијераИталијеАлдаМора, којегсутерористи “Црвенихбригада“ отели54 данараније.
1993 — ПочелисукобиХрватаиМуслиманауМостару, штоједовелодоподеле граданамуслиманскиихрватскидео. Му-
слиманииХрватидотадабилисавезници уборбамапротивСрбаубосанскомрату, од1992. до1995.
1995 — Накрајутродневнепрославе 50. годишњицезавршеткаДругогсветског ратауЕвропииДанапобеде, светскилидерипозвалинаглобалнопомирење. ЦентралнепрославеодржанеуПаризуи Москви.
1996 — ЈовериМусевенипобедиона првимпредседничкимизборимауУганди после16 година.
2001 —ПредседникуЈугославијеВојиславуКоштунициуЊујоркуурученанаградаИнститутаИсток-Западзасветског државникагодине.
УхаосукојијенастадионууАкри, уГани, настаокадајеполицијабациласузавац наразјарененавијаче, 126 људиизгубило живот.
2002 — УексплозијинагазнеминетокомпрославеДанапобеде, ујужнојруској републициДагестанууградуКаспијск, погинуле42, повређено150 особа.
2021 — Убомбашкимнападимана средњушколууКабулупогинулојенајмање55 особа, докјевишеод150 особаповређено, махомученицашколе.
2022 — ВасељенскапатријаршијаканонскипризналаОхридскуархиепископију(Македонскуправославнуцркву).
1497 —Италијански морепловац Америго Веспучи кренуо на прво путовање у Нови свет. Према латинској верзији његовог имена немачки картограф Мартин Валдземилер Нови свет назвао Америка, премда је нови континет 1492. открио Кристифор Колумбо.
1655 —Енглези од Шпаније преузели Јамајку, под шпанском влашћу 161 годину.
1774 —Луј XVI постаје краљ Француске.
1844 —Начелник Министарства просвете у Влади Србије Јован Стерија Поповић упутио свим окружним начелствима допис да се старине шаљу у Народни музеј. Тај датум сматра се даном оснивања Народног музеја у Београду, мада је акт о оснивању донет у септембру.
1865 —Трупе Уније заробиле, у Америчком грађанском рату, председника Конфедерације Џеферсона Дејвиса.
1871 —Француска и Немачка у Франк-
фурту потписале споразум којим су Алзас и Лорена уступљени Немцима.
1877 —Румунија проглашава независност од Турске.
1881 —Крунисан румунски краљ немачког порекла Карол I Хоенцолерн, први краљ Румуније.
1882 —Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија.
1904 —Основана фирма Хорх, која касније постаје Ауди.[1]
1906 —Италијански краљ и швајцарски председник званично отворили „Симплон“, тунел кроз Алпе којим су повезане Италија и Швајцарска.
1923 —Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Грчка склопиле Конвенцију о оснивању Слободне зоне у Солуну, којом је на 50 година Краљевини СХС припала царинска управа. Нови аранжман Југославија и Грчка потписале 1975. у Атини, с важношћу од 10 година.
1933 —У Берлину, испред Рајхстага, нацисти спалили више од 25.000 књига Маркса, Фројда, Брехта, Ајнштајна и навели да почиње ново раздобље у историји немачке културе.
1940 — Немачка без објаве рата напала Холандију, Белгију и Луксембург, а Велика Британија после немачке инвазије на Данску запосела бившу данску колонију Исланд.
Винстон Черчил постао премијер Велике Британије пошто је Невил Чемберлен, потписник Минхенског споразума, поднео оставку.
1941 —Хитлеров заменик Рудолф Хес спустио се падобраном у Шкотску у намери да почне мировне преговоре и ухапшен.
1945 —Совјетске трупе у Другом светском рату заузеле Праг. Савезници преузели Рангун од Јапанаца.
1954 —Бил Хејли и Комете издају „Rock Around the Clock“, прву рокенрол плочу која постиже прво место на музичким топ-листама.
1960 —Америчка нуклеарна подморница „Тритон“ завршила путовање око света које је трајало 84 дана.
1981 —Франсоа Митеран постао председник Француске победивши у другом кругу Валерија Жискара Д’Естена.
1988 —САД ставиле вето на резолуцију Савета безбедности Уједињених нација којом је Израел осуђен због инвазије на југ Либана.
1993 —Више од 200 тајландских радника погинуло у пожару који је захватио фабрику играчака у провинцији Након Патом.
1994 — Нелсон Мандела изабран за председника Јужне Африке и постао први црни председник те земље.
Италијански медијски магнат Силвио Берлускони постао председник Владе Ита-
лије.
1995 —Светска здравствена организација у Женеви саопштила да би узрочник смртоносне епидемије у Заиру могао бити вирус “ебола”.
1997 —У земљотресу у источном Ирану погинуло најмање 1.560 људи.
1999 —Бразил формално дозволио политички азил свргнутом председнику Парагваја Раулу Кубасу и његовој породици.
2001 —Скупштина Југославије ратификовала Споразум о специјалним, паралелним везама с Републиком Српском који су 5. марта у Бањалуци потписали председник Југославије Војислав Коштуница и председник РС Мирко Шаровић.
2002 —Бивши агент ФБИ Роберт Хансен осуђен у САД на доживотну робију због продаје строго поверљивих докумената Москви. Шпијун који је нанео највећу штету у историји САД.
2003 —Суд у Јемену осудио на смрт Абеда Абдула Разака Камела због убиства три америчка баптистичка мисионара и рањавање једног, у децембру 2002. у једној болници у граду Џибла.
11. мај
330 —Римски цар Константин I Велики инаугурисао Нови Рим на месту некадашње грчке колоније Византа.[1]
1310 —45 витезова темплара су спаљени на ломачи под оптужбом да су јеретици.
1745 —Француске трупе победиле Британце у бици код Фонтеноа и преузеле Холандију од Аустрије.
1824 —Британске снаге су у Првом бурманском рату преузеле Рангун у Бурми.
1858 —Минесота је примљена у Унију као 32. савезна држава САД.
1867 —Лондонским уговором загарантоване самосталност и неутралност Луксембуршког војводства.
1916 —Представљена је Ајнштајнова Општа теорија релативитета.
1931 —Пропаст највеће аустријске банке „Кредит-Ансталт“ означила почетак финансијског колапса централне Европе.
1949 —Сијам променио име у Тајланд.
1949 —Израел примљен у Уједињене нације.
1950 —Конрад Аденауер, западнонемачки канцелар, постао председник јединствене Хришћанско-демократске уније.
1960 —Агенти израелске тајне службе Мосад ухватили Адолфа Ајхмана који се скривао у Аргентини.
1966 —У финалу Купа шампиона одиграном на стадиону Хејсел у Бриселу, Реал Мадрид победио Партизан резултатом 2-1, освојивши шесту титулу првака Европе.
1968 —У настојању да оконча жестоке сукобе студената с полицијом премијер Француске Жорж Помпиду учинио уступке студентима.
1973 —Успостављени дипломатски односи Савезне Републике Немачке и Демократске Републике Немачке, чиме је окончано раздобље непризнавања ДР Немачке као суверене државе.
1987 —Премијер Индије Раџив Ганди ставио Панџаб под федералну контролу због побуне Сика.
1992 —Због умешаности југословенске војске у сукобе у Босни, министри иностраних послова Европске заједнице донели одлуку да повуку амбасадоре из Београда и тражили суспендовање чланства Југославије у ОЕБС-у.
1996 —Амерички путнички авион DC 9 срушио се у мочвару Еверглејдс на Флориди убрзо по полетању са аеродрома у Мајамију. Погинуло свих 110 путника и чланова посаде.
1997 —Суперкомпјутер компаније IBM „Дубоко плаво“ победио светског шампиона у шаху, руског велемајстора Гарија Каспарова, у мечу од шест партија.
2000 —Индија дочекала свог милијардитог становника, у државној болници „Сафдарјанг“ у Њу Делхију рођена девојчица.
2001 —Београдска група Канда, Коџа и Небојша одржала опроштајни концерт у башти СКЦ-а. Група се, ипак, поново окупила две године касније.
2003 —Потпредседник Демократске партије социјалиста Филип Вујановић изабран за председника Црне Горе.
2008 —Судан прекинуо дипломатске односе са Чадом, због помоћи коју је Чад пружио побуњеницима из Дарфура у нападу на Картум, главни град Судана.
2010 —Вођа британских лабуриста Гордон Браун поднео оставку на место председника владе, нови мандатар постао вођа конзервативаца Дејвид Камерон.
2021 —Terorizam: У Русији у Казању у терористичком нападу који се десио у школи
учествовало је двоје терориста. Они су пуцали у ђаке те школе и на лицу места је убијено 8 ученика, док је 32 њих рањено. Један
од терориста је убијен, а други је ухапшен.
Треба напоменути да је један од терориста
ишао у ту школу, неколико година пре тог
инцидента и да је знао тачан распоред свих просторија школе.
12. мај
907 —Жу Вен је натерао кинеског цара
Аја да абдицира, чиме је окончана владавина династије Танг дуга три века.
1364 —Пољски краљ Казимир III је издао краљевску повељу, којом је основан Јагелонски универзитет, најстарији у држави.
1804 —У Првом српском устанку ослобођен Пожаревац.
1881 —Под претњом инвазије, туниски бег Мухамед III је потписао споразум у Барду, чиме је Тунис постао француски протекторат.
1888 —Британија успоставила протекторат над Северним Борнеом и Брунејом.
1925 —Врховни совјет Совјетског Савеза усвојио први совјетски устав.
1926 —Маршал Јозеф Пилсудски извршио државни удар и успоставио војну диктатуру у Пољској.
1926 —Чланови посаде цепелина Норвешка, предвођени Роалдом Амундсеном су постали први људи који су потврђено летели до Северног пола.
1937 —Џорџ VI у Вестминстерској опатији у Лондону крунисан за краља. Церемонију преносила телевизија BBC, што је био први пренос.
1943 —Предајом немачког генерала Ханса фон Арнима у Тунису завршене борбе у северној Африци у Другом светском рату.
1949 —Званично окончана совјетска десетомесечна блокада Берлина, током које је град снабдеван из Савезне Републике Немачке, ваздушним мостом.
1965 —Западна Немачка успоставила дипломатске односе са Израелом, а арапске земље прекинуле односе с владом у Бону.
1985 —У незавршеном Храму светог Саве Патријарх српски Герман одржао свечану литургију која је обележила наставак изградње храма.
1988 —Светска здравствена организација објавила да у свету има више од 34.000 оболелих од сиде.
1992 — Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини на заседању у Бањалуци донела одлуку о формирању Војске Републике Српске и оснивању новинске агенције СРНА.
Немоћни да спрече ширење сукоба у БиХ, посматрачи Европске заједнице напустили Сарајево.
1994 —Палестинска полиција стигла на Западну обалу у оквиру припрема да од Израела преузме град Јерихон, седиште палестинске аутономије у тој области.
1995 —Власници центра „Рокфелер“ у Њујорку, иза којих је стајао јапански капитал, објавили банкрот.
1997 —Председник Русије Борис Јељцин и чеченски вођа Аслан Масхадов потписали споразум о обустави непријатељстава.
2003 —У два самоубилачка бомбашка напада у Чеченији погинуло најмање 75, повређено на стотине особа. 2008 —Земљотрес јачине 7,8 степени Рихтерове скале је погодио провинцију Сечуан, у Кини. Погинуло је 69.016 људи, 18.830 их се води као нестало, а без крова над главом је остало преко 5 милиона људи. Земљотрес је за собом оставио и неколико стотина хиљада повријеђених.
13. мај
1497 —Папа Александар VI изопштио је владара Фиренце и реформатора Ђиролама Савонаролу, који је спаљен годину дана касније.
1787 —Први бродови с робијашима кренули из Портсмута према новој колонији у Аустралији, тада кажњеничкој колонији Велике Британије.
1779 —Руски и француски посредници су испреговарали мир из Тешена који је окончао Рат за баварско наслеђе.
1830 —Основана Република Еквадор, за првог председника изабран Хуан Хосе Флорес.
1846 —Конгрес САД формално објавио рат Мексику, мада су борбе у Калифорнији почеле неколико дана раније.
1848 —У Сремским Карловцима почело заседање „Мајске скупштине“ на којој су
делегати 175 црквених општина из Војводине и Србије изабрали Јосифа Рајачића за патријарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу.
1887 —У Београду основана Провизорна опсерваторија Велике школе. Оснивањем Републичког хидрометеоролошког завода Србије 1947. Опсерваторија постала његов део.
1888 —Принцеза Изабела Бразилска је потписала Златни закон, чиме је званично укинуто ропство у Бразил.
1913 —Руски конструктор Игор Сикорски је полетео првим вишемоторним авионом Руским витезом, који је сам направио.
1940 —Немачка војска је прешла реку Мезу и напала Француску.
1941 —У Србији, на Равној гори пуковник Драгољуб Михаиловић основао Југословенску војску у отаџбини.
1944 —Формирана ОЗНА - Одељење заштите народа.
1945 —Битка на Зеленгори, последња битка у грађанском рату између партизанског и четничког покрета.
1948 —Петнаест јеврејских насељеника кибуца Кфар Ецион је масакрирано након предаје после дводневне битке са Арпаском легијом и арапским насељеницима.
1949 —Први пут полетео први британски млазни авион „Канбера“.
1967 —Закир Хусеин је ступио на дужност као први муслимански председник Индије.
1968 —У Паризу почели званични преговори представника Северног Вијетнама и САД о окончању рата у Вијетнаму.
1981 —На Тргу светог Петра у Риму атентатор Мехмет Али Агџа је ранио папу Јована Павла II.
1990 —На стадиону Максимир, на утакмици загребачког Динама и београдске Црвене звезде избили су немири навијача.
1994 —Министри иностраних послова САД, Европске уније и Русије у Женеви постигли сагласност о заједничкој стратегији у решавању босанског конфликта.
1999 —Перу и Еквадор потписали документ о разграничењу окончавши шест деценија дуг спор због којег су три пута ратовали.
2000 —У Новом Саду убијен Бошко Перошевић (рођ. 1956), председник Извршног већа Аутономне покрајине Војводине. 2007 —Након договора челника ДС-а, ДСС-а, и Г 17+ о формирању нове српске Владе, председник Скупштине Србије Томислав Николић поднео оставку после само пет дана проведених на тој дужности.
14. мај
1607 —Енглески авантуриста Џејмс
Смит основао прво енглеско насеље на тлу Северне Америке, касније по њему названо Џејмстаун.
1610 —Верски фанатик убио у Паризу француског краља Анрија IV, првог монарха из династије Бурбона.
1643 —На француски престо дошао четворогодишњи Луј XIV након смрти оца Луја XIII. Регенткиња је била његова мајка Ана Аустријска, али је стварну власт имао кардинал Мазарен.
1796 —Енглески лекар Едвард Џенер успешно вакцинисао против великих богиња једног осмогодишњег дечака и означио почетак модерне имунологије.
1811 —Педро Хуан Кабаљеро, Фулхенсио Јегрос и Хосе Гаспар Родригез де Франсија су збацили шпанског гувернера Парагваја и прогласили независност од Шпаније.
1900 —У Паризу отворене Летње олимпијске игре 1900., друге модерне Олимпијске игре и прве на којима су учествовале жене.
1940 —Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине Ротердама, при чему је погинуло око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа.
1948 —Давид Бен-Гурион је јавно прочитао Декларацију о оснивању државе Израел.
1955 —Осам комунистичких земаља је у Варшави потписало уговор о оснивању Варшавског пакта.
1962 —Милован Ђилас изведен пред Окружни суд и осуђен на 13 година затвора и ограничење грађанских права у трајању од пет година.
1968 —Комунистичка влада у Чехословачкој на челу са Александром Дубчеком објавила почетак широких друштвених реформи, познатих као „Прашко пролеће“. Реформе су прекинуте већ у августу, уласком совјетских трупа у Праг.
1973 —САД су лансирале Скајлаб, своју прву свемирску лабораторију.
1989 —Вођа перониста Карлос Менем постао председник Аргентине, победивши на изборима кандидата владајуће Радикалне партије Едуарда Ангелоса.
1991.
- Радио-телевизија Србије почела еми-
товање сателитског програма
- Самоубиство је извршила Ђанг Чинг, удовица кинеског лидера Мао Цедунга, један од вођа „Културне револуције“.
1992 —Главној улици у Београду, улици Маршала Тита, после 47 година промењен је назив у Улицу српских владара. Назив је касније промењен у краља Милана.
1999 —У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођена колона избеглица код села Кориша на Косову, при чему је погинуло 87 особа, међу којима је највећи број деце.
2001 — Савет НАТО одобрио повратак југословенске војске и полиције у сектор Б Зоне копнене безбедности на административној граници између Косова и Србије, почев од 24. маја.
Лидер коалиције десног центра Силвио Берлускони победио на парламентарним изборима у Италији и потом формирао 59. италијанску владу од 1945.
2002 —На донаторској конференцији у Њујорку, коју су покренуле УН за прикупљање помоћи за обнову Сребренице, која је током рата у БиХ била енклава под заштитом УН, обећано 5,2 милиона долара за обнову тог града.
2003 — Пред Трибуналом у Хагу почело је суђење групи бивших официра Војске Републике Српске, Видоју Благојевићу, Драгану Обреновићу, Драгану Јокићу, оптужених за злочине у Сребреници у јулу 1995. Четврти оптужени Момир Николић је након признања кривице и нагодби са Тужилаштвом, изузет из поступка. Ирачки званичници саопштили да је из масовних гробница у тој земљи откопано преко 2.200 тела, жртава режима Садама Хусеина.
Алжирска војска ослободила 17 европских туриста, које су отели исламски милитанти и држали их два месеца у Сахари. После близу четрдесет година планирања и дебата, отпочели подземни радови на заштити Венеције од тоњења.
2008 —Жистин Енен, тада најбоља светска тенисерка, објавила је да се повлачи из професионалног тениса.
2015 —Виши суд у Београду рехабилитовао је генерала Драгољуба Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у Београдском процесу.
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs
