ГЛЕДАЈ ДА ТЕ
ВИДЕ
- Кампања „Видљиво је безбедно“, под слоганом „Гледај да те виде“, покренута са циљем да се возачима двоточкаша скрене пажња на значај њихове видљивости током учешћа у саобраћају. - На поклон ретрорефлектујући прслуци, друга опрема корисна за безбедну вожњу и промотивни материјал који обухвата кратке квизове знања из области безбедности у саобраћају.
- На територији града Краљева током претходне године најмање погинулих од кад
се води статистика у овој области. - Међу
осам страдалих и два возача двоточкаша.
- Неколико последњих година није било
страдале деце у саобраћају
13
одатак да многе саобраћајне незгоде настају у урбаним срединама, у којима локалне самоуправе имају велику улогу и могућности за унапређење стања безбедности, повод је да им се законом дефинишу обавезе у систему безбедности саобраћаја и дефинише стабилан извор финансирања. То је основ по коме тридесет одсто од сваке наплаћене новчане казне од саобраћајних прекршаја припада јединици локалне самоуправе на чијој територији је начињен. Обавеза локалних самоуправа је да усваја и реализују стратегије и годишње планове за безбедност саобраћаја, у складу са упутствима и приоритетима препозна-
тим у оквиру Националне стратегије и Акционог плана за безбедност саобраћаја. На основу закона, у обавези су да успоставе локална тела која чине представници органа, организација, институција, невладиног сектора и других субјеката који делују у систему безбедности саобраћаја на путевима, а нарочито у областима финансија, јавних набавки, безбедности, комуналних и инспекцијских послова, правосуђа, здравства, школског и предшколског васпитања и образовања, медија и управљања путевима. Анализирајући врсте и број незгода
у протеклом периоду, посебна пажња Савета за безбедност саобраћаја на те-
риторији града Краљева посвећена је категоријама бициклиста, мотоциклиста и мопедиста. То је и разлог за покретање кампање „Видљиво је безбедно“, под слоганом „Гледај да те виде“, са циљем да се возачима двоточкаша скрене пажња на значај њихове видљивости током учешћа у саобраћају. У току кампање на поклон ће добити ретрорефлектујуће прслуке и другу опрему корисну за безбедну вожњу, уз то и промотивни материјал који обухвата кратке квизове знања из области безбедности у саобраћају. Агенција за безбедност саобраћаја Републике Србије је у уторак, на Тргу српских ратника,спровела тросатне
МАГАЗИН 602 11.6.2023. 14 П
превентивнo-промотивне активности усмерене ка унапређењу безбедности са циљем смањење страдања бициклиста, мопедиста и мотоциклиста као учесника у саобраћајним незгодама. Сем у Краљеву сличне активности реализоване су у Београду, Панчеву, Кикинди и Сомбору.
У Савету за безбедност саобраћаја подсећају на жељу возача двоточкаша да буду боље виђени од стране других учесника у саобраћају, а једним од начина је оцењено коришћење жутих флуоресцентних прслука који, како током ноћи тако и дању, довољно одударају од средине па возачима теретних и комерцијалних возила дају довољно
времена да их уоче и благовремено реагују.
О ефектима кампања које Савет за безбедност саобраћаја реализује у сарадњи са Агенцијом за безбедност саобраћаја сведочи податак да је током претходне године на територији града Краљева било најмање погинулих од кад се води статистика у овој области. И поред тога изгубљено је осам живота, међу њима и два возача двоточкаша, а мало светла у прилично суморну слику уноси податак да неколико година уназад у саобраћају није било страдале деце.
Отежавајућом околношћу за возаче двоточкаша оцењује се податак да се
Краљево сврстава у ред ретких градова у земљи који немају бициклистичке стазе изграђено у складу са законом па ни на малобројним не поштују прописе којима се регулише понашање у овој области. У Савету за безбедност саобраћаја разлог таквом стању виде у податку да возачи ако нису принуђени да возе бициклистичким стазама по целом граду то неће чинити ни на једном малом делу пута па користе коловоз као оно на шта су навикли. То је још један од повода за поруку да посвете више пажње кретању коловозом и користе један метар од ивице у правцу кретања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
15
МАГАЗИН 602 11.6.2023. 16
17
Урбане легенде: Бранко Шериф (2)
ЧОВЕК БЕЗ ИМЕНА
И
АДРЕСЕ
препознатљиви и о којима се годинама, у различитим околностима, говорило. Седамдесетих година прошлог века Краљевом је,како сам каже, харао Јован Симић, међу Краљевчанима познатији као Бранко Шериф. Последњих година, у неизвесности где ће да проведе ноћ и да ли ће преспавати под неким кровом, лутаградом у ишчекивању да му неко од познатих понуди да нешто поједе и попије. На половиниседме деценије живота, после четрнаест година проведених по затворима, од Центра за социјални рад прима редовно социјалну помоћ од око пет х иљада динара. Пролазе поред наизглед сасвим обичног старца многи, а не препознају га ни они који су умладости препричавали приче
о Шерифу. Ретки су тренуци када је Бранко спреман да, као сада,отвори душу и прича о ономе што је проживео. Па и тада прича често неповезано. Прича о оцуСтојану и мајци Спасенији, браћи Драгану и Драгољубу, сестрама Радмили и Наталији
роблеме је још 1971. или чак друге, не сећам се добро, почео да ми прави један човек. Требало је да буде председник суда, али су
П
га сјебали. Једне вечери ја и покојни
Цвејо Бугарин, Бог да му душу прости, дођемо касно кући. И он је био из моје
улице, па смо се дружили. Легнем, а ујутру неко звони пред вратима. Тата ме пробуди и каже Јоване, шта је ово
било, дошли неки у цивилу. Ајде да су они плави што долазе стално, али траже те неки у цивилу.
Протрљам очи, па онако још бунован изађем пред врата, а они кажу Бранко, звао те шеф да дођеш. Добро, да дођем, и седнем са њима у ауто, па правац ДБ. И у то време је било цинкароша колико хоћеш, који су радили за ту јебену ДБ. Седнем код ше-
фа, а он пита шта ћемо да попијемо. Ајмо, кажем, а била је субота, да попијемо по једно вињаче и кафу. Каже, слушај, знам да имаш великих проблема. Ајмо ми овако, ово према овоме нема ништа, али да радиш за нас. Ако нећеш, нек те Бог спашава.
Ја га нешто гледам и размишљам, шта овај сад сере. Ово према овоме нема баш ништа, а ово према овоме има
МАГАЗИН 602 11.6.2023. 18
19 Фото: М. Радовановић
МАГАЗИН 602 11.6.2023. 20
шта оћеш. Каже, Бранко, немој да се превариш. Ја кажем, и ако се преварим шта има везе. Одбијем да срађујем са њима, а он каже, дођи у понедељак у три сата.
Треснули смо по пиће па довиђења, довиђења. Ја правац у Турист, „под небо“ где смо седели, па испричам другарима све. Сви су моји другари већ мртви, осим једнога, покојни Миоман, покојни Бодо, покојни Смајо, Шиљо Нишлија, Цујо Рогоња. Они су на истини, а ја сам на лажи. Седимо, а ја у једном тренутку кажем, брате, види шта ми урадише. Стварно су ђубрад. Сви су ме цинкарили па кажем друштву, што сте покварени, а они не смеју ништа да одговоре. Били су курвини синови, а и ДБ је био курвин син. Знао је тачно шта да направи и како да баци коску међу људе.
У понедељак у три сата одем поново. Ја на врата, а онај само диже руке и каже Бранко, све си рекао у суботу и не треба ништа више да нам причаш. Кажем довиђења и изађем. Све се то дешавало пре него што сам се први пут вратио из Немачке. ***
Једно јутро ја и Цвејо Бугарин идемо на суд. Два пута сам већ пре тога био на суђењу. Судија Окружног суда исти онај што је требало да буде председник. Покојни тата дошао, дошло пола Краљева. Судија каже, пресуда у дванаест, а ми одмо у Кнежеву вечеру да сачекамо. Пођемо ка суду, а моја сестра каже, ево „марице“. Окренем се да видим а они, курвини синови, само скренуше и ударише лево, тамо где је био истражни поступак. Питам позивара, оног што носи позиве, шта је било а он каже, довели неког. Видим ону гузуљу, жену једног саобраћајца, па питам шта је било а она каже брате, довели једног да га воде.
Дође и подне, а ми сви код истог оног судије. Каже, Јоване Симићу од оца Јована и мајке Спасеније, криви сте за то дело три године, за то годину и по за то годину, шест година на спајању пет. Има да се лишите слободе. Ја само
питам зашто, а он каже добићеш решење.
Кад см дошао да потписујем да идем у затвор у Ниш да лежим питам да ми каже зашто пет година. Како да те не осудим, каже, кад се умешала и општина, и СУП, и начелник и комплетан град. Каже још, да се смири град. После само годину дана било је клања по Краљеву. А ја нисам ништа урадио. Био сам леп и обучен као лутка, водио најбоље требе, а то је неком сметало. То је та дискусија.
Веруј ми да се никада у животу нисам побио због себе, само због других. Седе тамо муж и жена, или момак и девојка, и дође неко да их малтретира.
Кажем шта дирате човека, а они почну
да серу, јер не знају о коме је реч, па добију по носу. Примера ради, сад тебе неко да нападне, или да те нешто малтретира без везе, ја ћу да му .... иако те не познајем. Косовска посла, шта ћеш. Ја сам пет година пио пећку воду, али кад се попнем овде код Вука Караџића и погледам на Столове изгледа ми као да гледам Проклетије.
Не знаш које су то џукеле биле. Ево га Зоран Црногорац у Београду, брат му Саво овде, па питај њих. Знаш ли колико је туча било у Краљеву. Седимо ми и пијемо, зезамо се, изађемо напоље иза Југославије и побијемо се, па се ватимо да пијемо и даље.
Ово сада нема ништа. „тетка“ и „сурла“, то нема ништа. Тетка је вена, сурла је нос. Можда ће све то неки да протумаче другојачије. Постоји само једна ствар, а то је да они сада кажу брате, тебра, где си тебра. Ја те брате, тебра волим, ја ово, ја оно. Гледам стотину деце којима су родитељи некада били алфа и омега, а они гоље сада. Све им отеше, све их бију ко коње. Ако ја сада узмем и лижем неки ђаво овде и није ми више за лизање, па ми треба за нос, па ми треба за тетку. Када се вена више не појави иде испод језика. Свако ко нема ногу од младих људи тај је радио дрогу. То је ван сваке памети.
Покојни Мико и друштво седе доле испод обале и коцкају се. Видиш пуни лове ко бродови, а ја дете, гледам. Он
ми каже ево ти 20 кинте иди ми купи цигаре, а Морава, или Дрина, је у оно време била 22 динара. Ја морам да
идем целом улицом да ужицам 20 пара за Дрину или Мораву без филтера.
Жицај буразеру, али мораш да донесеш. Где ћеш после у град.
Мени је то била част. Била је велика ствар да сам са њима. Брацо Грчки, Ђерка, мали милион њих. Идем улицом и тражим по мало пара. Молим, а они не дају. Неко се смилује па да. Битно ми је да однесем цигаре. То је била увек клемпа, главу отвара кад касним. Казна, ту испод обале. Кад донесем узму намерно и згужвају цигаре и баце, па опет немају. Кад донесем следећи пут цигару узму па запале. ***
Краљево је најспецифичнији град на свету. Веруј ми ово што ти говорим. Постало је то због једне ствари. Ниједан град у Србији ни у старој Југославији, ни било где, нема специфичну дискусију као Краљево. Краљево је нешто што је најбоље и најлепше на свету. Мангупирање, дркање, зајебавање, било шта, то је то. Ниједан град у Србији није имао то као што је имало Краљево. Стара Југославија, СФРЈ и ФНРЈ. Кад те питају одакле су и кажеш из Краљева, питају јел‘познајеш Бранка Шерифа. Кад ме питају како се зовем, питам јел‘службено или како? Ако је службено, онда Јован Симић, ако није ја кажем Бранко, тако се декларишем. Краљевчане су знали сви, у целој земљи. Окупљали су се у центру Београда, на Теразијама испред Москве. Окупљали су се и други, али не у центру града. Вањол старији и Мишко Мерцедес били су легенде Краљева по свему. Мишко изгуби главу. Живео је бурно, са Стевицом Марковићем из Париза, са овим и оним. Долазио је Стевица и у Краљево. Његова сестра Данка радила је код судије Митровића.
21
***
Краљевачка ликовна сцена: Слађана Миљковић (1)
ДО „МАРЖИКА“
ПРЕКО
ЗЛАТНОГ КАВЕЗА
-Три године студија за изузетно уметничко образовање. - Планираних
неколико месеци у Паризу продужено на десет година. - Први уговор са
кућом високе моде. - Пропуштена прилика да се вине у висине модног
дизајна. - Повратак из Француске обележен настојањима
о укључивању у културне токове локалне средине, пре свега рад Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“. - Буџетско
финансирање из градске касе довољан мотив за амбициозне планове, пре свих организацији једнодневне колоније под називом „Сто један сликар“. - Градска галерија у реновираној згради нудила добре услове за нову фазу ликовног живота у граду. - Допринос који је дала Слађана Миљковић основа на којој јој је указано поверење да, као председник, удахне нови живот Удружењу ликовних уметника „Владислав Маржик“
МАГАЗИН 602 11.6.2023. 22
Слађана Миљковић
23
летимичан поглед на краљевачку ликовну сцену сведочи да значајно место на њој припада женама.
То на најбољи начин потврђује ликовни
педагог, сликар и наставник ликовне културе Слађана Миљковић чију је склоност према ликовном изражавању на специфичан начин још у основној школи препознао доајен краљевачке ликовне сцене Драгољуб Босић. Његово дугогодишње педагошко искуство било је довољно за потврду колико је у том узрасту значајно да се препознају афинитети према одређеним областима уживоту, како би се ђаци на време усмерили у правом смеру. Отуда и уверење како би Слађану, да није било Босића, живот највероватније одвео на неку другу страну. Љубав према ликовној уметности добила је додатни порив у оквиру ликовне секције у школи у којој јој је искусни ликовни педагог наменио посебно место.
Све то је, каже Слађана, значајно утицало на јачање идеје о упису у неку од уметничких школа за шта је прилику требало тражити тек после две године последње генерације усмереног
образовања.
Након увида у прве радове додатни импулс је дао сликар Ненад Стефановић и,саветима за понашање на пријемном испиту,утемељио жељу за уписом у једну од уметничких школа, у Београду или Нишу. Као и многим другим случајевима тога времена родитељи нису имали превише разумевања да уметност буде коначно животно опредељење ђака генерације, а податак да неки од Слађаниних рекорда као првака Југославије у вишебоју јошнису оборени, додатни мотив за предлог да се усмери према Факултету за физичку културу.
- Кад су рекли иди напријемни па се сналази мислили су како ћу да одустанем. Међутим,ја све сама организујем и са другарицом одем у Ниш. Пријемни је трајао три дана, а кад су објављени резултати погледам на листу и кренем одоздо али ме нема на списку. Кад помислим даје све готово видим да сам прва, па не могу да верујем да сам то остварила у јакој конкуренцији деце из целе Србије. Разлог више је што се у то време још није знало за везе приликом
уписа, па сам потврдила да је успех резултат само мојих способности. У изузетној школи са највећом традицијом у земљи, заснованој на ликовној варијанти у коју су касније увели неке нове смерове, провела сам две године а од четири постојећа определила се за смер текстилни дизајнер, јер сам се и раније бавила и модом.Изузетна професорка Марија Милошевић била нам је друга мајка, а оно што је битно за развој деце је што смо ту проводили време од осам ујутру, све док нас не истерају из школе, и цео дан радили. Период дружења и уметничког сазревања је најлепше доба мог живота, а након што сам почела да тренирам атлетику у Радничком са завршетком школе коначно сам завршила са спортом, каже Слађана. Сви матуранти једне од најбољих генерација Уметничке школе у Нишу сматрали су стечено знање довољним за упис на Факултет ликовних уметности,па су заједно кренули на пријемни испит. Оптимизам утемељен на ликовним вештинама стицаним под будним очима изузетних професора, спласнуо је по об-
МАГАЗИН 602 11.6.2023. 24
И
јављивању резултата јер, за разлику од испита две године раније,квалитет кандидата није био довољна референца за упис. О томе сведочи податак да нико од нишких ђака није успео да прескочи праг потребан за упис на факултет и сврставање међу пет за колико је те године било места. Велико разочарање свих донекле је ублажено податком да је Слађана прва испод црте што је додатни мотив за покушај да се окуша у другом испитном року кад се провера способности поклопила са сличном на Вишој
школи ликовних и примењених уметности која је школовала наставнике ликовне културе. Био је то добар начин да се
не изгуби година а колико су нишки ђаци били добро припремљени, и бољи од осталих, сведочи податак да је од укупно једанаест будућих студената место у школи обезбедило њих четворо, Слађана са првог места ранг листе.
- Школа је била изузетна јер су предавачи били професори са факултета ликовних и примењених уметности.
Завршила сам у класи професора Здравка Вајагића и током три године студија
стекла изузетно уметничко образовање, а иако се разлика од факултета огледа у само шест испита, мали хендикеп је што се са професорима ове две академије водимо као виша школа. Мада се школа базира на ликовним вредностима дипломирала сам на мозаику и,као ликовни техничар дизајнер текстила из средње,стекла звање педагога ликовне културе.
У једном тренутку сам ипак хтела да упишем академију,али је нових пет година одсуства од куће и породице са само једном платом било превише па одустанем и почнем да радим у Врби као наставникликовне културе на замени. Била је то једна од најбољих школа тог времена, деца су добра, лепо се снађем, стигне и прва плата и ту се задржим годину дана, прича Слађана која је, по истеку уговора, у трагању за новим послом а након потврде да се већ бавила модом, до новог у струци била принуђена да ради и друге послове.
Трајало је то све док није упражњено место наставника ликовне културе у Витановцу и Годачици,уз укупно ангажо-
вање у две школе од седамдесет одсто пуног радног времена.Наредних десет година остаће запамћене по својеврсном хаосу узрокованом санкцијама међународне заједнице, пре свега у отежаним могућностима за долазак до радног места. У дугом периоду, признаје Слађана, није било сигурно дали ће аутобус поћи са почетне станице, још мање колико ће му времена бити потребно да стигне до одредишта. Није било необично да то потраје сатима,али ни да се на половини пута поквари па путници даље наставе пешице. Проблемима ове врсте били су изложени и друге колеге што је повод да се боље организују и сами приступе решавању. Упркос свему што се дешавало у том периоду не јењава уверење да је био најлепши током свеукупног радног ангажовања.
Да проблеме у оквиру професије по који пут додатно оптерећују приватни живот добро је могла да се увери и Слађана, а одсуство жеље да остатакпроведе путујући по селима јачало потребу за заокретом и значајним променама да-
25
МАГАЗИН 602 11.6.2023. 26
леко од локалне средине. Одлучна у намери да што пре оде пропустила је могућност коришћења неплаћеног одсуства, па се отказ уговора о раду показао као добар начин за коначан
раскид са радом у просвети. Ветар у
леђа пружио је брат запослен у Паризу
са позивом да до коначне одлуке, добар начин да се одагнају све дилеме, проведе код њега неколико месеци, - Ту креће период друге половине
мог живота а, иако упочетку не могу ништа да радим, пријатељ мог брата ми помогне за папире пакрећем да осликавам ресторане, зарађујем неке паре и упознајем Париз. За годину дана сам обишла што сам могла од културних догађаја, али се уз одушевљење суочавам и санеким другим стварима. Видим да је то велика џунгла у којој је тешко наћи посао, не знам језик и, док нисам ушла у неке другачије кругове, везана за Србе суочена са интелектуално ниском причом људи.Упознала сам и неке наше уметнике, међу њима Владу Величковића и многе друге укултурном центру, адаптирам се и улазим у неку другу причу. Стицајем околности ту ме затиче бомбардовање Југославије, па хоћу да се вратима не могу. После годину дана ипак успевам на три месеца,па поново у Париз после борбе за визу у којој ми је помогао грузијски амбасадор.Човек
воли уметност и са причом да сам аташе за културу који радиса њиховом
децом у дијаспори, помогне ми да добијем визу на три месеца са којом се враћам у Париз, каже Слађана.
Планирани боравак у главном граду Француске од само неколико месеци продужио се на десетак година током којих су се,с времена на време, јављале мање или више повољне прилике за развој професионалне каријере. Познанство са значајном особом из политичког живота, која се у једном периоду нашла у жижи интересовања европских медија, наговештавало је разрешење значајних животних проблема, пре свих легалног боравка у главном граду Француске на дуже време. А да се свему што је лепо по који
пут испрече неочекиване околности потврдило се пред крај последње деценије двадесетог века када је рат закуцао на врата земље из које је отишла. У ситуацији кад је останак угрожен, а повратак онемогућен,живот је испуњен неизвесноћу која је потрајала до смиривања политичких прилика на овим просторима а окончана новим изазовима.
- Деси се венчање и постајем грађанин са папирима. Преко неких пријатеља упадам у кућу која издаје војну опрему али има и колекционарски део, униформе из осамнаестог века које издају за потребе снимања. У време Недеље моде у Паризу долази главна дизајнерка којој треба сценографија и види да посебним бојама радим на текстилу и по поруџбини осликавам пилотске јакне. Посао је добар а њој баш то треба,па добијем први уговор са кућом високе моде и осликам кожне чизме рађене за жену неког шеика. Урадим перфектно, зарадим добро, а они ме ангажују да радим за модну кућу. Задржим се ту извесно време, плаћена сам по уговору за сваки посао. Проблем се огледа у податку да ми се приватни живот увек преплитао са пословним, а ту нисам имала срећу јер су се озбиљнијем ангажовању на професионалном плану испречиле породичне обавезе због којих сам пропустила прилику да се винем у висине модног дизајна, каже Слађана.
Различите обавезе припадника два различита света, политичког и уметничког, често остављају дубоке трагове у приватном животу, а колико последице могу да буду тешке Слађана се уверила кад је доведена у ситуацију да бира. Изабрала је брак што ће је на дуже време одвојити од било каквог контакта са светом уметности. О напорном и турбулентном животу тог периода најбоље сведочи податак о честим путовањима на релацији Париз - Краљево и по петнаест дана у њима сваког месеца.
- Тих десет година је рупа у професионалном послу. Сликам, али то није ништа озбиљно па пропуштам можда
велике шансе да се пробијем на ликовној сцени у Паризу.
Због мужевљевог
посла ограничено ми је кретање и контакти са људима тако да сам била у неком златном кавезу, имаш све а немаш ништа. Потиснула сам то код себе а како сам ипак уметник почињем мало да се буним, почињу притисци па долази до развода и повратка у Србију. После осам месеци он се враћа, продаје све у Паризу, купује стан у Краљеву, помиримо се а ја почињем да водим своју школу и полако се враћам у овај свет. Путујем у Београд,син иде у Уметничку школу, све је супер али брак не може даопстане и коначно се разводим, али не напуштам посао који почиње да сешири. Ја сам овде од 2007. а посао прераста у озбиљну причу, каже Слађана.
Повратак из Француске обележен је настојањима о укључивању у културне токове локалне средине, пре свега рад Удружења ликовних уетника „Владислав Маржик“. Мотив више је нимало пријатно сазнање да је удружење у великим дуговима, у просторијама искључена струја а објекту у коме су смештене прети урушавање. Колегама у Краљеву који су делили слична интересовања допала се идеја о обнављању и реактивирању удружења, још више спремност Слађаниног мужа да у реконструкцију објекта уложи значајна финансијска средства. Доброг саговорника уметници су нашли у градоначелнику Краљева др Милошу Бабићу, а буџетско финансирање из градске касе било је довољан мотив за амбициозне планове, пре свих организацији једнодневне колоније под називом „Сто један сликар“. Градска галерија у реновираној згради нудила је добре услове за нову фазу ликовног живота у граду, а допринос који је дала Слађана Миљковић основа на којој јој је указано поверење да, као председник,удахне нови живот Удружењу ликовних уметника „Владислав Маржик“.
Т. Радовановић Фото: М.Радовановић
27
МАГАЗИН 602 11.6.2023. СедмаТурнеја „Слободне зоне“у Краљеву ЗА ФИЛМСКЕ СЛАДОКУСЦЕ
- Седамнаеста турнеја филмског фестивала „Слободна зона“ кроз Србију. - Фестивал заснован на идеји о децентрализацији културе и жељи да се ексклузиван филмски садржај учини доступним публици у већим градовима и мањим местима у којима биоскопи не постоје, а културна дешавања су реткост. - После фестивала који се одржава
у новембру сваке године, наредне креће на Турнеју током које се публици пружа прилика да види избор најбољих филмова. - Током пет дана пред Краљевчанима исто толико филмских остварења светских
кинематографија насталих претходних година
29
„Слободна зона“ је филмски фестивал основан 2005. године са идејом да се кроз популаризацију ангажоване кинематографије, која није део уобичајеног биоскопског репертоара, отвори простор за промоцију, промишљање и разумевање актуелних друштвених појава и проблема у свету, земљи и региону.
Прве године је у једној биоскопској
сали приказано двадесет документар-
них, играних и краткометражних ангажованих филмова из целог света, награђених на престижним светским фестивалима, а од тада се на програму „Слободне зоне“ сваке године приказује тридесет до четрдесет целовечерњих играних и документарних филмова. Фестивал се од 2013. године организује истовремено у три града, Београду, Новом Саду и Нишу, а пројекције се одржавају у десет биоскопских сала. После пројекција у новембру сваке године, фестивал наредне креће на Турнеју током
које се публици у мањим градовима, местима и селима, пружа прилика да виде избор најбољих филмова. Турнеја подразумева бесплатне пројекције у више од педесет градова Србије, приликом којих се публици пружа прилика да ужива у најновијим остварењима у области играног и документарног филма и информише са темама које обрађују. Филмскифестивал„Слободназона“ кренуо је на седамнаесту Турнејуиу оквируизборадонеонајновиједокументарнеиигранефилмовекојисубили изузетнозапаженинаглобалнојангажованојфилмскојсцени. Пажљивомселекцијомодабрани су оникојисуосвајали најзначајнијенаградеипоказалиизузетанпотенцијалкодпубликеикритикеод БерлинадоКанаидругихвеликихсветскихфилмскихманифестација. Турнејаје одсрединемартадосрединејунаорганизована увише од педесетградоваи општина, апоредуказаногповерења старихпосебнозадовољствопредста-
вља сарадњасазнатнимбројемнових локалнихпартнера, па су умногимместимафилмовиса Фестивала приказани првипут.
Седаманеста по реду Турнеја отпочела је 22. марта пројекцијом филмова у Брусу, а потом посетила Ужице, Гучу, Јагодину, Зајечар, Зрењанин, Пожегу, Панчево, Косјерић, Уб, Пожаревац, Ивањицу, Лапово, Бор, Руму, Лазаревац, Лесковац, Пријепоље, Врњачку Бању, Бољевац, Кучево, Чачак, Опово, Сремске Карловце, Крушевац, Бачку Паланку, Рудник, Жабаљ, Чуруг, Бечеј, Кањижу, Мокрин, Голубац, Параћин, Краљево, Осечину и Вршац, а до последњепројекције следејош Футог, Крагујевац, Сомбор, Смедерево, Шабац, Петровац на Млави, Алексинац, Крупањ, Нови Бечеј, Прокупље, Сјеница и Суботица.
Од укупног броја,за приказивање у Краљеву одабрано је пет филмова, међу којима су победник Канског фестивала и добитник Европског оскара,
МАГАЗИН 602 11.6.2023. 30
„Троугао туге“, као својеврсна критика данашњег капиталистичког друштва, психолошки нијансирана француска драма „Прековремени рад“са причом о самохраној мајци која не жели да одустане од бољег посла како би деци и себи обезбедила пристојан живот. Документарни филм „Писање ватром“ доноси причу о јединој индијској новинарској организацији коју воде жене, а играни „Нежно“о опсесији бодибилдингом, романтици, (не)испуњености и љубави, испричан између серија понављања и бројања калорија. Млађој публици намењен је шпански филм „Часна сестра фудбалски тренер“који, осим хумора, посебним чини лукавство и храброст потребни часној сестри да инспирише децу и научи их правим вредностима.
Метеоролошке прилике ни овога пута нису биле наклоњене организаторима па је, уместо у дворишту испред, прва пројекција у просторијама Француске куће је, бар на први поглед, окупила не-
што више посетилаца него ранијих година. Утисак се темељи на потврди да је површина просторије у приземљу намењена догађајима ове врсте преградом
смањена на половину па није ни могла да прими више посетилаца што је било повод за најаву да ће већ следећа пројекција бити организована у Свечаној сали Градске управе.
Прве вечери је приказан победник прошлогодишњег Канског фестивала „Троугао туге“ , дугоочекивани филм награђиваног шведског редитеља Рубена Естлунда,који је на њему убедљиво освојио другу Златну палму. Филм је смештен у свет високе моде, са пар манекена који се налази на раскрсници каријера а, као инстаграм инфлуенсери, позвани су на луксузно крстарење како би додатно допринели гламуру необичног и пребогатог друштва на јахти. Када јахта потоне, насукани су на пустом острву с групом милијардера и чистачицом, а у борби за преживљавање и опстанак на острву
распадају се и преокрећустаре друштвене хијерархије. У својеврсној критици савременог света у правом естлундовском кључу, у улози бесног марксисте,који је игром случаја капетан на крстарењу за супербогате,нашао се чувени Вуди Харелсон.
Пред другу пројекцију наредног дана изостало је обећано премештање у већу простору па је један број заинтересованих, сматрајући је неусловном за овај вид догађања, одустао од уласка у Француску кућу.
Главна јунакиња филма „Прековремени рад“, франко-канадскогсценаристеирежисера ЕрикаГравела, Џули, као главна собарицаулуксузномпариском хотелу, ужурбаноипедантносређује апартманеукојиманоћкоштавишенегоштомесечно зарађујеодржавајућиих беспрекорним. ФилмсмештаЏулиутренутакнационалногштрајкајавнихпревозника,иразговоразапосаоуструци накојијеуправопозвана, кад почиње тркасвременом у којојлежизаплет
31
филма. Као уодличнимакционимфилмовима, драмајенабијенатемпомкоји потцртавапарадоксалнеситуацијеукојимасвакаособаможеда се нађе, како обезбедитисебинештоакоконстатно морадасе остајеузоникомфоракако
би се преживело.
Да су жеље посетилаца уважене сведочи податак да је трећа пројекција организована уновом, знатно комфорнијем, простору где је приказан снажандокументарнифилм„Писање ватром“ оновинаркамауКхабарЛа-
харији, јединојиндијскојновинскојорганизацијикојуводеискључивожене, свеизкастеДалита, које се спремајуда покренудигиталноиздањеновина, иакомногенемајуструјукодкуће. Наоружанепаметнимтелефонима, главна репортеркаМираињентимистраживачкихновинарки, суочавајусесанеким однајвеcћихпроблемаИндије,разоткривањемнемилосрднедискриминацијеженаидавањемгласова потчињенимаурепресивномкастин-
скомсистему. „Писањеватром“бележи њиховузадивљујућуодлучностдоксе међусобнооснажујуипозивајунаодговорностонекојисуодговорнизанеправду што потврђује да је филм савршенопредставиомиленијумима стар кастнисистемуИндији, традицију, сексуалнонасиљенадженамаикорупцију.
„Нежно“ је филмоопсесијибодибилдингом, романтици, (не)испуњеностииљубавииспричанизмеђусерија
МАГАЗИН 602 11.6.2023. 32
понављањаибројањакалорија.Под строгимокомсвогпартнераАдама, Единапобеђујенасвимвећимтурнирима бодибилдера док посетиоципадајуу трансифетишизујуњенотело, анаступ нанекиначинпостајеуметност. Али,ни бодибилдингнеможебезспонзора па Единаодлучуједадодатнозарадитако штоћепонудитисвојетелозановацмушкарцимачијисуфетишженехеркуловскеснаге. Међуонимакојидоживљавају врхунацгледајућије, појављујесеједан
закојегпостајевишеодснажногженског тела, папочињедаувиђаразликуизмеђусвојихснова, илионогаштојемислиладасу, исвогправогја.
Последњег дана приказан је филм „Часна сестра фудбалски тренер“чија је главна јунакиња,веоманеортодоксна монахиња сестраМарина, токомлета 1994. послатауинтернатзадечакекоме ублискојбудућности претизатварање. Иакоје дечаци дочекујуузразнеподвале, мало-помало ћепостатинештовео-
маналикпородицикојуникаданису имали.
Осимсвогхумора, оноштофилмРобертаБуесоачинизаистапосебнимсу лукавствоихрабростпотребниовојженидаинспиришедецуинаучиихправимвредностима. Затосведочио истинскомучењу, ономкојејеистрајнои којеразумедадетеувекзаслужуједругушансу. То је уједно и причакојаговори опојму„дома“ ипотребидасезаснује правапородица. Овојесржприче због које јојтребаприступитисаблагонаклоношћуиосећајемодговорности. После пет дана намеће се закључак опотврди идејеТурнеје„Слободнезоне“ одецентрализацијикултуреижељи дасефилмскисадржајучинидоступним публициуградовимаимањимместима укојимаможданинепостојебиоскопи. Ако ни због чега другог сваки од ових филмова је вредело видетизбог потврде да је остварења аутора из ових земаља могуће видети само у оквиру „Слободне зоне“. Ма колико да су опречни коментари присутних, а филмови нису остварења која ће се дуго памтити и препричавати, остаје жал због посете која није у директној сразмери са оним што су организатори понудили.
Т. Радовановић
33
МАГАЗИН 602 11.6.2023. 34
Спајдермен: Путовање кроз Спајдер-свет
На репертоарау Биоскопа “Кварт”
Трансформерси: Буђење
звери
Сису
Мајлс Моралес се враћа за следеће поглавље Оскаром награђиване Спајдермен саге: Путовање кроз Спајдер-свет.
Након што се поново састао са Гвен Стејси, бруклински, пријатељски настројен Спајдермен из окружења, Мајлс Моралес, катапултира се у други свемир, где сусреће тим спајдер-људи који су задужени за заштиту Мултиуниверзума. Када хероји уђу у сукоб око тога како да се суоче са новом претњом, Мајлс се супротставља другим спајдер јунацима и мора поново да научи шта значи бити херој како би могао да спаси људе које највише воли… Анимирана акција у 2Д формату траје десет минута краће од два и по сата, а Хоаким Дос Сантос, Кемп Пауерс и Џастин К. Томпсон су је режиралипрема сценарију који су написачи Фил Лорд, Кристофер Милер и Дејв Калахам. Водеће улоге тумаче Оскар Ајзак, Џејк Џонсон, Даниел Калуја, Хејли Стејнфилд, Каран Сони и Шејмик Мур, а филм се приказује до 14. јуна у пројекцијама које почињу у 17,30.
Враћајући се акцији и спектаклу који су одушевили фанове широм света, филм Трансформерси: Буђење звери води биоскопску публику у јединствену авантуру из деведесетих година у којој ће, поред Аутобота,упознати Максималсе као потпуно нову врсту Трансформерса. Нова врста постаће део већ постојеће битке на Земљи, која се води између Аутобота и Десептикона.
Акциона авантура у 2Д формату траје три минута краће од два сата, а Стивен Кејпл Јуниор је режирао према сценарију којису написали Џоби Херолдс, Дарнел Митејер и Џош Питерс.
Галвне улоге тумаче Ентони Рамос, Доминик Фишбек, Тоби Нвигве, Питер Сајлин и Рон Перлман, а филм је на репертоару до среде 14. јуна у пројекцијама које почињу у 20 сати.
Током последњих, очајничких дана Другог светског рата, усамљеном рудару ће се укрстити путеви са нацистима у северној Финској.Убрзо након што му нацисти украду злато, откривају да су се замерили погрешној особи, не тако обичном рудару. С обзиром да не постоји прецизан превод финске речи ,,сису“, овај чувени бивши командос ће објаснити да значи облик храбрости и несвакидашње одлучности суочен са много моћнијим снагама. Без обзира на то шта све проживљава са нацистима, човек којем следи смрт ће превазилазити све границе како би вратио своје злато, чак и ако то подразумева убијање сваког нацисте који му се нађе на путу. Акциони ратни филм у 2Д формату, и трајању од минут дуже од сат и по, настао је према сценарију који је написао редитељ Џалмери Хиландер. Водеће улоге тумаче Џек Дулен, Џорма Томила, Ексел Хени, Мајмоса Виламо и Они Томила, а филм сеприказује до 14. јуна у пројекцијама које почињу два сата пре поноћи.
35
Пријатељска утакмица футсал препрезентације Србије
- Први корак сарадње у овој области уз жељу да у Краљеву у скорој будућности буду организована међународна такмичења у футсалу на високом нивоу, међу њима и квалификација за неко од врхунских.
- У оквиру завршног круга који почиње у септембру у Краљеву једна од квалификационих утакмица за следеће светско првенство. - Остваривањем значајних резултата Србија потврдила висок углед који ужива у европском и светском фудбалу. - Од последњих шест европских првенстава успела да се квалификује на свако, а од четири светска на два. - Сви који играју футсал могу да играју фудбал, а сви
који играју фудбал не могу да играју футсал. - Због скромних
финансија, животни век футсал клубова не траје колико је потребно
па се највећи број њих гаси после две или три године рада
МАГАЗИН 602 11.6.2023. 36
З ЗАЦИЈИ
Д О П Р И Н О С П О П УЛ А Р И
З А
37
Ц И Ј И Н О В О Г С П О Р ТА
О
д отварања спортске дворане у Рибници не престају активности Спортског савеза Краљево да у мултифункционалном објекту организује што више различитих садржаја чија је лепеза средином минуле недеље обогаћена сусретом футсал репрезентација Француске и Србије за играче до двадесет три године. Прилика да Краљево први пут угости футсал репрезентацију Србије темељи се на пријатељским односима са националним тимом Француске који је високо котиран у свету овог спорта.
Мотив да прихвати организацију утакмице је жеља домаћина да промовише овај спорт, анимира што више младих да се баве футсалом и покаже како је Краљево град спорта који има шта да понуди својим суграђанима.
Утакмица са репрезентацијом Француске у спортским круговима се оцењује
као први корак сарадње у овој области, а домаћини не крију жељу да у скорој будућности буду организатори међународних такмичења на високом нивоу, међу њима и квалификација за неко од врхунских светских такмичења. Идеја о интензивнијим напорима за промоцију недовољно популарног спорта налокалном нивоу темељи се на податку да је Србија, остваривањем значајних резултата, потврдила висок углед који ужива у европском и светском фудбалу. Он се темељина податку да је од последњих шест европских првенстава успела да се квалификује на свако,а од четири светска учествује на два. Посебно значајним оцењује се континуитет успеха и очекивање да се серији прикључи учешће на још једном светском првенству. Основ за оптимизам огледа
се у чињеници да су чланови првог тима, иако је репрезентација млада, висо-
ко котирани у европском фудбалу. Упркос свему футсал није популаран у мери у којој се то очекује што је повод да се више пажње посвети раду са млађим играчима, поготово са онима који долазе из сфере класичног фудбала. Искуство потврђује да широка база великог броја клубова не пружа довољно могућности за професионални ангажман свих који би то желели, па значајан број потенцијално добрих играча престаје да се бави овим спортом. Уверење да у њима треба тражити оне на којима ће се заснивати будућност футсала темељи се на уверењу да квалитет треба тражити у квантитету, а оптимизам градити на податку да су квалитетни спортисти. Квалификационе утакмице за значајна спортска такмичења оцењују се посебно важним за будућност футсала на овим просторима, па се и припрема-
38 МАГАЗИН 602 11.6.2023.
ма за њих приступа са високим степеном одговорности. Колика је она сведоче последње утакмице футсал репрезентације Србије на недавном турниру у Босни и Херцеговини против Саудијске Арабије, Либије и Кувајта и позитиван скор од две победе. У репрезентацији не крију жељу да једну од квалификационих утакмица за следеће светско првенство, у оквиру завршног кругакоји почиње у септембру, одиграју у Краљеву.
Краљевачки спортски радници не крију задовољство што им је пружена
прилика да организују једну утакмицу у спорту који нема дубоке корене у овој средини. Сем тога ни фудбал није на посебно значајном нивоу, што је разлог да се Краљево све више сматра градом дворанских спортова у какве се сврставају одбојка и кошарка, у последње време и рукомет.
Иако се мали фудбал сматра једним од најраспрострањенијих спортова у свету футсал у Србији није пустио дубоке корене,па нема ни значајнијих резултата у оквиру лигашког такмичења.
Насупрот томе репрезентација остварује значајне резултате,а успехе темељи на играчима који играју у иностраним клубовима. У ситуацији кад у скоро свим градовима, па и у Краљеву, постоји велики број школа фудбала разочаравајућим се оцењује податак да футсалу није посвећено толико пажње, чак ни након потврде да су највећа имена светског фудбала прве кораке направила баш у овој области. Челници футсал репрезентације Србије подсећају да је овај спорт у значајној мери утицао на унапређење фудбала, а уверење темеље на податку потребе да се играу оба правца, користе обе ноге а све активности, због бли-
скости противничких играча, одвијају у покрету. Креативност и луцидност које карактеришу овај спорт добра су основа за закључак да сви који играју футсал могу да играју фудбал, а сви који играју фудбал не могу да играју футсал.
Скромни домети лигашког такмичења у земљи тумаче се недовољном финансијском потпором и одсуством могућности за стварање професионалних играча,па футсал тавори у аматерским условима јер, због скромних финансија, животни век футсал клубова не траје колико је потребно па се највећи број њих гаси већ после две или три године рада.
Као ни у сличним утакмицама промотивног карактера резултат ни овога пута није био у првом плану,па се ни пораз од репрезентације Француске резултатом 2:1 не сматра неуспехом.
Т. Радовановић
39
МАГАЗИН 602 11.6.2023. 40
41
Слога - Таково 3:2
ВРЕМЕПЛОВ
ДОГОДИЛО
11. јун
330 —Римски цар Константин I Велики инаугурисао Нови Рим на месту некадашње грчке колоније Византа.[1]
1310 —45 витезова темплара су
спаљени на ломачи под оптужбом да су јеретици.
1745 —Француске трупе победиле
Британце у бици код Фонтеноа и преузеле Холандију од Аустрије.
1824 —Британске снаге су у Првом бурманском рату преузеле Рангун у Бурми.
1858 —Минесота је примљена у
Унију као 32. савезна држава САД.
1867 —Лондонским уговором загарантоване самосталност и неутралност Луксембуршког војводства.
1916 —Представљена је Ајнштајнова Општа теорија релативитета.
1931 —Пропаст највеће аустријске банке „Кредит-Ансталт“ означила почетак финансијског колапса централне Европе.
1949 —Сијам променио име у Тајланд.
1949 —Израел примљен у Уједињене нације.
1950 —Конрад Аденауер, западнонемачки канцелар, постао председник јединствене Хришћанско-демократске уније.
1960 —Агенти израелске тајне службе Мосад ухватили Адолфа Ајхмана који се скривао у Аргентини.
1966 —У финалу Купа шампиона одиграном на стадиону Хејсел у Бриселу, Реал Мадрид победио Партизан резултатом 2-1, освојивши шесту титулу првака Европе.
1968 —У настојању да оконча жестоке сукобе студената с полицијом премијер Француске Жорж Помпиду
учинио уступке студентима.
1973 —Успостављени дипломатски односи Савезне Републике Немачке и Демократске Републике Немачке, чиме је окончано раздобље непризнавања ДР Немачке као суверене државе.
1987 —Премијер Индије Раџив Ганди ставио Панџаб под федералну контролу због побуне Сика.
1992 —Због умешаности југословенске војске у сукобе у Босни, министри иностраних послова Европске заједнице донели одлуку да повуку амбасадоре из Београда и тражили суспендовање чланства Југославије у ОЕБС-у.
1996 —Амерички путнички авион DC 9 срушио се у мочвару Еверглејдс на Флориди убрзо по полетању са аеродрома у Мајамију. Погинуло свих 110 путника и чланова посаде.
1997 —Суперкомпјутер компаније IBM „Дубоко плаво“ победио светског шампиона у шаху, руског велемајстора Гарија Каспарова, у мечу од шест партија.
2000 —Индија дочекала свог милијардитог становника, у државној болници „Сафдарјанг“ у Њу Делхију рођена девојчица.
2001 —Београдска група Канда, Коџа и Небојша одржала опроштајни концерт у башти СКЦ-а. Група се, ипак, поново окупила две године касније.
2003 —Потпредседник Демократске партије социјалиста Филип Вујановић изабран за председника Црне Горе.
2008 —Судан прекинуо дипломатске односе са Чадом, због помоћи коју је Чад пружио побуњеницима из Дарфура у нападу на Картум, главни град Судана.
2010 —Вођа британских лабуриста Гордон Браун поднео оставку на место
председника владе, нови мандатар постао вођа конзервативаца Дејвид Камерон.
2021 —Terorizam: У Русији у Казању у терористичком нападу који се десио у школи учествовало је двоје терориста. Они су пуцали у ђаке те школе и на лицу места је убијено 8 ученика, док је 32 њих рањено. Један од терориста је убијен, а други је ухапшен. Треба напоменути да је један од терориста ишао у ту школу, неколико година пре тог инцидента и да је знао тачан распоред свих просторија школе.
12. јун
907 —Жу Вен је натерао кинеског цара Аја да абдицира, чиме је окончана владавина династије Танг дуга три
МАГАЗИН 602 11.6.2023. 42
СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 11. И 17. ЈУНА
века.
1364 —Пољски краљ Казимир III је издао краљевску повељу, којом је основан Јагелонски универзитет, најстарији у држави.
1804 —У Првом српском устанку ослобођен Пожаревац.
1881 —Под претњом инвазије, туниски бег Мухамед III је потписао споразум у Барду, чиме је Тунис постао француски протекторат.
1888 —Британија успоставила протекторат над Северним Борнеом и Брунејом.
1925 —Врховни совјет Совјетског Савеза усвојио први совјетски устав.
1926 —Маршал Јозеф Пилсудски извршио државни удар и успоставио војну диктатуру у Пољској.
1926 —Чланови посаде цепелина Норвешка, предвођени Роалдом
Амундсеном су постали први људи који су потврђено летели до Северног пола.
1937 —Џорџ VI у Вестминстерској
опатији у Лондону крунисан за краља.
Церемонију преносила телевизија
BBC, што је био први пренос.
1943 —Предајом немачког генерала Ханса фон Арнима у Тунису завршене борбе у северној Африци у Другом
светском рату.
1949 —Званично окончана совјетска десетомесечна блокада Берлина, током које је град снабдеван из Савезне Републике Немачке, ваздушним мостом.
1965 —Западна Немачка успоставила дипломатске односе са Израелом, а арапске земље прекинуле односе с владом у Бону.
1985 —У незавршеном Храму светог Саве Патријарх српски Герман одржао свечану литургију која је обележила наставак изградње храма.
1988 —Светска здравствена организација објавила да у свету има више од 34.000 оболелих од сиде.
1992 —Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини на заседању у Бањалуци донела одлуку о формирању Војске Републике Српске и оснивању новинске агенције СРНА.
Немоћни да спрече ширење сукоба у БиХ, посматрачи Европске заједнице напустили Сарајево.
1994 —Палестинска полиција стигла на Западну обалу у оквиру припрема да од Израела преузме град Јерихон, седиште палестинске аутономије у тој области.
1995 —Власници центра „Рокфелер“ у Њујорку, иза којих је стајао јапански капитал, објавили банкрот.
1997 —Председник Русије Борис Јељцин и чеченски вођа Аслан Масхадов потписали споразум о обустави непријатељстава.
2003 —У два самоубилачка бомбашка напада у Чеченији погинуло најмање 75, повређено на стотине особа.
2008 —Земљотрес јачине 7,8 степени Рихтерове скале је погодио провинцију Сечуан, у Кини. Погинуло је 69.016 људи, 18.830 их се води као нестало, а без крова над главом је остало преко 5 милиона људи. Земљотрес је за собом оставио и неколико стотина хиљада повређених.
13. јун
907 —Жу Вен је натерао кинеског цара Аја да абдицира, чиме је окончана владавина династије Танг дуга три века.
1364 —Пољски краљ Казимир III је издао краљевску повељу, којом је основан Јагелонски универзитет, најстарији у држави.
1804 —У Првом српском устанку ослобођен Пожаревац.
1881 —Под претњом инвазије, туниски бег Мухамед III је потписао споразум у Барду, чиме је Тунис постао француски протекторат.
1888 —Британија успоставила протекторат над Северним Борнеом и Брунејом.
1925 —Врховни совјет Совјетског Савеза усвојио први совјетски устав.
1926 —Маршал Јозеф Пилсудски извршио државни удар и успоставио војну диктатуру у Пољској.
1926 —Чланови посаде цепелина Норвешка, предвођени Роалдом Амундсеном су постали први људи који су потврђено летели до Северног пола.
1937 —Џорџ VI у Вестминстерској опатији у Лондону крунисан за краља. Церемонију преносила телевизија BBC, што је био први пренос.
1943 —Предајом немачког генерала Ханса фон Арнима у Тунису завршене борбе у северној Африци у Другом светском рату.
1949 —Званично окончана совјетска десетомесечна блокада Берлина, током које је град снабдеван из Савезне Републике Немачке, ваздушним мостом.
1965 —Западна Немачка успоставила дипломатске односе са Израелом, а арапске земље прекинуле односе с владом у Бону.
1985 —У незавршеном Храму светог Саве Патријарх српски Герман одржао свечану литургију која је обележила наставак изградње храма. 1988 —Светска здравствена организација објавила да у свету има више од 34.000 оболелих од сиде.
1992 —Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини на заседању у Бањалуци донела одлуку о формирању Војске Републике Српске и оснивању новинске агенције СРНА.
Немоћни да спрече ширење сукоба у БиХ, посматрачи Европске заједнице напустили Сарајево.
43
1994 —Палестинска полиција стигла на Западну обалу у оквиру припрема да од Израела преузме град Јерихон, седиште палестинске аутономије у тој области.
1995 —Власници центра „Рокфелер“ у Њујорку, иза којих је стајао јапански капитал, објавили банкрот.
1997 —Председник Русије Борис Јељцин и чеченски вођа Аслан Масхадов потписали споразум о обустави непријатељстава.
2003 —У два самоубилачка бомбашка напада у Чеченији погинуло најмање 75, повређено на стотине особа.
2008 —Земљотрес јачине 7,8 степени Рихтерове скале је погодио провинцију Сечуан, у Кини. Погинуло је
69.016 људи, 18.830 их се води као нестало, а без крова над главом је остало преко 5 милиона људи. Земљотрес
је за собом оставио и неколико стотина хиљада повријеђених.
14. јун
1607 —Енглески авантуриста Џејмс
Смит основао прво енглеско насеље на
тлу Северне Америке, касније по њему названо Џејмстаун.
1610 —Верски фанатик убио у Паризу француског краља Анрија IV, првог монарха из династије Бурбона.
1643 —На француски престо дошао четворогодишњи Луј XIV након смрти оца Луја XIII. Регенткиња је била
његова мајка Ана Аустријска, али је стварну власт имао кардинал Мазарен.
1796 —Енглески лекар Едвард Џенер успешно вакцинисао против великих богиња једног осмогодишњег дечака и означио почетак модерне имунологије.
1811 —Педро Хуан Кабаљеро, Фулхенсио Јегрос и Хосе Гаспар Родригез де Франсија су збацили шпанског гувернера Парагваја и прогласили независност од Шпаније.
1900 —У Паризу отворене Летње олимпијске игре 1900., друге модерне Олимпијске игре и прве на којима су учествовале жене.
1940 —Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили
су две трећине Ротердама, при чему је погинуло око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа.
1948 —Давид Бен-Гурион је јавно прочитао Декларацију о оснивању државе Израел.
1955 —Осам комунистичких земаља је у Варшави потписало уговор о оснивању Варшавског пакта.
1962 —Милован Ђилас изведен пред Окружни суд и осуђен на 13 година затвора и ограничење грађанских
права у трајању од пет година. 1968 —Комунистичка влада у Чехословачкој на челу са Александром Дубчеком објавила почетак широких друштвених реформи, познатих као „Прашко пролеће“. Реформе су прекинуте већ у августу, уласком совјетских трупа у Праг.
1973 —САД су лансирале Скајлаб, своју прву свемирску лабораторију.
1989 —Вођа перониста Карлос Менем постао председник Аргентине, победивши на изборима кандидата владајуће Радикалне партије Едуарда Ангелоса.
1991.
- Радио-телевизија Србије почела емитовање сателитског програма
- Самоубиство је извршила Ђанг Чинг, удовица кинеског лидера Мао Цедунга, један од вођа „Културне револуције“.
1992 —Главној улици у Београду, улици Маршала Тита, после 47 година промењен је назив у Улицу српских владара. Назив је касније промењен у краља Милана.
1999 —У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођена колона избеглица код села Кориша на Косову, при чему је погинуло 87 особа, међу којима је највећи број деце.
2001 — Савет НАТО одобрио повратак југословенске војске и полиције у сектор Б Зоне копнене безбедности на административној граници између Косова и Србије, почев од 24. маја. Лидер коалиције десног центра Силвио Берлускони победио на парламентарним изборима у Италији и потом формирао 59. италијанску владу од 1945.
2002 —На донаторској конференцији у Њујорку, коју су покренуле УН за прикупљање помоћи за обнову Сребренице, која је током рата у БиХ била енклава под заштитом УН, обећано 5,2 милиона долара за обнову тог града. 2003 —Пред Трибуналом у Хагу почело је суђење групи бивших официра Војске Републике Српске, Видоју Благојевићу, Драгану Обреновићу, Драгану Јокићу, оптужених за злочине у Сребреници у јулу 1995. Четврти оптужени Момир Николић је након признања кривице и нагодби са Тужилаштвом, изузет из поступка. Ирачки званичници саопштили да је из масовних гробница у тој земљи откопано преко 2.200 тела, жртава режима Садама Хусеина.
МАГАЗИН 602 11.6.2023. 44
Алжирска војска ослободила 17
европских туриста, које су отели
исламски милитанти и држали их два месеца у Сахари.
После близу четрдесет година планирања и дебата, отпочели подземни радови на заштити Венеције од тоњења.
2008 —Жистин Енен, тада најбоља
светска тенисерка, објавила је да се повлачи из професионалног тениса.
2015 —Виши суд у Београду рехабилитовао је генерала Драгољуба Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у Београдском процесу.
2021 —Тероризам: У експлозији бомбе која се догодила у џамији у Шакар Дару у Авганистану погинуло је нај-
мање 12 људи, а неколико десетина је повређено.
15. јун
1440 —Ладислав V Посмрче, стар око три месеца, крунисан за угарског краља у Стоном Београду.
1536 —Енглески суд је прогласио кривим за прељубу и инцест Ану Болен, другу жену краља Хенрија VIII, и њеног брата лорда Рошфора и осудио их на смрт.
1571 —Татари су освојили и запалили Москву.
1767 —Ђенова је продала Француској острво Корзику.
1796 —Трупе Наполеона Бонапарте ушле су у Милано.
1848 —У Бечу је избио устанак против апсолутистичког режима који је приморао владу да повуче октроисани устав донет 25. априла и да распише изборе.
1918 —Прва авионска пошта у свету кренула је између Њујорка, Филаделфије и Вашингтона.
1923 —Велика Британија признала је Трансјордан под емиром Абдулахом као независну државу.
1935 —Отворена прва линија московског метроа
1940 —У САД су почеле да се продају прве најлон чарапе.
1940 —Капитулирала је холандска војска у Другом светском рату.
1943 —Распуштена је Коминтерна.
1945 —Удруженим снагама јединице Црвене армије и НОВЈ-а истерале су Немачке трупе из Југославије у Другом светском рату. У четворогодишњем рату погинуло је, по званичним подацима, 1.706.000 људи, а земља је порушена и опустошена.
1948 —Новостворену државу Израел су напали египатски авиони, а са севера и истока либанске и јорданске трупе чиме је почео Арапско-израелски рат 1948.
1955 —У Бечу је потписан Аустријски државни уговор којим је окончана десетогодишња савезничка окупација, а Аустрија постала независна република у границама од 1. јануара 1938.
1957 —Велика Британија је извр-
шила прву пробу хидрогенске бомбе у централном Пацифику.
1989 —Основан Радио Б92 Совјетски председник Михаил Горбачов објавио је у Пекингу крај кинеско-совјетских раскола.
1991 —Едит Кресон постала је прва жена премијер Француске.
1992 —Хиљаде присталица опозиције у Азербејџану заузело је у Бакуу зграду парламента и председничку палату. Наредног дана с власти је збачен председник Ајаз Муталибов који је потом избегао у Москву. 1992 —Током повлачења Југословенске народне армије из Босне, у Тузли је нападнут војни конвој. Убијено 49 војника. 1996 —Десничарски лидер Атал Бихари Ваџпаји је постао премијер Индије, пошто је његова Баратија Џаната партија на парламентарним изборима освојила релативну већину. То је било први пут да Хинду националиста добије место премијера. Скупштина СР Југославије сменила је гувернера Народне банке Југославије Драгослава Аврамовића, творца привредне реформе која је почетком 1994. земљу извукла из хиперинфлације. Аврамовић је претходног дана у свом експозеу у Скупштини оптужио владу СР Југославије да блокира преговоре са међународним финансијским организацијама и тиме гура земљу у пропаст. 1999 —Италија је добила новог председника Карла Ацеља Чампија. 2001 —Шеф УНМИК-а Ханс Хекеруп потписао је у Приштини “Уставни оквир за самоуправу на Косову” и поред противљења Срба са Косова, који су сматрали да тај највиши правни акт покрајине није у складу с резолуцијом УН о њеном будућем статусу.
2002 —Народна банка Југославије саопштила да је динар постао конвертибилан у свим текућим трансакцијама са иностранством, по први пут од 1946, када је бивша Југославија постала члан ММФ.
2003 —Хашки трибунал за ратне злочине почињене у Руанди осудио је на доживотну робију бившег министра информација Елиезера Нијитегека, а
45
бившег градоначелника Лорента Семанзу на 25 година затвора, због учешћа у геноциду 1994. године.
Бивши директор највеће аукцијске куће Сотебис А. Алфред Таубам ослобођен је из затвора, у коме је био око годину дана, због “намештања” провизије са ривалском кућом Кристис. 2007 —Србија после вишемесечних преговора добила нову Владупремијер поново Војислав Коштуница, лидер ДСС
16. јун
1204 —Балдуин I Фландријски крунисан за латинског цара Константинопоља који су крсташи током Четвртог крсташког похода преотели Византинцима.
1532 —Фирентинци су по други пут протерали Медичије и Фиренца се поново успоставила као република.
1532 —Шпански освајач Франсиско Пизаро искрцао се с малом групом војника на северну обалу Перуа. Савладавши отпор Индијанаца, Шпанија 1572. освојила Перу и држала га у свом поседу до 1824.
1770 —У Версају се венчали француски престолонаследник Луј, касније Луј XVI, и Марија Антоанета, кћерка аустријске царице Марије Терезије. После Француске револуције 1789. осуђени на смрт и погубљени на гиљотини 1793.
1811 —Удружене британско-португалско-шпанске снаге су у бици код Албуера спречили покушај француске деблокаде опсаде Бадахоза.
1868 —Амерички председник Ендру Џонсон је ослобођен оптужби након гласања о његовом опозиву у америчком Сенату пошто је недостајао
један глас до двотрећинске већине. 1881 —У околини Берлина у саобраћај пуштен први електрични трамвај.
1916 —Уједињено Краљевство и Француска су потписале Сајкс-Пикотов споразум, тајни споразум о подели блискоисточних територија Отоманског царства.
1929 —У Холивуду додељене прве
награде Америчке филмске академије, од 1931. познате као „Оскар“, филму „Крила“, глумици Џенет Гејнор и глумцу Емилу Џенингсу.
1941 —Парламент Исланда укинуо уговор с Краљевином Данском, из 1814, по којем је земља под данском доминацијом, и прогласио независност. Независна Република Исланд проглашена 17. јуна 1944. после плебисцита.
1943 —Нацисти су угушили устанак у варшавском гету.
1961 —Генерал Парк Чунг Хи извршио војни удар у Јужној Кореји. Био на власти до 1979, кад га је убио шеф обезбеђења.
1966 —Кинески вођа Мао Цедунг је покренуо Културну револуцију, званично као кампања да се Кина очисти од својих либералних буржоаских елемената и да се настави револуционарна класна борба.
1969 —Совјетски васионски брод „Венера-5“ приближио се Венери и избацио сонду која ће слати податке о тој планети.
1972 —Председници СФРЈ и Румуније Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску у рад пустили хидроенергетски систем „Ђердап“ на Дунаву.
1974 —Скупштина СФРЈ прогласила Јосипа Броза Тита за доживотног председника државе.
Хелмут Шмит постао канцелар Западне Немачке после оставке Вилија Бранта.
1975 —На основу резултата референдума одржаног месец дана раније, Сиким је укинуо монархију и припојио се Индији, као њена 22. држава.
1975 —Јапанка Јунко Табеи постала прва жена која се попела на највиши светски врх, Монт Еверест.
1989 —Совјетски председник Михаил Горбачов и кинески лидер Денг Сјаопинг срели се у Пекингу на Првом кинеско-совјетском самиту, чиме је и формално, после 30 година, прекинут тихи хладни рат те две највеће комунистичке државе.
Аутомобилом-бомбом у Бејруту убијени либански верски вођа шеик Хасан Халид и 21 особа.
1991 —Краљица Уједињеног Краљевства Елизабета, током званичне посете САД, обратила се Конгресу. Прва краљица која се обратила Конгресу САД.
1992 —Повлачећи се из Босне, ЈНА дигла у ваздух бихаћки аеродром Жељава под планином Пљешевицом, вредан око шест милијарди долара. 1997 —Председник Заира Мобуту Сесе Секо напустио Киншасу, ка којој су незадрживо надирали побуњеници,
МАГАЗИН 602 11.6.2023. 46
чиме је окончана његова аутократска владавина дуга 32 године.
2001 —САД означиле Праву ИРА, део Ирске републиканске армије, као страну терористичку организацију.
17. јун
1204 —Балдуин I Фландријски крунисан за латинског цара Константинопоља који су крсташи током Четвртог крсташког похода преотели Византин-
цима.
1532 —Фирентинци су по други пут протерали Медичије и Фиренца се поново успоставила као република.
1532 —Шпански освајач Франсиско Пизаро искрцао се с малом групом војника на северну обалу Перуа. Савладавши отпор Индијанаца, Шпанија 1572. освојила Перу и држала га у свом поседу до 1824.
1770 —У Версају се венчали француски престолонаследник Луј, касније Луј XVI, и Марија Антоанета, кћерка аустријске царице Марије Терезије. После Француске револуције 1789. осуђени на смрт и погубљени на гиљотини 1793.
1811 —Удружене британско-португалско-шпанске снаге су у бици код Албуера спречили покушај француске деблокаде опсаде Бадахоза.
1868 —Амерички председник Ендру Џонсон је ослобођен оптужби након гласања о његовом опозиву у америчком Сенату пошто је недостајао један глас до двотрећинске већине.
1881 —У околини Берлина у саобраћај пуштен први електрични трамвај.
1916 —Уједињено Краљевство и Француска су потписале Сајкс-Пикотов споразум, тајни споразум о подели блискоисточних територија Отоманског царства.
1929 —У Холивуду додељене прве награде Америчке филмске академије, од 1931. познате као „Оскар“, филму „Крила“, глумици Џенет Гејнор и глумцу Емилу Џенингсу.
1941 —Парламент Исланда укинуо уговор с Краљевином Данском, из 1814, по којем је земља под данском доминацијом, и прогласио независност. Независна Република Исланд проглашена 17. јуна 1944. после плебисцита.
1943 —Нацисти су угушили устанак у варшавском гету.
1961 —Генерал Парк Чунг Хи извршио војни удар у Јужној Кореји. Био на власти до 1979, кад га је убио шеф обезбеђења.
1966 —Кинески вођа Мао Цедунг је покренуо Културну револуцију, зва-
нично као кампања да се Кина очисти од својих либералних буржоаских елемената и да се настави револуционарна класна борба.
1969 —Совјетски васионски брод „Венера-5“ приближио се Венери и избацио сонду која ће слати податке о тој планети.
1972 —Председници СФРЈ и Румуније Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску у рад пустили хидроенергетски систем „Ђердап“ на Дунаву.
1974 — Скупштина СФРЈ прогласила Јосипа Броза Тита за доживотног председника државе.
Хелмут Шмит постао канцелар Западне Немачке после оставке Вилија Бранта.
1975 —На основу резултата референдума одржаног месец дана раније, Сиким је укинуо монархију и припојио се Индији, као њена 22. држава.
1975 —Јапанка Јунко Табеи постала прва жена која се попела на највиши светски врх, Монт Еверест. 1989 — Совјетски председник Михаил Горбачов и кинески лидер Денг Сјаопинг срели се у Пекингу на Првом кинескосовјетском самиту, чиме је и формално, после 30 година, прекинут тихи хладни рат те две највеће комунистичке државе. Аутомобилом-бомбом у Бејруту убијени либански верски вођа шеик Хасан Халид и 21 особа.
1991 —Краљица Уједињеног Краљевства Елизабета, током званичне посете САД, обратила се Конгресу. Прва краљица која се обратила Конгресу САД.
1992 —Повлачећи се из Босне, ЈНА дигла у ваздух бихаћки аеродром Жељава под планином Пљешевицом, вредан око шест милијарди долара. 1997 —Председник Заира Мобуту Сесе Секо напустио Киншасу, ка којој су незадрживо надирали побуњеници, чиме је окончана његова аутократска владавина дуга 32 године.
2001 —САД означиле Праву ИРА, део Ирске републиканске армије, као страну терористичку организацију.
47
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs
