MagazIN 104 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 104 * 23. март 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

МАГАЗИН 23.3.2014.

Краљевачки

МАГАЗИН

се чита у више од пола света...

... и Индији

Србија и европске интеграције

МАГАЗИН

23.3.2014.

ДУГ ПУТ ДО ЧЛАНСТВА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

- Предмет приступних преговора су услови под којим држава кандидат приступа Европској унији, а који се односе на испуњавање критеријума из Копенхагена који подразумева усклађивање домаћег законодавства са правним тековинама Уније. - Услов за ступање у чланство Европске уније је прихватање свих права и обавеза на којима се заснива унија европских држава, укључујући и институционални оквир који је чини

МАГАЗИН 23.3.2014.

риступање Европској унији као економски најјачој асоцијацији држава на континенту тема је о којој се у Србији интензивно говори већ више од петнаест година. Интензивирана почетком овог века који су у Србији обележиле демократске промене. Требало је да прође читавих пет година да октобра 2005. отпочну преговори за закључење Споразума о стабилизацији и придруживању који је са Прелазним споразумом о трговини и трговинским питањима потписан у априлу 2008, а у Скупштини Србије ратификован почетком септембра исте године. Само месец дана на седници Владе усвојен је Национални програм за интеграцију Републике Србије у Европску унију са планом активности до 2012. године. Од 1. јануара 2009. Србија је почела да примењује Прелазни трговински споразум, да би последњег дана новембра исте године биле укинуте визе грађанима Србије који путују у земље Шенгенског споразума. Након што је 8. децембра 2009. почела обострана примена Прелазног трговинског споразума Србија је 22. децембра поднела захтев за пријем у Европску унију. Половином јуна 2010. Савет министара Европске уније је донео одлуку о почетку ратификације Споразума о срадњи и придруживању, а пред крај новембра исте године Србија добила Упитник Европске комисије са 2563 питања на које је одговорено последњег дана јануара наредне године. Крајем прве половине октобра 2011. Европска комисија је објавила мишљење о захтеву за пријем у чланство и препоручила давање статуса кандидата Србији и отварање приступних преговора. Првог дана марта 2012. Европски савет је усвојио закључак о додељивању статуса кандидата Републици Србији за чланство у Европској унији, а половином децембра поздравио и прихватио закључке од 11. децембра о проширењу и Процесу стабилизације и придруживања, којим се Европскa комисијa и Висока представница позивају да током пролећа 2013. представе извештаје на основу

којих ће бити одлучено о почетку преговора о приступању Србије Европској унији. Влада Србије је 28. фебруара 2013. донела Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ 2013– 2016, а 22. априла 2013. Европска комисија предложила Савету отварање преговора о приступању Србије Евроспкој унији. Када је 18. јуна прошле године Литванија ратификовала Споразум о сарадњи и придруживању са Србијом државе чланице Европске уније завршиле су процес ратификација овог споразума па је Европски савет прихватио предлог Савета за опште послове и донео одлуку о отварању приступних преговора са Србијом. Споразум о стабилизацији и придруживању ступио је на снагу 1. септембра прошле године, а Прелазни трговински споразум стављен ван снаге. Влада Србије је након тога усвојила одлуку о образовању преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији и именовала проф. др Тању Мишчевић за шефа преговарачког тима. Први састанак скрининга за област „Правосуђе и основна права“, одржан је 25. септембра који се означава као почетак процеса аналитичког сагледавања усклађености законодавства Србије са правним тековинама Европске уније, а предвиђено је да овај процес траје до марта 2015. године. Након првог састанка Савета за стабилизацију и придруживање у Луксембургу 21. октобра Европска унија је 20. децембра усвојила преговарачки оквир за приступне преговоре са Републиком Србијом, а 21. јануара ове године одржана међувладина конференција која представља формални почетак преговора. Предмет приступних преговора су услови под којим држава кандидат приступа Европској унији, а који се односе на испуњавање трећег критеријума из Копенхагена који подразумева усклађивање домаћег законодавства са правним тековинама Уније. Резултат преговора биће Уговор о приступању Србије Европској унији.

Услов за ступање у чланство Европске уније је прихватање свих права и обавеза на којима се заснива унија европских држава, укључујући и институционални оквир који је чини. Правне тековине и други извори права подељени су у 35 преговарачких поглавља, а о сваком се преговара посебно. С обзиром да се преговори не воде o суштини правних тековина, држава кандидат прихвата правне тековине у облику у коме оне важе за све друге чланице у моменту приступања и прилагођава се правном, економском и друштвеном систему Европске уније, а преговарају се услови и модалитети приступања државе кандидата том систему. Основни принцип преговора је да „ништа није договорено док све није договорено“ што значи да се сва поглавља затварају привремено до момента док се не договори последње поглавље преговора. Када последње поглавље буде договорено и затворено приступа се потписивању Уговора о приступању Србије Европској унији. До тог тренутка, свако поглавље које је било привремено затворено може да буде поново отворено, а након потписивања Уговора о приступању то више није могуће. Од стварања Европске економске заједнице 1958. године Европска унија је у стању константног проширења, а чланство је са првобитних шест оснивача, нарасло на 28 држава чланица, па су због тога политика проширења и вођење преговора о проширењу детаљно регулисана материја у пракси Европске уније. Оно што је за државу која приступа Европској унији новитет и ново стање ствари, Европској унији је дугогодишња устаљена пракса. Од првог проширења 1973. године, када су чланице постали Уједињено Краљевство, Ирска и Данска, основни принцип проширења је да нова држава чланица мора да прихвати правни поредак Европске уније у облику у којем постоји у тренутку њеног приступања и да се прилагођава правилима која важе у организацији којој приступа. Сама организација се из-

23.3.2014.

МАГАЗИН

нутра мења, како би се направио простор за приступање и учешће нове државе чланице, али се то ради по устаљеној методологији која је иста за сваку нову од њих, а овај принцип важи данас на исти начин као што је постојао 1973. године. Због тога се у току преговора о чланству неће преговарати о садржини правног поретка уније коме се Србија мора прилагодити. Од нове државе се очекује да у току приступања докаже да је способна да примењује правне тековине на својој територији од дана приступања, на исти начин као и старе државе чланице, а то мора да докаже

у приступном периоду. Због тога је усклађивање домаћег законодавства у том периоду и изградња институција које морају бити способне да примењују то право, као и судова који надзиру цео систем, од кључног значаја. Способност за примену права Европске уније на територији Србије је услов за чланство, а не његова последица. Будући да је Србија у доброј мери ускладила законодавство са правом Европске уније може се рећи да га већ примењује у појединим областима, у форми домаћег законодавства које је претходно усклађено са европским. Од општег приниципа –да се

правне тековине Унује примењују од дана приступања постоје одређена одступања, о којима ће се преговарати у току приступних преговора, па ће Србија преговарати о прелазним аранжманима који ће представљати изузетак од правила да се правне тековине примењују на територији Републике Србије од момента ступања у чланство. Ови прелазни аранжмани договараће се за области у којима Србија неће бити у стању да од дана приступања примењује у потпуности правне тековине Европске уније. Разлози ове немогућности могу бити различити, а један од најчешћих је да примена

правних тековина Европске уније изискује велика улагања, пре свега у инфраструктуру, у областима попут животне средине, пољопривреде, енергетике, транспорта, те да није могуће у кратком или средњем року испунити све захтеве који проистичу из правних тековина. Други могући разлози су раније преузете обавезе Републике Србије које нису у складу са правилима Европске уније, а које се не могу раскинути или испунити у кратком року, или чињеница да се системи Републике Србије и Европске уније разликују у великој мери, тако да је прилагођавање система могуће спро-

вести само на средњи и дужи рок. Са друге стране, и Европска унија може да затражи одређене прелазне рокове за себе у којима Република Србија не би уживала сва права која проистичу из чланства. Сви прелазни аранжмани су привременог типа, а након рока који две стране договоре Србија ће бити чланица Европске уније са свим правима и обавезама као и друге државе. Да би Европска унија прихватила транзиционе аранжмане које Србија буде предложила, они морају бити временски и предметно ограничени, морају бити праћени јасним планом са

дефинисаним фазама спровођења, као и са јасно одређеним финансијским средствима и административним капацитетима који ће омогућити испуњење плана. У областима повезаним са функционисањем унутрашњег тржишта мере морају бити брзе, а прелазни рокови малобројни и кратки. Ове мере не могу укључивати измене у односу на правила и политике Уније, ометати њихово функционисање или спречавати конкуренцију. Зато се и говори да се преговори састоје од прилагођавања домаћег правног система правним тековинама Европске уније. Т. Радовановић

МАГАЗИН

23.3.2014.

Постизборна тишина

НАПРЕДЊАЧКИ ЦУНАМИ

Фото: М. Радовановић

- На територији Краљева напредњаци освојили 31.712 гласова, или поверење 57,50 одсто бирача који су изашли на изборе. – Од укупно 108.932 уписаних у јединствени бирачки списак на 129 бирачких места гласало 56.890 бирача. – Неважећих листића 1662. – Други социјалисти који су уз помоћ Партије уједињених пензионера и Јединствене Србије добили тек 6.890 гласова. – На трећем месту Покрет Двери

23.3.2014.

МАГАЗИН

и седам дана након објављивања првих резултата ванредних парламентарних избора највећи број партија са краљевачке политичке сцене, које су се током предизборне кампање заклињале у победу, још не могу да се опораве од шока па у Краљеву и нема реакција на изборне резултате. Осим по којег злурадог коментара на некој од друштвених мрежа из краљевачких одбора политичких партија нема коментара резултата нити наговештаја будућих активности. Првог дана након избора огласили су се само напредњаци потврдом да је на територији Рашког округа уз излазност од 52,85 одсто добијено поверење 46,29 одсто бирача што се сматра изузетним резултатом тим пре што се

велики број гласова није могао очекивати на територијама општина Нови Пазар и Тутин. На основу резултата са 369 бирачких места констатовано је да је на изборе изашло 140.486 од укупно 265.806 уписаних бирача. Изборну листу са редним бројем један под називом „Александар Вучић – будућност у коју верујемо“ у Краљеву је подржало 57,5 одсто бирача, у Новом Пазару 39,12, Врњачкој Бањи 55,15, Рашки 50,72 и Тутину 11,78 одсто оних који су изашли на биралишта. Уз констатацију да су избори прошли у фер и коректној атмосфери шеф изборног штаба напредњака за Рашки округ Марија Обрадовић изражава захвалност свима који су у Српској напредној странци препознали једину снагу способну да изврши неопходне

реформе, али и активистима који су помогли да поруке напредњака стигну до сваког грађанина. Информације из Изборног штаба напредњака потврђују да је на територији града Краљева на 129 изборних места гласало 56.890 од укупно 108.932 бирача уписаних у јединствени бирачки списак. Након што се од укупног броја оних који су изашли на биралишта одбије 1.662 неважећа листића долази се до 55.138 гласова оних који су гласали за једну од 19 изборних листа. Као што се и очекивало највећи број гласова добили су напредњаци чију је листу подржало 31.712 бирача. Одмах иза ње је листа „Ивица Дачић – СПС, ПУПС, ЈС“ коју је као значајну снагу препознало 6.890 бирача што износи 12,5 одсто од броја изашлих на

изборе. Листа са редним бројем 9 „Двери Бошко Обрадовић“ добила је 3.836 гласова, или поверење 6,96 одсто бирача. Више од две хиљаде гласова добиле су листе које су предводили Борис Тадић и Драган Ђилас. Поверење Новој демократској странци поклонило је 2.419 бирача што представља тек 4,39 одсто оних чији су листићи били важећи, док је Демократска странка успела да убеди тек 2.159 или 3,92 одсто бирача да јој поклони поверење. Ако се има у виду чињеница да су све ове партије током предизборне кампање тврдиле да им сваког дана прилази све већи број чланова, првенствено младих, тешко је прихватити чињеницу да они нису изашли на изборе или су гласали за неку другу странку.

Значајнији број гласова, иако и даље изузетно мали, успели су да добију Либерално-демократска партија 1.683 и Уједињени региони Србије 1.593. У таквој ситуацији би се 875 гласова листи „Доста је било“ бившег министра привреде Саше Радуловића, који је најкраће на политичкој сцени, могло прихватити као успех више него 839 гласова које су добили српски радикали потпомогнути Српским образом и Српским народним покретом Наши. Док је Трећа Србија успела да задобије поверење 378 бирача учинак свих осталих је занемарљив, јер нису успели да добију више до неколико десетина гласова. Тако је за Савез војвођанских Мађара гласало 39 Краљевчана, за СДА Санџака др Сулејмана Угљанина 46, Црногорску пар-

тију Јосип Броз Тито 71, листу националних мањина 4, Коалицију свих грађана 21, Патриотски фронт 16, Руску странку 66. За напредњаке је на појединачним бирачким местима гласало између 14 и 684 бирача, а за коалицију око Социјалистичке партије Србије између једног и 178 уз констатацију да социјалисти на бирачком месту број 41 нису освојили ни један глас. Следбеници Бориса Тадића су без гласова остали на 11 бирачких места, на 10 су добили тек по један глас, а највећи број од 77 гласова на бирачком месту број 11. Демократе су на десет бирачких места остале без гласова, а на 54 места имају мање од десет. Максималних 109 освојили су на бирачком месту број 17. Т. Радовановић

МАГАЗИН

23.3.2014.

ИЗБОРНИ ШТАБ СРПСКЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ

Фото: М. Радовановић

Освојени гласови по бирачким местима

ИЗБОРНИ ШТАБ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ

МАГАЗИН

23.3.2014.

Освојени гласови по бирачким местима

Фото: М. Радовановић

ИЗБОРНИ ШТАБ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ

МАГАЗИН

23.3.2014.

Освојени гласови по бирачким местима

Фото: М. Радовановић

ИЗБОРНИ ШТАБ НОВЕ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ

МАГАЗИН

23.3.2014.

Освојени гласови по бирачким местима

Фото: М. Радовановић

Успешна кампања напредњака

МАГАЗИН

23.3.2014.

ДРУГИ ДЕО ПОСЛА

- Највећи број бирача у Александру Вучићу види једину особу способну да покрене Србију у бољи живот поготово кад је у питању економија. - У свим селима остварени одлични резултати који су се кретали између 65 и 85 процената поверења бирача. – Од 129 изборних места на територији града Краљева напредњаци убедљиво победили на 128. - Рекордна предност у републичком парламенту ствара уверење о непостојању озбиљне опозиције што може да буде још једна замка на путу најављених реформи у које напредњаци улазе свом снагом. – Међу осам кандидата за посланике са територије Рашког округа шест Краљевчана

Фото: М. Радовановић

А МНОГО ВАЖНИЈИ

МАГАЗИН 23.3.2014.

начајан резултат који су на ванредним парламентарним изборима остварили напредњаци повод је за разговор са шефом изборног штаба за Рашки округ Маријом Обрадовић и подсећање на кампању која је трајала само пет недеља. Са хипотеком изборног резултата на мајским изборима 2012. године напредњаци су ове године ушли у кампању са циљем да га надмаше, па је направљен детаљан план активности, а обавезу да га спроведу у потпуности преузели окружни изборни штабови. Од првог дана је Марија Обрадовић инсистирала на тимском раду, а колико је била у праву сведочи резултат који је надмашио онај од пре скоро две године. Обавеза да се он премаши захтевала је максимално ангажовање добро организованог тима одговорних и послу максимално посвећених људи, а уз ауторитет и популарност Александра Вучића неколико дана после избора изгледа да посао и није био превише тежак. А колико је био плодотворан говори податак да су напредњаци све политичке противнике убедљиво победили на 128 од 129 изборних места на територији града Краљева. На скоро свим местима остварили су надполовичну већину, на једном чак поверење 85 одсто грађана који су гласали. Импозантни резултати у други план потискују умор који се данима нагомилавао код свих учесника кампање посебно у последњих десетак дана. Добри резултати остварени су и на ужем градском подручју где су ранијих година завидне резултате бележиле неке друге странке. - На местима где смо некад губили значајно од демократа или Социјалистичке партије Србије сад смо освајали око 40 процената гласова, а у свим селима остварени одлични резултати који су се кретали између 65 и 85 процената поверења. Томе је у значајној мери допринела акција Сигуран глас од врата до врата током које су наши активисти обилазили бираче, разговарали са њима и делили промотивни материјал. У почетку су људи на селу били резервисани, јер нису навикли да неко долази и разговара са њима, али је касније све ишло боље, јер су сви наши активисти били пристојни и одмерени, лепо обучени без имало агресивности, а кад имате меру и на новотарије се људи привикну. Можда смо током кампање били нешто агресивнији кад је у питању појављивање у медијима, али мислим да је све било са прихватљивом мером, а по-

хвално је што нигде није било ексцеса, агресије и сукоба – каже Обрадовић. Сви координатори изборних штабова у окрузима добили су јасно упутство да све учеснике кампање упозоре на пристојност и толерантност како не би негативно утицали на опредељење бирача. Привид повећане дозе агресивности последњих дана кампање могао би да се стекне на основу појављивања у медијима због настојања да што више позитивних порука стигне до свих грађана Србије. Чињеница да је на територији Рашког округа гласало тек нешто више од половине уписаних у бирачке спискове потврђује да другу половину становништва политика не интересује у довољној мери што ствара горак утисак због сазнања да о дешавањима у земљи одлучује релативно мали број људи. У Изборном штабу напредњака верују да то није добар знак поготово у време кад Србија одлучује како ће изгледати нови поредак. Импозантан број посланика Народне скупштине са листе „Александар Вучић – будућност у коју верујемо“ обавезује на велику одговорност, али ствара и страх због сазнања да би неки од њих због велике количине власти могли да постану бахати и осиони и у таквој атмосфери изгубе компас. Рекордна предност у републичком парламенту ствара уверење о непостојању озбиљне опозиције што може да буде још једна замка на путу најављених реформи у које напредњаци улазе свом снагом. Тек неколико година бављења политиком ствара извесну дозу страха због одговорности изазване чињеницом да је рекордно мали број странака успео да пређе цензус и обезбеди место у скупштинским клупама. Бројне колеге у скупштини из Демократске странке Србије, Либерално-демократске партије и Уједињених региона Србије су у претходном периоду дискусијама доприносиле да одређени закони не буду усвојени у форми у којој су предложени. Отуда и страх од могућности да оштрица напредњачких посланика не буде толико изражена у новој позицији ако мали број од укупног броја посланика ове партије не покаже довољну дозу одговорности. Иако преовладава уверење да су сви кандидати са листе Српске напредне странке озбиљни људи, а и да је власт у Србији посебна врста болести, намеће се потреба о размишљању и на ту тему. Из Изборног штаба напредњака за Рашки округ поручују да после мартовских избора грађани не смеју да забораве да су гласали за Александра Вучића, и да

23.3.2014.

МАГАЗИН

ће свих 160 напредњачких посланика у Скупштини Србије представљати њихов глас. Најјачи утисак који је Марија Обрадовић понела из предизборне кампање је изузетно велика популарност Александра Вучића и у најудаљенијим деловима Рашког округа, посебно оним у тутинској општини на чијој територији живи мали број српског становништва. Општи утисак је да су сви у њему видели једину особу способну да покрене Србију у бољи живот поготово кад је у питању економија. То ставља обавезу пред све посланике Српске напредне странке, али и коалиционе партнере који се налазе на истој листи. - Сигуран глас током кампање послужио нам је да видимо где имамо популарност, а где не, а пратили смо и колико људи излази тог дана да гласа. Сви смо били као једна добро образована високо профилисана компанија у којој свако ради свој посао. Људи који се не баве политиком не знају да цела страначка инфраструктура строго фун-

кционише у кампањи, а и у изборном дану. Изузетно похвално је да су људи научили да раде само свој посао, да се баве само својим задатком и труде да он буде испуњен, а не да гледају у туђе двориште да би видели шта тамо ко ради. Таква дисциплина је остала на високом нивоу до затварања биралишта, а од 20 сати до 2 иза поноћи остали смо да сређујемо податке. Већ око 22 имали смо прелиминарне резултате са скоро 80 посто обрађених бирачких места, па иако је то могло да нам пружи слику стања остали смо до краја док све не буде завршено – каже Обрадовић. Четири петине оних који су учествовали у кампањи су млади људи који су се максимално трудили иако нико од њих није тражио противуслугу што добија на значају кад се зна да су у неким претходним кампањама за много мање ангажовање појединци добијали запослење. Помагали су напредњацима и млади информатичари апликацијама које су омогућиле да се

у сваком тренутку прати стање на биралиштима и на основу анализе отклањају проблеми који се појављују. Међу осам каднидата за посланике са територије Рашког округа на листи „Александар Вучић – будућност у коју верујемо“ је и шест Краљевчана. Колико ће њих заузети места у посланичким клупама за сада није познато, јер није познат ни број оних са листе који због одговорних послова у државној администрацији неће бити посланици. Међу њима је одређен број председника општина који су као људи од ауторитета желели угледом у локалној средини да допринесу коначном успеху. Велико поверење бирача намеће велику одговорност а многи напредњаци са изборне листе број један могли би да буду министри, помоћници министара, државни секретари, челни људи различитих републичких институција. Одговорна места у државној администрацији напустиће представници странака које на овим изборима нису прошли цензус, а све

ће то утицати на коначан број посланика са територије града Краљева који ће зступати интересе свих грађана Србије. Након што се смири изборна грозница следи озбиљна анализа резултата рада бројних појединаца која је због предизборне кампање потиснута у други план. - Видећемо ко је радио добро, а ко није био довољно брз, и до неких промена ће сигурно доћи. До конституисања Народне скупштине и формирања Владе радићемо на новој страначкој инфраструктури али и са грађанима. Српска напредна странка постоји тек пет година, велики напор смо уложили да би освојили власт, а сада је време да се дође до свих људи на терену којима још није познат програм наше странке – каже Обрадовић најављујући могућност одржавања ванредних локалних избора. Приметно је да се у Краљеву одређен број истакнутих чланова Српске напредне странке дистанцирао од предизборне кампање, а то су тврде у странци приметили и грађани. Још пре избора закључено је да су поједини челници локалних самоуправа нанели штету странци, а да резултати које у

остваривали на локалном нивоу нису могли да прате оне које је Александар Вучић остваривао на републичком. У такве градове се убраја и Краљево, а остаје горак утисак због сазнања да људи који воде овај град не могу да стану испред председника сранке и потврде да су се макисмално залагали. Са друге стране немогуће је отети се утиску да Краљеву није пружено довољно током последњих годину и по дана. Током предизборне кампање у Краљеву су боравили бројни министри и други високи државни функционери, од председника Народне скупштине до првог потпредседника Владе, што је пружило могућност за успостављање контаката који би могли да помогну реализацију неких планова како они не би остали само део кампање. - Као да стално очекујемо да добијемо директиву или да нас неко други организује. Мислим да је боље да људи изанализирају где је, шта, и ко, радио па да онда подвучемо црту. Из Београда је стигла сугестија да се није радило довољно добро и да се очекивало више. Неки ће после избора сигурно да се уљуљкају на овим резултатима, али је важније да од приче да

Ембарго за градоначелника? Крај претходне недеље обележиле су информације из две опозиционе странке да је градоначелнику Краљева забрањен улазак у Клуб одборника за време састанка првог потпредседника владе Александра Вучића са младима Краљева. Одлучно демантујући овакве информације Марија Обрадовић потврђује да се програм посете председника Српске напредне странке Краљеву састојао из два дела, првог у обраћању грађанима на Тргу српских ратника и другог у разговору са младима у Клубу одборника. Према договору разговор са око 200 омладинаца требало је да буде медијски догађај дана за целу републику с обзиром да је после много мука коначно формирана Канцеларија за младе. Градоначелник Краљева се већ по протоколу појавио на позорници у центру града у време обраћања Александра Вучића, а његово присуство у Клубу одборника није планирано. Међу младима није било ни других чланова Српске напредне странке, па није било потребно ни појављивање градоначелника који није ни кандидат напредњака за посланика. Дошло је до неспоразума који су неки политички фактори изманипулисали и пласирали информацију да је градоначелнику Краљева забрањен улаз у зграду Градске управе у којој се налази Клуб одборника.

је Краљево заборављен град сазнање да можда овде није било довољно иницијативе. Треба чучати пред вратима министарстава и различитих институција и тражити много за свој град што није слатко, некад је и понижавајуће, али треба знати да се то ради због својих грађана – каже Обрадовић којој ових дана стижу бројне честитке због резултата који су остварени на изборима. Упркос озбиљном раду склона је да верује да је за њих много заслужнији Александар Вучић коме је и краљевачки тим био само добра логистичка подршка. Након убедљиве победе следи важнији део посла, реализација свега онога што је испровоцирало толико поверење грађана. Па, иако су резултати бољи од очекиваних преовладава уверење да се могло и више и боље. Као и много пута у важним ситуацијама и овом приликом се показало да има и оних који коче одређене процесе стављајући лични интерес испред колективног. - Трудила сам се да се не виде како је мојим доласком отворена нека нова прича и неки нови тим. То нема веза самном. Овде су људи хтели да раде за Александра Вучића и ја сам била само шалтер на коме су могли да добију информацију како што боље одрадити кампању. Ко год није хтео да ради у овој кампањи мислим да је рекао не Александру Вучићу, а то је ствар појединца и личне сујете, иако мислим да није требало да буде тако. Онај ко није хтео да помогне у кампањи није хтео да ради за своје грађане зато што му је била важнија сујета, или нешто друго – каже Обрадовић не пропуштајући да потврди да је и Александар Вучић задовољан резултатом оствареним на територији Рашког округа. Иако свестан популарности коју ужива није очекивао тако велику подршку после које следи нова фаза, пре свега формирање доброг тима састављеног од одговорних људи који би обезбедили да након три године буду видљиви први значајнији резултати. Т. Радовановић

МАГАЗИН

23.3.2014.

Нова демократска странка после избора

ОГРАНИЧЕНО ЗАДОВОЉСТВО - Нова демократска странка једна од само четири које су успеле да обезбеде место у републичком парламенту. – Бољи резултати у граду него на периферији и сеоском подручју. - Изборни резултат ограничен кратком кампањом, малим медијским простором и финансијама. – У наредном периоду интензивнији рад на руралном подручју

ако је од ванредних парламентарних избора прошло седам дана сем приватних разговора о резултатима нема званичних реакција учесника изборне трке. Нешто више храбрости од осталих странака показала је најмлађа на краљевачкој политичкој сцени, а из Повереништва Нове демократске странке четвртог дана након затварања биралишта стижу први утисци који указују на задовољство постигнутим резултатима. Анализом резултата гласања на појединим бирачким местима дошло се до сазнања да је на веће разумевање позив председника странке Бо-

риса Тадића наишао на ужем градском подручју, а нешто мање у селима и приградским насељима. То није изненађење кад се зна да је странка формирана само три недеље пре одржавања избора што није било довољно за постизање значајнијих резултата од оних који су остварени. Зато ће задатак свих у странци бити да до неке нове прилике на којој ће се мерити рејтинг странака обиђу сва села и сваком мештанину приближе визију боље Србије коју представља Борис Тадић. С обзиром на кратко време за припрему и спровођење кампање, недо-

вољан медијски простор и ограничене финансије резултати Нове демократске странке се оцењују задовољавајућим тим пре што су једна од само четири странке или коалиције која је успела да обезбеди место у републичком парламенту. У Повереништву Нове демократске странке посебно су задовољни сазнањем да је у њихове редове ступио знатан број образованих младих људи који би у наредном периоду требало да буду носиоци свих активности које се планирају. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Милован Дрецун

МАГАЗИН 23.3.2014.

Геополитички положај Србије

- Уместо униформног света којим су снажно доминирале Сједињене Америчке Државе почетак 21. века је обележило стварање мултиполарног у коме се на економском плану јављају неке нове силе. - Србији је потребна економска сарадња, а предуслов за њу су добри билатерални политички односи. - Узрок највећег дела српских проблема са западом проистиче из перцепције да је продужена рука Русије на Балкану. - У врховима власти западних земаља дубоко је уврежено мишљење о политици седења на две столице, о једној причи Бриселу, другој Русима, трећој Кинезима, четвртој Немцима...

Фото: М. Радовановић

ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА

МАГАЗИН

23.3.2014.

рви утисак са готово свих напредњачких трибина сведочи да је до пре мање од две године Србија била осиромашена, обезнађена, опљачкана, без икакве ведрине и будућности. Никада у новијој историји српске државности земља није била тако уништена, корумпирана, безнадежно подељена, без озбиљних пријатеља и позиције на међународном плану. Подељена је на грађане првог реда, који су подржавали тадашњи режим, и на огромну већину оних који су били у неком од даљих редова без права да раде, живе и подижу своје породице. Након што је добила поверење грађана на мајским изборима 2012. године Српска напредна странка је, као коалициони партнер, преузела максималну одговорност, али не и максималну могућност да утиче на све реформске процесе и убрза преображај српског друштва. У таквој ситуацији принуђена је да се суочи са најтежим проблемима српског друштва на спољашњем и унутрашњем плану, а да при томе коа-

лициони партнери нису били у стању да прате брзину и дубину жељених промена. У мање од две године требало је решавати, или бар започети, изузетно осетљива питања. Пре тога било је потребно сагледати какав је свет у коме Србија жели да буде позиционирана како би могао да се добије одговор на питање где је њено место у том свету, али не на начин како је то било минулих 20 година обележених сталним сучељавањем и сукобима са најмоћнијим земљама света. Новинар, журналиста, војнополитички аналитичар и посланик Српске напредне странке у Народној скупштини Милован Дрецун објашњава да је та анализа подразумевала одговор на питање какав је свет. Уместо униформног света којим су тако снажно доминирале Сједињене Америчке Државе почетак 21. века је обележило стварање мултиполарног света у коме се на економском плану јављају неке нове силе. Из њиховог економског јачања проистиче и повећана по-

литичка улога на међународној сцени, али не довољно јака да може пресудно да утиче на најзначајније процесе што се последњих недеља показало на примеру Украјине. Насупрот мултиполарном свету са неколико полова моћи требало је видети да ли он функцонише по пистему снажно изражених националних држава. Економски све моћнија Кина, која би као велесила већ у наредних 20 година могла да има дупло већи бруто производ од Сједињених Америчких Држава, интегрише се у заједницу са Русијом и још неким земљама бившег Совјетског Савеза, Бразилом, Индијом и Јужноафричком републиком стварајући групацију најмоћнијих држава. Поред ове, и Европске уније, постоје бројне регионалне интеграције, па и Србија мора да пронађе место и дефинише свој пут за 21. век како би будућност победила прошлост. У таквој ситуацији сама није могла напред, а претила је опасност још веће изолације. Упркос причама претходне власти о добрим односима и са западом и

са истоком непредвидиво понашање све више је указивало на статус отпадничке државе која заступа једне ставове а ради супротно док народ трпи и нема никакву перспективу. Из таквог сазнања проистиче потреба за укључивањем у мултиполарни свет и неку од светских интеграција. - Србија геополитички припада Европи, а главна политичка, економска, све више безбедносна интеграција са новим односом спољне одбрамбене безбедносне политике је Европска унија. Око нас су чланице Европске уније или земље које имају изражене аспирације и на путу су ка чланству у Европској унији. Око нас је НАТО пакт или земље које су као ми чланице Партенерства за мир. Ту је наш географски оквир затворен, па се поставља питање да ли у том оквиру можемо да да постигнемо очекивани просперитет, ојачамо државност и подигнемо економију. Што више пара имате у џепу то сте утицајнији и моћнији. Што је моћнија Србија то ће и позиција на међународном плану свакако бити јача.

Постоје у Србији политичке странке које кажу да се треба у потпуности окренути у Русији и постати чланица евроазијсог савеза који се ствара. Постоји и нешто што се зове Евроазијска царинска унија између Русије, Казахстана и Белорусије, а и организације Договора колективне безбедности. То је руски војни савез са још неколико бивших совјетских република. Имамо тржиште у Русији Казахстану и Белорусији, имаћемо енергенте од Русије и прича је завршена, а сви наши проблеми решени. Да та прича може тако да се заврши онда би свима нама било лако. Ми смо хтели да видимо да ли је могуће реализовати ту причу. Наши званичници, укључујући и председника државе, директно су питали Путина да ли нас виде у евроазијском савезу. Уз осмех је рекао, далеко сте. Питали су званичнике Москве да ли могу да нам помогну да вратимо проблем Косова у Уједињене нације. Рекли су да могу само да га ставе на дневни ред Савета безбедности у коме седе Американци, Французи и Немци

који имају војску на Космету. Питали смо дали хоће да пошаљу своје војнике у састав Кфора бар на север. Рекли су не и поручили да неће због нас да се свађају са Европском унијом – објашњава Дрецун. Као озбиљна странка напредњаци су извукли реалан закључак о томе шта могу да очекују од сарадње са Руском федерацијом и схватили да морају да воде реалну политику чији је резултат потписивање споразума о стратешком партнерству са Руском Федерацијом које, као и оно са Кином и другим земљама изван западног блока, првенствено почива на економској сарадњи. Србији је потребна економска сарадња, а предуслов за њу су добри билатерални политички односи на које први пут запад није реаговао негативно. Узрок највећег дела српских проблема са западом проистиче из перцепције да је продужена рука Русије на Балкану. Да није тога можда би Сједињене Америчке државе одлучиле да им партнер на Балкану уместо Алба-

МАГАЗИН 23.3.2014.

није и Хрватске буде Србија. Сазнање да Русија није спремна да заштити српски народ на Косову и Метохији, а да свађе са западом који већ има војску у у јужној српској покрајини и контролише ситуацију у овом делу Балкана, не би дале резултате наводе на заључак о потреби да се крене другим путем, поготово после косовских догађаја из 1998. и 1999. године који треба да буду наук за градњу нових односа. Запад је био прилично подозрив према Србији све до пре скоро две године. У врховима власти дубоко је уврежено мишљење о политици седења на две столице, о једној причи Бриселу, другој Русима, трећој Кинезима, четвртој Немцима... Напредњаци су дубоко уверени да је то у највећој мери заслуга претходног режима. Повод за такво размишљање су депеше које је објавио Викиликс, а које потврђују такву политику бившег председника Бориса Тадића. - Његову визију смо добро искусили сви ми за разлику од оних који су, као привилеговани, били грађани првог реда. Зато смо по преузимању власти прво морали да нормализујемо односе за западом, затим да их унапредимо и дођемо у ситуацију да водеће западне земље први пут у послењих двадесетак година почну да уважавају део наших интереса. До сада шта год ми кажемо они одбију, затим намећу друго, диктирају и условљавају. На тај начин нисмо могли ништа да постигнемо, јер они имају довољно капацитета да наставе са том политиком наредних 50 година, а ми више не смемо да дозволимо да трпимо последице такве политике ни годину дана, а камоли дуже – каже Дрецун. Први услов који је запад по-

ставио Србији је нормализација односа са Приштином што није подразумевало и признање државности Косова иако је било наговештаја да би могло да се упадне и у такву замку. Више него интерес запада нормализација односа са приштинским властима био је интерес Срба који су окружени већинским Албанцима могли да поприме улогу таоца. Сазнање да опстанак српског народа на Космету зависи од Албанаца искристалисало је став о интересу да се нормализују односи, а Србија први пут изашла са чврстим ставом шта хоће, а не шта неће. Након што су дефинисани принципи за преговарачку платформу у Бриселу према преговарачима, у првом реду онима из водеће Српске напредне странке, упућене су бројне оптужбе за издају, док су из приштине стизале вести о Заједници српских општина која би имала статус невладине организације. Милован Дрецун потврђује да је основна идеја водиља током преговора било порналажење начина како да се заштити српски народ, спрече једностране акције Приштине и омогући присуство државе Србије на простору Косова и Метохије. Постизањем споразума у Бриселу спречено је нешто што је било веома близу, уједињење самопрокламоване државе Косово са Албанијом. Посебан квалитет споразума је сазнање да Заједницу српских општина признају и запад и Приштина. - Оптуживали су нас да ће Заједница бити некаква невладина организација која је предвиђена по Ахтисаријевом плану. Сада видимо да Приштина мора да мења шездесетак закона да би позиционирала ту заједницу која ће бити много више од обичне невладине организације.

Заједница српских општина у наредном периоду треба да омогући компактност српског народа, да му да незаобилазну тежину у политичком животу косметског друштва, да му омогући економски просперитет, а са друге стране да га толико повеже са Србијом да се преко заједнице Србија врати на Косово. Што Заједница буде јача то ће Србија бити присутнија на Косову, а та заједница ће бити призната и од Приштине, колико год се њој то не свиђало, и од стране међународне заједнице. Када смо постигли тај први бриселски споразума, а избегли замку да оквир преговора буде статусно одређен и да признамо сецесију Космета, могли смо да кренемо у нормализацију односа са западом – каже Дрецун. Када су у седмој рунди преговора постављени за Србију неприхватљиви захтеви Приштине, а Кетрин Ештон била на страни приштинске делегације, Америка је први пут од деведесетих година прошлог века подржала захтеве Србије. Од тог тренутка Србија је постала предвидљива држава која ће испунити оно што договори и потпише, имати предвидљив начин деловања у будућности и неће бити реметилачки фактор. Уследио је датум за почетак преговора о чланству у Европској унији и коначно преговори. Тако је решена геополитичка дилема између Србије и запада. Након опредељења за пут ка Европској унији Србија наставља да развија стратешка партнерства са другим земљама. Тренутно се налази на прекретници када треба чвршће да дефинише своју позицију и крене у реализацију договореног, а за то је потребна подршка грађана на изборима 16. марта. Т. Радовановић

На годишњицу почетка НАТО бомбардовања

МАГАЗИН

23.3.2014.

ДАН СЕЋАЊА

бележавање прве годишњице НАТО агресије на Србију 2000. године је установљен Дан сећања на све браниоце отаџбине који су страдали на бојиштима широм Југославије између 1991. и 1999. године. Локална самоуправа са Удружењем породица палих бораца ратова од 1991. до 1999. године и Војском Србије традиционално обележава овај дан полагањем венаца на споменике посвећене онима који

су положили животе бранећи територијални интегритет земље. Тим поводом ће у понедељак у Свечаној сали зграде Градске управе бити изведен пригодан програм, а након тога положени венци на спомен-обележје страдалим у ратовима 1991-1999. године. Свештеници Епархије жичке служиће парастос испред споменика на Тргу Јована Сарића, а венци погинулим припадницима 252. оклопне бригаде биће поло-

жени у касарни „Јован Курсула“ у Јарчујку. У склопу обележавања Дана сећања планиран је обилазак богослужбеног простора у касарни Рибница и спомен-собе Друге бригаде, чији посебан део заузимају експонати који чувају сећање на погинуле припаднике 252. оклопне бригаде. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

23.3.2014.

Завршена Стратегија о безбедности саобраћаја на путевима

ДОПРИНОС БОЉЕМ КВАЛИТЕТУ ЖИВОТА

Фото: М. Радовановић

- Краљево је први град у Србији после Београда у коме је препознат значај израде Стратегије о безбедности саобраћаја. - Поред предлога активности Стратегија дефинише и вредност сваке од њих као добру основу за конкурисање код различитих фондова како би се безбедност учесника у саобраћају подигла на виши ниво. - Краљево је по угрожености изнад републичког просека, па је пажња аутора стратегије усмерена на суштинске проблеме, пре свих безбедност деце у саобраћају, потом возаче и бициклисте као посебно рањиве категорије. – Сваки динар уложен у ову област враћа се најмање десетоструко

МАГАЗИН

23.3.2014.

редставници Краљева су 21. августа прошле године потписали уговор са београдским Саобраћајним факултетом чији су стручњаци прихватили обавезу да израде Нацрт стратегије о безбедности у саобраћају на територији града. Уговором је предвиђено да она буде готова за седам месеци након чега би стратешки важан документ требало да допринесе очувању и подизању квалитета живота грађана. Прва фаза Нацрта стратегије о безбедности у саобраћају на територији града Краљева до 2020. године предата је градском руководству у предвиђеном термину 18. новембра 2013. године, а коначни предлог, у који су унета побољшања на основу примедби на радну верзију, у суботу 15.

марта. Краљево је први град у Србији после Београда у коме је препознат значај израде Стратегије о безбедности саобраћаја, а захтевног задатка на изради прихватио се четрнаесточлани тим стручњака са циљем да документ по квалитету не заостаје много за оним из главног града. Зато су у њега уграђена и побољшана решења неких ситуација уочених приликом израде прве стратегије. Стратегија безбедности саобраћаја указује на неке суштинске детаље везане за проблем угрожености безбедности саобраћаја у Краљеву и доноси препоруке у ком смеру треба да се крећу будући пројекти који се односе на ову област. Један од главних проблема на које

указују аутори стратегије односи се на надлежности државе и локалне управе у погледу места на којима се локални спајају са државним путевима првог и другог реда. Преовлађује утисак да је Краљево израдом документа доста добило тим пре што Стратегија указује у ком смеру треба да се развија безбедност саобраћаја до 2020. године и којим се проблемима треба бавити до тог периода. Поред предлога активности она дефинише и вредност сваке од њих као добру основу за конкурисање код различитих фондова како би се безбедност учесника у саобраћају подигла на виши ниво. Идеја аутора је да у будућности Краљево у области саобраћаја буде најбезбеднији град, а томе поред оних

који се баве овим послом треба да допринесе и промена свести свих учесника у саобраћају. Само у том случају би након истека периода од седам година могло да се говори о значајнијим резултатима. Доцент Саобраћајног факултета Борис Антић истиче да се без стратегије засноване на визији у погледу унапређења безбедности саобраћаја не може ићи напред, а све претходне активности на тактичком нивоу водиле су ка унапређењу стања у овој области у кратком року. Краљево је по угрожености изнад републичког просека, па је пажња аутора стратегије усмерена на суштинске проблеме, пре свих безбедност деце у саобраћају, потом возаче и бициклисте као посебно рањиве категорије. Од

Стратегије се очекује да допринесе усавршавању функционисања саобраћаја, повећању проточности и безбедности, али и значајном повећању уштеде тим пре што се показало да се сваки динар уложен у ову област враћа најмање десетоструко. Стратегија дефинише хитне акције којима би требало смањити превелике брзине возила у појединим деловима градске мреже. И док је на локалним улицама то могуће успоривачима брзине на државним путевима је неизводљиво, па се предлаже контрола увођењем система видео надзора. На тај начин би било омогућено да се санкционишу они који прекораче брзину, а значајна средства од казни због непоштовања прописа допунила би градску касу. Осим тога верује се да би

камере могле да буду искоришћене и у неке друге сврхе, између осталих и анализу саобраћајних незгода. У планиране активности укључене су различите кампање којима се указује на проблем безбедности у саобраћају, а аутори Стратегије сматрају да би их требало изводити на озбиљнијем нивоу. Анализа тренутног стања добар је основ за кампање усмерене на одређене циљне групе, а након сваке од њих неопходно је извршити мерење ефеката, видети шта је остварено, које су грешке направљене и да ли је кампања усмерена ка правој циљној групи. Нацрт Стратегије о безбедности саобраћаја указује и на неопходност завршетка обилазнице око Краљева у пуном профилу. Т. Радовановић

МАГАЗИН 23.3.2014.

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 23.3.2014.

Значајне промене у „Железницама Србије“

- На 64 одсто дужине свих пруга у Србији брзина кретања возова је мања од 60 километара на сат, а само на три одсто укупне дужине колосека прелази сто километара. - Режим лагане вожње на 300 километара пруге утицао да просечна брзина возова у Србији не премаши 42 километра на сат. – Просечна старост вучних возила и путничких вагона већа од 30 година. – Због немарног односа пословодства према кредитима плаћено 2 милиона евра пенала. – У прошлој години расходи смањени за 18, а приходи повећани за 5,3 одсто. – До краја маја реструктурирање предузећа. – Нема отпуштања радника

Фото: М. Радовановић

НОВИ ЖИВОТ ОД ПОЛОВИНЕ ГОДИНЕ

МАГАЗИН

23.3.2014.

ткад постоји железница у Србији нагомилавали су се проблеми на њој и достигли кулминацију о којој из различитих извора последњих година долазе различите информације. Све то ствара посебну нервозу међу запосленима у Железницама Србије којима предстоји реструктурирање до половине ове године. О стању у овом за државу веома значајном јавном предузећу радницима запосленима у краљевачком железничком чвору говорили су најкомпетентнији представници пословодства наговештавајући низ мера које би требало да донесу решење за излазак из стања у коме се железница налази. Проблема у овом великом систему је много, а директори појединих организационих јединица потрвђују да би се стање које су затекли приликом ступања на дуж-

ност најблаже могло оценити лошим. На 64 одсто дужине свих пруга у Србији брзина кретања возова је мања од 60 километара на сат, а само на три одсто укупне дужине колосека прелази сто километара. О поразном стању сведочи и податак да је на Коридору 10, као водећем путном правцу, тек на 10 одсто дужине могуће остварити брзине веће од 100 километара на сат. За четири године, између 2008. и 2012, уместо планираних 950 ремонтовано је само 60 километара пруге, а све у 2009. години. Током остале три није чињено ништа да се стање путне мреже доведе у положај који би дозвољавао безбеднију вожњу при већим брзинама. Због тога је, да би се очувала безбедност саобраћаја, режим лагане вожње уведен на 300 километара пруге што је утицало да

просечна брзина возова у Србији не премаши 42 километра на сат. Ништа боље није ни стање возних средстава, јер просечна вредност вучних возила и путничких вагона прелази 30 година. Исто толико није било набавке нових возова све до одлуке да се купе нови руски дизел моторни возови кредитом међународне железничке банке. У саобраћају на пругама Србије се сваког дана у просеку налази 128 вучних возила и 131 путнички вагон од којих је велики број због лоше старосне структуре на ивици исправности. У Железницама Србије потврђују да је за редовно функционисање овог система годишње недостајало 13 милијарди динара што је довело до тога да се пословна 2012. година заврши са дугом од 16,5 милијарди. Актуелно пословодство сведочи о

немарном односу претходника према послу због чега је пуне три године каснила реализација кредита Европске банке за обнову и развој од 200 милиона евра намењених набавци нових електромоторних и дизел локомотива, модернизацији пруге на Коридору 10 и пружну механизацију. Због таквог односа Железнице Србије су морале да плате пенале у износу од два милиона евра. Поред директне штете у овом износу утврђена је и индиректна која се процењује на више милиона евра. Пуне четири године није рализован ни други кредит од 800 милиона долара, а због неодостатка пројектне документације каснила изграња железничког моста преко Велике Мораве на пружном правцу Ћуприја-Параћин. Иако је цела конструкција допремљена на градилиште градња је

у потпуности обустављена и тако стопирана реализације инвестиције иако је плаћено девет милиона евра, а признати и трошкови додатних радова од 1,3 милиона евра. Из пословодства стижу и информације о бројним злоупотребама у пословању које се односе на нерационално трошење пара, бахатост и одсуство било какве контроле и одговорности што је знатно утицало на све тежи положај предузећа, али и државе која је морала да покрива губитке. Много поразније од чињенице да ово представља само део проблема са којима се срећу Железнице Србије звучи податак да и даље има опструкција од стране оних којима не одговара да предузеће постане систем у коме ће се знати ко шта ради, и за шта одговара, и колики је допринос сваког

појединца у унапређењу пословања.

Финансијско пословање Помоћник генералног директора за финансијске послове Весна Радосављевић указује на бројне активности како би се уштедама расходи смањили за 18 одсто а приходи повећали за 5,3 што је резултирало успешним завршетком пословне 2013. године у овом јавном предузећу. У тренутку када је ново пословодство преузело одговорност за консолидацију предузећа на девизном и динарском рачуну налазио се значајан ниво новчаних средстава, а 2013. година је завршена успешно са 5,35 милиона евра више него у истом пеприоду претходне године, а слично је било и кад су у питању динарска

23.3.2014.

МАГАЗИН

средства. Штедња је започела од пословодства смањењем девизних и динарских дневница и репрезентације за 220 процената. Крај фебруара је време кад су завршаване активности око израде завршног рачуна предузећа, а Радосављевић очекује да би дуг из претходне године могао бити преполовљен и сведен на осам милијарди динара. Ново руководство затекло је и велики износ ненаплаћених дуговања док су истовремено сервисиране обавезе од 6 милиона евра према страним партнерима, а репрограмиран део дуга звог опасности од утужења.

Иако су субвенције државе смањене за 8 одсто током целе 2013. године све обавезе према запосленима исплаћиване су на време. Након што је усвојен програм пословања за ову годину радници могу на миру да очекују исплату разлике за претходни месец за који је исплаћена само аконтација укупног износа зараде.

Реструктурирање Железница Србије Иако се о реструктурирању великог железничког система прича већ годинама није се помакло са мртве тачке, а менаџмент предузећа планира да у

догледно време заврши овај посао по новом моделу. Основни циљ је био да се сачува јединство железничког система и не дозволи распарчавање на два или више независних предузећа као што је то учињено у неким државама у окружењу. У настојању да се пронађе најбоље решење стигло се до закључка да би се оно огледало у формирању групе коју би чинило једно контролно друштво, садашња Железница Србије, и два нова, за инфраструктуру и превоз. Ово друго до краја године би требало да се дефинише као две посебне целине од којих би се једна бавила превозом робе а друга превозом путника. У Же-

лезницама Србије сматрају да би овакав модел могао да буде економски исплатив за сваку од организационих целина, а да би у заједништву боље функционисали, јер још нису спремне за детаљну поделу. Железница је оптерећена значајним дуговима из прошлости, што је повод за размишљање о формирању два нова привредна друштва без дугова који би остали на контролном друштву са око 200 запослених чији би задатак био да овај проблем реши уз помоћ државе која је и оснивач предузећа. У Железницама Србије су свесни да без помоћи државе није могуће доћи до решења, па се очекује отпис једног и репрограм другог дела дугова

или конверзија у капитал оснивача. И ма колико да привредна друштва за инфраструктуру и превоз буду независна, и без дугова, из контролног најављују строгу контролу пословања како се не би продубљивала криза која би условила примену ригорозих мера пословања. Иако цифре запосленима делују као мање или више оптимистичке, или песимистичке, сваког од њих највише брине каква ће бити судбина сваког појединца. Пословодство обећава да неће бити отпуштања и да ће сваки радник бити распоређен на одговарајуће радно место у складу са школском спремом. Око 200 радника већ је поднело за-

хтев за социјални програм у ситуацији кад држава нема пара за исплату. У прошлости је социјални програм решаван по принципу добровољности, а искуство показало да су предузеће напустили најбољи радници. Коначна подела очекује се до краја маја када би требало у Агенцији за привредне регистре да буду регистрована нова предузећа. Без обзира на то до краја ове године сва три ће остати заједно док се не реше технички проблеми и подели имовина и средства која се налазе на залихама. Једино је сигурно да ће држава Железницама Србије давати знатно мање пара него до сада. Т. Радовановић

МАГАЗИН

23.3.2014.

Нови модеран аутобус за превоз ђака

СИГУРНИЈЕ ДО ШКОЛЕ У СТУДЕНИЦИ - Краљево међу 21 локалном самоуправом у Србији које су добиле школске аутобусе. - Аутобус вредан пет милиона и 700 хиљада динара возиће ђаке из Бзовика и Рудна до школе у Студеници од почетка другог полугодишта наредне године. - Уштеда од милион динара годишње

тално унапређење образовања приоритет је Министарства просвете, науке и технолошког развоја које, у оквиру унапређења образовног система у Србији, планира побољшање стручних квалификација наставника кроз семинарску наставу, растерећење наставног градива које би омогућило ђацима да усвајају мање чињеница са већом применом, али и улагања у различита средства која треба да олакшају школовање. Како се у посебном положају налазе ученици из најудаљенијих места ресорно министарство је, за лакши и сигурнији долазак у школу, обезбедило 21 аутобус купљен средствима кредита Европске банке. Додељујући представницима локалнх самоуправа кључеве аутобуса министар просвете, науке и технолошког развоја Србије Томислав Јовановић је истакао да је циљ акције подизање нивоа образовног процеса

кроз стварање квалитетнијих и безбеднијих услова путовања ђака до школе улагањем у образовање као темељ друштва. Кључеви нових школских аутобуса додељени су представницима општина Апатин, Сурдулица, Осечина, Рача, Ивањица, Кучево, Брус, Прокупље, Беочин, Владичин Хан, Бојник, Нови Пазар, Бела Паланка, Јагодина, Лесковац, Ваљево, Бор, Краљево, Параћин, и Обреновац, док је београдској општини Вождовац намењен специјализован аутобус за потребе ђака с посебним потребама. Повод да Краљево конкурише за доделу аутобуса је инцидент на путу Рудно-Студеница када је за мало избегнута трагедија након што је аутобус који је превозио ђаке слетео са моста. Кад је Министарство просвете, науке и технолошког развоја расписало конкурс за доделу аутобуса град је конкурисао како би деци из Бзовика и Рудна обезбедио сигур-

нији превоз до школе у Студеници. Како су школе у обавези да обезбеде превоз ученика из најудаљенијих места почетком календарске године тако је и студеничка у року завршила овај посао, па ће нови школски аутобус почети да превози четрнаест ученика овог краја тек након завршетка календарске године, односно од почетка другог полугодишта 2014/15. До тада аутобус ће се користити за превоз ученика на разна такмичења, или на неким другим релацијама. Аутобус са 21 седиштем вредан пет милиона и 700 хиљада динара додељен је граду на коришћење, а остаће на територији Краљева све док се буду поштовале уговорне обавезе. Анализе показују да ће, када се одбију сви трошкови, током једне школске године град на превозу ђака до школе у Студеници уштедети милион динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Основан тим за палијативно збрињавање

МАГАЗИН

23.3.2014.

ПОМОЋ НАЈТЕЖИМ

- Палијативно збрињавање болесника у терминалном стадијуму болести представља велики задатак здравственог система, града и државе, а у неусловним просторима бављење таквим болесницима је врло површно и недовољно квалитетно. - Палијација не почиње са дијагнозом да пацијент постаје терминалан, већ се уводи од самог почетка лечења, а не зауставља са смрћу оболелог „Развој палијативног збрињавања у Србији“ је заједнички пројекат Министарства здравља и Европске уније који треба да обезбеди техничку подршку за успостављање свеобухватног и модерног система палијативног

збрињавања у Србији. У том смислу Министарство здравља улаже напоре да услуге палијативног збрињавања учини доступним свима којима су оне неопходне, укључујући одрасле и децу у одмаклим фазама малигних и других

тешких болести, али и да ове услуге учини доступним социјално угроженим групама у складу са препорукама Савета Европе. Палијативно збрињавање је приступ којим се побољшава квалитет жи-

вота пацијената суочених са неизлечивим болестима, као и њихових породица, кроз превенцију и олакшавање патњи путем раног откривања и непогрешиве процене и лечења бола и других физичких, психосоцијалних и духовних проблема. Реализација пројекта отпочела је 2011. и трајаће до 13. новембра ове године, а финансираће се из претприступних фондова Европске уније која је наменила 3,5 милиона евра за подршку развоју палијативног збрињавања у Србији. Од укупног износа, 2,5 милиона је намењено едукацији и формирању специјализованих служби за палијативно збрињавање, а 0,8 ми-

лиона за куповину возила за тимове при домовима здравља и медицинске опреме за опремање специјализованих јединица при болницама. Министарство здравља је наменило додатних 0,6 милиона евра за реконструкцију болничких одељења намењених јединицама за палијативно збрињавање широм Србије. На састанку који је одржан у Краљеву поводом оснивања ширег тима за палијативно збрињавање потписан је анекс уговора о пословно-техничкој сарадњи Здравственог центра „Студеница“ и Удружења грађана „Раскршће“, а било је речи о месту и значају палијативног збрињавања, искуствима

и изазовима у овој области, улози и доприносу цивилног друштва, као и актуелној ситуацији у области палијативног збрињавања на територији града. Министарство здравља је још 2009. године усвојило стратегију за палијативно збрињавање након чега је оно почело да се уводи у здравствени систем Србије. Процењује се да је за пет година урађено много након што је потписан уговор са Делагацијом Европске уније чијим средствима су опремане болнице и домови здравља. Набављено је 143 возила како би тимови за палијативно збрињавање дошли до сваког пацијента и његове породице. Паралелно са успоставља-

Фото: М. Радовановић

М БОЛЕСНИЦИМА

23.3.2014.

МАГАЗИН

њем режима у Републици Србији почело је опремање јединица и едукација медицинских и немедицинских радника који учествујуу процесу палијативног збрињавања тако да је од 2010. године више од 2.000 лекара, медицинских сестара, психолога, социјалних радника и других прошло кроз овај процес. Крајем прошле године ресорно министарство је изменама и допунама Закона о здравственој заштити први пут омогућило оснивање центара за палијативно збрињавање и пружило прилику удружењима грађана, која су и до сада помагали лекарима у успостављању палијативног збрињавања, да се баве овим послом. До 2015. године планирано је формирање 28

јединица за палијативно збрињавање, а сада их ради тек једна трећина од тог броја, како би оно било доступно сваком грађанину. Од цивилног друштва се очекује да помогне у едукацији грађана како би схватили шта је то палијативно збрињавање, колико је то свеобухватни приступ пацијету, његовој породици и окружењу, који поред здравствене подразумева психолошку, социјалну, верску и сваку дугу подршку. Директор Здравственог центра „Студеница“ др Звонко Веселиновић подсећа да палијативно збрињавање болесника у терминалном стадијуму болести представља велики задатак здравственог система, града и државе, а да је у неусловним просторима бав-

љење таквим болесницима врло површно и недовољно квалитетно. То је проблем читавог здравственог система, а укључење припадника цивилног друштва прилика да се палијативно збрињавање подигне на виши ниво. Нега најтежих болесника у одређеним ситуацијама захтева и хоспитално лечење, па се у ЗЦ „Студеница“ до краја ове године очекује опремање посебног простора са 15 до 20 кревета Искуства и изазове палијативног збрињавања Краљевчанима је пренео директор београдског БЕЛхосписа Зоран Пурковић. Ово удружење је прва организација у Србији коју су пре десет година основали лекари ентузијасти када су препознали проблем

палијативног збрињавања. И поред чињенице да је у последњих 50 година број оболелих од карцинома значајно повећан Србија је сврстана у ред земаља које су последње почеле да организује палијативно збрињавање. Према неким проценама само у Београду има око 4.000, а у Србији 12.000 оних којима је потребна ова врста помоћи. У прве две године рада БЕЛхосписа један лекар и медицинска сестра успели су да збрину тек тридесетак пацијената да би данас мултидисциплинарни тим од 14 запослених могао много више пажње да пружи најтежим болесницима. Десетогодишње искуство показује да је поред здравствених радника неопходно присуство психолога, духовника и великог броја волонтера који обављају различите

послове, од скупљања донација преко различитих сервисних услуга за оболеле и њихове породице до онога што је процењено као најважније, дружење са оболелима који су често изоловани и напуштени. У финансирању је примењен британски модел који кроз донације у овој земљи омогућава финансирање чак 300 хосписа. Тако је током десет година изграђен модел иновативног финансирања средствима прикупљеним кроз хуманитарне акције. Колико је учешће цивилног друштва значајно у пружању помоћи најтежим болесницима сведочи чињеница да се број од тридесетак особа у првој години рада до прошле удесетостручио, а ове године се очекује ангажовање пет стотина људи.

Палијација не почиње са дијагнозом да пацијент постаје терминалан, већ се уводи од самог почетка лечења терминалних пацијената, а не зауставља са њиховом смрћу, већ се и након тога организују радионице за чланове њихових породица којима се пружа подршка у врло сложеној ситуацији. Општи утисак са састанка у Краљеву наводи на размишљање о потреби одрживости тима за палијативно збрињавање како се све не би свело само на приче о њему. Напредак у начину размишљања наводи на закључак да би уз квалификован кадар који постоји, и добру вољу, уз мало помоћи током године ова идеја могла да заживи и достигне очекиване домете. Т. Радовановић

МАГАЗИН 23.3.2014.

Фото: М. Радовановић

23.3.2014.

МАГАЗИН

Верица Радовановић

Краљевачка медијска сцена: Верица Радовановић

- Улога новинара у информативном програму је да буде спона између обичног грађанина који седи код куће и политичара који доносе за обичне људе животне одлуке. - Информација треба да се пренесе на начин који не вређа интелигенцију доктора наука, а да је разуме и возач камиона. – Први утисци о краљевачкој медијској сцени након дуге паузе су разочаравајући због сазнања да је квалитет онога што се сваког дана нуди, претежно путем телевизије, далеко нижег квалитета од оног какав је постојао пре одласка из Краљева. – Разлог поразног стања недостатак идеја и амбиције, јер новинарство није само стајање неког нашминканог испред камере

Фото: М. Радовановић

ПОРАЖАВАЈУЋА СЛИКА МЕДИЈА

МАГАЗИН

23.3.2014.

оред више од годину дана настојања да утврди разлоге поразног стања на краљевачкој медијској сцени Краљевачки МагазИН покушава да представи особе које су на њој провеле мање или више времена и оставиле траг који је у једном периоду утицао на изглед те сцене. Однос бројних саговорника према медијској сцени условљен је дужином рада у медијима, али и позицијом коју су у њима имали. У настојању да истражимо другу страну кроз ставове оних који су дешавања на краљевачкој медијској сцени посматрали са растојања од неколико хиљада километара разговарали смо са Верицом Радовановић, некадашњим новинарем Телевизије Краљево, потом чикашке „Слободе“. Све до времена кад је након завршене гимназије требало одлучити у ком смеру кренути даље новинарство је у свести Верице Радовановић било приоритетнно занимање. Повод за такво размишљање био је однос према свему што је гледала на телевизији на начин који се разликовао од њених вршњака. Бројна појављивања пред публиком поводом различитих манифестација, наступи у оквиру фолклорне групе КУД „Магнохром“, драмске секције у Гимназији и Краљевачком позоришту утицали су на ослобађање од сваке треме и слободу каква је неопходна телевизијском новинару. У одлучујућем тренутку ипак је превагнула љубав према правима, а новинарство бар за неко време потиснуто у други план. Када су у августу 2001. године „Ибарске новости“ расписале конкурс за пријем новинара у редакције новина, радија и телевизије није било двоумљења поготово што се таква прилика не пружа превише често. Кроз три круга провере способности између тридесестак кандидата одабрано је троје најбољих, међу њима и Верица Радовановић. Окружена људима које је до скора гледала само преко малих екрана већ од половине августа те године прионула је на извршење радних задатака, прво најједноставнијих анкета и при-

купљања сервисних информација. Већ на самом почетку професионалног рада осмехнула се срећа због сазнања да ће неколико месеци касније бити један од кандидата из десетак српских градова полазника школе новинарства коју је организовао БиБиСи. - Имали смо један семинар у Краљеву, а потом други о политичком извештавању. Ти семинари су ми много значили, а током седам дана предавач из Велике Британије ми је отворио очи што је много значило у даљем извештавању. Сазнала сам да је улога новинара у информативном програму да буде спона између обичног грађанина који седи код куће и политичара који доносе за обичне људе животне одлуке. Гледаоцима информација треба да се пренесе на начин који не вређа интелигенцију доктора наука, а да је разуме и возач камиона. Иако сам добила похвале као један од најбољих полазника семинара све што сам научила било је тешко применљиво на локалној телевизији – признаје Радовановић. Строги стандарди великих светских информативних кућа ограничавају дужину телевизијског прилога на минут и по са само двадесетак секунди синхроне изјаве саговорника. На локалном нивоу то је тешко применљиво првенствено због сујете оних који одлучују о финансирању медија уверених да баш они у информативном програму треба да се појављују највише и најдуже. Све то је у колизији са светским стандардима који за покривање изговореног траже што више кадрова са терена везаних за тему која се обрађује. Сазнање да је у колективу прихаћена неочекивано добро утицала је на настојање да учи што више понекад и „крађом“ од старијих колега. Прихватајући од сваког по нешто што се чинило најбољим профилисала је лик телевизијског новинара способног да прати све области друштвеног живота од привреде преко културе до спорта. У томе је, признаје, бодрењем и сталном подршком који су утицали на стално јачање самопуздања све до тренутка кад се указала прилика да по-

стане водитељ једносатне емисије уживо на програму Телевизије Краљево, највише помогао тадашњи уредник Информативног програма Телевизије Краљево Драган Бајовић. Након ватреног крштења у емисији која се бавила проблемима здравства уследило је појављивање у градском магазину са гостима из различитих области живота. - Од краја 2004. године указано ми је поверење да пратим културна дешавања што је било занимљиво и инспитративно, па то нисам доживљавала само као део посла, већ и као својеврсно уживање зато што су ме и приватно занимале изложбе, промоције књига, концерти и друга културна дешавања. Емисију је чинио низ прилога насталих током недеље допуњен разговором са неким интересантним гостом. Мада сам првенствено пратила културне веома често се дешавало да сам правила прилоге са других догађаја – каже Радовановић. Иако је на телевизији тимски рад заступљен више него у другим облицима новинарског изражавања, а новинар шеф параде, готово да никада није било проблема са преосталим делом тима, техничарима или монтажерима. Све их је везивала тежња ка истом циљу да оно што раде буде што боље. И управо због тога се озбиљно и темељно припремала за сваку емисију, посебно са саговорницима које види први пут у животу. Идеја водиља била је да у сваком тренутку буде сигурна у себе, а разговор буде много више од обичне приче којом се попуњава време до краја емисије. Довољно добро припремељеној за сваку емисију посебно су импоновале похвале еминентних саговорника међу којима су били Вида Огњеновић, културолог и социолог Ратко Божовић, глумице Сека Сабљић и Даница Максимовић и многи други. За Телевизију Краљево вежу бројне лепе успомене, сарадња са колегама, заједничко вежбање читања, дикције, држања пред камерама све до периода реструктурирања и прве промене власничке структуре у овом некада јавном предузећу кад су по-

23.3.2014.

МАГАЗИН

челе да касне плате и појачава нерасположење запослених у „Ибарским новостима“. У време кад је већина припадника исте генерације маштала о одласку у иностранство, првенствено Сједињене Америчке Државе, Верица је окушала срећу на државној лутрији која једном од 50 хиљада срећника из целог света омогућава добијање зелене карте као услова за легалан живот и рад у Америци. До тада није превише размишљала о животу у иностранству чак ни у време велике кризе и санкција које су обележиле време студија у Београду. Срећи није било краја након сазнања да је један до добитника тако да је користећи неплаћено одсуство још 2007. године провела у Америци читавих шест месеци. Повремени одласци обележили су период до августа 2008. када је коначно напустила Краљево и преселила се у Чикаго. И данас се са сетом присећа тренутка када је у „Ибарским новостима“ празнила бокс у коме је до тада чувала касете и друге ствари коришћене у послу. Срећа због одласка у нови живот помућена је сазнањем да се завршио леп период живота на који још

подсећа кључ од бокса у бившој фирми од кога се ни данас не одваја. Током рада у Телевизији Краљево Верица Радовановић је упознала председника Српске народне обнове Славка Пановића који је деценијама уназад живео у Чикагу. - Кад смо се упознали схватила сам да никада нећу прекинути контакт са тим човеком без обзира што смо удаљени десетине хиљада километара. Неки људи једноставно обележе нечији живот, а мени је много значио председник најстарије српске организација у расејању која ове године обележава сто година псотојања. Позвао ме је да будем део екипе у организацији и мој први посао у Америци везан је за администрацију и гласило Српске народне обнове часопис „Слобода“ који излази два пута месечно на енглеском и српском језику. „Слобода“ је часопис који се бави озбиљним темама, а ја сам као новинар углавном пратила дешавања и људе из српске заједнице који живе и раде у Чикагу и околини. Чикаго је после Београда највећи српски град са око 350 хиљада Срба, а кад сте у тако великој заједници немате осећај да сте изоловани у иностранству. Посебно ми је импоновало

што се на списку испод имена оснивача Српске народне одбране Михајла Пупина, затим Јована Дучића и бројних других знаменитих Срба, нашло и моје име. Боравак у Америци је и прилика да се упозна са другом врстом медија и направи поређење са онима које је оставила на краљевачкој медијској сцени. Међу бројним на српском језику су углавном телевизијске и радио станице које емитују програм у ограниченом трајању на изнајмљеним каналима у свакодневним терминима или у време викенда. У њима ради ограничен број људи, најчешће један или двоје, нема редакције и производње захтевнијих емисија, јер је све скопчано са великим трошковима који прате ову делатност. У маси таблоида који привлаче шаренилом има и озбиљнијих новина, а како је у Америци све подређено тржишту и различитим укусима у маси различитих новина свако може да изабере ону која га највише интересује баш као и неки до 250 различитих програма који се нуде преко телевизије. Верица је од почетка године поново у Краљеву, а као дугогодишњи новинар не може да не примети стање

на медијској сцени која се знатно променила након што је приватизована некада једина кућа која је имала монопол у информисању. Први утисци су прилично разочаравајући због сазнања да је квалитет онога што се сваког дана нуди, претежно путем телевизије, далеко нижег квалитета од оног какав је постојао приликом одласка из Краљева. - Не бих да некога вређам, али бих желела да видим ко су људи који то раде и да ли су они стварно новинари, јер кад посматрам оно што се емитује у неким случајевима помислим да нема никакве везе са новинарством. Није новинарство само узети микрофон и пренети шта неко прича. Жао ми је што је спуштен ниво и квалитет новинарства које не нуди неку озбиљну емисију. Иако се као разлог за тако нешто често наводе паре мислим да оне нису прави проблем. Мислим да људима недостају идеје и амбиција, јер новинарство није само стајање неког нашминканог испред камере. Изгубљени су критеријуми, а људи гледају локални дневник да виде кога познају. Посебна је прича о слободи у извештавању и размишљањима новинара да ли им она уопште треба. Више

се нико не бави истраживањем како ће се нека одлука одразити на живот грађана и слично – каже Верица Радовановић. Иако телевизијско извештавање примат даје слици, којој десетак посто времена одвојено за текст треба само да допуни оно што она не говори, у локалним условима оно добија сасвим супротну димензију. Посебан проблем су млади који почињу да раде не поштујући никакве ауторитете уверени да је оно што су урадили, ма какво било, савршенство новинарског израза. У великој групи младих који би желели да раде у медијима знатан је број оних којима је довољно да се само појаве на телевизији што неминовно утиче на одсуство било каквог квалитета. Телевизија је моћан медиј који код таквих након једног или два појављивања ствара погрешан утисак о популарности и одсуство сазнања колико је све пролазно. Моћ коју има телевизија понекад улудо се троши пласирањем агенцијских вести и емитовањем музике. - Новинарство је озбиљна и тешка професија, а један колега је рекао да је најбољи онај новинар који се из ње повуче на време. То је озбиљан посао за

који треба имати добар желудац да издржиш све притиске, а бојим се да се људи изгубе и залутају, па помешају бабе и жабе, јер није новинарство све што се појави на телевизији – каже Радовановић. Све већи замах у последње време добија он-лајн новинарство усмерено према технолошки писменијим слојевима становништва. Предности због брзине и ефикасности стварају позитиван став према модерном тренду које у мањим срединама, као што је Краљево, још није добио место које заслужује. И ма колико да је ствар навике у развоју становништво, махом оно старије, мишљење профилише под утицајем информација које се пласирају преко телевизијских екрана на којима, бар кад су локалне телевизије у питању, нема репортажа из којих би по нешто могло да се научи. Наша саговорница признаје да је некада са задовољством читала „Ибарске новости“ у којима је могло да се нађе много тога занимљивог. Па иако за време рада у овом предузећу није писала текстове посебно за новине сву озбиљност и тежину таквог рада упознала је тек у Америци кад је написала први текст за „Слободу“. Т.Р.

Зимски сусрети учитеља Србије

МАГАЗИН

23.3.2014.

САВРЕМЕНИ ТРЕНДОВИ У ОБРАЗОВНОМ ПРОЦЕСУ

очетак пролећа обележавају Зимски сусрети учитеља Србије које данас у амфитеатру Основне школе „4. краљевачки батаљон“ организује краљевачко Друштво учитеља. Пленарни део скупа посвећен је актуелностима у образовно-васпитном процесу и законској регулативи која проистиче из Закона о основној школи, правилника о оцењивању, стручном усавршавању и напредовању и другим.

Савремени трендови у методологији и васпитно - образовном процесу тема су шест двосатних радионица од којих сваки учесник треба да изабере две. У оквиру радионице под називом „Шта сваки наставник треба да зна“ учесницима Зимских сусрета учитеља су доступне информације о проширивању иницијалног образовња наставника новим сазнањима у области планирања, извођења, праћења и вредновања наставе и учења. Од ра-

дионице под називом „Ликовно је и...“ очекује се да допринесе развоју педагошке праксе у области ликовне културе и васпитања пружањем подстицаја за проширивање искуства и изграђивање нових сазнања о стратегијама подучавања, планирању садржаја, праћењу напредовања деце и ликовним техникама. Радионица „Од играчке до рачунара - Учење о рачунару и учење помоћу рачунара“ треба да упозна

учитеље са моделом глобалног и оперативног планирања наставе изборног предмета Од играчке до рачунара и примена рачунара у другим предметима. „Портфолио за ученика и наставника“ пружа подршку просветним радницима за израду личног и портфолиа ученика, а „Програмирана настава Програмирање наставних садржаја у основним школама“ усвајање тео-

ријских знања везаних за програмирану наставу у циљу иновирања наставног процеса. Подстицање развоја укупних способности детета (МЕНСА - НТЦ систем учења) треба да оспособи наставнике за примену иновативних метода и нових открића из неурофизиологије за подстицање развоја функционалног знања код све деце. Из Друштва учитеља поручују да ће

програм бити ревидиран у зависности од броја пријављених полазника семинара, а у случају мањег броја пријављених број радионица, чији је списак израђен по приоритетима, смањиваће се од последње на списку. У случају већег броја полазника обећавају додавање нових или дуплирање постојећих радионица. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 23.3.2014.

АМАД

Фото: М. Радовановић

ДЕУС

МАГАЗИН

23.3.2014.

На репертоару биоскопа „Кварт“

Несуђена млада Рут је млада научница која одлази на венчање бившег момка у намери да пронађе сродну душу. Горе од тога је да буде позвана на три таква венчања за месец дана, да не уме да одбије позиве и да је једина особа која пристаје да јој на тим венчањима дечка глуми нови асистент са посла. За филм „Несуђена млада“ редитељ Хавијер Руиз Калдера инспирацију налази у главном лику о коме каже: „Имам много пријатеља који су у својим тридесетим, сами, изузетно забавни, пију, пуше, иду на журке, праве глупости и све у свему су сјајни и веома забавни, а такве ликове не виђамо у филмовима. Оно што ме је „купило“ у овом сценарију је прича о баш таквим девојкама, јер волим да будем окружен њима, заљубљујем се у њих и желим да их видим на филму. У данашње време изгледа да женски главни лик мора да буде подређен мушком хероју. Мислим да је много јаче ако имамо главни женски лик у блесавој и забавној комедији, а Рут је управо таква, неспретна, блесава и шармантна“. Један од највећих изазова филма био је да се пронађе главна глумица, неко ко има осећај за комедију потребан да би се представила Рут. Избор је пао на Инму Куесту, коју је режисер открио кроз тв серије и филмске улоге за које је и номинована за Гоја награде. Инма је признала да је једва чекала да сними комедију и додала: „Ја сам заправо као кловн, увек се шалим, смејем, волим људе који прихватају шалу на свој рачун и волим да их засмејем. До сада сам углавном глумила у драмама. Овај филм је велико остварење мојих жеља, али сам била прилично уплашена јер сам морала да радим нешто ново. Комедија има другачији ритам. И то сам научила кроз овај филм.“ О девојци коју тумачи каже да је веома харизматична али није свесна тога, па о њеном путу одлучују околности и други људи. Увек је у погрешно време на погрешном месту, али спремна да се смеје самој себи када се

нађе у незгодним ситуацијама. Критика је филм оценила интересантним са замерком да му недостаје сценаристичке дораде како би био и прилично дуго памтљив. Јод двојице сценариста је аутор чувених шпанскох серија „Интернат“, „Паков свет“ и „Серанови“ па је у филму приметна телевизичност. Стиче се утисак да би филм био много бољи да се није ишло на прву лопту у фасцинацији публике, већ да се ликовима и свакој од готово три засебне приче посветило мало више пажње. У филму има елемената који не представљају уобичајена романтично комедијанска решења, по чему се ово остварење издваја од стандардне срцепарајуће продукције, па има сличности са духовитим решењима која нуде холивудски пандани типа „Меда“ или и „Диктатор“. Филм је на репертоару до 26. марта у термину од 20 сати по цени од 250 динара.

Лепотица и звер Након губитка богатства у мору очајни трговац је приморан да се повуче на село са шесторо деце међу којима је и његова миљеница и најмлађа ћерка Бела. На напорном путовању открива магично царство Звери, па очаран предивном, али забрањеном ружом коју тамо проналази, одлучује да је украде и однесе на поклон Бели. Због овог поступка Звер га осуђује на смрт, а Бела окривљујући себе због страшне несреће која је задесила њену породицу, одлучује да жртвује сопствен живот у замену за очев. Уместо смрти чека је чудан живот пун радости, магије и меланхолије јер се она и Звер постепено зближавају и граде међусобно поверење. Бела открива да се иза дивљег и усамљеног створења крије зачарани згодни принц, па наоружана сопственом снагом и срцем успева да га ослободи од чини и тако спозна праву љубав. Лепотица и звер је породична прича која приказује универзалну бајку о заљубљеном пару чија љубав опстаје упркос разликама. Пре Гансовог филма, једна

од најзначајнијих екранизација ове приче била је Коктоова из 1946. године. Често се каже како је Жан Кокто био први велики песник који је филм схватио озбиљно, али је истина да му је тек филм омогућио да постане значајан уметник. Критика сматра да је ово првенствено дечји филм за узраст до првог полугодишта осмог разреда, али не и за старије који од филма траже нешто више од филма. „Лепотица и звер“ се у „Кварту“ приказује до 26. марта у термину од 18 сати а улазница стаје 250 динара.

Гранд Будапест хотел Филм реконструише авантуре Густава Х, легендарног настојника чувеног европског хотела између два рата, и белбоја Мустафе, дечака који постаје његов највернији пријатељ. Заплет се тиче крађе и потраге за непроцењивим ренесансним платном, као и настојања да се избори за енормно породично богатство - све у тренутку када се прилике на континенту драматично мењају... Кад у једном филму има оволико холивудских звезда у најмању руку се очекује епохално дело на нивоу кинематографског уздизања човечанства. Мање-више, такве су и критике, углавном америчих медија. Има и малобројних, негативних, али, преовлађује масовна хипноза јер, ово није филм, већ играрија. Да је озбиљан филм не би себи допустио да буде на нивоу нискобуџетних комедија какве су се снимале тамо неких осамдесетих година прошлог века. Критика сматра да у филму све делује пренаглашено и извештачено, па није ни комедија ни драма. Две ФЕСТ-овске пројекције су готово распродате, а филм прати велика награда жирија Берлинског фестивала, махом одличне оцене критичара, али има и оних који верују да без толико звезда филм нико не би ни погледао. „Гранд Будапест хотел“ је на репертоару до 26. марта у пројекцијама од 22 сата по цени од 250 динара. Т. Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

23.3.2014.

ПОЈАЧАНО КРШЕЊЕ ПРОПИСА

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева у периоду од 10. до 16. марта 2014. бележи пораст криминалитета од 20 процената. О овоме сведочи број од 38 евидентираних кривичних дела што је за осам више него седам дана раније. И док у области привредног криминала нема значајнијих промена, јер је број од два евидентирана кривична дела истоветан оном из претходног периода, о погоршању сведочи за седам више оних која се сврставају у општи криминал. Успех у откривању починилаца је већи па су познати извшиоци 16 кривичних дела. Број оних за чијим се извршио-

цима трага истоветан је као и седам дана раније. Један прекршај више у области јавног реда и мира не даје праву слику стања безбедности на подручју града. И док су евидентиране две туче мање број осталих прекршаја је већи за три. Пажљивом посматрачу стања у области безбедности саобраћаја не може да промакне податак да је у претходном статистичком периоду забележено знатно смањење броја саобраћајних незгода, па је уместо 15 из прве недеље марта евидентирано само шест, по три са повређеним лицима и материјалном штетом. Једно лице је задобило теже телесне по-

вреде, два лакше, а материјална штета је процењена на 600 хиљада динара. Интересантан је и податак о броју прекршаја у области безбедности саобраћаја. Колико је стање у овој области нестабилно потврђује податак да је овај број у другој недељи марта четири пута већи него седам дана раније, а у евиденцији саобраћајне полиције остаће забележено неадекватно понашање 156 учесника у саобраћају. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице учествовали су у гашењ у једног пожара у коме је причињена материјална штета од 100 хиљада динара. Т. Радовановић

ЗАПЛЕЊЕНЕ ЦИГАРЕТЕ Припадници Полицијске станице Рашка пресекли су још један ланац трговине акцизном робом, а против Ј.Т. (1967) из Краљева, поднели кривичну пријаву због сумње да је извршио кривично дело недозвољена трговина. Патрола саобраћајне полиције је у уторак, приликом контроле саобраћаја у Панојевићима код Рашке, на путу Нови Пазар Рашка, зауставила „мерцедес“ краљевачке регистрације којим је из правца Новог Пазара управљао Ј.Т. У пртљажнику аутомобила је пронађено 350 боксева цигарета „марбле“ за које возач аутомобила није поседовао неопходну документацију. Цигарете су уз потврду одузели припадници Републичке тржишне инспекције, а осумњичени по налогу Основног јавног тужиоца у Рашки саслушан, па потом пуштен.

СИРИЈЦИ У АУТОМОБИЛУ БЕЗ ВОЗАЧА У две одвојене заједничке акције припадника Жандармерије и Полицијске станице Рашка у уторак је ухапшено пет сиријских држављана, а следећег још једна особа по централној потерници. У сарадњи са полицијским службеницима Полицијске станице из Рашке припадници Жандармерије су поред пута Рашка Косовска Митровица затекли аутомобил марке „мицубиши“, новопазарских регистарских ознака. У аутомобилу без возача било је пет сиријских држављана који нису имали лична документа, а пошто су затражили азил упућени су у Центар за азил у Тутину. На Заједничкој тачки прелаза „Јариње“ ухапшен је П.В. (1985), за којим је Полицијска управа у Чачку расписала потерницу због сумње да је извршио кривична дела тешка телесна повреда и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја.

АРСЕНАЛ МУНИЦИЈЕ У СТАНУ Да ни петнаест година након ратних збивања на простору Србије поједини учесници не могу да се одрекну оружја сведочи откриће велике количине убојних средстава које су припадници Полицијске управе Краљево пронашли код педесетогодишњег Краљевчанина С.Т. Полицијски службеници су у среду по наредби Основног суда извршили претрес стана и других просторија у власништву осумњиченог, у Грдичкој улици у Краљеву и у Сирчи, и том приликом пронашли седам ручних бомби М75, аутоматску пушку, 680 пушчаних метака калибра 7,62 мм, девет запаљивих панцирних метака калибра 7,62 мм и пет оквира за исту пушку. То је био повод за кривичну пријаву због сумње да је осумњичени С.Т. извршио кривично дело недозвољена

производња, држање, ношење и стављање у промет оружја и експлозивних материја.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs