MagazIN 106 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 106 * 6. април 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

МАГАЗИН 6.4.2014.

Краљевачки

МАГАЗИН

се чита у више од пола света...

... и Индији

Србија и европске интеграције

МАГАЗИН

6.4.2014.

СТРУКТУРА ЗА ВОЂЕЊЕ ПРИСТУПНИХ ПРЕГОВОРА

У циљу што успешнијих преговора о чланству у Европској унији, који захтевају висок ниво координације свих државних институција, Република Србија је формирала више тела која ће носити овај процес. Основу целог система представља систем Координационог тела успостављеног 2008. године, који је модификован како би се одговорило изазовима приступних преговора. У оквиру координационог механизма урађен је Национални програм интеграције 2008–2012. године, одговорено на Упитник Европске комисије 2011. године, а у прошлој донет Национални програм за усвајање правних тековина Европске уније за период 2013–2016.

сновни градивни елемент целе структуре чини 35 преговарачких група које представљају међуресорна радна тела чији су чланови представници институција задужених за предлагање и примену прописа којима се врши усклађивање са правним тековинама Европске уније. На челу сваке групе се налази државни секретар, или помоћник министра, из одговарајућег министарства, односно директор неке од посебних организација које су претежно надлежне за правне тековине у одређеном поглављу. Преговарачки тим и Канцеларија за европске интеграције учествују у раду свих преговарачких група у свим фазама процеса. Руководиоци преговарачких група састају се у оквиру Савета координационог тела, које је задужено за координацију рада свих преговарачких група, а радом руководи члан Владе задужен за европске интеграције, док је Канцеларија за европске интеграције секретаријат Савета. Координационо тело, на чијем челу се налази председник Владе, руководи целокупним механизмом и разматра најважнија, а пре свега политичка питања. Поред председника Владе чланови Координационог тела су први потпредседник Владе, потпредседник Владе и министар рада, запошљавања и социјалне политике, потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, министар надлежан за спољне послове, министри задужени за европске интеграције, послове финансија, пољопривреде, шумарства и водопривреде и министар надлежан за послове животне средине. У раду Координационог тела учествују директор Канцеларије за европске интеграције и шеф Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији, а Канцеларија за европске интеграције представља секретаријат Координационог тела. Да би се вишегодишњи приступни преговори водили координисано

МАГАЗИН

6.4.2014.

Влада је 3. септембра 2013. године донела одлуку о образовању Преговарачког тима за чијег је шефа именована проф. др Тања Мишчевић. Преговарачки тим учествује у свим фазама преговарачког процеса, задужен је за комуникацију са институцијама Европске уније и институцијама држава чланица, а пре свега за координацију рада институција Републике Србије и рада и наступа 35 преговарачких група у току преговора. Преговарачки тим ће радити до момента потписивања Уговора о приступању Србије Европској унији, а имаће 15 до 20 људи међу којима су уз шефа тима државни секретари у министарству надлежном за спољне и послове финансија, шеф Сталне дипломатске мисије Републике Србије при Европској унији и други чланови Преговарачког тима. За састанке међувладиних конференција, у оквиру којих се формално воде преговори, Влада ће формирати посебну државну делегацију коју ће предводити за то одређен члан Владе, обично министар за европске интеграције или министар спољних послова. Србију ће у приступним преговорима представљати три нивоа представника, државна делегација која учествује на међувладиним конференцијама и коју предводи министар за европске интеграције или министар спољних послова, Преговарачки тим који броји 15 до 20 људи и 35 међуресорних преговарачких група које чине представници органа државне управе задужених за предлагање и примену прописа којима се спроводи усклађивање са правним тековинама Европске уније. На челу свих преговарачких група налазе се државни секретари или помоћници министара из министарстава, односно директори посебних организација које су претежно надлежне за правне тековине у одређеном поглављу. Овај део Преговарачког тима тако чини око 800 људи.

Функција преговарачког тима Посебном одлуком уређују се послови преговарачког тима који учествује у изради преговарачких позиција за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији по свим поглављима и у свим фазама преговора о приступању. Преговарачки тим обавља послове у складу са Основом за вођење преговора и закључивање уговора о приступању Републике Србије Европској унији коју утврђује Влада, а са циљем извршавања задатака обавља комуникацију са институцијама Европске уније, државама чланицама Европске уније и државама које имају статус кандидата за чланство у Европској унији. Преговарачки тим учествује у раду преговарачких група за преговоре о приступању Европској унији, учествује у аналитичком прегледу и оцени усклађености прописа Републике Србије са правним тековинама Европске уније и њиховој имплементацији, и разматра све акте који су од значаја за преговоре о приступању Републике Србије Унији. Паралелно са тим подноси Влади извештаје о стању преговора након сваког састанка међувладине конференције између Републике Србије и Европске уније, као и посебне извештаје уколико Влада то затражи. Обавеза Преговарачког тима је да обавештава дипломатске мисије Републике Србије у земљама чланицама Европске уније, и при Европској унији, о ставовима Владе у вези са питањима која се односе на преговоре о приступању. Послове секретара и заменика секретара међувладине конференције о приступању Републике Србије Европској унији обављају представници Сталне мисије Републике Србије при Европској унији, а секретар и заменик секретара међувладине конференције о приступању Републике Србије Европској унији именују се уз консултацију са шефом преговарачког тима.

Деветнаеста седница Скупштине града

МАГАЗИН

6.4.2014.

НА ИСПИТУ ПРОГРАМ

- Пред одборницима Скупштине града финансијски планови и програми за ову годину установа чији је оснивач град. - Продужење мандата заштитнику грађана и његовом заменику. – Ускраћено поверење вршиоцу дужности директора Дечјег одмаралишта „Гоч“. – Нова кадровска решења у скупштинским комисијама и школским одборима основних школа лавна тема која ће заокупљивати одборнике Скупштине града до деветнаесте седнице заказане за следећи петак су финансијски планови и програми рада за ову годину установа чији је оснивач град. Први кавратал је већ истекао, а са њим и део програма јавних установа, а од обор-

ника се очкује да потврде све оно што предлажу Народни музеј, Историјски архив, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ Краљевачко позориште, Завод за заштиту споменика културе, Дечје одмаралиште „Гоч“, Центар за социјални рад, Туристичка организација „Краљево“, Спортски центар

„Ибар“, Културни центар „Рибница“ и Дом културе из Ушћа. Из опозиционих партија најављују озбиљну расправу по овој тачки дневног реда након чега би пажња требало да буде усмерена ка разматрању Извештаја Градског штаба за ванредне ситуације за протеклу и Плана рада за

ову годину. Проблеми одвијања саобраћаја на територији града повод је за доношење одлуке о његовом регулисању уз разматрање извештаја о стању безбедности у прошлој години, а од одборника се очекује да подрже инициајтиву за избор председника и по пет и шест чланова Савета за младе и Савета за родну равноправност. Највећи број тачака предложеног дневног реда односи се на кадроваска питања, између осталих и поновно именовање заштитника грађана и његовог заменика, којима је истекао мандат, али и разрешењу и именовању чланова скупштинских комисија за

избор и именовање, административно-мандатске комисије, комисија за друштвене делатности, рад и развој месних заједница, пољопривреду и развој села, представке и притужбе. Разрешењем вршилаца дужности директора Дечјег одмаралишта „Гоч“ и Туристичке организације „Краљево“ стварају се услови за избор директора ових установа. И док се предлаже да досадашњи вршилац дужности директора Туристичке организације и даље остане на челу ове организације поверње се ускраћује вршиоцу дужности директора Дечјег одмаралишта „Гоч“. Посебну пажњу пред заседање Скупштине привлачи извештај о раду ове

установе чији директор није добио поверење за наставак рада. Између четири кандидата који су конкурисали за ово место Управни одбор установе је установио да тражене услове задовољава само један, тренутно без сталног запослења. Уколико не буде усвојен ни један предлог за измену и допуну дневног реда до краја заседања одборници ће разматрати и друга кадровска питања везана за разрешење и именовање чланова школских одбора неких основних школа, а очекује се да буде изабран и вршилац дужности директора Културног центра „Рибница“. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

МИ ЈАВНИХ УСТАНОВА

6.4.2014.

МАГАЗИН

Др Љубиша Јовашевић

Градски одбор ПУЛС-а Србије Покрета за Краљево

ШТА СЕ КРУПНО ИЗА БРДА ВАЉА?

ре десетак дана објављена информација да мештани Тавника, који се налази на граници између Краљева и Чачка, желе да из Рашког пређу под ингеренцију Моравичког округа готово је заборављена, а сем изјаве заменика градоначелника Милуна Јовановића, и тврдње да нико званично није поднео такав захтев, није изазвала реакцију других политичких субјеката. Повод за бурну реакцију једног броја мештана овог поморавског села је уверење да би под чачанском управом живели боље, имали боље путеве и другу инфраструктуру, пре свега квалитетнију воду за

пиће и друге потребе. Овакав став темељи се на сазнању да је током последњих десетак година Тавник посто место са развијеном индустријом која запошљава око хиљаду људи и само по основу пореза на додату вредност градској каси доноси значајна средства. Са друге стране мештани нису задовољни количином средстава која локална самоуправа одваја за рад месне заједнице и реализацију инфраструктурних објеката. У ПУЛС-у Србије Покрету за Краљеву верују да је позадина читавог случаја далеко дубља, а да је незадовољство мештана који најављују

референдум о отцепљењу само начин да се испита реакција јавности. Председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић решавање водоснабдевања Тавника по угледу на Чачак сматра недовољно убедљивим разлогом за озбиљне тежње ка отцепљењу тим пре што град Чачак током летњих месеци има много веће проблеме у снабдевању водом него Краљево. Разлог је акумулација Рзав која није добро урађена и нема довољно капацитета да снабдева водом градове ослоњене на овај пројекат, а плитко језеро је пуно амонијака, нитро једињења, фекалних бакте-

Фото: М. Радовановић

- Повод за најављени референдум о издвајању Тавника из територије града Краљева много озбиљнији од оних који се односе на изостанак инфраструктуре. - Решавање водоснабдевања по угледу на Чачак недовољно убедљив разлог за тежње ка отцепљењу. – Повод за сецесију сазнање да се 90 посто територије аеродрома у Лађевцима налази у Катастарској општини Тавник. – Поновно отварање рудника лигнита у Тавнику наговештава могућност експлоатације у наредних неколико деценија

МАГАЗИН

6.4.2014.

рија, и бактерија као загађивача. Када је 2003. године грађена акумулација градоначелник Чачка је покушавао да у пројекат укључи и Краљево које би финансирало пројекат значајним средствима. Процена тадашњег градског руководста је била да то није у интересу грађана, па се приступило другом решењу које обезбеђује довољну количину квалитетне воде. Чињеница да поједини делови и даље кубуре са напајањем водом проистичу из сазнања да је проблем узрокован недостацима у секундарној мрежи, па се понашања дела мештана објашњава сасвим другим разлозима. Први је што се 90 посто територије аеродрома у Лађевцима налази у Катастарској општини Тавник, а други почетак експлоатације угља и потенцијално отварање рудника лигнита у овом селу које наговештава могућност експлоа-

тације у наредних неколико деценија. - Оба ова момента доносе економску добит за град у коме ће се налазили Катастарска општина Тавник, а како сматрамо да ове ствари нису случајне позивамо представника Нове Србије да се обрати грађанима Краљева и објасни о чему се ради. Невероватно је да Тавник нема воду поред толико успешних фирми које су тамо лоциране, почев од кланица преко других предузећа за чији је рад она потребна. Интересантно је питање других индустрија које могу да се ослоне на аеродром и активност СДПР из Београда у смислу извоза производа „Црвене заставе“, фабрике оружја у Чачку и фабрике која се налази у Лучанима. Поставља се питање да ли је случајни захтев да се Тавник издвоји из Краљева и да еветуална финансијска средства иду ка Чачку – каже др Јова-

шевић. У Покрету за Краљево подсећају да је од представника актуелне власти у више наврата тражено да се приступи решавању проблема који оптерећују водоснабдевање и да се индустријска и пољопривредна вода, свуда где је то могуће, обезбеде отварањем артерских бунара. Др Јовашевић верује да је разумевање локалних власти изостало због настојања да се блокирањем рада локалног парламента изазове увођење привремених мера, а након тога организују ванредни избори. Повод за овакво размишљање лежи у убедљивој победи напредњака на ванредним парламентарним изборима оствареној на основу популарности првог човека странке Александра Вучића. Све ово повод је за јавни позив председнику Скупштине да хитно сазове седницу на којој би се одборници изјаснили о пи-

тањима територијалног интегритета града. Привремене мере су у Краљеву први пут уведене 2003. године када је предсеник привременог органа постао Марко Петровић коме се на терет ставља правило привремене градње чије последице нису саниране ни до данас. Као најоштрији критичар свега што чини актуелна власт у Покрету за Краљево закључују да актуелна власт не влада градом, па се поставља питање да ли су то стручне службе или неко трећи. Повод за овакав став лежи у високим пореским стопама које прете да се бројна успешна приватна предузећа дислоцирају из Краљева јер не могу да плате основне таксе, имеђу осталих ни ону за коришћење градског грађевинског земљишта која је последица давно уведених привремених мера. - До проблема је дошло још 1998.

годнине због интенције Српског покрета обнове да се представници савета месних заједница бирају акламацијом. Ми смо више пута тражили да се уведе ред, па смо се обратили Уставном суду а он донео одлуку која би требало да буде важећа за све. Међутим, овде су расписани општински избори, па избори у месним заједницама, а оно што је требало урадити, униформисати и довести у ред, није урађено. Мислимо да је најјефтинија, најбезболнија и најбоља варијанта тајно изјашњавање грађана који имају пребивалиште на датој локацији, па могу бити изабрани представници месних заједница – каже др Јовашевић подсећајући да рад појединих предсеника може да буде предмет кривичног гоњења због трошења значајних средстава мимо прописане процедуре. У многим месним заједницама су

председник са по једни или два члана, понекад и самостално, доносили одлуке о приоритетима и активности месних заједница не поштујући ни одредбе Закона о јавним набавкама. Због тога постоји уверење о неопходности увођења реда, а он не може да се обезбеди без расписивања избора по новим правилима. Месне заједнице би морале да буду самосталне, а нису због превеликог утицаја представника политичких странака којим се крше елементарна уставна права. Много пута најављивана изградња карго центра поред аеродрома у Лађевцима још није почела, а из Покрета за Краљево подсећају на значајан економски моменат за локалну самопураву у тренутку кад почне са радом. Т. Радовановић

МАГАЗИН

6.4.2014.

На путу ка Европској унији

ЗНАЧАЈНИЈА ПОДРШКА РУРАЛНОМ РАЗВОЈУ

Фото: М. Радовановић

Посета представника Генералног директората за пољопривреду и рурални развој Европске уније, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије и актера у руралном развоју из региона Балкана има за циљ подизање свести свих актера руралног развоја о могућностима и средствима за укључивање и сарадњу у пољопривредној политици и доношење одлука на националном нивоу, као и могућност коришћења средстава у руралном развоју у претприступном периоду

ако се процењује да је пољопривреда кључни сектор на Западном Балкану он је у процесу транзиције занемарен, па се о њему размишља као о раздељеном простору у коме се већи градови окрећу ка Европи, а рурална подручја препуштају сама себи и најчешће помињу кад се говори о маргинализацији, миграцији и пропуштеним приликама. Рурално је још увек синоним за заостало, сиромашно и у потпуности зависно од пољопривреде, па је још увек далеко од романтичне визије која карактерише многе европске земље. Тек се с времена на време чују спорадични гласови који говоре о успеху и иницијативама кроз које се може назрети будућност маргиналних простора. Све то повод је да Краљево посете представници Генералног директората за пољопривреду и рурални развој Европске уније, Министарства пољопри-

МАГАЗИН

6.4.2014.

вреде, шумарства и водопривреде Републике Србије и актера у руралном развоју из региона Балкана и наше земље. Циљ посете је настојање да се подигне свест свих актера руралног развоја о могућностима и средствима за укључивање и сарадњу у пољопривредној политици и доношење одлука на националном нивоу, као и могућност коришћења средстава у руралном развоју у претприступном периоду. Представници Европске уније су дошли у Србију да подрже рурални развој и разјасне ставове власти према људима који живе у руралним срединама због чињенице да развој могу да подстакну само тамо где они живе. Краљевачки регион је препознат као територија коју карактеришу мала газдинства која се суочавају са великим изазовима што је случај и широм Европе где опстанак на тржишту ситних угрожавају велики. Од тренутка кад Србија буде по-

стала равноправни члан Европске уније очекују се другачији подстицаји за мале пољопривреднике који ће им омогућити да међусобно боље сарађују. Искуство показује да и поред подстицаја постоји известан број малих произвођача који не успевају да опстану, па је због очекивања да величина газдинстава расте, а број власника опада, потребно разрадити и друге елементе руралног развоја. Из тог разлога се од владе и општинских власти очекује да утврде потребе људи из руралних средина, а задатак Генералног директората за пољопривреду и рурални развој Европске уније да блиско сарађују са надлежним властима које треба да поведу више рачуна о интересима људи који живе у руралним областима. Већ следеће године, када програм подршке руралним заједницама постане оперативан на нивоу Европске уније, одређене врсте помоћи ће бити

доступне Србији као и другим чланицама. Зато Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде организује сличне скупове са организацијама цивилног друштва посебно након отпочињања преговора о чланству у Европској унији и скрининга везаног за поглавље 11 које се односи на мере регионалне руралне политике и потреба крајњих корисника. У овом поглављу су дефинисане мере које се тичу развоја руралне инфраструктуре, инвестиционих средстава, положаја жена и младих који представљају велики потенцијал. Процењује се да регион Краљева има стабилну основу за успостављање добре комуникације између локалних самоуправа и цивилног сектора, у конкретном случају Мреже за рурални развоји и Асоцијације за заштиту Ибарске долине ИДА. Кратка презентација потенцијала и програма за подстицај развоја пољопривреде на локалном нивоу има за

циљ да гостима помогне да са представницима локалне самоуправе направе адекватне развојне планове. Иако усвајање законске регулативе иде добрим током проблеми се јављају у институционалним капацитетима и имплементацији закона, па се сматра да је ово прави моменат за сличне скупове с обзиром на рестрикције везане за запошљавање. Због свега је битно да се успостави добра вертикална комуникација за пренос потребних информација од Брисела према ресорном министарству и даље према локалним самоуправама и директним корисницима што је у перспективи једини начин да ови процеси буду завршени на прави начин. Након предприпремних радњи сложен процес европских интеграција је оперативно започео, а одвијаће се у два правца, па је неопходно усаглашавања регулативе. Указујући на специфичности ру-

ралне инфраструктуре Драган Мирковић из Одељења за рурални развој верује да, с обзиром да постоји акредитациони план, има довољно времена да се изведу сви потребни кораци. - У сегменту руралне инфраструктуре говоримо о ономе што су потребе руралног становништва од атарских путева преко наводњавања до широкопојасног интернета и свега што пружају мере у оквиру руралне политике. Сматрамо да има довољно времена да се припреми адекватна документација, јер је то оно где лежи највећи капацитет коришћења средстава. Зато иинтензивирамо сарадњу са локалним самоуправама које су крајњи корисници и спроводе све мере од јавних набавки до дефинисања стратешких циљева који се налазе у руралној инфраструктури – каже он. Т. Радовановић

МАГАЗИН 6.4.2014.

Неопходне реформе у Железницама Србије

ЖЕЛЕЗНИЦА НА СПОРЕДНОМ КОЛОСЕКУ

МАГАЗИН

6.4.2014.

- Уместо 26 нових гарнитура кредитом Руске Федерације уговорена куповина само 19 возова што упућује на закључак да је неко украо седам возова. - Међу 270 директора и шефова организационих јединица на железници и знатан број оних које је именовао актуелни менаџмент. - За вече нестајало два километра пруге, а за дан по двадесет вагона. – Само на једној станици недостаје пет милиона литара горива. – Први од 21 воза стиже у септембру, а од почетка наредне године сваких 15 дана по једна нова гарнитура

рошло је више од месец дана од тренутка када је директор Железница Србије Драгољуб Симоновић пред радницима краљевачког железничког чвора изрекао бројне озбиљне оптужбе на рачун малог броја запослених који у јавном мњењу стварају погрешну слику о стању у овом за државу веома важном систему. Предизборна кампања и бројни наступи политичара који су током нешто мање од два месеца заокупљали пажњу јавности у други план су потиснули све оно што је без длаке на језику изговорио Симоновић оптужујући одговорне у Железницама Србије за бројне махинације због којих је ово предузеће доведено у веома тежак по-

ложај. Демантујући информације да су сви железничари лопови Симоновић указује на пет посто запослених у предузећу којима са правом може да се припише овај епитет. Податак да је актуелно руководство при доласку на чело предузећа затекло нешто што се најблаже речено може сматрати гробљем након пљачке невиђеног нивоа током које је за вече нестајало два километра пруге, а за дан по двадесет вагона, допуњује и онај о нестанку милиони евра и пет милиона литара горива на само једној станици. Главним кривцима за овакво стање у колективу Симоновић означава опасне играче који се здушно боре за права радника док се као пијавица

лепе за кичму и исисавају из ње све што је здраво док се потпуно не осуши. Овакво сазнање повод је за смену 270 директора и шефова одређених организационих јединица, међу њима и знатног броја оних који су именовани од стране актуелног менаџмента. Бројна писма која на адресу првог човека Железница Србије стужу из Краљева повод су да баш одавде крене на пут којим није ишао ни један досадашњи генерални директор, на сусрет очи у очи са радницима са жељом да им презентирањем обимне документације покаже ко су људи који онемогућавају да ово предузеће успешније послује, а запослени имају боља примања. Међу кривцима су и

можете да живите. Потценили су ме кад су помислили да ћу да одступим, а мени ће бити част да одем са железнице као човек који је полупао братију која лешинари 30 година – каже Симоновић указујући на бројне смене и хапшења тек двадесетак њих пре него што исту судбину доживе многи други. До тада је потребно сложити коцкицу по коцкицу и доћи до крупних риба које су износиле милионе евра из осиромашене железнице, а наговештавају улог од милион евра да би сменили садашњег генералног директора. Међу њима, каже Симоновић, има и Краљевчана. У исто време највећи број радника и даље нема ни приближну представу о стању у предузећу и ме-

рама које је предузело актуелно руководство да се стање промени. Још пре четири године Железницама Србије одобрени су кредити којима се отвара могућност за брзине између 120 и 160 километара на сат и куповину 60 до 70 нових возова. Због чињенице да средства ни једног од њих нису искоришћена плаћени су пенали већи од десет милиона евра због чега је предузеће остало ускраћено за десетак нових возова. Кривци за такво стање седе у Скупштини предузећа где се одлучивало о инвестицијама у путну мрежу и набавку нових возова. Да све није морало да буде тако потврђује сазнање да је актуелно руководство повукло средства свих кредита

Фото: М. Радовановић

синдикални лидери који су последњих двадесет година утицали на смену бројних директора, а они опстајавали све до данас. Драгољуб Симоновић је уверен да је дошло време да се коначно објаве њихова имена, а потом буду процесуирани због свега што су чинили наносећи велику штету предузећу. - Нисам дошао на место генералног директора да ме сви волите. Мене ће да мрзе 3 до 5 посто, уз вашу помоћ ће још више да ме мрзе, а мени је част да ме мрзе. Нисам успео да своју енергију дотерам ни до просека због страшних, и невероватних, опструкција у мом кабинету од људи који су ту тридесетак година, па је страшно што од њих не

МАГАЗИН 6.4.2014.

сем једног за који је стари менаџмент тврдио да није потребан пројекат за реконструкцију пруге. Сазнање да то није тачно, поред средстава за израду пројекта, условило је и нове пенале због кашњења у реализацији. - Знате како су још пљачкали. Откупе у експропријацији две три ливаде, прескоче следеће две три, па откупе четири пет, док онај ко је добио на тендеру изградње пруге не дође до ливаде која није власништво предузећа. Онда обиђе ту ливаду, а то кошта пет милиона евра за додатне радове. И тако су годинама бандити узимали по четири пет милиона евра. Ако не урадимо мост преко Мораве код Ћуприје до почетка јула платићемо нове пенале фирми која гради пругу, јер не може да пређе преко моста, а мост ће да буде готов тек у септембру. То све раде људи из наше куће који се секирају за железницу и убијају од настојања да оборе дневни ред све док нисам припретио да ћу због опструкције да обавестим полицију – објашњава Симоновић. Од 2009. године нису повучена средства у износу од сто милиона евра

што је условило казну која се мери износом од седам милиона. Слично је и са другим кредитом из 2010. године који чека на реализацију читаве четири године. Сазнање да је уместо 26 нових гарнитура кредитом Руске Федерације уговорена куповина само 19 возова упућује на закључак да је неко украо седам возова у време кад радници железнице нису добили ни униформе на које имају право. Бројни неспоразуми били су везани за приоритете у изградњи пруга Стара Пазова-Нови Сад и Ваљево-Лозница. Кредити су планирани за реконструкцију железничких станица, али и Жежељевог моста чија изградња због различитих игара касни 18 месеци, а радови су у последње време интензивирани како би се пруга Стара Пазова Нови Сад прикључила на деоницу која од Новог Сада води ка Банатским Карловцима. Четири године је неко тактизирао и одлагао куповину најмодернијих возова у Европи, а Симоновић тврди да је тај посао завршио за само два и по месеца. Први од 21 воза стиже у септембру, а од јануара наредне године сваких 15 дана по једна нова гарнитура од којих се очекује да препороде Железнице Србије. Реконструкцијом пруге Београд Суботица обезбедили би се услови за кретање возова до 160 километара на сат, а у завршној фази су разговори са представницима мађарских железница. У ситуацији када је државни буџет у озбиљној кризи држава настоји да смањи износ субвенција стварањем услова да железничари сами зарађују на тржишту. Али, очекује се и да смање трошкове пословања, а актуелни менаџмент тврди да је он у односу на 2012. годину смањен за половину. Тако је седам милијарди динара допринело да се запосленима редовно исплаћују зараде, ако се занемари кашњење затечено из претходног периода. На неодговорно понашање указује набавка униформи, радних одела и обуће за запослене на Железницама

Србије чија је дистрибуција обустављена док се не испитају све околности због којих нису подељене радницима иако су достављене магацинима. - Зауставио сам дистрибуцију јер ми се чини да је изнето из магацина све, а да радници нису добили, па не знам где су униформе. Прво ћемо да извршимо контролу свих шефова који су делили униформе, радна одела и обућу, а кад будем сазнао ко је шта добио даћу налог да добијете ова одела. Зимске униформе је требало да добијете у септембру, али неко се из наше куће жалио Агенцији за заштиту потрошача која нам је држала затворена одела готово четири месеца без могућности да их поделимо радницима, па смо тек сада на пролеће добили могућност да делимо зимске униформе – каже Симоновић не негирајући одговорност за грешке које је и сам правио. Више од униформи и брзина возова од 160 километара на сат раднике брине положај у предузећу након гласина да би чак седам хиљада њих могло да остане без посла. Означавајући оне који пласирају овакве информације крвопијама и преварантима који представљају највеће друштвено зло генерални директор Железница Србије одбацује помисао да би било ко од запослених могао да остане без посла. Тврдњи да раднике отпушта само лоше руководство додаје и ону да је обавеза радника да раде, а руководилаца да им обезбеде посао. У ситуацији када је радно место зависило од воље појединца, шефа или синдикалца, створена је потреба за новим системом у коме ће сваки радник бити заштићен у остваривању права на зараду након правилног рангирања станица и класификације бодовања према стручној спреми и потребама предузећа. У таквој ситуацији свако ће знати шта му следује, па неће морати да моли било кога за помоћ у остваривању права. У томе треба да помогну и синдикати, а о ступању у неки од више њих на железници одлуку треба да донесе сваки радник посебно.

МАГАЗИН

6.4.2014.

Драгољуб Симоновић

Уз констатацију да непосредни руководиоци не могу бити чланови синдиката следи и она која потврђује да су синдикални лидери највише утицали на постављање шефова различитих организационих јединица о чему постоје егзактни подаци у документацији коју је руководство донело на увид. И ма колико да изабрани нису криви што су се нашли на тим местима неспорно је да је бивше руководство створило громаде које су харале железницом, а чије су налоге морали да извршавају и они који су запослени као стручњаци. - Морамо да одвојимо кукољ од здравог семена. Дошао сам у Краљево из ината зато што ми одавде прете они који причају да је железнички чвор Краљево у кризи и да ће га гасити. Лажу. Ово је витално важан чвор за Србију који треба да модернизујемо -

каже Симоновић указујући на значај железничких праваца који од Краљева воде према Сталаћу, Пожеги, Крагујевцу и Косовској Митровици. Након ремонта коридора 10 и 11 следи довођење у знатно боље стање путних праваца који воде до Краљева чиме ће се, поред електрификације, повећати брзина и осовински притисак. Кроз краљевачки железнички чвор месечно прође 4.500 путника, истовари се 5.000, а утовари 35 хиљада тона робе. Потенцијал за боље пословање постоји, а нове гарнитуре модерних возова, уз поштовање возног реда, треба да допринесу још бољем пословању. Предузеће на климавим ногама тешко може само да се носи са светском економском кризом, а у Желез-

ницама Србије верују да је и то могуће ако мали допринос пружи сваки запослени. Пре тога треба подићи свест сваког радника о потребни много озбиљнијег односа према раду који се понекад огледа и у колосецима обраслим у траву. Пред свима запосленим је много озбиљног рада, а Драгољуб Симоновић са сарадницима од присутних на збору у краљевачкој Ложионици очекује да оно што је изрекао пренесу и колегама које нису биле у ситуацији да присуствују. Констатацији да железница почива на радницима, а не руководству, додата је и она да руководство није пропало ни у једном режиму, па ни овом који је у Србији. Све промене су и до сада на својим леђима највише осе-

ћали управо радници који коначно очекују и бенефит од корака које чини актуелни менаџмент. У оквиру Железница Србије послује и једанаест зависних предузећа од којих се, каже генерални директор, не зна које је у лошијем стању. То је и повод да се о решавању коначног статуса ових предузећа изјасне струка и Влада Србије као оснивач тим пре што железничари користе услуге само једног броја њих. Сваког месеца се на зараде запослених у њима издваја 140 милиона динара иако нека од њих за потребе железнице не раде баш ништа. Зато и постоји потреба за неопходним реформама и стварању услова да свако од њих оправданост постојања докаже на тржишту. Т. Радовановић

МАГАЗИН 6.4.2014.

Медијска коалиција у борби за медијску писменост

- Сазнање да су медијски садржаји све чешће ближи класичној пропаганди него објективном новинарству упућује на потребу подизања нивоа писмености у овој области. - Крајем осамдедесетих, и почетком деведесетих, година прошлог века државни медији су коришћени за сејање мржње према народима у бившој Југославији. - Све што је било карактеристично за државне у новом миленијуму се преселило у приватне и квазиприватне медије иза којих су стојали, а и даље стоје, скривени власници у виду тајних служби, политичког подземља и надземља, организованих криминалаца и тајкуна. - Подизање медијске писмености са циљем да се уместо телевизором и Фејсбуком мисли својом главом

Фото: Медија центар

МЕДИЈСКО СПИНОВАЊЕ

ампању посвећену повећању нивоа медијске писмености под називом „Не дај да те спинују“ покренула је Медијска коалиција коју чине Независно удружење новинара Србије, Удружење новинара Србије, Независно друштво новинара Војводине, Асоцијација независних електронских медија и „Локал прес“ уз финансијску помоћ Америчке агенције за међународни развој Ју-Ес-Еид. Током представљања основних циљева кампање оно што је изговорено у београдском Медија центру уз помоћ видео бима је приказивано у измењеном облику, спиновано, извучео из контекста или потпуно изврнуто да би се указало на све што медији свакодневно раде у много озбиљнијм ситуацијама производећи много озбиљније последице. Медијски партнери у кампањи су локалне, регионалне и националне радио и телевизијске станице, Радиотелевизија Војводине, РТВ Лав, телевизије Метрополис, Краљево, Лесковац, Прима, Панонија, Галаксија 32 као и радио станице Нови Сад, Краљево, Зрењанин, Луна, Стоп плус, 016, Лав и Накси. Сви партнери ће током кампање емитовати спотове које је припремила Агенција П.Р.А, а пратити и све друге активности кампање и тако допринети афирмацији медијске писмености и одговорног новинарства.

МАГАЗИН

6.4.2014.

Њуз.нет је платформа која хумором настоји да скрене пажњу на понашање медија и бројне аномалије у њиховом извештавању, а покретач је и пројекта „Посматрач“ који се медијским описмењавањем бави на начин који је усмерен ка грађанима као конзументима медијских садржаја. Уредник Њуз.нета Ненад Милосављевић потврђује заинтересованост за медијско описмењавање грађана у време када чак и измишљене вести обилазе планету без икакве провере као основног постулата објективног информисања који захтева укрштање више извора. Да се довољно кредибилном сматра свака информација коју објави новинска агенција потврђује чињеница да је и измишљена, након што је преведена на енглески језик, врло брзо обишла целу планету. Иако је

највећем броју уредника добро познато шта је етичко и професионално новинарство многи се тога не придржавају због услова у којима раде. И док код новинара поред ниских зарада влада и страх да ће изгубити посао ако се супроставе уреднику и ови други су често изложени различитим притисцима. У ситуацији када се не може очекивати промена става и придржавања потребних норми Њуз.нет се окреће грађанима као конзументима медија који често пласирају различите наручене информације. Основни циљ кампање је описмењавање конзумената медијских садржаја да не верују у све што прочитају тим пре што приступ интернету омогућава приступ истој информацији из различитих извора и извлачење потребних закључака. Као карактеристичан пример мани-

мера је била да се у Србији подигне тензија, а ишло се дотле да је направљен бекграунд по коме Стивен Спилберг намерава да прави филм о судбини Јевреја у Израелу у коме је требало да буде ангажован Том Хенкс који је упоредио Јевреје и Србе и њихово страдања кроз историју – каже Милосављевић. Информација заснована на измишљотини кружила је данима и наишла на широк одјек у јавности, а показала је и на шта су медији, из различитих порива, спремни кад је у питању спиновање и пласирање нетачних информација. У ситуацији када се медији на све начине боре за што већу читаност, и бар део све сиромашнијег буџетског колача, све више се уврежује сазнање да не постоји

спин, или било каква друга информација, коју неће пласирати да би привукли читаоце. Ово сазнање је један од разлога због кога Њуз.нет подржава кампању са циљем да описмени читаоце пре него него медије и новинаре. Милош Чоловић, менаџер онлајн заједнице Агенције П.Р.А. потврђује намеру да подигне свест, првенствено средњошколаца, о важности критичког конзумирања и производње медијских садржаја и подстакне људе да овладају вештинама које ће им то омогућити. У овој агенцији, као првој те врсте у Србији која је едуковала више од 1.800 П.Р. менаџера, верују да би кроз пригодне спотове на телевизији могли да заинтересују првенствено средњошколце за појам медијске писмености. Кампања која траје до јуна отпочела је

Фото: Медија центар

пулације медија послужила је информација о томе како је Том Хенкс подржао територијални суверенитет Србије у тренутку када је на Косову обележавана годишњица независности. - Нико се није запитао што се њега тиче интегритет Србије и тема која за њега није толико битна. Нико није ни проверио информацију која се појавила на једном сајту дијаспоре у Канади, а пренели су је Правда, потом и остали сајтови и медији који имају какав такав кредибилитет, а сви су се позивали на интервју који је Хенкс дао популарној селебрити телевизији Ењуз. Истраживали смо и дошли до закључка да уопште није дао интервју, али је интересантно колико је цела прича осмишљена и тенденциозно пласирана у осетљивом тренутку. На-

6.4.2014.

МАГАЗИН

бројним анализама и кроз фокус групе са средњошколцима и новинарима, а у том периоду проверавани су ставови о креативним решењима, слоганима, видео и радио спотовима након чега се дошло до закључка да новинари и средњошколци размишљају на исти начин. Истраживања показују да млади све више користе интернет, а све мање гледају теелвизију и читају новине, тако да кампања мора бити усмерена на онлајн комуникацију преко друштвених мрежа од којих је свака специфична на свој начин. За кампању је посебно интересантан Твитер због оглашавања великог броја пратилаца лидера који утичу на формирање ставова о одређеним питањима. Показало се да они који имају велики број пратилаца могу да утичу на младе током кампање, али и да је тешко привући пажњу ове циљне групе у ситуацији кад су са различитих страна бомбардовани великом количином различи-

тих информација. Да би се утицало на младе да буду сарадници у кампањи, а не само пасивни посматрачи који примају поруке, планирана је организација наградне игре у којој би били награђени они који сами производе одређене садржаје. Комуникација са циљном групом захтева коришћење језика који она најбоље разуме, а закључено је да је то најбоље кроз Фејсбук групу која се зове медијска писменост. Истраживање је показало да је као промотер посебно погодан Антоније Пушић, алијас Рамбо Амадеус, који припрема спот за он-лајн комуникацију са позивом младима да критички анализирају медијске садржаје уз објашњење шта је одговорно, етичко и неетичко новинарство. Показало се да је Рамбо Амадеус средњошколцима довољно забаван, а садржај спота оригиналан да генерално могу да му верују, па се очекује да ће бити

мотивисани да позову пријатеље да се придруже акцији. Поред друштвених мрежа постоји сајт www.medijskapismenos.net намењен средњошколцима, новинарима, професорима и свима који би желели да прочитају нешто о природи и улози медија у свакодневном животу. На сајту чији се садржај ажурира свакодневно постоји део који преноси садржаје других медија везаних за тему медијске писмености, као и блог на коме стручна јавност може да пише о овом проблему. Сазнање да су медијски садржаји све чешће ближи класичној пропаганди него објективном новинарству упућује на потребу подизања нивоа писмености у овој области. На то упозорава председник Независног друштва новинара Војводине Динко Грухоњић указујући на огромне наслаге ауторитарности у краткој демократској традицији друштва у коме су крајем осамдедесетих, и почетком де-

ведесетих, година прошлог века државни медији коришћени за сејање мржње према народима у бившој Југославији. Најневероватније предрасуде о појединим народима долазиле су до гледалаца путем електронских медија, у то време само телевизије која је схватана као ауторитет у који се не сумња. - Таква агонија медијске писмености наставила се током ратова деведесетих година када је РТС грађанима нудила стварност која није имала везе са реалношћу слуђене публике. „Дневник“ у пола осам био је главни у спиновању и испирању мозгова, а веровали смо да смо „уређивачку политику“ која је промовисала говор мржње протерали 5. октобра 2000. године. У новом миленијуму добили смо приватизацију говора мржње, спиновања и етикетирања. Све оно што је било карактеристично за државне преселило се у приватне и квазиприватне медије иза којих су стојали, а и даље стоје, скривени власници у виду тајних служби, политичког подземља и над-

земља, организованих криминалаца и тајкуна. Тако је настао феномен таблоидизације медијског дискурса у Србији – каже Грухоњић. Чињеница да у Србији има око 1.300 регистрованих медија у квантитативном смислу може да се схвати као неспорни медијски плурализам. У квалитативном смислу то неспорно није, јер су вести на различитим телевизијским станицама исте, па се закључује о постојању лажног медијског плурализма у коме истост медијских садржаја упућује на закључак да изнад медија стоји изузетно моћна рука која управља новинарима и уредницима. Са друге стране изводи се и закључак о својеврсној аутоцензури у највећем броју медија што наводи на размишљање о новинарству које уступа испред надируће пропаганде. Резултати истраживања показују да млади објективност информација које чују цене на основу броја медија које су их пренеле, а уколико ту објективност потврде и њихови родитељи вест

се веома ретко доводи у питање. Иако би медијском описмењавању, првенствено средњошколаца, требало да допринесе настава у оквиру предмета грађанско васпитање забрињава податак да више од половине професора мисли да то није тако. Још алармантније делује податак да десетак одсто оних који предају грађанско васпитање нису сигурни шта је то медијска писменост. Од кампање којом би требало да се медијска писменост подигне на виши ниво очекује се да прерасте у системско решење које би подржала држава прихватањем иницијативе да се као факултативни предмет изучава од првог разреда основне школе. Ако не као наставно градиво и темељ предмета грађанско васпитање могло би да буде заступљено у више наставних предмета, а све са циљем да уместо телевизором и Фејсбуком људи мисле својом главом. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Обележен Дан добровољних омладински радних активности

РЕЗУЛТАТИ

МАГАЗИН

6.4.2014.

- Некадашњи омладински функционери из већине од 15 општина Краљевачког региона обележили 1. април као Дан добровољних омладинских радних активности. – За пошумљавање Пештерске висоравни најзаслужнији краљевачки омладинци. – У Ибарској клисури са 12,5 милиона садница пошумљено 5.000 хектара голети

еценијама уназад је до појаве вишестраначја 1. април обележаван као Дан добровољних омладинских радних активности. Тога дана започињале су локалне радне акције првенствено усмерене на уређење животне средине и биле својеврсна припрема за савезне радне акције на значајним инфраструктурним објектима које су организоване током три летња месеца. Данашње генерације овај дан не препознају као вредност нераскидиво везану за добровољни омладински рад и живот у колективу по опште прихваћеним правилима који је у многоме утицао на изградњу личности. Без права да позивају друге да прихвате такав систем вредности некадашњи

акцијаши позивају све који су прошли кроз омладинске бригаде да искуства омладинског рада пренесу на најближе, а 1. априла се подсете на дане које су провели на омладинским радним акцијама. Онима који су остали привржени идејама доборовољног омладинског рада краљевачко Друштво акцијаша „Ибар“ је и ове године пружило могућност да се састану и подсете на бројне пријатне и тешке тренутке који су обележили период сазревања. Од прошле године се за акцијашке ветеране организује пријем у Скуштини града који треба да постану традиционални због уверења да би представници свих владајућих гарнитура у будућности били обавезни да

поштују оно што је урађено доборовљним омладинским радом. Задовољство је овог 1. априла појачано сазнањем да су се на једном месту после много година окупили бројни омладински функционери са територије некадашњег Краљевачког региона који је обједињавао рад петнаест општина. Стигли су у Краљево некадашњи омладинци из Чачка, Александровца, Сјенице, Новог Пазара, Врњачке Бање, Бруса, Лучана, уз њих команданти радних акција и бројних бригада, и још једном потврдили да су превазишли време и доказали да оно што је урађено заслужује веће поштовање. Када је у лето 2011. године у Врњачкој Бањи после много времена

И ЗА ПОНОС

поново организована једна радна акција јавила се нада да би сличне могле да заживе и на другим просторима и да би међу садашњим генерацијама младих људи било довољно оних који би угодно летовање подредили корисном раду. Скуп више од стотину људи у озбиљним годинама био је потврда да се пре више од 30 година радило озбиљно и да има довољно разлога да се сваки од њих са поносом сећа тог времена. На најдужи пут се упутила трочлана екипа сјеничких ветерана, а Харун Фијуљанин, некада ученик прве генерације Шумарске школе у Краљеву, потврдио да је читавих десет година провео у Служби радилишта Омладинске радне акције „Пештер“. - Не само да је Сјеница добила

десет хиљада хектара шуме, него је цела општина као једна од највећих у старој Југославији оплемењена захваљујући пре свега Краљевчанима. Због тога и хоћу да ставим примедбу што Краљево није раније обелоданило и представило јавности све што је то на Пештеру урађено. Сва ова лица су дала немерљив допринос од 1978. године, кад је акција почела, уз омладинце и припаднике шумарске струке. Зато и предлажем да се сретнемо на радилишту и да у Сјеници видите стабла пречника 40 сантиметара као део једне вредне економске шуме – кажа Фијуљанин. Кроз Омладинско насеље „11. конгрес СКЈ“ у Штављу, и радилишта у околини Сјенице, током трајања Омладинске радне акције „Пештер“

прошло је више од 4.000 бригадира иза којих је остало десет хиљада хектара нове шуме. У време кад је почињало пошумљавање голети у Ибарској клисури др Милан Матијевић је био директор Шумско индустријског комбината „Јасен“ који је обезбеђивао финансирање и набавку садница са балираним кореновим системом. И после више од тридесет година није заборавио на бројне похвале које су радницима његовог предузећа упућиване са разних страна док су заједно са омладинцима са простора целе Југославије радили на пошумљавању. За 11 година у Ибарској клисури је са 12,5 милиона садница пошумљено 5.000 хектара голети. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 6.4.2014.

Драган Брајер

МАГАЗИН 6.4.2014.

Експанзија ротаријанства у Србији

- Ротаријанци су и пре Другог светског рата били угледни људи као Мика Петровић Алас, кнез Павле Карађорђевић, председник владе Милан Стојадиновић и други. - Милан Стојадиновић одбио функцију председника владе због обавеза у ротари покрету. - Елитизам ротаријанаца проистиче из чињенице пре свега у великим захтевима које постављају сами себи. - Поента у ротаријанству није стицање профита у материјалном смислун

Фото: М. Радовановић

ВИШЕ ДАВАЊЕ НЕГО УЗИМАЊЕ

ретходног викенда је Ротари клуб „Краљево“ био домаћин будућим председницима и секретарима клубова са подручја Дистикта 2483 за Србију и Црну Гору, а који се пре ступања на дужности на семинару упознају са свим што их чека током једногодишњег мандата. Специфичан начин избора људи на најодговорнија места у клубовима у знатној мери доприноси стабилном раду организације у којој су имена челних људи позната две године пре него преузму обавезу вођења клуба. Процењено је да у том периоду могу да стекну одређена знања којим се обезбеђује поштовање строгих правила по којима се одвија рад у оквиру ове организације. У том циљу се сваке две године одржавају семинари за изабране председнике и секретаре током којих се, кроз размену искустава, нови челници клубова упознају са изворима информација, организацијом клуба и радом са чланством. Семинар је и прилика да се боље упознају јер ће током једногодишњег председавања клубовима у ротаријанској години која се не поклапа са фискалном, и почиње 1. јула а завршава 30. јуна, бити упућени једни на друге. Поверење да краљевачки ротаријанци буду организатори овогодиш-

МАГАЗИН

6.4.2014.

њег семинара проистекло је из сазнања да спадају у ред најстаријих и најбољих клубова у земљи. Иако је након реафирмисања ротари покрета идеја о оснивању клуба у Краљеву, која је била константно присутна, из објективних разлога каснила неколико година прави борци за демократију који се нису бавили политиком показали су колико је важно стварање нове свести у друштву. О угледу који уживају краљевачки ротаријанци сведочи податак да је прошлонедељни семинар као најпосећенији до сада окупио више од 130 учесника. То потврђује и

београдски адвокат Драган Брајер, један од реоснивача ротаријанства у Србији заслужан за оснивање краљевачког клуба чији је почасни члан. Од када је почетком деведесетих година прошлог века Ротари клуб „Београд“ признала Ротари интернационала Брајер је вршио различите дужности, од председника клуба, преко асистента гувернера до првог човека дистрикта у последње три године. Како је за велики део јавности ротаријанство обавијено велом тајни Брајер подсећа на бројне дефиниције

покрета које се своде на сазнање да је настао почетком прошлог века из неопходне друштвене потребе условљене економском револуцијом у Чикагу која је стварала ново друштво. Индустријализација је погодовала развоју материјалних добара и све бројнијим контактима међу људим, првенствено због потребе посла, па се стварала нова елита, а бележи и пораст криминала који је изнедрио велики број богатих људи. У таквом друштвеном превирању јавила се потреба за стварање организације која би као својеврстан сервис

била нека врста катализатора у друштву и помагала задовољавању различитих потреба појединаца у лечењу, али и колективних манифестованих подизањем јавних чесми, подршком позоришним представама и другим облицима делатности. У таквим условима интензивно се издвајала нова друштвена елита која је више давала него што је узимала и тако била пример бројним појединцима доказујући да није све у материјалним добрима и новцу. Први ротари клуб у свету основао је 1905. године Пол Харис, а тежња да

чланови буду лидери у професијама којима се баве одржала се до данашњих дана. Ротаријанци не морају бити академски грађана, али морају бити лидери у професијама којима се баве било да су пекари, обућари, лекари или професори. Од настанка организације чланови ротари клубова се окупљају једном недељно, најчешће уз ручак, да би у радном делу анализирали шта је урађено између два сусрета, утврдили да ли је уочен нови друштвени проблем у чијем би решавању могли да учествују. Као друштво угледних грађана са извршним ингеренцијама ротаријаци као врло утицајни настоје да све што чине пропагирају на најпозитивнији начин. Само неколико година након Америке ротаријанство се проширило на Европу, а први клуб у Србији основан је 1928. године. Када је стигла повеља Ротари интернационале о пријему и признавању на Видовдан је уприличена прослава на Плитвицама заједно са Ротари клубом из Загреба који је основан годину дана касније. На просторима Краљевине Југославије ротаријанство се развијало а до почетка Другог светског рата формирано је 28 клубова од којих половина на територији Србије. Сви југословенски клубови су радили добро и реализо-

6.4.2014.

МАГАЗИН

вали различите пројекте којима су доприносили заједници. Подизали су чесме, финансирали рад болница, а издавали и часопис „Српски ротар“ у коме су објављивани чланци из различитих области. Познати ротаријанци били су Мика Петровић Алас, кнез Павле Карађорђевић, председник југословенске владе Милан Стојадиновић и други. Колико је ротаријанство било важно, а истакнути чланови придавали значај преузетим обавезама, сведочи пример Милана Стојадиновића који је одбио позив краља Александра да, након диктатуре и поновног установљења Скупштине, формира владу. Повод за овакву реакцију била је раније преузета обавеза да буде један од 14 директора Ротари интернационале. Ротари покрет подразумева међународну сарадњу, а његова снага није само у лидерству већ и у везама са другим клубовима у земљи и иностранству. Колико ратови погубно утичу на развој показала је четворогодишња окупација Југославије током које је покрет потпуно замро. Иако у послератној Југославији никада није званично забрањен, због уредбе по којој је свако удружење грађана морало да пријави рад, ни један од предратних клубова то није учинио. Повод за то је сазнање да се пара-

лелно са ратом за ослобођење земље одвијала и револуција, а они који су били лидери у својим професијама тај статус нису задржали. Највећи број њих је изгубио лидерску позицију и није познат случај да је било ко од предратних био и лидер после рата. - Са друге стране бројни угледни грађани од пре рата, међу којима је било доста Јевреја, су десетковани тако да се изгубио континуитет у раду. Иако никад нисмо забрањивани често нас оптужују да смо елитистичка организација. Ми нисмо људи који раде у белим рукавицама, а и када спроводимо акције волимо да узмемо ашов и потегнемо. Наш елитизам се састоји у томе што смо пре свега строги према самим себи. Сматрамо да морамо бити добри очеви, мужеви, послодавци, грађани и прекоревамо себе кад видимо да нисмо у могућности да то будемо, па се елитизам огледа у томе што пред себе постављамо велике захтеве – каже Брајер. Југословенски ротаријанци делили су после Другог светског рата судбину колега из других земаља Источне Европе све до пада Берлинског зида када се поново актуелизовала идеја о обнови покрета са ове стране гвоздене завесе. У време када се Ротари интернационала заинтересовала за земље

Источне Европе Драган Брајер је био водећи правник у „Агроекспорту“, да би се са појавом првих приватних предузећа определио за адвокатуру уверен да би у контакту са пословним светом могао да обезбеди довољан број клијената што се и обистинило. Као и бројни други врло брзо је схватио да поента у ротаријанству није стицање профита у материјалном смислу. - Профитирате тиме што сретнете људе који посматрају свет као ви, који желе више да дају него да узму, а мој динар и ваш нису више два него 4 или 5, па се јавља осећај пријатељства, другарства хуманизма који не може да се плати и ту је наш профит – каже Брајер. Иницијатива за оснивање Ротари клуба „Београд“ покренута је 1989. године а будући чланови су се на првом кораку суочили са препреком, јер је због санкција међународне заједнице изостало признање међународне организације ротаријанаца. Раслојавање Југославије негативно се одразило на даљи ток догађаја посебно због захтева да и поред одређеног нивоа елитизма свака нова има препоруку већ доказане организације. У Југославији тада није било ни једног клуба, нити живог члана предратне организације, па је било тешко доказати да се ради о групи озбиљних људи који схватају шта

је ротаријанство и који неће изневерити основне циљеве покрета. Признање је стигло тек 1992. године када је српске клубове признала Ротари интернационала. Ротари покрет 2015. године обележава сто десету годишњицу постојања, а за то време је достигао неслућене размере. Организација данас има око милион и 300 хиљада чланова широм света укључених у рад близу 26 хиљада клубова. Иако има и оних са 100 и 200 чланова најбољима се сматрају клубови са 30 до 40. Овакав став заснован је на чињеници да чланови клуба треба да буду блиски пријатељи који се добро познају. Покрет је организован у 560 дистрикта са по 40 до 130 клубова. На челу сваког је гувернер са једногодишњим мандатом, а бира се две године пре него преузме вођење организације. Његов задатак је да формира тим од чланова различитих клубова у дистрикту, координира акције и држи семинаре због перманентне потребе да се чланство усавршава и подсећа на основне постулате покрета. Круну организације чини одбор од 14 директора на чијем се челу налази председник. Уз то постоји и осам канцеларија и административни центри који помажу у раду дистриктима и клубовима. Српски ротари покрет је под ингеренцијом центра у

Цириху који је надлежан за Централну Европу и Источну Азију. Ротари је озбиљна и добро уређена међународна, али и наднационална, организација чији је рад прецизно дефинисан конститутивним актима и статутима клубова. И док друге међународне организације имају онолико права колико на њих пренесу државе чланице са ротари покретом то није случај. - Ротари то не чини и не постоји могућност да имате санкцију и казну, јер не можемо кроз државе кажњавати непослушне чланице. Ротари нема ни своју полицију, па се поставља питање како су сви дисциплиновани и придржавају се свих правила. У добро уређеној оргнаизацији све функционише, а појединац не може да промени нешто што поштује 26 хиљада клубова – каже Брајер. Главни догађај године је Конвенција која се увек одржава у другом крају планете. Последња у Португалу окупила је прошле године 28 хиљада ротаријанаца из целог света који су о свом трошку дошли у ову земљу и ту провели седам дана размењујући мишљења и искуства са истомишљеницима. Из овога проистиче закључак да не постоји ни једна друга организација на свету која на такав начин може да окупи толики број људи.

Да дистрикти нису омеђени државним границама потврђује податак да их само у Италији има 11. Са друге стране има случајева да три или четири мање државе припадају истом дистрикту. Од признања Ротари интернационале српски клубови су припали Дистрикту 1910 који је обухватао јужну Аустрију са шездесетак клубова, Мађарску и бившу Јуогославију. Ротари клуб „Београд“ је основан 22 дана пре него што су Југославији уведене санкције Савета безебедности Уједињених нација, а рат на просторима земље спречио је формирање нових тако да су постојећи остали ван дистрикта под руководством бивших гувернера. Након оснивања клубова у Земуну, Новом Саду и Нишу 2000. године Ротари интернационала све српске сврстава у Дистрикт 2490 који обухвата северне делове Грчке, Бугарску Македонију. Ротари покрет доживљава експанзију па су Бугари са великим бројем клубова формирали посебан дистрикт, а Србија прилично дуго остала са северним делом Грчке, Црном Гором, Косовом и Македонијом, да би коначно након формирања довољног броја клубова био формиран Дистрикт 2483 који обухвата само Србију и Црну Гору, а чине га 65 клубова из ове две земље. Т. Радовановић

Унапређење предшколског васпитања

МАГАЗИН

6.4.2014.

ЈЕДНАКА ПРАВА ЗА СВУ ДЕЦУ

- Добар део деце узраста 3 до пет година није обухваћен ни једним обликом рада ни предшколског васпитања. - Предшколска установа целодневним и предшколским припремним програмом обухвата 37 одсто укупног броја деце старе од шест месеци до шест година. - Да би се деци раног узраста, значајног за укупан равој и успешно школовање и образовање, омогућило да остваре права покренут је пројекат који обухвата различите специјализоване програме у зависности од потреба породице. - Деца из маргинализованих група ван предшколског образовања

ројекат Унапређивање предшколског васпитања и образовања у Србији ИМПРЕС је заједнички пројекат Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Европске уније. Општи циљ је да допринесе социјалној инклузији и смањењу сиромаштва унапређивањем услуга у области предшколског васпитања и ширењем доступности за децу, посебно из осетљивих група. Циљ пројекта, за чију је реализацију Европска унија из Предприступних фондова намењених Србији обезбедила 37,5 милиона евра, је да унапреди услове за предшколско васпитање и образовање деце унапређивањем квалитета понуде предшколских програма и проширењем просторних капацитета предшколских установа. У реализацију је првобитно укључено 15 општина и градова, Пожаревац-Костолац, Петровац на Млави, Аранђеловац, Лесковац, Крушевац, Ражањ, Сурдулица, Гаџин Хан, Бела Паланка, Ужице, Тутин, Рума, Беочин, Шабац и Мали Зворник, а накнадно још десет међу којима и Краљево. Током спровођења активности

МАГАЗИН

6.4.2014.

предвиђених пројектом очекује се трансформација постојећих облика предшколског васпитања и образовања у децентрализован, разнолик и свеобухватни систем који ће задовољавати одређене стандарде квалитета услуга предшколског васпитања и образовања. Такав систем требало би да омогући родитељима предшколске деце да остваре право избора и учешћа, да допринесе социјалној инклузији и повећа укупни обухват свих програма и услуга, посебно за децу која нису укључена у предшколско васпитање и образовање. Пројекат ће пружити подршку на три начина од којих се први односи на спровођење детаљних истраживања и анализа уз консултације са релевантним партнерима, пружањем савета, развијањем смерница и алатки за систематско организовање мреже предшколских установа у изабраним општинама у циљу оптимизације просторних капацитета и повећања доступности за осетљиве групе. Поред подршке у изради нацрта правилника, како би се створила одговарајућа законска основа за предшколско васпитање и образовање, планирана је и

трансформација васпитно-образовних пракси у складу са отвореним приступом образовања и интерактивне педагогије као и стручно усавршавање васпитача и другог особља. Представљајући пројекат Импулс заменик градоначелника Краљева Милун Јовановић потврђује стварање услова за децу из породице које због удаљености нису обухваћена предшколским установама, али и за ону из породица које се поред рањивости налазе у стању социјалне потребе. Пројекат се реализује на три локације у Ковачима, Конареву и Буковици, а за успешну реализацију је потребна набавка једног возила за превоз деце са удаљених дестинација. Руководилац пројекта педагог Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ Светлана Вилимоновић потрђује да анализе показује да добар део деце узраста 3 до пет година није обухваћен ни једним обликом рада ни предшколског васпитања. Због тога велики број њих, посебно из маргинализованих група, остаје у породицама а да би се деци раног узраста, значајног за укупан равој и успешно школовање и образовање, омогућило да остваре права

покренут је пројекат који обухвата различите специјализоване програме у зависности од потреба породице. У зависности од интересовања деце, њиховог предзнања и интересовања, осмишљаваће се и нудити нови програми, а тамо где постоје смештајни ресурси за трочасовне програме 2 или 3 пута недељно уз помоћ локалне самоуправе и локалне средине постепено стварати нове групе. - Предшколска установа целодневним и предшколским припремним програмом обухвата 37 одсто укупног броја деце старе од шест месеци до шест година. Сва остала остају код куће у породици и имају проблем у узрасту значајном за каснији развој и школовање – каже Вилимоновић. Истраживања показују да посебно велики број деце овог узраста живи на простору Конарева, Жиче, Ковача и Матарушке Бање што утиче на потребу оснивања већег броја група. Приликом прикупљања података о породицама из којих потичу деца дошло се до сазнања о поразном социјалном статусу, великом броју незапослених родитеља као и оних који због болести нису у си-

туацији да раде и привређују. Уз све то знатан део деце која нису укључена у било који облик рада потичу из социјално угрожених породица којима прети болест. Ван било каквог облика укључености у предшколско образовање су и деца која су рађањем доспела у категорију заосталих у психофизичком развоју, а и таква имају право да се једнако развијају у оквиру предшколског образовања као прве карике образовног система. - Поштујући права све деце и породица трудићемо се да их постепено укључимо како обезбеђивањем средстава будемо стварали могућност за отварање нових група, а годишњим програмом кога доносимо у септембру планираћемо и неке друге средине. Проценом квалитета постојећег правилника који се бави специјализованим облицима рада са децом из руралних средина и сеоског подручја бавиће се посебна фокус група – каже Вилимоновић. Након три круга едукације и панел дискусије представника градова и општина које учествују у реализацији

пројекта очекује се да размена искустава допринесе већем броју примера добре праксе који би користили у даљој реализацији. Да би ефекти били што бољи очекује се укључивање свих релевантних институција, поред Центра за социјални рад и организација цивилног друштва које се баве овим узрастним категоријама. У припреми пројекта немерљив допринос дали су Центар за социјални рад, Поливалентна патронажна служба, Републички завод за статистику и месни пароси из места у којима се он реализује. Реализација пројекта треба да допринесе да до 2015. године 70 одсто све деце узраста од 3 до 7 година учествују у предшколском васпитању и образовању, посебно она из осетљивих група која живе у руралним подручјима, ромска и деца са инвалидитетом. Од програма се очекује стопостотни упис у основну школу све деце од којих бар 98 одсто треба да заврши школу уз смањење стопе оних који при преласку у пети разред напуштају школу на мање од један одсто. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевчани у свету: Мишо Панчетовић (2)

МАГАЗИН

6.4.2014.

САМО РАДОМ ДО УСПЕХА

- Након шест година одсуства из града у коме је рођен Мишо Панчетовић је приморан да се после земљотреса врати и поново прилагођава давно заборављеном начину живота знатно споријем од оног на који се већ привикао. – У Дубаију постоји кошаркашка екипа која се зове Србија састављена од бивших активних кошаркаша који су у међуврeмену постали стјуарти, архитекте, пилоти. - Вести се у малој српској колонији брзо шире, па прија сазнање да су поједини чланови екипе за Панчетовића сазнали и пре него се појавио на првом тренингу. - Посао спортског директора на факултету повлачи плаћене рачуне за стан и три четири пута боље финансијске услове

Мишо Панчетовић

Фото: М. Радовановић

врсто решеном да са будућом животном сапутницом услове за бољи живот потражи у Уједињеним Арапским Емиратима пред Мишом Панчетовићем је нова дилема, како обезбедити потребне правне предуслове за одлазак у обећану земљу у коју Нина креће 2. новембра 2010. године у време кад је отказан стан у Београду због сазнања да се у метрополи само троши новац кога још нема. Посебно емотивно стање због привременог растанка додатно ће се погоршати у првим сатима новог дана сазнањем да је од свих градова на свету земљотрес погодио баш Краљево. Након шест година одсуства из града у коме је рођен приморан је да се врати и поново прилагођава давно заборављеном начину живота знатно споријем од оног на који се већ привикао. Више од свега брине сазнање да нема никакву идеју како да заради новац са којим би, кад се за то стекну услови, кренуо пут Емирата одакле преко Скајпа долазе информације о лепим и мање лепим стварима које се дешавају у далекој земљи. Пет месеци након растанка и свакодневних контаката који ма колико трајали никад нису довољно дуги Скајп је био једини начин да запроси девојку, а она са другог континента пристане на венчање. И док Нина ради као стрјуардеса која за наше прилике зарађује солидно, будући спортски директор америчког факултета у Дубаију као најсрећнији човек на свету, због сазнања да је венчање заказано за март, у краљевачкој Вирџинији зарађује радећи физичке послове дистрибутера пића. - Није ми било тешко да радим било шта док год за то имам финансијску сатисфакцију и могу нешто да планирам. Нина долази 26. марта, ми се венчавамо и схватамо да нам то помаже да добијем резидентну визу и постанем грађанин Дубаија већ 6. августа кад почиње нова прича у сасвим новој средини – прича Панчетовић. У деведесет квадрата стана смештеном у насељу Ал Нахда близу аеродрома у Дубаију уз кревет са постељином и коферима почиње аван-

МАГАЗИН

6.4.2014.

МАГАЗИН 6.4.2014.

тура у земљи о којој не зна ништа. Уједињени Арапски Емирати су нафтом богата блискоисточна држава која заузима територију југоисточног дела Арабијског полуострва код Персијског залива. Чине је седам емирата од којих се највећи Абу Даби простире на 87% територије, Аџман, Дубаи, Фуџејра, Рас ел Хајма, Шарџа и Ум ал Кајвејн. Дубаи је један од већих емирата а у истоименом главном граду истог живи око милион и 200 хиљада од скоро милион и по становника емирата. Иако се први пут помиње 1095. најстарије насеље потиче из 1799. године. У свету је познат као једна од најатрактивнијих туристичких дестинација, а уз Абу Даби је једини емират којi још увек има право вета када је у питању национална сигурност. Сам град се највећим делом простире уз морску обалу и заузима веома мали појас по дубини копна. Након почетног одушевљења новом средином прво је требало атестирати диплому спортског менаџера и вишег тренера кошарке стечене у Београду, како би стекао услов за одлазак на интервју у вези било каквог посла. Човеку оријентисаном ка спорту тамо негде на крају света изузетно прија сазнање да у Дубаију постоји кошаркашка екипа која се зове Србија. Састављена је од бивших активних кошаркаша који су у међуврeмену постали стјуарти, архитекте, пилоти. Организовани у аматерском клубу играју кошарку на завидном нивоу и учествују на турнирима и пријатељским утакмицама првенствено због рекреације и забаве. Већ после првог контакта се екипом тек придошли Краљевчанин је прихваћен као кошаркаш са интернационалним искуством жељан било каквог посла, у крајњем случају да мери количину песка у пустињи. Вести се у малој српској колонији брзо шире, па прија сазнање да су поједини чланови екипе за Панчетовића сазнали и пре него се појавио на првом тренингу. Зато Владимиру Ћурчићу и није било тешко да при првом сусрету извади телефон и обави кратак

разговор. Епилог је био заказан интервју за посао само дан или два након тог разговора. Мидлсекс у Дубаију је испостава истоименог лондонског факултета смештен у факултетском селу Нолиџ Вилиџ. Већ први поглед на зграду, и све што се дешава у њој, указује на класичан факултет препун студената са књигама у рукама. У соби 307 на трећем спрату је менаџер студентског сервиса Драгана Симон која тражи спортског менаџера способног да организује рад различитих спортских секција на факултету. - Био сам сигуран да је то идеална шанса. Кратко ме је по неком шаблону питала о радном искуству, вези са спортом, о факултету и обећала јављање у неколико наредних дана.

Комшија Либанац има прелеп ресторан у згради у којој живимо, а ја седим распојасан са откопчаном кошуљом и уморан јер сам морао да идем на други крај града. Док су ми уста још била пуна хране звони телефон, па сам се загрцнуо у тренутку кад ми неко каже да сам добио посао. Почињем да радим већ сутрадан са пола радног времена, неколико дана у недељи док ме не уведу у посао, а плата три пута већа од оне коју сам очекивао за време које треба да проведем на факултету – прича Панчетовић. Већ од првог дана је требало прионути на посао и почети регистрацију стотина студената свих профила и народности старих између 17 и 22 године, а сваки од њих према афинитету бира спорт којим ће се бавити током

МАГАЗИН

6.4.2014.

студија. Дубаи је велики град, а на тренинге се одлази организовано, па је сваком од студената уз низ других информација требало објаснити кад се који одржава, ко их води до места на коме се одржава, а ко враћа назад. Задовољство је додатно ојачано сазнањем да у сваком од спортова из богате понуде има довољно заинтересованих да могу да се формирају групе, а Панчетовић прихвата обавезу да буде тренер кошаркашке екипе. Преузете обавезе на факултету трају дуже од важности визе за боравак у Дубаију која треба да се обнови по истеку године дана. Повољност је потписивање уговoра на три године због кога би обавезу да продужи визу преузео факултет. Пре истека прве године рада Мишо Панчетовић добија понуду коју не може да одбије, стално запослење на неодређено време, радну визу, здравствено осигурање и сигурну плату. Једна по једна коцкица слажу се у мозаик у коме има места за провод, угодан живот, све шири круг пријатеља. У Дубаију има много личности са

простора бивше Југославије који се разумеју и узајaмно поштују. Архитекте, програмери, стјуардесе, спортисти, радници обезбеђења и други су финансијски на приближном нивоу. Највише има летачког особља у граду у који стално долазе нови људи са ових простора. Посла има довољно за све профиле добрих стручњака, а повремено пристигне и по неко из Краљева. - Дубаи ме све више прихвата, привlачи и даје могућност да се осећам као код куће, а чега год се прихватим испада добро. Организујем турнире, привлачим много људи, обезбеђујем спонзоре и инвестиције. Посао који би у нормалним околностима радило пет људи преузимам на себе јер сам сигуран у успех. Врло брзо потписујем једногодишњи уговор о спонзорству комплетног спортског програма на факултету са прoизвођачем спортске опреме Најк који обезбеђује комплетну спортску опрему свој деци. Каријера добија обрт и нови замах, а све креће узбрдо. Спортски Дубаи све више говори о мени, а ја о обиму спорта који има огроман потенцијал и

шансу да буде још већи, јер деца у Емиратима немају спортску културу као што имамо ми – прича Панчетовић. На турнирима и другим такмичењима студенти са Мидлсекс факултета у новој Најк опреми одају утисак озбиљних екипа. У таквој ситуацији пристижу и прве понуде за прелазак на неки од других факултета. Има међу њима прилично примамљивих, има и оних других, али је нови спортски менаџер лојалан радник захвалан због шансе која му је пружена. Ту је и Драгана Симон која већ деценију ради на факултету као сарадник каквог сваки човек може само да пожели. Све то је добар разлог да се одбију све понуде тим пре што програм који води Панчетовић све више добија на квалитету, а екипа коју води осваја универзитетски турнир на коме учествује 25 екипа. Значајна места освајају женске екипе, фудбалери и тенисери, а студенти Мидлсекс факултета међу десетину хиљада других све више се оријентишу на бављење спортом. Све се одвија знатно брже него што

би могло да се очекује, па убрзо стиже понуда са знатно већег факултета који финансирају шеик и америчка влада. У факултетском комплексу је огроман кампус са спортском салом која може да прими неколико хиљада посетилаца, олимпијским базеном, фудбалским и другим тереном на једноме месту за разлику од Мидлсекса који је за одржавање тренинга морао да узима у закуп дворане у различитим деловима града. - Осећам се јако лепо јер ме контактира огроман факултет. На Мидлсекс као студент долази олимпијски пливач Велимир Стефановић и цела прича добија нови обрт, па иако не плива за факултет значи много за спортски свет. Факултет привлачи све више спортиста, напредак је очигледан, а мени је у глави стално позив са америчког са кога поново питају да ли сам заинтересован за разговор. На Мидлсексу сам спортски координатор, а на америчком бих био спортски директор и имао координаторе и тренере испод себе. Посао је много озбиљнији, а и услови који се нуде.

Пролазим први па други круг провере, а упознајем директора који је пратио моју спортску каријеру и дошао до закључка да сам прави човек за њихову установу. Након последњег круга добијам посао спортског директора, плаћене рачуне за стан и три четири пута боље финансијске услове. Не могу да верујем шта ми се дешава и прихватам посао иако ме је отказ на Мидлсексу потресао зато што сам по природи лојалан. Али, у том тренутку размишљам о себи и породици, напретку у каријери у којој најновији ЦВ постаје озбиљна папир са којим могу да напредујем још више и брже – прича Панчетовић. Последњи радни дан на Мидлсексу истиче двадесетак дана након разговора који смо обавили док су истицали последњи дани годишњег одмора у Краљеву. Само три дана касније отпочела је нова епизода у каријери спортског директора свесног да је направио најбољи посао у животу. Све муке које је преживљавао од првог дана када је ступио на тло Сједињених Америчких Држава сада су заборављене, јер су и

оне водиле ка месту на коме се сада налази, месту спортског директора престижног факултета у Дубаију. У глави младог Краљевчанина су нове идеје, пројекат „Све о спорту“ намењен најмлађим становницима Дубаија који реализује са колегом из локалне средине. Људи рођени у Дубаију као локални становници имају посебан статус у друштву, већина их се бави бизнисом и власници су свега. Странац који жели да се бави бизнисом у Дубаију мора да има локалног спонзора који ће бити власник 51 одсто компаније. Прве три године у Дубаију дају довољно повода за размишљање да би следеће могле бити још успешније. Добру основу за то ствара сазнање о значајним успесима у кратком периоду као доброј основи за још бржи напредак. Шанса је пружена а у којој мери ће бити искоришћена могли би да знамо пре краја године приликом неког новог сусрета у Краљеву. Т. Радовановић

МАГАЗИН 6.4.2014.

Фото: М. Радовановић

6.4.2014.

МАГАЗИН

Марјан Касабашић

Краљевачка медијска сцена: Марјан Касабашић (2)

- Да би човек постао новинар мора да зна много, да буде у току свих збивања и буде посебно писмен што није ни мало једноставно. - Тему мора да обради асполутно тачно, добро и квалитетно, а у супротном џаба толики труд. - Резултати дугогодишег рада интензивирани су током две последње године када је пажња концентрисана на оснивање новинске агенције која би из богате колекције докумената о различитим дешавањима у Краљеву, од настанка насеља до данас, свима које то интересује ставила на увид све што је потребно. - У завидној бази података налазе се сви писани документи везани за овај крај који су настали последњих 150 година

Фото: М. Радовановић

НОВИНАРСТВО РУДАРСКИ ПОСАО

ош од тренутка кад је написао први текст за новине и радио велика жеља дипломираног политиколога и новинара Марјана Касабашића била је да постане члан удружења новинара. Остварила се већ 1986. године у време кад је председник актива краљевачких новинара био Драги Петровић. Сазнање о пријему потврђивала је свест о томе да је дошао до врха, јер се дружење са члановима ове организације сматрало посебном привилегијом. Непосредно након дипломирања на смеру за новинарство београдског Факултета политичких наука посебну снагу младом и амбициозном новинару дало је поверење да у Скупштини Југославије прати рад Већа удруженог рада. Била је то прилика каква се пружала малом броју његових вршњака да редовно буде у контакту са значајним људима из политичког врха Југославије. Бројне околности утицале су на професионални пут Марјана Касабашића, а често водиле према областима о којима до тада није размишљао. Једна од таквих везана је за рад на филму о „Папирпромету“ који је поводом јубилеја овог предузећа снимао прослављени телевизијски режисер Мома Мартиновић. - С њим сам провео четири месеца, а недељно смо се виђали по два пута. Обишли смо целу тадашњу Југославију и све пословнице „Папирпромета“. Иако је Мома Мартиновић био значајно име телевизије прихватао је сваку од сугестија које сам му предлагао, а филм је представљао круну рада краљевачког „Папирпромета“. Снимали смо у свих шест војних области које је снабдевао канцеларијским и другим материјалом, а уз Мартиновића необично јак утисак на мене оставио је сниматељ Мики Ћетковић. Обојица су на мене оставили велики траг – каже Касабашић. Кад је почетком деведесетих година прошлог века југословенска привреда почела да посустаје, а са њом и „Папирпромет“, Касабашић је пред крај друге деценије рада у овом предузећу одлучио да крене сигурнијим

МАГАЗИН

6.4.2014.

путем који му је, као самосталном извршиоцу, наговештавао бољу перспективу. Искуство из рада са документацијом, матичним књигама и другом архивском грађом било је довољно да, у време када је „Папирпромет“ престао да ради, успостави сарадњу са 25 историјских архива из Србије и околних земаља. Део те сарадње везан је за размену документације коју је годинама сакупљао, а која је другима била интересантна. Почетак нове фазе у професионалној каријери везан је за истраживачко новинарство и обраду различитих облика архивске грађе. Резултати дугогодишег рада интензивирани су током две последње године када је пажња Марјана Касабашића концентрисана на оснивање новинске агенције која би из богате колекције докумената о различитим дешавањима у Краљеву, од настанка насеља до данас, свима које то интересује ставила на увид све што је потребно. Озбиљан рад на прилагођавању бројних докумената сваком од корисника је мукотрпан и дуготрајан, али не спречава Касабашића да реализује идеју којом би свако преко веб сајта могао да дође до потребних података о неком догађају претраживањем по датуму, имену или неком трећем критеријуму. Вођен невероватном енергијом, која проистиче из жеље да оствари животни циљ, наш саговорник свакодневно вредно ради далеко од очију јавности како би за приказивање припремио изузетну историјску грађу чија вредност, признаје, тешко може да се измери данас познатим мерилима. - То би требало да заживи ове године, а припремио сам и папире за регистрацију агенције „Карановац прес“. У завидној бази података налазе се сви писани документи везани за овај крај који су настали последњих 150 година. Користим и податке из свих новина које су у том периоду излазиле на овом подручју и сваки други писани траг који могу да искористим. На томе радим по двадесетак сати дневно, а спремам и књигу под радним називом „Догодило се“ у којој ће бити обрађен део тих података. Сви догађаји ће бити

описани кратко са само неколико реченица, а у другом делу књиге бити више података о свакој теми. Тек кад комплетан рад буде завршен остаје ми да трагам за неким ко би помогао штампање – каже Касабашић. Посебно истраживање везано је за демографска кретања у Србији у времену од 1810. до 2000. године на основу података о броју венчаних, рођених и умрлих из четрдесет градова. Циљ овог истраживања је да се, на основу увида у комплетно стање, покаже колики је број венчаних, рођених и умрлих у свакој од година у овом периоду. Док очекује резултате последњег пописа становништва Касабашић потврђује да се неће бавити само статистичким подацима за ове просторе већ и онима који се односе на различите историјске, привредне, културне и друге догађаје и занимања којима су се људи бавили у том периоду. Обимни подухват и озбиљна анализа података о 40 градова треба да покаже која су најчешћа имена и презимена коришћена како би данашње и будуће генерације могле да прате своје претке. Последње године рада Марјана Касабашића обележио је рад на дигитализацији свих краљевачких писаних медија и након уношења у посебан програм израда базе података на основу које може да се сазна више о догађајима описаним у њима. Трагајући за појединим примерцима штампаних издања новина које су излазиле у Краљеву пропутовао је Касабашић разним градовима бивше Југославије, а резултат дугогодишњег рада је дигитална библиотека свих бројева „Ибарских новости“ смештена на компакт дискове. Сличан посао обављен је и у краљевачкој библиотеци, али на други начин, а разговор са данашљим власницима овог медија требало би да омогуће ширем кругу корисника да преко веб сајта имају увид у било који број овог листа из периода дужег од 60 година. Касабашић верује да би договор могао бити постигнут, а својеврсна историја града коначно постане доступна читаоцима из целог света. Сем „Ибарских новости“ дигитали-

МАГАЗИН 6.4.2014.

зовани су сви бројеви „Српског гласа“ који је излазио у Краљеву између 1893. и 1900. године, „Краљевског гласа“ од 1933. до 1934, затим листа „29. новембар“ од 1947. до 1949. и новијих издања, „Краљевачке новости“, „Краљевачке вести“, „Ибарске“ и „Градске новИНе“. Дугогодишњи новинарски рад пратила су и бројна признања међу којима је најзначајнија награда Радио Београда 1988. године за емисију посвећену воденицама поточарама. Значајно искуство у раду повод је за став о стању медија у време када је све мање писаних, а све више он-лајн издања. Разлика међу њима је евидентна иако свако има тежину и на посебан начин одсликава живот у Краљеву. Тематски се разликују, а сваки од уредника пише на посебан начин што се оцењује као добро. - Изузетно сам задовољан због свеобухватног издања Краљевачког МагазИНа, каквог Краљево никад није имало, а који има свој шмек. За разлику од других новина које се оријентишу на вести овде су теме обрађене детаљно, све и што је написано има почетак и крај, а илустровано је и добром фотографијом. Доста простора је посвећено култури, па се стиче утисак да се у овој области једино и ради. Драго ми је да постоји писано гласило као „Ибарске новости“, али не и да не постоји редакција која се бави искључиво новинама. И док су оне у појединим периодима писале о значајним догађајима и вишестраначју сада је то другачије. У новинама су информације које су већ виђене на телевизији, па ко није гледао Дневник може да их прочита са закашњењем од неколико дана – каже Касабашић предлажући менаџменту издавача неколико идеја које би могле да повећају тираж. Неке идеје односе се на промене у телевизијском програму који би, уз нове емисије и садржаје, могао да буде знатно више гледан него што је то данас. У том смислу нуди и сарадњу уверен да би дугогодишње искуство знатно допринело обогаћењу програмске понуде. Сазнање да је производња телеви-

зијског програма скупа, а пара у локалној средини све мање, често наводи на помисао да се без значајније финансијске инјекције и не може више. Такав став демантује сазнање да у граду има и телевизија са програмом који се бави различитим актуелним темама што оповргава тезу да је увек проблем само новац. У поређењу са информативним програмима локалних телевизија из других градова стање на краљевачкој медијској сцени тешко би се оценило позитивном оценом, посебно кад се зна да би могло да се ради боље, уместо да се због недостатка идеја на свим телевизијама пласирају готово истоветне анкете. Некада се, каже, радило другачије, а новинар стално трудио да увођење новина и актуелности у програм утиче на повећање читаности, слушаности и гледаности. И увек кад се дође до сазнања да је било који од ових параметара у стагнацији настојало се освежењима побољшање медијске понуде. Главним ограничавајућим фактором у новије време готово сви саговорници који су учествовали у анализи стања на краљевачком медијској сцени означавали су недостатак идеја и креативности оних који профилишу медијске садржаје. - Мени је новинарство ушло у крв, а младе генерације на то гледају много другачије, иако немам одговор на питање да ли је то због одуства осећаја, жеље за истраживањем, или нечег трећег. Чему служи читава страна посвећена међународној политици у локалном листу? Дајте другу страну новина са локалним темама, а ако треба да се пише о међународној политици дајте му четвртину стране негде у средини. О томе неће да пишу ни „Вечерње новости“ а ми смо дали целу страну да би неко писао о глобалним догађајима које читалац само прелиста. Са информисањем у глобалу нисам задовољан јер знам да може да буде много боље, а и било је много боље – каже Касабашић. На квалитет информисања неминовно утиче и однос локалне самоуправе и количина средстава којима је

по закону дужна да учествује у субвенционисању рада медија. Поред бројних грешака на које је указивано током истраживања по ко зна који пут се актуелизује питање телевизијских преноса седница Скупштине града. Придружујући се бројним колегама и Марјан Касабашић верује да би та ј посао требало поверити само једној телевизији, ако је уопште битно да се седнице преносе. У новинама готово да нема исцрпнијег извештаја о раду локалног парламента као што је то било раније и све се своди само на кратку информацију о одржавању. Преовладава и утисак да недостају приче и репортаже о животу обичног човека, а разлог томе је сазнање да је о томе тешко писати. Уверење да се рад у медијима знатно разликује од великог броја других занимања упућује на став да би они који се определе за овај посао морали да буду образовани и изузетно способни, јер се време у коме живимо разликује од оног кад је радила производња а становништво било економски збринуто. - На радију је довољно да узмем магнетофон и знам тему о којој ћу да причам. Писано новинарство је нешто сасвим друго јер мораш добро да се припремиш и питање је да ли ће уреднички тим да прихвати текст због кога си изгубио два дана. На телевизији било која грешка прође, а у „Ибарским новостима“ често примећујем бројне граматичке, па узмем црвену оловку и подвучем. Уместо великог је мало слово за име, место, а ред речи у реченици не дај боже. Мој бивши уредник не би пустио већину од овога. Зато свако треба добро да размисли пре него се одлучи за овај рударски посао. Да би човек постао новинар мора да зна много, да буде у току свих збивања и буде посебно писмен што није ни мало једноставно. Тему мора да обради асполутно тачно, добро и квалитетно, а у супротном џаба ти толики труд – каже на крају Марјан Касабашић. Т. Радовановић

Резултати рада Полицијске управе Краљево (1)

МАГАЗИН

6.4.2014.

ИЗУЗЕТНО ЗАДОВОЉАВАЈУЋЕ СТАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ

- Током 2013. године припадници Полицијске управе Краљево открили су и регистровали 2.490 кривичних дела, што је за око 35% више у односу на 1.580 из 2012. - Надлежним јавним тужилаштвима поднете су кривичне пријаве против 1.358 лица, од којих 152 малолетника међу којима доминирају 82 старија, и 854 повратника. - Припадници полиције лишили су слободе и задржали укупно 155 лица еализацију мера и задатака предвиђених Планом и Програмом рада Министарства унутрашњих послова Републике Србије Полицијска управа Краљево је у 2013. години усмеравала на извршавање оних послова и задатака који су у области јавне безбедности означени као тежишни, а којима је превасходно обезбеђивана лична и имовинска сигурност грађана, повољно стање у области криминала, стабилан јавни ред, безбедност саобраћаја, заштита од пожара и друго.

Полицијска управа Краљево покрива територије града и општина Врњачка Бања и Рашка и захвата површину од 2.434 км2 на којој према попису из 2011. године пребивалиште и боравиште има 176.566 становника. Према подацима Повереништва Комесаријата за избеглице у Краљеву на овом подручју има 21.223 прогнаних, избеглих и расељених лица од којих 20.551 са подручја Аутономне покрајине Косово и Метохија и 672 са подручја Босне и Херцеговине и Хрватске.

На основу успешно обављених послова из делокруга Министарства унутрашњих послова у Полицијској управи стање безбедности на овом подручју у 2013. години оцењују изузетно задовољавајућим. Оваква оцена проистиче из резултата који се односе на заштиту живота, личне и имовинске сигурности грађана, као и спречавање и откривање кривичних дела, проналажење и хватање учинилаца након чега је следило њихово привођење надлежним органима. Слично је у по питању одржавања јавног реда, пружања помоћи

Горан Тодоровић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 6.4.2014.

у случају опасности, регулисања и контроле саобраћаја на путевима, послова странаца, управних и других послова.

Повећан број кривичних дела Заменик начелника Полицијске управе Краљево Горан Тодоровић потврђује да је број укупно откривених и регистрованих кривичних дела повећан за око 35% у односу на 2012. годину, а до повећања је дошло због разлике у процесуирању имовинских кривичних дела. Од почетка 2013. године кривичне пријаве се по службеној дужности подносе и за имовинска кривична дела у којима је причињена материјална штета већа од 5.000 динара, за разлику од претходног периода када је минимални износ био 15.000. Број откривених и регистрованих кривичних дела у области привредног криминала је у благом паду од преко 3 одсто, а тежиште рада током године било је усмерено на откривање и сузбијање тежих и сложенијих кривичних дела са већом материјалном штетом. Број кривичних дела општег криминала повећан је за више од 41 одсто, а расветљена су она која се сврставају у категорију најтежих. Током године су око 72 одсто, или 1.597 кривичних дела, извршила непозната лица док су полицијски службеници расветлили 684 кривична дела.

ције бележе се и у смањењу укупног броја саобраћајних незгода за око 14% и броја незгода са настрадалим лицима за око 7%, док је број повређених лица у благом порасту већем од 1%.

Заштита и спасавање Област заштите и спасавања у ванредним ситуацијама карактерише смањење укупног броја интервенција ватрогасно – спасилачких јединица за преко 42%, а број пожара на којима је вршен увиђај смањен је са 133 на 74 што представља више од 44%. У Полицијској управи потврђују да су сви послови обављани законито, професионално и ефикасно, а захтеви грађана решавани у најкраћем року.

Копнена зона безбедности На подручју Полицијске управе Краљево налази се Копнена зона безбедности која обухвата површину од 255 км2 са највећим административним прелазом у месту Муре код Рашке и административном линијом са Аутономном покрајином Косово и Метохија дугом 50 км, коју покривају Полицијске испоставе Рашка и Копаоник и Полицијско одељење Рудница.

На овом прелазу је у току 2013. године контролисано 206.213 возила и 496.699 лица. У оквиру Полицијског одељења Рудница је постојао и функционисао стални безбедносни пункт, а од 10. децембра 2012. године Техничким протоколом о интегрисаном управљању административним прелазима успостављена је Заједничка тачка прелаза у месту Муре где су ангажовани службеници МУП-а, Министарства финансија, ветеринарска и фито-санитарна инспекција, као и припадници ЕУЛЕКСА и представници привремених институција из Приштине. - У Копненој зони безбедности је у току 2013. године остварено повољно стање безбедности и постигнути су задовољавајући резултати. Регистровано је 69 кривичних дела, од којих 59 из области општег и 10 из области привредног криминала. Од 24 кривична дела општег криминала која су извршила непозната лица расветљена су 3 што представља 12,5%, а позитивне тенденције забележене су и у области јавног реда и мира, јер је 6 прекршаја троструко мање него у истом периоду 2012. године. Поред 35 прекршаја из Уредбе о

Јавни ред и мир Захваљујући планској и превентивној делатности припадника полиције позитивне тенденције се бележе у области јавног реда и мира о чему сведочи број регистрованих прекршаја који је са 667 смањен на 588, а током године није било масовнијег нарушавања које би изазвало узнемирење јавности.

Саобраћај У саобраћајним незгодама је погинуло је 25 лица што у односу на 37 у години раније представља смањење веће од 32 одсто. Позитивне тенден-

МАГАЗИН 6.4.2014.

контроли преласка административне линије према Косову и Метохији регистровано је 25 саобраћајних незгода у којима је причињена материјална штета већа од 794.000 динара. У исто време поднете су 182 прекршајне пријаве и издато 109 налога за уплату новчане казне – каже Тодоровић. У току године су у Јарињу грађани са севера Косова и Метохије, изражавајући повремено незадовољство радом Заједничке тачке прелаза, или преговорима које је Влада Републике Србије водила у Бриселу око статуса покрајине, блокирали магистрални пут Рашка – Косовска Митровица, што није битније утицало на застој у функционисању саобраћаја. У исто време није било повреде административне линије од стране прпадника припадника КФОР-а и ЕУЛЕКС-а са којима је сарадња остваривана кроз редовне састанке и непосредне контакте у Рудници и Јарињу. Током године су одржана 53 састанака на локалном, 3 на координационом нивоу и 9 на регионалном нивоу, као и један састанак техничке радне групе. Сарадња и међусобно поверење полицијских службеника и припадника КФОР-а и ЕУЛЕКС-а је унапређена током 562 контакта на Заједничкој тачки прелаза. Активност на сузбијању трговине наркотицима обележиле су заплене веће количине дроге на Заједничкој тачки прелаза „Рудница – Јариње“ у месту Муре, а заплењено је 27,364 кг марихуане и 1,6 грама кокаина. У исто време остварени су значајни резултати на сузбијању недозвољене трговине акцизном и другом робом, па је привремено одузето 1.509 паклица разних врста цигарета, око 1.500 кг меса и месних прерађевина, 6.000 кг сирове кафе, новац у износу од 6 милиона и 416 хиљада динара и већа количина кондиторских производа, разне текстилне, техничке и друге робе без пратеће документације вредне милион и по динара, као и друга роба намењена даљој препродаји. - Активност припадника Полицијске управе Краљево била је усмерена на откривање најтежих облика и сузбијању свих облика привредног кри-

минала са великим материјалним штетама, а у области општег криминала на сузбијање и расветљавање тежих кривичних дела. На подручју Полицијске управе Краљево нису регистроване организоване криминалне групе које се таквима сматрају по дефиницији иако постоје поједини припадници група које функционишу ван подручја Републике Србије. За њих је карактеристично удруживање особа из различитих места у циљу вршења кривичних дела. Полицијски службеници су током 2013. године у више наврата лишавали слободе особе које су вршиле кривична дела у оквиру групе, која се по дефиницији не може сврстати у организовану – каже Тодоровић.

Хапшења Тако је у јануару, након вишемесечног оперативног рада у добро синхронизованој акцији, ухапшена шесточлана група из Краљева чији су чланови организовали и финансирали куповину хероина који су након мешања са парацетамолом и паковања у пакетиће од по 10 и 20 грама, препродавали на подручју града. Код њих је пронађено 360 грама хероина, дигитална вагица, 30 хиљада динара и 580 евра, за које се сумња да су прибављени продајом дроге. Припадници криминалистичке полиције су у марту ухапсили четворочлану групу из Рашке и Смедерева чији су чланови учествовали у набавци и дистрибуцији 3,2 кг марихуане пронађене у аутомобилу „опел кадет“, смедеревачких регистарских ознака приликом контроле у Конареву. Истог месеца је заједничком акцијом припадника Службе за борбу против организованог криминала и криминалистичке полиције ухапшена четворочлана група из Врњачке Бање и Пећинаца од које је заплењена већа количина разног оружја и трочлана група из Новог Пазара и Звечана чији су чланови учествовали у набавци и дистрибуцији 4,6 кг марихуане пронађене у „мерцедесу“ новопазарске регистрације приликом контроле у

Богутовцу. У мају су припадници радне групе Управе криминалистичке полиције, у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом у Краљеву ухапсили 20 лица из Краљева и Чачка. Међу њима су поред бившег градоначелника Краљева власници и директори три предузећа конзорцијума који је учествовао у градњи монтажних кућа након земљотреса 2010. године. Власницима и директорима предузећа подизвођача на терет се ставља сумња да су разним малверзацијама при извођењу занатских радова прибавили корист у износу од око 102 милиона динара. Председник и три члана Комисије за јавне набавке осумњичени су за злоупотребу положаја оштетили буџет града за милион и 400 хиљада динара. У јулу је, због тешког убиства у Закути након чега су тела два лица из Јагодине спаљена у аутомобилу, ухапшена трочлана група из Крагујевца. Припадници криминалистичке полиције су у августу ухапсили петочлану групу са подручја Краљева чији су чланови учествовали у набавци и дистрибуцији 20 кг модификоване марихуане „сканк“ пронађене у путној торби у возилу „опел кадет“, краљевачке регистрације приликом контроле у Јошаничкој Бањи. Истог месеца је ухапшена трочлана група из Краљева и Косовске Митровице чији су чланови учествовали у набавци и дистрибуцији 1,1 кг „сканка“ пронађеног у пртљагу аутобуса косовскомитровачке регистрације у у Богутовцу. У августу и септембру ухапшена је трочлана група из Новог Пазара и Тутина чији су чланови учествовали у набавци и дистрибуцији преко 3,8 кг марихуане пронађене у аутомобилу „мерцедес“ београдске регистрације у Казновићима код Рашке, а у децембру трочлана група из Краљева чији су чланови током 2013. године извршили 55 тешких крађа на подручју града. Они су обијали породичне куће, станове, помоћне и угоститељске објекте и продавнице из којих су узимали новац, накит, техничку робу, оружје и друге вредније предмете. Т. Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

НА КРАЈУ ПРВО

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 24. до 30. марта сведочи о знатно мањој активности оних који су склони вршењу кривичних дела. Тако је уместо 29 у трећој, у последњој недељи марта евидентирано само 18 кривичних дела од који једно по карактеру спада у привредни док се осталих 17 карактеришу као дела општег криминала. Успех у откривању починилаца је скроман, па је записано да су познати само они који су учествовали у вршењу три кривична дела. Ситуација у области јавног реда и мира бележи благо погоршање, јер су повећани и број туча и број прекршаја који се сврставају у остале. Иако је број саобраћајних незгода исти као седам дана раније последице су моного теже, а мере се једним изгубљеним животом и седам повређених лица од којих су два задобила тешке телесне повреде док се оне код

МАГАЗИН

6.4.2014.

пет преосталих карактеришу као лакше. Уз три незгоде са материјалном штетом која је достигла 380 хиљада динара слику о безбедности у саобраћају допуњава податак о 233 прекршаја. Мало светла на слику о безбедности баца чињеница да другу недељу за редом није евидентиран ни један пожар. Март месец ће бити запамћен по 116 кривичних дела од којих седам из области привредног и 109 области општег криминала. Познати су извршиоци тек 46 кривичних дела док се за онима из 70 преосталих трага, а јавни ред и мир обележило 96 прекршаја од који чак 45 отпада на туче. Од укупно 39 саобраћајних незгода у 18 је повређено 21 лице од којих су код пет повреде процењене као тешке. Једна особа је изгубила живот, а материјална штета достигла скоро два милиона динара. Нервознијих возача склоних вршењу прекршаја у саобраћају било је 636.

На истеку првог квартала ове године Полицијска управа Краљево бележи 403 кривична дела од којих 18 у области привредног криминала. Познати су извршиоци тек трећине кривичних дела, а велико је питање дали ће они из 288 других икада бити откривени. Од 227 прекршаја у области јавног реда и мира чак 105 отпада на туче, а слику у овој области допуњава податак о 122 друга прекршаја. Најтеже последице се по обичају бележе у области саобраћаја о чему сведочи 121 незгода, педесет са повређеним лицима и остале само са материјалном штетом. Повреде код 16 особа спадају у групу тешких док се оне код преосталих 48 сврставају у лакше. Током марта живот су изгубиле четири особе, а материјална штета достигла скоро шест милиона динара. У истом интервалу припадници саобраћајне полиције су евидентирали 1802 учесника у саобраћају који су се огрешили о прописе који дефинишу пона-

ОГ КВАРТАЛА

шање у овој области. Иако су имали најмање посла припадници Ватрогасно спасилачке јединице учествовали су у гашењу 14 пожара у којима је материјална штета премашила милион динара.

шли машиницу са траговима марихуанe, коју је користио за млевење ове дроге. Исте вечери су у локалу у улици Драгослава Миљковића од Н.Ђ. одузели пет кесица са 4,2 грама марихуане.

НАЈПОПУЛАРНИЈА МАРИХУАНА

ИЛЕГАЛНИ МИГРАНТИ

Настављајући активности на сузбијању трговине наркотицима, припадници Полицијске управе Краљево су, протеклог викенда поднели кривичне пријаве против двадесетдвогодишњег А.М. због основа сумње да је неовлашћено држао опојне дроге и две године млађег Карљевчанина Н.Ђ. коме се на терет ставља неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. Припадници криминалистичке полиције су у петак 28. марта у улици Драгослава Богавца код А.М. прона-

Настављајући активности на сузбијању илегалне миграције припадници Полицијске станице Рашка су спречили још један покушај илегалних миграната да се са подручја Косова и Метохије преко централне Србије пребаце у земље Западне Европе. Код „Триангле“ у Рашки припадници саобраћајне полиције су у четвртак пред поноћ у такси возилу рашчанских регистарских ознака пронашли пет сиријских држављана старих између 25 и 34 године који нису имали лична документа. Уз захтев за покретање пре-

кршајног поступка због незаконитог уласка у Републику Србију из Закона о странцима, полицијски службеници су Сиријце привели судији Прекршајног суда у Рашки који им је у прекршајном поступку поред новчане казне изрекао заштитне мере удаљења са територије Републике Србије у трајању од годину дана.

СТРАДАО МОТОЦИКЛИСТА Почетак пролећа дефинитивно утиче на број мотоциклиста у саобраћају, а цену неопрезности у Ибарској клисури животом је платио тридесетрогодишњи немачки држављанин А.Б.Р. Он је у недељу на путу КраљевоРашка у Полумиру управљајући мотоциклом марке „КТМ-РЦ8“, швајцарских регистарских ознака, ударио у банкину поред пута, пао и од задобијених повреда преминуо на лицу места. Т. Радовановић

Светски дан дечје књиге у Краљеву

МАГАЗИН

6.4.2014.

ЧИТАМО И

И РАСТЕМО Обележавајући Светски дан дечје књиге Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ је са Гете институтом из Београда организовала низ програма под основним мотом „Читамо и растемо“ са жељом да деци укаже на привилегију читања, да се уз књигу брже расте и да је читање путовање у знање еђународни дан дечије књиге се у целом свету обележава још од 2. априла 1967. године, а установљен је у спомен на рођење данског књижевника Ханса Кристијана Андерсена. Дански књижевник познат као краљ бајки рођен је тога дана 1805. године, а његове приче међу којима су свој деци света познате „Ружно паче“, „Снежна краљица“, „Принцеза на зрну грашка“, „Девојчица са шибицама“ и друге преведене су на више од 80 језика и биле надахнуће за стварање бројних позоришних и балетских представа, филмова, скулптура и слика. Више од 150 прича за децу чине Ханса Кристијана Андерсена једним од највећих фигура светске књижевности. Међународни одбор за дечију књигу као непрофитна организација институција и појединаца који спајају децу и књиге обележава овај дан широм света са циљем да подстакне децу на читање. Основана је 1953. године у Цириху, а као превасходни задатак прихватила промоцију међународног разумевања кроз дечје књиге и пружање прилике свој деци света да имају приступ књигама високих литерарних и уметничких стандарда. Сем тога подржава објављивање и дистрибуцију квалитетних дечјих књига, нарочито у земљама у развоју, и подстиче

истраживачке и научне радове у области дечје књижевности. Организација има више од 70 земаља чланица, а сваке друге године додељује награду за посебан допринос промоцији дечје књиге на подручју писања и илустрације која носи име прослављеног Данца, па се често назива и „Мали Нобел“. Циљеви српске секције ове организације су популарисање читања, подстицање стваралаштва за младе, проучавања и издавања књига за децу, обележавање значајних јубилеја и Међународног дана књиге за децу. Овај дан се обележава у свим библиотекама у земљи различитим активностима које укључују читање литераних радова ученика, изложбе ђачких ликовних радова у вези са књигама, ликовне и креативне радионице, сусрете са писцима и илустарторима, читање бајки и прича, драматизацију бајки и извођење представа, израду топ-листе најчитанијих књига у току школске године и слично. Светски дан дечје књиге краљевачка Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ је ове године обележила у сарадњи са београдским Гете институтом радионицом „Читамо и растемо“ у читаоници Дечјег одељења. У радионици су учествовали Мила Маринковић Броћић, писци Јасминка Петровић и Гордана Тимо-

тијевић и ученици Основне школе „Четврти краљевачки батаљон“. Друга радионица, коју је водила педагог Маја Врачар, намењена је краљевачким наставницима, учитељима, библиотекарима, психолозима, родитељима, ученицима основне школе из Врбе и Дечјег села. Краљевачка библиотека је безброј пута потврдила углед који ужива у Србији по организовању изузетних радионица и успешној примени бројних светских достигнућа у библиотекарству. У време када дигитални медији којима су окружена деца различитог узраста у великој мери утичу на смањен интерес за књигу, поготово школску лектиру, радионица у библиотеци намењена основцима треба да поспеши читање које је запало у кризу у комплетном друштву највећег броја земаља у свету. Друга радионица намењена наставницима, родитељима и запоселним у вртићима који раде важне предшколске програме треба да допринесе да се успешни рецепти у популарисању читања остваре у пракси. Гете институт реализује низ радионица у региону са циљем да пружи подршку читању и на виши ниво подигне заинтересованост младих од најранијег узраста да што више читају, јер је безброј пута доказано да је књига најбољи друг. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

6.4.2014.

Водич кроз природне знаменитости

ВОДОПАДИ СРБИЈЕ - У монографији „Водопади Србије“ представљено 92 водопада са најнеопходнијим карактеристикама и ГПС координатама положаја. – Низак ниво еколошке свести уништава бројна природна богатства. – Када би се у водопаде убрајали и повремена бујични њихов број би у Србији премашио пет стотина. – Трећина познатих водопада смештена на подручју Старе планине. – Тридесетак водопада од Ивањице преко Таре до Љига и Рудника

раљевачка Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ у оквиру веома посећеног серијала „Водич кроз природне знаменитости“ представља различита дешавања из ове области, а последњи је књига „Водопади Србије“ богато илустрована снимцима најлепших водопада које је направио аутор Драгован Стојадиновић након што је из здравствених разлога почео да планинари. Идеја о књизи родила се у време кад је у јужном Кучају први пут видео водопад Прскало, па одлучио да истражује друге и да их фотографише. Тумарајући по планинама Србије током десетак последњих година успео је да их пронађе чак 92 од који су за највећи део знали малобројни становници локалитета на којима се налазе. Међу њима су и два која се посебно издвајају, водопад каскадног типа Калуђерски скокови висок 232 метра и двокаскадни Копрен на самој граници са Бугарском, на по-

тезу села Јеловица и Докинци, чија висина достиже 103 метра. Прва асоцијација при помену водопада код највећег броја људи односи се на Нијагарине који, иако велики и моћни, нису карактеристични по највећем протоку воде. Највишим на свету сматра се Анђеоски водопад у Венецуели висок 979 метара, док је други по величини Тугел на истоименој реци у Јужноафричкој Републици. Монографија „Водопади Србије“ представља дуго чекано освежење у понуди штива за заљубљенике у природне лепоте тим пре што готово да нема житеља градова и села око Старе планине који знају да на овом локалитету има више од 30 регистрованих и фотографисаних водопада. Исто толики број налази се на простору који се од Ивањице преко Таре протеже до Љига и Рудника. На страницама књиге која предност над текстом даје фотографији налазе

се водопади из тешко приступачних крајева до којих је аутор стигао захваљујући дугогодишњем планинарском искуству. Уз кратак текст за сваки од 92 водопада уписане су ГПС координате места на коме се налази. Уредник издања Мирко Демић закључује да у време када се књига у Србији налази у понижавајућем положају нико у држави није проценио да је ова монографија важна. И ма колико да је књига плод велике љубави, оданости и уживања читалац не може да се отме утиску да заштита природе није један од националних приоритета земље. Преовладава утисак да „Водопади Србије“ није обична књига, нити само скуп лепих фотографија као опис фанатизма заљубљеника у природу. Представљање књиге краљевачкој читалачкој публици је и прилика да се боље упознају са несвакидашњом појавом на речном профилу која се дефинише као водопад. Иако постоји

Фото: М. Радовановић

Драгован Стојадиновић

МАГАЗИН 6.4.2014.

безброј различитих дефиниција водопад најједноставније речено представља место на уздужном речном профилу где се вода стропоштава низ вертикални одсек. Према прихваћеним поделама постоји три врсте водопада, тектонски, ерозиони и акумулативни и без обзира о којој се врсти ради сваки од њих заокупља велику пажњу заљубљеника у природу Драгована Стојадиновића који тврди да је књига „Водопади Србије“ настала из велике жеље да на посебан начин представи лепоту коју осећа. Радост због сазнања да постоје тоне књига о рекама, језерима и другим природним лепотама умањена је чињеницом да у Србији никада нико није обрадио тему везану за водопаде. Сиромаштво информација било је повод да Стојадиновић отпочне причу о водопадима додатно подстакнут лепотом водопада Прскало, са насловне стране, који је први пут видео пре равно десет година. - Водопад изгледа као да га је неко направио, а на мене је деловао као производ људских руку. Кречњачки водопад од сиге прекривене маховином настајао је вековима и деловао на мене као окидач, па сам кренуо да истражујем и друге о којима није постојала никаква литература – каже Стојадиновић. Тек по која информација на интер-

нету, и неколико текстова о рекама, језерима, кањонима и клисурама које је објавила Политика, допуњено је подацима о тек пет или шест водопада. Све то утицало је на Стојадиновића да се упусти у необични подухват фотографисања свега што се може сврстати у водопаде. До почетка истраживања за највећи је важио водопад Јеловарник на Копаонику висок тек 71 метар. Како су проналажени нови ова граница се померала све док на 1.800 метара надморске висине на Старој планини и Калуђерској реци испод Миџора није откривен водопад висок 232 метра који је веома тешко у пуној величини сагледати са једног места. Стојадиновић је водопаду каскадног типа, који је на њега оставио изузетан утисак, дао име Калуђерски скокови и први пут измерио његову висину уз помоћ ГПС уређаја. - Ангажовао сам екипу са Рударскогеолошког факултета која је мерила водопад Копрен да измери и Јеловарник. Иста екипа је била најмеродавнија за то, а у књизи се налази пресек и графички приказ водопада са свим детаљима о њему – каже Стојадиновић. Посебно поглавље књиге посвећено је Старој планини на којој се налази 30 водопада, или трећина од укупнопг броја у Србији. Стојадиновић верује да их има и више, а у нова истраживања креће чим се смире воде које после пролећних киша стварају бујичне водопаде. Они као привремени немају третман водопада, а при класификацији аутору књиге је помогла дефиниција светски познатог руског научника који водопадом сматра пад воде под углом већим од 45 степени са висине веће од пет метара. Кад би и мање, који се сврставају у слапове, уврстио у књигу у њој би се нашло више од 500 водопада. У књизи је тек неколико таквих који су то заслужили зато што представљају посебна културно историјска обележја краја у коме се налазе. Стара планина је дуга 490 километара, а кроз Србију се простире благо заталасаним појасом дугим 100 километара различитим од оног у бугар-

ском делу у коме, што се тиче природе, као да је време стало. Сем Старе планине водопада има и у другим деловима Србије, највише у делу ближем западним границама. И ма колико многи од њих делују безазлено Стојадиновић указује на бројне опасности које из њих вребају, па није препоручљиво упуштати се у истраживања без помоћи стручних лица. У проналажењу водопада током свих десет година немерљиву помоћ пружало је локално становништво, али и чланови крагујевачког Планинарскоеколошког клуба „Гора“. - Обишао см све те водопаде и проналазио их захваљујући мештанима, а колико је еколошка свест још увек изузетно ниска сведоче примери оних који су због неодговарајућег односа готово уништени. Иако двадесет метара висок вертикални водопад Семењево у истоименом селу на Залтибору висок 20 метара изгледа фантастично доказ је да мештани у реку бацају све и свашта. Све то преко водопада доспева у подножје и то на Златибору као најуређенијој туристичкој дестинацији овог типа. Понекад имам утисак да их намерно уништавамо, а доказ је стамбена зграда испод Котромана на Мокрој Гори из које се комплетна канализација слива у подножје водопада – каже Стојадиновић Први део приче о водопадима заокружен је са 92 који су нашли место на страницама књиге. Аутор је уверен да оних за које зна само мали број локалног становника има још, а први наговештаји о томе стижу са Жељина који потврђују постојање трокаскадног Жељинског поскока. Време ће показати да ли је то прави или само један од бројних бујичних водопада који се повремено јављају на појединим локацијама. Свестан да од луксузно опремљене књиге, чије штампање кошта доста, не може да се заради Драгован Стојадиновић је желео да остави у аманет млађим генерацијама наставак приче о вредним и интересантним појавама које највећем броју становника земље ни изблиза нису познате. Т. Радовановић

МАГАЗИН 6.4.2014.

Са репертоара Биоскопа „Каврт“

НИМФОМАНКА

Серију премијера са овогодишњег ФЕСТ-а који су међу првим у земљи стигли у „Кварт“ наставља филм Нимфоманка Ларса Фон Трира. То је страсна, поетска прича о животном путу главне јунакиње Џо од рођења до педесете године. Једне хладне зимске ноћи шармантни нежења Селигман наилази на претучену Џо и доводи je у своју кућу како би јој помогао. Током следећих осам поглавља филма нараторка Џо реконструише замршени, вишеструки живот који врви од асоци јација и испреплетаних догађаја Критика потпуно бесмисленoм оцењује одлуку српског дистрибутера да читава четири сата дуг филм подели у два дела, први приказује у биоскопима, од 3. априлa, а други ко зна кад. Зато овај поступак сматра потпуним скрнављењем уметничког дела, и једног од ретких филмова снимљених последњих година који представља врхунац кинемато графског стваралаштва. Још смешније делује образложење да је то урађено због дужине филма, кад је интегрална верзија већ приказана на ФЕСТ-у. Уместо да се

стиснула петља и гледаоцима понудило право уживање, понуђена је инстант варијанта по принципу „узми паре два пута за исту ствар“. Критика сматра да ако неки филм има предиспозиције да се назове ремек-делом прве две деценије 21. века, онда је то овај! Упркос маркетиншким провокацијама које су пратиле филм и пре него што је почео да се снима сасвим оправдано може да се каже да је Фон Трир направио остварење на нивоу литературе коју краси стварање величине као што је, рецимо, Умберто Еко. Сличних пандана у историји кинематографије нема много. Можда једино легендарно „Царство чула“, које је још 1976. године потписао јапански бард Нагиса Ошима, и донекле Бернардо Бертолучи с филмом „Последњи танго у Паризу“ 1972. године. У домаћој варијанти могло би се рећи и Душан Макавејев и „W.R. мистерије организма“ 1971. године. Ово није филм лак за гледање по многим основама, а не само по својој дужини. Одише јаким сценама чак и

„порнографске провинијенције“, али су оне фино нијансиране пасажима огољених натуралних лепота, било да је реч о савршенству процеса у самој природи или о савршеним математичким законитостима постојања. Реминисценције на различите облике људског стварања и уметности међусобно се преплићу са сценама огољеног секса, што појачава емоцију до граница апсолута које неко уметничко дело може да произведе. Као што је једном речено за ремекдело „2001 - Одисеја у свемиру“ да следећи филм који има аспирацију да буде бољи мора да буде снимљен на лицу места - у свемиру, овде се поставља питање шта треба да се уради да би се на ову тему снимио бољи филм од Ларсовог? Немогуће је да се може даље по питању откривања порива људске сексуалности и њеног феномена у тражењу разлога за њено постојање у људском бићу. Филм је на репертоару до 9. априла у пројекцијама од 22,00 по цени улазнице од 250 динара.

Јубилеј Пливачког ватерполо клуба „Краљево“

МАГАЗИН

6.4.2014.

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА

- Након озбиљног и преданог рада краљевачки ватерполисти 2006. и 2007. године постали прваци Друге лиге Србије. – После поделе на северну и јужну групу краљевачки ватерполисти су сваке године учествовали у завршним такмичењима, а мимо свих очекивања 2012. године успели супериорно да освоје првенство Србије. – Током свих двадесет година школу пливања је током два и по летња месеца похађало просечно 500 непливача рошлонедељна свечана седница Скупштине Пливачког ватерполо клуба „Краљево“ била је прилика да се подсети на 20 година успешног и преданог рада који су, упркос бројним тешкоћама, обележили и многи лепи тренуци. На тај дан пре тачно 20 година Пливачки ватерполо клуб је, након потврде Министарства за спорт и омладину, постао равноправни члан породице спортова на води. У време када је земља кренула у суноврат од кога се још није опоравила група ентузијаста одлучила је да пође путем за који се врло брзо показало да је прави. Још 9. марта 1994. године

група заљубљеника у ватерполо и пливање окупила се поред базена на обали Ибра и кренула у авантуру са неизвесним крајем. Апсурдније од свега било је сазнање да, сем велике жеље да покрену нешто ново, нико није имамо било какво искуство у овој области. Напред их је водила потреба да реализују идеју која би бројним генерацијама најмлађих суграђана пружила могућност да се нормално развијају и искажу спортске потенцијале. Председник клуба др Слободан Лукић и после 20 година верује да би идеја о оснивању клуба у таквим околностима сигурно потонула да није

било изузетног човека са великим искуством, знањем и упорношћу који је допринео да се устроји клуб и по том устројству ради свих двадесет година. - То је Тома Гочанин коме неизмерно дугујемо велику захвалност, јер је био први селектор и тренер, први који нас је научио како се води клуб и како се са њим ради – каже др Лукић. Већ 10. јула 1997. године Ватерполо клуб „Краљево“ се као такмичарска екипа појавио на утакмици у Зрењанину, а прва ватерполо утакмица која је икада одиграна у Краљеву, и званично верификована у Ватерполо савезу Србије, догодила се седам дана

А НА ВЕТРОМЕТИНИ

касније 17. јула 1997. Пионирски посао започела је екипа момака којима није било суђено да достигну светску славу, али су занавек остали записани као људи који су први заиграли ватерполо у Краљеву. Били су то Тома Ћирић, Никола Мајсторовић, Вукашин и Војислав Лукић, Милан и Милош Генчевић, Дарко Сојевић, Бранко Стојанов, Никола Комадинић, Коста Тадић, Владимир Пешић, Марио Шпоња, Владимир Кораћ, Бранислав Сојевић, Владимир Петровић и Марко Арсенијевић. Краљево је безброј пута показало да је град спорта, а породица спортова је те године постала богатија за један

који ће годинама касније бележити само успехе. Колико је ватерполо, иако нов спорт у локалној средини, постао атрактиван потврђује чињеница да око базена без осветљења и трибина, готово да није било места за све који су желели да током читавог лета пружају подршку новоформираном клубу како на званичним утакмицама тако и за време тренинга. Др Лукић подсећа да су ватерполо утакмице у Краљеву у то време биле посећеније него многе из традиционалних спортова на којима се посета мерила десетинама гледалаца. - Како смо по Томиним упутствима озбиљно и бескомпромисно радили тако смо полако почињали да сазре-

вамо и постајемо озбиљни у играчком смислу, а и као клуб, па смо већ 2010. први пут постали прваци Србије у нашем рангу што је било право чудо за најмлађи клуб у земљи који је имао најмање предуслова да постоји, а камоли да се такмичи са онима који су, поред затворених и отворених базена, имали и дугу традицију – каже Лукић. Први успеси су, као доказ исправног и квалитетног рада, представљали велико охрабрење и утицали на реализацију идеје о изградњи трибина и постављању расвете поред базена који је коначно добио карактеристике правог спортског, а не само комуналног објекта за купање. Амбиције руковод-

МАГАЗИН

6.4.2014.

ства клуба биле су све веће, па је још тада покренута иницијатива за градњу затвореног базена, а повод било сазнање да су након озбиљног и преданог рада краљевачки ватерполисти 2006. и 2007. године постали прваци Друге лиге Србије. Као и други спортови и систем ватерполо такмичења доживљавао је трансформације, а Друга лига подељена на северну и јужну групу из које су се по две првопласиране екипе на завршном турниру бориле за титулу најбоље у земљи. Сваке године су краљевачки ватерполисти учествовали у завршним такмичењима, два пута били домаћини финалног турнира, а мимо свих очекивања 2012. године успели супериорно да освоје првенство Србије. Поред сениорске краљевачки ватерполисти у двадесет прву годину постојања улазе са још три млађе селекције и стотинак активних ватерполиста. Много година раније паралелно са

ватерполо такмичењима почеле су и активности пливача који се срећу са истим проблемима, недостатком простора за континуалне тренинге током целе године као неопходним условом за иоле озбиљније резултате. Иако искуство показује да без континуираног рада не могу да се постигну значајнији резултати клуб је и у таквим условима успео да изнедри првака државе у категорији пионира. Био је то Срећко Стефановић првак Србије на отвореним базенима. Колико сеу краљевачком клубу озбиљно радило сведочи податак да су се његови пливачи равноправно надметали са вршњацима из клубова са далеко дужом традицијом и бољим условима за тренирање. Сазнање да Краљево лежи на три реке довољан је повод за постављање високог циља по коме у граду не сме да буде непливача. Томе још од прве године постојања клуба доприносе школе пливања кроз које током два и по летња месеца у просеку прође по

пет стотина деце што сведочи о десет хиљада оних који су од настанка клуба научили да пливају. Најмлађа међу њима је у првој години постојања клуба била Милица Радовановић са непуне 3,5 године. По броју лепих дана рекордна је била 2012. година током које је кроз школу пливања прошло 609 деце. - Све смо остварили озбиљним и преданим радом уз помоћ изузетних спортиста који су се нашли у редовима клуба, људи који су тренирали или играли за нас. У првом реду помињем Игора Гочанина који је дошао код нас да игра ватерполо у времену кад је био професионални играч у Италији. У великим градовима велике спортисте срећете сваког дана док у мањим, поготово где нема традиције, свака таква величина представља магнет за децу. Друго велико име у клубу био је прослављени репрезентативац Предраг Зимоњић, а треће млади репрезентативац Страхиња Рашовић – каже др Лукић.

Нису у краљевачком клубу чекали Закон о спорту који прописује да тренери и спортски радници треба да имају одговарајућу лиценцу, јер су много пре њега сви већ били лиценцирани. Потребну помоћ пружали су и слични клубови из окружења, пре свих они из Крушевца и Крагујевца. Без њихове помоћи не би било континуитета у одржавању тренинга током целе године иако они само једном недељно изван летњег периода ни издалека не задовољавају потребе које пред спортисте поставља строги систем такмичења. Почетком двадесет првог века, када је због све тежих услова опстанак клуба доведен у питање, непоправљиви ентузијасти нису одустајали. Путовали су и два пута недељно до базена у другим градовима и назад по 120 километара, али се труд исплатило. Иако је друштвена заједница, са мање или више средстава у зависности од гарнитуре која је била на власти, помагала колико је могла помоћ је била

увек далеко испод објективних потреба клуба који је за девет месеци тренинга у другим градовима морао да обезбеди средства за превоз, закуп базена и остале дажбине. И поред свих недаћа које су их пратиле чланови управе су настојали да обезбеде учешће свих селекцијама на такмичењима широм земље. Пливачи су редовни учесници свих турнира, првенстава и пливачких фестивала, а др Лукић сведочи да би се, без помоћи појединаца, предузећа и установа које препознају добар рад, без обзира на пливачке способности одавно „подавили“. Иако су сви капацитети максимално искоришћени у клубу нису задовољни јер ни приближно није остварено све што је планирано. У плановима су, сем школе пливања током читаве године, планирани женски ватерполо и синхроно пливање, али и настојање да се ни један војник на одслужењу војног рока у Краљеву кући не врати као непливач.

- Нисам овде позвао градске челнике да би им било шта спочитавао. Није за то прилика, јер искуство говори да нико из градске власти до сада није остварио ни приближно од оног што је обећао. Двадесет година су све гарнитуре знале шта и како радимо, и заклињале се у оца и мајку да ће доћи до реализације онога што су обећали, али ништа од тога није било. Надам се да ће једна да оствари оно што је обећала, а желео бих да то буде ова. Иако ме последњих 20 година искуства учи да никоме не веруејм до краја опет стојим овде у нади да ће то да се деси – каже др Слободан Лукић. Свечана седница Скупштине Пливачког ватеропло клуба „Краљево“ била је прилика да се уруче пригодна признања и захвалнице колективима и појединцима који су допринели да клуб током свих ових година опстане, а да рад различитих селекција буде макар мало лакши. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Челници Тениског савеза Србије у Краљеву

МАГАЗИН

6.4.2014.

ЕКСПАНЗИЈА ТЕНИСКОГ СПОРТА

- Краљево регионални центар тениског спорта за Западну Србију. – У новој спортској дворани мечеви Дејвис и ФЕД купа. – Српским тенисерима предстоје значајна такмичења. – Децентрализација спорта услов за афирмацију. – Лука Илић високо рангиран на званичној листи Тениског савеза Србије

Фото: М. Радовановић

6.4.2014.

МАГАЗИН

Боба Живојиновић

а је Краљево расадник изузетних спортиста који су у најразличитијим спортовима бранили националне боје потврдио је почасни председник Тениског савеза Србије Слободан Боба Живојиновић који је са групом сарадника боравио у Краљеву како би пружио подршку афирмацији и развоју тениса у овој средини. Осим колективних, одбојке, кошарке, па и фудбала, талената има и у појединачним спортовима о чему сведочи Лука Илић који се налази на 23. месту листе најбољих српских тенисера објављене последњег дана марта ове године у Тениском савезу. Потенцијала има и међу онима за које се још није чуло, а све је чвршће уверење да би уз већу подршку Тениског савеза могли да остваре значајне резултате. Локална самоуправа покушава да побољша услове за развој спорта правилном расподелом средстава којима помаже рад бројних клубова, али и да изградњом инфраструктурних објеката створи оптималне услове за одржавање такмичења највишег ранга. Доказ томе је хала спортова у Рибници у којој ће први званични мечеви бити одиграни већ ове године. До појаве последње генерације тенисера, који заузимају значајна места на свим светским такмичењима у мушкој и женској конкуренцији, перјаница овог спорта је дуго био Боба Живојиновић. Као председник Тениског савеза Србије знатно је допринео развоју и популаризацији спорта у свим деловима земље и организовао бројне хуманитарне акције за помоћ појединим категоријама становништва. Једна таква био је егзибициони меч српских и француских тенисера у време одржавања финалног меча Дејвис купа када је прикупљено 2,5 милиона динара упућених као помоћ Краљеву у санацији последица земљотреса. Развоју и популаризацији тениса у Србији доприносе такмичења као што су Дејвис и ФЕД куп, а жеља Тениског савеза је да, осим Београда, Новог Сада и у последње време Ниша, прилику да посматрају мечеве највишег ранга пружи и гледаоцима из других градова који за то могу да обезбеде прописне услове. Један од таквих би у наредном периоду могло да буде Краљево у коме би, након што буде завршена нова спортска дворана, најбољи тенисери Србије бранили боје

земље у престижним такмичењима. - Хала је на добром путу да, по критеријуму светске федерације, испуни све услове за одржавање тениских такмичења, а ми ћемо се максимално трудити да овде организујемо неко такмичење јер знам шта би то значило за афирмацију тениса – каже Живојиновић. Прилика за то могла би да буде плеј-оф Светске групе и настојање Србије да обезбеди опстанак у мечу против екипе која још није позната. У незавидну ситуацију да се бори за опстанак током године је дошла екипа десеткована повредама и суспензијом Виктора Троицког, а у Тениском савезу не крију задовољство због чињенице да би до одржавања одлучујућег меча екипа могла да буде комплетна. Већ крајем овог месеца Србију чека велика борба у ФЕД купу против изузетно јаке екипе Румуније, а Живојиновић верује да меч који се игра у раној фази такмичења представља финале пре финала. Тенис у Краљеву напредује све више, а долазак челника Тениског савеза треба да допринесе још бољој афирмацији у средини из које потиче један од најперспективнијих јуниора, тренутно високо рангиран на званичној листи Тенискога савеза. И тениски клуб у Краљеву који је сезону такмичења завршио у полуфиналу првенства Србије доказује да је град на правом путу да ствара нове шампионе. Чињеница да нова спортска дворана по димензијама, капацитету и другим карактеристикама задовољава услове за одржавање тениских такмичења које прописују међународне организације добар је повод за размишљање да се у њој одигра неки од мечева за Дејвис или ФЕД куп. У Тениском савезу Србије верују да би врло брзо у дворани поред Ибра могла да се појаве многа значајна имена светског тениса. Све то би у значајној мери допринело децентрализацији спорта и још већој афирмацији у срединама које улажу велике напоре да за то обезбеде потребне услове. Развој тениса и успеси у резултати у појединачним и екипним такмичењима добар су повод за размишљање да Краљево постане регионални центар тениског спорта за Западну Србију. Т. Радовановић

МАГАЗИН 6.4.2014.

Фото: М. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs