MagazIN 126 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 126 * 27. јул 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 27.7.2014.

Србија и европске интеграције

МАГАЗИН

27.7.2014.

ПРЕГОВАРАЧК

ПОГЛАВЉЕ 28 – ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА И ЗАШТИТА ЗДРАВЉА

оглавље које се односи на заштиру потрошача подељено је на два дела и односи се на политику заштите потрошача и политику заштите јавног здравља. Правне тековине Европске уније у области заштите потрошача регулишу безбедност потрошачке робе и еко-

номских интереса потрошача у бројним појединачним секторима. Оне подразумевају општи оквир финансирања и правила која регулишу заштиту потрошача на нивоу Европске уније и нивоу држава чланица, укључујући мере забране и приступ правди, уз мере за побољшање сарадње из-

међу власти држава чланица. Област заштите потрошача регулише сет од неколико важних директива које је потребно пренети у домаће законодавство, као што су Директива о уговорима закљученим ван пословних просторија, Директива о неправичним уговорним одредбама, Директива о

КА ПОГЛАВЉА

уговорима закљученим на даљину, Директива о тајмшерингу, Директива о непоштеном пословању, Директива о означавању цена и Директива о судским забранама. Хармонизација правила о заштити потрошача има за циљ дa одстрани препреке на тржишту и омогући инте-

грисани економски простор, тако да услуге и робе могу да циркулишу са истим стандардима безбедности и квалитета и да потрошачи уживају висок ниво заштите права. Дати оквир се такође односи на аспекте у вези са општом безбедношћу потрошачких производа, као што су опасне имита-

ције, одговорност за производе са недостацима и систем брзог узбуњивања. Регулисана су и питања продаје потрошачке робе и гаранције у вези са тим, неповољни услови уговора, навођење цена, продаја од врата до врата, продаја на даљину, маркетинг финансијских услуга на даљину, потро-

МАГАЗИН

27.7.2014.

шачки кредити, лажно и упоредно оглашавање, непоштена трговина, тајмшер закуп, пакет путовања и права путника који лете. Правне тековине у области јавног здравља обухватају мере у вези са општим оквиром финансирања и мере за регулисање ове области. Такође, регулишу се питања везана за контролу дувана, преносиве болести, крв, ткива и ћелије, ментално здравље, превенцију злоупотребе дрога, здравствену не-

равноправност, исхрану, смањење штетног дејства алкохола, скрининг рака, здраву околину, као и за спречавање повреда, промовисање безбедности и Европску акцију у области ретких болести. У оквиру Европске комисије за области заштите потрошача и здравља задужен је Генерални директорат за здравље и потрошаче, а Преговарачку групу воде представници Министарства за спољну и унутрашњу трговину

и телекомуникације, које је надлежно за област заштите потрошача. Председник, заменик председника, секретар и заменик секретара именују се из реда представника овог министарства. За област заштите здравља надлежно је Министарство здравља. Остали чланови Преговарачке групе су представници Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, Министарства финансија, Министарства привреде, Министар-

ства унутрашњих послова, Министарства правде и државне управе, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Министарства грађевинарства и урбанизма, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и ну-

клеарну сигурност Србије, Агенције за енергетику, Института за стандардизацију, Народне банке Србије, Републичког секретаријата за законодавство и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију Државе чланице треба да у национално законодавство транспонују дате правне тековине Европске уније. Кроз заједничку политику заштите потро-

шача, а преко регулисања и надзора на подручју заштите, у Републици Србији ће бити омогућен већи степен безбедности производа, тиме и боља заштита потрошача, као и опште побољшање квалитета живота чиме се смањују издаци у здравству, односно трошкови лечења повреда и болести узрокованих коришћењем небезбедних производа. Развој система вансудског решавања спорова на овом подручју растерећује судове, а рад удружења за заштиту потрошача доприноси јачању утицаја потрошача. Укључивањем у систем за брзу размену упозорења и информација о опасним и небезбедним производима, подиже се општи ниво безбедности производа, између осталог спречавањем продаје и повлачењем са тржишта производа који представљају ризик за здравље и безбедност потрошача. Примена и спровођење политика заштите потрошача и здравља захтева адекватне административне капацитете и инфраструктуру на националном, регионалном и локалном нивоу. Република Србија ће морати да образује независне административне структуре са извршним овлашћењима, чиме ће се омогућити делотворан надзор над тржиштем и спровођење прописа. Потребно је обезбедити и одговарајуће механизме вансудског решавања спорова, информисање и образовање потрошача, дати одговарајућу улогу организацијама за заштиту потрошача и др. Заједничка политика заштите здравља остварује се кроз промоцију здравља и надзор над остваривањем циљева здравствене политике. Па ће применом високих стандарда Србија ће моћи да гарантује обављање трансплантацијских услуга у складу са најсавременијим технолошким и медицинским достигнућима. У погледу јавног здравља, потребан је адекватан административни капацитет, са циљем правилне примене и контроле спровођења здравственог законодавства Европске уније, посебно у области крви, ткива и ћелија.

ПОГЛАВЉЕ 29 – ЦАРИНСКА УНИЈА

МАГАЗИН

27.7.2014.

Правне тековине Европске уније у овом поглављу састоје се углавном од инструмената којима се обезбеђује функционисање царинске уније, као и ефикасна заштита и контрола спољних граница. Без царинске уније Заједничка трговинска политика и развој Европске уније, њено заједничко пољопривредно тржиште и ефикасна координација економских и монетарних политика, не би били могући. Царинска унија обухвата укупну трговину робом, што укључује забрану царина и мера које имају исто дејство на увоз и извоз робе међу државама чланицама, као и примену заједничке царинске тарифе на њихове трговинске

односе са трећим државама. Појам царинска унија подразумева простор на коме не постоје унутрашње препреке кретању робе, а на робу која улази из трећих земаља примењују се заједничка правила, царине и квоте. Правне тековине у овом сектору састоје се од законодавства које се директно примењује у државама чланицама и које укључује Царински кодекс и пратеће одредбе о његовом спровођењу, Комбиновану номенклатуру, Заједничку царинску тарифу са трговинским преференцијалима, тарифним квотама и тарифним суспензијама и другим царинским прописима ван опсега Царинског ко-

декса, као што су царинске контроле кривотворене и пиратске робе, прекурсора дрога и извоз културних добара. Надлежни генерални директорат у оквиру Европске комисије за ово поглавље је Генерални директорат за порезе и царине. Преговарачку групу за царинску унију воде представници Министарства финансија, а председник, заменик председника, секретар и заменик секретара именују се из реда представника овог министарства, јер је оно, према Закону о министарствима, надлежно за област царинског система.

Остали чланови Преговарачке групе су представници Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, Министарства привреде, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Републичког завода за статистику, Републичког секретаријата за законодавство и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију Преговори у поглављу царинске уније су углавном концентрисани на усвајање правних тековина Европске уније. Земље кандидати су дужне да доставе и информације о успостављању довољног оперативног капацитета њихове царинске управе о питањима као што су реформа и јачање царинских служби, спровођење мера за смањење времена че-

кања на граници, гарантовање заштите ауторских права и права индустријске својине, борба против привредног и организованог криминала, као и против преваре и корупције, побољшање интерне координације унутар царинске управе и царинске администрације и других сродних органа за спровођење неопходних законских и институционалних мера да би се обезбедила правилна наплата и контрола средстава. Држава кандидат мора да развије политике, системе, процедуре и инструменте технологије компатибилне са захтевима и стандардима Европске уније и да обезбеди неопходне капацитете за примену и спровођење прописа, укључујући и повезивање са одговарајућим компјутеризованим царинским системима. Царински органи морају да обезбеде и одговарајући капацитет за примену

и спровођење посебних правила предвиђених у одговарајућим деловима правних тековина, као што су део о спољној трговини, здрављу и безбедности. Србија ће након приступања, као и све државе чланице, примењивати исту царинску стопу на робу која се увози из земаља које нису чланице Европске уније, а граница Србије са Хрватском и Мађарском ће постати унутрашња граница Европске уније, на којој ће се укинути царинске контроле, док ће граница са Босном и Херцеговином постати спољна, на којој ће се царинска контрола задржати. По приступању Србије Европској унији српски држављани ће моћи да купе робу у било којој држави чланици и да је, без икаквих царинских дажбина, увезу у Србију.

Експозе мандатара за састав Владе Србије Александра Вучића (11)

РЕФОРМА ЈАВ МАГАЗИН

27.7.2014.

Реформа државне управе

Последњих година сведоци смо великих флуктуација масе запослених у јавној управи. Фокус више неће бити на промени државних службеника, већ на јачању њихових капацитета и подизању њихове одговорности у примени прописа и спровођењу утврђених процедура. Успоставићемо обавезу едукације и усавршавања државних службеника на свим нивоима. Редефинисаћемо критеријуме за запошљавање и напредовање у државној управи. Средства ћемо улагати у школовање кадрова који су потребни нашој државној управи, уз изградњу тржишних информационих система, контролу стандарда и квалитета. Све то мора да се ради квалитетније и професионалније него што је до сада рађено. Државна администрација мора постати подршка, а не препрека инвеститорима и приватницима. Реализацији тог циља у значајној мери ће допринети агресивно увођење електронске управе, као у увођење општег

принципа „ћутање управе значи одобрење“. Већ данас се Законом о министарствима успоставља Републички секретаријат за јавне политике, са потребним надлежностима да се обезбеђује осмишљеност и међусобну усклађеност јавних политика, и њихову усклађеност са средњорочним финансијским могућностима земље. Усвојиће се потребне законодавне измене, пре свега измене Закона о државној управи, које ће прописати начин на који се јавне политике доносе како би оне биле реалне, усклађене и спроводиве. Најбитнијим од њих претходиће усвајање концепата о циљевима и начинима на који се они постижу. Тек онда ће се решења разрађивати, међусобно усклађивати и на крају усвајати. Омогућићемо привреди, цивилном друштву и другим заинтересованим странама да учествују у свим фазама правних аката, од концепта закона, до предлога, укључујући и припрему подзаконских аката.

Реформа локалне самоуправе У свим јединицама локалне самоуправе постоје велики вишкови запослених, а највећи број запослених у њима запошљаван је по политичкој линији. Не само да су људи запошљавани у општинским органима, већ су масовно запошљавани и у јавним и осталим локалним предузећима, која нису обухваћена правилом о максималном броју запослених. Циљ је да се кроз реформу локалне самоуправе дефинише максималан број запослених који се директно или индиректно финансирају из општинског буџета, а на основу броја становника и развијености општина. Реформа локалне самоуправе укључивала би и обавезу увођења електронске управе и максимално скраћивање рокова за издавање свих неопходних потврда и докумената у надлежности локалних органа. Реформа финансирања локалне самоуправе, с друге стране, повећаће

ВНОГ СЕКТОРА фискалну одговорност локалних власти кроз мање ослањање на републичке трансфере и бољу наплату локалних пореза. Захваљујући традиционалној ангажованости грађана Србије у својој заједници, и великој помоћи међународне заједнице, јединице локалне самоуправе су данас далеко способније да остварују грађанску самоуправу, пружају јавне услуге и подржавају инвестиције и развој, него што су биле пре само неколико година. Ипак, још има пуно посла на јачању локалне самоуправе. С једне стране, у складу са Европском повељом о локалној самоуправи, надлежности се морају одредити тако да грађани у самоуправама одлучују о ономе што они најбоље знају – које су им потребе, приоритети, коме треба заштита, а коме разрезати већи порез на имовину. У складу са принципима доброг газдовања, средства морају бити у складу са надлежностима. С друге стране, јединице локалне самоуправе морају преузети већу одговорност за квалитет својих

одлука и развоја који из њих проистиче. Уместо тога, у многима има недомаћинског понашања. Јачањем електронске управе, ова влада ће помоћи локалној самоуправи да постану бољи сервиси грађанима, и увешће тесну везу између висине републичких трансфера локалној самоуправи и квалитета њеног газдовања средствима.

Реформа здравства Још један систем који је одавно зрео за реформе је наш здравствени систем. Србија је недавно рангирана као последња у категорији у Европи, и ова влада има за циљ да Србију помери са тог места у наредне четири године. Имамо добре лекаре, и то јако добре лекаре, а вероватно, чак и довољно болница. Али, организација система је застарела, штетна и не задовољава потребне услуге у модерној економији 21. века. Реаговање нашег здравственог система је неадекватно. Људи месецима чекају пре него што доктор може да их

прими. Обични људи у нашој земљи, који немају везе или новац, бивају занемарени и немају могућност да одмах буду прегледани. Стога, наш први приоритет у здравственом систему био би да успоставимо хитну услугу и службе за примарну здравствену негу за свакодневне потребe – што, заправо, данас не постоји. Ово не би било обављено тако што би се још новца просипало у нездрав систем, већ реорганизацијом система. Укинућемо две године стажирања за клиничке докторе, пре специјализације, и омогућити им да одмах почну са специјализацијом. Тиме би више доктора могло да пружа своје услуге заједници. Као што сам рекао, имамо добре лекаре у земљи. Људи, заправо, долазе из Канаде и Велике Британије овде на лечење. Уз адекватно планирање можемо од Србије да направимо најбољу дестинацију за здравствени туризам, нарочито када је реч о стоматологији и естетској хирургији. Ово је брзо растуће тржиште широм света,

МАГАЗИН

27.7.2014.

тржиште које може донети много прихода нашим лекарима, нашим болницама и нашој земљи. Формираћемо специјални тим који би био задужен да ову визију претвори у стварност. Влада ће, такође, размотрити раскид са штетном навиком слања доктора ван земље на специјализацију. Уместо тога, радићемо заједно са другим владама у Европске уније и другим регионима како бисмо доводили стручне лекаре у Србију и организовали семинаре и лечили пацијенте. Ова влада покренуће пројекат под називом „Активно здравство“, који ће бити координиран кроз општине широм Србије. Уместо чекања да потенцијални пацијенти дођу код нас, ми ћемо отићи потенцијалним пацијентима, пронаћи их и тиме спречити додатне трошкове, а спасти и животе. Јер, боље је спречити него лечити. Поред тога, влада ће као циљ поставити изградњу још дечјих клиника и објеката, који су тренутно препуни. Проширићемо Дечју клинику у Београду, а и Онколошку клинику. Формираћемо посебан приватнојавни фонд који ће служити за лечење

деце у областима у којима Фонд здравственог осигурања не обезбеђује финансирање, као и за ургентне случајеве. Када је реч о родитељству, наталитету, инсистираћу да се кроз социјална давања побољша положај родитеља кроз једноставне процедуре за остваривање тог права. Циљ реформе здравства биће повећање доступности квалитета јавне здравствене заштите. Период чекања на специјалистичке прегледе мора да се преполови у наредне три године. С друге стране, мора да се повећа ефикасност постојећих средстава који иду на здравство (смањење броја доктора у домовима здравља и повећање броја доктора у болницама и смањење броја немедицинског особља и сестара у здравству, промена мреже здравствених установа и др.). У циљу ослобађања ресурса у здравству за бављење пацијентом, који ће бити у фокусу, административни послови ће бити аутоматизовани кроз увођење електронских здравствених књижица и електронских картона. Реконструкција четири велика здравствена центра мора коначно бити завршена након

скоро једне деценије од како су обезбеђена финансијска средства за овај посао. Такође, у најкраћем року је битно увођење система за мерење показатеља квалитета здравствених установа који би омогућио да се прате њихов рад и имплементација унапређења. Оне здравствене установе које се мењају набоље треба наградити за своје резултате, док остале треба кажњавати и терати на промене.

Култура Успостављање јасно дефинисаног система финансирања спорта у Србији у складу са националном стратегијом развоја спорта, са посебним освртом на проблем нетранспарентног финансирања спортских клубова. Престанак директног финансирања пословања клубова и уређење власничких односа у спорту кроз промену законске регулативе и завршетак приватизације у спорту. Успостављање предвидиве и конзистентне политике у домену културе и отварање реконструисаног Народног

музеја Јачање капацитета установа културе и цивилног сектора, те подстицање њихове професионализације и транспарентности. Дигитализација српског културног наслеђа. Доношење сета медијских закона са циљем да се држава повуче из медија и свој утицај усредсреди на пројектно суфинансирање медијских садржаја који промовишу јавни интерес. Регулисање правног оквира за функционисање Радио Телевизије Србије и Радио Телевизије Војводине као јавних медијских сервиса и обезбеђивање њиховог финансирања у складу са правилима Европске уније. Као дугогодишњи народни посланик не сећам се да је било који мандатар у овом дому говорио о плановима свог кабинета у култури. Не сећам се, додуше, ни да је било који премијер радио било шта у овој области. Као будући премијер Владе Републике Србије желим да вас уверим да ће влада, коју ћу да водим, посећивати значајну пажњу култури.

Простор данашње Србије је колевка културе Лепенског вира, врхунца уметничког стваралаштва неолита, првог и највећег културног жаришта Европе. Наш простор је средишња тачка и винчанске културе, технолошки најнапредније праисторијске културе у свету. Заслужено или не, Србија је баштиник тог историјског духа који је запоседао простор на коме данас живимо и због тога, морамо да се трудимо да, колико је год то могуће, будемо достојни таквог наслеђа. Верујем да је културна колевка заљуљана у Лепенском виру и Винчи одгојила великане новијих времена од Светог Саве преко фрескосликара и иконописаца из Студенице, Сопоћана и Милешеве до Доситеја Обрадовића, Вука Стефановића Караџића, Петра Петровића Његоша, Николе Тесле, Стевана Мокрањца, Иве Андрића, Данила Киша, Милоша Црњанског, Слободана Јовановића, Саве Шумановића, па све до Васка Попе, Владимира Величковића, Емира Кустурице, да поменем само неке од многих. Ослоњени на традицију, желимо да у духу новог времена и нових изазова

који стоје пред нашим народом и државом афирмишемо и основне принципе културне политике за коју ћемо се залагати. То ће пре свега бити: Брига за очување културног наслеђа Брига о језику и писму Материјално и кадровско јачање установа културе Раст буџетског финансирања културе у складу са материјалним развојем друштва као и подршка приватних компанијама које улажу у културу Убрзани рад на стварању и спровођењу Стратегије културног развоја друштва и културног амбијента у друштву Посебна брига о талентима Заштита и подстицај развоја култура националних мањина Отвореност српске културе за регионалну и међународну сарадњу и представљање домаћој јавности садржаја традиционалне и модерне европске и светске културе.

Пословање јавних предузећа у првој половини године

МАГАЗИН

27.7.2014.

НИЈЕДНО БЕЗ

- Ненаплаћена потраживања за утрошену воду су у односу на претходну годину порасла за више од 3 процента, и премашила 400 милиона динара. - „Водовод“ је током претходне године утужио 476 потрошача, док је 285 привремено искључено из снабдевања. - Од укупног дуга 268 милиона динара отпада на домаћинства, а преко суда се потражује 84 милиона. – Не треба очекивати повећање цене утрошене воде. – „Водовод“ и „Топлана“ нису у ситуацији да сами отплаћују кредит. – „Топлана“ није у ситуацији да обезбеди довољну количину мазута као замену за гас чија се несташица најављује. – За наплату дуга од 18 хиљада динара приватни извршитељ потражује још 15. - На милион и по евра кредита треба платити сто хиљада на консултантске услуге. - Додатна камата на неискоришћена средстава на цео износ, док кредитор посебним радњама успорава повлачење пара, чини кредит знатно скупљим од оног на домаћем тржишту капитала

ије новост да јавна предузећа кубуре са реализацијом програма који су добили подршку већине у локалном парламенту, на основу тога и одговарајућу количину пара, али и да из градске касе увек траже више. Информације о томе у ранијем периоду су тек с времена на време биле доступне јавности, а откако је на место градоначелника ступио Томислав Илић, и увео праксу месечних састанака са директорима јавних предузећа, подаци о њиховом пословању постали су транспарентнији. Последњи састанак био је прилика да сваки појединачно изложи проблеме у које је запало јавно предузеће из кога долази и повод да затражи разумевање и подршку Градске управе што преведено на језик разумљив највећем броју грађана значи проналажење начина да се из градске касе издвоје нова средства.

Путеви Уз више пута изречене констатације да ће до почетка августа бити завршени радови које ово предузеће изводи испред, и око, спортске дворане у Рибници следи и уверење да би све могло да буде готово много раније да су биле повољније метеоролошке прилике. На основу уговора из 2011. године ово предузеће је преузело обавезу да заврши саобраћајницу на бедему који дуж десне обале Ибра води од новог моста у Скопљанској улици. Рок за завршетак моста истиче 1. августа, а саобраћајница је стигла до на два метра од њега. Очекује се само завршна нивелација са мостом и пешачка ограда која би требало да означи крај радова на овом објекту. Чим буду завршени радови на мосту акценат ће бити пребачен на 486 метара дугачку Улицу „4. краљевачки

батаљон“ на чијем су делу већ постављени ивичњаци. И поред обећања да ће саобраћај у улици бити регулисан у мери да не омета радове то се није догодило, а у „Путевима“ имају довољно разумевања за потребе станара и оних који имају локале у овом делу града. Путари раде паралелно у Југ Богдановој, Хајдук Вељковој, Љубинка Ђорђевића и Улици Јована Сарића. На свим локалитетима је било повременог застоја због одвијања саобраћаја, али се послови ипак приводе крају. Највеће примедбе грађана односе се на рупе на путевима градских улица, али и путним правцима у сеоским месним заједницама које нису попуњене због хаварије на асвалтној бази због чега је ово постројење било ван употребе током читавих месец и по дана. Више од свега менаџмент предузећа брине наплата извршених радова у мају и јуну, тим пре што су цене скинуте на најнижи могућ ниво, а три ми-

Фото: М. Радовановић

З ПРОБЛЕМА

27.7.2014.

МАГАЗИН

лиона динара за њих је доказ да се само покривају трошкови. Добри пословни односи са испоручиоцима цеви по скраћеној процедури прете да буду угрожени, јер од маја кад су испоручене још нису плаћене. Потребна документација је проселеђена одговарајућим градским службама, а коначна реч се очекује од Градског већа. Последњег дана јуна извршен је ребаланс финансијског плана за ову годину, а документација достављена надлежном одељењу Градске управе показује да су поремећени приходи и трошкови пословања у овој години, јер у тренутку кад је прављен план нису били извесни радови на уређењу простора око спортске дворане вредни 147 милиона динара. Поред измена финансијског дела промена је извршена и у делу инвестиционих улагања, а значајан оптимизам у рад овог предузећа уносе истражни радови на каменолому у Лађевцима. Иако је планиран утрошак од пет милиона динара потрошен је један милион више, а недостају и средства

за ангажовање тешких машина за рашчишћавање терена. Моћни багер са хидрауличним чекићем у знатној мери би олакшао ситњење камена пре него дође до дробилице. Први извештај о квалитету камена потврђује да је одличан за све врсте тампона и фракција за производњу асвалта и бетона, па се сматра штетним заустављање истражних радова након којих се очекује формирање посебне радне јединице „Путева“ у Лађевцима, али и значајне уштеде јер 40 одсто укупне вредности камена из Јелен дола, која износи 60 милиона динара, отпада на транспортне трошкове. Сем уштеде у градску касу би се слио и значајан износ пара од пореза на додату вредност. Резерве камена на овом локалитету процењују се на 25 хиљада тона што би било довољно за двадесетак година експлоатације, а корист је и добар део јаловине који не може да се користи за тампонирање, али је добар основ за насипање сеоских путева. Након објављивања мишљења Одељења за екологију слично се очекује и од оног које се бави здравством што би

довело до истражних радова по упрошћеном рударском пројекту који подразумева минирање, вађење материјала и припрему терена за наредна испитивања. Све треба да резултира елаборатом о резервама и добијањем експлоатационог права.

Чистоћа Главни проблеми са којима се срећу запослени у Јавном комуналном предузећу „Чистоћа“ везани су за депонију, гробље и азил за псе. Детаљни план регулације локалитета „Барутана“ ствара могућност за још две парцеле на које би било проширено гробље. Број сахрана се у последњем периоду знатно увећао, а 130 у прошлом месецу не даје довољно оптимизма да би овај простор у дужем периоду задовољавао потребе града. Додатни проблем представља стуб далековода који умањује простор за сахрањивање, а и закон забрањује сахрањивање испод далековода, па су маневарске способности „Чистоће“ знатно ограничене. Да се на сваки проблем надовезује још по

који сведочи сазнање да је на једној од површина намењених гробљу бесправно подигнут стамбени објекат. Проширивање према Спомен гробљу и ромском насељу ствара проблем посебне врсте због тога што је земљиште на овом потезу водонепропусно, што је до изражаја посебно дошло приликом асвалтирања саобраћајнице током прошле године, али и због чињенице да је неопходно у косинама правити посебне каскаде. Без проблема није ни одлагање отпада на територији коју покрива ово предузеће, а у „Чистоћи“ верују да би неколико пунктова са подземним контејнерима за рециклажу решило део проблема након што се примарна селекција отпада изврши у домаћинствима. Изношењем отпада у посебним кесама уместо површине стана и броја чланова домаћинства наплаћивање услуге вршило би се на основу количине изнесеног отпада. Осим тога, обезбедила би се сигурнија наплата јер би се кесе наплаћивале унапред. Све би додатно мотивисало грађане да врше селекцију онога што

не сме да се баца на депонију и тако смањи трошкове изношења смећа. Количина отпада на депонији била би смањена и постављањем рециклажних контејнера за ПЕТ амбалажу која може да уштеди знатна средства с обзиром на чињеницу да достиже трећину онога што се допреми на депонију. Краљево је један од ретких градова у окружењу који имају прихватилиште за псе, а у оном поред градске депоније капацитета педесетак паса има их дупло више, па није у стању да збрине све луталице за које закон прописује враћање на улицу након стерилизације. За квалитетно одржавање хигијене у граду неопходна је одговарајућа опрема, и већи број чистилица, а без улагања нема могућности да се обаве све функције. Стога у „Чистоћи“ очекују помоћ Градске управе тим пре што из сопствених средстава не може да издвоји средства за занављање возног парка у коме су камиони смећари стари 20 до 30 година.

Дирекција за панирање и изградњу „Краљево“ Дирекција за планирање и изградњу реализује програм уређивања грађевинског земљишта у складу са планираном динамиком што се посебно односи на ставке планиране у складу са препорукама за израду Закона о буџетском систему. Поред спортске дворане у Рибници завршава се и објекат са десет стамбених јединица за избеглице, па се од надлежних служби очекује да што пре приступе активностима за предају објекта на коришћење и одржавање што би у врло блиској будућности могло да постане велики проблем, ништа мањи од оног који има извођач радова који са муком успева да га сачува од крађа. Зграда ће, кажу у Дирекцији, бити спремна за усељење најкасније за месец дана до када се очекује да буде завршен технички пријем. Иако је формирана комисија за технички пријем пред инвеститором се као проблем појавила жалба учесника

МАГАЗИН

27.7.2014.

у јавној набавци средстава за опремање спортске дворане што само одлаже пуштање у рад. С обзиром да по завршетку и овај објекат прелази у фазу одржавања неопходно је што пре донети одговрајућу одлуку о томе под чијом ће ингеренцијом бити у експлоатацији. Иако ће мост преко Ибра у продужетку Скопљанске улице бити завршен до 1. августа неће бити пуштен у саобраћај због жеље донатора да од тренутка отварања буде у експлоатацији без престанка. С обзиром да до тада није могуће извршити технички преглед, и испитивање стабилности, као највероватнији датум званичног отврања, и пуштања у редован саобраћај, помиње се 22. август када се у Краљеву очекује и председник Србије Томислав Николић.

Општинска стамбена агенција Без проблема није ни Општинска стамбена агенција из које наговештавају мање остварење прихода по свим ставкама из програма за ову годину. Иако су завршени предмери и предрачуни за радове на школским и предшколским објектима који се финансирају средствима града, на основу којих треба да се покрену поступци јавних набавки, осим оних који су завршени сви други су стопирани да би средства била усмерена на санацију последица пролећних поплава. Општинска стамбена агенција газдује пословним простором у власништву града, а како је платежна моћ закупаца све мања све је више празних локала, а чешћи су и захтеви да се цена по ква-

дратном метру умањи јер прети опасност да и они остану празни. Планиране активности у Доситејевој улици нису дале резултате, а иако је прошла прва половина године још ништа није започето. Република је одустала и од учешћа у финансирању планираних сто станова да би средства усмерила на санацију последица поплава, а све указује на потребу да се изврши ребаланс програма за ову годину. Иако је зграда за социјално становање у Рибници завршена власници суседне парцеле не дозвољавају прилаз због изолационих радова на једној фасади, па се од града очекује да интервенише. Очекује се да буде завршен и пројекат партерног уређења за две зграде након што се оне прикључе на струју, водовод и канализацију.

Водовод На основу трилатералног уговора између Владе Србије, локалне самоуправе и ЈКП „Водовод“ о инвестирању пет милиона евра у водоснабдевање три милиона је обезбеђено кредитом са роком враћања до 2024. године, а остатак из донација. У току претходне године је реализовано више од два и по милиона, а радови наствљени у овој дуж Карађорђеве улице и испод моста који преко Ибра води из Скопљанске улице, а ако све буде текло по плану и без одлагања очекује се да буду завршени до краја октобра. Иако је претходне године дата сагласност за повећање цена воде реализација је каснила што је довело до тешко надокнадивих губитака који се одражавају на инвести-

27.7.2014.

МАГАЗИН

ције, али и отплату кредита. Због тога „Водовод“ неће бити у ситуацији да сервисира један део кредита, па од Градске управе очекује помоћ у обезбеђењу средстава. Ненаплаћена потраживања за утрошену воду су у односу на претходну годину порасла за више од 3 процента, и премашила 400 милиона динара, а без обзира што се корисници све више придржавају мера о рационализацији потрошње „Водовод“ је током претходне године утужио 476 корисника, док је 285 привремено искључено из снабдевања. Од укупног дуга 268 милиона динара отпада на домаћинства од којих се преко суда потражује 84 милиона. Када је прошле године одобрено повећање цене воде из „Водовода“ је стигло обећање да ће моћи да измирује обавезе у отплати кредита. Из Градске управе поручују да не треба размишљати о даљем повећању цена јер ни ове грађани не могу да плате. Од менаџмента предузећа се очекује да изврши реорганизацију и трошкове пословања сведе на најмању могућу меру, а град размотри измирење дуга

од седам милиона динара колико је направио „Магнохром“. Посебан проблем ствара сазнање да Краљево нема социјални програм као решење за домаћинства која нису у ситуацији да измирују дуг за утрошену воду, а који током године нарасте на четири милиона динара. У претходној је предузеће уштедело на уштрб грађана, јер се није инвестирало у реконструкцију мреже. У „Водоводу“ верују да би штета била неупоредиво већа да није било КфВ програма, јер у том случају предузеће не би било у ситуацији да сервисира потребе грађана. Губици у мрежи су знатно смањени тако да је домаћинствима која раније нису имала воду на располагању већа количина. Због неблаговременог давања потребних сагласности „Водовод“ је претрпео штету од 107 милиона динара, па се од локалне самоуправе очекује да помогне у обезбеђењу поребних средстава. Позитивним у раду сматра се да ово предузеће измирује све обавезе према водопривреди и држави о чему сведочи похвала Министарства пољопривреде и заштите животне средине.

Топлана Иако су ремонти посторојења и опреме у оквиру топловодне и гасоводне мреже у току стиче се утисак да највећи проблем има краљевачка „Топлана“. Повод за то је закључак владе којим се најављују проблеми у снабдевању гасом у зимском периоду, па се од топлана и локалних самоуправа у Србији очекује да за седмодневну потрошњу обезбеде резерве мазута што за потребе Краљева износи 350 до 400 тона. Како „Топлана“ није у могућности да обезбеди толику количину течног енергента очекује од локалне самоуправе да на време почне размишљање о решењу проблема који би могао да настане. „Топлана“ има и проблеме са отплатом кредита. Ове године стиже за наплату 45 милиона динара, први ануитет је плаћен а други доспева на наплату у децембу. Посебно тешком оцењује се наредна година када стиже наплата два кредита, а већ сада се потврђује колико су биле нералне процене да ће дуг да се враћа из уштеде у

потрошњи енергије. У „Топлани“ муче муку и са применом новог тарифног система за грејање домаћинстава. Према закључку локалног парламента из 2011. године наплата топлотне енергије по потрошњи требало би да почне 1. августа и мада је достављена сва потребна документација ово се није нашло на дневном реду прошлонедељног заседања Скупштине града. Са друге стране закон онима који не примене прописе прети казном од милион и по динара. Проблема има и у стамбеним зградама за колективно становање где нема сагласности свих станара око преласка на нов систем тарифирања. Несугласица је било и у другим градовима, али су савлађиване, а Топлани предстоји набавка калориметара, баждарење и снабдевање временски ограниченим уверењима о квалитету. Поразно делује сазнање да улагање знатних средстава пада у воду у време кад скупштина није донела одговарајућу одлуку на време. У међувремену је поскупео гас, а чека се нова уредба владе која пред

одобрнике неминовно поставља изјашњавање о новој цени грејања. Грађани који по правоснажним судским решењима треба да плате „Топлани“ дуг од 18 хиљада динара треба да издвоје још 15 за трошкове приватног извршитеља. Посебне проблеме ствара отплата кредита, јер на милион и по евра треба платити сто хиљда на консултантске услуге. Уз то следује и додатна камата због неискоришћених средстава на цео износ од почетка док кредитор посебним радњама успорава повлачење пара. Све то доводи до закључка да би јефтинији кредит могао да се обезбеди на домаћем тржишту капитала. Првог дана августа требало би испоставити рачуне грађанима за фиксни део од 35 динара по квадратном метру стана. У „Топлани“ тврде да су предложили корекције у наплати у интересу грађана и продужили рок за измирење месечног дуга до 25. за претходни месец рачунајући да су најуредније платише пензионери који тада примају други део пензије. Да нема координације између менаџмента „Топлане“ и градских служби

потврђујсе сазнање да нико од њих није био на седници Градског већа како би чланове упознао са проблематиком везаном за промену новог система наплате. Са друге стране у „Топлани“ тврде да их нико није ни звао на седницу која би се бавила тим проблемом. За сада се не зна поуздано какве ће бити цене грејања, али је сигурно да ће потрошња у стамбеним објектима без изолације бити знатно већа него код оних који имају довољан степен енергетске ефикасности. Због тога у „Топлани“ очекују да ће одређен број приватних власника затражити да буду искључени са мреже. Да би се према важећој одлуци прешло на индивидуално мерење потребно је да се за то изјасни 75 одсто станара којим је остављено да изаберу ко ће да им угради потребне уређаје, да их очитава и податке доставља „Топлани“. Проблем могу да створе и грађани који најављују тужбу против испоручиоца због само једног мерача утрошене топлоте за целу зграду што се сматра незаконитим. Т. Радовановић

Без длаке на језику: Драган Весовић (1)

МАГАЗИН

27.7.2014.

ПОЛИТИЧКЕ ЗАВРЗЛАМЕ

- У локалном парламенту се одлучује о граду који је жестоко девастиран и у коме се ништа значајније не ради, а већ две године изостаје одговор на питање шта је урађено у вези запошљавања. - У јавним предузећима и установама запошљавају се само чланови странака владајуће коалиције. – Две седнице Скупштине града директно повезане са избором градоначелника грађане Краљева коштају више oд милион динара. - Поглед на састав локалног парламента наводи на закључак да је прекршена изборна воља грађана која је резултирала формирањем нових одборничких група. – Вештачки формиране одоборничке групе у Скупштини града годишње градски буџет коштају више од милион динара

Драган Весовић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

27.7.2014.

ако је поступак смене градоначелника Краљева завршен пре више од месец дана у политичким круговима се и даље коментаришу збивања најављена пред крај прошле године која су резултирала и променом снага у локалном парламенту. То ће, верују опозициони прваци, ако се изузму трошкови одржавања две седнице везане за потврђивање оставке и избор новог градоначелника, грађане коштати најмање милион динара годишње. Шеф одборничке групе Покрета Двери у Скупштини града Драган Весовић подсећа да је све почело пред крај прошле године када је први човек напредњака изразио неповерење градоначелнику Краљева. Двери су тада биле једина политичка опција која се томе успротивила не зато што је интересују релације унутар Српске напредне странке, већ због уверења да је таквим односом Скупштина града Краљева стављена на стуб срама. Ово уверење заснива се на сазнању да је локални парламент једино меродаван да већином од 70 одборника одлучује ко ће бити на месту градоначелника. Када је на то место после мајских избора 2012. године изабран Драган Јовановић није било сумње у његову добру вољу, жељу и хтење да на

најбољи и најпоштенији начин обавља функцију која му је поверена. Уз могућност да се у томе није најбоље сналазио постоји и сумња да је са разних страна био изложен притисцима који су га спречавали да на најбољи начин одговори обавезама које су пред њега постављене. Најбољи доказ је да у време избора није знао ко ће му бити заменик и помоћници, јер му коалиција састављена у врло чудним околностима о томе није доставила потребне податке. Како за градоначелника не постоји школа, нити факултет, свако ко дође на ту функцију мора да има подршку заменика, помоћника и саветника што нефункционална коалиција није могла да обезбеди. - Након тога је буквално одгурнут од врха партије, а није имао ни јасно дефинисану подршку странке у Краљеву. Јавна је тајна, и позната чињеница, да они у Краљеву не да имају две струје него то може да се помножи са двоцифреним бројем па да се добију и 22 струје, а и мартовски избори ове године показали су се као фарса. После њих имамо да је Александар Вучић премијер, а Ивица Дачић први потпредседник иако је пре избора Дачић сам нудио Вучићу да буде премијер, а да не дође до избора. То

овоме очито није одговарало па су напредњаци, у апсолутном медијском мраку који је наступио непосредно након мајских избора 2012. кад су све системе информисања узели у своје руке, припремали терен за то што ће се десити. Десила се ствар која вређа сваког коме је Краљево и мало на срцу. Он је забранио улаз у једну салу Скупштине града домаћину куће из разлога који су само њима јасни, а до дана данашњег још нико није изашао да објасни да ли је било тако или није било. Након тога се јавним иступањем посланика Српске напредне странке враћа поверење градоначелнику, јер је врх странке тако одлучио, па опет имамо обрт кад градоначелник подноси оставку из здравствених разлога – каже Весовић. Парадокс посебне врсте је сазнање да су се напредњаци нашли у небраном грожђу јер од остатка у одборничким клупама немају кандидата који је по било ком основу био бољи од бившег градоначелника. Све наводи на размишљање да су више од шест месеци само куповали време не би ли пронашли погодну личност. Краљево се сврстава међу неколико највећих градова у земљи, а са

више од 150 хиљада становника има традицију и репутацију која елиминише могућност да врх Српске напредне странке нема информацију о стању у својој одборничкој групи. Још више чуди сазнање о расколу међу напредњацима који ће резултирати оставком председника Градског одбора што ће, према информацијама које никад нису потврђене, у дужем периоду странку оставити без руководства. Разлог таквом стању је сукоб око кандидата за новог градоначелника и седница Градског одбора обавијена велом тајни, јер од људи који су јој присуствовали стижу различите информације, па ни два месеца касније није јасно да ли је оставка председника прихваћена или није. Као главни кривац за дисонантне тонове који долазе из редова напредњака означен је њихов одборник у Скупштини града Предраг Терзић који је само дан касније избрисан са списка чланова одборничке групе. Након што је изласком у јавност отворио много питања и најавио разјашњење потврдио је, а врло брзо одбио, да говори за Краљевски МагазИН, да би иако званично није члан одборничке групе напредњака и даље седео са њима на седницама Скупштине града. Све наводи на размиш-

љање да и даље траје погађање око задовољења интереса што већег броја учесника својеврсне политичке заврзламе. Због тога, верује Драган Весовић, у Краљеву још није изабран заменик председника Скупштине града. Када су непосредно након оставке градоначелника Краљева почетком јуна, а престао и мандат члановима Градског већа, почели разговори о томе ко би могао да заузме које место најужем руководству као најозбиљнији кандидат за заменика председника локалног парламента помињан је један члан Градског већа из редова напредњака. Да су гласине имале основа потврђује да је председник Скупштине већ почео да га „уводи“ у посао, па су заједно били у вишедневној посети Марибору, а само неколико дана касније је уместо председника давао изјаву на турниру у одбојци на песку. Чињеница да је и даље члан Градског већ наводи на размишљање да је ситуација око избора заменика председника Скупштине и даље под великим знаком питања, а о томе је било речи и на последњем заседању. Према информацијама којима располаже Покрет Двери јединство у краљевачкој организацији требало би да обезбеди избор Терзића за заменика

председника Скупштине, али тек након што коначну одлуку о његовом понашању донесу дисциплински органи Срспке напредне странке. - По информацијама које имамо у међувремену је председник Извршног одбора Радомир Николић, да би мало амортизовао његове ставове, обавио директне разговоре са Терзићем и сада се чекају одлуке дисцилинских органа. Ако буду позитивне на некој од следећих седница Терзић ће бити изабран за заменика председника Скупштине иако је тврдио да му је то нуђено, али је одбио кад није добио подршку да буде градоначелник – каже Весовић. По Статуту града, а у Пословнику о раду Скупштине то није предвиђено, кандидата за градоначеника предлаже председник Скупштине, а кандидата за заменика може и трећина одборника. Непобитна је чињеница да међу напредњацима има калитетних људи за место градоначелника, али их нема међу онима из којих се према закону бира. Превиђајући да би могло да се догоди ово што се догодило сви су се већ сместили у Градском већу, или руководећим позицијама у јавним предузећима и установама, и прекршили изборна обећања да их не интересују места директора.

27.7.2014.

МАГАЗИН

Све је утицало да опозиција, без обзира на политичке разлоге, а због интереса Краљева формира нови фронт. Двери су одлучне у ставу да се ни са једном политичком опцијом у Краљеву не могу сложити око геј параде, односа Украјине и Русије, Европске уније и Косова, јер се о томе не одлучује на локалном нивоу. У локалном парламенту се одлучује о граду који је жестоко девастиран и у коме се ништа значајније не ради, а већ две године у парламенту изостаје одговор на питање шта је урађено по питању запошљавања сем што се у јавним предузећима и установама запошљавају чланови странака владајуће коалиције. Ових дана се, каже Весовић, разматра могућност да још један одборник напредњака без посла буде запослен у „Чистоћи“. - Разговарали смо да понудимо алтернативу ситауцији која је неодржива, да дамо кандидата за градоначелника, заменика и чланове Градског већа које би било функционално. Оно не би имало 11 плус два члана, него максимално седам плус два. Ако нам је кућа празна да не бацамо и оно мало што имамо него да то сачувамо, јер је то перцепција како политику доживљавамо у Покрету Двери. Људи који политички различито мисле нису причали о именима и намештењима него о нечему што треба да донесе бољитак овом граду, а дешава се парадокс и даје место градоначелника минорној политичкој групи која ни на једним изборима сама не може да има више од један до два посто гласова. По информацијама које ми имамо вероватно ће они на рачун тога што су добили место градоначелника напредњацима да дају нека јавна предузећа којима газдују да би се задовољили сви апетити. Иако смо добили новог градоначелника сви који у граду слове као сиве еминенције, и вероватно су отежавали функционисање и рад бившег гадоначелника, остају на својим местима и даље ће исто радити – каже Весовић. Парадокс посебне врсте је сазнање да на истој седници Скупштине града нису изабрани градоначелник и његов

заменик, а све да би се задовољили апетити мањег коалиционог партнера и њихов кандидат поново био изабран на то место. Та прича коштала је град више од пола милиона динара колико износе трошкови телевизијског преноса и дневнице одборника. Иако је већина чланова у Градском већу остала иста евидентно је да су многи од њих, да би задржали позицију, били принуђени да промене партијске боје, а све наводи на закључак да су то чланови Заједно за Шумадију, која је на изборима учествовала на листи Уједињених региона Србије, и Заједно за Краљево. Сазнање да и један од помоћника градоначелника потиче из Уједињених региона Србије указује на тренд који се у политичким круговима назива трговином Поглед на састав локалног парламента наводи на закључак да је прекршена изборна воља грађана која је резултирала формираањем нових одборничких група. Након мајских избора 2012, а на основу Пословника о раду парламента, право на формирање одборничке групе стекли су СНС, СПС, ДС, Двери, УРС и Покрет за Краљево. Одборничка група Уједињених региона више не постоји, јер су њени чланови прешли у друге странке, али се формирају нове Либерално-демократске партије, Демократске странке Србије, Заједно за Краљево. Нема више ни одборничке групе Нове Србије, а не би било изненађење да се ускоро формирају нове. Да ништа није немогуће потврђују два члана Демократске странке који се из одборничке групе СПО враћају старом јату, али и они из СПС који попуњавају ЛДП и Заједно за Краљево, па СПС у локалном парламенту по броју гласова постаје јачи до СНС. Одборничка група Нове Србије је постојала све док њен шеф није затрубео у другу трубу, па су га искључили, али је он као противник старог легално гласао за новог градоначелника, изљубио се са њим, па је гласао за сваку одлуку коју су предложили напредњаци. - Формирају се лажне одборничке групе што је проблематично јер сваки шеф има месечно 7, а заменик три хи-

љаде динара више него одборник. Свака одборничка група има техничког секретара са платом колико и одборник, а то на годишњем нивоу буџет кошта више од милион динара. Сем тога имамо и ненормалну ситуацију у функционисању парламента, јер се сада сви јављају за реч као шефови одборничких група. Тренд прелетања направљен је и у Градском већу и било би интересантно да се његови чланови јавно изјасне којој политичкој опцији припадају да знамо са ким разговарамо. Овде се више не зна ништа, пресвлаче се дресови и у таквом окружењу се очекује да градоначелник нормално ради и функционише. То није могао Драган Јовановића, а сумњам да би могао Томислав Илић – каже Весовић. Да се ништа не препушта случају, и води рачуна о сваком гласу, сведочи податак са последње седнице Скупштине града да врло брзо следи озбиљна расправа о томе како је службени ауто путовао до Грчке за једног одборника бивше одборничке групе Уједињених региона Србије који се приклонио напредњацима. Од граничне полиције се очекују релевантне информације о томе шта се дешавало у ноћи између 18. и 19. јуна пред седницу на којој је биран нови градоначелник. Према информацијама из Покрета Двери напредњаци нису били сигурни како ће да гласа Терзић, и колико би других гласова могао да привуче приликом тајног изјашњавања о гадоначелнику, па су на све начине настојали да обезбеде што већу подршку оних на које сигурно могу да рачунају. Као председник комисије која је контролисала гласање, а на основу неважећих гласачких листића и наш саговорник изводи закључак о томе из којих политичких опција долазе. Драган Весовић не негира да је у политику ушао због Демократске странке уверен да у Србији од њих не може да буде ништа горе. Две године после тога са њима има најнормалнију комуникацију засновану на потпуном размевању ствари битних за функционисање града. Т. Радовановић

МАГАЗИН

27.7.2014.

Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности

- Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне делатности од 2003. године поднето 18 хиљада захтева за легализацију бесправно подигнутих објеката. – Током прошле године један извршилац Одсека за стамбено-комуналне делатности урадио 780 решења за заузеће јавних површина. - Бољом организацијом посла и залагањем радника се у градску касу током прошле године слило два пута више пара него годину дана раније. - Само 230 од 450 власника објеката испунило услов да бар један од пет папира потребних као доказ о власништву гласи на њихово име

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

27.7.2014.

оловином деведесетих година прошлог века прегломазно Одељење за урбанизам укључивало је и одсеке за грађевинску и комуналну инспекцију. То се није показало као добро решење, јер су у оквиру истог одељења постојале службе које издају одређена документа, а уједно их и контролишу. Уследила је трансформација формирањем посебног одељења за инспекцијске послове, у оквиру њега и грађевинска инспекција из које је у Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности на послове референта за преглед техничке документације прешао садашњи начелник Звонко Ковачевић. Како се одељење ширило, а због потребе да буде што приступачније грађанима, 2005. године је пресељено у приземље зграде Градске управе, у складу са Законом о легализацији бесправно подигнутих објеката почело да се бави и овим пословима. Поред одсека за урбанизам и грађевинарство, у оквиру којих се вршила легализација, формиран је посебни одсек за ову област а трансформација одељења завршена формирањем одсека за саобраћај. Начелник Одељења Звонко Ковачевић сведочи да су сви одсеци углавном попуњени кадровима према систематизацији радних места, али да ту и тамо има места за по још којег радника одређеног профила посебно у одсеку који се бави проблемима саобраћаја у коме је уз саобраћајног инжењера упослен само још један административни радник. Проблем саобраћаја све је већи у готово свим градовима и општинама Србије, а имуно на њега није ни Краљево због све већег броја становника, али и моторних возила. Томе у многоме доприносе и бројне ствари које нису регулисане законом, али и честе промене регулативе у овој области. Одсек за урбанизам издаје локацијске, грађевинске и дозволе за употребу стамбених и других објеката према условима дефинисаним у Закону о планирању и изградњи, а на основу утврђених процедура о

прибављању прописане документације. - Одлуком о Градској управи овлашћени смо да спроводимо поступке реализације планских докумената. Одговорни урбанисти Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ израђују план, а Одсек за урбанизам организује рад комисије за планове и у административно-техничком смислу помаже припремање свих докумената о којима се изјашњавју одборници Скупштине града – каже Ковачевић. Ма колико да законска терминологија обичном човеку деловала сувопарно, и на први поглед одбојно, Ковачевић потврђује да се Одељење на чијем се челу налази бави животним проблемима везаним за свакод-

невни рад и обављање делатности бројних привредних субјеката. Тако је значај део активности усмерен на издавање дозвола за постављање покретних тезги и киоска за продају различите робе, али и одређивање локација за постављање контејнера за смеће. Све то је, каже, због чињенице да директно утиче на живот великог броја грађана, много животније од планских докумената који за највећи број грађана представљју магловиту материју коју тешко могу да схвате на прави начин. Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности оставрује изузетну сарадњу са Јавним правобранилаштвом у достављању података потребних у поступку

Делатност одељења Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности врши послове Градске управе који се односе на: просторно и урбанистичко планирање - доношење просторног плана Града, генералног урбанистичког плана, планова генералне регулације и планова детаљне регулације, административно-техничке послове за потребе Комисије за планове; издавање урбанистичких аката - издавање локацијске дозволе за одређене објекте, издавање информације о локацији за одређене објекте, потврђивање урбанистичких пројеката и пројеката парцелације и препарцелације; издавање грађевинских дозвола за одређене објекте; измене решења због промене инвеститора или промена у току грађења; издавање привремених грађевинских дозвола; вођење регистра инвеститора; издавање употребних дозвола - технички преглед објеката и издавање решења о употребним дозволама на основу извршеног прегледа; легализација објеката - накнадно издавање грађевинске и употребне дозволе за објекте у надлежности локалне самоуправе, који су изграђени или реконструисани без грађевинске дозволе; нормативне послове у области комуналних делатности; управне послове у области комуналних делатности - вођење управних поступака и издавање различитих врста решења и других управних аката о раскопавању јавних површина, о заузећу јавних површина, издавање решења којим се одобрава извођење радова на уређењу и одржавању јавних зелених површина, као и заузимање зелених површина, доношење одређених решења из области комуналне хигијене (постављање контејнера и сл.) и друго; праћење пословања јавних предузећа чији је оснивач Град - послови везани за давање сагласности на програме пословања јавних предузећа и праћење њиховог пословања; вођење евиденција о начину организовања послова одржавања и безбедности коришћења стамбених зграда; исељења бесправно усељених станова; изворне и поверене послове из области саобраћаја и путне привреде; административностручне послове за потребе буџетског Фонда за саобраћај; припрему и израду нормативно-правних аката из надлежности Одељења; друге послове, у складу са законом..

Звонко Ковачевић

27.7.2014.

МАГАЗИН

враћања национализоване имовине, јер поседује информације о заузетости површина и стању објеката који се на њима налазе. Све оно што је од почетка процеса учињено допринело је да од Агенције за реституцију из Крагујевца добију посебно признање као један од лидера у опслуживању подацима који су допринели да се у потпуности елиминише могућност застоја у решавању сваког појединачног случаја. Област деловања Одсека за легализацију је сужена и везана за бесправну градњу, а због неочекивано великог броја предмета у поступку није довољан број оних који се баве легализацијом бесправно подигнутих објеката, јер је од 2003. године на територији града Краљева поднето чак 18 хиљада захтева. Више пута продужавани рокови и честе промене прописа које се односе на списак потребне документације преобиман су посао за четири радника пред којима је између 16 и 17 хиљада предмета. Због тога се, кад год је то потребно, врши прерасподела послова које преузимају запослених из других одсека Одељења за

урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности. Додатни посао је катастарска легализација као скраћени поступак изван Закона о планирању и изградњи. Све то захтева додатне информације које тражи катастар, а које има ово одељење Градске управе. Широка лепеза задатака Одсека за комуналне делатности обухвата праћење рада јавних комуналних предузећа, а преко овог одсека се врши достављање извештаја о раду и програма пословања, али и колективни уговори који се закључују у јавним предузећима. Запослени у Одсеку за стамбено-комуналне делатности су најчешће чланови комисија који учествују у преговарачким поступцима са јавним предузећима, а поред евиденције правних лица у стамбеним зградама делатност одсека укључује и административно техничке поступке за покретне тезге, кисоке, фрижидере и друге мање монтажне објекте, као и заузећа летњих башта. О обиму посла сведочи податак да је током претходне године један извршилац урадио 780 решења за заузеће јавних површина.

Бољом организацијом посла и залагањем радника се, каже Ковачевић, у градску касу током прошле слило два пута више пара него годину дана раније. Овај износ је у 2012. години износио око 4 милиона динара, а у прошлој 7 милиона и 600 хиљада. Тешка економска ситуација успорава поступак наплате ов власника првенствено угоститељских објеката у главној улици, па иако служба поседује механизмима принудне наплате не посеже се увек за њима због настојања да се власницима ових објеката макар мало олакша пословање. То не значи да било ко од њих остаје дужан, јер у овој години нико није могао да добије решења за коришћење ако није измирио све обавезе из претходне. Иако је претходне године наплата закупнине била везана за месечно плаћање ове инспекцијски органи и Комунална полиција имају више разумевања у толерисању рокова баш због знатно тежих услова привређивања. Одсек који се бави питањима саобраћаја у стално је координацији са Саветом за безбедност собраћаја који обезбеђује средства од казни за пре-

кршаје у овој области, а усмерава их на повећање безбедности у срединама за које процени да су највише угрожене. И док је прошла година обележена низом активности и кампања којима се повећава безбедност средстава и Фонда за безбедност саобраћаја ове су усмерена на санацију штете од поплава. - Били смо и у комисијама за процену штете ос поплава, као и после земљотерса, јер смо сматрали да је то наша обавеза иако није дефинисана у систематизацији послова. Све колеге су се, колико је то било могуће, доста ангажовале у праћењу комисија и изради потребних одлука, посебно дозвола за санацију школа, стамбених зграда и осталог што је било потребно. Као члан Штаба за ванредне ситуације и Комисије за процену штете ни ја нисам желео да останем у канцеларији, а на основу искуства након земљотреса стекао сам утисак да је боље отићи на лицу места где је вршена процена штете од елементарних непогода. Власници оштећених објеката су били спремни да пруже све потребне податке, па смо врло брзо завршили

посао и, за разлику од других општина у којима је то било знатно спорије, за само седам дана извршили процену свих објеката који су поплављени – каже Ковачевић. За недељу дана прегледано је 500 кућа, направљени записници о штети, и по свим важећим прописима предмери и предрачуни. Проблем са којим се након тога суочило Градско веће односи се на половину ових објеката који се налазе у сивој зони, јер велики број власника нема доказе о адреси на којој станују, објекти нису укњижени на њихово име и не плаћају порез. Парадокс посебне врсте представља сазнање да помоћ од државе тражи и знатан број оних који на сваки начин избегавају да испуне свој део обавеза према њој. Због тога је тек 230 од 450 власника објеката испунило услов да бар један од пет папира потребних као доказ о власништву гласи на њихово име. А тражило се да бар имају адресу стана у личној карти, да се на њих води електрично бројило, да су снимили објекат па се води на њих као држаоца, или да имају уговор о купопродаји.

Иако се Комисија за процену штете није бавила валидношћу докумената о власништу општи утисак са терена наводи на горак укус у устима због чињенице да највећи број оних који траже помоћ није спреман да у испуњавању обавеза крене од себе. У ситуацији кад свако настоји да сакрије бар неки податак који би утицао на висину пореских обавеза тешко је очекивати да држава пружи значајнију помоћ онима који не могу да докажу да су лојални грађани. Искуство са терена упућује и на предлог да се накнада штете за поплављене стамбене објекте преиначи у накнаду за штету коју је претрпело домаћинство тако да би власници стекли право да надокнаде и ону која је настала на покретним стварима. Иако нигде на свету, осим код осигурања, није предвиђена накнада штете на покретној имовини, у случају овогодишњих поплава локална самоуправа је искорачила корак напред, а све у жељи да максимално помогне становништву да лакше санира последице. Т. Радовановић

МАГАЗИН

27.7.2014.

Православно ходочашће рекама Србије

е- Двадесетдвочлана експедиција младих из Санкт Петербурга кренула је на међународну руско-српску регату „Православно ходочашће рекама Србије“ низ Ибар, Западну и Велику Мораву до Дунава уз помоћ кајак клубова из Краљева и Трстеника, Клуба љубитеља Мораве из Велике Плане, пријатеља из Смедерева и Панчева. – Више од половине учесника старо између 8 и 14 година. – Следеће године на истој маршрути нова група Руса

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

27.7.2014.

дружења српско-руског пријатељства „Петар Велики“ у Краљеву су 1997. године основали потомци избеглица који су после Октобарске револуције 1917. године спас од освете бољшевика потражили првенствено у другим православним земљама. Први председник је био Василије Костира, а удружење је, по оцени Милоша Вукомановића који се у њему налази од оснивања, првих неколико година радило добро захваљујући пре свега спонзорима из индустрије која је у то време још функционисала. Једна од првих великих акција била је организација летовања за педесеторо краљевачких малишана у Бјелгороду непосредно по завршеном бомбардовању Србије у лето 1999. године. Економска криза је утицала да ентузијазам почне да слаби, а удружење полако посустаје до границе постојања, све док почетком ове године неколико старих чланова није одлучило да реактивира удружење. Подршку је пружио и нови председник Извршног одбора Олег Романов, пореклом Рус, а на чело организације стао професор др Драгослав Кочовић. Да у животу не постоји случајност сведочи податак о поновном почетку рада који се поклопио са посетом Краљеву чланова клуба „Поштоваоци ордена Александра Невског“ из Санкт Петербурга који гаји успомену и тековине на орден Александра Невског установљеног током Другог светског рата у борби против фашизма. Клуб оријентисан према спортовима на води је од оснивања деведесетих година прошлог века организовао велики број регата на руским рекама, да би они који га воде изабрали Србију као најсроднију православну земљу са жељом да исте активности реализују са српским народом. Први долазак у фебруару ове године требало је да резултира обиласком терена и сагледавањем могућности за реализацију акције, а сусрет са члановима краљевачког удружења повољна прилика да током десет дана маја обиђу целу маршруту од Ушћа до куле Небојше подно калемегданске

тврђаве. Пре доласка гости из Русије су добро проучили српску историју, па није случајно да су за старт регате одабрали баш Студеницу. Подстакнути на размишљање пословицом која каже да Србију чува Бог на небу, а Русија на земљи, стигли су да провере колико је то тачно. Двадесетдвочлана група кренула је на међународну руско-српску регату „Православно ходочашће рекама Србије“ низ Ибар, Западну и Велику Мораву до Дунава уз помоћ кајак клубова из Краљева и Трстеника, Клуба љубитеља Мораве из Велике Плане, пријатеља из Смедерева и Панчева тако да је у пројекат укључено педесетак људи који живе на реци и за реку. Главни ослонац клуба је црква из Санкт Петербурга и владика Назарије, као намесник санктпетербуршки и крондштатски, велики пријатељ Србије од кога се тражи благослов за све активности. Иако иза пројекта који није ни мало јефтин углавном стоји црква помоћ стиже и од руских олигарха који су остали привржени православљу. Милош Вукомановић сведочи да је један од организатора Виталиј Тарасев који се налази на високој позицији у Гаспрому, па је у ситуацији да пружи значајну финансијску помоћ. - Организатори похода су још у мају нагласили да ће учесници углавном бити млади људи и већина нас је овде очекивала двадесетогодишњаке. Кад сам пре пар дана добио списак путника био сам шокиран јер сам видео да се ради о деци од 8 до 14 година којих има 12, троје омладинаца између 15 и 17 година, док су остали средовечни људи изнад 35 година. Кад сам их видео на аеродрому био сам изненађен зато што су изгледали као дечица какву код нас виђам на предшколском узрасту. Прва етапа од Ушћа до ушћа Ибра у Мораву је најзахтевнија, и високог степена сложености, па нисам могао да верујем да посаду кајака чине по две девојчице од десетак година, а да до краја стигну пре старијих учесника – каже Вукомановић. Учесници својеврсне експедиције долазе из вишечланих и породица са

доста деце. Има међу њима деце без родитеља, а и без родитељског старања, али и оних проблематичног понашања која долазе из поправних домова. Сви они су, због чињенице да тешко живе, свесни да никада себи не би могли да приуште путовање у другу земљу које подразумева велике трошкове. Са друге стране код организатора преовладава васпитни став о правом начину да се овако вежу са црквом за цео живот. Шаролику експедицију под контролом држи учитељ Игор Кузмин Виленович који надгледа сређивање опреме и подизање логора по киши на савршен начин за само неколико минута. Да је први дан пута низ реку био најзахтевнији потврђује и Виленович поносан на децу која су показала изузетну стабилност и храброст на набујалим деловима Ибра. Након дочека на београдском аеродрому у раним јутарњим часовима, и превоза до базног логора смештеном на приватном имању поред Ибра два километра низводно од Ушћа, у ноћи између петка и суботе комплетирана је екипа и тачно утврђена задужења сваког члана. Другарско вече у суботу, уз присуство уметника из Трстеника који певају руске песме, било је прилика да и гости покажу умешност у извођењу хорских композиција. Главни координатор Милош Вукомановић признаје да су он, а и остали чланови одбора задуженог за организацију регате, веровали да акценат треба ставити на туристички део и обилазак знаменитости Србије које захтева хотелски смештај. Тек по доласку експедиције показало се да су чланови клуба добро опремљени квалитетном и скупоценом опремом, чамцима и шаторима за смештај који ће након завршетка путовања бити складиштени у Трстенику да би сачекали следећу групу наредне године. До тада могу да је користе кајакаши из Краљева и Трстеника. Након литургије у манастиру Студеници у недељу 20. јула сви су се упутили према испосницма Светог Саве. На све походе чланови клуба носе икону Александра Невског којој је овог пута придружена и икона светог кнеза

Милош Вукомановић

27.7.2014.

МАГАЗИН

Лазара. Неки минут пре седам сати у понедељак сви су били спремни да тачно на време из базног логора крену пут Краљева. До етно села на ушћу Ибра у Западну Мораву пратили су их краљевачки кајакаши и наводили на сигурна места између набујалих брзака. Учесници регате нису крили одушевљење тим пре што ни Виленович није очекивао толики изазов са којим су се срели на Ибру о коме су стварали слику само на основу видео снимака. Најважније од свега је, каже Вукомановић, да су најтежу етапу савладали без икаквих проблема и повреда. - Имали смо паузу у Магличу, а ручали пасуљ из земљаног лонца после чега смо се попели до тврђаве где су се гости упознали са историјом овог краја. Деца су трчала низ брдо тражећи од учитеља дозволу да се окупају у Ибру, па без и мало страха скакали са

осмесима у воду и то понављали више пута – прича са нескривеним одушевљењем Вукомановић. Након Краљева експедиција се упутила према Читлуку да би током једнодневне паузе посетила интересантне локалитете овог краја, Крушевац, Музеј вина у Александровцу и оца Алексеја у Бошњанима. Неизоставна је посета цркви Светог Романа у Алексинцу у чијој је порти сахрањен пуковник Николај Рајевски који је погинуо у српско-туском рату, а Лаву Толстоју послужио као инспирација за лик грофа Вронског у роману Ана Карењина. Након Ћуприје и Велике Плане пут води ка Смедереву и Југову да би се после још једног дана паузе упутили према Панчеву. - У Смедереву имамо десетак километара вожњу бродом око тврђаве, па излет на Тамиш, да би после Панчева 1. августа стигли до куле Небојше где

се регата завршава, а опрема враћа у Трстеник. Учесници овог путовања остају још два дана у Београду где ће посетити цркву Александра Невског и друге локалитете да би у ноћи између 3. и 4. августа кренули натраг у Русију – каже Вукомановић уверен да ће крстарење српским рекама постати традиционално, а да ће у Краљево у исто време следеће године стићи нова група из Санкт Петербурга. На то указују сви разговори са гостима из Русије, и гостопримство на које указују у свакој прилици, а домаћинима преостаје да већ следеће године обезбеде веће присуство младих. Старијој популацији је довољно познато колико су значајни односи српског и руског народа, а младима који то још не схватају у довољној мери потребна су оваква дружења и активности кроз која би дошли до таквих сазнања.

Више је него извесно да ће врло брзо да уследи позив за узвратну посету, а има наговештаја да би то могло да буде већ 12. септембра када се у Санкт Петербургу свечано прославља Дан Александра Невског, а на централни трг износе његове мошти, док догађају присуствује половина становника овог града. Након што је у уторак делегацију гостију из Русије примио председник Скупштине града Сретен Јовановић пружена им је прилика да разгледају град пре него им у вечерњим часовима у етно селу чланови Свебор дружине „Свети кнез Лазар“ прикажу елементе старих српских борилачких вештина. Основни утисак са овог необичног путовања сведочи о изузетно дисциплинованим десетогодишњацима који врло вешто рукују специјално конструисаним квлитетним и безбедним чамцима који у случају правилног ко-

ришћења у потпуности елиминишу могућност превртања. Иако за време употребе дужина чамаца достиже четири и по метра тако су конструисани да се врло лако пакују на метар дужине, мање од пола метра ширине и тек двадесетак сантиметара дебљине. О каквом се пловилу ради најбоље сведочи цена сваког од њих која достиже 1.000 евра. Поред Милоша Вукомановића као главног координатора целе акције у свим местима постоје локални координатори у контакту са локалним самоуправама, полицијских управама и службама хитне помоћи, а иако ни од кога није тражена помоћ била је добродошла током свих дана боравка у Србији. Логистичку подршку читавој акцији пружала је екипа људи у аутобусу са 25 седишта и приколицом са свим што би могло да се појави као проблем током регате што укључује намирнице за

припрему хране и резервне делове који би могли да затребају. И као што сами подижу и демонтирају шаторе учесници регате сами припремају храну, па су због тога и одбили хотелски смештај. Искуство из ранијих сличних акција довољно је да обезбеде потребне намирнице за неколико дана, а допуњавају их по потреби при доласку у свако ново место. У сталном су контакту са главним и локалним координаторима који све време настоје да обезбеде све што је потребно како би гости имали што мање проблема и не би реметили план који је разрађен до најситнијих детаља. Куриозитетом посебне врсте оцењује се посета испоснцама Светог Саве у Студеници кад су деца на ливадама у околини набрала пуне кесе лековитог биља и током вечери кувала чај којим су се загревали током прохладне вечери под шаторима. Т. Радовановић

Омладинска радна акција „Краљево 2014“

МАГАЗИН

27.7.2014.

„ОРА“ НИ

- Учесници седмодневне Омладинске радне акције „Краљево 2014“ радиће на рашчишћавању бујичних потока на двадесетак локација у околини града. – Поред давадесет Мариборчана велики интерес за учешће исказали млади Сежане, Добоја, Зрењанина, Руме, Охрида и других места. – Свечано отварање акције 3. августа на Тргу српских ратника. – Растанак учесника 12. августа на Дан младих. – Осим радних акценат стављен на друштвене активности

Фото: М. Радовановић

ИЈЕ ФОРА

27.7.2014.

МАГАЗИН

младинске радне акције су настале још у току Народно-ослободилачке борбе, а нарочито биле популарне након завршетка Другог светског рата када су имале за циљ да обнове и изграде привреду, инфраструктуру, научне, спортске, културне и забавне објекте у Југославији. Милиони омладинаца су до 1990. године градили путеве, пруге, фабрике, чак и читаве градове. На радним акцијама је од почетка учествовао велики број Краљевчана, а омладинско руководство општине се 1980. године прихватило организације велике акције на пошумљавању голети у Ибарској клисури у којој је до 1990. засађено око два и по милиона садница. Данас се о омладинским радним акцијама говори као феномену који је био потребан у обнови земље. Акције су касније настављене као традиција којом су превазилажени одређени

проблеми, и оствариван знатан економски ефекат, а пре свега доприносиле зближавању младих са простора целе Југославије, али и иностранства. На радним акцијама су учествоали млади из свих републике бивше Југославије, али и њихови вршњаци из Пољске, Русије, Немачке, Бугарске и других земаља о чему као деветоструки учесник сведочи председник Скупштине града Краљева Сретен Јовановић. Била је то, подсећа он, својеврсна школа живота јер до доласка на радну акцију многи нису знали ни шта је крамп. Други су овладали вештинама које ће касније представљати трајно занимање и тако способљени за живот. Радне акције су код појединца утемељивале посебан однос према раду, а носилац ударничке значке у средини из које долази био препознат као особа која може да одговори свим

обавезама. - Са тог аспекта неопходно је да држава схвати да радне акције могу да буду и даље веома корисне и да треба да се поново оживе, Ми из Краљева смо, у договору са братским градом Марибором, одлучили да будемо први и да се у ову средину врати традиција, а и из других крајева земље долазе сигнали да ће се приступити организовању радних акција – каже Јовановић. Некадашњи омладинци, сада људи на значајним местима у Градској управи, још се сећају акција на којима су, у оквиру братских бригада, делили и добро и зло са вршњацима из Марибора баш као што су то становници Краљева, и других делова Србије, ратне јесени 1941. године чинили са избеглицама из Словеније. Деценијама је народ Србије и Словеније везивао „Воз братства и јединства“ којим су се, сваке године наизменично, по-

сећивале хиљаде оних који су са потомцима чували везе успостављене у најтежим тренуцима. Контакти са пријатељима из Марибора су након паузе изазване ратним дејствима у последњој деценији прошлог века, поново интензивирани а елементарне непогоде које су изазвале катастрофалне последице у околини Краљева биле повод за размишљање о организовању радне акције у којој би заједно учествовали млади два града. Први помен о томе датира из 2010. године, када је Краљево погодио катастрофални земљотрес, а идеја је поново актуелизована након мајских поплава ове године. - У једном разговору са жупаном Андрејом Фиштравецом дошао сам на идеју да покушамо да окупимо један број младих и нешто урадимо заједно, а и у Градској управи је преовладало уверење да не чекамо само помоћ са

стране, него да сопственим потенцијаима и капацитетима нешто покренемо, јер мислимо да има воље да се то учини – каже Јовановић. Повод за то је ентузијазам који су млади Краљева показали већ првог дана пошто се у мају вода повукла када су прискочили у помоћ становницима поплављеног подручја у рашчишћавању свега што је оштето поплавни талас. Иницијаторима идеје о организовању радне акције то је био довољан доказ да нису изгубили ентузијазам и вољу да то чине и даље, али да их треба организовати и пружити шансу да докажу како то заслужују. Градско веће је прихватило иницијативу о организовању седмодневне радне акције на чишћењу бујичних потока у околини Краљева, а скуп учесника Омладинске радне акције „Краљево 2014“ заказан је за 3. август да би се на радилишта изашло само

дан касније. Поред Марибора организаторима су стигле пријаве из Сежане, Добоја, Зрењанина, Руме, Охрида и других места што наводи на размишљање да би о реактивирању добровољног омладинског рада у наредним годинама требало размишљати много озбиљније. Иако се пошло од идеје да, као и много година раније, радну бригаду чине млади Краљева и Марибора Организациони одбор озбиљно разматра могућност да у њу буду укључени и најупорнији из Охрида, Руме и других места. Иако се размишља искључиво о ангажовању младих, у радној бригади има места и за оне са мало већим искуством. Учесници радне акције биће, као и последњих година Омладинске радне акције „Ибар“, смештени у Дому ученика средњих школа, а радилиште на двадесетак локација за уређење и чишћење корита бујичних река при-

27.7.2014.

МАГАЗИН

према Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“. - Иза скоро сваког мостића који је порушен стоји гомила шута, дрвећа и другог наноса који машина може да помери лево или десно, али треба неко да изнесе, сложи и класира. Кренућемо од чишћења реке Раванице, Гледићке, Дрлупске, и Лешевске реке, преко Бојане, Ковачког потока, Пећинца, Чађавца до Макве, Грдичке, Сирчанске, Лађевачке реке, Рибнице, дела Ибра до ушћа у Западну Мораву. Ако се стигне радиће се и на путевима у Годачици, Гледићу, Дрлупи, Буковици, Пекчаници и другим локацијама како би се урадило што више у време кад је омладина спремна да помогне Краљеву – каже Јовановић уз напомену да ће у акцији насељског типа све бити организовано по полувојном систему. И радна акција и бригада имаће штабове на чијем се челу налазе командант и његов заменик. Договорено је да командант омладинске радне бригаде буде из Краљева, а његов заменик из Марибора. Осим радних посебан акценат се ставља на друштвене активности усмерена ка забави, али и

посети значајних културно-историјских локалитета у околини Краљева. Алат и друге услове за успешно извођење радова треба да обезбеде краљевачка јавна предузећа, а посебно разумевање показала су приватна из области прерађивачке индустрије која обезбеђују део намирница за исхрану учесника овогодишње радне акције. Значајну помоћ обећавају Црвени крст и Предшколска устанва „Олга Јовичић Рита“ која припрема исхрану учесника радне акције, а све наводи на размиш-

љање да организација неће оптерећивати буџет града. - Планирамо да набавимо бригадирске униформе и мајице, Словенци долазе са ватроагасцима, ватрогасним возилима, алатом и моторним тестерама. Све припреме су у завршној фази, па иако се акција завршава 11. авуста одлучили смо да одлазак Мариборчана одложимо за 12. када се обележава Дан младих, па желимо да још један дан у Краљеву проведемо заједно. Отварање је планирано за по-

подневне часове 3. августа у центру града уз културно забавни програм кад ће команданту бити уручена застава Омладинске радне акције. Иако се трудимо да у све буде укључено што мање политике заставу ће уручити градоначелник Краљева Томислав Илић – каже Јовановић. Иако радна акција има добровољни карактер од свих учесника се очекује да обавезе извршавају професионално, а на дане проведене у Кра-

љеву треба да их подсећа учесничка књижица коју ће добити сваки бригадир. Омладинска радна акција „Краљево 2014“ одвија се под слоганом „ОРА није фора“, а намера организатора је да њиме одговори на многа питања, поред осталих и да је све што се планира далеко од неозбиљног. Организатори очекују да ће прва радна акција у Краљеву после 1990. године бити почетак традиције чији се крај у

овом тренутку још не види. До почетка је остало још седам дана, а Јовановић потврђује да су установљени амблеми радне акције и омладинске радне бригаде. У организацију је укључена и краљевачка Канцеларија за младе којој у првој години помоћ пружају доказани ударници са некадашњих радних акција. Веће следеће године би читав посао око организације требало да реализују сами. Сретен Јовановић потврђује да је више од осталих ветерана укључен у организацију овогодишње акције, а несебичну помоћ пружа директор Дирекције за планирање Ненад Нерић, вишеструки учесник омладинских радних акција. Списак учесника још није коначан. Сигуран је долазак двадесет Мариборчана, а организатори покушавају да међу великим бројем других пријављених пронађу најбоље. У посао око организације укључени су Дом здравља, Полицијска управа, Комунална полиција и други који су изразили жељу да дају допринос да се што пре отклоне последице поплава, али је добродошла и помоћ оних који се још нису огласили. Т. Радовановић

МАГАЗИН

27.7.2014.

Дуг пут до успешне пословне жене (2)

- Док се Миладин Јакић са довољно искуства и пословним везама оријентисао на велепродају Биљана је кроз малопродајну мрежу стицала искуство које је водило ка једној од најуспешнијих пословних жена. – „Флорела“ најуспешније предузеће средње величине. – Уз познавање бројних врста и подврста, неге, прављења букета и различитих аранжмана, венчића и друге декорације, ништа мање важно није ни успостављање правилног односа са купцима, способност да се саслуша и сарађује на обострано задовољство. - Краљевчани више знају о цвећу, више купују и у њему уживају, можда и на квалитетнији начин у поређењу са другим градовима. - Међу изванредним купцима има и мушкараца који тачно знају шта желе

Биљана Јакић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 27.7.2014.

едуго по отварању предузећа почела су превирања у друштву што је у многоме отежавало набавку робе, а власници „Флореле“ принуђени да купе комби и сами крену у иностранство по цвеће. Затвореност земље на најбољи начин су искористили Мађари који су у непосредној близини границе преко ноћи изградили три велике хале у којима је могло да се купи све што је било потребно за гајење цвећа, прехрану, средства за заштиту, декоративни материјал, папир, целофан, рафије, траке... Иако је требало да у кратком периоду премосте проблеме које су створиле санкције међународне заједнице остали су да раде до данас, па елиминисана потреба за дугим путовањима до Холандије из које и даље долази највећа количина најразноврснијег цвећа. Да би се обезбедила увек свежа роба до Мађарске је требало путовати два пута недељно, а упоредо са продајом и унапређењем посла савладавале су се и друге вештине везане за увоз, царињење, фитопатолошки преглед... У време кад се нико приватно није бавио овим послом „Флорела“ је у Краљеву отварала нове продавнице цвећа, а у једном тренутку их је било четири, за које је требало набавити довољну количину свежег цвећа и пратећег материјала. Све је утицало на размишљање да се развија велепродаја и снабдевају друге продавнице у граду, које су првенствено отварале бивше раднице, али и оне у другим местима. Са друге стране већа количина купљене робе неминовно је водила до повољнијих услова куповине, по некад и транспорт до Краљева. Биљана Јакић која се ненадано нашла у озбиљном бизнису потврђује да је од оснивања предузећа акценат стављен на аранжирање, кућну и декорацију хотела и пословног простора укључујући и фабричке хале. - Подизали смо пуно зелених површина, у последње време спорадично, а како је Италија била далеко почели смо да тражимо добављаче из Грчке. У време санкција сналазили смо се на различите начине за бензин, по некад носили и канту резервног у стал-

ном страху да би нам могла бити одузета. Довијали смо се на различите начине и ноћи проводили у километарским колонама на граници. Грци су имали представништво француске фирме од које смо куповали украсне папире, траке и целофане, а како смо расли принуђени смо да тражимо квалитетније добављаче са већим асортиманом, добијали шире и квалитетније траке, и проширивали и допуњавали понуду. И за време бомбардовања је било проблема јер није било превоза, па смо подрум испод продавнице, у коме је био приручни магацин, преуредили да би две раднице ту спавале кад нису могле да путују кући. Касније смо их ми превозили, јер су нам радње радиле до 9 увече после чега није било јавног превоза – прича Биљана о бројним проблемима везаним за прве године рада. Рад четири цвећаре захтевао је нову организацију посла и поделу обавеза у малопродаји и велепродаји. И док се Миладин Јакић са довољно искуства и пословним везама оријентисао на велепродају Биљана је кроз малопродајну мрежу стицала искуство које је водило ка једној од најуспешнијих пословних жена. На том путу дешавали су се и промашаји који нису увек били у складу са већ изграђеним десетогодишњим угледом, али је стално присутна жеља да се грешке исправљају и још храбрије иде напред. Сазнање да је све теже контролисати рад четири објекта на четири различите локације водило је ка размишљању о обједињавању у један велики. Посао је започет без готово икакве материјалне подлоге, а пословни простор изнајмљиван све док један такав у Улици цара Лазара, у који је смештена продавница Гербер, после неколико година није откупљен од власника. Све већи промет захтевао је и већи магацински простор, а први је изнајмљен од „Гвожђара“ на локацији у близини спортског аеродрома. Проблеми у комуникацији налагали су потребу стварања новог у коме би под једним кровом било смештено више служби.

Тако се и дошло до идеје о изградњи магацинског простора и управне зграде у Индустријској зони Шеовац. Паралелно са тим све се више кристалисало сазнање о једном великом малорподајном простору у централној градској зони. Сплитска „Југопластика“ је већ одавно престала са радом, а пословни простор у Улици Милоша Великог изгледао довољно добро за реализацију идеје која се дуго кристалисала у „Флорели“. Честа путовања у Сплит, и провере у ресорним министарствима, резултирале су куповином која се врло брзо показала као исправан потез, а „Флорела“ је брзо проглашена и за најуспешније предузеће средње величине. - За нас је то значило потврду дотадашњег рада зато што нисмо могли сами да сагледамо колико смо успешни, па је било добро да то учини неко са стране. Са друге стране требао нам је подстицај да се и даље ширимо, усвршавамо и учврстимо не мењајући врсту посла. Фирма је добијала и нека друга признања, након што смо, проширујући листу добављача, ступили у везу са највећим прозвођачем сунђера за аранжирање. Направили смо добру пословну сарадњу и кад су отворили представништво у Словенији добили признање као највећи дистрибутери њихове робе у региону, а врло брзо смо постали и генерални заступник њихових производа за цео регион – каже Јакић. Посао са цвећем био је новина у животу жене која је и пре тога радила различите аранжмане, а одрасла у кући која је имала изузетно уређено двориште. Кад је породична кућа рушена да би направила простор за велике стамбене зграде процењивана је вредност свега што се налазило у дворишту, а сазнање о 147 ружа било повод да комисија два пута проверава овај податак. То што је одрасла у цвећу, и много га волела, битно се разликовало од посла који подразумева познавање бројних врста и подврста, неге, прављења букета и различитих аранжмана, венчића и друге декорације. Искуство показује да ништа мање

МАГАЗИН 27.7.2014.

важно није било ни успостављање правилног односа са купцима, способност да се саслуша и сарађује на обострано задовољство. У почетку је све било скромно, али се развијало до нивоа на коме се налази данас. После скоро четврт века са благим осмехом на лицу Биљана говори о малим незгодама које су учвршћивале искуство. Оно се сводило на техничку исправност и чврстину аранжмана, често угао под којим се постављају цветови. Прилика за упознавање са новим трендовима увек су велики сајмови у иностранству, а о томе колико се ствари променило у последњих двадесетак година могу да сведоче само они који су толико били у послу. У том периоду развиле су се и многе нове врсте цвећа укрштањем постојећих, а нове технологије су омогућиле да се руже не разликују само по боји и дужини дршке него и по броју и висини латица. Бројни експерименти у лабораторијама свакодневно на тржиште износе нове врсте цвећа, али и пратећих елемената који треба да олакшају посао продавца и аранжера. У Србији се у пластеницима производи тек мала количина сезонског цвећа, неке врсте ружа, гербери и маргарете, али не у значајним количинама у складу са потребама тржишта. Разлог томе је недовољно услова за производњу која захтева анализу земљишта и стално третирање хранљивим материјама да би се одржао квалитет, а и заштитило од штеточина. Као значајнији произвођачи цвећа појављују се Турска, Италија, Француска и за многе недостижна Холандија која од хортикултуре остварује 70 одсто националног дохотка. Много пута се показало да бављење овим послом може да буде добар бизнис уколико се њиме бави на прави начин, а у „Флорели“ се ради баш тако. Шест радница у две смене испуњава жеље, али и саветује, све који у потрази за било којом врстом цветног аранжмана уђу у локал у коме су услове за што дужи

век свежег цвећа стварала два клима уређаја. То није било довољно да се свежина одржи седам дана, у ком интервалу стиже нова роба, па је проблем решен претварањем једне просторије у расхладну комору у којој се одржава влажност и температура ваздуха. Тако су створени услови да уместо два пута недељно довољна количина свежег цвећа стиже само једном, али и да се очувају бројни наменски аранжмани за чију је израду потребно више од једног дана. Уз разне врсте свежег резаног и саксијског цвећа у понуди је и вештачко које су у последње време највише увози из Кине, а уз солидан квалитет пружа и велику могућност избора. У понуди се налази квалитетно цвеће од импрегниране свиле, и других врста текстила, у последње време и добар гумени програм. Цветне латице се производе од пластике која подсећа на гуму и тако елиминише утисак вештачког цвета. У односу на промет природног вештачког има знатно мање, али је присутно код цветних аранжмана који покривају веће површине. У последњих 25 година, колико послује „Флорела“ знатно се променио однос Краљевчана према цвећу. - Не знам колико смо ми на то утицали, али мислим да смо допринели да Краљевчани више знају о цвећу, више купују и у њему уживају, можда и на квалитетнији начин у поређењу са другим градовима. Иако се финансијска ситуација сада и пре 25 година не може поредити људи имају изграђен укус и кад дођу тачно знају шта хоће. Међу изванредним купцима има и мушкараца који тачно знају шта желе да је то запањујуће, па се дешава и да преправљамо аранжман на сугестију купца, јер нам је најважније да он буде задовољан. Много нам је теже да услужимо оног ко не зна тачно шта хоће, па се сналазимо показујући каталоге и фотографије нечега што смо раније радили – каже Биљана не пропуштајући да подсети како су цветни аранжмани „Флореле“ постали пре-

познатљиви и у другим градовима. За разлику од не тако давне прошлости све је мање захтева за екстеријерним уређењем које се свело на пар хотела и других угоститељских објеката. Нема више ни поруџбина за цвећем у свакој хотелској соби као што је некада било, а у значајније послове се, поред Аеродрома „Морава“ у Лађевцима, убраја подизање зелених површина на свим „Лукоил“ бензинским пумпама у Србији. Финансијска ситуација корисника услуга утицала је да изостане и одржавање оних зелених површина које су некад давно уређене. Искуство од четврт века потврђује да Краљевчани воле цвеће и радо га купују да би улепшали простор у коме живе, или да би га коме даривали. У „Флорели“ обећавају да ће се још дуго бавити овим послом, толико колико у региону буде потребе за њим. Оснивачи „Флореле“ Биљана и Миладин се полако повлаче остављајући добру полазну основу за екипу коју предводи син Владимир који је део обавеза око организације посла већ преузео на себе. Од уметности није далеко отишла ни кћи Ана која као магистар керамике предаје у Техно арт школи, а и као слободан уметник се бави овим позивом. „Флорела“ присно сарађује са сродним фирмама из Пољске, Мађарске, Холандије и две грчке фабрике које производе траке са њеним знаком, а на основу поруџбина одређених количина и боја које су у тренду. Као и у моди и кад је цвеће у питању мењају се модни трендови, а пласирају на бројним сајмовима. На оном у Атини већ у септембру ове године биће познато шта је то што ће бити у моди пред Нову годину и за Божић, а према ономе што је модерно управља се и „Флорела“ и помаже Краљевчанима да не заостају за светским трендовима. И у овом тренутку пет комбија „Флореле“ дистрибира робу на тржиште од Лесковца до Суботице, Црну Гору, Босну и Херцеговину. Т. Радовановић

МАГАЗИН 27.7.2014.

Фото: М. Радовановић

Краљевчани у свет: Драгиша Чукић (1)

МАГАЗИН

27.7.2014.

ДО МИНХЕНА У ПОТРАЗИ ЗА СОБОМ

- Перспективни спортиста напрасно изгубио интерес за спорт, а и школу. - Четири разреда гимназије у пет градова. - У Минхену без идеје шта би у наредном периоду могао да ради. - Без познавања језика земље у коју је дошао првих година живота у новој средини за комуникацију је било довољно оно мало гимназијског знања из енглеског у који је током прве године убацивана тек по која немачка реч. - Конструктор и носилац патентног права за производњу прибора за ер-браш пиштољ. Драгиша Чукић се сматра јединим на свету ко прави носаче ножева за ЦНЦ машине.

Драгиша Чукић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

27.7.2014.

ездесетих година прошлог века Краљево је доживљавало експанзију у свим областима живота, привреди, култури, спорту, па су у потрази за послом у град из различитих крајева земље долазили стручњаци различитог профила. Тако су се 1965. године у овој средини први пут нашли Марица и Милош Чукић са петогодишњим сином Драгишом. Професор математике Милош Чукић је врло кратко предавао у Шумарској школи да би се, у трагању за боље плаћеним послом, на неко време скрасио у Тржишној инспекцији. У време кад је „Гвожђар“ као једно од већих трговинских предузећа у земљи пружао боље услове од општинске администрације прешао је у њега и ту дочекао пензију. У време које се памти као најпросперитетније у дугој историји града најмлађима је, сем свакодневних обавеза у школи, била доступна лепеза различитих спортова, а Дагиша са навршених осам година схватио да је кошарка оно што му највише одговара. Сем што је са вршњацима играо све време проведено у Основној школи „Светозар Марковић“ прилика за напредовањем у спорту указала се најмлађој селекцији кошаркаша „Слоге“ који су у асове стасавали под будним оком тренера Кимија Богојевића. Одрастање у средини пуној изазова често утиче на промену интересовања код најмлађих, па је и Драгиша почео да попушта под притиском и више пажње него спорту и школи посвећује припадницама лепшег пола. Интересовање за кошарку слабило је све док само годину дана пре пунолетства није коначно напустио и на позив из краљевачког „Металца“ одлучио да се окуша као фудбалер. Кратко време са вршњацима из „Слоге“, који су углавном долазили из сеоских средина, довело је до сазнања да се игра исувише грубо за његово схватање фудбала, па се опет на кратко вратио у „Металац“ у време када је од њега тражено да пошаљу једног младог фудбалера на припреме репрезентације ужег дела Србије. Припреме су организоване не-

како око дочека Нове године када је изазовније било дружење и провод, па је врло брзо завршена перспективна спортска каријера која се тих година чинила важнијом и од школе. Од одличног ученика основне школе, са посебно израженим даром за писање и првим радовима објављеним у локалном листу који су посебно импоновали, очекивало се да тако настави и у гимназији. Отпор према школи се из необјашњивих разлога појачавао и током прве две године у краљевачкој гимназији када се пружала могућност ванредног полагања испита на крају школске године. Чудно путешествије настављено је треће године у Рачи која је већ била позната као место у коме су школу завршавали они који нису били спремни да се суоче са строгим односом према раду какав је владао у краљевачкој гимназији. Али, ни она није пружала довољно мотива за рад, па је уследио пут у Чачак и поновни упис у трећи разред, који се овога пута показао кобан због искључења из школе. Повод за то било је сазнање једног од професора да са друштвом више времена проводи у кафани него у школи. Четири месеца у Чачку било је превише за немирни дух Драгише Чукића кога је пут ка завршном разреду гимназије у Зајечару водио преко Велике Плане. Читаво време школовања обележено је помањкањем било каквог интереса и одсуством планова за будућност. Родитељима се учинило да би одлазак у војску могао да буде прекретница. Ништа се спектакуларно није десило ни по повратку са одслужења војног рока у Марибору, а жеља за сталном променом места боравка на кратко време је поново водила према Чачку одакле су Чукићи и дошли у Краљево. Са дистанце од више деценија Драгиша схвата да су од њега самог о судбини више размишљали готово сви чланови шире породице, посебно тетка чија је кћи Зорана већ дипломирала немачки језик и била на специјализацији у Минхену. Био је то повод да и Драгиши предложи исти пут. Након три месеца у Чачку пут је водио према Минхену у коме се нашао

1981. године без икакве идеје шта би у наредном периоду могао да ради. - Био сам код сестре и пет пута паковао ствари да се вратим у Краљево, јер ми није одговарао живот у коме нисам имао другара. Сви гастарбајтери који су радили тамо били су бар десет година старији од мене, а њихова деца исувише мала, тако да није било вршњака са којима бих се дружио. Живот се у Минхену много разликовао од оног у Краљеву у коме готово да није било бољег аута од „заставе 101“. Ни много бољи „волво“, ни када са пеном за купање каква у Краљеву није могла да се набави, ни 30 канала на телевизији нису могле да потисну жељу да се вратим кући – прича Чукић. У време кад се почетком девете деценије прошлог века нашао у Минхену за придошлицу није било проблема да нађе одговарајући посао. Случај је хтео да у Минхену упозна Веру, и после само годину дана са њом ступи у брак који је трајао тек седам дана дуже од једне године. Први посао на црно био је прилика за добру зараду, 500 марака недељно исувише добро за младог човека без обавеза, а Вера је имала стан у коме су живели заједно без јасне визије куда даље. Брак је био и прилика да се обезбеди дозвола за боравак у Немачкој, а развод повод за ново запослење, овога пута у фабрици за производњу наочара „Роденшток“. Само осам месеци касније, а већ је са Карин планирао венчање, над животом се надвио тамни облак који је претио да заувек прекине живот у Немачкој. Иако је већ био запослен, и није био на терету држави, развод је био довољан разлог да му из надлежне службе саопште како првог априла мора да напусти Немачку.

МАГАЗИН 27.7.2014.

Са Карин која је већ дуго радила у „Филипу Морису“ још није било говора о браку као начину да обезбеди останак у Минхену, али је след догађаја утицао на убрзање поступка и венчање заказано за 15. мај. Ни то није био довољан разлог да педантни немачки чиновници инсистирају о напуштању земље, па су се Драгиша и Карин, три године након одласка у Минхен, први пут нашли у Србији. Само месец дана касније вратили су се венчани у Минхен, а Драгиша у служби која му је ускратила гостопримство, затражио нову дозволу боравка. Дуго су вршена испитивања због сумње у злоупотребе, па је дозвола издавана на одређено време од два и три месеца, некада и само три недеље, У време када је 1987. године рођена кћи Надин Драгиша још није имао дозволу за стални боравак у Немачкој. Сазнање да је већ довољно дуго у стабилном браку, а до ове се навршило пуних 29 година, било је повод за покушај да докаже да после седам година боравка уз сигуран посао има право на стални боравак. До рођења детета Чукићи су живели у апартману који је задовољавао потребе младог брачног пара. Принова је била повод да се потражи већи у западном делу Минхена, а после три године у „Роденштоку“ потражи посао ближе месту становања. Фирма која је производила индустријске ваге дуго је била у граду док 2000. године није пресељена у нову зграду ван Минхена у којој је Чукић провео наредних осам година све до одласка у пензију. Период првог запослења у Минхену обележен је дружењем са гастарбајтерима са простора у то време заједничке земље. Било је међу њима Грка и Турака, а дружење се углавном сводило на кафанске седељке. Породична дружења ни у Немачкој нису превише честа, а и кад их је било у дом Чукића долазили су углавном пријатељи супруге Карин. Без познавања језика земље у коју је дошао првих година живота у новој средини за комуникацију је било до-

вољно оно мало гимназијског знања из енглеског у који је током прве године убацивана тек по која немачка реч. Све то је из данашње преспективе деловало довољно смешно и разумљиво само најближи пријатељима. Агонију је пресекла сестра супруге Карин одлучним ставом да се у кући говори само немачки. Повод за то је сазнање да једино тако може да се довољно добро савлада језик, а Драгиши је требало пуне три године док није почео да користи само њега, у почетку неправилно а потом све боље. Краљевчанин Владимир Ђурић Комарац се још у Краљеву бавио цртањем посебном ер-браш техником. Познанство са њим било је повод да се и Чукић заинтересује за технику прецизног исцртавања различитих мотива уз помоћ шаблона и малог пиштоља са компресором. И ма колико да је сама техника цртања била интересантна више га је интересовало како да реши неке техничке проблеме и олакша рад. - За цртање се користи мала количина боје, а ја сам дуго гледао у разнобојне флашице са пипетама којима се она накапавала у пиштољ. Гледао сам их све док се нисам сетио капи за очи које сам користио, па помислио да би да исти принцип применим за пуњење пиштоља. Још је боље кад би све било на посебном носачу, а колега који ми је то варио предложи да региструјемо патент. Пријавимо заједнички рад, ја се појавим као проналазач и тако 1998. године добијемо патентно право. У време кад се у Пасауу током три дана одржавао сајам опреме за ову врсту рада упознам се са трговачким путником који је дистрибуирао највише графичког материјала у Немачкој и директором фирме која је производила пиштоље за ер-браш. Изненађењу није било краја кад су ме упитали под којим условима бих могао да им испоручим 1.500 носача који сам конструисао. У то време сам их појединачно продавао по 140 евра, а они имали око 2.000 муштерија од којих је бар 600 било заинтересовано за куповину –

прича Чукић. Тежња да се нови производ усаврши довела је до сазнања о техничкој грешки у систему за додавање боје због које се пигмент скуљао у гуменом делу кад се пиштољ не користи дуже време. Настојање да реши проблем успоравало је задовољство појединачном продајом на различите начине све док није исцрпљена сва количина делова који се уграђују у уређај. Без довољно средстава да се уложи у велику количину нових делова изостао је контакт са заинтересованим купцем, али не интересовање за друге видове унапређења уређаја са којима је долазио у контакт. Први је био шаблон за сечење фолије, а претходни патент био повод да се заинтересује за патентирање другог. Испречио се патнетни адвокат који је тражио пет хиљада марака да заврши поступак, а значајна количина новца чинила се још већом при помисли да нема довољно информација о могућности продаје новог уређаја. У исто време продаја уређаја за ер-браш добро је попуњавала породични буџет. У време када су се појавили плотери јавила се идеја да се пера за цртање замене ножевима и плотер претвори у катер који се контролише уз помоћ компјутера. Главни проблем био је израда носача за ножеве које је по сопственим идејама почео да производи Чукић који се сматра јединим на свету ко прави носаче ножева за ЦНЦ машине. Тако су и они који се баве гравирањем могли постављањем носача на машину да секу фолије. Проблем се јавио кад из Кине није више могао да обезбеди одговарајуће носаче, па је производња потпуно стала. Све се дешавало у време кад су у ову сврху коришћени Хјулит Пакард плотери серије 740 и 750 који су могли да обезбеде довољно велики притисак на нож који сече фолију. Доста њихових власника је било заинтересовано да их преправи у катере, па је производња носача ишла прилично добро. Т. Радовановић

МАГАЗИН 27.7.2014.

Фото: М. Радовановић

27.7.2014.

МАГАЗИН

Слободан Мишолић

Краљевачка музичка сцена: Слободан Мишолић (2)

- Пет година је Мишула свирао у Торонту у најпознатијем ресторану Северне Америке који су посећивали гости различитог профила, пилоти пре сваког лета, исељеници из балканских земаља, различити уметници, чак и у то време анатемисани хрватски националиста Вице Вуков. - Ако не свира један дан то примети само музичар, ако не свира три примете и колеге, а после седам дана паузе примећује и публика. - Ако је клавир цар онда је виолина краљица музике, нешто што запара душу па није ретко да Мишулу представе као инжењера за душу. – Виолина уводи у други свет, а кад узме виолину човек више није оно што је до тада био, ако то ради из срца и душе, а не занатски

Фото: М. Радовановић

ИНЖЕЊЕР ВИОЛИНЕ

МАГАЗИН

27.7.2014.

ашински инжењери су половином шездесетих година прошлог века представљали дефицитаран кадар, па је добром ђаку било нормално да у Београду у то време почне припреме баш за ово занимање. Први контакти са радом у „Фабрици вагона“ још за време средње школе, и сазнање да студенти машинства лако добијају стипендије, било је довољан разлог да Слободан Мишолић запостави музику. Из данашње перспективе великом грешком сматра бављење музиком само у ретким приликама тек на по некој прослави. Свирали су студенти повремено у бару „Снежана“ након што би извесни Балог, који је пребирао по клавиру, завршио свој део програма. Потребу за зарадом Мишула је, као апсолвент машинства, годину дана задовољавао у Пољопривредно-машинској школи. Кад се као у октобру 1968. године вратио у Краљево као стипендисту га је чекао посао у „Фабрици вагона“, па је након војске са солидном платом поново могао да се посвети музици, овога пута у краљевачком „Абрашевићу“ где је врло брзо постао уметнички руководилац и потпредседник друштва. - Довео сам браћу Радовиће из Косовске Митровице, ту су већ били трубач Жика Антић, Киро кларинетиста и Миле Дрчелић, изванредна екипа на првој турнеји у историји „Абрашевића“. Био сам у организационом одбору за пут у Холандију одакле је стигао позив наших исељеника да дође фолклорна група. Након феноменалног наступа пред пет хиљада људи у Ротердаму потрудио сам се да проширимо музичку понуду са још неафирмисаном групом „Безимени“ коју сам довео у „Абрашевић“. Кад су почела превирања и сукоби различитих интереса мени се то није свидело, па сам почео да се бавим кафанском музиком. Хармоникаш Бора Марковић, мој колега из Фабрике вагона Павле Симовић са гитаром и ја формирали смо трио и свирали у „Кнежевој вечери“ – прича Мишолић. Кад се ансамбл на дуже време ста-

циониро у ресторану Дома ЈНА основа репертоара биле су староварошка и анимир музика забавног типа са по неколико нумера финије новокомпоноване музике која је почела полако да се појављује да би прешла у староградске. Било је то у време, прича Мишолић, кад је једна од првих новокомпонованих песама Предрага Гојковића Цунета била „Кафу ми драга испеци“. Почетком седамдесетих година на краљевачкој музичој сцени се као изузетан клавијатуриста издвајао ученик Економске школе Лазар Ристовски који ће врло брзо израсти у великог уметника. Као вокални солиста већ се издвајао Бранко Јанковић касније члан Рокера с Мораву. Снежана Ђуришић је са 12 година први пут наступила на такмичењу певача аматера у Обрви да би већ следеће године са „Абрашевићем“ кренула на пут у Холандију. Своје место на музичкој сцени учвршћивали су Миша Мијатовић, Томислав Чоловић, Момчило Станојевић... - Тома Чоловић ни једну композицију није снимио, а да није тражио да је погледам. Кад је кренуо „Мали мрав“ сматрао сам да је брука да пева такву песму, али сам се преварио јер је постала велики хит. Сећам се његовог наступа кад се појавио на сцени у белом оделу и црној кушуљи, а сала се проломила од аплауза одушевљене публике. Кад сам напустио „Абрашевић“ прерасли смо у квинтет, а као насамбл „Карановац“ свирали у горњој сали Хотела „Турист“. Гитару је свирао Ђорђе Симић, клавијатуре Мики Бузуровић, а певао Бранко Јанковић. Често је долазио да нас слуша данас познати виолиниста Мома Станојевић. Још као дечкић је јео виолину, а не само свирао, а звук виолине није престајао д се чује све време пута до Београда било да је у возу или аутобусу. Толико је био добар да је могао да свира Новогодишњи концерт у Бечу, па сам нудио да уз помоћ тече Тонија покуша да упише академију, али није пристао јер је више од свега волео народну музику. Кад је кренуо у Београд Бранко му је дао одело, ја жице за виолину,

Ђоле у Београду стан и тако је почео – прича Мишолић. Много касније се као виолиниста појавио Милош Петровић који је као мали представљо посебну атракцију. Мишолић сведочи како је тешко доживљавао сазнање да га у појединим ситуацијама због галаме нико не слуша што је доводило до ивице плача. Констатција колеге била је једоставна, врло брзо ће доћи време кад ће га слушати цео свет, што се и догодило. Ансамбл „Карановац“ је великом броју Краљевчана остао у сећању по наступима у Мошином гају и „Туристу“ кад се тражила карта више. У белим кошуљама са лептир машнама, бордо сомотским прслуцима, црним панталонама и изгланцаним ципелама увек уредно обријани свирали су све до 14. јула 1980. године кад се Слободан Мишолић упутио преко океана. До тада у сећању остају наступи пред готово свим значајнијим личностима које су долазиле у Краљево, политичарима различитог калибра, првој делегацији Зелене Горе, одбојкашима који су прослављали улазак у Прву лигу. - До осамдесетих смо жарили и палили у смислу популарности и квалитета музике, а тамо где смо свирали није било празних места. Мошин гај, „Турист“, „Карановац“... Састав се повремено осипао, па су долазили нови људи, а кад су се у Краљеву нашли чланови загребачког фолклорног анасамбла „Ладо“, и чули нас, пожелели су да нас поведу у Загреб. Њиховом виолинисти нисам могао да приђем по квалитету, али им се свидео начин и музика коју смо свирали – каже Мишолић. Повод за одлазак у Канаду је револт поводом наизглед безазленог догађаја, али врло важног за породицу Мишолић. Сећање на оца поводом тридесете годишњице смрти обележено је читуљом коју су црногорски душебрижници оценили кривичним делом, јер ни после толико година није смело да се помене име некога ко се огрешио о принципе партије. Слободан и две сестре су испунили очев завет са последњег сустрета да буду добри ђаци и слушају мајку, па су све

МАГАЗИН 27.7.2014.

троје завршили факултете. Сазнање да је сестра која је дала читуљу због тога осуђена на четири месеца затвора била је кап која је прелила чашу стрпљења па се Слободан, са виолином под пазухом, упутио у Канаду. Данас признаје да је поред револата било и мало жеље за авантуризмом. На маричком континенту је већ било музичара са којима је наступао за време студија у Београду. Студирали су заједно и свирали повремено у ресторану „Камена кула“ који се раније звао Краљевић Марко. Вече пре поласка на пут Тома Здравковић је саветовао да се преко океана бави било чим, само не музиком због које може даима проблема у мултинационалној средини. Пет година је Мишула свирао у Торонту у најпознатијем ресторану Северне Америке који су посећивали гости различитог профила, пилоти пре сваког лета, исељеници из балканских земаља, различити уметници, чак и у то време анатемисани хрватски националиста Вице Вуков. Програм „Од Вардара па до Триглава“ састављен је од песма из свих југословенских републике, па су се могле чути штајерске, кајкавске, шокачке, македонске, црногорске и шумадијске песме. За пет година у ресторану није било никакве примедбе, нити једног инцидента, а музичари су већ при уласку препознавали редовне госте и дочекивали их пемсма крајева из којих долазе. Иако виолину узме тек с времена на време није ретко да га на улици препознају љубитељи добре музике и подсете на времена кад је она у Краљеву значила много више него у данашње време. Повремене наступе

карактерише стил који се задржао свих ових година, а чињеница да нема сталну групу са којом наступа утиче на састав који је, зависно до потребе, трио или квартет. Давно је позната ствар да ако не свира један дан то примети само музичар, ако не свира три примете и колеге, а после седам дана паузе примећује и публика. Слободан Мишолић признаје да је негде на средини и свира тек да буде у форми у тренутку кад то затреба. После много година дружења са виолином остаје жал што му се раније није посветио на прави начин због реалтивно касног схватања да би музика могла да постане професија. Стил који се није мењао годинама довљан је сазнање да са оним што зна свакоме може да изађе на црту, оно што не зна и не покушава да научи. - Ако јеклавир цар онда је виолина краљица музике, нешто што запара душу па није ретко да ме преставе као инжењера за душу, јер ме виолина квалификује да будем то. Она уводи у други свет, а кад узме виолину човек више није оно што је до тада био, ако то ради из срца и душе, а не занатски. Кад видим како људи свирају хармонику и гитару учини ми се да никад не бих могао да их савладам иако је виолина много тежа за свирање јер нема прагове и дирке и тражи апсолутни слух. Највише сам се у животу бавио кафанском музиком за коју је битно да је мекана и има душу – каже Мишолић који се није одвајао од мајсторске виолине све док није почело да слаб интересовање за ову врсту музике. Као и бројни саговорници који су на неки начин оставили трага на краљевачкој музичкој сцени и Мишолић потврђује да од музике тешко може да се живи. Велики ансамбли су због високе цене на издисају, јер је све мање оних који могу да их плате. Мањи су углавном електрифицирани, а музичари јачином прикривају све оно што нису савладали у музици. Из Краљева су потекли најбољи српски хармоникаши, Миша Миајтовић, Владимир Пановић, Александар Софронијевић, али има и оних као Пикош који ни уз врхунско музицирање немају где да наступе. И Ра-

дојка Живковић је, каже Мишолић, свирала само са четири прста, али је њено „Саборско коло“ много пријемчивије уху него „Хоро стакато“ изузетног Мирољуба Аранђеловића Кемиша. Године проведене на музичкој сцени доводе до закључка да се укус публике много променио, а да се више тежи артизму него финоћи тона. Отуда и изјава Момчила Станојевића да би највише волео да седне у неко кафанче и да му свира Мишула. Тај тон и душа која се негде изгубила, и сазнање да нема где да се оде и послуша оно што одмара душу, нешто је што највише забрињава људе као што је Мишула. Обрадује сазнање да и млађа публика буде одушевљена оним што свирају стари асови, али је све мање оних који то нуде. Краљево је изнедрило много квалитетних певача и инструменталиста и због темеља удареног на време израсло у музички град. Врсни хармоникаши воде водеће оркестре у земљи, а велике засклуге припадају бившем директору Музичке школе „Стеван Мокрањац“ Милоју Лазовићу који је уложио много труда да она достигне високе домете. Тешко је говорити о музици без публике па сваком извођачу остаје да јој удовољава без обзира како је расположен. Онима који почињу остаје савет да се инструментом баве са љубављу и док год то раде улажу у себе. - Само ако га носе срце, жеља и воља, уз радне навике, може да однегује то што има у себи и дође до максимума. Али, нека школа мора да се прође макар код неког доброг мајстора који ће да постави позицију за сва времена. После онога што су чули и неки са академијом су признали да свирам боље од њих. Ја не сматрам да сам бољи. Професионалац мора да ради пуним срцем и капацитетом док ја могу, а не морам јер је моја професија машинство. Али ако се човек лати нечега мора то маскимално да извуче из себе, никако површно. Мора то да ради само из душе, из срца и љубави према тој професији – каже на крају популарни Мишула. Т. Радовановић

Тридесет три године уметничког рада краљевачке сликарке

МАГАЗИН

27.7.2014.

МАСКЕНБАЛ У

- Шести маскенбал у Вили „Магдала“ посвећен је тридесет трећој годишњици уметничког рада краљевачке сликарке са међународном репутацијом, а биће обележен ретроспективном изложбом слика и маски које је свих ових година излагала широм земље и иностранству. – Уз богат уметнички програм и ове године бројна изненађења

рви викенд у августу већ шесту годину заредом је време када се у Вили „Магдала“, дому краљевачке сликарке и видовњака Хаџи Милене Марије Магадалене Ковачевић и њеног супруга Бранка, одржава традиционални маскенбал. Игра и машта коју подстиче и развија игра за Хаџи

Милену су извориште креативног процеса, а маска која потврђује потребу за прерушавањем, песмом, плесом и игром је одговор на бројне изазове и проблеме реалног живота и оног што се, не баш довољно аргуменатовано, зове свакодневница. Петогодишње искусто у организацији потврђује да је

маскенбал средство да се дубоко присутна и снажно потиснута потреба за игром као могућем изворишту креативног, најузвишенијег духовног, искаже и подели са другима, јер игра и маскенбал славе живот и подстичу креативност као највредније што људи имају.

Основна идеја свих пет досадашњих маскенбала била је да се покаже да човек, без обзира какву маску носио, не може да сакрије право лице јер и под маском показује колико је добар и племенит или супротно. Ма колико да има година човек је у суштини дете, а маскенбал јединствена прилика да се тако и понаша. Маскенбали у „Магдали“ су из године у годину све посећенији, а прилику да се друже користе бројне званице, угледни грађани и стари пријатељи породице Ковачевић којих је из године у годину све више. Они који редовно долазе већ имају своје маске, а за све друге се побринула домаћица овог несвакидашњег догађаја.

Шести маскенбал у „Магдали“ посвећен је тридесет трећој годишњици уметничког рада краљевачке сликарке са међународном репутацијом, а биће обележен ретроспективном изложбом слика и маски које је свих ових година излагала широм земље и иностранству. Уз добру музику и богат уметнички програм госте и ове године очекују бројна изненађења, наступи глумаца и других уметника, а у посету из Америке долази доктор наука Филип Радовановић који ће на гитари изводити популарне композиције Специјано за МагазИН домаћица открива да ће Татјана Голубовић играти трбушни плес у традиционалној либанској ношњи, а тако и служити госте

током целе ноћи. За пет година маскенбал у „Магдали“ је постао препознатљив по оригиналности, о њему се све више прича, а број гостију већ премашује стотину. Простора у дворишту виле има довољно да прими и више учесника којима је и ове године на располагању богат мени, традиционални гулаш, прасеће, јагњеће и јареће печење, све врсте колача, точено пиво, топли и ледени напици... Шарена трпеза, шарени гости, и увек нове оригиналне торте, и ове године су само део изненађења које Краљевчанима припремају Ковачевићи у чијем је дому све подређено забави која бар за тренутак удаљава од суморне свакодневице. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

У „МАГДАЛИ“

МАГАЗИН

27.7.2014.

На репертоару биоскопа „Кварт“

Секси снимак Када су Џеј и Ени почели да се забављају, њихова љубав била је веома интензивна да би, после 10 година брака и двоје деце, љубавном жару била потребна нова искра подстицаја. Како би освежили везу решили су да се снимају док испробавају сваку позу књиге „Радости секса“. Трочасовни снимак се на први поглед чинио одличном идејом, док нису схватили да њихов најприватнији снимак више није приватан. Са новостеченом онлајн репутацијом, и сазнањем да их само један клик дели од тоталне деградације, и да су сувише изложени окрутном свету, почињу трку са временом како би

повратили видео снимак који ће открити много више него што су мислили да могу да поднесу. Биће то ноћ, коју никада неће заборавити. Критика је различито прихватила филм, па има оцена да је то комедија која је изневерила очекивања, и заинтригирала ни публику. Упркос престрогим оценама, и томе што се од провокативне теме коју обрађује филм, не смеје дуго, роптаво и зацењујуће, ипак је ово гледљиво остварење, у коме може да се види и нешто више од голе задњице Камерон Дијаз... Наравно, могло је то да буде много софистицираније и духовитије јер свака варијација на тему секса унапред носи поен вишка. Отуда и разочарање свих који су оцењивали

филм на различитим сајтовима, јер је у историји кинематографије било и много смешљивијих филмова на задату тему. Уз оцену да је филм, испуњен аматерским порном, секси играчкама, кокаином и дупетом Камерон Дијаз, грозно досадан има и оних по којима се гледаоцима пружа прилика да виде цео снимак у којем се славна глумица налази у најкомпромитујућим позама током тросатног сексуалног маратона са својим супругом. Филм се приказује до 30. јула од 20 сати по цени од 250 динара. У истом периоду се од 18 сати приказује анимирана комедија Храбри ватрогасци, а од 22 Планета мајмуна. Т. Радовановић

Нова авантура краљевачког глобтротера

МАГАЗИН

27.7.2014.

ПОДРШКА КОШАРКАШИМА СРБИЈЕ

- Драган Шибалић кренуо бициклом на пут дуг око четири хиљаде километара како би подржао српске кошаркаше на Светском првенству које се одржава у Барселони. – Након Триглава српска и застава Краљева треба да се завијоре и на највишем врху Шпаније

ајпознатији краљевачки глобтротер Драган Шибалић се у петак око поднева упутио на још једно путовање, овога пута до Барселоне у којој се одржава Светско првенство у кошарци. Намера младог Краљевчанина је да пружи подршку српској репрезентацији баш као што је то чинио у три утакмице које су кошаркаши Партизана играли у Москви,

Краснодару и Истамбулу. Уверен да ће српски репрезентативци имати више среће него кошаркаши Партизана, и да ће освојити бар једну медаљу, Шибалић је преко Републике Српске, Хрватске, Словеније, Италије и Француске кренуо до Шпаније на пут дуг око четири хиљаде километара. Пре него стигне у Барселону Шиба-

лић намерава да на 3.482 метра високом врху највише планине у Шпанији истакне српску и заставу Краљева. Пре тога оне би требало да се завијоре и на Триглаву највишој планини Словеније. Пре почетка Светског првенства, које је заказано за 30. август, Шибалићу предстоји месец и пет дана дуг пут и посета бар једној утакмици кошаркаша мадридског Реала. Иако још

Искуство са претходних путовања довољно је за савладавање етапе која је за половину краћа од оне кад се по киши и снегу почетком пролећа преко Украјине, у којој је тек почињао рат, кренуо према Русији. На већем броју дестинација Шибалић је већ обезбедио место за преноћиште, на другима очекује смештај у хотелима, у најгорем случају под шатором. За разлику од путовања у Русију из Краљева га је испратило лепо време, а нада се да ће тако бити током читавог пута. Путовање ће, каже на самом старту, мало успорити приколица закачена за бицикл, али ће му бити много лакше, јер може да понесе већу количину одеће

и резервних делова. Репрезентативци Србије су обавештени о његоворм доласку, па су већ обећали улазнице за утакмице које играју на Светском првенству, а Шибалић верује да ће ове године далеко догурати. Ни овога пута није било разумевања краљевачких бициклиста да крену заједно пут Шпаније. Свако од њих је налазио добар изговор за то, највише њих да их кошарка не интересује превише. Драган Шибалић екслузивно најављује нову авантуру под називом „Србија до Токија“ која преко Сибира води до главног града Јапана. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

није донео коначну одлуку највероватније ће и назад кренути бициклом што ће читав пут продужити на више од два месеца. Највећу помоћ у организацији пружили су родбина и пријатељи, али и београдски „Планет бајк“, па је Шибалић на пут кренуо са довољно резервних делова за бицикл уверен да му неће ни бити потребни. Већ првог дана пута кроз Републику Српску дочекаће га, и делом маршруте пропратити, бициклисти из Бијељине, Брчког, Добоја и других места до границе са Хрватској кроз коју стотинак километара планира да пређе у току само једног дана.

МАГАЗИН 27.7.2014.

Фото: М. Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

КОРАК НАПРЕД , ДВ

МАГАЗИН

27.7.2014.

осле дужег периода у седмичном статистичком прегледу стања јавне безбедности на подручју Краљева евидентирано је једно кривично дело из области привредног криминала. У исто време број од 37 која се сврставају у област општег криминала изједначен је са прошлонедељним. Период од 14. до 20. јула карактерише и смањен учинак у откривању починилаца, па су инспекторима криминалистичке полиције познати они који су учествовали у извршењу тек десет кривичних дела. Ако је судити по броју прекршаја у области јавног реда и мира могло би се закључити о једној мирнијој недељи, јер је број туча и осталих прекршаја мањи, туча за три а осталих прекршаја за један. У саобраћају је било знатно мирније о чему сведочи за готово половину мањи број саобраћајних незгода. Од укупно девет три је за исход имало повређена, лица док је шест завршено само са материјалном штетом. У сваком од три удеса по једна особа је задобила лакше телесне повреде док је материјална штета процењена на 336

хиљада динара. Интересантан је податак о повећаном броју прекршаја у области безбедности саобраћаја који је достигао 343. Ватрогасно-спасилачка јединица ни претходне недеље није имала потребе да интервенише.

НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ И РАЗБОЈНИШТВО Припадници Полицијске управе су ухапсили и задржали до 48 сати Н.Ј. (1978) и С.С. (1983), обојица са подручја Краљева, због сумње да су извршили кривична дела насиље у породици, а С.С. и кривична дела разбојничка крађа и крађа. Осумњичени Н.Ј. је у понедељак у кафеу у Улици Милоша Великог физички насрнуо и претио бившој супрузи и члановима породице, а С.С. истог дана у вечерњим сатима у породичној кући претио оцу, након чега му је задао ударац у пределу главе. Сумња се и да је претходна два дана, на бензинској пумпи „ОМВ“ у Улици Душана Поповића, у два наврата оду-

зео више флаша алкохолног пића не плативши рачун, а у једном случају је и претио раднику пумпе.

ПУЦЊАВА У ЦЕНТРУ ГРАДА Друштвеним мрежама се у среду брзо ширила информација о пуцњави у једној од продавница здраве хране у Хајдук Вељковој улици. Према незваничним информацијама у продавницу су ушла два непозната мушкарца од којих је један испалио пројектил након чега су обојица пре доласка полиције побегли са места догађаја. У Полицијској управи је потврђено да су полицијски службеници по налогу вишег јавног тужиоца ухапсили и задржали до 48 сати Н. А. (1975) и С.И. (1991) из Краљева због сумње да су извршили кривично дело које се карактерише као лака телесна повреда. Осумњичени су око поднева ушли у продавницу у Хајдук Вељковој улици и након вербалног сукоба са Д.Р. (1970) из Краљева физички насрнули на њега, да би један осумњичени испалио пројектил којим је Д.Р. погодио у десно

ВА КОРАКА НАЗАД

У ЗАТВОР ЗБОГ МИТА Интензивни рад на сузбијању корупције резултирао је подношењем кривичне пријаве против четири особе од којих су две по налогу вишег јавног тужиоца у Краљеву ухапшене и задржане до 48 сати. Припадници полиције су ухапсили С.Ј. (1965) и М.Ј. (1975) из Новог Пазара, државне службенице Основног суда из овог места због сумње да су извршиле кривична дела примање мита. Кривична пријава је поднета и против Б.С. (1971) из Новог Пазара и Х.Р.К. (1971), држављанина Босне и Херцеговине, због сумње да су извршили кривично дело давање мита. Осумњиченима се ставља на терет да су у оквиру службеног овлашћења од Б.С. и Х.Р.К. примиле поклон у новцу, С.Ј. 2.400, а М.Ј. 300 евра.

СКАНК У ПЕЖОУ Константне активности припадника Полицијске управе Краљево на сузбијању шверца наркотика резултирале су запленом десет килограма модификоване марихуане, познате као сканк, за коју се сумња да је намењена препродаји на српском нарко тржишту. Марихуана је пронађена је у Богутовцу, у путничком аутомобили који се кретао из смера Рашке према Краљеву, а због сумње да су извршили кривична дела која се третирају као

неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, полицајци су ухапсили и задржали до 48 сати Ј.Л. (1966) и Н.В. (1954) са подручја Новог Сада. Припадници краљевачке криминалистичке полиције су приликом контроле путничког аутомобила марке „пежо“ новосадских регистарских ознака, којим је управљао Ј.Л. са сувозачем Н.В, у специјално направљеним бункерима пронашли 18 пакета са око 10 кг дроге која је набављена на подручју Косова и Метохије. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

раме. Повређеном је указана лекарска помоћ у Здравственом центру „Студеница“ где су констатоване лаке телесне повреде.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs