MagazIN 127 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 127 * 3. август 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 3.8.2014.

Србија и европске интеграције

МАГАЗИН

3.8.2014.

ПРЕГОВАРАЧК

ПОГЛАВЉЕ 30 – ЕКОНОМСКИ ОДНОСИ СА ИНОСТРАНСТВОМ

оглавље 30 се односи на прописе о Заједничкој трговинској политици који се примењују на спољну трговину, укључујући царине, обавезе из чланства у Светској трговинској организацији, све трговинске споразуме Европске уније са трећим државама, као и на развојну и хуманитарну помоћ коју она пружа земљама у развоју и најмање развијеним земљама. Заједничка трговинска политика има посебан политички значај као спољни аспект унутрашњег тржишта и,

у великој мери, произлази из уговора закључених у оквиру Светске трговинске организације. Чланство у организацији представља један од кључних корака интеграције земље у модерне међународне економске токове, а истовремено је и важан елемент подршке процесу унутрашњих економских реформи, као и неопходан корак за приступање Европској унији. Законодавство у овој области се углавном директно примењује у државама чланицама и не захтева се преношење у домаће законодавство.

Државе чланице су Заједничку трговинску политику у потпуности препустиле Европској унији, што значи да је за њу искључиво задужена Европска комисија. Ово законодавство је углавном настало из мултилатералних и билатералних трговинских обавеза Европске уније, као и из неколико аутономних преференцијалних трговинских мера. У овој области постоји и неколико прописа из домена извозних кредита и робе са двоструком наменом који захтевају преношење у домаће законодавство, а од држава

КА ПОГЛАВЉА

кандидата за чланство се тражи да прогресивно усклађују своју политику према трећим земљама и позиције у међународним организацијама с политикама и позицијама усвојеним од стране Европске уније и њених држава чланица. На подручју развојне помоћи, државе чланице морају да се придржавају законодавства и међународних обавеза Уније и морају да обезбеде капацитете за учествовање у њеним развојним и хуманитарним програмима и пројектима. Преговарачку групу за економске

односе са иностранством воде представници Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, а председник, заменик председника, секретар и заменик секретара именују се из реда представника овог министарства, које је, према Закону о министарствима, надлежно за економске односе с иностранством. Остали чланови Преговарачке групе су представници Министарства спољних послова, Министарства финансија, Министарства привреде, Министарства унутрашњих послова, Министарства пољопривреде, шумар-

ства и водопривреде, Министарства одбране, Агенције за осигурање и финансирање извоза, Агенције за безбедност саобраћаја, Републичког секретаријата за законодавство и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију Поглавље 30 спада у релативно лакша поглавља, а након приступања Србија ће имати обавезу да поступа у складу са Заједничком трговинском политиком Европске уније. Као део ца-

ринске уније мораће да примењује све споразуме о слободној трговини, и све засебне трговинске режиме које Европска унија додели одређеним државама ван ње, укључујући општи систем преференцијала. Даном приступања Србија ће почети да примењује уговоре које је Европска унија склопила са трећим земљама, што ће значити и ревизију свих уговора које већ има са трећим земљама. То значи да ће морати да раскине све постојеће споразуме о преференцијалној трговини са државама каошто су ЦЕФТА, ЕФТA, царинска унија Русија-БелорусијаКазахстан и Турска, и да усклади све

друге споразуме, укључујући и непреференцијалне трговинске споразуме, са обавезама које проистичу из чланства у Европској унији. Примера ради Србија ће морати да укине царине у трговини са Чилеом, јер Европска унија са том земљом има уговор о слободној трговини, док ће Босна и Херцеговина, са којом Србија има договорену нулту царинску стопу за већину робе, почети да наплаћује царине на српску робу, као што наплаћује на одређену робу из Европске уније. Поред наведеног, Србија ће постати чланица Европске економске зоне и имаће обавезу да примењује све међународне трговин-

ске споразуме Европске уније. Потребно је да Србија оконча преговоре са Светском трговинском организацијом, што подразумева доношење одређених закона којима би се отклониле препреке слободној трговини, као и да заврши билатералне преговоре о висини царина и о приступу тржишту услуга са појединим земљама. Окончањем преговора са Европском унијом учврстиће се могућност склапања различитих облика стратешких савеза и заједничких улагања српских партнера с партнерима из осталих држава чланица ради заједничког наступа на трећим тржиштима.

МАГАЗИН

3.8.2014.

ПОГЛАВЉЕ 31 – СПОЉНА, БЕЗБЕДНОСНА И ОДБРАМБЕНА ПОЛИТИКА

Заједничка спољна и безбедносна политика Европске уније настала је Уговором из Мастрихта, а посебно је ојачана Уговором из Лисабона, јер Унија тежи да говори једним гласом када се ради о спољној политици. Углавном је заснована на једногласности држава чланица, и то је механизам за усвајање заједничких декларација и смерница за политичка и безбедносна питања која воде ка заједничкој дипломатској акцији и ка предузимању заједничких акција. Усвајају се одлуке којима се дефинише однос Европске уније према одређеним питањима и мере за спровођење Заједничке спољне и безбедносне политике, укључујући и санкције. Високи представник за спољне послове и безбедносну политику задужен је за спровођење Заједничке спољне и безбедносне политике, што је уведено Уговором из Лисабона. Основана је и Европска служба за спољну акцију, као европска дипломатска служба и подршка Високом представнику, која има преко 140 делегација и канцеларија широм света које штите и промовишу интересе Европске уније. Осим дипломатске акције, основни правци деловања у оквиру овог поглавља су Заједничка безбедносна и одбрамбена политика, рестриктивне мере и контрола наоружања. Европска унија нема војску, али у

случајевима кризе у оквиру Заједничке безбедносне и одбрамбене политике образује снаге које доприносе разоружању, имају хуманитарне задатке, дају војне савете и помоћ, раде на спречавању сукоба и одржавању мира, управљају кризама, укључујући стварање мира и стабилизације након конфликата. Цивилне и војне мисије Европске уније су отворене и за учешће представника других држава те стога и Србија одлучује у којој мери ће учествовати у којој мисији и то већ и сада чини.

Рестриктивне мере За случај да нека држава крши међународно право, или људска права, као и да не поштује основне демократске вредности и владавину права, Европска унија има систем рестриктивних мера, тачније санкција, које су у распону од дипломатских до економских мера. Од државе кандидата се очекује да се у процесу преговора усклади са системом рестриктивних мера које су предвиђене у Европска унија.

Контрола наоружања У оквиру ове теме разговора се о сузбијању илегалне трговине свим ти-

повима оружја и прихватању свих међународних стандарда у овој области, а Европска унија види мало и лако наоружање као највећу претњу по безбедност, како држава, тако и појединаца. Преговарачком групом за спољну, безбедносну и одбрамбену политику председава Министарство спољних послова, а чине је представници Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова, Министарства правде и државне управе, Министарства финансија, Министарства привреде, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Безбедносноинформативне агенције, Републичког секретаријата за законодавство и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију Кроз преговарачки процес ће се радити на смањењу илегалног поседовања малог и лаког наоружања, што ће довести до веће безбедности грађана. Србија ће учествовати у заједничким акцијама Европске уније за управљање кризама и спречавање конфликата, а радиће се на спречавању илегалне трговине оружјем, што ће на глобалном нивоу довести до спречавања употребе нуклеарног, хемијског и биолошког оружја.

Експозе мандатара за састав Владе Србије Александра Вучића (12)

МАГАЗИН

3.8.2014.

КУЛТУРА И СОЦИЈ

Фото: М. Радовановић

ЈАЛНА ПОЛИТИКА

Култура

МАГАЗИН

3.8.2014.

ре него што остваримо стратешке културне циљеве желим да вам кажем да ћемо остварити један, наизглед мали циљ, али симболично важан за нашу културу. Обећавам да ће ова влада обновити Народни музеј на Тргу Републике који, на срамоту свих нас, стоји затворен скоро деценију. Мене је стид као родитеља да у овој земљи живе деца која нису имала прилику да виде Народни музеј, културно благо нашег народа, његове богате збирке уметничких дела и културну историју нашег народа. Не желим никога да кривим за то што је музеј годинама затворен, али не бих се добро осећао као политичар када Народни музеј не би био поново отворен за време мандата ове владе. Српска култура је старо породично сребро европске цивилизације. Ми ћемо то сребро изгланцати и приказати га свету да му се диви и да због њега посећује Србију. Циљ је велики, али достижан. Наша култура биће наша лична карта, знак препознавања широм планете, наш понос и слободно могу да кажем наш бренд. Наши уметници попут Емира Кустурице, Микија Манојловића, Душана Ковачевића и догађаји попут БЕМУС-а, трубачког сабора у Гучи, БИТЕФ-а, ФЕСТ-а или Егзита биће најбољи амбасадори и промотери Србије. Многи су талентовани, надахнути и знаменити људи уткали себе и свој гениј у блистави мозаик српске културе, а многи то чине и данас. Један од најважнијих задатака ове владе биће да то дело сачува за свој народ и заједничко наслеђе човечанства, али и да омогући услове да га и ова садашња генерација унапређује и обогаћује. То смо дужни према свима који ће после нас судити о нашем делу и вредностима у које смо веровали. Ова влада ће промовисати и даљу демократизацију српског друштва и заштиту слободе говора. Ово нису само филозофски елементи, већ и економски. Новинари и медији су заштитници јавности и елемент у проверама и равнотежама над владама и пословним фирмама. Без непопустљивог повика неких новина против ужасних крађа и пљачки, које су се десиле у државним фирмама, правосуђу би било далеко теже да то само открије. Ова влада је такође посвећена томе да настави, без било каквог довођења у питање, истраге и решавање свих случајева убијених новинара. Без обзира на то колико ја понекад не волим питања која ми се постављају, и на то колико се много изнервирам кад видим оно што се објави, новинари у Србији морају осећати да они могу слободно крстарити и истраживати шта год пожеле, без било какве

бојазни за своје добро. Ово је фундаментални захтев слободног и модерног друштва. Већ смо почели да приводимо правди учиниоце из случаја „Ћурувија“, али има још случајева из нашег мрачног периода на који морамо бацити светло, ма која била цена. У протекле две године по стандардном мерењу слобода медија и слобода говора које раде сваке године „Репортери без граница“ и Фридом Хаус, Србија се попела за двадесет места. Ове године, до лета, после пуних 11 година усвојићемо три медијска закона о јавном информисању, електронским медијима и о јавним сервисима. Убрзаћемо доношење новог закона о заштити узбуњивача, као и закон о рекламирању. Овај корпус закона представљаће нови искорак у увођењу регулаторне праксе која је подударна са европским стандардима а кроз подзаконске акте, кроз успостављање механизама и кроз јачање саморегулаторних механизама али и кроз правосудну праксу, омогућићемо да ови закони заиста буду прави темељ који гарантује слободу говора, слободу медија и ефикасно функционисање информисања грађана. Желим да све будуће оцене о слободи медија и новинара у Србији имају само једну димензију – информисање је слободно. То подразумева обавезу државе да створи адекватан регулаторни оквир што ћемо учинити у наредних неколико месеци, али и подразумева да и власници медија и они који воде медије буду одговорни према законима, али и према јавном интересу, интересу грађана а не само према профиту. Оцене о таблоидизацији медијске сфере и самоцензури, оставио бих да се решавају кроз нове законе, нову праксу и наравно кроз саморегулаторне механизме. Када је реч о јавним сервисима и та област биће уређена и желео бих да они функционишу по најбољим стандардима, да буду практично локомотива слободног информисања, али такође и да много више него до сада буду у функцији интереса грађана када је реч о образовним и културним понудама, да буду ефикасни у располагању ресурсима, модерни као и сви други медији. Желимо да омогућимо истинску самосталност јавним сервисима. Показали смо да се, у одређеним формама комбинованог рада између надлежних институција и заинтересоване струке, могу решавати неки тешки проблеми наслеђа, као што су то убиства новинара кроз форму владине Комисије за решавање убистава новинара. Настојаћемо да се и други нерашчишћени случајеви решавају на начин на који је то могуће уз ангажман свих институција, али и кроз додатне неопходне снаге.

Социјална политика

МАГАЗИН

3.8.2014.

Влада Републике Србије ће настојати да реализује мере којима је циљ смањење сиромаштва и рањивости појединаца који нису способни да себи обезбеде основне услове за живот због хроничне болести, трајне инвалидности или старости, као и да заштити највећи део становништва од одређених животних ризика, као што су незапосленост, болест, смрт... Влада ће се заложити да Србија има социјалну заштиту универзалног карактера, која обухвата целокупну популацију, чији ће основни темељи бити

социјална сигурност грађана и њихово право да могу да користе социјалне услуге. Користећи примере добре праксе и искуства одређених, уређених земаља које имају уређен систем социјалне заштите, влада ће настојати да обезбеди предуслове да у систем социјалне заштите укључи све оне мере и програме којима ће заштитити рањиве, угрожене групе, односно појединце. То су групе које су погођене структуралним разлозима, кризама или животним тешкоћама, а своје егзистенцијалне потребе нису у могућности да задовоље радом и правима који из рада

произилазе. У том смислу, посебна пажња биће посвећена старијим лицима, етничким мањинама, избеглицама, азилантима, болесним и хендикепираним лицима, односно лицима са посебним потребама, бескућницима, бившим затвореницима, дуготрајно незапосленим лицима, старијим радницима, самохраним родитељима, младима и посебно деци... Евидентно је да у нашој држави не постоји анализа разуђености, развијености и примерености правне регулативе везано за систем социјалне заштите и социјалну заштиту у целини, па није ни чудо што изостаје планско и

системско проучавање и праћење повезаности између правне регулативе и стручног социјалног рада. То је и довело до тога да се неретко догађало да поједина ваљана решења, која су се показала у пракси као примерена, у новим и измењеним условима бивају безразложно замењена другим, и наравно мање ефикасним и примереним непосредним корисницима. Да ситуација буде сложенија, када је у питању ова област, догодиле су се разне несрећне околности: распад државе праћен грађанским ратом и страховитим последицама по цивилно становништво и друштвене заједнице. Историјски

посматрано, тешко је наћи сличну „географију“, сличну судбину за једну државу, за један народ. Због свих ових узрока, последице по грађане, по становништво су дугорочне. Ширење круга сиромашних довело је до пораста многих патологија. Законом утврђено право на „новчану социјалну помоћ“ није у стању да покрије основне егзистенцијалне потребе грађана и њихових породица. Због велике неизвесности, несигурности, губитка посла, незапослености, нестабилности државе, одсуства перспективе, у Србији последњих година имамо пораст малолетничке де-

линквенције, појачану скитњу и просјачење који све више узимају маха нарочито у урбаним срединама. Такође, у истом тренду налазе се извршиоци разних прекршаја против јавног реда и мира (као што су проституција, коцка, тешке туче...). Последњих година забележен је и велики број самоубистава и убистава. У структури корисника социјалне заштите значајну категорију чини популација старих особа. Опште је познато да старе особе најтеже подносе последице кризе, не само због сиромаштва, већ и због угроженог здравља и немогућности да се на адекватан

МАГАЗИН

3.8.2014.

начин задовољавају основне животне потребе, а посебно потребе за адекватном здравственом заштитом. Такође, према свим истраживањима и анализама највише су угрожена лица са посебним потребама, посебно деца са инвалидитетом. Полазећи од чињенице да су економске прилике врло тешке, да расте армија сиромашних и незапослених, неопходно је изградити систем социјалне заштите који ће у највећој могућој мери смањити ризике од сиромаштва, обезбедити социјалну сигурност деце, старих и особа са инвалидитетом. У оваквим околностима и условима у којима се налази наша држава до пуног изражаја долазе све слабости државе, па није ни неочекивано што се наши грађани све теже одлучују на

формирање или проширење породице, тешко налазе посао, тешко или скоро никако не решавају своје стамбено питање. Влада Републике Србије настојаће да обезбеди предуслове који ће омогућити да се повећа и ојача улога система социјалне заштите, с једне стране, а с друге стране, да обезбеди услове како би се и од грађана могло очекивати да преузму већу одговорност за своју социјалну сигурност и сигурност сопствене породице. Нови Закон о социјалној заштити увео је значајне новине у систему социјалне заштите, и прокламовао општи циљ достизања одрживог минимума материјалне сигурности и неизвесности појединца и породице у задовољавању животних потреба, стварању једнаке могућности за само-

сталан живот и подстицање на социјалну укљученост. Но, циљеви социјалне заштите остварују се пружањем услуга социјалне заштите и другим активностима које предупређују, умањују или отклањају зависност појединца и породице од социјалних служби. Ова група стратешких циљева није списак жеља. Ми верујемо да ћемо ове циљеве остварити, али та вера није ирационална. Она је заснована на добро промишљеним и изводљивим плановима који подразумевају и неке тешке, али неопходне одлуке. Ова влада ће усвојити први прави, кровни, Национални план развоја Србије. Њега неће писати шака добро плаћених консултаната, као што је то често био случај, са близу 200 стратегија усвојених у протеклој деценији и од којих многе

скупљају прашину на полицама. Писаће га цела Србија. Он неће бити списак жеља, у којем има понешто за сваког – само што нема начина да се то оствари. То мора бити реалан план, производ тешких, реалних избора. У њему ће бити понешто за свакога, али ће у њему свако морати и понешто да да, али и нечега да се одрекне. Мораћемо поштено да кажемо шта може најпре, а шта мора да сачека. У такав план ћемо моћи да верујемо и такав план ћемо остварити. За спровођење овог плана, ова влада се неће позивати само на кредибилитет добијен кроз подршку грађана на изборима. Тај кредибилитет ће се и даље развијати и расти кроз отворени и транспарентни дијалог са стручном јавношћу, привредницима, експонентима цивилног друштва, али

и политичким опцијама из опозиције. Само таква власт може бити у служби свих грађана и само таква власт може имати опште поверење и подршку. Уважени посланици, трансформисање наше економије и реформисање наших система јесте дуг процес. То је пут са много препрека, заокрета и опасности. Али то је једини пут који води ка економском опоравку и бољем животу људи. Најтежа ствар је покренути се, али када отпочнемо путовање, верујем да ће енергија нашег друштва превладати и доказати да наши људи желе промену, да наши људи желе да граде бољу будућност за своју децу. Дозволите да још једном цитирам мудри кинески народ који каже: „Ако сваког дана на исто место донесеш један каменчић, једног дана ту ће бити брдо.“ Хајде да свако од нас

донесе по један каменчић и – саградићемо нешто боље и веће. Нико вам неће продавати бајке. Следеће године и по дана биће тешке. Предстоје велике реформе, дубоки резови и велике жртве. Али ја очекујем да, у складу са проценама стручњака са којима сам разговарао, народ Србије може очекивати да види светло на крају тунела, убрзо после тога. Боље је учинити велике жртве за кратко време него пролонгирати патњу годинама, са половичним реформама и продужењем корумпираних система који краду од обичних људи да би се богатила неколицина са везама. Преузимам пуну одговорност за ту одлуку, а ако је потребно, бићу први који ће сносити последице.

Пета седница Градског већа

МАГАЗИН

3.8.2014.

ПРИОРИТЕТ П

- Из градске касе исплаћено 230 једнократних новчаних помоћи породицама које су претрпеле штете у мајским поплавама. - Стижу рачуни за наплату опреме која је била предмет критике у мају ове године. – У јуну само један дан повећана концентрација штетних материја у ваздуху. – Усвојен програм рада и финансијски план Омладинске радне акције „Краљево 2014“. – Почиње рад Управе за извршење кривичних санкција

Фото: М. Радовановић

ПОПЛАВЉЕНИ

МАГАЗИН

3.8.2014.

радско веће наставља рад ванредним седницама каква је била и пета по реду од реконструкције до које је дошло након оставке бившег и избора новог градоначелника Краљева. По устаљеној процедури, и без много расправе, прихваћен је извештај Завода за јавно здравље о квалитету воде за пиће и ваздуха у јуну месецу. Иако је овом приликом он дошао са мало мањом паузом него раније поставља се питање какву корист имају грађани због тврдње да су месец дана, или раније, пили исправну воду и удисали бар толико квалитетан ваздух сем ако не да се задовољи законска процедура. Ако је тако онда би извештаји за целу годину могли да се усвоје на крају календарске. Овакав став намеће се на основу сазнања да је садржај штетних материја у појединим месецима, посебно прошле године, често био изнад дозвољеног, а грађани о томе сазнавали са великима

закашњењем. И док је квалитет воде за пиће и у јуну оцењен добрим концентрација штетних ПМ 10 честица у ваздуху је само једног дана била повећана. Читаве прошле године са као посебан филтер ових честица помињао недостатак падавина док су ове, и поред незабележених киша које и даље трају, штетне честице ипак успеле да се пробију до Краљевчана. Главна тачка дневног реда и овога пута је везана за пружање једнократне новчане помоћи породицама које су претрпеле штету у мајским поплавама и настојање да се, либерализацијом критеријума, она додели што већем броју грађана. Из градске касе је већ исплаћено 230 једнократних новчаних помоћи породицама које су претрпеле штету, а лабављењем каиша којим се додатно либерализују критеријуми ствара се могућност да је добију и остали до броја који достиже скоро 500 поплављених. Након земљотреса

који је у новембру 2010. године погодио Краљево изграђено је исто близу 500 монтажних коћа од којих се неколико у Сирчи нашло на удару поплавног таласа. Сазнање да су грађене од иверице чији је највећи непријатељ вода условило је доношење одлуке да се и њиховим власницима омогући добијање помоћи. Много је замерки након земљотреса упућено члановима Штаба за ванредне ситуације због, како је речено, фирмираних јакни у којима су се шепурили пред камерама. Оправдање да је то обавеза по закону мала је утеха онима који су почетком друге половине маја доживљавали највећу трагедију у животу, а рачун је на наплату стигао ових дана и виду 183 хиљаде динара које треба исплатити за набавку 34 пара дубоких гумених чизама, једног пара ципела и 14 ПВЦ јакни са тачно исписаним функцијама чланова штаба.

Са посебним интересовањем очекује се наредна седница Скупштине града и реакција одборника посебно након сазнања да је у то време педесетак пари гумених чизама становницима Грдице стигло из магацина у Чачку. До када ће стизати рачуни за штету коју је направио поплавни талас није познато, али се зна да скоро 200 хиљада за превоз хуманитарне помоћи из Немачке треба да падне на леђа Краљевчана, а одлуку о томе је донело Градско веће. Прошло је већ толико времена да се и заборавило када је бивши градоначелник најавио да се Краљево нашло међу само неколико градова у Србији који су са Министарством правде потписали уговор о формирању одељења Управе за извршење кривичних санкција. И поред чињенице да је у власништву града знатан број локала који зврје празни, закупци кажу због високе цене коју треба да

плате, тек на петој седници Градског већа је усвојено решење којим Јавно предузеће Општинска стамбена агенција овој Управи уступа пословни простор у Улици цара Лазара чиме се стварају услови за почетак рада већ половином овог месеца. Управа за извршење кривичних санкција треба да омогући осуђеним за лакша кривична дела да казне уместо у затвору издржавају у кућном притвору, или друштвено корисном раду. Злобници тврде да је овај начин издржавања казне више последица сазнања да су затвори претрпани, и да у њима нема довољно места, него потребе за друштвено корисним радом у јавним предузећима која су и онако претрпана радницима који често немају шта да раде. Поплаве које су током априла и маја ове године иза себе оставиле пустош иницирале су идеју о организовању омладинске акције на санирању

последица. Након онога што су током два дана у јуну урадили мариборски ватрогасци дошло се на идеју о наставку чишћења корита бујичних токова у гледићком крају. Омладинска радна акција „Краљево 2014“ свечано ће бити отворена данас, а већ сутра ће педесет младих из Краљева и Марибора са вршњацима из Македоније прионути на рад. Омладинска радна акција траје недељу дана, а растанак је планиран за 12. август када се обележава међународни Дан младих. Градско веће је изгласало програм рада и финансијски план, а организатори најављују акцију као прву после вишедеценијске паузе. Иако је последња омладинска радна акција у Краљеву организована 1990. године превиђа се чињеница да је слична у Врњачкој Бањи била пре само три или четири са знатно већим бројем учесника и у дужем трајању. Т. Радовановић

3.8.2014.

МАГАЗИН

Велико спремање код напредњака

СЈАШИ КУРТА ДА УЗЈАШЕ МУРТА

Фото: М. Радовановић

- Извршни одбор Српске напредне странке последњег дана јула донео одлуку о распуштању 31 градског и општинског одбора. - Председнику странке достављен предлог о промени повереништва у 11 одбора, а Градском одбору Београд захтев за достављање мишљења о распуштању пет општинских одбора. - Радили су својеглаво и трудили се да не промене ништа у околини. - Српска напредна странка нема за циљ да влада да би владала, већ да промени нешто, да унапреди средину да отвори нова радна места. - Нови талас промена крајем овог месеца. - Неизвесна ситуација у Краљеву

3.8.2014.

МАГАЗИН

Краљеву је још у децембру прошле године почело да се шушка о могућности распуштања Градског одбора Српске напредне странке након што се оглушио о препоруку да покрене поступак за смену тадашњег градоначелника Драгана Јовановића. И мада је након сазнања о препоруци и сам Јовановић то прихватио као готову ствар и врло брзо, како би се амортизовало расположење јавности, отишао на годишњи одмор, чини се да краљевачки напредњаци то нису могли да прихвате због сазнања да би то значило њихов пораз. И док је у првом реаговању председник Градског одбора Зоран Бојанић потврдио да се, после трапавог преношења информације у медијима, чека званично објашњење Извршног одбора напредњака врло брзо је уследила категорична тврдња да у њиховом табору нема проблема, да је Јовановић добро

радио и да остаје на месту првог човека Краљева. Основа за овакво размишљање је редовни извештај који се из одбора шаље у централу странке, а који потврђује да је у Краљеву све у најбољем реду. Из редова опозиције могло је да се чује да су краљевачки напредњаци отказали послушност централи и да предстоји казна, али и да је струју коју предводи председник странке надјачала сива еминенција чији је експонент у Краљеву Драган Јовановић. Нешто више од шест месеци је трајала агонија везана за смену градоначелника, а жустрију реакцију централе одложили су мартовски избори, ваљда да се не би утицало на резултате. И предизборна кампања показала је да међу краљевачким напредњацима није све у најбољем реду јер је прво високи функционер ове странке и саветник председника

Србије Предраг Микић, сматрајући да је најзаслужнији за резултат напредњака на ђурђевданским изборима 2012. године, одбио да буде само заменик шефа Изборног штаба за Рашки округ. Злобници тврде да је то разлог што се ни градоначелник Краљева, као његов експонент, није појављивао у кампањи напредњака све до доласка Александра Вучића када се оглушио на препоруку да се не појављује на позорници постављеној на Тргу српских ратника. Казна је уследила само пола сата касније кад му је обезбеђење председника странке забранило да уђе у свечану салу Скупштине града у којој је Александар Вучић разговарао са младима. Врло брзо је стигло образложење да се то није догодило и да је у питању неспоразум на који се, у мору информација које се свакодневно пласирају јавности, заборавило.

Краљевачки напредњаци су били прилично активни све до проглашења резултата избора и спектакуларног преузимања власти након што су на дан кад су демократе са социјалистима направиле коалициони споразум успели да га раскину. Активност се од формирања одбора у Краљеву углавном свдила на честа обраћања јавности. Пажљивијем посматрачу се након избора учинило да су се у кампањи превише истрошили па су након избора утихнули, а из опозиције све чешће стизале информације да су им више од свега што су обећавали бирачима биле важније фотеље и запошљавање оних за које је процењено да су допринели успеху. Напрасно су престала обраћања јавности, а посебна цензура уведена је унутар странке у којој ни они на вишим положајима не смеју да се обраћају јавно-

сти без посебног одобрења. Потврдило је то и сазнање да је неколицина истакнутих чланова одбила да коментарише догађања у странци након оставке градоначелника Краљева оправдавајући то увек неким другим разлозима. Одавно се шушка о различитим струјама међу краљевачким напредњацима, а сукоб интереса је кулминирао на седници Градског одбора непосредно након оставке градоначелника када је требало предложити кандидата за новог. Иако су од чланова који су присуствовали тој седници стизале контрадикторне информације о томе да ли се, или није, гласало за предлог председника Градског одбора да нешто ипак није у реду потврђује његова оставка на функцију и сазнање да то значи и престанак рада највишег органа напредњака у граду. Иако је од тада прошло више од месец дана нико

нема поуздану информацију шта се то међу њима дешава. Оно што су тврдили добро упућени доказано је врло брзо у локалном парламенту, јер је из редова одборничке групе напредњака у Скупштини града искључен Предраг Терзић који је на спорној седници словио као кандидат за градоначалника. Обраћање јавности само који дан касније потврдило је приче о својеврсној трговини функцијама, али је и бунтовник врло брзо утихнуо чекајући одлуку дисциплинских органа странке. Поново се шушка о трговини и покушају да се ситуација смири његовим избором за заменика председника Скупштине града. Врхунац агоније је сазнање да напредњаци као најјача странка нису имали кандидата за градоначелника Краљева јер се највећи део са врха изборне листе већ сместио у Градској управи, јавним предузећима и устано-

3.8.2014.

МАГАЗИН

вама, а изборио места и за чланове породица. Место је препуштено Новој Србији чија је одборничка група у Скупштини, након напуштања Звонка Туфегџића и искључења шефа Рада Ерца, спала на само два члана из ове странке. Сазнање да ситуација није много боља ни у другим деловима земље резултирала је одлуком Извршног одбора, коју је саопштио председник Радомир Николић, о распуштању 29 општинских и два градска одбора од којих је један краљевачки. Распуштени су општински одбори у Новом Кнежевцу, Житишту, Бачу, Србобрану, Жабљу, Инђији, Смедеревској Паланци, Великој Плани, Великом Градишту, Рачи, Кладову, Неготину, Мајданпеку, Књажевцу, Бољевцу, Чајетини, Пожеги, Косјерићу, Бајиној Башти, Ивањици, Дољевцу, Житорађи, Бабушници, Бојнику, Власотинцу, Црној Трави, Босилеграду, Сурдулици и Бујановцу и градски у Крагујевцу и Краљеву. Да чистка међу напредњацима није завршена сведочи сазнање о најављеним променама међу члановима повереништава у Пећинцима, Жабарима, Баточини, Јагодини, Зајечару и у Ужицу, а одлука о статусу одбора у општинама Барајево, Вождовац, Звездара, Младеновац и Палилула биће донета након изјашњења Градског одбора Београда. Николић је објаснио да су разлози за овакву меру различити, и док су у мањем делу одбора техничке природе

у највећем се тичу рада и учешћа у локалној власти, јер су многи помислили да би требало да руше власт, а након што преузму функције наставе да раде као и претходници. - То је за нас недопустиво Тај систем „сјаши Курта да узјаше Мурта“ за нас не може да постоји. Учили смо их, слали им поруке, говорили им како треба да раде. Нису слушали и због тога су одбори распуштени – рекао је Николић након другог таласа промена градских и општинских одбора у последњних годину дана. Трећи се, рекао је председник Извршног одбора напредњака, очекује крајем овог месеца. Од 42 локалне самоуправе у којима је рад градских и општинских одбора стављен под лупу напредњаци партиципирају у власти у 19. Најнепослушнијим се показао Ковин, у коме су освојили апсолутну власт, чији је одбор распуштен пре неколико дана са образложењем да за годину дана владавине нису учинили ништа, а оглушили су се и о препоруке Извршног одбора, па се међу четрнаест искључених из странке налази и председник општине. Сазнање о томе упућује на централизам у политичком животу на који се одавно указује из редова опозиције упркос сазнања да се на нивоу локалних самоуправа одборима препушта да сами одлучују са ким ће ступати у коалицију. Оно што је Радомир Николић изрекао за општински одбор у Ковину могло би да се примени на све.

- Радили су својеглаво и трудили се да не промене ништа у околини. Ми тражимо напредак, тражимо да се осете промене. Српска напредна странка нема за циљ да влада да би владала, већ да промени нешто, да унапреди средину да отвори нова радна места – каже он најављујући потребу много већег јединства унутар странке које се на најбољи начин манифестује учинком напредњака у локалној власти. Сазнање да је учинак у Краљеву готово никакав, а то је и повод за распушање Градског одбора, могло би да постави питање јединства унутар странке и поново актуелизује причу о постојању бројних струја. Краљевачки напредњаци су заборавили давно најављене изборе у оквиру своје организације, а на њих повремено подсећа само опозиција до које долазе информације о појединцима из ове странке који лобирају међу чланством претендујући на највише функције. До закључења броја нисмо успели да сазнамо како су на одлуку Извршног одбора реаговали челници странке у Краљеву, а ако су разлози за последњу одлуку слични као у Ковину могла би се очекивати искључења из странке, али и озбиљна реконструкција највишег локалног органа. Уколико све буде као и при последњем избору Градског већа чини се да неће бити никаквих промена које могу и да наговесте помак у побољшању општег стања у граду. Т. Радовановић

3.8.2014.

МАГАЗИН

Драган Весовић

Без длаке на језику: Драган Весовић (2)

У ЦАРА ТРАЈАНА КОЗЈЕ УШИ - Политичко искуство обезбеђује значајан удео у власти, јавним предузећима и надзорним одборима. – На седницама локалног параламента демонстрира се воља већине. – Након што је потиснута прича о аеродрому и карго центру Покрет Двери сматра да се купује време до повољне ситуације да се ова прича поново актуелизује. – Лажна опозиција у локалном парламенту стално гласа за предлоге владајуће већине. - Дверјани не одустају од покушаја да промене политичко мишљење које се у овој средини уврежило пре једног века. - У ситуацији када је буџетом града планирано шест милиона динара за прворођено дете, а двоструко више за псе луталице, тешко је поверовати у причу о значају наталитета у земљи која одумире. - Надзорни одбори јавних предузећа и установа служе за намиривање заслужнх чланова појединих странака. - Плате одборника, шефова одборничких група, њихових заменика и стручних лица која им помажу, милион динара месечно

Фото: М. Радовановић

(Заклела се земља рају да се тајне све сазнају)

МАГАЗИН

3.8.2014.

рвенствени задатак опозиције је да контролише власт, указује на пропусте у раду и настоји да константним притиском спречи сваки покушај злоупотребе овлашћења добијених захваљујући поверењу бирача. Од настанка вишестраначја у Краљеву то још ни једној опозиционој гарнитури није успело јер су закони математике неумољиви, а онај ко има већину на месту на коме се одлучује одређује правила игре тумачећи прописе увек на начин који му одговара. И док са стране власти стижу информације да се све ради транспарентно опозиција категорички тврди да се крију бројне веома значајне информације о активностима које се често врше супротно закону. Најдоследнији у овом ставу су представници Покрета Двери чији шеф одборничке групе у Скуп-

штини града Драган Весовић ни у једном тренутку током више од две године није имао проблем да јасно и веома разумљивим језиком проговори са говорнице локалног парламента. Са овог места је упутио тешке оптужбе на рачун власти које су организовале превоз из Грчке до Краљева, и назад, једног прелетача у редове владајуће коалиције када је било неизвесно да ли ће имати већину приликом избора градоначелника. Више од свега изненађује сазнање да је за то знало више од осамдесет одсто одборника, а само он показао политичку наивност уверен да ће са говорнице саопштити ексклузивну информацију. - Свет је мали, а у цара Тројана козје уши, па се нашао човек који је то видео, сликао и доставио нам информацију као што смо добијали инфор-

мације и о другим политичким опцијама, а не поричући да се то догодило владајућа коалиција се невешто брани да су за превоз коришћена приватна кола. Покренули смо поступак по Закону о доступности информација од јавног значаја тако да ћемо врло брзо, чим будемо имали доказе, сазвати конференцију за штампу и питати да ли је то будућност у коју се верује, да ли је то правда и поштење о којој прича владајућа коалиција. Мислим да је било много часније да су скупили паре и платили му превоз, а кад сам покренуо ту причу поменути одборник је напустио седницу. Очекујемо и да нам се доставе извештаји ревизорске комисије о налазима контроле у јавним предузећима и установама, а знамо да су биле у Културном центу „Рибница“, „Водоводу“,

„Дирекцији за планирање и изградњу“, Општинској стамбеној агенцији, ЛЕАП-у, али и да сазнамо зашто се ти извештаји не достављају скупштини и зашто се већина ствари решава на седници Градског већа, што је повод за предлог да се Скупштина укине – каже Весовић. На неравноправан положај странака које имају одборнике у Скупштини града указује сазнање да само неке од њих користе без надокнаде просторије које у су власништву града, док друге закуп морају да плаћају средствима која добијају за редован рад, баш као и оне које не плаћају закуп. Чини се да више од свега боли сазнање о тихом бојкоту неких медија, па је скупштинска говорница једини начин да њихов глас дође бар до неког од оних који имају довољно стрпљења

да гледају преносе седница. Пажљивим посматрачима Покрета Двери не промиче ни сазнање да једина телевизија у граду која се декларише као регионална често избегава њихове конференције за медије, а и кад извештава то чини на начин који не одоговара стварном стању. Као шеста листа по броју гласова на мартовским парламентарним изборима Двери неадекаватним сматрају и извештавање о изборима на којима се коментарише успех првих пет, па седме странке. Изостало је и звештавање о састанку представника ове политичке опције са председником Владе Србије након мајских поплава ове године само због става да би одговорног за оно што се догодило требало тражити и међу државним органима, а не само локалним самоуправама.

Оцењујући нездравом атмосферу на заседањима локалног парламента у којој се демонстрира воља већине Весовић подсећа на податак да на последњој седници Скупштине града није усвојен извештај о раду Културног центра „Рибница“. - Скупштина је две године хвалила бившу директорку као најбољу, а само ја нападао зато што се нисам програмски слагао са оним што ради, јер се залажемо за традиционалније вредности и нешто што је исконско у српском народу. После две године сви је нападају, а ми бранимо и тражимо да нам објасне како је могуће да неко првог дана након тога не ваља. Извештај о раду Културног центра је прошао на Градском већу, а није усвојен у Скупштини кад је наша одборница врло аргументовано изнела масу

3.8.2014.

МАГАЗИН

ствари које су против закона. Екстерна ревизорска комисија је утврдила и да је супротно закону капитал јавних предузећа од само сто динара, а то су пре годину дана тврдиле једино Двери и одборница СНС Олга Вукобрат која је то због партијске дисциплине подржала својим гласом. Тада је једино је Радиша Грабовац успео да се избори за оснивачки капитал „Топлане“ од милион динара, па је сада оснивачки капитал свих јавних предузећа милион и 35 хиљада динара – објашњава Весовић. Слушајући чланове одборничке групе Покрета Двери и Покрета за Краљево стиче се утисак да локални парламент готово све одлуке доноси супротно закону, Статуту града и Пословника о раду скупштине. У једну од таквих убраја се и дозвола директорки ЈКП „Чистоћа“ да може да буде посланик Народне скупштине и поред очитих неправилности уочених чак и на документу којим то тражи. Све што се дешавало на последње две седнице

замагљено је димним бомбама које стижу од владајуће коалиције, да би све било заборављено до једне од наредних седница почетком септембра, када ће много важнија тема бити ребаланс градског буџета. Од почетка буџетске године из врха власти стижу информације о спором приливу средстава у градску касу, па се поставља оправдано питање реализације Одлуке о буџету за ову годину узроковано погрешним начином наплате пореза. Да је више од свега битна математика, и број гласова који обезбеђују спровођење воље већине, показује и избор у Градско веће истакнутог члана Српског покрета обнове, а нова три гласа подршке предлозима владајуће коалиције у наредном периоду треба да буде компензовано формирањем одборничке групе ове странке. Остаје отворено питање ко би могао да им позајми потребан број чланова, јер се социјалисти након формирање нових група приближавају критичном броју,

а без подршке ПУПС и Јединствене Србије имају мање одборника од Двери. Али, каже Весовић, имају нешто што немају ни напредњаци, политичко искуство које обезбеђује значајан удео у власти, јавним предузећима и надзорним одборима, а одлучујући утицај и у просвети. Последњи пример посебне дрскости представља именовање вршиоца дужности директора Основне школе „Светозар Марковић“ и постављање особе која је у суседној требало да буде проглашена за технолошки вишак. У Покрету Двери са правом сумњају у тврдњу да у колективу школе „Светозар Марковић“ нема особе која би могла до избора новог да обавља функцију вршиоца директора. Добри познаваоци прилика у просвети тврде да је постављење извршено мимо жеље колектива уз сумњив број гласова чланова Школског одбора, али са јасним инструкцијама начелника Школске управе и притисцима на чланове одбора. Ништа мања

није ни фарса са избором директорке Медицинске школе након што је чланства у Школском одбору разрешен Драган Весовић који је са говорнице у Скупштини града више пута упозоравао на дешавања у овој установи. Три пута је, каже он, мимо закона вршилац дужности директора била особа која је након тога постала директор Дечјег одмаралишта „Гоч“. - То су урадили у Медицинској школи, то сада раде у школи „Светозар Марковић“, тако су изабрали директорку школе „4. краљевачки батаљон“ која је позапошљавала жене чланова Школског одбора, а за учитеља је примљена одборница СПС у Скупштини града. Једно време је то почео да прати СНС, а ускоро ће бити једно ново упослење у „Чистоћу“. У Електродистрибуцији раде шефови одборничких група СПС и СНС,члан Градског већа из редова напредњака и цела одборничка група СНС. Запослене су и две одборнице Јединствене Србије, а председник Надзорног одбора Дома

здравља је директор Електросрбије. То је град Краљево и будућност у коју верујемо. Ја у ту будућност не верујем и не могу да верујем и причаћу докле год будем могао – каже Весовић. У Краљеву више нико да и не помиње отварање централног градског вртића на Ратарском имању за који су високи функционери Уједињених региона Србије годинама трубели да ће коначно укинути листе чекања за смештај деце. И поред чињенице да су пробијени сви рокови, о трошковима више нико не говори а питање је да ли ће се икада сазнати колико је све коштало, вртић још није почео да ради иако је још пред крај прошле године предат на употребу. Осим проблема са грејањем још нема ни потврде ресорног министарства о запошљавању потребног броја радника, а треба обезбедити плате из буџета који се пуни све спорије. Иако је сада већ бивши градоначелник свечано пресекао црвену траку, а директорка Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“

наговештавала брзо запошљавање и почетак рада, једино се зна да су између социјалиста и напредњака одређене квоте за запошљавање. Политичко искуство социјалиста треба да буде валоризовано и запошљавањем више од тридесет радника пре него половином септембра буде пуштена у рад нова спортска дворана у Рибници. Из Покрета Двери поручују да је од Акционог плана за запошљавање који су прихватили одборници локалног парламента много значајнија јасно одређена партијска припадност. Да је главна тема мартовске предизборне кампање била продаја магле сведоче буџетом предвиђена средства за завршетак сточне пијаце у Адранима, па одустајање од тога. Само неколико месеци после избора поново је у запећак потиснута прича о аеродрому и карго центру, па Покрет Двери сматра да се купује време до повољне ситуације да се ова прича поново актуелизује. Добар повод да се на њу заборави су честе елементарне

МАГАЗИН

3.8.2014.

непогоде, у последњем случају пролећне поплаве. Првог дана августа истекао је рок до када је требало завршити нови мост преко Ибра који се све више помиње као Главчићев мост. Иако нема много замерки око назива из Двери подсећају да је то подједнако мост донатора колико и грађана Краљева који су у изградњи учествовали са нешто већом количином новца. Ма колико би изговорено могло да асоцира на глас птице злослутнице тешко је отргнути се сазнању да су наводи дверјана довољно убедљиви и да има и мало сумње у њихову истинитост. Отуда и став да краљевачка опозиција, а у локалном парламенту има и лажне која стално гласа за предлоге владајуће већине, тешко може да понуди нешто што би било прихваћено. Упркос томе дверјани не одустају од покушаја да промене политичко мишљење које се у овој средини уврежило пре једног века. У светлу чињенице да без великог

одрицања не може битније да се утиче на поправљање ситуације тешко пада сазнање о запошљавању све значајнијег броја партијских кадрова док и приватна предузећа притиснута све већим обавезама отпуштају раднике. Све се неминовно одражава и на демографску слику, а они који очекују обећану помоћ локалне управе за прворођено дете у појединим случајевима знатно погађа неправда каквој су изложени у случају кад се роде близанци. У ситуацији када је буџетом града планирано шест милиона динара за прворођено дете, а двоструко више за псе луталице тешко је поверовати у причу о значају наталитета у земљи која одумире. И док се на једној страни штеди сваки динар на другој се разбацује без контроле, па лажне одборничке групе и две непотребне седнице Скупштине града коштају читава два милиона динара. - О томе како се шта финансира ми немамо увид, а не можемо да дођемо до података јер се све се крије. Фор-

мирају се разни савети, а како се плаћају то нико не зна. Имамо скупштинске комисије од којих неке још нису заживеле, па две и по године Комисија за сарадњу са верским заједницама није имала ни један састанак, а ја сам као члан имао бројна питања која поставља Српска православна црква. У исто време имамо комисије на којима се плаћа за сваки састанак исплаћују дневнице без обзира на то колико трају. Иако се залажемо да плату имају одорници који озбиљно раде они који су запослени не треба да имају ни дневницу у време заседања, јер примају плату на радном месту на коме тога дана нису. Кад сам то рекао гледали су ме као да сам пао са друге планете и да им просипам врело уље у очи – каже Весовић. Да надзорни одбори јавних предузећа и установа служе за намиривање заслужнх чланова појединих странака сведочи пример Дома здравља у коме се на овом месту, уместо здравственог

радника, правника или економисте, налази електро инжењер. И ма колико да при ангажовању нових људи из редова власти стижу чврста уверавања да то неће накнадно коштати буџет града подаци које добију одборници приликом усвајања одлуке везане за ову материју показују супротно. Показало се то при постављању помоћника градоначелника који су често мењани, а да опозицији није јасно какав је њихов допринос учинку власти током две и по године. Посебно питање је замена чланова Градског већа и сазнање да и смењени у наредних пола године имају право на финансијску надокнаду. Посебно питање везано је за активност одборника у Скупштини града на које се месечно, рачунајући плате шефова и њихових заменика као и стручних лица која им помажу, потроши по милион динара. Не би то било толико страшно да, сем физичког присуства које је у бројним случајевима проблематично, учествују у раду парламента.

Одборници социјалиста се не оглашавају сем повременог иступања шефа одборничке групе са информацијама из административне комисије. Одборници ПУПС и Јединствене Србије присуство доказују дизањем руку при гласању за предлоге власти, а код напредњака тек два или три одборника учествују у дискусијама, првенствено кад су изазвани неком опаском опозиције. Чак ни шеф њихове одборничке групе, сем спремљених дискусија, не показује спремност да уђе у полемику или реплике. У Покрету Двери преовладава сазнање о потреби окретања сопственим потенцијалима уместо обезбеђења бројним привилегијама странцима над којима, и поред чињенице да добијају до 10 хиљада евра за свако новоотворено радно место, нема никакве контроле. Поред свих невоља Србију су, а и околину Краљева, током ове године додатно угрозиле катастрофалне поплаве, па иако се од донаторске кон-

ференције очекивало много и даље нема правих информација о томе шта од средстава која се помињу представља донацију а шта кредит. - Дошли смо до сазнања да су донације 80 милиона, а да смо се задужили више од милијарде долара, или евра. Домаћин се не радује ако му се кућа задужила, а председник државе изађе и каже да имамо довољно дуг грејс период и мању камату која колика год да је мора да се врати, па то није донаторска већ кредитна конференција. Смета ми и то што нас премијер више пута, без икаквих доказа, ставља на стуб срама изјавама да при санацији последица поплава неће бити крађе као што је било приликом земљотреса у Краљеву, Ваљеву, Мионици. Господа напредњаци су две године на власти и нико их не спречава да се то испита, а и ја сам заинтересован да знам да ли је било неправилности и да ли је неко стекао незакониту материјалну добит на трагедији града која се звала земљотрес – каже Весовић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.8.2014.

Фото: М. Радовановић

Легализација бесправно подигнутих објеката на прекретници

МАГАЗИН

3.8.2014.

КОНАЧНО РЕШЕЊЕ У СЕПТЕМБРУ

Фото: М. Радовановић

- Од 2003. године Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности поднето око 18 хиљада захтева за легализацију бесправно подигнутих објеката. – За десет година позитивно решено мање од две хиљаде захтева. – Према старом закону за леализацију је била довољна скица са четири фотографије уз кратак опис о намени објекта. – Тренутно важећи прописи подразумевају геодетски снимак, копију плана и доказ о власништву над парцелом. – Хиљаду захтева годишње наводи на закључак да би поступак легализације свих објеката могао да потраје наредних 18 година. Од новембра обустављање поступка за све који од 2003. године нису доставили ни један нови податак. – Накнада за коришћење грађевинског земљишта преполовљена, ангажовање геометра износи између 18 и 20 хиљада динара, а пројектанта 2 до 3 евра по квадрату бруто површине

МАГАЗИН

3.8.2014.

акон сазнања да на територији Србије постоји око милион бесправно изграђених стамбених и других објеката 2003. године је отпочео поступак легализације за коју је пред инвеститоре постављен тежак задатак. Поред обезбеђења потребне документације ништа мање важна нису ни за многе значајна финансијска средства која у време све теже економске кризе, а све већег броја људи без посла и било каквих примања, представљају главну препреку даљем току овог поступка. Све то утицало је да се у Одсеку за легализацију Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности нађе чак 18 хиљада захтева од којих је током више од десет година решено тек око две хиљаде. Већ у првој години пријављено је око девет хиљада објеката подигнутих без грађевинске дозволе да би три године касније, након промена закона и продужења рока, овај број био повећан за додатних осам стотина. Кад је 2009. године усвојен Закон о планирању и изградњи, и поново продужен рок, пристигло је нових седам хиљада захтева, а након последњег Закона о легализацији из новембра прошле године још око хиљаду и по. Све то је пред службу која се бави пословима легализације ставило велики задатак, почев од обавештавања сваког од подносиоца да достави недостајућу документацију. Током прошле године, док још није ступио на снагу нови закон, комплетирана је база података, а анализа показала да је за десетак година легализовано укупно 1919 објеката. Начелник Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности Звонко Ковачевић потврђује да је, након смањења за око две стотине дуплираних захтева, база подељена на оне који имају било какву документацију и оне који немају ништа, да би највећи број подносиоца био позван да је допуни оним што недостаје. Након што су обавештења достављена на адресе око 600 власника који су поднели захтеве за легализацију 2009. године појачао се интерес за

услове који су и даље веома неповољни за највећи број власника објеката грађених без одговарајуће дозволе. Сазнање да излазак геометра кошта двадесетак хиљада динара, уз плаћање пројекта и накнаде за уређење грађевинског земљишта трошкови лекагизације куће од стотинак квадрата износе до 500 евра што је за највећи број власника и даље велики издатак. - Људи и даље одуговлаче зато што нема санкција за власнике нелегално изграђених објеката, али нема ни погодности ако их легализују. Ако човек процени да плаћа исти износ пореза без обзира да ли има дозволу за градњу или не, а објекти се не руше ако нису на јавним површинама, нема ни мотива да се заврши процес легализације. Одређен број људи су се одселили, неки умрли а није достављен податак о наследницима, док је велики број одбио и да прими обавештење ,па смо преко Полицијске управе покушали да дођемо до нових података о адресама – каже Ковачевић. Сем помоћи служби која се бави легализацијом бесправно подигнутих објеката очекује се да би добра база података, и већ број власника објеката у њој, могли да допринесу мањем износу пореза за све грађане. Са сличним проблемима суочене су и друге државе из окружења, а добрим начином да се дође до правих података сматра се фото снимање целе територије какво је извршено у Хрватској након чега је право за легализацију одобрено власницима свих објеката који су фотографисани до одређеног датума. На основу косих снимака може да се утврди габарит и спратност објеката што пружа довољну количину података за унос у катастар непокретности. Основни проблем у Србији је снимање објеката које никада није доведено до краја иако је од Светске банке узет кредит за ову намену. Орто фото снимање завршено је само на делу територије, паре из кредита потрошене, па се од сваког власника бесправно подигнутог објекта очекује да ангажује

геометра и након снимања достави тражене податке. Тренутно важећи закон прописује да се за легализацију достави геодетски снимак, копија плана и доказ о власништву над земљиштем који је најчешћи узрок за одлагање решавања проблема. Бројни уговори о купопродаји закључивани су без овере надлежног суда, па власништво на парцели може да се утврди само у судском поступку. Количина пројектне документације је увећана у односу на Закон о планирању и и зградњи из 2009. и 2010. године који је предвиђао максимално либерализовану легализацију са малим трошковима који би водили до грађевинске и употребне дозволе. При утврђивању услова пошло се од претпоставке да према инвеститорима нису могле да се примене никакве санкције, да нико није могао да их на било шта принуди, па је уз скицу са четири фотографије објекта био довољан кратак опис о намени објекта. Уставни суд Србије је 2013. године установио да то није добро решење, јер је прекршена уставна одредба о једнакости свих грађана пред законом, па су се они који су градили мимо прописа нашли у повољнијем положају од инвеститора који су радили регуларно и плаћали разне таксе, од накнаде за изградњу склоништа до оне за контролу пројеката. Након што је укинуто петнаестак чланова закона право на легализацију добило је тек 1.200 власника док поступак код четири до пет стотина није завршен. Због свега је ове године свима послат позив да по тренутно важећем закону допуне документацију од форме до пројекта изведеног стања. У Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности преовладава уверење да би за неколико процената могао да буде повећан број позитивно решених захтева за легализацију, али је то изостало због недовољног броја људи ангажованих на овим пословима и сазнање да је велики број њих у дужем периоду био ангажован на утврђивању последица земљотреса.

Звонко Ковачевић

МАГАЗИН

3.8.2014.

- По Закону из 2013. године тражимо геодетски снимак, копију плана, доказ о власништву над земљиштем и пројекат, након чега се од Дирекције за планирање и изградњу тражи потврда о измирењу трошкова за уређење грађевинског земљишта што води ка добијању грађевинске и употребне дозволе. Дневно нам стиже четири до пет захтева, што је око хиљаду годишње, што наводи на размишљање да би за решавање 18 хиљада захтева требало 18 година, а закон превиђа да све треба да се реши за годину дана. Од заштитника грађана добили смо тумачење да приоритет дамо захтевима са потпуном документацијом, па покушавамо да обавестимо што већи број подносилаца захтева за легализацију. На огласној табли смо истакли и списак умрлих лица са позивом наследницима да доставе податке о новим ласницима објеката – каже Ковачевић уз потврду да је најлакше административно затворити све захтеве који су непотпуни.

Са друге стране намеће се потреба формирања базе власника који желе да спроведу поступак до краја, па се до новембра ове године очекује комплетирање и обустављање поступка за све објекте који од 2003. године нису доставили ни један од тражених података. Основ за ово је уверење да такви нису ни заинтересовани да заврше поступак легализације. Опомена којом су се сви до 1. августа обавезивали да бар ангажују геометра требало је да интензивира интересовање за наставак дуготрајног процеса, али и обезбеди оперативност рада са онима који остају у процедури. Сличној мери приступило се и 2010. године, али ни тада није дала било какве резултате. Сваки пут кад из Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности стигне претеће обавештење повећа се интересовање за наставак легализације, а то се показало и овога пута. Звонко Ковачевић потврђује да истек рока 1. августа не

значи и тренутни прекид поступка за све који су поднели захтеве пре 14 година, јер није једнсотавно ни донети одлуку шта након истека рока радити са тим предметима. Један од начина је да се подаци о власницима доставе Пореској управи и преко ње изврши принудна реализација. До септембра остаје још само месец дана, па држави остаје да предвиди могућност да стари захтеви остану у процедури и продужи се рок за допуну документације. Додатни проблем је мали број радника Градске управе ангажованих на овим пословима, али и геодетских и пројектантских фирми које у кратком периоду треба да заврше посао на 18 хиљада објеката. Сазнање да нигде у Европи није позната ситуација каква влада у Србији наводи на закључак да је држава одавно изгубила битку за легализацију бесправно подигнутих објеката. Коначан износ цене легализације никада није утврђен а локалним самоупра-

вама је остављено да их одређују свака на својој територији. На територији града Краљева је према измењеној одлуци за објекте до 100 квадрата површине који се користи за становање предвиђено умањење трошкова коришћења грађевинског земљишта за половину, али и више уколико власник докаже да је учествовао у изградњи комуналне инфраструктуре, па може да се деси да изнесу тек десетак хиљада динара, или да се и не плате. Ангажовање геометра износи између 18 и 20 хиљада динара, а пројекта 2 до 3 евра по квадрату бруто површине. Додатну забуну увео је Закон о катастарској легализацији који је предвиђао завршетак поступка по цени од стотинак евра, али је ступањем на снагу новог правилника овај износ подигнут на 20 хиљада динара. Завршетком овог процеса у лист непокретности се уписује ставка да не постоји грађевинска и употребна дозвола, па објекат не може да се легално прода.

Један до начина да се утврди својина је поновно снимање целе територије уз помоћ кредита који би узела држава чиме би се власницима грађевинских објеката преполовио износ трошка који имају у овом тренутку. Уз настојање да утера што више пара у касу додатно оптерећење за државу у процесу приступања Европској уније је обавеза да пре завршетка тачно утврди власништво над некретнинама. - Град мора да донесе одлуку да ли ће накнада за уређивање грађевинског змљишта и даље да постоји или не, јер земље у капитализму не познају приход који се наплаћује унапред,па иако мислим да би требало да се укине, тешко је одрећи се прихода. Са друге стране економска ситуација показује да је наплата ове накнаде на нивоу статистичке грешке због чињенице да нове инвестиције не постоје, па су приходи због спорадичних захтева минимални – каже Ковачевић. Нереална тарифа, све слабија пла-

тежна моћ и изостанак инвестиција наводи на размишљање о укидању ове накнаде, а обезбеђивање буџетских средстава из пореза на непокретност након изградње објекта. Ситуација која се у овој области оцењује веома лошом наводи на закључак да у септембру треба донети тешке одлуке, флексибилни поступак легализације и санкције према онима који се не придржавају прописа. Припрема се и нови Закон о планирању и изградњи који Србију треба да врати на што достојанственије место на листи држава чији се рејтинг одређује брзином издавања грађевинских дозвола. У Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности верују да процес може да се убрза смањењем обима документације, па би дозвола за градњу индивидуалних објекта могла да се добије и за само два дана. Проблем је што се увек испрече неки нови закони и прибављање сагласности које траје прилично дуго. Т. Радовановић

Завршна фаза изградње спортске дворане у Рибници

МАГАЗИН

3.8.2014.

ДОСАЊАН ВИШЕД

Фото: М. Радовановић

ДЕЦЕНИЈСКИ САН?

- Спортска дворана бруто површине која премашује девет хиљада квадратних метара, са корисном површином до 7.300 квадрата, изграђена је према пројекту београдског предузећа „Архи монде“. – Висина објекта на средини више од 20 метара. – У централном делу терен дуг 44 и широк 27 метара. - Кад буде готова моћи ће да прими око 3.300 гледалаца од којих 2.906 на трибинама са северне и јужне стране и 364 на телескопским које се извлаче по потреби. – У хали има 14 места за особе са инвалидитетом, 50 за новинаре и 30 за госте. – Иза дворане има довољно простора да се на њему, кад за то буду обезбеђени услови, изгради затворени базен који би комплетирао савршен спортски комплекс. – До спортске хале од моста пешице десном обалом Ибра

МАГАЗИН

3.8.2014.

ише него грађани Краљева завршетак спортске дворане у Рибници са посебним нестрпљењем очекују спортисти који су везани за такмичења у затвореном простору. Када су 8. јула 2011. године прве лопате бетона у већ ископан темељ бацили сада већ бивши премијер Мирко Цветковић, министри Оливер Дулић и Милан Марковић и градоначелник Краљева Љубиша Симовић чврсто је обећано да ће грађевински радови бити завршени за само годину дана. Дуго је на табли испред будуће спортске дворане стајала табла на којој је фигурирао овај датум, а политичари давали често контрадикторне изјаве о почетку рада спортског објекта који је, како се тврдило, требало да постане остварење вишедеценијског сна генерација спортиста који су проносили славу града широм земље и даље. Дуго је после овог датума на обећања подсећала само табла док се неко није сетио да на њој преправи неке бројеве, а спортска дворана ни после више од три године није предата на употребу краљевачким спортистима. Из Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ потврђују да је у току реализација треће, и завршне, фазе а да би спортска дворана могла да прими прве спортисте већ почетком наредне сезоне такмичења у различитим спортовима. Дипломирани инжењер архитектуре, и надзорни орган на изградњи спортске хале у Краљеву, Јела Марковић објашњава да су радови на изградњи овог капиталног објекта подељени у три фазе. Прва која се односи на грађевинске радове завршена је пре годину и по дана, а друга са радовима на уређењу терена и прикључним инсталацијама је у завршној фази. До пуштања у рад преостаје реализација треће која обухвата опремање потребним спортским реквизитима и другим уређајима у складу са правилима за одржавање такмичења у различитим спортовима. Хала бруто површине која премашује девет хиљада квадратних метара, са корисном површином до 7.300 ква-

драта, изграђена је према пројекту београдског предузећа „Архи монде“. Кад буде готова моћи ће да прими око 3.300 гледалаца од којих 2.906 на трибинама са северне и јужне стране и 364 на телескопским које се на електромоторни погон извлаче по потреби. У овај број укључено је 14 места за особе са инвалидитетом, 50 за новинаре и 30 за госте. Тако изграђена хала задовољава све стандарде за одигравање кошаркашких, одбојкашких и рукометних утакмица до највишег међународног нивоа такмичења. У функционалном и конструктивном смислу пројектована је тако да врло лако може да се прошири и догради тренинг сала. У централном делу објекта приближно квадратног облика, димензија 65,2 пута 66,6 метара, смештен је терен дуг 44 а широк 27 метара. На средини терена висина објекта достиже нешто више од 20 метара од којих су четири искоришћена за пролаз дневног светла како би, посебно за време тренинга у току дана, била остварена што већа уштеда електричне енергије. - У функционалном делу објекат је изграђен на четири етаже. Прва сутеренска је делимично испод нивоа терена са северне, западне и јужне стране, а са истока је на нивоу терена како би био омогућен прилаз спортистима и техничком особљу, као и просторима за смештај реквизита. Борилиште се налази на нивоу сутерена, а поред њега тај простор чине четири свлачионице са тоалетима и тушевима за играче, по две за судије и тренере, једна за делегате, четири клупске просторије, амбуланта која је повезана са антидопинг салом, теретана са одвојеним слвачионицама и тоалетима, техничке просторије за машинске и електро инсталације, остали помоћни простори и остава за спортске реквизите – објашњава Марковић. Поред главног комуникационог простора у приземљу су главни улаз за посетиоце, тоалети, гардеробе, барови, билетарница и благајна, а приступ посетилаца ка трибинама отворен

је са истока и запада, док четири степеништа омогућавају ефикасно пуњење и брзу евакуацију хале. Први спрат је резервисан за кафе уз који су изграђени кухиња и тоалети, док су на другом спрату канцеларијски простор, прес сала, сала за састанке, просторије менаџмента, рачунски центар и остало. Пројектом је предвиђено да спортска дворана функционише у два независна режима рада, једном у време одржавања утакмица и спортских манифестација и другом кад њих нема, па се користе само канцеларије, кафић и други простори ван централног дела објекта. У складу са међународним прописима, посебно за одигравање кошаркашких утакмица, паркет са посебним сертификатом увезен је из Француске и постављен на гредицама које амортизују вибрације, а посебно ојачање је постављено испод кошева. Произвођач је обезбедио и десетогодишњу гаранцију, али само у случају да се паркет користи на прописан начин. Међународни стандарди предвиђају седишта са одговарајућим степеном чврстине и отпорности на лом које задовољавају и потребан ниво водоотпорности. За оне постављене у хали пољски произвођач, који је обезбедио седишта за Зимску олимпијаду у Сочију, гарантује да су тешко запаљиве, а кад горе не испуштају дим и токсичне гасове. Друга фаза изградње обухвата уређење 15 хиљада квадратних метара простора око хале, а радови који су започети пре три месеца налазе се у завршној фази. Након прикључка електроинсталационе мреже који је пуштен у пробни рад предстоје радови на аутоматици, прикључење на водоводну и канализациону мрежу, гасовод, инсталацију лож уља и система топлотних пумпи. Поред дворане је обезбеђено 240 места за паркирање аутомобила, 12 за аутомобиле особа са инвалидитетом, и пет за аутобусе, док иза објекта има места за за још шест аутобуса или камиона. Овај простор је довољно ве-

Јела Марковић

3.8.2014.

МАГАЗИН

лики да се на њему, кад за то буду обезбеђени услови, изгради затворени базен који би са спортском двораном чинио савршен спортски комплекс. Поред четири хиљаде квадрата пешачких комуникација под бехатон плочама, три хиљаде квадрата паркинга је прекривено растером, а предстоји асвалтирање шест хиљада квадрата саобраћајница. Након обележавања линија и постављања сигнализација преостаје постављање пратећег миоблилијара, канти за отпатке, два велика билборда, жардињера, бусена са травом и засађивање садница које су набављене. Укупна вредност уговорених радова ове фазе износи 150 милиона динара, а до пуштања у рад следи реализација треће фазе која се односи на опремање објекта. - Обратили смо се спортским друштвима да искажу потребе за опремом потребном за одржавање утакмица, па смо на основу препорука наручили демонтажни ринг са потребним сертификатом, струњаче за џудисте и каратисте и једну главну кошаркашку гарнитуру од две хидрауличне конструкције на електромоторни погон

који се контролише даљински. Три метра висока непрозирна завеса, која у горњем делу прелази у мрежу, на електромоторни погон се подиже и спушта и тако омогућује да две екипе тренирају истовремено у одвојеним просторима. Наручене су стативе за рукометне утакмице, мрежа, стубови са заштитом, антене и столица за одбојку по стандардима које прописују спортске федерације, а према прописима које мора да задовољи једна оваква хала, сва опрема из иностранства поручена је преко домаћих добављача – каже Марковић. Опрему допуњавају корпе за лопте, заштитне мреже иза голова, медицинска, канцеларијска и опрема за одржавање објекта. Због узорака потребних за антидопинг контролу лекарска соба је опремљена фрижидером, а најважнији део свлачионица за спортисте представља сто за масажу коме може да се приђе са свих страна. Специјална машина за одржавање паркета у једном пролазу очисти пола метра ширине тако да само за један сат може да очисти целу површина

која се посебно прља током рукометних утакмица. Разлог томе је лепак који се задржава на патикама, а користе га играчи да им се лопта не би клизала. Одустало се од ангажовања посебног предузећа за одржавање хале, јер се није показало као добро решења, а за одржавање хигијене на трибинама и делу ван централног терена поручени су посебни усисивачи. Набавка опреме је предмет јавне набавке, а од осам приспелих понуда три су испуњавале предвиђене услове који су уз одговарајуће сертификате подразумевале достављање каталога како би се имао што бољи увиду у изглед и квалитет производа. Најповољнијом је оцењена понуда београдске фирме чијих је 24 милиона динара за пет милиона ниже од процењене вредности. Канцеларијски намештај стиже из Чачка, а цео поступак заустављен је због жалбе једног од понуђача који на то има право по Закону о јавним набавкама. Одговор на жалбу уложен је преко службе која се бави заштитом права понуђача, а након разматрања које траје месец дана до коначне одлуке мора да се сачека још

извесно време. Све то додатно продужава агонију везану за отварања због сазнања да би неко од понуђача поново могао да уложи жалбу, а да је рок за испоруку појединих делова опреме и до два и по месеца. До последњег дана учесници јавне набавке су обасипали инвеститора додатним питањима како би на најбољи начин одговорили условима и дошли до значајног посла какав се не реализује превише често. Уколико не буде накнадних жалби, а по првобитној до 25. августа одлучи у корист инвеститора, до краја октобра би све што је потребно за нормално функционисање већ било у објекту. Јела Марковић као неповољним оцењује сазнање да се током лета врши реконструкција других објеката сличне намене којима је потребно занављање опреме, па и то може да утиче на коначни рок испоруке. Рок за завршетак планираних радова је истекао 1. августа а у Дирекцији за планирање и изградњу кажу да је на одлагање утицала и ванредна ситуација у мају месецу испровоцирана поплавама у околини града.

Надлежна комисија за технички пријем очекује се 14. августа до када би објекат требало да буде још једном прегледан и са извођачем радова отклоњени евентуални недостаци. Предмет интересовања комисије су радови прве две фазе док је за трећу меродавно мишљење спортских организација. Због утицаја телевизије на обезбеђење услова за одржавање међународних такмичења у Краљеву су већ боравили стручњаци Радио-телевизије Србије са посебним захтевима везаним за платформе на које се постављају камере. Посебно су, каже Марковић, задовољни квалитетом паркета који сјајем не утиче негативно на квалитет слике. За прекривање целе површине паркета у време одржавања манифестација које немају спортски карактер наручена је негорива подна ПВЦ облога отпорна на цигарете. Ролна ширине један и по, а дужине 22 метра, монтира се са посебних колица, а делови састављају посебном траком. Испод трибина са обе стране терена има довољно простора за разли-

чите намене, а претпоставља се да би могле бити изнајмљене за коришћење свима који за то покажу интерес. Посебна пажња од самог почетка мора да буде посвећена одржавању објекта за које треба ангажовати способне и добро обучене раднике. Колико се приликом извођење пројекта водило рачуна о детаљима сведочи уградња грејача у степеништа како би се избегла могућност оштећења приликом чишћења снега у зимским условима. Шесточлани надзорни орган састављен од архитекте, хидро, машинског и електро инжењера слабе и јаке струје, статичара и аутоматичара верује да је посао, и поред проблема, завршен на најбољи могући начин. До објекта се из центра града пешице стиже за десетак минута, а за што сигурнији прилаз разматра се могућност изградње пешачке стазе од моста дуж десне обале Ибра. Пројекат за то постоји, а треба да буде реализован у склопу регулације реке након чега би, све до ушћа Рибнице у Ибар, било изграђено лепо шеталиште. Т. Радовановић

Пред почетак ОРА „Краљево 2014“

МАГАЗИН

3.8.2014.

ПОНОВО БРИГАДИРСКО О-РУК

Фото: М. Радовановић

- У понедељак око 7,30 педесет младих учесника једнонедељне акције кренуће пут радилишта на којима је планирано чишћење корита реке Раванице, Гледићке, Дрлупске и реке Бојане, као и санирање некатогорисаних путева у Гледићу, Годачици, Дрлупи и Буковици. – Интересовање за учешће много веће ван Краљева него у самом граду. – Свечано отварање данас у 16 сати на Тргу српских ратника, растанак 12. августа на међународни Дан младих

МАГАЗИН

3.8.2014.

ада се сутра у пет сати и 30 минута у Дому ученика средњих школа са разгласа зачују звуци гласне музике биће то знак да је почео први радни дан Омладинске радне акције „Краљево 2014“. На време од пре скоро четврт века, кад је у истом амбијенту последњи пут уз химну подигнута државна застава, подсећају само они који су присуствовали том и многим другим сличним догађајима, а било их је широм Југославије у којој су десетине хиљада младих сваког лета по три месеца добровољним радом настојале да унапреде животну средину. Идеја о реактивирању добровољног омладинског рада у Србији није стара, али су бројни покушаји да се реализује на овај начин пропадали из разлога који често нису имали рационално објашњење. Да се поново крене у реализацију донекле су допринеле овогодишње поплаве, а након посете Краљеву жупана Марибора Андреја Фиштравеца у јуну. Радни учинак мариборских ватрогасаца на чишћењу корита бујичних потока у гледићком крају, и енту-

зијазам стотина младих Краљевчана који су помагали угроженом становништву Грдице да очисте муљем прекривене домове били су иницијална каписла за реализацију давнашње идеје. Подршка је стигла и од мариборског жупана, па је формиран Иницијативни одбор са циљем да разради све детаље организовања Омладинске акције „Краљево 2014“ која ће данас у 16 сати бити свечано отворена на Тргу српских ратника. Раме уз раме у истом строју биће педесет младих спремних да у оквиру акције насељског типа учествују у реализацији радних задатака које је утврдила Дирекција за планирање и изгрдању „Краљево“. Од момента кад је Градско веће верификовало идеју о формирању Иницијативног одбора само петнаестак дана је било довољно да се прецизирају сви битни детаљи и данас дочекају млади из три државе, а организатори су се потрудили да из донација обезбеде три четвртине укупних трошкова седмодневног смештаја и исхране бригадира. За извршење радних задатака на више од 20 радилишта алат су обезбедила краљевачка

јавна предузећа, а председник Скупштине града, и идејни творац читавог пројекта, Сретен Јовановић потврђује да су свуда где је покуцано врата била широм отворена. Више од свега радује сазнање о великом интересовању младих из Србије, Словеније, Македоније и Босне и Херцеговне које потврђује да би могло да се ангажује најмање 200 учесника. Уз договорено учешће 20 Словенаца и исто толико младих града домаћина остатак једне радне бригаде биће попуњен добровољцима из Македоније, Босне и Херцеговине и делова Србије у којима је показан интерес за учешће. Омладинску радну акцију насељског типа у Краљеву је последњи пут организовала Општинска конференција Савеза социјалистичке омладине током два месеца 1990. године, а очекује се да поновно активирање добровољног омладинског рада као својеврсни вирус наредних година захвати и друге делове Србије. За команданта овогодишње акција именован је координатор Канцеларије за младе Никола Радевић, а омладинску радну

бригаду ће предводити Марко Матић, најмлађи председник једне месне заједнице на територији града. Иако је првобитно планирано да скуп учесника буде 3. а растанак 11. августа, сазнање да се 12. обележава међународни Дан младих условило је да дружење буде продужено до тада. Радне активности усмерене су на чишћење корита реке Раванице, Гледићке, Дрлупске и реке Бојане, као и санирање некатогорисаних путева у

Гледићу, Годачици, Дрлупи и Буковици, а командант акције Никола Радевић верује да би маскималним ангажовањем енергије свих учесника град могао да изгледа лепше и боље него пре ње. Иако се говори о великом броју заинтересованих ван Краљева за учешће на овогодишњој акцији стиче се утисак да домаћини нису превише заинтересовани. Овакав закључак изводи се на основу сазнања да је само три дана пре почетка упућен још један позив младим Краљевчанима да се пријаве за учешће у Штабу акције који је лоциран у канцеларији заменика председника Скупштине града. Позив је упућен свима који имају између 18 и 30 година, али и старијима. Помоћ у организацији пружили су Министарство унутрашњих послова, Здравствени центар „Студеница“ и Центар за социјални рад. Куриозитет посебне врсте је Правилник Омладинске радне акције „Краљево 2014“ који до детаља дефинише обавезе свих учесника а сачињен је на основу искуства и сећања учесника сличних акција. Радни дан почиње у 5,30 поди-

зање, а полазак на радилиште након јутарње хигијене, подизања заставе и доручка око 7,30. Повратак са радилишта је планиран за 14,30 да би након ручка и поподневног одмора уследиле различите друштвене активности, а у вечерњим сатима до повечерја у 22 забавни програми. Правилник забрањује напуштање насеља без изричите дозволе команданта, а сваки од учесника је пре пристанка исцрпно обавештен о свим правима и обавезама. Током читавог трајања радне акције сви учесници ће бити осигурани од свих врста незгода, а током свих 24 сата бити под контролом радника Здравственог центра „Студеница“. Након дневних извештаја о учинку на радилишту следи сумарни који ће по завршетку акције служити за суд о оправданости организовања и размишљање о следећој на сличан, или другачији, начин. Организатори верују да ништа не може да угрози оправданост акције која ће, како кажу, бити традиционално организована још много година. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.8.2014.

ЗАВРШНИ

Фото: М. Радовановић

И РАДОВИ

На Светог Илију у Краљеву

uvo|ewe u tron n

МАГАЗИН

3.8.2014.

акон смрти епископа жичког Хризостома у децембру 2012. године дужност администратора Епархије жичке је до устоличења новог обављао епископ шумадијски Јован. На редовном заседању Светог архијерејског Сабора Српске Православне цркве крајем маја ове године донета је одлука да нови епископ жички буде досадашњи епископ Епархије тимочке Јустин, а да почетак увођења у трон отпочне у Краљеву 2. августа на Светог Илију. Новоизабрани епископ жички Јустин стигао је у Храм Ссветог Саве у поподневним часовима, а након доласка српског патријарха Иринеја свечаност устоличења отпочела је доксологијом. Церемонијал се наставља данас Светом архијерејском литургијом коју служи патријарх Иринеј уз саслужење већег броја епископа, свештенства и монаштва, а завршава се говорима патријарха и епископа Јустина.

Фото: М. Радовановић

3.8.2014.

МАГАЗИН

Др Бранислав Гвозденовић

Знаменити Краљевчани: Бранислав Гвозденовић (1)

- Када су сви очекивали да средњошколско образовање буде само етапа на путу до врхунског уметника Бранислав Гвозденовић је открио микробиологију. - Труд и рад у области науке, уз неке срећне околности, могу довести до успеха у међународном бизнису. - До новог лека воде године мукотрпног рада о чему др Гвозденовић ауторитативно говори са места директора компаније која се бави клиничким испитивањем. - Контрола болести и квалитет живота астматичара је предмет интересовања од почетка научне каријере, а то тешко га је дефинисати као и љубав. - Пун енергије постдипломац пулмологије је био активан на више фронтова, ангажован на послу, кружио, давао колоквијуме на специјализацији, учио и спремао магистеријум посвећујући се све више научном раду

Фото: М. Радовановић

У СЛУЖБИ КВАЛИТЕТНОГ ЖИВОТА

МАГАЗИН

3.8.2014.

ут до врхунских домета у различитим областима живота, науци, уметности, спорту и другим, води кроз дугогодишњи напоран и предан рад који најчешће почиње у најранијем детињству. Услов да се направи први корак је да радну енергију препознају пре свих родитељи, а потом и просветни радници, и да је потом стимулишу и форсирају кроз различите активности. Да такав начин рада води до врха потврђује примаријус доктор медицинских наука, и лекар интерне медицине, пулмолог Бранислав Гвозденовић. Кад се од најранијег детињства достигне потребан ниво радних навика касније ништа не представља тешкоћу, па се уз добар распоред двевних обавеза нађе места и за нешто више. И док је највећем броју деце сем школе једина обавеза игра, само најбољи вишак енергије успевају да обуздају додатним активностима. Бранислав Гвозденовић је прилику за то нашао у музици којом се, свирајући хармонику, бавио све до почетка средње школе, можда и мало дуже. Некоме ко потиче из музичке породице, поготово ако у њој има и музичких педагога, већ од рођења је одређено да, хтео или не хтео, тиме мора да се бави. У случају Бранислава Гвозденовића то није било тако, јер је музика од најранијег детињства била саставни део живота. Отац Срећко је дуго био музички уредник Радио Краљева, мајка Споменка као учитељица свирала виолину, а сестра Јелена касније завршила музичку академију. Да је музика незаобилазни део живота свих Гвозденовића потврђују најмлађи Огњен и Хелена који у музичкој школи свирају клавир. Краљевачка Музичка школа „Стеван Мокрањац“ још фигурира у свести еминентног научног радника као место на коме се са филигранском прецизношћу формирао однос према уметности, али и животу. Отпочео је у основној школи кад је учи-

тељица Милица Поповић открила велики потенцијал који су касније уобличавали разредни старешина Драго Јечменица и учитељ Тома Мартиновић који је са успехом до бројних награда водио школску фолклорну секцију. На прави начин схваћену крилатицу „где ја стадох ти продужи“ реаговали су музички педагод Гордана Павловић, која је Гвозденовићу приближила прве технике свирања, и професор Верољуб Радаковић који је откривао тајне солфеђа. Њихов рад водио је ка трећој награди на републичком такмичењу младих хармоникаша. Бујица речи које навиру из темпераментног научника подсећа на учешће на разним приредбама, али и такмичењима из области науке која су коловођу локалног фолклора полако усмеравала на другу страну. На то време подсећају још само првомајски уранци, слетови поводом Дана младости, наступ у центру града приликом посете Краљеву председника Југославије Јосипа Броза Тита. И када су сви очекивали да средњошколско образовање буде само етапа на путу до врхунског уметника Бранислав Гвозденовић је открио микробиологију. Смер који је у краљевачкој гимназији постављао основе будућим научним радницима у овој области сматрао се елитним, другачијим и по критеријумима знатно тежим од оних који су постојали у другим школама. Колико је напоран рад током четири године био плодотворан доказује чињеница да је више од две трећине ученика овог одељења после гимназије уписало медицину или стоматологију. Прописи су у то време обавезивали свршене матуранте да пре студија одслуже војни рок што је била прилика да се јунак наше приче у војној хитној служби, као уводу у медицину, упозна са тајнама београдске службе хитне медицинске помоћи. Само пет година било је потребно да се, уз дружење са вршња-

цима у слободном времену, заврши елитни Медицински факултет, а према статусу уваженог научног радника водило је стажирање у Дому здравља Палилула и Војно-медицинској академији. - Како је у то време било изводљиво уписао сам волонтерску специјализацију из интерне медицине а паралелно сам, пошто у време хиперинфлације лекари нису имали могућност да се лако запосле, радио у приватним ординацијама и стицао практична знања, а ишао и на такозвана кружења на интерној медицини све док нисам дошао у ситуацији да се запослим у служби за клиничко испитивање тада највеће фабрике лекова „Галеника“. Успео сам да током рада завршим специјализацију, а како сам био пун енергије уписао сам постдипломске студије из пулмологије и био активан на више фронтова, ангажован на послу, кружио, давао колоквијуме на специјализацији, учио и спремао магистеријум посвећујући се све више научном раду – прича др Гвозденовић. И генерални директор „Галенике“ академик Љубисав Ракић је у др Гвозденовићу препознао несвакидашњу енергију и знатно допринео да настави специјализацију и магистарске студије који су водили ка првим путовањима на конгресе у земљи и свету. У време кад је амерички бизнисмен српског порекла Милан Панић постао већински власник ИЦН „Галенике“ младом научнику је пружена могућност да се у седишту компаније у Лос Анђелесу упозна са новим начином рада који ће знатно утицати на наредне активности. Несвакидашња прилика да се посети један од најпознатијих светских градова прилика је за сазнање да се привилегије ове врсте стичу само радом што је и порука групи од тридесетак средњошколаца, деце наших радника, који су добијали међународне награде на такмичењима из различитих области, и стекли право на петнаестодневни боравак у Аме-

МАГАЗИН 3.8.2014.

рици. Подједнако колико и сама компанија у незаборавном сећању остају главни холивудски булевари са звездама и именима познатих личности, екслузивни бутици у којима купују највеће светске звезде, али и Дизниленд препун препознатљивих јунака из детињства. - Панић се као један од најуспешнијих у то време сматрао првим српским милијардером. Отишао је у свет да би корак по корак, захваљујући образовању из области фармакологије, успео да уђе у свет бизниса и створи угледну компанију. Много је лепо на почетку каријере у таквој компанији упознати начин пословања и у раном периоду видети успешног човека који као узор младим генерацијама потврђује да труд и рад у области науке, уз неке срећне околности, могу довести до успеха у међународном бизнису – каже Гвозденовић. Поређење начина рада у америчком и српском делу компаније води према сазнању о различитим вредностима на којима се темеље, али и прописима који ограничавају управљање компанијом на јединствен начин. Више од организације саме компаније годи сазнање о важности производње нових лекова за побољшање квалитета живота и здравља кроз међународно прецизиране процедуре. Из визуре научника који долази из мале и релативно сиромашне земље тешко је било схватљиво велико улагање да би се кроз предклиничка истраживања на животињама дошло до новог лека. Ка сваком до њих води визија оних који су као превасходни задатак прихватили развој нових лекова. Поступак креирања новог лека креће из лабораторије са до три хиљаде хемијских једињења чијом се комбинацијом он креира и прво испитује на различитим животињама. Тек кад се са сигурношћу утврди како се понашају прелази се на нову фазу клиничког испитивања на неколико изабраних пацијената. До новог лека воде године мукотрпног рада о чему

др Гвозденовић ауторитативно говори са места директора компаније која се бави клиничким испитивањем. Током последњих пет година рад је заснован на искуству стеченом у „Галеници“ коју је напустио 2002. године. - У другој компанији која се бавила клиничким испитивањима био сам у прилици да пишем протокол клиничких испитивања у изазовној области плућних болести, хроничног ринитиса и алергијских болести у неколико градова Србије. Кад је престала да ради у једном периоду сам као маркетинг менаџер радио у Заводу за лабораторијску дијагностику „Хексалаб“ са задатком да лекарима, махом опште медицине, представим значај лабораторијске дијагностике. Завршио сам специјализацију опште медицине и знам да лекари често заобиђу лабораторију, па сам имао прилике да кроз презентације о значају појединих аспеката лабораторијске дијагностике и тестова за лабораторију схватим колико је то лекарима неопходно. Организовао сам предавање у Српском лекарском друштву и успео да окупим директоре домова здравља са руководиоцима служби опште медицине, а после предавања говорим о заблудама у лабораторијској дијагностици. Причао сам о неколико сегмената погрешног и исправног приступа у узимању узорака за лабораторијски налаз да бих добио позив да напишем поглавље у уџбенику за лекаре специјалисте опште медицине које се зове Лабораторијска дијагностика – каже др Гвозденовић. Рано интересовање за плућне болести усмеравала је др Весна Бошњак Петровић, највећи стручњак за бронхијалну астму и хроничне опструктивне болести плућа не само у Југославији него и ван ње. Прикупљање материјала у амбуланти све више је уводило у сферу науке специјалисте који је магистрирао пре тридесете године живота док се осећао довољно свежим и пуним снаге да се посвети истраживачком раду. Проблем бронхијалне астме је у

то време био присутан у целом свету, па су први пут направљене смернице како да се болест лечи на јединствен начин по утврђеним епидемиолошким принципима. Контрола болести и квалитет живота астматичара је предмет интересовања др Гвозденовића од почетка научне каријере, а то интересовање је, каже, тешко дефинисати као и љубав. Квалитет живота је доказ успешности терапије којом се проширују дисајни путеви, али се сем мерења протока кроз њих посматра како функционише цео организам и колико може да функционише у свакодневном животу, а дружење са највећим стручњацима из те области доводи до сазнања да је у приватној пракси неопходан одабир тек неколико области у којој лекар са сигурношћу може да реши сваки проблем и допринесе задовољству пацијента. Иако је већ после гимназије напустио Краљево др Гвозденовић му се враћао кад год је то било потребно, па је две године радио као консултант у ординацији „Свети Јован“ за коју га везују драгоцена искуства. - Једном приликом је дошао пацијент из околине Студенице који се бавио земљорадњом, па нисам очекивао да буде довољно образован да би схватио поступак лечења. Имао је бронхијалну астму и када сам почео да се распитујем о детаљима болести почео је да користи тако стручне термине да ме је мало збунио. Још више сам био изненађен кад је из ташне извадио збирку чланака везаних за астму, бронхитис, пушење, хронични кашаљ и друге области пулмологије које сам шест месеци објављивао у „Ибарским новостима“. Био сам задовољан да то што радим не прате само колеге, већ и обични људи, а задовољство је појачано због сазнања да сам велики део живота и енергије уложио у учење и рад да бих остварио повратну реакцију – прича не кријући задовољство др Гвозденовић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.8.2014.

Фото: М. Радовановић

Драгиша Чукић

МАГАЗИН 3.8.2014.

Краљевчани у свет: Драгиша Чукић (1)

- Ни после деценија одсуства из свести нису избледеле слика града у коме су несташнији дечачићи током зиме са клизаљакама на ногама покушавали да се закаче на градски аутобус и тако провозају делом улице, али ни на голове направљене од два камена који се померају само кад наиђе по који аутомобил. - За здравствене услуге на које су Минхену чека два три дана у Краљеву треба исто толико месеци. – Док се некада у краљевачким кафићима пило на флаше сада се по неколико сати пије једна кока кола, а без обзира што је све наизглед пуно осећа се тежина. – Другови из младости нису спремни да се одазву на позив за пиће, јер немају пара да сутрадан узврате истом мером

Фото: М. Радовановић

ДО МИНХЕНА У ПОТРАЗИ ЗА СОБОМ

МАГАЗИН

3.8.2014.

ни који су давно у потрази за бољом зарадом кренули пут западне Европе најчешће су се задржавали у Немачкој чија је привреда апсорбовала раднике великог броја мање развијених земаља. Највећи број радника са ових простора се на запад упутио како би у домовини саградио кућу и обезбедио сигурну егзистенцију након што стекне услов за пензију. Управо због тога су доласци у родни крај били ограничени тек за кратко време током годишњег одмора. Драгиша Чукић је у Немачку кренуо из сасвим других разлога, па никад није живот подредио трци за зарадом. Од тренутка кад се оженио Немицом и добио кћи знао је да ће остатак живота провести у туђини, а у Краљево долазити само због родитеља и сусрета са друговима који сваком приликом подсећају на дане младости. Најтеже је доживео два и по месеца бесомучних напада НАТО авијације на Србију посебно због сазнања да се информације које долазе од овдашњих и западних медија дијаметрално разликују. Зато је сваког јутра кад чује да је бомбардовано Краљево, а ретко који дан да није било гађано бар нешто у околини, био принуђен да зове телефоном и проверава, а готово увек се јављала дилема коме веровати. Бројни разговори на тему рата након престанка бомбардовања доводили су до сазнања да се овде није знало за оно на чему је запад заснивао закључке о дешавањима у Србији. - Још једна чудна ствар ми је привукла пажњу код тог грозног рата који се десио. У конвојима избеглица није било ни једног човека са краватом. Све су то били сељаци, јер су они који су имали паре вероватно били негде по Мађарској. И у Минхену су одржаване демонстрације против рата, на њим сам и ја учествовао, мада је већ све било решено на вишем нивоу. Звао см родитеље чим је креуо први авион из Авијана и док смо разговарали чуо да су гађали Лађевце. И мада ништа од тих страхота нисам осетио нерадо се сећам свега о чему сам бар по нешто чуо – каже Чукић.

Економска криза за коју се каже да потреса свет код сваког доласка у Краљево повод за питања у коликој се мери одражава на живот људи на западу. Са позиције човека који је читав радни век провео у Немачкој, а сада сваки месец прима редовну пензију, тешко се може говорити да она значајније утиче на живот појединца. Са тог аспекта говоре и запослени који су сигурни да ће сваког месеца примити плату. Ако се узме у обзир да оно за шта је требало издвојити једну марку сада треба платити евро онда је и тамо, као и осталом делу Европе, све два пута скупље. О томе би више могла да каже Карин чији распоред дневних активности подразумева одлазак у куповину и познавање цена прехрамбених и других артикала. Двадесетседмогодишња кћи Надин већ живи одвојено од родитеља, а Драгиша и Карин су сами и као пензионери уживају плодове дугогодишњег рада. Проблема нису лишена ни немачка предузећа, али је радницима обезбеђен социјални програм који је користила и Карин до одласка у пензију. Као дугогодишњи контролор квалитета у фабрици цигарета „Филип Морис“ три године је до пензије уживала право на 70 одсто износа месечне плате, а потом 68 одсто тог износа. Четворособан стан од 120 квадрата у коме су Чукићи живели 17 година показао се превеликм за двоје људи па су се преселили у мањи трособни за чији закуп месечно треба одвојити нешто више од 800 евра. Висина пензије зависи од ранијих примања и дужине радног стажа, али су две за двоје људи довољне да могу безбрижно да очекују будућност. Уз то треба имати у виду да су бројне ствари, првенствено животне намирнице, у Немачкој знатно јефтиније него у Србији. Мање обавезе у Минхену утицале су на чешће посете Краљеву, па уместо једном Чукић у посету мајци долази два пута годишње. Другова из доба младости је све мање на местима на којима су се некада сретали, а на улици много нових, и домицилном становништву мање познатих ликова. Осамдесетих година прошлог века

и Карин је била уверена да би могла да живи у Краљеву. И њој и Драгиши импоновало је сазнање о сусретима са бројним познаницима, па им је од почетка Омладинске улице до центра града требало доста времена. Упознала је многе људе, прихватили су је као своју Драгишини пријатељи, а већ разумела скоро свку реч с тим што је само говорила као Тарзан. Иако се љубав према Србији и родном крају није мењала све мање је код обоје присутна дилема о наставку живота у овој средини. На такво размишљање наводи сазнање о стању здравственог система, па би за нешто за шта се у Минхену чека тек неколико дана ове требало исто толико месеци. Прво што ономе ко је дуго одсутан из ових крајева пада у очи је да је више до прописа уређене државе битно познанство са неким од кога се очекује услуга. Људе у дугој половини живота боли сазнање о друговима који повремено затраже да им из Немачке донесе лек кавог нема у краљевачким апотекама, па је и то један од разлога за размишљање у коме Краљево не фигурира као место сталног боравка. Тешко се неко ко је већи део живот провео у уређеном систему сналази у средини која у поређењу са тим делује хаотично, па се ћесто ствара утисак о превеликој концентрацији појединих услуга у неким деловима града. У Немачкој то није тако, па је тачно дефинисано колико у једном крају може да буде приватних стоматолошких ординација, фармацеутских, занатских, трговинских или других радњи. - Краљево ми је у срцу и волим ове улице, али више не могу да пропратим где је направљена која зграда. Лепо ми је овде, кеј изгледа као на мору, поготово у мају кад видим да деца играју фудбал и баскет, купају се у базену или Ибру. Моја кћерка је Немица која добро зна српски иако је почела да прича касно, тек кад је навршила 14 година. Први утисак о Краљеву указује на лоше улице и тротоаре заузете аутомобилима којима је тешко проћи са дететом у колицима, а у очи посебно пада проблем паркирања – каже Чукић.

МАГАЗИН 3.8.2014.

Ни после деценија одсуства из свести нису избледеле слика града у коме су несташнији дечачићи током зиме са клизаљакама на ногама покушавали да се закаче на градски аутобус и тако провозају делом улице, али ни на голове направљене од два камена који се померају само кад наиђе по који аутомобил. Пријатно осећње везује се и за сваки сусрет са познатим лицима од којих неке није видео тридесет и више година. Трагање за њима било је повод за профил на Фесјбуку који је допринео проналажењу бројних и већ заборављених, али и контакт са другима који постављањем фотографија старог Краљева подсећају на дане младости. Понека од њих подсети на локацију која је почела да бледи из сећања, по нека непозната и да мало боље размисли где би могла да буде. И све оно што је вршњацима који живе у Краљеву сасвим нормално онима који само једном, или два пута, годишње долазе изгледа изненађујуће привлачно. За ово осећање везана је и анегдота о човеку који је са пуном кесом бомбона стајао испред споменикау центру града и служио Краљевчане. На опаску пријатеља да му је кеса поприлично пуна уследила је закључак о броју правих Краљевчана који су прошли поред њега. - У Краљеву је теже него на другим местима. Видим колико фирми не ради, тек две три кафанице, али је питање колико и оне добро раде. У кафићу који је отворио један од другара лепо је док има ко да троши паре. Објаснио ми је да се раније пило на флаше, а сада се по неколико сати пије једна кока кола и без обзира што је наизглед пуно осећа се тежина. Кад сам дошао из војске било је тек два или три кафића. Сад их је много, а у њима су углавнмом власници околних локала који седе и пију кафу. Мени то смета као и сазнање да старих Краљевчана има више по споредним улицама него у центру којим избе-

гавају да пролазе кроз. Дуго ми је требало да схватим да другови које позовем на пиће нису спремни да седну, јер немају пара да би сутрадан узвратили истом мером. Имају породице, без посла су и без примања, а достојанство им не дозвољава да седну, па уместо главном иду Улицом цара Лазара – каже Чукић. Тридесет три године у Немачкој довољан је разлог да и кад нема обавеза на послу у Краљеву током године проведе мање времена него у Минхену. Иако је овде лепше супругу ништа емотивно не везује за Краљево, а у Немачкој је и Надин. Боравак у Краљеву прилика је да поседи са старим Краљевчанима код Боцике где се уз риболовачке приче распредају доживљаји од пре одласка у Немачку. - Нисам никад размишљао да овде радим. Кад сам отишао у Немачку упознао сам доста Југословена који су тамо радили, а овде правили куће, и обично били људи са села. Дошли су тамо да зараде паре, па да се врате. Ја нисам отишао због тога. Овде имам стан и више ми не треба. Али, иако сам после неколико година могао да узмем немачко држављанство нисам хтео да будем Франц или Ханс Чукић, јер ни тада не бих имао никакве предности. Многи су то урадили, а кад их питам зашто не могу да објасне. Са дозволом боравка у пасошу могу да идем свуда и не знам из којих би разлога узео држављанство, јер ми то не би помогло да добијем ни стан ни посао – каже Чукић коме није промакла констатација да бројни млади и школовани људи одлазе из земље. Није потребно много памети за доношење закључка о бесперспективности у граду у коме не ради ни једна фабрика а млади и школовани људи, каквих је све више, немају ни најмању шансу да се запосле. Из визуре човека који је већи део живота провео на западу то и није лако схватљиво, па изводе закључак да ће им, ма чиме се ба-

вили у иностранству, сигурно бити боље. Незаобилазна тема свих разговора је економски статус и увек ново поређења оног тамо и овог овде, а општи закључак нашег саговорника да се тешка ситуација чита и са лица великог броја суграђана. - Пре неки дан сретнем пријатељицу која ми каже да се нисам много променио. Она је намрштена, није дотерана и видим да се много променила. Покушавам да је разумем јер нема пара, а има болесно дете, па свако јутро устане намрштена без обзира колико је леп дан. Ја таквих проблема немам и не размишљам о томе, поготово од када сам у пензији. Растерећен сам свега, а то бих желео и свим Краљевчанима. Лепо ми је, али сваки пут кад неко каже да треба шта да купи упитам се одакле му паре кад не ради. Иако ми све то изгледа прилично чудно не могу ништа да поправим – каже Чукић. И опет је на једном тасу својеврсне ваге све што је тешко, а на другом солидарност какве нема у Немачкој. Показивала се она увек безборј пута, а доказивале је кошије у време када се сатима чекало у реду за уље и млеко, па није била реткост да неко од њих донесе штошта из села и подели са другима. Тога на западу нема. Свако иде на своју страну, па није необично чак ни да се не јави при сусрету са комишијом иако тридесет година живе у истој згради. Нема ни познатог звиждука испод прозора којим другари зову на дружење, а нема ни дружења какво је, чини се, поред свих проблема остало обележје само ових простора. Напредак технологије, телевизија и интернет, чине да раздаљина између Краљева и Минхена изгледа вишеструко мања поготово што Драгишу Чукића више интересује шта се дешава овде него тамо. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.8.2014.

Фото: М. Радовановић

3.8.2014.

МАГАЗИН

Живко Симеуновић

Краљевачка музичка сцена: Живко Симеуновић (1)

- Кад је после краткотрајног рада у Краљеву престала да ради музичка школа професор Бранко Младеновић је све инструменте пренео у Основну школу „4. краљевачки батаљон“ и по слободној процени поделио за музику талентованијим ученицима. – У новоформираном школскоморкестру Живку Симеуновићу запао кларинет. - Док су се игранке у селима одржавале уз обавезно коло, у граду се играло уз забавну музику. - Свирала се искључиво забавна музика која је у Краљево стизала на грамофонским плочама на којима су биле италијанске композиције, углавном са у то време најпознатијег фестивала Сан Ремо. - Уз по коју француску шансону на репертоару би се нашле и песме са југословенских фестивала Опатија и Београдско пролеће. - Музички живот се у Краљеву половином шездесетих година прошлог века одвијао на само неколико места од којих је најексклузивнији био тек коју годину раније отворен Хотел „Турист“

Фото: М. Радовановић

У СВЕТ НА КРИЛИМА МУЗИКЕ

МАГАЗИН

3.8.2014.

окушај да се открије како се развијала краљевачка музичка сцена доводи до сазнања о врло значајним именима на које сећање чувају још једино чланови породица. У време кад се њена физиономија у многоме разликовала од данашње, због чега је тешко поредити домете који су достизани, јављали су се људи који су љубав према музици преносили на млађе, а ови остављали дубок траг и на музичкој сцени која сеже до граница некада велике земље а и шире. О томе сведочи Живко Симеуновић, музичар и музички педагог у пензији који је захваљујући дружењу са гитаром пропутовао готово читав свет. Након оца Милутина који је ударио темеље својеврсне музичке династије, и брата Мирослава, најмлађи чланови унуци Милица, Марија и Марко су припадници четврте генерације музичара који су потекли из ове породице. Трговци су у Краљеву пре Другог светског рата називани чивутима, па је Милутин, који се из Опланића преселио у Краљево, понео надимак који ће се временом трансформисати у Ћиво. Пре него је почео рат купио је кућу на почетку данашње Улице „4. краље-

вачки батаљон“ где му је прве ратне године рођен старији син Мирослав који ће од оца наследити дар према песми и свирци, а као архитекта даље сам развијати склоност ка писању и сликарству. Милутин је песмом уз гитару освојио срце седамнаестогодишње Јелене Ердељанин из села Војке код Старе Пазове која је у Краљево некако пред рат дошла у посету сестри удатој за Срећка Чеперковића. Љубав према музици није била довољна да се постане добар инструменталиста, па је Милутин стрпљиво савладавао технику свирања на гитари са руским штимом код неког избеглице из Русије, само једног од многобројних који су у Краљеву потражили спас од бољшевика након Октобарске реболуције 1917. године. Руски штим се разликује од италијанског какав се користи у већем делу света, а прилагођен је соло свирању, па је уз звуке тако наштимоване гитаре Милутин одлично интерпретирао романсе и серенаде. Кроз кућу у којој су живели Јелена и Милутин Симеуновић током рата је прошло много различитих људи, ста-

нари су долазили и одлазили, а млађи син Живко на основу приче родитеља сведочи да је у двориште пала и једна руска бомба. Кад је ратна опасност прошла Милутин и Новица Чоловић су поделили кућу по пола и у њој живели са породицама, Милутин са супругом и два сина, а Новица са супругом и две кћери. Када је 1953. Живко пошао у први разред школе школска зграда се налазила на данашњем Тргу Јована Сарића, на месту на коме је зграда Градске управе. Још у то време у школи је постојао хор који је под руководством Ружице Давидовић окупљао ученике различитих разреда све док га три године касније није преузео Бранко Младеновић, човек који фигурира у сећањима бројних краљевачких музичара. Тек отворена музичка школа радила је врло кратко, а у њој један од првих ученика био Мирослав Симеуновић. Сви ученици су свирали виолину под будним оком професора Брајловског, а у школи се у то време нашао и Слободан Мишолић који је већ имао музичко знање стечено у школи у Титограду. Кад је школа из ђацима непознатих

разлога престала са радом Мирослав је од оца наследио гитару, а тек стасали Живко добио на поклон нову словеначке производње, да би свирали у дуету све док у петом разреду основне школе професор није из тек укинуте музичке донео све инструменте и по процени шта би ко могао да свира поделио ученицима. У ситуацији кад није могло да се бира Живко Симеуновић је морао да прихвати кларинет. - Учили смо солфеђо који сам врло брзо одлично савладао и док сам у школском оркестру свирао кларинет код куће сам свирао гитару. У оркестру је било највише хармоника и виолина, а по једну су задужили касније прослављени југословенски кошаркаш Љубодраг Дуци Симоновић и његов старији брат – прича Живко. Професор уметности у краљевачкој гимназији Милоје Лазовић са одушевљењем је прихватио нову генерацију ђака међу којима је било талентованих инструменталиста, а Живко додатно мотивисан да се озбиљније посвети гитари. У школи је постојала електрична гитара са појачалом за које ни до данас јунак наше приче није успео да докучи одакле су доспеле. Старији брат је већ завршио школу и повремено свирао са касније истакнутим клавијатуристом Рељом Петровићем све док се на формирње оркестра нису одлучили старији дувачи Миша Мијатовић и Веља Обрадовић. Ритам секцију чинили су басиста Зоран и бубњар Иван Коцка, а вокални солиста био много година касније познати новинар Радио и Телевизије Београд Петар Лазовић. Све време је Живко свирао на два фронта, са друговима из гимназије разним приликама поводом школских свечаности и

3.8.2014.

МАГАЗИН

на гимназијади у Ужицу где су Краљевчани освојили прво место, а са старијим музичарима под патронатом синдикалне подружнице „Магнохрома“ под називом „МГ“. „Магнохром“ је тих година доживљавао експанзију на светском тржишту, па је било довољно пара и за рад синдикалне организације, а за потребе оркестра набављене су чехословачке гитаре марке „јолана“. Све до 1965. када се завршавају гимназијски дани игранке су редовно организоване у школској сали за фискултуру, а у време летњег распуста у башти ресторана Дома ЈНА. - Свирала се искључиво забавна музика која је у Краљево стизала на грамофонским плочама на којима су биле италијанске композиције, углавном са у то време најпознатијег фестивала Сан Ремо. Уз по коју француску шансону нашле би се на репертоару и песме са југословенских фестивала Опатија и Београдско пролеће. Свирали смо и игранке у време кад нисам ни знао да се по селима организују уз коло, а само у граду уз забавну музику. Веља је преслушавао песме са ретких грамофонских плоча и расписивао ноте за сваког од нас све четири године колико сам провео са њима – прича Симеуновић. Први контакт са народном музиком успостављен је током трећег разреда гимназије у локалном Културно-уметничком друштву „Абрашевић“ које је у то време кубурило са инструменталистима, па није било необично да се помоћ затражи од команде краљевачког гарнизона у коме су војску служили и већ афирмисани музичари са простора целе Југославије. На свечан начин су се у то време обележавали сви државни празници почев од Првог маја, преко Дана борца и устанка све до Дана Републике 29. новембра, а неизоставни учесник свих прослава био је „Абрашевић“. Половином шездесетих година руководство Краљева успоставило је братске односе са пољским градом Зелена Гора након успешне пословне сарадње „Фабрике вагона“ и фабрике „Застал“. На пут према овом пољском граду октобра 1964. године спремала

се краљевачка делегација, а у два аутобуса било је места за комплетан фолкор, глумце, певаче и оркестар „Абрашевића“ у коме су били Срећко Гвозденовић, Цига Миловановић, Раде Лаповац, Милоје Лазовић, Реља Петровић, Лаза Тошић. Иако је школска година тек почела, а Живко као најбољи ђак краљевачке гимназије кренуо у завршни разред, као непремостива препрека појавио се директор Драгутин Јововић који је сматрао да у години кад се полаже матурски испит није упутно дуго одсуствовати са наставе. У време кад није било много прилика за путовање, поготово не на дужи пут у иностранство уз то као представник града, депримирајуће је деловао став по строгости надалеко познатог директора гимназије. - Био сам најбољи ђак у гимназији и није било проблема са савладавањем наставе из било којег предмета. Иако сам и до тада све на време завршавао и паралелно са тим свирао био је чврст у одлуци све док није почео да попушта и коначно дозволи. Није требало много времена да укапирам да га је звао председник општине и инсистирао да путујем у оквиру делегације Краљева. У Зеленој Гори у атмосфери изворног соцреализма су нас срдачно дочекали, лепо смо се провели и освојили прво место на фестивалу – прича Симеуновић. Током гимназијског школовања Живко Симеуновић је више од свих других предмета заволео математику. Случај је хтео да једна радио емисија буде снимана у краљевачкој гимназији, а Живко као најбољи математичар изабран да одржи предавање годину дана млађим друговима који нису успели да сакрију изненађења кад се у пратњи професора Пројовића и новинара појавио у одељењу са дневником у рукама. Ма колико био сигуран у знање трема је незаобилазни пратилац првог појављивања у својству предавача, али и повод за озбиљно размишљање о студију математике. Пут до тога ђака који је до краја четвртог разреда стигао са највишим оценама водио је преко матурског рада из математике што до тада

нико од матураната није радио. Симеуновићи као да су предодређени за бављење математиком, а брат од стрица Миле, касније професор у Тузли и шеф катедре за математику на Вишој педагошкој школи, сматра се главним кривцем, јер је обезбеђењем потребне литературе за тему која није обрађивана у оквиру редовне наставе допринео да се одбрана рада сведе на тек неколико минута. У време док су се други ученици по пола сата мучили да одбране радове из других предмета чланови комисије нису имали превише питања за Живка. Ништа нормалније у то време није било до да се завршетак школовања са друговима прослави у Башти Ибар коју је од куће Симеуновића делила само Чика Љубина улица. Није било ни превише страха кад су се пред свршеним гимназијалцима, са цигаретама у рукама и по флашом пива на столу, појавили озлоглашени диркектор школе и два професора. Музички живот у Краљеву одвијао се тек на неколико места од којих је најексклузивнији био тек коју годину раније отворен Хотел „Турист“. Гимназијалцима није био дозвољена посета кафанама па су из прикрајка, или само у пролазу, покушавали да украду по који тренутак извођења неког од ансамбала који су гостовали у „Туристу“. Током топлијег доба године велико стакло на предњој фасади приземља померано је увис, а пред посетиоце који су се скупљали у башти под липом излазила певачица праћена звуцима старог у црно офарбаног клавира који се у то време још пресијавао. Из сећања Живка Симеуновића још није избледела слика чувене Дане која, је са сином за бубњевима и мужем трубачем, наступала уз пратњу хармоникаша Рада Лаповца и виолинисте Јова. Често су преко лета свирали у Ибар Башти, а старији малолетници љубопитљиво више посматрали него слушали музику, посебно у време кад би се појавила нова певачица. На репертоару готово свих ансамбала главно место је заузимала светска музика са тек по којом народном песмом. Т. Радовановић

На репертоару биоскопа „Кварт“

Херкулес

МАГАЗИН

3.8.2014.

Филм је заснован на причи о грчком митском јунаку који је изгнан и продат у робље због забрањене љубави, па мора да користи надљудске моћи како би изборио пут назад у своје краљевство.У античкој Грчкој 1200. године пре Христа краљица подлеже Зевсовој пожуди и рађа сина који треба да збаци тирана у будућности. Принц Херкулес не зна ништа о правом пореклу и судбини, јер жели само једну ствар, љубав принцезе Крита Хебе која је обећана његовом полубрату. Кад сазна право порекло мора да одлучи да ли да побегне са вољеном женом или постане највећи херој свог доба. Херкул предводи екипу плаћеника који треба да помогну да се оконча крвави грађански рат у Тракији и да се прави краљ врати на свој трон. Незамисливи зликовци ће тестирати његову митску снагу у храброј верзији приче о најпознатијем акционом хероју свих времена коју потписује режисер Брет Ратнер.

Што год више љубитељ ове врсте филмова трагао за утисцима које су после пројекције понели бројни критичари долази до све поразнијих сазнања о квалитету ове акционе фантазије. Поред оцене да је филм комплетан ћорак од почетка до краја, па кад гледалац помисли да су исцрпени сви начини да буде лош, он изненади тиме да постаје још гори има и оних које потврђују да кад нешто што је толико лоше достигне одређену тачку, прераста у непланирану смехотресну спрдачину. И док Вашингтон пост тврди да је филм промашај епских размера Њујорк дејли њуз пише о запањујућем сазнању кад гледалац помисли да су одрасли људи учествовали у настанку једног оваквог филма. Има у њему свега, набилдованих момчића и чедних дева, ефеката, борби и патетике, само не филма који је више досадно генеричко балављење о коме се може писати коментар само на основу

трејлера. Ништа нежнији нису ни домаћи критичари који филм оцењују најцрњим отпадом горим и од боливудске продукције „где дежурни мачо бркајлија са фејк рејбанкама редом таба и забија под земљицу њих 20 једном руком док другом витла џипом и гађа остале, палећи ноншалантно пљугу успут...“ Док прве две трећине филма изгледа скрпљено с коца и конопца, набацано као да су сви снимали показне вежбе на слободне античке теме, на различитим локацијама нешто мање лошим оцењује се последњих двадесетак минута „ као да су се управо на овом филму сви учили занату, и пред сам крај помало скапирали како се то ради...“ Филм се приказује до 6. августа од 21 сат, а за улазницу је довољно одвојити 250 динара.

Из Полицијске управе Краљево

ПОГОРШАЊЕ У СВИМ О

МАГАЗИН

3.8.2014.

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 21. до 27. јула бележи погоршање у свим областима, а после више од два месеца у последње две недеље се поново јављају готово заборављена кривична дела из области привредног криминала. Број од 44 евидентирана кривична дела од почетка године је надмашен у само два седмична периода, а сазнање да су инспекторима криминалистичке полиције познати извршиоци само десет од њих сведочи о скромном учинку у откривању оних који време годишњих одмора користе да интензивирају активност. Након благог пада у претходном статистичком периоду број прекршаја у области јавног реда и мира се враћа на ниво уобичајен за овај месец. И док је седам туча двоструко мање него недељу дана раније број осталих прекршаја је удвостручен. Знатно је повећан и број саобраћајних незгода, па су шест од укупно 14 као исход, поред материјалне штете, имале чак 11 повређених лица, а мала утеха за њих је да су телесне повреде оцењена као лакше. У исто време штета у свим саобраћајним незгодама процењена је на 640 хиљада динара, а од прве недеље овог месеца бележи се константни раст броја прекршаја у саобраћају који је у претходној достигао рекордних 370. Мало светла у суморну слику безбедности уноси податак да већ другу недељу заредом није евидентиран ни један пожар.

БЛАСТИМА

СКАНК У ПЛИНСКОЈ БОЦИ

Припадници краљевачке полиције су у недељу у Богутовцу запленили 4,086 килограма модификоване марихуане, познатије као сканк, упаковане у четири пакета сакривена у плинској боци аутомобила „бмв“ београдске регистрације којим је управљао М.Д. (1982) из Београда. Роба потиче са подручја Косова и Метохије, а била је намењена препродаји на илегалном београдском тржишту. Због сумње да је извршио кривично дело које се третира као неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, као и кривично дело фалсификовање исправе јер је управљао аутомобилом за које се сумња да је шасија фалсификована, полиција је ухапсила М.Д. и одредила му задржавање до 48 сати након чега је приведен Вишем јавном тужиоцу у Краљеву.

МАГАЗИН

3.8.2014.

Десет година америчког фудбала у Краљеву

СПОРТ КОЈИ ОТК - Амерички фудбал није викенд, већ озбиљан спорт који подразумева континуирани тренинг током целе године, рад у теретани на физичкој спремности, у учионици на тактичком делу и са опремом на трави. - Краљевске круне треће на првенству државе пре две године. - Јуниорски тим је два пута стизао до полуфинала, а флег тим после неколико учешћа у финалу ове године коначно успео да освоји првенство државе. - Амерички фудбал је најтимскији спорт у коме нема индивидуалаца, а свих 11 играча играју и у одбрани и у нападу

Фото: М. Радовановић

КРИВА КАРАКТЕР

МАГАЗИН

3.8.2014.

мерички фудбал се сматра једним од најдинамичнијих спортова данашњице јер свака акција носи нова узбуђења, а једини миран период игре је између две акције када тимови одлучују шта ће учинити следеће. Док су једни играчи крупни и снажни други су ситнији и брзи што доказује да су поред бруталне снаге која је често неопходна у игри, од посебне важности интелигенција, брзина и вештина. Амерички фудбал је крајем 19. и почетком 20. века настао у Сједињеним Америчким Државама из рагбија, а модификације које је трпео пун век у потпуности су га одвојиле од спорта из ког је настао, па се на америчком континенту назива само фудбал и игра уз нешто другачија правила у САД и Канади. Са јајоликом лоптом, на терену од 120 јарди, свака екипа има по 11 играча и циљ да уђе у енд зону трчањем, пасом или шутом на гол. Амерички фудбал је на просторе Србије стигао почетком овог века, а прво су момци у Сремској Митровици,

Београду и Крагујевцу почели између зграда да се добацују лоптом јајастог облика. Популаризацији спорта допринели су и први телевизијски преноси на Трећем каналу Радио-телевизије Србије да би први љубитељи у Краљеву почели да се окупљају у Ресторану „Париз“. Било их је све више до тренутка када су Душан Костић и Саша Манић 2004. године основали клуб америчког фудбала под називом „Краљевске круне“. Сем оног што је могло да се види на телевизији нико ништа више није знао о новом спорту, а након што је основан довољан број клубова у различитим срединама формиран је и Савез америчког фудбала Србије. Недовољан број клубова за лигашка такмичења довео је до првог такмичења за Куп Србије. Већ прве године је кроз краљевачки клуб прошло педесетак деце и док су једни врло брзо напуштали редове долазили су увек неки други. У време кад није било средстава за набавку одговарајуће опреме у првој години постојања је изостало и

такмичење, а пауза је утицала и на осипање у чланству. Када је уз помоћ тадашњег председника општине др Милоша Бабића у Холандији набављена прописна опрема срећи првотимаца није било краја, јер су коначно могли, у директном надметању са фудбалерима из других градова, да провере колико су напредовали у савладавању овог спорта. Сезона такмичења отпочела је у оквиру Друге лиге да би, након што је у клуб стигао тренер из Америке Џош Хефнер, започео озбиљан рад који је резултирао освајањем првенства и преласком у виши ранг такмичења. До Хефнеровог доласка сем основних правила игре мало се знало о тактичким варијантама, распореду играча и другим стварима важним за успех. Систем такмичења је те године дозвољавао најбољем из Друге лиге да учествује у плеј-офу, а Краљевчани су се у четврфиналу намерили на искусну екипу из Панчева и након пораза тесним резултатом ускраћени за могућност да постану апсолутни

прваци државе. Тренер флег и јуп тима, и асистент у сенирском и јуниорском програму, Виктор Тодоровић потврђује разлику у размишљању о спорту код нас и у САД. - Код нас спорт није комерцијалан као код њих где добар спортиста има јасан циљ, јер може да обезбеди бесплатну школарину. Фудбал није викенд већ озбиљан је спорт који подразумева континуирани тренинг током целе године, рад у теретани на физичкој спремности, у учионици на тактичком делу и са опремом на трави – каже он. Озбиљан рад од почетка постојања довео је до освајања трећег места на првенству државе пре две године. Јуниорски тим је два пута стизао до полуфинала, а флег тим после неколико учешћа у финалу коначно успео да освоји првенство државе. „Краљевске круне“ су један од ретких клубова у земљи који има такмичаре у свим селекцијама, сениорској, јунорској, флег и јуп, а има и женску екипу.

После шест година у Краљеву Џош Хефнер се следећег месеца враћа у Џорџију из које је дошао. Пре доласка је играо у универзитетском тиму и као један од најбољих фудбалера стекао шансу да се након познатијих колеџа упусти у професионалне воде, али се окренуо другом спорту. Током година рада уз њега су стасали краљевачки тренери, поред Тодоровића и Љубодраг Анђелковић као један од селектора у сениорској и главних тренера јуниорске репрезентације Србије. Колико су Краљевчани напредовали у овом спорту сведочи и податак да је Тодоровић асистент државне репрезентације за најмлађе категорије. У Краљеву се годинама уназад организује камп америчког фудбала на коме се савладавају нова знања из спорта који стално еволуира, мењају се прописи, опрема и контакт противничких играча. На једном таквом прошле године је учествовало чак педесет Американаца. Колико је амерички фудбал у Србији напредовао сведочи податак да

је национална селекција рангирана као десета у Европи, а међу њих се сврстала као четврта у Б групи. Краљевачка екипа се тренутно такмичи у оквиру Друге лиге и као све из мањих средина кубури са играчима који након завршетка средње школе, после смо две до три сезоне такмичења, одлазе на студије. Клуб се суочава са проблемом да увек креће од почетка и ослања на играче из млађих категорија, јер нема могућности да ангажује формиране играче који долазе са стране. И на регионалном нивоу амерички фудбал оптерећују проблеми који постоје и у другим спортовима. Такмичења се одвијају у организацији светске ИФАФ и европске ЕФАФ организације међу којима нема сарадње, па и једна и друга организују европско првенство у рангу Купа УЕФА и Лиге шампиона класичног фудбала. Сем Балканске лиге, у којој поред српских учествују бугарски и румунски клубови, постоје и различита регионална такмичења.

3.8.2014.

МАГАЗИН

Тодоровић ауторитативно потврђује да су српски клубови и даље најбољи на Балкану. За нијансу су слабији Словенци, а потом свега неколико хрватских клубова. Неколико босанско-херцеговачких клубова тек почињу да савладавају вештине док се амерички фудбал још не игра на територији Македоније и Црне Горе. Студијско путовање у Сједињене Америчке Државе прилика је да се употпуне знања из ове области, а Виктор Тодоровић је након Атланте боравио у Северној Каролини, Тексасу и Оклахоми која има најдужу традицију бављења овим спортом, највише победа, освојених првенстава и играча који су након студија наставили професионално бављење фудбалом. Искуство сведочи о озбиљном бављењу спортом у оквиру колеџа, али и условима који не заостају много за професионалним. У такмичењу је све подређено играчу, у спорт се улаже велики новац од кога највише користи

имају колеџи у којима најбољи могу да добију само бесплатно школовање. Значајна средства оставрују се од реклама и права на преносе утакмица у спорту који је исто толико популаран колико и професионални. Присуство кампу два професионална тима била је посебна прилика за упознавање са на-

чином рада који карактерише, пре свега, изузетна дисциплина и организација која тачно дефинише обавезе сваког од учесника, а придошлици из Европе све то много личи на ситуације какве могу да се виде само у филмовима. - Амерички фудбал је најтимскији

спорт зато што у њему нема индивидуалаца, а свих 11 играча играју и у одбрани и и у нападу. Све је подређено тиму и нема индивидуализма – каже Тодоровић. Као и све друге спортове и амерички фудбал највише погађа несташица пара. Трошкови такмичења су

велики, па је за путовање до Београда потребно 40 хиљада динара, за организацију на домаћем терену 25. Клуб се финансира од чланарине уз малу помоћ града, а они који га воде признају да им није увек јасно како успевају да опстану. За нове спортове нема разумевања колико за традиционалне,

а ни у градском буџету нема превише пара. Сви клубови у земљи, па и „Краљевске круне“, имају у екипи и по два Американца за које обезбеђују само смештај и исхрану. Финансирање као и код многих других изгледа као пресипање из шупљег у празно, јер пара некад има а некада уопште нема. Сезона такмичења је завршена, а летњи период се користи да се све селекције што боље припреме за наредни циклус. Јуп сезона почиње у јесен, а сениорска тек на пролеће наредне године. Док професионалци америчког фудбала одиграју 16 утакмица у сезони код нас се игра седам до десет кола, јер играчи не могу физички да издрже све напоре, а тело да се опорави између два наступа. Док телевизија није почела да преноси утакмице у Америци је најпопуларнији био безбол. Преноси су утицали на раст популарности, па је примат преузео амерички фудбал, а гледаоце највише привлачи неизвес-

Краљевски клуб

МАГАЗИН

3.8.2014.

Српски краљевски двор је издао сопштење за јавност поводом одлуке принца Александра Карађорђевића да буде покровитељ клуба америчког фудбала „Краљевске круне“ који ће убудуће функционисати под његовим патронатом. Принц Александар је у свом председнику клуба Срђану Ћосићу истакао да га је обрадовала молба да буде покровитељ клуба, па је са великим задовољством прихватио покровитељство над овим изузетним клубом који негује традиционално пријатељство између српског и америчког народа.

ност до последњег звиждука судије јер резултат може битно да се промени у последњим секундама меча. Колико спорт поприма карактеристике витешког потврђују бројни примери играча који настоје да прикрију повреду да би играли, за разлику од других спортова у којима је то повод да не играју. За време утакмице чак седам судија контролише регуларност игре у којој су дозвољене све врсте обарања играча који носи лопту. - При обарању играча буквално је дозвољено све сем хватања за пет места и кацигу. Није дозвољено ни повлачење од позади за заштитну опрему, а ни саплитање. Мада се догађа удар кациге о кацигу намерно ударање се санкционише, а уколико постоји сумњива ситуација судија доноси коначну одлуку на основу успореног снимка. Грешке постоје као и у сваком спорту, али је мало тога остављено слободној процени и све је прецизно дефинисано да би се играчи заштитили од повреда – објашњава

Тодоровић. Током читавог лета фудбалери вредно вежбају у клупској теретани на крају Улице војводе Степе која је у поподневним часовима отворена и за грађанство што је прилика за зараду којом се финансирају трошкови клуба. Тодоровић потврђује да напорне тренинге карактерише необично другарство и поштовање, због којих никоме од чланова клуба није досадно, а безборј пута се показало да свака кап проливеног зноја само зближава људе. „Краљевске круне“ су током неколико последњих година, кад год су то прилике захтевале, показале изузетну друштвену одговорност учешћем у великом броју хуманитарних акција. Као једини клуб који је понудио услуге граду након земљотреса у новембру 2010. године први су се укључили и у пружање помоћи становништву након поплава у Краљеву и Обреновцу. За прикупљање помоћи анимирали су пријатеље из региона, а на позив су се одазвали и они из Сплита.

Чланови клуба сваке године помажу СОС Дечјем селу, а сав приход од улазница са утакмица усмеравају у хуманитарне сврхе. Виктор Тодоровић потврђује да америчи фудбал није спорт за сваког, али да је спорт који се изузетно воли, или уопште не воли, а као такав не развија карактер него га открива. Ма колико се стиче утисак да је предодређен за људе чвршће конституције у њему има места за сваког. - Постоје дебели који се гурају, али и брзи и паметни, тако да има места за крупне и ситне, брзе и споре, а сви треба да покушају, да током припрема ојачају и спремно дочекају наредну сезону, ако ништа друго бар да науче да се заштите од повреда – каже на крају Тодоровић уз напомену да амерички фудбал у Краљеву из године у годину има све више поклоника. Све то, а и резултати које остварују „Краљевске круне“, потврђује да је у сталном успону што гарантује дугогодишњу перспективу.

Т. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs