MagazIN 138 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 138 * 21. септембар 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 21.9.2014.

МАГАЗИН

21.9.2014.

Други међународни фестивал краткометражног филма

МАГАЗИН

21.9.2014.

Донација амбасаде Републике Чешке

ПОДРШКА НА ПУТУ КА ЕВРОПИ

Фото: М. Радовановић

- Предајом сензитивне собе, која је настала као резултат заједничког рада „Адре Србија“, града и школе „Иво Лола Рибар“ уз донацију амбасаде Чешке Републике у Србији, завршена реализација пројекта „Унапређење система подршке деци са интелектуалним инвалидитетом на територији града Краљева“. – Искуства непријатног периода транзиције повод за подршку Краљеву. – Чвршћа сарадња чешких удружења градова и оштина са адекватном асоцијацијом у Србији

Ивана Хлавсова

МАГАЗИН 21.9.2014.

ије уобичајено да у град какав је Краљево током једног дана у две одвојене посете дођу чак два амбасадора пријатељских земаља. А баш то се десило у четвртак када је градоначелник Краљева Томислав Илић прво примио амбасадорку Републике Чешке Ивану Хлавсову са сарадницима, а само пола сата касније високу делегацију Палестине у којој су били амбасадор и конзул ове земље у Србији. Пријему код градоначелника је, уз амбасадорку Хлавсову, присуствовао и извршни директор националне канцеларије Адвентистичке развојне и хуманитарне организације „Адра“ Игор Митровић. Повод за посету је успешан завршетак пројекта „Унапређење система подршке деци са интелектуалним инвалидитетом на територији града Краљева“ и свечано отварање сензорне собе за подстицање психомоторног развоја деце у просторијама школе „Иво Лола Рибар“ која је настала као резултат заједничког рада „Адре Србија“, града и школе уз донацију амбасаде Чешке Републике у Србији. Деца код које је изражена недовољна стимулисаност у овој соби добијају адекватне стимулусе након чега су спремна за учење и друге активности, а ону код којих је изражена хиперсензитивност и претерана осетљивост на неке надражаје адекватно обучени дефектолози у контролисаној ситуацији стимулишу на посебан начин како би тај ниво био смањен. Сензитивна соба се показала као значајно средство

у развоју психомоторног система деце која имају овру врсту проблема што је и утицало да локална самоуправа подржи пројекат и особље школе спремно да уложи посебну енергију како би помогло деци и њиховим родитељима. Реализација пројекта је отпочела у априлу ове године а завршава се крајем овог месеца. На основу протокола који су потписали партнери у пројекту могућности собе ће моћи да користе и ђаци из других школа, а рад удружења грађана која се баве и оваквом децом град ће помагати средствима која се за ове активности додељују два пута годишње. „Адра“ спада у ред три најактивније хуманитарне организације у Чешкој, а активна је и у Србији. Ова хуманитарна организација је у Краљеву већ реализовала два значајна пројекта, а овај који се у школи „Иво Лола Рибар“ приводи крају је трећи по реду. Пријатељски односи две земље се осим државног нивоа манифестују и кроз друге видове сарадње, а помоћ Србији и кроз различите пројекте реаговањем на захтеве локалних самоуправа као што је случај у Краљеву. Проблеми који су последњих година оптерећивали Краљево повод су за разговоре о већој помоћи чешких предузећа и унапређењу економских односа што ће бити део посла економског саветника амбасаде. Након распада Чехословачке и Чешка је прошла кроз тежак период транзиције која је трајала прилично

дуго, али је највећи део привреде успео да се трансформише тако да данас функционише добро. Иако је било и предузећа која нису успела да преживе у тржишној утакмици то није проузроковало већу стопу незапослености и социјалне проблеме што ову земљу ставља у повољан положај да понуди помоћ Србији на путу ка Европској унији. Србија је већ направила велики корак ка заједници европских народа након што су у мирније воде ушли односи са суседима, а то се у позитивном смислу одражава и на живот у граду. У том смислу Чешка подржава Србију на путу ка Европској унији и покушава да кроз сличне пројекте развија пријатељске односе. Иако је непосредан повод за посету свечана примопредаја пројекта разматрани су и други аспекти евентуалне сарадње у будућности. - Амбасада подржава економску сарадњу између привредних субјеката и биће нам драго да привредницима и њиховим удружењима из наше земље пренесемо интересовање људи овог региона за економску сарадњу. Чешка снажно подржава приступање Србије Европској унији на путу којим смо и ми прошли, и добро знамо шта вас на њему чека, а било је речи и о успостављању контакта између удружења градова и општина Чешке и сличне асоцијације у Србији – истакла је на крају посете Краљеву амбасадор Ивана Хлавсова. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21.9.2014.

Иницијатива за братимљење Краљева и палестинског града Хеброна

МАГАЗИН

СЛИЧНА СУДБИНА ДВА НАРОДА 10

T. Радовановић

- Скупштина центра палестинске индустрије, и највећег града Западне обале, Хеброна усвојила одлуку о братимљењу са Краљевом. – Подршка братимљењу очекује се и од одборника Скупштине града Краљева. – Палестина увози четири петине прехрамбених производа, па представља потенцијално велико тржиште за производе краљевачке индустрије меса. – Палестинци са пријатељима из Уједињених Арапских Емирата и других арапских земаља заинтересовани за инвестирање у Србији. – Највеће интересовање за производњу хране и здравствени туризам

МАГАЗИН

21.9.2014.

ада је прошле године група амбасадора акредитованих у Београду први пут дошла у Краљево основни циљ је био да се упознају са природним и привредним потенцијалима овог краја као основом за покретање интензивније сарадње у различитим областима. И тада, а и касније у званичној делегацији владе са групом бизнисмена, у Краљеву је боравио амбасадор Палестине Мохамед Нбхан. Обилазака привредних објеката у региону био је прилика да се палестински привредници упознају и са могућностима Краљева у настојању да се покрену конкретне активности од које би корист имале обе стране. Протоколарне изјаве о жељи да се развијају пријатељски и партнерски односи у различитим областима овога пута су обогаћене јасно израженом жељом за братимљење репрезентативног града, и центра палестинске индустрије, Хеброна, са Краљевом. Слични проблеми који оптерећују две земље доприносе бољем разумевању, а након начелно прихваћене понуде за братимљење две стране су констатовале да постоји заједнички интерес и за проширивање при-

вредне сарадње. Пут до свечаног чина, којим се озваничује блиска сарадња два пријатељска града преко утврђивања додирних тачака у различитимо бластима, води до Скупштине града где се од одборника очекује да потврде жељу за прихватање пружене руке. Дисконтинуитет власти настао након оставке претходног и избора новог градоначелника Краљева донекле је успорио на иницијативу палестинске стране прошле године започет процес, па се стиче утисак да је руководство града затечено сазнањем о раније започетим разговорима након кога је скупштина града Хеброна већ донела одлуку о братимљењу са Краљевом. Иако се привредна сарадња ставља у први план гости који су овом приликом допутовали у Краљево само су спона са руководством града Хеброна које се очекује у Краљеву како би били постигнути конкретни договори. Хеброн је један од највећих градова у Палестини у коме живи готово трећина становника Западне обале, а храдоначелник Хеброна Дауд Затари је, на основу онога што зна о српском народу, веома заинтересован за братимљење са Краљевом

након што обе стране формирају групе које би наставиле разговоре до окончања процеса. Амбасадор Палестине је потврдио жељу привредника његове земље, али и њихових партнера из Уједињених Арапских Емирата и других арапских земаља да инвестирају у Србију. Кад је у питању регион Краљева интересантни су туризам и прехрамбена индустрија, посебно производња меса. Србија је земља богата водом и храном а Палестина увози четири петине онога што се користи за исхрану становништва па представља потенцијално велики тржиште за месне прерађевине које могу да понуде краљевачки Котленик промет, Сан и НИД у којима се производи петина производа српске месне индустрије. Ово сазнање је и повод да гости већ за следећи месец најаве посету потенцијалног купца, а заинтересовани су и за српски туризам,посебно здравствени. У том смислу заинтересовани су и за куповину некретнина у Врњачкој Бањи како би у ово туристичко место могли на лечење да доводе организоване групе Палестинаца. Т. Радовановић

Мохамед Нбхан

МАГАЗИН 21.9.2014.

Обележен Дан пробоја Солунског фронта

СЕЋАЊЕ НА ХЕРОЈЕ - О доприносу Среза жичког у Великом рату сведочи податак о 5.800 мобилисаних војних обвезника различите животне доби који су учествовали у пробоју Солунског фронта. - На њих подсећа 57 споменика и различитих споменичких обележја у какве спадају спомен цркве, спомен чесме, спомен звонаре и спомен плоче на задружним домовима и школама, али и галерија крајпуташа у Самаилима и Цветкама

МАГАЗИН

21.9.2014.

одина у којој се обележава истек једног века од почетка Првог светског рата повод је да се са посебном пажњом подсети на још једну годишњицу пробоја Солунског фронта који је одлучујуће утицао на даљи ток ратних операција. Иако у Краљеву одавно нема преживелих учесника Великог рата сваког 15. септембра се полагањем венаца и цвећа на споменик српским ратницима и даље подсећа на једну од највећих победа, али и трагедија српског народа. Деведесет шест година касније Краљево се у понедељак још једном сетило свих ратника са ових простора који су учествовали у Првом светском рату, посебно пробоју Солунског фронта, и тиме дали знатан допринос ослобођењу Србије и свему што се након тога дешавало. Пробој Солунског фронта је историјски датум за Србију јер су од тог дана у незаустављивом јуришу један за другим ослобађани сви окупирани

градови, а српска војска коначно из Краљева протерала окупаторске снаге већ 22. октобра 1918. године. Дан пробоја Солунског фронта полагањем венаца традиционално обележава Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“, а овог 15. септембра су то пред спомеником на Тргу српских ратника учинили и градоначелник Краљева Томислав Илић, представници Рашког управног округа, полиције и Војске Србије. О трагичним последицама Великог рата сведочи сазнање о милион и 200 хиљада страдалих српских војника и цивила у ратним операцијама као и од болести које су донели аустроугарски војници. О доприносу Среза жичког у Великом рату сведочи податак о 5.800 мобилисаних војних обвезника различите животне доби који су учествовали у пробоју Солунског фронта. На њих подсећа 57 споменика и различитих споменичких обележја у какве спадају

спомен цркве, спомен чесме, спомен звонаре и спомен плоче на задружним домовима и школама, али и галерија крајпуташа у Самаилима и Цветкама. Сви они трајно чувају сећање на јунаке Првог светског рата и подсећају на потребу да то чине и генерације које тек долазе.

Солунски фронт Солунски фронт је настао након што је пропао покушај савезника да у јесен 1915. године спрече пад Србије пред најездом немачких, аустроугарских и бугарских агресора. Стабилан фронт од албанске обале до реке Струме, у коме су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама, одолевао је упркос локалним акцијама све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918, која је резултирала капитулацијом Бугарске и ослобођењем Србије.

Након предаје црногорске војске крајем јануара 1916. године аустроугарска војска је наставила напредовање дуж јадранске обале нападом на Албанију која је била под контролом Италије, а до краја зиме је италијанска војска истерана из скоро целе земље. У таквој ситуацији, после изгубљеног рата на Балкану, британски генералштаб је тражио повлачење свих својих војника из Грчке али су њене снаге остале, и поред нескривеног незадовољства, под притиском француске владе. Савезничке армије су се утврдиле око Солуна који је постао велики утврђени камп, а српска војска под командом генерала Петра Бојовића, након одмора и опоравка на Крфу, француским бродовима пребачена на Солунски фронт. Грчка је била неутрална, а краљ Константин I пронемачки опредељен, док је премијер Елефтериос Венизелос подржавао Француску. Иако је Грчка у почетку подржала француско-британ-

ску помоћ Србији, а онда јој се супротставила, ројалистичка влада је након Венизелосове оставке званично осудила, али се није супротставила надмоћнијим савезничким снагама које су се искрцале у Солуну. У мају 1916. генерал Сарај је затражио да се грчка војска демобилише, а грчка влада се повиновала том захтеву, али се све више приближвала Централним силама. Са поузданим сазнањем да ће се Румунија придружити савезницима, генерал Сарај је почео припреме за напад на бугарску војску, док су Немци уз помоћ обавештења од грчких присталица правили план за изненадни напад, а офанзива је покренута 17. августа, три дана пре него што је предвиђено да почне француска. Напад је у почетку постигао известан успех, али су српске снаге након само две недеље заузеле одбрамбене линије и 14. септембра извеле контранапад, да би спори напредак био настављен током

октобра и новембра, иако је на планинама почео да пада снег. Губици у овој кампањи су били најмање 50.000 војника са савезничке стране и вероватно више од 60.000 убијених и заробљених Бугара и Немаца. У борбама током 1916. године из строја је избачено 32.880 војника и 1.209 официра, од чега је 4.440 погинуло или умрло од задобијених рана. Након Првог светског рата престале су да постоје четири велике империје, Аустро-угарска, Турска, Русија и Немачка, а формиран је низ нових држава, међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Србија је од јула 1914. до октобра 1915. мобилисала више од 700 хиљада људи, што је чинило скоро половину мушког становништва. Зараћене стране су у Првом светском рату мобилисале око 70 милиона војника од којих је страдало приближно 20 милиона. Т. Радовановић

Без длаке на језику: Иван Дамљановић (1)

МАГАЗИН

21.9.2014.

КРАЉЕВО ЖРТВА ПОЛИТИЧКОГ НЕИСКУСТВА

- Сваку нову власт опозиција процењује кроз ауторитет какав има код централних власти, а подршка која Краљеву стиже из престонице потврђује да он није на потребном нивоу. - У време комунизма сваки риболовац је јављао колика вода иде из Међувршја, а данас у време технике и свих технолошких чуда нема информације да би народ склонио стоку и остало што се спасити може. - Проблем Краљева је одсуство континуитета власти, које се огледа у честим променама у политичком животу и на челним местима у јавним предузећима и установама, а баш то је у највећој мери обележило сваку владајућу гарнитуру од 2000. године. - Актуелна, као ни претходна власт, не показује жељу да разуме младе људе и окупи их у један тим који ће да игра за Краљево. - Кад на власт дођу људи без искуства грчевито се боре за своје позиције, радна места и друге благодети не размишљајући да и после њих неко треба да живи у овом граду

Иван Дамљановић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 21.9.2014.

а изборима за одборнике Скупштине града у мају 2012. године појавила се листа под називом „За моје Краљево“ коју су чинили Странка зелених, Српска слога и Покрет социјалиста. Идеја оних које су многи сматрали чудном коалицијом била је да окупи неокаљане људе уверене да могу да умање негативно дејство бројних погрешних потеза претходне власти, а потом поведу град путем бољитка у решавању животних проблема обичног човека. На изборној листи је било и име дугогодишњег одборника Српске радикалне странке и Покрета за Краљево Ивана Дамљановића који, је током два мандата у локалном парламенту, постао препознатљив као најоштрији критичар свега што су чинили представници странака владајуће већине. Након неуспеха на изборима и двоипогодишњег одсуства из парламента, али и политичког живота, за Краљевски МагазИН сведочи о амбициозним плановима и јасном програму који је у том тренутку изгледао једино остварив. Такав став нису имали бирачи од којих се тражила подршка за решење горућих питања која није могла да реши власт, а о којима тадашњи претенденти а последње две године носиоци власти нису ни размишљали. - Ми смо тада тражили и да се формира јавно предузеће у коме би окупили људе који се баве пољопри вредом. Размишљали смо дугорочно, а колико смо били у праву потврђује се данас кад нам Русија омогућава да на њено тржиште пласирамо неограничене количине хране. Још тада смо размишљали да је паметно стварање институције која ће да се бави развојем села и пружањем помоћи пољопривредницима како би боље пласирали производе на тржиште. Пошто је последњих петнаестак година грађен негативан имиџ Краљева у Београду размишљали смо како да град са изузетним потенцијалима, бањама и маманстирима који су били центар средњовековне српске историје постане значајнији центар у држави – каже Дамљановић.

Пут ка њему требало је да води преко својеврсног представништва у престоници, а као најпогоднија личност за представника града већ је виђен раније истакнути партијски функционер, искусни политичар и привредник Милош Нешовић. Од њега се очекивало да окупи Краљевчане који се у Београду налазе на значајним позицијама да сви заједно сопственим угледом допринесу промени имиџа какав је добијао све негативније карактеристике. У то време је преовладавало уверење да баш они могу одлучујуће да утичу на стварање слике о средини повољној за инвестирање која може да понуди значајне туристичке капацитете, има здраву воду, храну, бање и добре везе са другим атрактивним дестинацијама. Групација „За моје Краљево“ је решење проблема градског превоза видела у формирању градског саобраћајног предузећа које би у значајној мери утицало на решавање проблема све већег броја нелегалних такси превозника, а тиме и стварање простора за отварање нових радних места. Сем што би оне који се нелегално баве овим послом увели у легалне токове веровало се да би била повећана безбедност саобраћаја на путевима на коју у негативном смислу утиче ова категорија возача. Као и остали претенденти на део колача власти Иван Дамљановић и истомишљеници су веровали да баш они могу одлучујуће, у позитивном смислу, да утичу на промену животног окружења. На велику жалост подршка бирача није била довољна да се пређе праг Скупштине града, а заговорници овакве политике разлоге виде у заслепљености грађана идејама које је пред изборе пласирала Српска напредна странка и њени коалициони партнери. Ма колико да су у то време веровали у решење свих проблема још једном се испоставило да су очекивања била исувише оптимистичка. Све што се током више од две године након конституисања нове власти дешавало потврђује да ни догађања у локалном парламенту не иду у очекиваном смеру, а својеврсно тап-

кање у месту далеко је од онога што су Краљевчани у том тренутку желели. - Српска напредна странка је обећала да ће покренути Краљево са тачке на којој је било у том тренутку, да ће да запосли највећи број незапослених и изградити велике инфраструктурне објекте који ће покренути овај град. Данас видимо да од тога нема ништа, а да се од те године само тапка у месту због бављења личним интересима појединаца и структура Српске напредне странке – каже Дамљановић. Ма колико да се енергично заговарао престанак партијског запошљавања оно је интензивирано у готово свим јавним предузећима као јединима која могу да обезбеде сигуран извор прихода и егзистенције. Због тога су јавна предузећа све гломазнија, а над многима од њих се надвија опасност банкрота. У њима готово да нема места на које би могао да се смести још по ко од припадника странака на власти, па иако највећи број новозапослених и нема прецизна задужења све њих додатно плаши најављено смањивање плата у јавном сектору. У оквиру коалиције је преовладало уверење да једном треба да се стави тачка на све проблеме који су настали после земљотреса, и санације штете коју је направио, како би се поправио негативан имиџ града створен код највиших представника власти у земљи. Да повод за такво размишљање постоји и данас потврђују изјаве премијера Александра Вучића везане за отклањање последица овогодишњих поплава у земљи које се доводе у везу са злоупотребама каквим се карактерише обнова Краљева након земљотреса. Иако је локална власт имала могућност да потврди или демантује честе гласине, али и ставове премијера, пропустила је шансу да то учини што жустрије критичаре њене политике учвршћује у уверењу да постаје неозбиљна и неодговорна. - Не знам зашто смо понели епитет негативног лоповског и лошег града, али могу да претпоставим, јер власт ни до данас није решила отворена питања и није стављена тачка на то шта се дешавало после земљотреса. У јав

21.9.2014.

МАГАЗИН

ности су се још тада појавиле различите информације, а ја сам у парламенту читао писма везана за махинације у вези расподеле кућа, али и документа која су говорила да постоје озбиљне сумње да је неко чинио нешто што није било у складу са законом, али ни моралом. Замислите да је неко могао да размишља о крађи у време кад је велики број Краљевчана једва састављао крај са крајем и на једвите јаде покушавао да обнови куће и домаћинства да би могао да преживи. Локалној власти замерам што је у једном тренутку похапсила људе који се се бавили расподелом материјала и новчаних средстава, а то су учинили да забашуре дођаје на државном нивоу кад су потписивањем срамног споразума у неку руку признали државу Косово. Тада им је требало да ухапсе некога, а то су учинили са бившим градоначелником и још неким људима који нису осуђени па и даље носе огроман терет на својим плећима. Док једни мисле да су криви, други да нису, још немамо ни једну званичну потврду да ли је то истина или није – каже Дамљановић уверен да је власт у овом случају пала на овом испиту. Али пала је и на другом кад није успела да покрене град јер се највећи део времена бавила сама собом, па је и даље само учвршћивано уверење о негативном имиџу стицаном деценију и по. Окосницу власти у Краљеву наком ђурђевданских избора 2012. године чини коалиција окупљена око Српске напредне странке. На први поглед озбиљна странка после избора је показала све слабости које су кулминирале оставком градоначелника и распуштањем Градског одбора половином ове године. Да међу краљевачким напредњацима није све у најбољем реду наговештавано је још у време предизборне кампање кад будући премијер, и председник Српске напредне странке, није хтео да се састане са градоначелником. Дубина кризе испливала је на површину у тренутку кад напредњаци као најјача странка у граду нису у својим редовима могли да пронађу кандидата за градоначелника, па су ово место препустили коалицио-

ном партнеру чија се снага у локалном парламенту свела на само два одборника. Сваку нову власт опозиција процењује кроз ауторитет какав има код централних власти, а подршка која Краљеву стиже из престонице потврђује да он није на потребном нивоу. Отуда и повод за размишљање да странке које су преузеле одговорност за организацију живота у граду и не вреде много. У супротном би, закључује Дамљановић, успеле да се наметну бар онолико колико то чине њихове колеге из других градова. Посебно занемарљивим чини се учинак посланика из Краљева у народној скупштини. - Иако се бавим политиком и интересује ме шта се дешава на државном нивоу ни једног од тих људи нисам видео да заступа интересе овог краја као што то чине посланици из Крушевца, Крагујевца, Новог Пазара, Прешева, Бујановца Медвеђе. Ми смо имали поплаве, а нисам ни једног посланика видео да је дошао на поплављено подручје да види који су реални проблеми грађана у време док је трајала расправа о доношењу закона о санацији последица. И док градоначелник није разумео где се налази, и шта треба да ради, руководство није имало ни информацију колики поплавни талас долази из Чачка. У време комунизма сваки риболовац је јављао колика вода иде из Међувршја, а данас у време технике и свих технолошких чуда нема информације да би народ склонио стоку и остало што се спасити може. Нико није могао да заустави поплаву, али је могло много тога да се спаси, па не бисмо дошли у ситуацију да сада људи немају шпорет, телевизор и основна средства за живот – каже Дамљановић. Разлог оваквом понашању произилази из недовољно политичког искуства у тренутку кад је освојена велика власт. Деценијама уназад оно се стицало од одређених форума у школама преко месне заједнице до локалне скупштине током низа година у којима је изграђивана политичка личност. Проблем Краљева је и одсуство континуитета власти, које се огледа у честим

променама у политичком животу и на челним местима у јавним предузећима и установама, а баш то је у највећој мери обележило сваку владајућу гарнитуру од 2000. године. У веома компликованим економским и политичким околностима мало ко је могао да учини значајнији помак, па су бирачи поверење најчешће поклањали дијаметрално супротној политичкој опцији што је грађане локалне заједнице пречесто стављало у положај популације над којом се врше различити експерименти. И ма колико се од сваког следећег очекивало нешто боље испостављало се да је положај грађана из године у годину све неповољнији. Не спорећи уверење сваке власти да је баш она најмеродавнија, и једина, која може да понуди излазак из кризе не може да се занемари утисак о лутању које се наставља. Једна од идеја коју заступа групација „За моје Краљево“ је окупљање свих бивших градоначелника и посланика који су у неком тренутку урадили било шта добро за овај град. Сазнање о томе да до тога није дошло ни после две и по године доводи до сазнања да актуелна власт то не жели. - Ја сам постао одборник са 18 година и бавио се политиком два мандата што са овим након тога чини дванаест година иксуства, па сматрам да у многим стварима могу да помогнем. Актуелна, као ни претходна, власт није разумела мене као младог човека, нити хоће да разуме моје вршњаке и људе млађе од мене, и да нас окупи у један тим који ће да игра за Краљево. Кад људи дођу на власт, посебно они без искуства, грчевито се боре за своје позиције, радна места и друге благодети које доноси власт не размишљајући да и после њих неко треба да живи у овом граду. У историји ове државе и града када смо се обраћали паметним људима за савет и помоћ све је ишло напред. Оног тренутка када су власт преузимали слепи партијски послушници држава и град су стајали зато што је њима битно да за 4 године, ако могу још четири, остваре неке личне амбиције и убеђења – каже Дамљановић. Т. Радовановић

Шест деценија ЈКП „Чистоћа“

МАГАЗИН

21.9.2014.

ЗА ЧИСТ И УР

РЕДАН ГРАД

- У години оснивања капацитети предузећа које се бавило одржавањем хигијене града били су сведени на два моторна возила и пар коњских запрега. - Почетком осме деценије прошлог века Краљево је, по оцени домаћих и страних туриста, сврставано у ред најчистијих и најуређенијих градова Србије, а „Чистоћа“ након проглашења за заслужну радну организацију добила и Првомајску награду Регионалне привредне коморе. - Услугом изношења смећа обухваћено је око 27 хиљада корисника, а сваког дана се прикупи, утовари, транспортује и депонује између 250 до 300 кубика растреситог комуналног и око 70 кубика индустријског отпада. - Од почетка године издато је 96 гробних места, а капацитет са 120 преосталих би уз две нове парцеле био повећан за додатних 170. - Од оснивања 2007. године стерилисано је 3.520 напуштених паса и направљена база података напуштених са територије града који су прошли третман стерилизације, вакцинације, микрочиповања и враћања на микролокације

21.9.2014.

МАГАЗИН

Миљана Зиндовић

ест деценија постојања једног предузећа представља значајан период без обзира на резултате који су у том периоду остварени. Кад је у питању Јавно комунално предузеће „Чистоћа“ он се чини још значајнијим тим пре што су транзиција и светска економска криза у до сада најтежи положај довеле највећи број становника Краљева којима услуге пружа ово предузеће. Када је седамнаестог дана септембра далеке 1954. године Народни одбор општине Ранковићево донео одлуку о оснивању новог комуналног предузећа поверио му је да одржава водоводну и канализациону мрежу, градске паркове и остале зелене површине, улице, тротоаре, пропусте, кејове, расаднике, цвећаре и градско купатило, а списку задатака придодато је и управљање и одржавање градског гробља, руковођење и спровођење службе градске чистоће и кафилерије, обављање разних зидарских услуга и мањих оправки стамбених зграда, чишћење јама и вршење електроинсталатерских услуга. На тај начин су све градске комуналне службе биле обједињене у једном предузећу из којег су се касније, како је град растао, у посебне радне организације издвојили „Електрон“, „Ибар“, „Шпедиција“ и „Водовод“. На истеку прве деценије у слободи после Другог светског рата капацитети предузећа су били сведени на два моторна возила и пар коњских запрега. Док су се за водоснабдевање користили бунари „Ђерис“ и „Старо стрелиште“ за уређења и одржавања градских зелених површина послужио је нефункционални стакленик од шездесетак квадрата и тек формиран расадник. У времену кад су се у Краљеву интензивно развијала бројна предузећа формирана после рата развијала се и „Чистоћа“ пратећи демографске промене и раст града, па су се након реорганизације шездесетих година у оквиру предузећа учврстиле три основне делатности, „Јавна хигијена“, „Зеленило“ и „Погребне услуге“. Почетком седме деценије набав-

љеној првој цистерни за прање улица, а на истеку специјалном возилу за изношење смећа, придружиће се механички ручни чистачи као претече данашњих ауточистилица. До почетка осме деценије већ су изграђене значајне зелене површине у граду и уређено градско гробље, а на садашњој локацији у Рибници изграђени пословни објекти са гаражама, радионицом, гардеробом и стаклеником у коме се на 500 квадратних метара производило цвеће за уређење града, али и за продају. Све то допринело је да се Краљево, по оцени домаћих и страних туриста, сврста у ред најчистијих и најуређенијих градова Србије, а „Чистоћа“ након проглашења за заслужну радну организацију добије и Првомајску награду Регионалне привредне коморе. Скоро две деценије је „Чистоћа“ пословала као радна јединица краљевачке „Комуне“, а овогодишњи јубилеј повод за подсећање на бројна признања са југословенских и међународних изложби. Од почетка последње деценије прошлог века „Чистоћа“ послује као јавно предузеће са радним јединицама Комунална хигијена, Градско зеленило, Градско гробље, Зоохигијеничарска служба и Паркинг сервис. Директорка „Чистоће“ Миљана Зиндовић потврђује да је и у години јубилеја највећи проблем Радне јединице Комунална хигијена застарео возни парк са камионима старим више од тридесет година. И док се за одвожење смећа у далеко мањем Чачку користе 22 специјализована возила у Краљеву их је дупло мање што у највећој мери отежава сакупљање и одвожење смећа до депоније. Са друге стране све веће потребе корисника, сем захтева за квалитетнијом услугом, подразумевају и већи број изношења смећа, али и судова за одлагање посебно из индивидуалних домаћинстава. Главна препрека је по ко зна који пут поновљен став о недовољној количини средстава узрокованих пре свега отежаном наплатом потраживања од грађана који у веома тешкој економској ситуацији са великим закашњењем измирују дугове

према овом предузећу. Иако се одзив грађана у овим акцијама оцењује задовољавајућим и даље има оних чија дуговања премашују 120 хиљада динара. - Све што се не плаћа утиче на квалитет услуге. За изношење смећа у две смене треба још камиона јер би постојећи, ако би радили дупло више исто толико краће трајали. Други проблем је велики број нових насеља која немају одговарајућу путну инфраструктуру и ширину улица да би смећари пришли и износили смеће што утиче на повећано незадовољство тих, али и грађана оближњих насеља чије контејнере пуне нове комшије. Иако се трудимо да одговоримо свим изазовима без одговарајуће финансијске подршке то нисмо увек у могућности, па апелујем на редовно плаћање услуга од којих најјефтинија износи тек 200 динара месечно – каже Зиндовић. Услугом изношења смећа обухваћено је око 27 хиљада корисника, сва предузећа, установе, спортски објекти, самосталне трговинске, занатске, угоститељске и друге радње са простора обухваћеног генералним урбанистичким планом Краљева Матарушке Бање, Ушћа и Студенице као и неких насеља Витановац, Шумарице, Сирча и Жича, али и заштићеног природног добра Рудно. Сваког дана се прикупи, утовари, транспортује и депонује између 250 до 300 кубика растреситог комуналног и око 70 кубика индустријског отпада. Иако се смеће износи из доброг дела сеоског подручја готово да не постоји могућност наплате за извршену услугу посебно од домаћинстава која се у разуђеном подручју налазе далеко од пута дуж кога су постављени контејнери. Све теже функционисање предузећа због ненаплаћених потраживања повод је за размишљање о ангажовању приватних извршитеља и ма колико се та опција до сада потискивала у други план након две године репрограма дугова намеће се као императив.

МАГАЗИН

21.9.2014.

За две године колико се на челу овог предузећа налази Миљана Зиндовић учињени су значајни кораци ка побољшању услуга упркос залагању да се избегну даља задуживања. И поред тога доста је уложено у опрему, посебно ону за одржавање зелених површина. - Набавили смо једну мини утоварну машину и камион за превоз радника и расаде, а од владе као донацију добили корпу за орезивање дрвећа какву смо до сада по ценовнику Електродистрибуције изнајмљивали од овог предузећа. Купили смо и један булдожер за рад на депонији, јер је постојећи био толико стар, па нисмо смели да останемо без њега. Реновирали смо капелу, освежили њен изглед, а почињемо и реновирање тоалета на градском гробљу. Први пут смо после неколико година успели да из семена произведемо пролећни расад, а уместо некадашњих пет имамо два инжењера хортикултуре који се, уз једног волонтера, труде да реализују нове идеје.

Покренулио смо поступак јавне набавке за куповину новог котла, јер капацитет постојећег није могао да задовољи потребе, а конкурисали смо и за средства потребна за реконструкцију целе стакларе – каже Зиндовић. Пред пуних двадесет пет година у близини спортског аеродрома је по пројекту Института Кирило Савић изграђена депонија која, иако је стално дограђивана, већ све теже задовољава потребе града за складиштење смећа. Одлагање у вис ограничава близина аеродрома, а од института је поручен пројекат за још једно проширење док се не уведе нека нова технологија за прераду отпада. Светска искуства потврђују постојање савремених технологија исувише скупих за град који нема пара ни за обнову возног парка, а како о бројним и даље постоје одређене недоумице по питању ефикасности ни ресорно министарство нема јасно дефинисан став. Иницијативу Сталне конференције градова и општина Србије о изградњи заједничке депоније за више

градова угрозио је Крушевац опредељујући се за самостално решавање проблема, па је осталима из окружења преостало да проблем решавају на други начин. У оквиру пре неколико година покренуте акције под називом „Очистимо Србију“ урађен је пројекат за изградњу рециклажног центра, па иако је након контроле добијена потребна дозвола због проблема са финансирањем није дошло до реализације инвестиције вредне 45 милиона динара. На одустајање су утицала искуства градова која сведоче о малим количинама отпада који се прерађују на овај начин. Европски прописи су све ригорознији кад је у питању заштита животне средине, а за улагање у прераду отпада, од кога се добија рециклирана пластика, вештачка ђубрива за органски узгој вертикалног поврћа и воћа, нема пара без обзира на чињеницу да се у процесу прераде производе струја и гас довољни за одржавање целог система.

Са друге стране и почетак преговора о приступању Србије Европској унији у оквиру Преговарачког поглавља 26, које се односи на екологију, пред ресорно министарство ставља и решавање овог проблема. Исто колико и недостатак места за сахрањивање старо гробље у непосредном центру града оптерећује сазнање о стихијском сахрањивању током бројних деценија у прошлости што у знатној мери утиче на отежано одржавање. Али, променила се и свест становништва према овом месту па се све више, због честих скрнављења споменика, појавила потреба организовања чуварске службе. Већ две године се размишља и о постављању расвете, а одговарајући пројекат је урађен и предат Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“ која је надлежна за даљи ток реализације. Пројекат новог гробља направљен пре двадесет година подразумевао је зелене површине, чесме и фонтане, али је помањкање средстава утицало на одустајање од појединих фаза у ко-

рист што већег броја гробних места. Није до краја реализован ни део који се односи на водовод и канализацију, па се чине посебни напори да се бар вода обезбеди и на удаљенијим локацијама. Иако је предвиђено да би могао да задовољи потребе за сахрањивањем читавих 50 година нагло повећање броја становника, од деведесетих година до данас, утицало је да су капацитети исцрпени, па се од Дирекције за планирање и изградњу очекује да пронађе нову адекватну локацију, посебно у већим насељима каква су Рибница и Јарчујак. Површина од 5,5 хектара треба да задовољи потребе 4.207корисника. Од почетка ове године издато је 96 гробних места, а капацитет са 120 преосталих би уз две нове парцеле био повећан за додатних 170. Чистоћа нема ингеренцију над сеоским гробљима којима управљају месне заједнице, али се све више намеће потреба о оснивању посебног комуналног предузећа које би се бавило само гробљима, пружало каменорезачке и друге услуге грађанима Краљева.

На 450 паркинг места у ужем делу града Паркинг сервис остварује приход довољан да покрије основне трошкове. Све већи притисак да се они смање увођењем наплате путем СМС порука пред менаџмент ставља бројне недоумице између оних везаних за одговарајући софтвер и провајдера и немогућност контроле наплате посебно кад су у питању постпејд корисници који услуге плаћају и са два месеца закашњења. Због тога све више преовладава уверење да би требало уредити ограђена паркиралишта опремљена рампама са бројачем како би се онемогућио улазак на њих без плаћања. Ма колико да је наплата паркирања путем СМС порука у једном периоду узела маха у Србији европска искуства говоре да предност над овим имају други видови плаћања, највише помоћу платних картица и паркинг сатова. Паркирање се у великим градовима врши и у јавним гаражама, а за изградњу такве у Краљеву је надлежна Дирекција за планирање и изградњу.

21.9.2014.

МАГАЗИН

У случају да буде изграђена, а у претходном преиоду је разматрана и таква варијанта, „Чистоћа“ би једино могла да њоме управља. Годинама је у Краљеву радио паук и уклањао са улица непрописно паркирана возила. За регулисање саобраћаја, а у њега спада и непрописно паркирање, нису надлежна комунална предузећа већ саобраћајна полиција, а проблем се додатно усложњава сазнањем да у овој области влада прилична пометња изазвана и прописима који се често мењају. Кад је пре седам годин у оквиру „Чистоће“ формирана Зоохигијеничарска служба основни задатак је био да се ограничи број паса и мачака на градским улицама. У том смислу је вршена стерилизација ових животиња, а програм за ограничавање бројности подразумевао је вакцинацију и регистрацију кућних љубимаца и едукацију свих који су укључени у програм. Очекивање да након стерилизације и враћања на улице обележене животиње чувају територију од досељавања нестерилисаних јединки угрожено је жи-

вотињама које се допремају из других градова. У азилу за псе луталице има 58 места, али их је смештено много више, а планирано повећање овог броја изискује нове трошкове за већи број радника, али и исхрану животиња. Иако локална самоуправа финансира вакцинацију, стерилизацију и храну о корисницима азила се брину и чланови друштва за заштиту животиња. Од оснивања 2007. године стерилисано је 3.520 напуштених паса и направљена база података напуштених са територије града који су прошли третман стерилизације, вакцинације, микрочиповања и враћања на микролокације. Цвећара у центру града је након реновирања добила свежији изглед, након чега је обогаћена новим асортиманом, што је утицало на повећање промета. У оквиру Службе за производњу и промет цвећа и дендроматеријала из расадничке производње, која се обавља на 2 хектара производне површине, може се издвојити производња 10 различитих врста чети-

нара и исто толико лишћарских врста. У склопу расадника, у непосредној близини стакленика, налазе се и 24 топле леје у којима се од пролећа до јесени производе врсте резаног цвећа за потребе малопродајних објеката. - Од тренутка кад нисмо имали цвеће до тренутка када град треба да изгледа европски мора да прође неко време, па је и у овој сезони било мало више цвећа него раније. Иако смо се трудили да га има доста увек може да буде боље, али мора да се улаже много више. По улицама у ужем градском језгру има много дрвећа које треба да се сече, а посао на уклањању захтева много људи и дуго траје. Са друге стране везан је за одређени део године. У ранијем периоду дрвеће је сађено неплански и у добром делу града утицало на деформисање тротоара и зачепљење олука, па смо у попречним улицама скоро све орезали и ослободили их опасности за неколико наредних година – каже Зиндовић. Познато је да се радна места у јавним предузећима попуњавају по партијској припадности. Од тога није иму

на ни „Чистоћа“, а иако се говори о пребукираности непроизводним радницима уз око три стотине запослених имало би места за још по којег ван администрације. Овакав закључак изводи се на основу површине о којој брине ово предузеће и количини посла како би она изгледала што уређеније и лепше. Због тешких физичких послова запослени већ после четрдесет пете године не могу да их обављају са успехом, па је стално присутна потреба за млађим радницима. Они старији се распоређују у стражарску службу која обезбеђује градску депонију и два гробља. Предузећа као што је краљевачка „Чистоћа“ увек ће бити потребна без обзира на то како се зову и којим се све пословима баве. Све чешће размишљање о трансформисању у неки нови вид својине, кроз приватизацију или јавно приватно партнерство, ставља пред доносиоце одлука нову дилему. И док је у делу јавности присутно уверење да би о хигијени града боље водио рачуна приватни власник у „Чистоћи“ верују како је боље да ову де-

латност, али и цене услуга, контролише градска управа. Овакав закључак изводи се на основу претпоставке да ни један приватник неће да управља оваквим комуналним предузећем када се изношење смећа буде плаћало само 200 динара месечно. И поред свих проблема који су оптерећивали „Чистоћу“ током претходних шездесет година преовладава уверење да једно овакво предузеће може да ради добро под условом да наплати сва потраживања, а она су достигла износ од 250 милиона динара. Највећи део трошкова односи се на гориво и опрему, а њеним осавремењавањем би се, верују у овом предузећу, на виши ниво подигло вршење услуга. Велики део масе укупног дуга отпада на два највећа предузећа у реструктурирању, „Магнохром“ и „Фабрику вагона“ којима се сваког месеца испостављају валидни рачуни и на њих плаћа порез на додату вредност. Иако су укупна дуговања након репрограма смањена за петнаестак милиона динара бележи се тенденција пораста од двадесетак милиона

годишње. Закон не дозвољава могућност отписа и застарелости потраживања, а све додатно отежава функционисање предузећа. Од промене на челу „Чистоће“ пре две године ипак се кренуло са мртве тачке. - Овде се није знало ко је за шта задужен и ко је коме шеф. Мало сам подигла дисциплину, мотивисала запослене и оснажила предузеће које и даље оптерећују наслеђени кредити. Иако сам у свему имала велику подршку града велико је питање да ли износ кредита из ранијег периода може да се смањи при оваквом тренду наплате потраживања. Зато сам тражила нове изворе финансирања, а колико су околности дозвољавале задовољна сам оним што смо постигли – каже на крају разговора поводом обележавања шездесете године постојања и рада Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ директорка Миљана Зиндовић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Унапређење пословања малих и средњих предузећа

МАГАЗИН

21.9.2014.

САВЕТИ ЗА М

- Умрежавање регионалних развојних агенција у Србији као начин за унапређење сарадње и квалитета помоћи и услуга малим и средњим предузећима. - Пројекат „Савети за мали бизнис“ намењен домаћим предузећима са већинским приватним власништвом у свим гранама индустрије осим дуванске и војне и игара на срећу. - Максимални износ донације достиже десет хиљада евра по једном предузећу чија је обавеза да у укупној вредности пројекта учествује са најмање 25 до 50 одсто. – Кроз програм који траје до краја 2016. године до сада прошло више од пет стотина предузећа

Т. Радовановић

АЛИ БИЗНИС

21.9.2014.

МАГАЗИН

ре него је у Србији отпочео процес транзиције уврежен је став да у будућности привреда земље треба да се ослања на мала и средња предузећа. И ма колико да се на сва уста заговара већа помоћ овим привредним субјектима како би се поспешило запошљавање све већег броја оних који су остали без посла у бројним великим колективима њихови власници нису претерано задовољни досадашњим ефектима. Још један у низу скупова посвећених овој теми одржан је у четвртак у Краљеву уз присуство директора регионалних агенција, Националне агенције за регионални развој, Агенције за осигурање и финансирање извоза, представника Министарства привреде и Европске банке за обнову и развој. У Краљево нису стигли најављени пред-

ставници Националне алијансе за локални економски развој, па су учесници скупа ускраћени за њихово мишљење о начинима унапређења пословање малих и средњих предузећа у Србији. Циљ састанка је да се подстакне умрежавање регионалних развојних агенција у Србији и тако унапреди сарадња и квалитет пружања помоћи и услуга малим и средњим предузећима. Програм Европске банке за обнову и развој је у Србији присутан од 2006. године, а у овој се наставља новим средствима Европске уније чији је корисник Министарство привреде. Директорима регионалних агенција је у Краљеву представљен пројекат „Савети за мали бизнис“ намењен домаћим предузећима са већинским приватним власништвом у свим гра-

нама индустрије осим дуванске и војне и игара на срећу. Основни критеријум је да предузеће послује позитивно и да има потребу за унапређењем пословања коришћењем консултантских услуга. Предузећима се пружа могућност да побољшају ефекте пословања, а томе треба да допринесу домаћи консултанти и пословни саветници који имају знање и капацитет да њиховим власницима помогну како би након решавања проблема у пословању крупнијим корацима кренули напред. Максимални износ донације достиже десет хиљада евра по једном предузећу чија је обавеза да у укупној вредности пројекта учествује са најмање 25 до 50 одсто вредности, а основни утисак који се намеће након састанка указује да већу вредност од донације има квалитет услуга које могу

да очекују власници малих и средњих предузећа. О размерама интересовања говори податак да је у пројект укључено више од 500 предузећа од који су се нека квалификовала и више пута, а како програм нема тачно одређен рок трајања власници малих и средњих предузећа могу се пријављивати све док траје финансирање, а то је до краја 2016. године. Регионалне агенције под патронатом Министарства привреде са акредитованим регионалним агенцијама и градоначелником Краљева истрајавају у настојању да пронађу механизме за успостављање сарадње која треба да помогне сектору микро, малих и средњих предузећа, а са друге стране омогући локалној самоуправи да на виши ниво подигне сопствене капацитете у

овој области како би на прави начин могле да користе средства из предприступних фондова Европске уније. Задатак Националне алијансе за локални економски развој је да помогне у сертификацији општине како би се створило што боље пословно окружење за развој малих и средњих предузећа, а тиме створили и услови за привлачење страних инвестиција. Алијанса је до сада упутила два отворена позива, први за подршку женском предузетништву и други за повећање конкурентности сектора малих и средњих предузећа средствима која ће бити додељена пре истека новог шестомесечног периода. Добра сарадња са америчком агенцијом за међународни развој, која је Краљево препознала као једну од ло-

калних средина са повољним окружењем, наговештава да би и овде сличан пројекат могао да донесе добре резултате. Не спорећи напоре бројних домаћих и иностраних чинилаца да у локалној средини створе услове за повољније пословно окружење, као подстицај инвеститорима да улажу у овај крај ,намеће се горак утисак да је резултат бројних скупова сличних овом током неколико последњих година био прилично јалов. Довољан доказ томе је да, ма колико се о томе причало и обећавало, инвестиција и даље нема, па се поставља питање сврсисходности оваквих скупова на које се ипак троше позамашна средства. Т. Радовановић

Предвиђање последица климатских промена

МАГАЗИН

21.9.2014.

МОДЕЛОВАЊЕ РИЗИКА

- Управљање ризицима је систематски приступ смањењу утицаја катастрофа на свим нивоима и локацијама у савременом друштву, а заснива се на свеобухватној стратегији за повећање мера подизања свести, процене, анализе и евалуације, смањења и управљања. - До значајне промене климе у свету долази првих деценија деветнаестог века када почиње интензивнија потрошња угља и фосилних горива чијим се сагоревањем повећава концентрација угљендиоксида у ваздуху, а појављује и већа количина микронских и субмикронских честица.

Фото: М. Радовановић

А У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ

МАГАЗИН

21.9.2014.

нија Еколога Србије „UNECO“, у сарадњи са Факултетом за примењену екологију „ФУТУРА“, Универзитета Сингидунум из Београда и Одсеком за заштиту животне средине краљевачке Градске управе, реализује пројекат „Моделовање ризика у животној средини“, који се односи на заштиту, унапређење и очување животне средине и здравља људи кроз управљање ризицима, превасходно актуелну област сценарија ризика поплава. С тим у вези у Краљеву је одржан други едукативни тренинг а о моделовању и симулацији ризика од поплава говорио је доц. др Борис Вакањац. Управљање ризицима је систематски приступ смањењу утицаја катастрофа на свим нивоима и локацијама у савременом друштву, а заснива се на свеобухватној стратегији за повећање мера подизања свести, процене, анализе и евалуације, смањења и управљања. Моделовање сценарија ризика представља комплексан алат сачињен из више анализа у које морају бити укључени скоро сви слојеви државе и друштва због потребе да се стање животне средине процењује периодично,

а не само после неке катастрофе када се стиче увид у неповратно изгубљене природне, друштвене и економске ресурсе. Према законским прописима који важе у Републици Србији постоји потреба за квантитативно квалитативним описом ризика по животну средину и здравље људи од различитих узрока и активности, али се мора имати у виду и термин „еколошке катастрофе“ и његово разликовање од „природне катастрофе“. Процена еколошке катастрофе је транспарентан вид подизања јавне свести и прихватања одговорности којим држава и друштво узимају ствари у своје руке да, са неопходним знањима и алатима, изврше превенцију будућих еколошких катастрофа, што у случају природних катастрофа није могуће. Пројекат се реализује кроз фокус групе намењене представницима медија, локалне самоуправе и организација цивилног друштва. Значај сваке од ове три групе произилази из њихове позиције у друштву и док су медији главни инструменти креирања јавног мнења, па им је као таквима

неопходно да разумеју механизме превенције од еколошких катастрофа, локална самоуправа се сматра главним органом управљања и иницијатором активности мера за превенцију и заштиту. У исто време организације цивилног друштва деловањем из позиције представника грађана омогућавају да се покрену они пројекти и мере које нису у стању да буду покренути од стране локалне самоуправе. Током реализације програма учесницима је, кроз рад у фокус групама, омогућено да се упознају са законском регулативом из ове области и усклађивањем са важећим прописима везаним за угрожавање животне средине, теоријском основом моделовања и предвиђања ризика по животну средину и здравље људи, која је неопходна према релевантним прописима, као и са програмима за моделовање ризика и програмским решењима за спровођење анализе ризика по животну средину и заштите људи и материјалних добара од штетног дејства вода. Познато је да рад са фокус групама утиче на изградњу и подизање њихо-

вих капацитета, јачање свести, едукацију и обуку, како би се активно укључили и остварили пуни ефекат у примени, успостављању и спровођењу одредаба којима се дефинишу законске одговорности за штете од катастрофа и дугорочне друштвене утицаје укључујући просторно планирање акција, као и домаћих и стандарда и законодавства Европске уније у области заштите животне средине. Поменуте фокус групе су пажљиво изабране због важности улоге информација које би требало пренети до што је могуће ширег круга становништва. До значајне промене климе у свету долази првих деценија деветнаестог века када почиње интензивнија потрошња угља и фосилних горива чијим се сагоревањем повећава концентрација угљендиоксида у ваздуху, а појављује и већа количина микронских и субмикронских честица. Клима се мења на више начина, а најчешће под дејством гасова који доводе до ефекта стаклене баште што постепено повећава температуру планете и тако утиче на промену до сада успостављених климатских система. Све то се у свету манифестује на

различите начине, а у Србији на најгори начин поплавама које су овог пролећа, а и током минуле недеље, оставиле катастрофалне последице у великом делу земље. Да би се евентуалне последице у будућности предупредиле потребно је успоставити центар за управљање ризицима, а циљ пројекта је да покаже како се може моделовати рашчлањавањем на компоненте. Успостављањем јединица на нивоу локалних самоуправа, које би биле везане за централу, сви подаци би били стављани у систем, а на основу креираног модела предвиђало шта би могло да се дешава и како се у таквим условима треба понашати. У време кад још не постоје одговарајући модели понашања теоретски је могуће да се већ идуће године понови све што се дешавало у пролеће ове, али да може да буде и горе. Не одбацује се ни могућност три узастопне године суше, а све као последица климатских промена. Последње четири године су биле сушније него што је нормално, а и у околини Краљева су, посебно након земљотреса 2010. године, пресушили

многи бунари. То не значи да већ следеће године не могу да се догоде нове поплаве, а онда наиђе нови петогодишњи период суша. Иако поуздано не може да се закључује шта би могло да се догоди статичким праћењем дешавања у свету са извесном дозом сигурности би могло да се предвиди дешавање како би се на време припремили одводни канали, изградили бедеми и предузеле друге мере предострожности. Краљево има невољу да се налази на трусном подручју на које може да се примени исти систем моделовања као кад су у питању поплаве. Стручњаци потврђују да ће, ако поуздано не може да се тврди када, до земљотреса сигурно доћи. До поузданог модела за предвиђање долази се анализом и растављањем појаве на најситније компоненте на основу којих се прави одређени алгоритам, а онда теоријски модел. Завршну фазу чини база података која стручњацима различитих специјалности омогућава да предвиђају понашање које може у негативном смислу да се одрази на живот великог броја људи. Т. Радовановић

Проблеми краљевачких медија

МАГАЗИН

21.9.2014.

СЕДМА СИЛА НА КОЛЕНИМА

Фото: М. Радовановић

- Положај краљевачких медија се може побољшати само већим издвајањем средстава из градског буџета. - Од планираних 15 према тренутној ситуацији краљевачки медији ове године могу да рачунају на 12 милиона динара, а градоначелник верује да, ако се ребалансом не пронађу нека средства, овај износ неће бити смањиван. - Наде медија усмерене су и према следећој као предизборној години због сазнања о потреби власти која би могла да резултира мало већом количином пара. - Давно изречен став да локални политичари медије виде као своје портпароле, али само за лепе ствари, доводи у питање тежњу за објективним информисањем. - Колико год представници локалне самоуправе имали примедбе на начин извештавања о неким догађајима представници медија тврде да много горег прећуткују

21.9.2014.

МАГАЗИН

д избора за градоначелника Томислав Илић је увео нову праксу у раду Градске управе, а редовни састанци са директорима јавних предузећа и установа чији је иснивач град прилика су за бољи увид у њихов рад и проналажење начина да се отклоне, или бар донекле олакшају, нагомилани проблеми. Слични састанци планирају се и кад су у питању друге структуре, представници установа републичког значаја, привредници, директори школа, медија и други. Проблеми који од нестанка јавног предузећа које се бавило информисањем прате сва остала која су наставила да се баве пласирањем информација

од јавног интереса из године у годину су све сложенији и теже решиви, па је састанак са директорима медија био прилика да се стекне права слика о стању и изнађу начини за побољшање њиховог положаја. А положај се према мишљењу директора медија може побољшати само већим издвајањем средстава из градског буџета. Буџетом за ову годину планирано је да се за побољшање информисања уложи 15 милиона динара, али је спорији прилив у градску касу утицао да дође до смањења свим корисницима ових средстава. Тако се, и пре ребаланса буџета који се очекује током месеца, већ наговештава да би медији могли бити ускраћени за петину оче-

киване суме. Посебан проблем електронских медија састоји се у високим накнадама за коришћење фреквенција за емитовање програма које плаћају Републичкој радио-дифузној агенцији. Наговештај да би они са простора погођеним поплавама могли да буду ослобођени плаћања за период од маја ове до истог месеца наредне године унео је мало ведрине, али и велико разочарање након сазнања да Краљево није на списку од 61 града који, према списку објављеном у Службеном листу, могу да очекују олакшице. Ослобађање од обавеза према овој агенцији аутоматски укључује и олакшице код плаћања других обавеза, пре свега

оних за заштиту музичких права, којима су оптерећене радио и телевизијске станице. Незадовољство је појачано сазнањем да су се на списку нашли и медији из средина које уопште нису биле поплављене. Оштар протест који је Агенцији упућен од стране неких краљевачких медија, а објављен је и на веб сајту Удружења новинара Србије, резултирао је обећањем да би у град могла да дође посебна комисија која би проверила да ли је, и шта, у Краљеву поплављено током априла и маја ове године. Наговештаји да се при усвајању закона о отклањању последица поплава говорило и о овом проблему изазива

посебно негодовање према понашању краљевачких посланика у Народној скупштини који ни у једном тренутку нису стали у одбрану интереса електронских медија који послују на овом простору. Са друге стране, чуло се на састанку, посланици нису упознати да се о овоме уопште раговарало у парламенту. Сазнање да се емисиона техника електронских медија углавном налази на највишим спратовим зграда наводи на закључак да нико од краљевачких медија није ни претрпео штету од поплава. Али, на истим локацијама налази се и код свих који су се нашли на списку Републичке радио-дифузне агенције, чак и у Обреновцу који је

највише страдао у мајским поплавама. Иако се тврди да је Савет Републичке радио-дифузне агенције одлуку о олакшицама донео на основу извештаја своје комисије нико није у ситуацији да објасни и на основу којих критеријума што појачава сумњу да ни овом приликом сви нису били у равноправном положају. Поред тога нема ни одговора на питање ко су били чланови комисије која је проверавала стање на терену нити какав је став Савета о томе да Краљево и још два града буду изузета са списка. Због свега се најављује могућност да се од повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуба Шабића званичним путем

21.9.2014.

МАГАЗИН

затражи одговор на ова питања. Последња одлука Градског већа о додели средстава медијима који се баве објављивањем информација од јавног значаја још једном је изазвала буру негодовања њихових представника од којих сваки сматра да је закинут више него остали а тако ће, верују они, бити све док из градског буџета не буде издвајано више пара за ову област. Посебно незадовољство изазива сазнање да бројне мање средине издвајају много више пара за рад медија, па је тако онима из Ивањице наме-

њено 12, Рашке 26, Крагујевца 70, Крушевца 60, Новог Сада 90, Чајетине 15 милиона динара. Од планираних 15 према тренутној ситуацији краљевачки медији могу да рачунају на 12 милиона динара, а градоначелник верује да, ако се ребалансом не пронађу нека средства, овај износ неће бити смањиван. Колико је однос према медијима значајан за државу сведочи одбијање амандмана на недавно усвојен закон о информисању којим би локалне самоуправе биле обавезне да за инфор-

мисање издвајају 2 одсто средстава из буџета. Примењено на Краљево то би значило више од 60 милиона динара годишње што би, верују у медијима, знатно повећало квалитет рада у овој области. У време када локална самоуправа треба да размишља о буџету за наредну годину од корисника се очекује да доставе извештаје на основу којих би пре коначног нацрта могао бар да се назре костур и количина средстава на које би се могло рачунати. Наде медија усмерене су и према следећој као

предизборној години због сазнања о потреби власти која би могла да резултира мало већом количином пара. И поред сагледавања реалног стања креаторима буџета се замера што више размишљају о уштедама него о начинима да се у њега слије што више пара, а томе би у значајној мери могли да помогну и медији подизањем свести грађана о важности извршавања обавеза према држави, па се и пуњење буџета види као заједнички интерес. Давно изречен став да локални по-

литичари медије виде као своје портпароле, али само за лепе ствари, доводи у питање тежњу за објективним информисањем. Отуда и специфичан вид аутоцензуре због додворавања онима који држе кесу доводи до закључка да информисање и није онакво какво би требало да буде. И колико год представници локалне самоуправе имали примедбе на начин извештавања о неким догађајима представници медија тврде да много горег прећуткују. - На нама је да што правовременије

размењујемо објективне информације на нивоу управа-грађани, јер употребну вредност имају само информације објављене у правом тренутку па тако доприносе промени стања на боље. Милион је примера нерада, јавашлука и опуштености оних који су у овој заједници привилеговани да имају стално радно место и сталну плату иако не врше своје послове, а свако наше истицање таквих примера буде дочекано на нож, или анализу која је врло погубна - чуло се на састанку. Т. Радовановић

МАГАЗИН

21.9.2014.

Решавање коначног статуса државних предузећа

КРАЈ АГ - Према Закону о приватизацији рок за приватизацију државних предузећа истиче крајем 2015. године. – Истекао рок за достављање писама о заинтересованости за приватизацију. – Дуг 161 предузећа у реструктурирању 4,7 милијарди евра, од тога 2,4 милиона држави а 2,3 приватним повериоцима. – Дуг осталих државних предузећа 6,6 милијарди евра

гонија која се зове решавање коначног статуса државних предузећа се, према последњим најавама, приводи крају. Онима који са зебњом ишчекују исход остаје да се

надају да истек рока неће резултирати још једним продужетком са неизвесним резултатом. Првог дана минуле недеље објављена је информација о истеку рока за

достављање писама о заинтересованости за приватизацију 502 друштвена предузећа у Србији, а Агенција за приватизацију је најавила да ће већ следећег месеца обавестити јавност о

броју заинтересованих инвеститора и њиховим намерама. Процедура предвиђа да Агенција писма о заинтересованости проследи Министарству привреде које би, ако не буде нових одлагања, до почетка децембра требало да донесе коначну одлуку о судбини тих предузећа, евентуалној приватизацији или стечају. Оваквих најава је било и раније, али је сваки пут доношење коначне одлуке одлагано бар за неколико месеци. Инвеститорима заинтересованим за улагање у српске фирме је, након позива објављеног 15. августа, остављено два месеца да доставе писма о

намерама. Од 502 предузећа са списка 161 је у реструктурирању са дугом од 4,7 милијарди евра, од тога 2,4 милиона држави, а 2,3 милијарде приватним повериоцима. Остала 342 предузећа дугују укупно 6,6 милијарди евра од којих 3,2 милијарде држави, а 3,4 приватним повериоцима. Новим Законом о приватизацији прописано је да се приватизација друштвених предузећа заврши до краја 2015. године. Са посебним интересовањем се у Краљеву очекује решавање коначног статуса два највећа предузећа, „Маг-

нохрома“ и „Фабрике вагона“. И док се у првом у ишчекивању новог власника одржава каква таква производња у другом највећи број производних радника штрајкује од јуна прошле године. У оба предузећа су поништени ранији уговори о приватизацији након чега су уследили судски процеси у којима ранији власници траже надокнаду штете што негативно утиче на опредељење евентуалних инвеститора. Од поништења уговора о приватизацији у овим предузећима у више наврата је потврђивано да постоје заинтересовани за приватизацију, али конкретних резултата није било. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

ГОНИЈЕ? 47

Знаменити Краљевчани: Добросав Рашковић Мики (4)

МАГАЗИН

21.9.2014.

НЕИМАР СА КРАЉЕВАЧКЕ КАЛДРМЕ

- Мали објекти били су предмет посебне пажње амбициозног архитекте. - Много више него Златна плакета Борис Кидрич Општинског већа Народне технике увек је пријало признање колега. - Треба градити блокове зграда, али не реметити основни систем као што је то учињено од „Париза“ према обали Ибра где се изгубио ритам паралелних ортогоналних улица. - Кад је предложен за директора „Комуне“ Мики Рашковић је пристао да буде само вршилац дужности до избора новог уз услов да поред директорског има и сто за цртање. - Мада је током радног века два пута предлаган за одликовање оба пута је био ускраћен за највише признање углавном због сујете утицајних људи. – Изградња саобраћајне петље код „Магнохрома“ стопирана због сазнања да би, кад Морава постане пловна, фабрика морала да се премести на другу локацију

Мики Рашковић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

21.9.2014.

време када се са нестрпљењем очекује почетак октобра за када је најављено отварање нове спортске дворане у Рибници, а од почетка градње се карактерише као остварење вишедеценијског сна, помало нестварно делује прича о настанку оне коју су до сада користили краљевачки спортисти. Иако се никада није бавио спортом Мики Рашковић је дуго био члан управе у то време јединог краљевачког кошаркашког клуба. Кривац за то је колега из „Каблара“, дугогодишњи активни кошаркаш, тренер Слоге и спортски радник Славко Петровић. Када су почетком седамдесетих година прошлог века одбојкаши Рибнице успели да изборе пласман у највиши ранг такмичења било је неопходно створити услове за то, а први је дворана са одређеним бројем седишта за посетиоце. За објекте таквог типа у оно време није било довољно

пара ни за израду пројекта, али није мањкао ентузијазам оних који су схватали важност сазнања да Краљево коначно има прволигашки клуб, а да су посетиоци жељни утакмица највишег ранга какве су, кад је одбојка у питању, на телевизији могле да се виде само у ретким ситуацијама. Колико је хала значила Краљевчанима показала је већ прва утакмица против екипе ВГСК из Новог Градишта када гледалиште, а било је знатно веће него данас, није могло да прими све оне који су желели да уђу. Само неколико година раније „Каблар“ је, због одржавања Балканског првенства у кошарци за јуниоре, извршио детаљну реконструкцију старог игралишта Слоге у центру града, па је пројектант био добро упознат са свим елементима потребним за израду пројекта, а у склопу њега и ресторана који је са пријатним ентеријером дуго представљао праву атракцију. На то

време подсећа само још плочица на којој пише да је извођач радова „Каблар“, а пројектант Мики Рашковић. Иако је и тада било противника привремени објекат који је требало да траје тек неколико година у употреби је више од четири деценије. У време интензивне градње у Краљеву су ницали бројни значајни објекти различите намене међу њима и Дом технике на обали Ибра, а као аутор идејног решења опет се јавља Мики Рашковић. Много више него Златна плакета Борис Кидрич Општинског већа Народне технике пријало је признање колега, посебно оних београдских који су сматрали да осим њих у Србији нема значајнијих пројектаната. На најбољи начин је то потврдио један од њих током шетње градом и сазнања о бројним значајним објектима које је пројектовао Мики Рашковић. У време када су у Краљеву почели

да се појављују први кафићи тадашњи директор Угоститељско туристичког предузећа „Србија“ се пожалио да омладина полако напушта објекте овог предузећа и полако се сели на пријатнија места. Био је то повод за разговор о адаптацији неког од објеката у мањи са сличном наменом који би атрактивношћу привлачио посетиоце баш као што је то чинио Ресторан „Кош“. А баш тако мали објекти били су предмет посебне пажње амбициозног архитекте. На крају тадашње Лењинове улице, на месту некадашње касарне, по пројекту бироа „Гоч“ изграђена је велика стамбена зграда и данас позната као „Леснина“, а одмах до ње објекат Робне куће „Јасен“ коју је пројектовао „Каблар“. Иза њих је стамбена зграда из времена када су у Краљеву грађене колоније, а скуп три објекта потпуно различитих карактера чинила су овај део града по мало иритантним оку пажљивијег посматрача. Задатак да

мало помири оно што се тешко може помирити поверен је Рашковићу који је на простору између њих пројектовао анекс у коме су смештени лутрија и фризеска радња тако да се више не примећује разлика између три раније направљене грађевине. Са више од осамдесет запослених „План“ је био једно од најјачих пројектантских предузећа у Србији које је битно утицало на изглед бројних градова у земљи. Током четири деценије рада знатан допринос је дао и Мики Рашковић као одлучни заговорник више зеленила и зелених површина око свих објеката. - Треба градити блокове зграда, али не реметити основни систем као што је то учињено од „Париза“ према обали Ибра где се изгубио ритам паралелних ортогоналних улица. Не треба градити контра странама света, него по правилима урбанизма и оријентације објекта према простору. Ако ту на-

праве грешке млади урбанисти су потпуно затајили. Пре 30 година нисам ни претпостављао како ће Краљево да изгледа данас, а питање је како ће да изгледа кроз тридесет следећих. Ако неко не предузме мере да се град шири поред аутодрома на Берановцу, или Ратарском имању, ми ћемо да се затрпамо и угушимо. Ми смо успели да зауставимо дивљу градњу на Хигијенском заводу, урбанистички смо решили Ковачко поље, али не и да зауставимо стихију дивље градње у другим деловима града. Кад је власник неколико хектара испарцелисао имање за продају стопирао сам у заводу издавање услова зато што није било улица за пролаз возила „Чистоће“ и одвијање саобраћаја – каже Рашковић. Колико је од почетка радног века био преокупиран изгледом града сведочи податак да је у време кад је предложен за директора „Комуне“ пристао

21.9.2014.

МАГАЗИН

да буде само вршилац дужности до избора новог уз услов да поред директорског има и сто за цртање. И мада је током радног века два пута предлаган за одликовање оба пута је био ускраћен за највише признање углавном због сујете утицајних људи који нису могли да му опросте неке од ставова који су, мада изречени у шали и без намере да било кога увреде, били највећа кочница. И по ко зна који пут приликом вишесатног разговора о проблемима градње у Краљеву Мики Рашковић не пропушта да поручи урбанистима да поведу више рачуна о животној средини како се град не би гушио у сивилу нових објеката. Савремена архитектура може бити атрактивна, али је потребна довољна количина простора око њих која живот чини угоднијим. Због тога је неопхоно ширење града ван најужег језгра баш према местима о којима се размишљало и пре више деценија, а највише простора има на имању Пољопривредне школе и Берановцу. Уобичајено је да најзначајније одлуке о бројним стварима, између њих

и изгледу града, доносе изабрани представници народа који често, а потврдило се то безброј пута и у прошлости, немају довољно знања у овој области, а нису ни спремни да прихвате савете стручњака. Потврдило је то и противљење једног од њих да се у Ушћу гради фабрика „Примат“. „Примат“ је у жаргону називан фабриком канти, популарном кантаром, јер је званични документ потврђивао да је то фабрика за израду металних канти. На председништву где се одлучивало о изградњи један од званичника стави вето што је утицало на шестомесечно одлагање почетка изградње фабрике чију су градњу финансирали Словенци. Основ за такав став било је страх да би Ушће, а са њим и фабрика, могли да буду потопљени у случају пуцања бране на Ибру ако било када буде изграђена. Идеја о брани већ је била стара више од сто година, а Рашковић убеђен да неће бити изграђена ни за следећих сто што је било довољно да добије поверење органа који је одлучивао. - Фабрика канти је у то време вредела два милиона динара, а неки про-

рачуни о измештању пруге и изградњи бране достизали 800 милиона. Мрштио сам се док сам тврдио да ћу, ако дође до реализације, из мог завода да платим та два милиона за фабрику која је успешно радила годинама, а постоји и данас. Други проблем је петља код „Магнохрома“ чијој се градњи жучно противио исти човек. Повод за размишљање о новој саобраћајници било је сазнање о смрти пацијента који због интензивног саобраћаја није могао преко пруге да буде транспортован до болнице. Противник градње је на председништву тврдио да је илузорно улагати у саобраћајну петљу кад ће већ за неколико година, кад Морава постане пловна, „Магнохром“ морати да буде пресељен на неко друго место. Знао сам да Морава неће бити пловна ни следећих сто година, а „Магнохром“ ће до тада вероватно нестати – прича са приметним осмехом на лицу Мики Рашковић. Одлучност директора „Магнохрома“ да финансира изградњу саобраћајног чвора и без грађевинске дозволе у доброј мери је утицала да и овај пројекат буде реализован и поред

отпора појединца који нису заборављали поразе, а касније користили утицај да пројектанту оспоре право на различита признања. Када је пре више од двадесет година прихватио обавезу да у врло скученим условима направи пројекат реконструкције просторија у којима је смештено Краљевачко позориште Рашковић није много размишљао о похвалама које ће годинама касније добијати од бројних уметника задивљених новим амбијентом. Иако је било тешко од скученог наравити адекватан довољно пријатан амбијент спуштањем нивоа је добијено довољно простора за позорницу, просценијум, гардеробу, пробну салу, канцеларије, билетарницу и простор за кафић у подножју. Посебне похвале упућене су гледалишту под нагибом које је омогућавало много бољу прегледност од старог са хоризонталном основом. Када је донета одлука о изградњи стамбеног насеља са више од сто станова у Улици војводе Степе, преко пута мале пијаце, задатак да пројектује једну од зграда поверен је Рашковићу.

Стамбени комплекс окружује довољно зелених површина и места за паркирање, а довољно је удаљен од коловоза у Улици војводе Степе чиме се избегава осећај скучености. И ма колико да му то није превасходна преокупација јунак наше приче је и пројектант бројних споменика у Адранима, Сирчи, Стублу, Буђеву на граници Србије и Црне Горе. На подугачком списку објеката које је пројектовао налазе се тржни центар иза Дома Војске Србије, зграда аутобуске станице, фасада Југобанке, стамбено насеље преко пута Дома друштвених организација, зграда Поште, Гвожђара, Конфекције „Рудник“, Аутотранспорта и многи други. До пре двадесет две године када је отишао у пензију Краљево није било превише велики град у коме су се градили објекти великог значаја. Много година касније када је потреба за њима постојала као највећа препрека показала се транзиција, затим светска економска криза... Са позиције оног ко је на посебан начин, са различитих позиција, утицао на данашњи изглед града овај скромни човек потврђује да је задово-

љан оним што је остварио у животу, пре свега мирним животом у кругу породице у омаленој кући у првој половини Карађорђеве улице. Првих пет година пензионерског живота обележено је настојањем да се полако удаљава од професије пројектовањем малих објеката све док криза у овој области није почела у негативном смислу да се одражава на инвеститоре и њихово одустајање од градње. Упркос томе остао је велики број изграђених објеката различите намене који ће дуго сведочити о једном времену у историји града у коме су њему најоданији пројектанти настојали да створе грађевине трајне вредности. Колико су у томе успели показаће време, а за сада се чини да су задатак решили боље него савремени пројектанти и урбанисти. А како ни они нису увек били самостални у доношењу одлука прилика је да се поручи политичарима да не доносе никаве одлуке у овој области пре него се посаветују са стручњацима. О томе колико је у праву сведоче примери изградње фабрике „Примат“ у Ушћу и саобраћајне петље код „Магнохрома“. Т. Радовановић

21.9.2014.

МАГАЗИН

- Срце доживотног председника Тита престало да куца почетком марта 1980. године али је електрошоковима враћен у живот, да би се таквим одржавао све док се не створе услови за сахрану какву заслужује једна од најзначајнијих личности двадесетог века. - Онај ко није био у положају фоторепортера тешко може да схвати са каквим се жаром приступа сваком задатку у настојању да се заувек заустави време. – „Атентатор из Смедерева“ не Београдском сајму. - Од 18 сати поподне до шест ујутру трајао је историјски састанак председника Србије са представницима косовских Срба у Косову Пољу након чега је посебна публикација „Ноћ опорих речи“ са говорима свих учесника била илустрована фотографијама Жике Ранисављевића

Живот кроз објектив фотоапарата (2)

Фото: М. Радовановић

СТРАСТВЕНИ ЛОВАЦ ЖИВОТНИХ СЛИКА

Жика Ранисављевић

МАГАЗИН 21.9.2014.

а посебним интересовањем је већи део света пратио дешавања у Југославији почетком осамдесетих година прошлог века. Већ од почетка 1980. здравствено стање председника Јосипа Броза се погоршавало, па су бројни политички аналитичари разматрали бројне варијанте судбине земље након његове смрти. Земљом је већ владало Председништво састављно од председника свих шест република, а само највећи песимисти, или добри познаваоци светске политике, могли су да наслуте оно што ће се десити неколико година касније. Бурна историјска дешавања увек су представљала велики професионални изазов за новинаре, посебно фоторепортере какав је био Радослав Ранисављевић у круговима колега познатији као Жика. Већ трећег дана нове 1980. године председник Тито је смештен у љубљански клинички центар, а конзилијум лекара врло брзо почео свакодневно да објављује његов здравствени билтен. Прву половину фебруара сваке године карактерисала су велика јата риба које су ко зна од куда долазиле у северни део Јадранског мора. „Вечерње новости“ су као најтиражнији југословенски лист показале интерес за ову појаву, а Ранисављевић добио задатак да са дописником из Ријеке, Краљевчанином Мићом Говедарицом, отпутује у Порторож и фотографише ову неуобичајену појаву. Као прилично изненађење деловала је информација из редакције да је Тито умро због чега мора хитно да отпутује у Љубљану. Ма колико необично звучало срце доживотног председника Југославије је заиста престало да куца, али је електрошоковима враћен у живот, да би се таквим одржавао све док се не створе услови за сахрану какву заслужује једна од најзначајнијих личности двадесетог века. Велики економски проблеми тог времена огледали су се и у све мањој количини горива за аутомобиле, па је у целој земљи уведен јединствен режим по коме су сваког другог дана наизменично могла да саобраћају возила са

парним, односно непарним, регистарским ознакама. У време кад им то ознаке на аутомобилу нису дозвољавале требало је кренути ка Љубљани док се у свим друштвено-политичким организацијама разматрала новонастала ситуација, па нико није могао да обезбеди одговарајућу дозволу за путовање. Само сат времена је требало Ранисављевићу да стигне од Копра до Љубљане у којој је, са кратким прекидима, остао све до 4. маја кад је званично објављена вест о смрти председника Тита. Од дана кад је стигао до главног града Словеније Комитет за информације ове републике установио је посебан прес центар и конференције за штампу тачно у подне на којима су саопштаване информације о здрављу председника. Сваки од око три стотине акредитованих новинара из целог света трудио се да дође до што веродостојније информације, а Жика користио прилику да за средње стране „Вечерњих новости“ направи по коју фоторепортажу из Љубљане, Марибора и других словеначких градова. Већ од почетка априла основни задатак је био праћење извештаја дванаесточланог лекарског конзилијума. - Чепркали смо и радили и на крају сам, негде у мају кад је кроз Љубљану пролазила Штафета младости, сликао кад је у Клиничком центру примио лекарски конзилијум. Сликао сам 12 белих мантила, а две моје фотографије су касније објављене у књизи „Било је часно живети с Титом“. У време смрти „Новости“ су у Љубљани већ имале петочлану екипу са стручњаком за телефото, који је слао фотографије у београдску редакцију, а сличне имали „Политика“ и други. Када је ковчег са телом председника требало да крене пут железничке станице на којој је чекао Плави воз проценио сам да је најбоље да се акредитујем за два од пет могућих пунктова. Први је био испред Скупштине Словеније, одакле ће у 8 изаћи ковчег на лафету, а последњи на железничкој станици. Акредитације за Плави воз су добили само најважнији, међу њима и ја, а замолим и за пулт број један рачунајући да ћу за 15

минута, након што сликам изношење ковчега, да стигнем на време до воза док колона заобилазним путем буде ишла према станици – сећа се Жика. Уз пут је требало да преда филмове колеги задуженом да фотографије уз помоћ телефото уређаја проследи према Београду. Иако је почињала да ромиња киша на тргу испред скупштине окупио се као никада до тада велики број уплаканих грађана, док се у средини масе налазио неколико метара висок пулт за фоторепортере, а лево и десно од њега два импровизована торња, до којих су водиле степенице од дебелих дасака, за телевизијске камере. По тачно утврђеној сатници само петнаест минута пре осам сати ковчег се појавио на вратима скупштинске зграде, Жика који минут пре тога направио снимак са десног торња и сишао не би ли направио још који из што веће близине. На само десетак метара била је група високих словеначких званичника, међу њима и осведочени пријатељ редакције „Новости“ Марјан Рожич као последња одбрана у случају да неко не дозволи приближавање колони са ковчегом. - Мислио сам да минут пре изласка ковчега станем ту, ако неко реагује да се позовем на Рожича, сликам тај тренутак и да се изгубим. Кад је дошло време почео сам да се пењем уз мердевине да бих на врху ринга који је обезбеђен шипкама могао да провучем главу. Закорачио сам десном ногом на платформу и осетио да ми лева пропада. Завеслам левом руком да се ухватим за шипку и промашим. Кад сам се пробудио осетио сам да ме страховито боли колено, рука и кичма, притрчавају ми људи и стављају завоје док се отимам и покушавам да извадим филм из фотоапарата. Дођоше болничка кола којима сам превезен у Клинички центар, а то сам после видео док сам на телевизији гледао пренос испраћаја из Љубљане – прича Ранисављевић који је у болници остао недељу дана. У Београд је посебним аутомобилом, са заштитном крагном око врата, из Љубљане стигао тек дан пре сах-

21.9.2014.

МАГАЗИН

ране председника Тита, а о привржености послу на најбољи начин је посведочио НИН који је у репортажи о догађајима из Љубљане два пасуса посветио судбини фоторепортера „Вечерњих новости“. Са позиције пензионера Ранисављевић сведочи о много памети потребне да би се до краја остало у игри. Разговори слични овом прилика су за подсећање на бројне догодовштине које су обележиле интересантан животни пут. Онај ко није био у положају фоторепортера тешко може да схвати са каквим се жаром приступа сваком задатку у настојању да се за заувек заустави време. А сваки снимак фотоапаратом је управо то, заустављено време које деценијама уназад сведочи о догађајима којима је присуствовао Ранисављевић. Успеси југословенске привреде деценијама су се на најбољи начин одсликавали на Београдском сајму. Када је у „Гоши“ направљен први шинобус сви су са великим нестрпљењем ишчекивали шта ће о њему након посете рећи председник Тито. Смедеревци су се у исто време надали да би могао да обиђе и штанд њиховог „Фаграма“, а Ранисављевић стрпљиво чекао да за локалне новине забележи тај тренутак. Како се ни два сата након најављеног доласка није појавио на штанду већ довољно нервозан фотрепортер се упутио ка штанду „Гоше“ и на повратку био превише изненађен кад је из даљине приметио пометњу на штанду Смедереваца. Као из топа испаљен полетео је и у тренутку схватио да виси у ваздуху између двојице грмаља из обезбеђења. Кад су проценили да председнику не прети никаква опасност насмејали су се и пустили „атентатора из Смедерева“. Неколико фотографије на изложби којом је половином фебруара ове године представио само део радова из богате колекције сведочи о времену владавине председника Србије Слободана Милошевића. Посебним задовољством би, као и Ранисављевић, био обузет сваки фоторепортер при сазнању да му једна таква личност стрпљиво позира у тренутку кад уместо вештачког покушава да искористи што више дневног светла. Од 18 сати поподне до шест ујутру трајао је историјски састанак председника Србије са представницима косовских Срба у Косову Пољу након чега је посебна публикација „Ноћ опорих речи“ са говорима свих учесника била илустрована фотографијама Жике Ранисављевића. Прва посета иностранству председника Србије је водила у Грчку, а дан раније према Атини је аутом кренула репортерска екипа „Вечерњих новости“. - Након што је завршена конференција на којој су Мицотакис и Милошевић објашњавали новинарима разлоге посете пратио сам шта се догађа. Мицотакис иде са Слободаном кад се из једног дела сале појави кратко подшишан дечко, прилази им и видим да се

нешто необично догађа. Направим неколико снимака и кад смо дошли на ручак кажем да сам сликао председника и неког момка који се рукује са њима. Нико није знао ништа о томе, а тек касније смо сазнали да је Слободан у Атину инкогнито повео сина Марка. Брже боље пошаљем уреднику у Београд слике и то буде објављено на седмој страни – прича Ранисављевић. У време када су техничке могућности фотоапрата далеко веће него раније и даље преовладава став да „бој не бије свијетло оружје“. Полазиште за њега искусни фоторепортер налази у стиховима песме која каже „смањи се, али не тако да будеш мали, смањи се у интересу присутне ведрине. Немој да се понесеш толико и дозволиш да техника ради уместо тебе, нити смеш да дозволиш да имаш такве односе са колегама да будеш надмен“. И ма колико да технологија омогућава додатну обраду дигиталне фотографије Ранисављевић није присталица беспрекорне оштрине и контраста, па предност даје функционалној неоштрини коју, каже, постиже на више начина. Међу значајнију од 41 самосталне тематске изложбе наш саговорник сврстава ону о коњима под називом „Паметни, брзи, јаки“ постављене прошле године у пожаревачком музеју, а на основу материјала из дугогодишњег праћења Љубичевских коњичких игара. У периоду од 1972. до 1980. године често је био гост Краљева, после тога нешто ређе тек као успутној станици према Косову. - Краљево је фантастичан град са много већим потенцијалима од оних који се користе. И јуче сам погледао како град изгледа и прошетао Омладинском улицом која спаја Трг Светог Саве и Трг српских ратника. Примећујем промене које Краљевчани не могу да виде. На десет места се нешто гради и то ми нешто говори јер се у Смедереву углавном гради на периферији. Градско језгро је сачувано, а централни трг фантастичан захваљујући краљу Милану. Нисам могао да одолим да не поједем бурек у „Мрвици“ на којој пише да је домаћински. Интересантан је и Спомен парк у коме сам често боравио, а на изложби сам срео човека са моје фотографије из 1974. године која је објављена на средњој страни „Новости“ – прича са нескривеним задовољством Ранисављевић. Као и сваки пензионер, а он је то већ петнаест година, углавном слика децу и унучад, али не запоставља ни културни живот у родном граду. Зато је и даље редовни хроничар Смедеревске јесени, Смедеревске песничке јесени, Нушићевих дана, Тврђава театра. Све то чини га човеком који има најбољу документацију о важним догађајима за шта је добио и значајна признања од којих издваја Светосавску повељу. Т. Радовановић

Краљевчани у свету: Милорад Којић Шерпа (7)

МАГАЗИН

21.9.2014.

КРАЉЕВО ГРАД ЧУДА

Фото: М. Радовановић

- Више него казна од 15 хиљада немачких марака у динарској противвредности на одлуку да напусти земљу утицало је понашање инспектора Финансијске полиције. – После шест месеци покушаја да избегне плаћање због велике инфлације казна спала на вредност три шољице кафе. – Прво запослење као тренер кошаркаша на универзитету. - Дивац је велико име у НБА лиги које се, као једним од највећих европских играча у Америци и Канади, изговара са великим поштовањем. – Успешан рад са хендикепираном и децом ометеном у развоју, али и оном која је због занемаривања у васпитању била склона проблематичном понашању. Од оснивања 1997. до 2006. године кроз прву српску школу кошарке у Канади прошло је више од три хиљаде, а кроз камп око хиљаду дечака и девојчица основношколског узраста

Милорад Којић Шерпа

МАГАЗИН

21.9.2014.

бичном човеку је тешко да разуме зашто би неко ко се бави озбиљним бизнисом, а уз то остварује и солидну зараду, нешто више тражио далеко од родног краја. На сличан начин је размишљао и јунак наше приче до одласка у Канаду у коју је 1990. године допутовао да би посетио сестру и зета који се успешно бавио истраживачким радом из области физичке хемије на једном од канадских универзитета. Већ на први поглед одушевила га је земља широких и фасцинантнијих од свих до тада виђених пространстава која отвара до невиђене перспективе. У до пре само педесет година широкој и дивљој земљи без граница дивљи свет је полако почео да се повлачи пред урбанизмом. На дотадашњи период подсећа још по која дивља животиња, дабар, твор или ракун који у куће на периферији великих градова улази на различите начине и ту често праве поприличну штету. И док се дабар среће у коритима скоро свих

река ракун је све чешћи гост и у урбаним деловима града у којима, у потрази за храном, на све стране растура отпад из контејнера. И поред тога спада у ред заштићених, а једини који несрећним власницима могу да помогну су специјализоване екипе које се баве овим животињама. Ширина и пространство земље подсећају на време када су једини становници били Индијанци који су се, на оба америчка континента, временом повлачили пред најездом енглеских и шпанских освајача док нису сатерани у резервате у којима, сем очувања језика и културе, нису у ситуацији да остваре бројна друга права. - Њихова земља је и у Канади отета, сила бога не моли, а ко је јачи узима па су и освајачи уништавали све што су ови људи вековима стварали. Уништили су високо развијену цивилизацију тог народа од Канаде преко Сједињених Америчких Држава до југа Латинске Америке, а крадући злато уништавали споменике и писана доку-

мента од којих је врло мало остало – прича Којић о првим утисцима са северноамеричког континента. Тридесет осма година живота и није најпогодније време за одлазак у печалбу, а пред онима који су све више размишљали о животу у Канади отварале су се три могућности за легалан боравак у овој земљи. Прву су користиле избеглице са простора захваћених ратним сукобима, али и многи који су се, користећи различите начине, представљали као такви. Процес провере трајао је до годину дана након чега је Канада, према квотама за усељавање, примала одређени број становника из различитих делова света. Друга опција подразумевала је легалност боравка и једнака права са свим Канађанима, сем да гласају, што је уз задржавање пасоша из земље порекла користио велики број досељеника. Ову могућност користили су највише досељеници са британским пасошем који у читавом свету пружа веће повољности од канадског. Али,

требало је обезбедити и 20 хиљада канадских долара као гаранцију да дошљак бар извесно време неће бити на терету државе у коју се усељава. Трећу опцију користили су људи дубљег џепа који су намеравали да на овом делу северноамеричког континента започну нови бизнис уз улагање од најмање 250 хиљада канадских долара. Колико се стање током последњих двадесетак година променило сведочи сазнање да је у овој опцији данас потребно обезбедити пуних 400 хиљада долара. Уз све то предност су одувек имали досељеници са квалификацијама за којима је у Канади постојала већа потреба. Структура потреба се с времена на време мењала, а тренутно су најтраженије занатлије свих профила, посебно електричари, керамичари, водоинсталатери каквих само у Торонту тренутно недостаје око три хиљаде. Врло радо се прихватају и високо образовани кадрови, јер Канади омогућава да без долара улагања добије лекара, чије

школовање кошта до 300 хиљада долара, или пилота који вреди три пута више. - Врло лако смо задовољили критеријуме, имали факултете, једно дете и друго на путу. Почињем да причам о одласку, а сви питају зашто кад добро радим, имам довољно посла и добро зарађујем. Ипак осећам да је сваким даном све гора ситуација, теже се купује и долази криза бензина, а држава покушава на силу да узима новац од приватника, па се појави финансијска полиција и на врло дрзак и безобразан начин почиње да отима новац. То је била кулминација и оно што је долило уље на ватру. Као тренер кошаркаша Слоге био сам на турниру за Куп Србије у Новом Саду, а код супруге која је редовно намиривала све обавезе појављује се инспекција и након што је ослови са Шерпинице затражи да контролише књиге које су биле код књиговође. Имали смо предузеће „Шерпатон“, кафану, штедионицу и малу парфимерију. Кад су ме казнили

са 15 хиљада марака у динарској противвредности схватио сам да више не припадам овде, да је кулминација то што неко поткрада мене који сам као позитиван пример истицан у новинама, на радију и телевизији – прича Којић о времену кад је био чврсто решен да не плати казну и да се жали вишим органима. Скоро шест месеци трајао је процес у коме је покушавао да докаже да је у праву да би, након што су исцрпене све законске могућности, био принуђен да попусти. Инфлација је већ била толика да је првобитна казна у динарском износу била довољна да покрије цену тек три кафе. Нако што је измирен дуг, „Шерпатон“ стављен у стање мировања, а кафана издата у закуп до тада запосленим радницима, Којићи су се 3. октобра 1993. године коначно упутили преко океана, у обећану земљу која и није толико непозната, а сигурност бар за неко време може да омогуће сестра и зет. А управо он је и помогао да Шерпа

21.9.2014.

МАГАЗИН

врло брзо почне да ради као тренер кошаркашког тима на истом универзитету чији су студенти играли на нивоу најниже лиге у Србији. Са завршеним факултетом и лиценцом светске кошаркашке федерације, уз то играчким и тренерским искуством, није било тешко да се наметне озбиљним радом који је, како каже, одавао лудог Србина који хоће да убије играче који су му поверени. Стил рада земље која је могла да се дичи титулом светског првака, и бројним другим трофејима у овом спорту, знатно се разликовао од оног који је заступљен на универзитету. Због тога је до Којићевог доласка на утакмице у спортској дворани са две хиљаде седишта долазило тек неколико десетина најоданијих пријатеља и девојака оних који су играли кошарку. Зарада за пола радног времена била је четири пута мања од плате професора универзитета, али у прво време била мањи проблем него језик средине у којој свако говори специфичним сленгом. - Имали смо трзавице и порођајне муке као и сви остали. Радио сам само два сата дневно, од 6 до 8 увече, а Милена почела да ради у једној козметичкој радњи и после шест месеци постала менаџер у тој парфимерији. Проводио сам време са синовима у парку поред језера где су се појављивале мајке са децом, а како сам одувек волео да кувам размењивали смо рецепте и нико није знао да сам ожењен. Мислили су да сам самохрани отац са децом коју је мајка оставила све док једног дана нисмо сви заједно изашли у парк – прича Којић. Кингстон у коме су живели Којићи у слободном преводу на српски језик требало би да гласи Краљевград или Краљево. Иако нешто мањи од Краљева овај универзитетски град је био прва престоница Канаде, а у згради прве скупштине данас је смештен локални парламент. Ни то што је бар именом подсећао на родни крај није могло да задржи Којића који је у потрази за боље плаћеним послом кренуо даље. А први за петину боље плаћен посао пружао је факултет који је припремао

припаднике канадске војске све до тренутка кад се појавила могућност да конкурише за место другог од четири тренера Торонто репторса који се такмичио у НБА лиги. Са препоруком коју је потписао лично Владе Дивац, уједно и играч са којим је радио у краљевачкој Слоги, упутио се у најлепшем оделу који је имао, до савршенства изгланцаним ципелама и зализаном фризуром на интервју коме су присуствовали скаутинг директор, први тренер и генерални менаџер клуба. - Тражили су да направим пројекат како бих допринео да на виши ниво подигнем организацију клуба. Дивац је велико име у НБА лиги које се, као једним од највећих европских играча у Америци и Канади, изговара са великим поштовањем. И поред тога схватам да нећу моћи да прођем, јер немам толико потребно НБА искуство. Кад су ме питали чиме бих допринео да се доведе публика ја онако скоцкан као манекен, у најмању руку глумац, кажем да ће пет хиљада лепих жена које дођу на утакмицу довести бар три пута више мушкараца. Нисам добио шансу и схватио да сам завршио одисеју са кошарком у Канади па пређем у Торонто где сам аплицирао за лиценцу наставника – прича Којић. Систем школовања у Канади се знатно разликује од оног који се реализује у Србији, па свима са завршеним факултетом дозвољава да, уз годину дана додатног усавршавања, предају било који предмет. Овакав метод прихваћен из енглеског образовног система проистиче из сазнања да високообразовани кадрови имају довољно капацитета и могућности да стечена знања пренесу одређеној категорији ученика. Којић се од почетка оријентисао на оно од чега су други бежали, а то је рад са хендикепираном и децом ометеном у развоју, али и оном која је, због занемаривања у васпитању, била склона проблематичном понашању. Предложени пројекат подразумевао је формирање кошаркашког тима састављеног од проблематичне деце која би се кроз бављење спортом вратила настави.

- Краљевачки шлиф и оно што сам научио на овој калдрми помогло ми је да се успешно борим са децом која немају изграђен довољан ниво културе и васпитања, потенцијално су врло опасна, често спремна да потегну нож и ударе. Лако сам се носио са том децом и био омиљен међу њима, а успех у једној од три школе потврдио сам освајањем првог места у Торонту. Синови расту, супруга напредује у послу и из мале парфимерије прелази у једну од најскупљих и најлуксузнијих намењеној малом броју елитне клијентеле која није спремна да се меша са оном из средње и ниже класе. Успешно се бави тим послом, а ја радим у школи док моја деца треба да почну да се баве кошарком која се кроз игру учи од седме године, да би од дванаесте почело озбиљно бављење спортом – каже Којић. И управо то је био повод за оснивање првог српског кошаркашког кампа и школе кошарке у Канади. Од оснивања 1997. до 2006. године кроз школу је прошло више до три хиљаде, а кроз камп око хиљаду дечака и девојчица основношколског узраста. Доводили су полазници своје канадске другове и сви заједно певали српску химну док се на јарбол подизала српска застава. У слободном времену два учитеља су им помагала да уче српски језик и баве се уметношћу, пре свега ликовном. Гостовање у емисији радио Београда посвећеној онима који живе и раде далеко од родног краја било је повод за позив из Министарства спорта да у камп укључи и децу из Србије. - Желео сам да то направим на Гочу, а не да ми у Канаду долазе деца министара, и они који мају паре, него деца која су то заслужила јер су добри ђаци. Принцип је био да плате само авионске карте, а у Канади буду смештена код деце која долазе на камп. Тражио сам да се изаберу талентовани и добри ђаци из Србије који су то заслужили – каже Којић. Т. Радовановић

Краљевачка музичка сцена: Бојана Тербо (2)

МАГАЗИН

21.9.2014.

ПЕСМОМ НА ДВА КОНТИНЕНТА

- Никола Тесла је до краја живота више од свега волео српство и Србију. – Са истом страшћу са којом је велики научник волео Србију и песму „Тамо далеко“ Бојана је певала исту песму увек кад би се за то пружила прилика. - После толико година у глави су сећања као фрагменти неког филма страве и ужаса на догађаје из најранијег детињства. - Песма је водила ка новим сазнањима о националној историји до каквих није могла да дође у земљи. - Кад је покренута иницијатива да се урна са пепелом Николе Тесле из музеја пренесе у Храм Светог Саве успротивила се дијаспора и његов једини живи потомак Вилијем Тербо

Бојана Тербо

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

21.9.2014.

ветла позорнице ма како слаба била одсликавају само једну страну естрадног живота. Она друга, а о њој су говорили бројни учесници својеврсног истраживања о стању на краљевачкој музичкој сцени, мало је позната највећем броју конзумената музичких садржаја. И Бојана Тербо потврђује погрешно уверење великог броја оних који о богатству естрадних уметника суде на основу појављивања у новинама или телевизији. Не спорећи да има и таквих највећи број оних који у овој области покушавају да обезбеде средства за живот тешко да могу да се похвали значајнијом зарадом у дужем периоду. Сем тога изложени су и бројним другим негативним утицајима оних који кроје естрадну сцену што је на најбољи начин искусила наша саговорница кад је сазнала да се на касети која се продаје у иностранству нашао и снимак једне њене песме. У ситуацији кад већ одавно не наступа са довољно ауторитета говори о стању на естради и успесима који зависе само од онога колико је појединац спреман да плати да би дошао до циља. У том контексту посматра и свој живот у овом окружењу у тренуцима кад размишља да је могла да постигне више. То више је изостало јер упркос таленту који је био добар основ за грађење успешније каријере није била спремна да плати високу цену, али се због тога не каје. Вредније од свега је, каже, што је остала доследна себи па нико не може у њу да упире прстом и тврди да је било кога преварила. Али, само од поноса и достојанства се не живи што су на најбољи начин схватили они којима је главна преокупација био успех по сваку цену без обзира на глас. Све што желиш мораш да платиш, јер се ништа не добија џабе а доказ томе је, каже Бојана, да калуђерице не постају естрадне звезде. Колико је бескрупулозна трка за зарадом оних који ангажују певаче Бојаниног калибра сведочи случај са почетка каријере када јој је, због неодговарајућих услова рада у једном ресторану, грло оболело до мере да тешко може да отпева више од пет пе-

сама једну за другом. Нису помогли ни лекари ни различите терапије па се, сем што више не може да отпева високе тонове, све више замарала. Више од свега након толико времена жали што није сачувала касету са јединим снимком који је икада направљен. Било је то време кад је гласом широког дијапазона могла да отпева сваку песму, а са одушевљењем су то од ње тражили бројни посетиоци еминентних угоститељских објеката, посебно хотела у Врњачкој Бањи. - Изгубила сам ту касету, а нисам ни претпостављала да ћу имати проблема са гласом. Кад си млад не знаш да размишљаш, а сад ми је жао исто колико и што нисам послушала првог професора музике Бранка Младеновића. Много година касније сам га срела и подсетила на време кад сам као тинејџерка бежала са проба хора, а он тврдио да бих ако искористим све могућности талента који имам могла да постигнем велики успех. Тада то још нисам схватала, али сам му ставила до знања да сам запамтила његове речи. Била сам млада и не размишљајући много у једном тренутку погрешила у провинцији која ме је спутавала, па сам отишла из ње и завршила у Америци о којој сам одувек сањала – прича са сетом Бојана. А тамо је после много година доживела након удаје за америчког инжењера Вилијема Тербоа, последњег живог потомка Николе Тесле, почела више да се интересује за живот славног научника. Зато и нама са одушевљењем прича о човеку који је до краја живота више од свега волео српство и Србију. То потврђује изненадни сусрет у једном њујоршком парку у коме је Тесла до пред крај живота свакога дана хранио голубове. Стицајем околности пред њим се у војничкој униформи појавио српски официр учесник Првог светског рата и, након што је препознао славног научника и представио му се, скоро три сата су причали о Србији. Посебан излив родољубивих осећања изазвала је униформа српског војника и сазнање да је са великим бројем сународника прошао албанску голготу. Никола Тесла се од рођења по-

носио српским пореклом и православном вером, а поред једне Вагнерове синфоније више од свега волео песму Тамо далеко. Са истом страшћу којом је Тесла волео Србију и Бојана је певала исту песму увек кад би се за то пружила прилика. Везаност за Теслу појачана је након венчања у Лас Вегасу, а на посебан начин се манифестовала кроз сан у коме га је видела у старинској кући са високим креветима. Душа је већ напустила тело, а народ прилазио да га целива стављајући паре на одар. Кад је и Бојана пришла да га целива учинило се као да је отворио очи и покушао нешто да каже, али се у том тренутку пробудила. Због осећања да је ускраћена за то што је пожелео да каже редовно на православне празнике, посебно Ускрс и Божић, одлази у цркву да му запали свећу, али никад тамо где се пали за мртве. Разлог томе је чврсто уверење да његова душа, након што је напустила тело, живи у неком другом бићу. Ништа мање интересантан није ни други сан у коме је срела Теслу у чистом и испегланом браон оделу док је храмао јер га је нажуљила ципела. Био је то повод да већ сутрадан у цркву однесе пар нових чарапа за покој његове душе. - Верујем у реинкарнацију душе, па сам хтела да ме неко хипнотише како бих под хипнозом сазнала нешто више о себи, и да видим одакле потиче моја душа. Ишла сам код једне жене у Њујорку која ми је рекла да је моја душа стара 700 година и да потичем из Италије. Сазнање да сам строга и оштра на језику наводи на помисао да бих, у случају да сам рођена као мушкарац, у војсци или полицији добила највиши чин баш због прецизности и дисциплине. Стручњаци кажу да код човека изумире тело, а душа улази у људско или друго живо биће и све се окреће у круг. Подсвест ме упућује на то, али немам објашњење зашто, па бројне конфликте објашњавам сазнањем да живот видим другачије од осталих – каже Бојана. На први поглед превише строга, са-

21.9.2014.

МАГАЗИН

мосвесна и темпераментна жена кроз разговор одаје емотивну особу која је од малена васпитавана да цени праве вредности. Отуда тешко прихвата сазнање да се и у овој средини људи све више окрећу материјалним вредностима без обзира да ли се до њих долази кроз политику или криминал. И данас верује да такав став проистиче из тешког детињства за које би мало ко поверовао да може да буде такво. А такво је било због чињенице да отац Антоније није могао да прихвати чињеницу да после две кћери добије и трећу. Зато од тренутка када је постала свесна своје личности памти трауме које је доживљавала, прве кад ју је, као тек двогодишљу девојчицу, босоногу стављао што ближе топлој плотни шпорета док се на табанима нису појавили пликови само због тога што у то време још није умела да изговори своје име. Нису помагале ни молбе ни плач, а последца се огледала у чињеници да пуних шест месеци није могла да стане на ноге. После толико година у глави су сећања као фрагменти неког филма страве и ужаса у коме су она и сестре, након коначног растанка родитеља, морале добро да се сакрију чак и у тренуцима кад би се из села упутио према Краљеву само да их види. Ништа нежнија није била ни маћеха у време док је Бојана са сестрама боравила у очевој кући након што их је на силу одвео од мајке. - Маћеха је кувала ручак са врло мало пасуља у лонцу који ми се чинио невероватно великим. То је слика која ми се и данас врзма по глави и сећа на тренутак кад ми је, да не бих случајно узела шта из тог лонца док се она не врати од стоке, везивала руке на леђа. Некако сам се ослободила, узела кутлачу и јела врели пасуљ, а кад сам видела да се враћа брзо сам поново замотала руке и вратила се на место где ме је оставила. Била сам често гладна, па сам јела жив кукуруз и лишће у шуми које ми је, кад нема ничег дру-

гог, изгледало слађе од шећера. Све су то трауме које су оставиле дубоке ожиљке који су пресудно утицали да будем ово што јесам – прича Бојана. А трауме су додатно подстицане причама из времена кад није била ни рођена у а кад су се, као крвни непријатељи, за превласт на овим просторима борили четници и партизани. Бојанина тетка Божика имала је тек 21 годину када ју је Антоније лажно оптужио и пријавио четницима због наводне сарадње са партизанима. Посебно болним Бојана је прихватила сазнање да много личи на тетку која је страдала од четничког ножа. Шта се све дешавало у Антонијевој свести тешко је докучити, а судбину његове сестре за мало је избегла супруга Манојла коју су након Антонијеве пријаве да сарађује са партизанима четници босоногу одвели до воденице у Гледићу. Само случај је хтео да је као мајку малолетне деце препозна један од присутних. До краја живота је Антоније као чудак посебне врсте окајавао грехе, носио дугу косу и браду и био обучен у црно подсећајући на просјака. Некада неписмен сељак из Милавчића у позним годинама је почео да чита Библију и друге црквене књиге, а на леђима из шуме доносио камење за зидање цркве. - Експлозивна сам зато што сам доживела доста траума, тежак и несрећан живот. Није ми било лако да, у потрази за зарадом, оставим мало дете, али нисам подлегла ни криминалу, ни проституцији, ни дроги и то ме је ојачало. Нисам се стидела никаквог посла, а и сад сам спремна да, ако затреба, узмем метлу и чистим улицу, а кад завршим да се пресвучем и опет будем ја. Код нас није уобичајено да неко на овај начин прича о траумама кроз које је прошао у животу. Без обзира на све ја сам поносна на себе и своју породицу, па иако нисам направила велики успех и постала богата, знам да не дугујем никоме ништа, поштујем свакога и не волим уцену и омаловажавање.

Ова цивилизација мора врло брзо да доживи крах. Добила сам личну карту са важношћу до 2054. године. Мени моја држва гарантује да ћу да доживим толико, а и тада кад будем имала 110 доћићу да је продужим. Ако ми држава већ гарантује толико зашто да то не искористим – каже у шали. А песма је водила и ка новим сазнањима о националној историји до каквих није могла да дође у земљи. Кад се на једној прослави у Чикагу сазнало одакле долази у разговору о музици поменута је песма „Над Краљевом жива ватра сева“. Више од Бојане која је први пут чула да тако нешто постоји изненађени су они који су давно напустили родни крај. А то је повод да се мало више заинтересује за оно о чему се причало у америчким емигрантским круговима. Зато из ње и навире бујица речи са политичким призвуком, прању мозгова уз помоћ телевизије, уништавању бројних фабрика само зато што су српске. Из тог периода потиче и сазнање да су сви народи народности у Југославији, сем Срба, смели да певају песме којима се велича национална историја, а Србима је ускраћивано и право да 13. јануара обележавају своју Нову годину. На то подсећа наступ у врњачкој „Партизанки“ кад је музичарима право на рад ускраћивано још око 23 сата. - Наша права историја је у Турској, јер су они палили наше манастире и носили све што је вредно. Мирослављево јеванђеље је у Ватикану, мошти Свете Петке у Румунији, глава кнеза Лазара у Цариграду. Кад је покренута иницијатива да се урна са пепелом Николе Тесле из музеја пренесе у Храм Светог Саве успротивила се дијаспора и мој муж као његов једини живи потомак. Да није било њих урна више не би била у музеју Николе Тесле – каже Бојана са посебним нагласком да живот пише романе, а њен је исписао као тужну причу. Т. Радовановић

Завршена мрчајевачка Купусијада

МАГАЗИН

21.9.2014.

ДАНИ СВАДБАРСКОГ КУПУСА

Фото: М. Радовановић

- Током три дана Мрчајевце посетило више десетина хиљада посетилаца. – За титулу најбољег у припремању свадбарског купуса такмичило се 13 екипа, а у категорији „Цело село кува“ шест домаћинстава. - У Мрчајевцима се кува дванаест јела од купуса што је еквивалентно броју витамина који се налази у овом поврћу. - Последњих година се, у време трајања манифестације, потроши око три вагона купуса и вагон неколико врста свежег и сушеног меса, као и много зачина, пре свега, лука, бибера и алеве паприке.

21.9.2014.

МАГАЗИН

Србији септембар протиче у знаку бербе грожђа и винских свечаности, али и разних манифестација које славе плодове јесени, воће и поврће, од којих српске домаћице припремају зимницу, а у традицији српске гастрономије познати су џемови, сокови, туршија, ајвар, кисео купус… Септембар је у долини Западне Мораве време одржавања неколико манифестација које у називу носе одредницу туристичка што би требало да наговести како су оријентисане на привлачење што већег броја туриста у локалну средину. Недавно одржано двадесет четврто такмичење у припремању пасуља тешко да би могло да се сврста у ову категорију јер, иако о томе нема званичних података, тешко

може да се говори о знатнијем броју оних који су у Краљево дошли баш због пасуљијаде. Неколико година у назад одржавано је и такмичење у припремању проје и производа од кукурузног брашна, али је ове године изостало са наивним објашњењем организатора да се реновирају просторије у којима се одржавао један део манифестације. Већ неколико година у назад све су присутније речи критике оваквим манифестацијама које се пореде са сличнима у земљи, пре свега са пре само шест година започетом „Купусијадом“ у оближњим Мрчајевцима. То је и био повод да се упутимо према овом месту и на непуних двадесетак километара од Краљева проверимо колико су оправдане похвале које се упућују ор-

ганизаторима привредно туристичке и културне манифестације означене као смотра српске традиције, уметности, културе и народних обичаја. Први утисак при улазу у Мрчајевце је знатно појачана фреквенција саобраћаја кроз ово место на делу Ибарске магистрале што унапред наговештава велики број посетилаца. Већ од бензинске пумпе на улазу у варошицу са обе стране пута су у дречавим флуоресцентним прслуцима власници околних домаћинстава који возаче упућују на приватне паркинге. За 200 динара по аутомобилу и вероватно знатно више по аутобусу, а примећени су такви из различитих делова Србије, они мало плашљивији могли су да буду сигурни да ће их ту затећи и кад се врате. И ма колико да се у прибли-

Купусијада Зачетник Купусијаде Милун Тошић је годинама размишљао како да осмисли овакву манифестацију, па је 2003. године позвао неколико пријатеља да пред сезону када се кисели купус скувају већу количину овог јела и послуже мештане и госте, а већ прве године је Купусијада привукла између седам и осам хиљада посетилаца. Врло брзо се њихов број повећао, а Купусијада је уша у календар туристичких манифестација у Србији. На Купусијади се чуло да се у Мрчајевцима кува дванаест јела од купуса што је еквивалентно броју витамина који се налази у овом поврћу. На сајту Туристичке организације Чачак истичу да се последњих година у време трајања манифестације потроши око три вагона купуса и вагон неколико врста свежег и сушеног меса, много зачина, пре свега, лука, бибера и алеве паприке. Свадбарски купус припремају кувари у ресторанима, а мештани у својим двориштима, искључиво у земљаним лонцима слажући по прецизно утврђеном редоследу купус и месо. Купус се крчка сатима на тихој ватри, некад и читав дан, а резултат је укусно јело, без обзира да ли га спремају кувари или домаћице.

жавањем месту на коме се одржавало такмичење повећавала гужва приметно је да су цене паркирања биле ниже па је за ову услугу, посебно у попречним улицама, требало издвојити тек 150 динара. Први утисак придошлице је да се на овом месту ипак врте неке, не тако мале, паре. Утисак је знатно појачан сликом са вашаришта и у првим поподневним часовима готово пуним шатрама под којима се по цени од 250 до 300 динара за порцију служио надалеко чувени свадбарски купус. Уз додатну доплату за комадић проје, танко изрезано парче сира и бар једно пиће цена по једном госту достизала је и 500 динара. Они који су предност над купусом давали печењу морали су бити спремни да одвоје између 1.000 и 1.300 динара по кило-

21.9.2014.

МАГАЗИН

граму у зависности да ли више воле прасеће или јагњеће печење. Помножено са бројем посетилаца који су се тог недељног поподнева нашли на овом месту то износи значајан приход и поред чињенице да се све више у први план ставља тежак социјални статус становника Србије. Није мали број ни гостију који су искористили прилику да судове понете од куће, или кантице које су се по цени од 50 динара продавале на неким од вашарских штандова, допуне са бар по две порције за укућане који нису били у ситуацији да дођу до Мрчајеваца. Општи утисак показује да се на овом месту потрошило доста пара, а податак да је током три дана у ово место приспело више десетина хиљада посетилаца оправдава

намеру организатора за одржавање једне овакве манифестације. Мотив за посету Купусијади био је податак да је прошле године у Мрчајевцима било 150 хиљада туриста а да се, ако је веровати подацима са друштвених мрежа, ове године очекивало стотинак хиљада више. Ма колико очекивања била нерална евидентно је, а то потврђују и мештани Мрчајеваца, да је на посету знатно утицало Светско првенство у кошарци, и значајне утакмице српског националног тима, због чега је посета вашаришту у вечерњим часовима значајно опала. Од магистралног пута КраљевоЧачак према Морави пружало се велико вашариште слично краљевачком

бувљаку обогаћено рингишпилима, „балерином“, фотографом са понијем и другим садржајима. Вашар је био, а на вашару велики број људи од којих је већина разгледала оно што се нашло на тезгама, поједини по нешто и куповали. И мада су цене производа биле више него у продавницама вешти трговци су тврдили да су ипак резултат посебног вашарског снижења. Било како било основно је да се на овом месту окупио за краљевачке прилике изузетно велики број људи што има знатно већу тежину од тврдње да вашарска манифестација овог типа не одговара реномеу града какво је Краљево. И поново се поставља питање са почетка приче да ли, и у коликој мери, једна оваква манифестација допри-

носи интензивирању туризма и повећању зараде. Месна заједница је сигурно зарадила од закупа тезги током три дана, а за ову годину одређена накнада је пре одржавања вашара резултирала протестом бројних трговаца и угоститеља који су имали намеру да дођу. Зарадили су и они који су наплаћивали паркирање, власници угоститељских објекта, продавци на тезгама, музичари који су наступали под шатрама. Није познато колико је зарадила држава јер ни овом приликом, за паре потрошене за порцију купуса, по парче проје и сира уз пиће, није било фискалних рачуна. Други утисак који се носи из Мрчајеваца је да се у готово свакој кући у овом месту тих дана кувао свад-

барски купус, а да су вредни становници овог дела Србије са великом радошћу дочекивали бројне пријатеље, рођаке, често и ненајављене госте. А баш такви смо били ми и уверили се у гостопримство Мрчајевчана које се мерило количином онога што је изнето на трпезу. Онима који су се од јела, или само обиласка вашаришта, по мало уморили место за одмор пружало је гледалиште испред позорнице у центру Мрчајеваца на којој је све време трајао богат забавни програм уз присуство културно-уметничких друштава настављен у вечерњим часовима наступима еминентнијих извођача. Домаћин овогодишње манифестације проф. др Миладин Шеварлић

рече да је долина Западне Мораве Ел Дорадо за повртарску производњу, посебно ону по меделу интегрално контролисане, што би требало да допринесе оријентацији локалног становништва на повећане површине под купусом. И ма колико да је мотив за целу манифестацију такмичење у припремању свадбарског купуса изостала је очекивана масовност, па се за титулу најбоље надметало тек тринаест екипа а у категорији „Цело село кува“ шест домаћинстава. Организатори шесте по реду Купусијаде су и ове године, уз подршку локалне самоуправе, Туристичка организација Чачка и Месна заједница Мрчајевци. Т. Радовановић

МАГАЗИН 21.9.2014.

МАГАЗИН

21.9.2014.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

100% кашмир Александра и Сирил су савремени пар који живи у Паризу у складу са текућим трендовима. Сирил је везан за мајку, сестру, своју слободу, кућу која је као музеј, а Александра обожава свог пса и везана је за посао. Успешни и модерни у сваком смислу желе да својој колекцији додају још један украс и решавају да усвоје дете. Уз стандардну добру срећу, усвајање ће проћи без икаквих проблема. Седмогодишњи Алексеј ће доћи из Русије у овај савршени дом, aли он није сладак као и све остало… Александра и Сирил ће морати да одбаце до тада њима најважније да би били у стању да при-

хвате дете, а уз Алексејеву помоћ ће схватити да се воле и још важније, да није све на продају. Оно што никако не очекује, јесте да овај нови додатак има сопствено мишљење и што је још важније, да ће извршити велики утицај на њихов шик живот. Филм је снимљен по стварном догађају. Амерички пар је усвојио руског дечака од седам година, али су га вратили авионом за Москву са цедуљом у џепу на којој је писало да им не одговара. Ово није филм о моди ни усвајању, већ о брачном пару који мисли да му је све дозвољено, а говори о томе колико је тешко постати родитељ и колико се ствари треба

одрећи да би се у томе успело. Филм се приказује до 24. септембра од 18 сати по цени од 250 динара.

Лавиринт Томас се буди у лифту, а у тренутку зна само своје име. Упознаје младиће који преживљавају на „пропланку“ већ две године, покушавајући да пронађу начин да побегну кроз лавиринт који окружује њихов животни простор. Младићи сами узгајају храну и обезбеђују основне ствари за живот, а сваких тридесет дана у заједницу стиже нови младић. Њихов свет почиње брзо да се мења након што у њега доспе девојчица са чудном поруком. Само ако Томас поново сложи делиће своје про-

шлости, према траговима које открије у лавиринту, може да побегне из необичног затвора... Филм се приказује од 20 сати а улазница стаје 250 динара

Индијски зачин на француски начин Путовање од стотину миља почиње оног тренутка када храбро одбаците све што је познато и пређете у ново царство које је далеко од ваше зоне удобности. То је тешко путовање - колико год физички било кратко - које материјално мења ток живота на боље. Када се у Француску досели поро-

дица из Индије и отвори ресторан насупрот славног француског ресторана који води брилијантна Мадам Малори доћи ће до присилног мешања потпуно различитих култура, али и рецепата и зачина. Хасан Кадам је кулинарско чудо из Индије, чија се породица доселила у питомо шармантно, питорескно и елегантно село на југу Француске идеално за отварање индијског ресторана све док им се у планове не умеша кувар класичног француског ресторана. Ледени протести против новог индијског ресторана удаљеног тек тридесетак метара ескалирају у ватрену битку између два објекта, све док Хасанова страст према француској висо-

кој кухињи, и за помоћницу Мадаме Малори Маргериту, не доведу до комбинације мистериозно-изврсног талента којим се ствара чаролија између две културе и месташце не прожму укуси које чак ни Мадам Малори не може да игнорише. Она коначно схвати колико је њен супарник талентован као кувар и узима га под своју заштиту. Филм који обилује окусима, победом након егзила, страшћу и љубављу приказ је сукоба између два света, али и напора једног младића да пронађе удобност дома у сваком лонцу, ма где да се налазио. Филм је на репертоару од 22 сата а улазница стаје 250 динара.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

21.9.2014.

ТРАГИЧНЕ ПОСЛЕ

незнатно смањење броја кривичних дела може се сматрати помаком у позитивном смеру, а откривање већег броја починилаца начином да се утиче на оне који размишљају о упуштању у ову авантуру да одустану од те намере. Колики је допринос томе припадника криминалистичке полиције показују редовни статистички прегледи стања јавне безбедности на подручју Краљева које редовно исписују педантни статистичари. А последњи преглед сведочи да се у односу на само недељу дана раније за десетак процената смањио број еви-

дентираних кривичних дела. И док и даље нема оних која се односе на привредни криминал број евидентираних у области општег криминала варира, а у периоду од 8. до 14. септембра евидентирано их је 28. У поређењу са ранијим извештајима могло би се закључити да је успех у откривању починилаца стандардан, али са аспекта оних које називамо обичним грађанима и даље недовољан. Овакав закључак изводи се на основу сазнања да су од 28 евидентираних кривичних дела из области општег криминала познати починиоци мање од половине,

или само једанаест. Предмет посебне пажње је јавни ред и мир, а подаци Полицијске управе сведоче о идентичном броју прекршаја евидентираних у току две претходне недеље. Разлика је само у структури и док је број туча смањен тек за једну за исто толико је повећан број прекршаја који се третирају као остали. И поред свих упозорења припадника саобраћајне полиције о поштовању прописа који дефинишу понашање у овој области, и сталних активности Савета за безбедност саобра-

ЕДИЦЕ НЕПАЖЊЕ

ћаја, и даље се бележи понашање учесника у саобраћају, најчешће неодговорних возача, које доводе до саобраћајних незгода са трагичним последицама. Епилог једне такве, од укупно осам евидентираних са настрадалим лицима, су два изгубљена живота након саобраћајне несреће која се догодила у недељу у Витановцу кад су две особе, од којих је једна малолетна, подлегле задобијеним повредама. До незгоде је дошло када је аутомобил марке „ауди“, трстеничких регистарских ознака, којим је у правцу Краљева управљао Ј.Л.(1985) из Ве-

лике Дренове код Трстеника, ударило пешаке О.Ћ.(1965) из Годачице и његовог петогодишњег сина. Обојица унесрећених су преминули на лицу места. Током статистичког периода повређено је још десет особа од којих четири теже, а шест лакше. И док је процењена материјална штета три пута мања него седам дана раније број од 431 прекршаја у овој области је скоро удвостручен што по ко зна који пут поставља питање да ли су то возачи нагло постали мање опрезни, или су припадници саобраћајне полиције ревносније обављали посао.

МАРИХУАНА ПОРЕД МОРАВЕ Настављајући активности на сузбијању трговине наркотицима, у четвртој већој заплени овог месеца, припадници краљевачке криминалистичке полиције су у Адранима на обали Западне Мораве пронашли и запленили 45 стабљикa марихуане. О догађају је обавештен надлежни тужилац, а предузимају се мере и радње на расветљавању свих околности везаних за овај догађај. Т. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs