Magazin140 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година III * Број 140 * 5. октобар 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 5.10.2014.

МАГАЗИН

5.10.2014.

Други међународни фестивал краткометражног филма

МАГАЗИН 5.10.2014.

5.10.2014.

Двадесет четврта седница Скупштине града

МАГАЗИН

ЈОШ ЈЕДНО БУРНО ЗАСЕДАЊЕ 10

Фото: М. Радовановић

- Потврђени предлози за доделу диплома заслужног грађанина и радне организације, као и Октобарску награду града Краљева за ову годину. – Одборници усвојили извештај о реализацији Одлуке о буџету за првих шест месеци ове године. – Изабран директор Дома здравља и потврђена друга кадровска решења. – Нове одборничке групе у Скупштини града. – Отпис камата на потраживања по основу пореза на имовину и накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта

МАГАЗИН

5.10.2014.

итавих педесет минута требало је одборницима да утврде дневни ред двадесет четврте седнице Скупштине града која је почела информацијом да је формирана још једна одборничка група од независних одборника којима је приступио Драгош Бојанић. Његовим иступањем престала је да постоји одборничка група Либерално -демо кратске партије која је трајала само између две последње седнице локалног парламента. Након што је Градско веће одбило да у предложени дневни ред уврсти предлоге за измену и допуну које су доставили Раде Ерац и одборничка група Покрета Двери исто је поступила и одборничка већина у Скупштини града. На предуго кашњење до преласка на дневни ред утицало је често рекламирање резултата гласања и поновно утврђивање прозивком. И као што то обично бива довољну већину добили су предлози представника странака које чине већину у Скупштини града а односе се на усвајање одлуке о мрежи основних школа и предшколске установе и отпису камата на потраживања по основу пореза на имовину и накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта. Већином гласова одборника подржан је и предлог о разрешењу једног члана Градског већа који треба да буде изабран за заменика председника Скупштине града упркос примедби одборника Покрета за Краљево о неозбиљности да се такво кадровско решење провлачи као допуна дневног реда. Првих осам тачака дневног реда посвећена је потврђивању предлога за доделу диплома заслужних грађана и организација и Октобарску награду града Краљева за ову годину. О три предлога за доделу дипломе

заслужног грађанина расправљало се у оквиру једне, а заслужних организација друге тачке дневног реда. Забуну је и међу одборницима створило сазнање да се ове године додељују чак три дипломе заслужног грађанина и четири заслужне организације. Повод за то је уверење већине да од предложених кандидата треба изабрати по једног у свакој категорији. Иако имена кандидата ни за један од предлога нису била спорна таквим се чинио начин на који се врши избор добитника, па се по мишљењу одборника опозиције стиче утисак да то највише штети само њима. Зато се и расправа о начину избора отегла прилично дуго посебно кад су у питању предлози за диплому заслужне организације. По правилу критичари су одборници опозиције, пре свих Двери и Покрета за Краљево, и независни одборник Раде Ерац. Диплому заслужног грађанина града Краљева ове године добили су новинар Борко Гвозденовић за трајни допринос српском новинарству и несебичну помоћ родном крају, кошаркашки тренер Михаило Вуковић за врхунске резултате у области спорта и промоцију града Краљева у свету, и професор Факултета за машинство и грађевинарство др Зоран Петровић за врхунска научно истраживачка достигнућа у области машинства. Дипломе заслужне радне организације ће на Краљевдан бити уручене Грађевинском предузећу „Николић“ за испољену професионалност у изградњи „Моста Миломира Главчића“, Дому ученика средњих школа за постигнуте високе стандарде у области смештаја ученика и студената, Општинском одбору Црвеног крста за предану приврженост ху-

маности и помоћ становништву града Краљева и предузеће „Aero East Europe“ д.о.о. за успешан лет у свет врхунске привреде. Октобарска награда је припала универзитетском професору, ликовном уметнику и графичком дизајнеру Драгану Пешићу за уметничко стваралаштво универзалних вредности, ширење културе и професионална достигну ћа. Бурна расправа се водила и поводом извештаја о реализацији буџета за првих шест месеци ове године због сазнања да је пуњење далеко од очекиваног посебно због мањег прилива средстава по основу пореза на зараде што код одборника опозиције ствара сумњу да је све мање оних који раде, а да су и мање зараде запослених. Посебно оштри критичари власти по овом питању били су одборници Демократске странке због чињенице да ће ове године само по основу пореза на зараде у буџету града бити 300 милиона динара мање. Поподневни рад парламента отпочео је упознавањем са извештајем о раду заштиника грађана и давањем сагласности на измене и допуне програма пословања за ову годину Јавног комуналног предузећа „Путеви“. Више кадровских решења везано је за разрешење вршиоца дужности и именовање директора Дома здравља, као и чланова управних, надзорних и школских одбора. До окончања рада у 21,30 одборници Скупштине града су подржали предлоге о формирању мреже основних школа и предшколске установе као и отпису камата на потраживања по основу пореза на имовину и накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.10.2014.

Девета седница Градског већа

МАГАЗИН

5.10.2014.

БЕЗ КАМАТА НА

- Скупштини града упућен предлог за отпис камата по основу дуговања грађана за коришћење градског грађевинског земљишта и пореза на имовину. – Локална самоуправа потражује милијарду и по динара од којих 800 милиона отпада на камате. – Одбијени сви предлози опозиције за измену и допуну дневног реда двадесет четврте по реду Скупштине града

вод у седницу Скупштине града по правилу је седница Градског већа на којој се најчешће разматрају предлози опозиционих одборника за измену и допуну предложеног дневног реда. Тако је било и на последњој седници одржаној у среду када су се пред члановима већа нашли предлози

које су поднели самостални одборник Раде Ерац и одборничке групе Покрета Двери и Сложно за Краљево. Бивши шеф одборничке групе Нове Србије у Скупштини града, а након смене независни одборник, Раде Ерац преложио је да се у предложени дневни ред уврсти тачке „Извештај о,

до сада, предузетим мерама на санацији последица катастрофалних поплава које су током маја месеца задесиле месне заједнице Грдицу, Адране, Сирчу, Бапско поље, део Мрсаћа, Гледић и Раваницу“ и „Извештај о, до сада, предузетим мерама на утврђивању одговорности надлеж-

них за последице катастрофалних поплава на територији града Краљева, а у складу са раније, једногласно, усвојеним закључком Скупштине града“. Предлог одборника Покрета Двери подразумевао је разматрање Извештаја Одељења за ванредне ситуације града Краљева о активностима на отклањању последица поплава 2014. године и помоћи угроженим домаћинствима. Као ни много пута раније чланови већа нису имали довољно разумевања за важност предлога, па се они нису нашли на дневном реду двадесет четврте седнице Скупштине града. Ниједан од три предлога није усвојен са образложењем да се проце-

дура захтева усвајање извештаја Градског штаба за ванредне ситуације који би постао саставни део предлога дневног реда за неку од наредних седница Скупштине. Градоначелник Томислав Илић обећава припрему оваквог извештаја већ на наредној седници парламента и подсећа да је још је у току подела једноркатне новчане и хумантарне помоћи, а подаци о томе траба да буду саставни део извештаја. Што се тиче предлога за утврђивање одговорности потврђено је да поступак води надлежно тужилаштво па се, по окончању поступка, очекује став по овом питању. Чланови градског већа су прихватили предлог одборничке групе група Сложно за Краљево да се у предло-

жени дневни ред уврсти разматрање предлога одлуке о отпису камате на доспеле обавезе по основу одређених изворних прихода града Краљева. Повод за ово је сазнање да грађани по основу накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта и пореза на имовину дугују милијарду и по динара од чега више од половине отпада на камате. Могућност да би могли да буду изложени додатним трошковима због ангажовања приватних извршитеља повод је за позив да измире овај део обавеза. С тим у вези Градско веће је предложило Скупштини града да донесе одговарајућу одлуку по основу које би свима који исплате дуг у потпуности било отписано чак деведесет одсто камате. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ПОТРАЖИВАЊА

Главобоље краљевачких демократа

ПРОБЛЕМИ СА П

МАГАЗИН

5.10.2014.

- Податак о спором пуњењу градског буџета не би био толико алармантан да се највећи приход не остварује из пореза на зараде, па се изводи поразан закључак да је мање запослених, да су плате мање или да се уопште не исплаћују. - Краљево жртва својеврсних санкција владе и обрачуна унутар највеће владајуће странке

Фото: М. Радовановић

РАЗНОМ КАСОМ

5.10.2014.

МАГАЗИН

олитички живот у Краљеву се, ако занемаримо периоде предизборних кампања, сводио само на повремене конференције за медије на којима су представници опозиционих странака углавном критиковали оне које учествују у власти. Сазнање да су и такви иступи готово пресахнули након мартовских избора ове године наводи на закључак да се поједине странке још нису повратиле од шока након неуспеха на изборима. У том светлу последње обраћање јавности краљевачких демократа треба гледати не само на наговештај да странка постоји већ и да почиње таласање на политичкој сцени без обзира што су по ко зна који пут поновљени ставови о проблемима са пуњењем градског буџета. Повод за иступање у време одржавања дваде-

сет четврте седнице Скуштине града пронашли су у дневном реду на коме се нашло и разматрање извештаја о реализацији Одлуке о буџету за првих шест месеци ове године. Представницима владајуће већине замера се што су, у ситуацији која се у финансијском смислу сматра алармантном, већ кренули у својеврсну кампању која наводи на закључак да се ускоро могу очекивати ванредни локални избори, или избори за савете месних заједница. У таквој ситуацији се стиче утисак да онима који су у позицији да одлучују није довољно онолико функција које су заузели него им треба још. Ма колико то необично звучало из редова демократа стиже и упозорење да би у наредном периоду могло бити врло тешко преузети било коју другу функцију кад се има у виду

катастрофално стање везано за пуњење буџета. Председник Градског одбора Демократске странке у Краљеву Иван Јовановић упозорава да ће у буџету у односу на првих шест месеци ове године бити 300 милиона динара мање, или чак пола милијарде у односу на исти период 2012. године. Податак можда не би ни био толико алармантан да се највећи приход не остварује из пореза на зараде, па се изводи поразан закључак да је мање запослених, да су плате мање или да се уопште не исплаћују. - Можда статистика може да се дотера, можда у Националној служби за запошљавање процедуре могу да се учине таквима да иду у прилог властима, али то негира живот – каже Јовановић.

Иако је обавеза власти да бар два пута годишње извештава парламент о реализацији буџета демократе су, имајући у виду проблеме са приливом средстава, и раније упозоравали да би скупштина требало да се позабави овим проблемом. Чињеница да то није урађено на време по демократама још једном демантује све приче о великим променама, реформама и напретку друштва. Први човек краљевачких демократа одлучан је при тврдњи да Краљево трпи двоструки притисак централних власти, с једне стране својеврсне санкције владе док је са друге жртва обрачуна унутар највеће владајуће странке. Повод за такав закључак виде у својеврсном обрачуну око поделе једне школе који би могао да буде настављен сличним активно-

стима у некој од нижих служби. Све се то дешава у време када се школе налазе у веома тешком положају и додатно ће се негативно одразити на финансирање поготово након најаве о раздвајању једне на две засебне школе што неминовно подразумева и повећање администације и трошкова за исплату зарада. Усвајање одлуке о мрежи основних школа повод је за сумњу да се најављено раздвајање школе на Берановцу од матичне „Вук Караџић“ могло да има политичку позадину, а произведе значајне непотребне трошкове. - Градоначелник је рекао да је донета одлука о мрежама школа да би се неке спојиле, а неке раздвојиле, а суштински је само једна раздвојена док ништа није спојено. Чини ми се да је то циљано урађено само за ову школу

која има просечну величину, а посебно је питање зашто школа која бележи пад броја ученика и одељења треба да се раздваја на две нове. Нова школа треба да има све функције као и свака друга, а за раздвајање нема разлога осим ако се нема у виду одређено кадровско решење, а очигледно има – каже Јовановић. Иако из званичних кругова нема потврде датума када би могли да буду расписани избори за савете месних заједница демократе верују да би то могло да се деси врло брзо. У ситуацији кад је градска каса све празнија, а мање и средстава за рад месних заједница, посебно алармантном сматра се жеља било кога у овим срединама да прихвати функцију председника савета. Т. Радовановић

Без длаке на језику: Иван Дамљановић (3)

МАГАЗИН

5.10.2014.

КРАЉЕВО ЖРТВА ПОЛИТИЧКОГ НЕИСКУСТВА

- Представници политичких елита у прошлости нису довољно добро разумели потребе локалне средине, или да за то нису имали интерес. - Уместо о ширењу производње и запошљавању нових радника власници краљевачких приватних предузећа све чешће размишљају о отпуштању постојећих. - Иако локална самоуправа последњих године повећава износ којим се подстиче пољопривредна производња све мање људи се бави пољопривредом. – Здрава храна оружје будућности. – Опозиција мора да буде много жешћа и да са лошом влашћу не прави компромисе. - Власт мора да научи да се плаши опозиције, а она да буде убојитија и као теме за размишљање наметне многе животне проблеме. – Без младих нема напретка

Иван Дамљановић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

5.10.2014.

ве оно што су пре само неколико дана као препреку успешнијем пословању истакли директори и власници најзначајнијих краљевачких приватних предузећа само недељу или две раније наговестио је некадашњи одборник Скупштине града Иван Дамљановић. То је и повод за подсећање да су најчешће заборављени и потиснути у други план и тако стављени у ситуацију да, уместо о ширењу производње и запошљавању нових радника, све чешће размишљају о отпуштању постојећих. Повод за такво размишљање је констатација да веома тешко добијају посао и у граду у коме се налазе седишта њихових предузећа, док значајне инфраструктурне пројекте изводе предузећа из других средина. Ма колико био оштар у критици бројних потеза власти, а то је најчешће испољавао и са скупштинске говорнице, склон је да искаже и довољну количину похвала онима који су нешто радили, а озбиљније него у другим об-

ластима радило се у култури организацијом манифестација којима је у, позитивном смислу, почео да се мења имиџ града. Сазнање да су већ почетком последње деценије прошлог века у Краљево почеле да стижу бројне избеглице из различитих делова земље, а тај процес интензивиран и последње године протеклог миленијума, наводи на закључак да су многи од њих одавно стасали за факултете, а нису у могућности да поднесу трошкове студија у другим центрима. Отуда и много пута помињана потреба за оснивањем још неког поред Факултета за машинство и грађевинарство, јер друге гостујуће школе и одељења приватних факултета не могу да допринесу нечему што би у будућности могло да добије контуре универзитета. Ова мањкавост је у директној вези са много поразнијом констатацијом да и они који оду на школовање врло ретко одлучују да се врате. Они који припадају млађим ге-

нерацијама, а међу њих се убраја и Дамљановић, до пре неколико година су веровали да би само са таквима могли да граде другачије Краљево. Спречили су их представници политичких елита који у одређеном тренутку нису довољно добро разумели потребе локалне средине, или да за то нису имали интерес. - Одговорност за пропуштено сносе генерације политичара у периоду који је за нама. Забринут сам за овај град јер ће остати без много паметних и значајних људи, па ће њиме владати они који немају довољно знања и оперативног умећа. Краљево као центар региона нема довољан број високошколских установа и то је срамота – каже Дамљановић. Ма колико се годинама истицало да пољопривреда представља значајан потенцијал читавог краја ништа мање није значајно ни сазнање да је стање у овој области веома тешко. То је био повод да се пред последње локалне изборе иницира идеја о форми-

рању посебног јавног предузећа које би се бавило развојем пољопривреде. Од стручњака се очекује да направе стратешки документ који би дефинисао правце развоја и унапређење ове области привреде која би се унапређивала средствима из донација. Није познато да се неко на овај начин бавио развојем потенцијално перспективне области привређивања, па је све присутније уверење да је ситуација из године у годину све тежа, посебно након поплава у пролеће ове године када је вода направила пустош на ораницама у околини града. На поплављеном подручју је уништена летина, а пољопривредници принуђени да смањују сточни фонд јер нису били у ситуацији да за зимски период набаве довољну количину кабасте хране. Иако је од последње поплаве прошло скоро пет месеци Иван Дамљановиће нама информације да је било ко од представника власти понудио јасан план помоћи пољопривредницима. Посебно поразно делује сазнање

да би оно што се на њивама догодило ове године могло негативно да делује и на приносе у следећих пет што ће додатно отежати положај највећег броја оних који су везани за пољопривреду. Мало оптимизма у суморну слику пољопривреде уноси податак о добром напредовању кукуруза, па се од државе очекује да направи добар план извоза како се не би десило да га у скоријој будућности, као ове године месо, увозимо по знатно вишим ценама. Неспорно је да локална самоуправа последњих година повећава износ којим се подстиче пољопривредна производња, али је поразно то што се све мање људи бави пољопривредом. То наводи на закључак да они који креирају политику земље више пажње поклањају увозничком лобију који становницима Србије пласира прехрамбене артикле често сумњивог квалитета. - Улагање у пољопривреду је дуготрајан процес. Да би се одгајило једно грло, или воћњак који доноси добар

принос, треба да прође одређено време, а политичке елите о томе не размишљају и ту је кључни проблем. Важније им је да заврше неке послиће и напуне џепове парама без размишљања шта ће бити после њих. Добро је и што Руска Федерација даје повлашћен положај, али се питам шта то ми можемо да пласирамо на ово тржиште. Воћњаци су нам у хаосу, а последњих пет година поражавајућа ситуација кад је у питању сточни фонд. Велики број грла крупне стоке нестаје, па се поставља питање колико меса, млека и млечних производа можемо да пласирамо на тржиште. У овој држави нико не размишља да је храна оружје будућности, и да људи у целом свету хоће да једу, али здраву храну. Србија има потенцијале да је произведе, али локалне структуре уопште немају свест о томе – каже Дамљановић. Оштра критика упућује се и структурама које преко медија намећу лажни елитизам и слику о животу без

МАГАЗИН 5.10.2014.

бацују из сале, а сада тога нема јер постоји компромис – каже Дамљановић. Уверење да ни једној власти не одговара критика изречена преко медија довела је у незавидан положај многе од њих због сазнања о финансијској зависности која утиче на посебну врсту аутоцензуре. Иако се обавезом сваког паметног поједин ца сматра одлучан став према дешавањима у друштву њега није увек могуће исказати. Са друге стране разумљива је жеља власти да креира јавно мњење па Дамљановић, као и многи пре њега, указује на партијску контролу неких медија у Краљеву која се потврђује значајним материјалним средствима. У таквој ситуацији нема ни критичког нови нарства нити истраживања о томе шта се дешавало у Грдици после поплава, зашто се не завршавају куће и не дају средства за њихову санацију. - Зашто локлни медији не истраже зашто најјача политичка странка нема кандидата за градоначелника и зашто због овакве расподеле средстава не критикују актуелну власт. Сви ћутимо, сви смо ушли у јарам, и тај јарам вуче странка која је добила велику подршку грађана, али морамо да схватимо да и после њих долази неко друго време. Не могу да будем задовољан радом медија јер као представник четири одсто људи који су гласали за мене две и по године нисам добио простора да искажем своје ставове иако сам учествовао у преломним политичким догађајима у граду. Зашто овде влада медијски мрак па не могу да се огласе људи који имају другачије мишљење од актуелне власти. Претварамо Краљево у станицу Горње Поље из филма Три карте за Холивуд где се хапсе и затварају људи док чекамо неког председника – каже Дамљановић. Након дугог бављења политиком, и два мандата у клупама локалног парламента, Иван Дамљано вић је већ две и по године одсутан са политичке сцене због чињеница

да групација којој се приклонио пред последње локалне изборе није успела да се наметне бирачима. То не значи да не прати са пажњом сва збивања и не размишља о поновном активирању кад се за то створе услови. Уверен да би то могло да се догоди брзо спреман је, да у циљу решавања бројних суштинских питања, као и раније буде бескомпромисни борац против свега што сматра лошим за становнике града у коме живи, а за бољи положај оних који у тешким тренуцима настоје да одрже имања, фабрике, породице или голи живот. Посебна порука се шаље управо њима а састоји се у жељи да издрже, да размишљају и не препуштају се стихији ма колико велико било разочарање. - Сви идеали су потрошени и све бачено под ноге да смо доведени у ситуацију да се размишља само о голом животу. Најопаснији моменат и настаје кад човек почне да размишља о голом животу, јер после тога живота нема. Верујем у људе који раде и сигурно ћу се појавити са групацијом која ће њихове жеље, тежње и амбиције окупити на једном месту и покренути овај град из мртвила. Да би се покренуо потребно је много рада, енергије труда и муке, али морамо да будемо спремни и на то. Инспирацију сам нашао код ових младих људи који су показали да не мора нико да их зове и плати, а ако има воље, жеље, позитиван и добар мотив, морамо да се скупимо и кажемо некој генерацији да мора мало да се повуче у страну. Математика која се изводи из њиховог политичког деловања у последњих 15 година показује да нису добро сабирали и одузимали, јер без младих нема напретка. Ја верујем у њих и верујем да Краљево још има снаге да их окупи и са људима од искуства и кредибилитета заједничким снагама крене путем који заслужује, а то је да буде достојанствен град у држави Србији – каже на крају Дамљановић. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

рада и зноја иако се зна да се предност над свим уживањима на западу даје искључиво раду. А да су млади спремни да раде потврдиле су стотине оних који су, и без позива, прискочили у помоћ породицама угроженим мајским поплавама. Показало се да могу, и хоће, да раде и да у будућности треба рачунати управо на њих уз осуду политичких структура које својатају и злоупотребљавају овакво ангажовање. Искуство из два одборничка мандата довољно је за став о тренутном политичком тренутку у коме се не примећује иницијатива младих људи спремних да у позитивном смеру окрену оно што сматрају погрешним. Нешто мало активности запажа се код представника опозиционих странака у Скупштини града, а онима из структура које чине већину замера што често не знају ни шта је на дневном реду заседања. Повод за то је сазнање о довољној већини на местима одлучивања о чему сведочи појава карактеристична за локални парламент, а огледа се у сазнању да потребан број одборника заседањима присуствује само у време гласања. - На тај начин се убија парламентаризам, суштина и смисао демократије и постојања парламента и то је лоше. Учествовао сам у парламенту кад су на власти биле демократе, кад је постојао дуализам и заседања скупштине била интересантна, па су ме звали људи из читаве Србије и говорили да су догађаји у нашој скупштини интересантнији него у републичкој. Данас скупштину у Краљеву готово нико и не прати, а оно што ради опозиција не интересује никога из структура власти. Зато опозиција мора да буде много жешћа и да са овако лошом влашћу не прави компромисе, већ да је руши. То јесте донкихотовски посао, али власт мора да научи да се плаши опозиције, а она да буде убојитија и као теме за размишљање неметне многе животне проблеме. Ја сам заустављао рад скупштина, па су морали да ме из-

На данашњи дан

МАГАЗИН

5.10.2014.

ОКТОБАР 2000.

Фото: М. Радовановић

Регионални центар за обуку јединица Цивилне заштите

РЕЗУЛТАТ ВОЛОН

МАГАЗИН

5.10.2014.

- Захваљујући волонтерском раду радника Градске управе поприлично запуштено здање на Рудну, којим је управљало Дечје одмаралиште „Гоч“ од прошле недеље је поново у функцији. - Жеља Градске управе је да реновирана зграда у наредном периоду буде регионални центар за обуку припадника Цивилне заштите. - Намера да се објекат стави на коришћење јединицама Цивилне заштите, али и спортистима, рекреативцима и свима који покажу интерес за боравак у овој средини

Фото: М. Радовановић

НТЕРСКОГ РАДА

МАГАЗИН 5.10.2014.

Јелена Бекчић

есна заједница Рудно је као најудаљенија на територији града Краљева одувек важила као идеално место за одмор. На обронцима планина Радочела и Голије, на надморској висини од 1100 метара, између манастира Градац и Студеница заталасана зараван подсећа на Златибор, али се разликује јер није гола, већ украшена јеловим, смрчевим и буковим шумама које доприносе живописности читавог краја. То је био повод да се баш на овом месту изгради објекат који је до пре неколико година био уступљен на коришћење Дечјем одмаралишту „Гоч“, а после година успешног рада полако почео да пропада све док почетком ове одборници Скупштине града нису донели одлуку да се објекту површине 300 квадрата након реновирања промени намена. Бројне елементарне непогоде које су задесиле Србију последњих година актуелизовале су причу о поновном успостављању система цивилне заштите, а објекат на Рудну се показао идеалним за ову сврху. Захваљујући волонтерском раду радника Градске управе поприлично запуштено здање је прошле недеље поново у функцији, а жеља Градске управе је да у наредном периоду буде регионални центар за обуку припадника Цивилне заштите. Сазнања да бројне одлуке локалног парламента никад не буду спроведене у дело било је повод да заменица начелника Градске управе Јелена Бекчић провери докле се стигло са реализацијом једне којој су једнодушну подршку још почетком године дали одборници Скупштине града. Зато је пре месец дана отпутовала на Рудно да се увери у каквом је стању објекат на који се одлука односи, а који је већ дуже време ван употребе. Иако је предат на коришћње Дечјем одмаралишту „Гоч“ због удаљености од града, и ко зна чега још, никада није профункционисао у мери како се то очекивало и временом доживљавао све теже ударе метеоролошких прилика и немарности, па је био и поплављен због изливања канализације. Затечено стање деловало је до те мере поразно да је група ентузијаста

одлучила да га у кратком року, а у оквиру не тако великих могућности, врати у стање да може да се користи. Водила их је одлука Скупштине града и једнодушан одлучан став одборника да се стављањем тачке на даље пропадање овај објекат оспособи и приведе основној намени. Намера Градске управе је да се стави на коришћење јединицама Цивилне заштите у оснивању, али и спортистима, рекреативцима и свима који покажу интерес за боравак у овој средини. Објекат који има десет соба са по шест лежајева може да прими педесетак особа, а саграђен је пре десетак година донацијом америчке хуманитарне организације. Поред трпезарије и дневног боравка у приземљу се након сређивања налази и учионица за извођење наставе. Уз реконструисан мокри чвор и две потпуно опремљене на спрату је још осам соба, а објекат има и засебну котларницу која може да обезбеди квалитетно грејање током хладнијег дела године. Поред њега се налази брвнара са дневном и спаваћом собом, малом кухињом и купатилом. Према посебном уговору је, као инфо центар, била уступљена на коришћење једном удружењу грађана, али је због сукоба интереса поведен судски спор који је град добио након чега је Градска управа постала власник објекта из кога је прво требало избацити много ствари које су се ту затекле. На тавану је недостајао део крова па су се налегли голубови, а све је утицало на појачану жељу радника Градске управе да се што пре приступи реализацији скупштинске одлуке и сређивање оба објекта. - О стању објекта сам одмах известила начелника Градске управе и градоначелника који је подржао идеју о сређивању, па смо закључили да је неопходно да се понашамо као добри домаћини и почнемо да радимо. Проблем се састојао у томе што нисмо имали новца да све опремимо, али смо се сналазили, а уз волонтерски рад са пуно љубави све је почињало да мења изглед да би после двадесет дана било доведено у стање да може да се користи. Власник кафеа Мираж

МАГАЗИН

5.10.2014.

нам је донирао намештај за инфо центар и апартман у коме могу да се сместе гости града Краљева од којих имамо изузетне користи. Сви смо заједно провели 20 дана на планини и почели сређивање волонтерским радом без динара накнаде. Фарбали смо стари намештај Дечјег одмаралишта „Гоч“ док су хигијеничарке сваког дана водиле бескомпромисну борбу са прљавштином често и без заштитних рукавица ,што је у појединим тренуцима било и ризично. Повремено смо се враћали у Краљево, по потреби спавали тамо, и за тих двадесет дана успели оба објекта да доведемо у функцију како би били спремни за коришћење. Најважније је да смо испоштовали скупштинску одлуку и доказали да она, као бројне друге, није само мртво слово на папиру – каже Бекчић. Задатак Градске управе је да заврши поступак формирња јединица Цивилне заштите како у ситуацијама изазваним елементарним непогодама не би морало да се чека само на интервенцију војске и елитних јединица

полиције. Последњих неколико година у први план је ставила потребу за обученим и психофизички потпуно спремним екипама које би на адекватан начин могле да одговоре на изазове какве доносе ванредне ситуације. Иако Закон о ванредним ситуацијама предвиђа постојање ових јединица скромне финансијске могућности локалне самоуправе не дозвољавају да се цео процес заокружи у кратком временском периоду. Након укидања јединица које су деценијама успешно реаговале у ванредним ситуацијама у магацинима је остао део опреме која би могла да се користи, а у Градској управи чине напоре да се она евидентира и утврди шта би све могло да допринесе ефикаснијем раду ове јединице. На Рудну је средствима холандског донатора изграђен и изузезан спортски терен са трибинама и осветљењем. У њега и реконструкцију до пре пет година поприлично запуштене школске зграде је уложено четрдесет хиљада евра, а уређена је и зграда Месне заједнице која се налази до

инфо центра. Неупотребљив је једино још објекат некадашњег Дома културе, поред спортских терена, а из Градске управе наговештавају да би врло брзо и он могао бити реконструисан како би послужио окупљању локалног становништва ради задовољавања потреба у овој области. Жељу за одлазак на Рудно већ су исказали Краљевачко позориште и Културно-уметничко друштво „Абрашевић“, а очекује се да то учине и остала као и друге установе културе. Све више провејава идеја да би у овај амбијент требало преселити неку од манифестација типа „пасуљијаде“ која би ангажовала локално становништво у припремању хране од производа који успевају у овом крају. Уз афирмацију туризма, за који у овом крају постоје изузетни услови, очекује се да би могла да донесе и комерцијални ефекат много већи од оног какав се постиже при сличним манифестацијама у граду. Посебно чиста природа ствара повољан амбијент за гајење лековитог биља за којим постоји потреба у ино-

странству, а атрактивност овог подручја су током године потврдили бројни гости из Белгије и Мађарске. Међу домаћим су најбројнији они који долазе из Војводине, јер им се након бескрајне равнице брдовит предео Рудна чини посебно атрактивним Близина манастира Градац, извори лековите воде која лечи очне болести, одличне стазе здравља и кристално бистра река Бревина повод су за размишљање о изградњи природног базена уколико се добије сагласност водопривредних организација. Сазнање да је пре много деценија на овом локалитету одржавано првенство Србије у скијању повод је за размишљање да се уреди скијалиште и оживе зимски спортови. Први корак ка формирању регионалног центра за обуку јединица Цивилне заштите је направљен, а од резултата преговора са Сталном конференцијом градова и општина Србије очекује се да резултирају доласком припадника јединица из целе земље који би се на овим просторима увежбавали и размењивали искуства.

Јелена Бекчић не крије задовољство учињеним у кратком период мада верује да би могло и боље. Зато се нада да ће се са истим еланом наставити и убудуће и у ходу решавати проблеми који се буду појављивали. Предуслов за дуги век објекта је домаћинско пословање, а комисија која је формирана има задатак да попише све што је у објекту употребљиво како би неко био задужен да о томе води рачуна. До тада ће бити под контролом шефа Месне канцеларије која се налази у непосредној близини. Приближавање зимског периода године наводи на размишљање да би педесетак лежајева могли да буду попуњени и током целе зиме. На овакав закључак упућује интересовање које се исказује након сазнања да је објекат коначно доведен у стање да може да прими различите госте. Почетни успеси рађају нове идеје, између осталих и о комерцијалном коришћењу и стварању фонда из кога би се пружала помоћ најугроженијим категоријама становништва. - Уредићемо начин коришћења, а у

овом тренутку је битно да смо га довели у функцију, након чега ћемо да видимо шта ћемо даље, кога ћемо да доводимо и под каквим условима. Требало би да заинтригирамо читаву Србију, могуће војску и полицију, да видимо да ли би и њихови припадници могли да долазе. Добре услове за то ствара идеална надморска висина, здрава храна и чист ваздух – каже Бекчић. Претходног викенда обновљене просторије дома на Рудну попунили су припадници краљевачког Одељења Комуналне полиције. Након дводневне обуке и психофизичке припреме за обављање редовних дужности следе нова окупљања и упознавање са новим прописима који би требало да унапреде рад ове службе. Комунални полицајци су обновили знање из пружања прве помоћи, а уз помоћ припадника Ватрогасно-спасилачке јединице увежбавали руковање противпожарним апаратима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.10.2014.

Фото: Г. Шљивић

Проблеми краљевачке привреде (2)

МАГАЗИН

5.10.2014.

СТАРА ПРИЧА Н

Фото: М. Радовановић

НА НОВ НАЧИН

- У производним погонима већих приватних предузећа има могућности за ангажовање педесет одсто радника више него их је запослено сада. – Без подстицаја нема ни размишљања о запошљавању нових радника, а све више се помиње могућност да и постојећи број буде смањен. – Док у Краљеву значајне инфраструктурне пројекте изводе фирме са стране у Чачку посао тешко може да добије било који извођач из других градова. - Ма колико то вербално подржавали, представнике власти посебно и не интересује ново запошљавање, а ни одржавање постојећих радних места. - „Амигу“ је због тешкоћа у пословању ове године напустило 67 радника од којих шест инжењера. – Фабрика авиона у 21. веку ради уз помоћ агрегата јер на аеродрому нема струје

МАГАЗИН

5.10.2014.

ек повремени сусрети представника локалне управе са власницима приватних предузећа само на тренутак указују на дубину проблема који их оптерећују да би врло брзо били потиснути у други план и остављени да се приликом међусобних сусрета јадају једни другима. Ма колико да ни један од сусрета са представницима власти од времена када је почела транзиција, и промена власничке структуре, није дао очекиване резултате недавни сусрет са градоначелником Краљева и његовим сарадницима био је још једна прилика да се бар подсети на проблеме који тиште ову категорију Краљевчана. Општи закључак указује на могућност да се у производним погонима већих приватних предузећа запосли бар педесет одсто радника више него сада. Повећано запошљавање изостало је због неравноправног положаја државних и приватних предузећа која под теретом обавеза не могу да издрже нелојалну конкуренцију. Због свега је изостало и размишљање о запошља-

вању нових радника, а све више се помиње и могућност да и постојећи број буде смањен. Ма колико да је Комунална инспекција почела да ради на сузбијању нелегалног рада, првенствено нелегалног такси превоза, резултати су изостали а верује се да и њени припадници користе услуге оних које би требало да санкционишу. Много пута је указано на поразни податак да краљевачка предузећа тешко добијају посао у граду у коме су регистрована. О томе сведочи податак да тренутно чак девет извођача са седиштем ван Краљева реализује значајне инфраструктурне пројекте у граду. Иако се инвеститори позивају на Закон о јавним набавкама преовладава уверење да они који добију посао на тендеру ни изблиза не поштују све одредбе које су биле предуслов за поштену утакмицу. Као пример доброг односа према властитим привредницима истиче се Чачак у коме, насупрот Краљеву, посао ретко може да добије било који извођач из других градова. Због тога се од Градске управе очекује

да следи овај пример и створи амбијент за повољније пословно окружење у коме би локални привредници имали бар корак предности. Замку за бројне учесника тендера представља избор најповољнијег понуђача што првенствено подразумева најнижу цену, а они који добију посао кроз додатне радове наплате много више него што су понудили на тендеру. Доказ томе је реконструкција зграде Интернистичке болнице која ће, поред тога што завршетак касни неколико месеци, према тврдњи краљевачких привредника коштати трећину више од понуде победника на тендеру, а уз то није урађено ни половина предвиђених радова. Посебан проблем представља учешће јавних предузећа на тендерима и понуђена цена којом не може да се покрије ни половина трошкова. Овакав закључак проистиче из става да ће њихови радници примити плате без обзира на учинак, па их не интересује превише да ли ће да зараде на тржишту. У том смислу се од локалне

самоуправе очекује да ова предузећа ангажује само на одржавању, а не и на градњи. Поразно стање утицало је да представници приватних предузећа окупљени у удружењу Иницијатива 2012 донесу одлуку о смањењу броја радника. Из овог удружења стиже предлог да се следи пример мариборског ТАМа и део пословног простора уступи њима на коришћење. У том смислу реалним се сматра изузимање Ливнице као јединог здравог дела из Фабрике вагона која би само од пружања услуга краљевачким привредницима могла добро да ради. Податак да се подстицаји за запошљавање у већем износу додељују страним инвеститорима наводи на размишљање да њихови радници вреде више од домаћих који се тако доводе у посебно понижавајући положај. За запошљавање радника у неколико погона који производе каблове за аутомобиле утрошена су знатна подстицајна средстава што у светлу чињенице да би капацитетима могли да

задовоље потребе комплетне аутомобилске индустрије у свету појачава сумњу у исправност поступка. Доказ да са субвенцијама није све у најбољем реду је отварање фабрике чарапа у Брусу у којој је инвестиор за сваку од 300 запослених жена, које су радиле за плату од 10 до 12 хиљада динара, од државе добио по десет хиљада евра. Након истека трогодишњег уговора фабрика је у стечају, а нова ће на истом месту да производи женски веш, па постоји оправдана бојазан да би за поновно запошљавање истих радница које су остале без посла могао да добије субвенције. Са друге стране Краљево заобилази и оно што по свим критеријумима не може да буде спорно, а односи се на штету у привредним објектима које су изазвале пролећне поплаве. Чак се не чини ништа ни да се чишћењем канала у индустријској зони Шеовац предупреди неке нова несрећа. Замерке упућене на рад Регионалне привредне коморе повод су за подсећање да је то добровољна орга-

низација која има обавезе само према предузећима која уредно плаћају чланарину, док сви остали могу да рачунају на одређену врсту података само ако их плате. Привредна комора са седиштем у Краљеву окупља 1.100 различитих предузећа а већ од почетка наредне године планира да формира два центра за преквалификацију и обуку, односно писање пројеката и промоцију малих инвестиција. Краљевачка „Елипса“ са две постојеће и новом фабриком у Београду је током прошле године пропустила прилику да запосли још стотину радница кад се појавила могућност да се део производње измести из Румуније. Проблем представља 150 метара улице грађене пре скоро тридесет година, а сем што за њено савладавање треба много времена знатна су и оштећења на возилима. Разочарање привредника је тим веће кад се зна да се поједине улице у најужем центру града реконструишу и по неколико пута у кратком временском интервалу. Све упућује на заључак да, ма ко-

5.10.2014.

МАГАЗИН

лико то вербално подржавали, преставнике власти посебно и не интересује ново запошљавање, а ни одржавање постојећих радних места. О томе сведочи податак да је „Амигу“ због тешкоћа у пословању ове године напустило 67 радника од којих шест инжењера. Због сазнања да овом предузећу само град Београд дугује 366 милиона динара тешко се исплаћује и минимална зарада и поред даноноћног рада који резултира извозом у Нигерију и Грчку. Велики камен спотицања је седми члан Закона о јавним набавкама који, по уверењу краљевачких грађевинара, уништава овај део индустрије. Извештај инспекције на Коридору једанаест сведочи о великом броју радника ангажованих ван легалних токова, па преовладава уверење да ће до измене спорног члана, који дефинише начин учешћа у великим пројектима које финансира држава, домаћи радници бити само јефтина најамна радна снага, а предузећа губити једну по једну позицију. Посебно разочара-

вајуће делује сазнање да је хрватска фирма са седиштем у Београду из Србије у Русију одвела 2.300 радника, а да о томе нико не води рачуна. У Краљеву постоји само седам фирми које имају промет већи од десет милиона евра па се, по угледу на друге државе, очекује да се у уговоре о реализацији значајних пројеката уведе клаузула која ће извођача обавезати на ангажовање одређеног броја домаћих радника. Тако нешто може да се уради већим ангажовањем посланика у Народној скупштини приликом доношења закона који неће имати негативан утицај на локалне средине. Много пута помињано растерећење привреде поставља се као императив за опстанак бројних привредних субјеката. Однос бруто и нето зараде је 1,66 што значи да на свака три динара која се исплаћује раднику још два треба платити држави. Привредници верују да овај однос не може бити одржив у дужем периоду, а да би одрживо било максимално 1,45. Више од свега поразно делује податак о просечним

зарадама у Електродистрибуцији који достиже 75 хиљада динара месечно и ЕПС снабдевању са 122 хиљаде, док власници приватних предузећа високо образованим одговорним пројектантима не могу да исплате ни половину те суме. Уз све то у оваквим предузећима запошљава се све већи број радника који се финансирају пре свега из пореза на минималне зараде које остварује реални сектор. Због неодговарајуће канализационе инфраструктуре у Конареву Евротехна троши милион и по до два милиона динара годишње колико кошта накнада за пражњење септичких јама. Са друге стране и поред свих наговештаја да ће бити поједностављен поступак и даље се веома тешко долази до грађевинске дозволе. Ограничена количина средстава за инвестиције утицала је на фазну градњу објеката овог предузећа, па је од оснивања требало прибавити чак једнаест грађевинских дозвола. Помисао да би поново требало проћи такав пут власника овог предузећа наводи на закљу-

чак да би, у случају да мора да изабере, пре одлучио да оде у афричке пределе у којима влада епидемија еболе, јер би тамо имао две трећине шансе да преживи. Сазнање да је поступак добијања грађевинске дозволе толико спор привреднике често наводи на размишљање да се према њима односи као да раде против државе. Посебно висока ставка у трошковима је порез на имовину, често и на делове објеката какви немају никакву финансијску вредност. Једна надстрешница у кругу приватне фирме нешто вреди само ако се у предузећу нешто производи. Кад оно не ради не вреди ништа, а ипак подлеже знатном опорезивању. Стање у краљевачкој привреди на најбољи начин је осликао власник и директор Фабрике авиона Милорад Матић. Фабрику која постоји од 2006. године, а власник је најбољег извозног производа Србије, још нико није обишао да види са каквим се проблемима сукобљава. Отуда и сумња да је и по-

следњи скуп само још један у низу формалних, а да ће све што је изречено бити заборављено чим учесници буду напустили скупштинску дворану. - Кад сам почињао рекли су да сам луд и наркоман јер хоћу да правим авионе, а народ нема хлеба да једе. За годину дана могу да запослим 80 људи и повећам производњу, али не могу сам јер ми треба подршка локалне самоуправе. У 21. веку две године радим на агрегату јер на аеродрому нема струје. Десет година сам плаћао ангажовану снагу „Магнохрома“ који дугује општини, она Аероклубу, Аероклуб „Магнохрому“, а колатерална штета је Фабрика авиона која је и даље без струје – каже Матић који је за потребе организације „Доктори без граница“ први у свету о сопственом трошку произвео авион амбуланту који је спреман да уступи на двогодишње бесплатно коришћење. У исто време није спреман да прави било какву комбинацију са било којим болницом само да би директору вратио део пара. Након седамнаест година рада у

иностранству Матић се вратио у Краљево да би се упустио у авантуру производње авиона. Авантура се састојала у прибављању бројних папира, дозвола и сертификације са уверењем да ће се труд и улагање исплатити. Осам година касније спреман је да сачека само још годину дана пре него прода фабрику, спакује кофере и врати се тамо где се родила идеја о градњи фабрике авиона у Краљеву. И даље верује да би уз помоћ државе, или локалне самоуправе, могао да отвори нова радна места, прошири производњу и обезбеди већи промет. До јула за кад је поставио рок очекује да неко прихвати пружену руку сарадње а за то је, верује он, потребно само мало слуха. Пут према томе води преко тела које би омогућавало директни контакт привредника са локалном самоуправом. Инострана искуства показују да за сваку област привређивања постоји референтна личност у сваком тренутку на располагању произвођача који имају проблем. Т. Радовановић

Акција прикупљања помоћи за поплављена домаћинства

МАГАЗИН

5.10.2014.

ОЖИВИ ОСМЕХ

- Од продаје десет хиљада беџева очекује се милион динара намењених најугроженијим породицама у мајским поплавама. – Избор најугроженијих према процени Центра за социјални рад. – Продаја беџева на више пунктова у граду, по школама и радним организацијама. – Манифестација се завршава петосатним програмом на Тргу Светог Саве. – Сличне манифестације организоваће се сваке године поводом Краљевдана

Фото: М. Радовановић

Александра Кљајевић

5.10.2014.

МАГАЗИН

стиче и пети месец од последњих катастрофалних поплава у околини Краљева, а власници оштећених домаћинстава пред наступајућу зиму још нису довели у довољно безбедно стање куће у којима живе. Непосредно по повлачењу воде из поплављених подручја покретане су различите хуманитарне акције али се показало да су кратког даха и да нису могле у значајној мери да помогну отклањању последица. Једнократна новчана помоћ од 120 хиљада динара по домаћинству није била довољна да се санирају све последице природне катастрофе, а за стотину породица са овог подручја још нису донета ни решења о додели помоћи. Део материјала за нешто више од трећине кућа обезбедила је фондација Драгица Николић, а власници осталих са стрепњом очекују прве хладније дане. Све то је био повод за организовање нове акције прикупљања по-

моћи, овом приликом за дванаест од поплава најугроженијих домаћинстава на основу процене Центра за социјални рад. Идеја за то потекла је након сличне акције у Београду када је у оквиру манифестације „Улица отвореног срца“ у акцији „Поплава љубави“ продајом пригодних наруквица прикупљено пет хиљада евра. Координатор хуманитарне манифестације „Оживи осмех“ Александра Кљајевић подсећа на жељу организатора да Краљево буде други град у Србији који ће на сличан начин отпочети прикупљање помоћи, овом приликом продајом пригодних беџева по популарној цени од само сто динара. Када је половином септембра рођена идеја договорено је да централни део манифестације буде одржан 12. октобра на Тргу Светог Саве. У програму прилагођеном деци и младима учествују бројна удружења грађана, ученици основних и средњих школа,

установе културе, рок и реге бендови и сви други који искажу жељу да помогну. Циљ одрганизатора је да се на једном месту окупи што већи број суграђана и од продаје беџева прикупи значајна количина средстава која би угроженим породицама омогућила да спремније дочекају зиму. Тим који реализује акцију окупља више координатора, представника установа, организација цивилног друштва, Градске управе, школа, синдиката, политичких организација, од којих је сваки задужен за одређену област, музички и ликовни програм, визуелни идентитет и друге активности. - Сви су позвани јер је основна идеја била да смо сви једнаки и да у акцији неће бити политичке промоције било које странке. Прве реакције охрабрују јер сви желе да се укључе и подрже ову акцију у оквиру својих могућности – каже Кљајевић. Продаја беџева почиње у понеде-

љак 6. октобра на неколико пунктова у граду, а организована је и преко синдикалних подружница, удружења привредника и предузетника, школа и вртића. Сви они су од организатора већ поручили знатне количине беџева што наводи на закључак да би и коначни финансијски ефекат могао да буде задовољавајући. Задатак да направе идејно решења беџа, и заштитни знак целе манифестације, добили су ученици Уметничке школе, а као најбоље је изабрано оно које је предложио ученик трећег разреда Никола Петровић. - Битно је било да све буде везано за осмех јер смо желели да манифестација хуманитарног карактера траје годинама, а да сваке године буде организована у октобру уочи Краљевдана. У традицији нашег народа је уврежен став да се у периоду великих славља и празника одваја новац као помоћ некоме коме је она потребна,

па смо желели да и ова манифестације буде везана за прославу Дана града. Допринос од само сто динара по беџу треба да подсети на чин доброчинства који је дубоко укорењен у српском народу – каже Кљајевић. Централни део манифестације, која почиње у 11 а завршава се у 15 сати, отпочиње фанфарама краљевачког дувачког оркестра након кога се у програму очекује велики број различитих учесника, а организатори као изненађење најављују и неко од познатијих имена естрадне сцене. Да ништа није препуштено случају сведочи податак да ће се цео програм, уколико то не буду дозволили метеоролошки услови, одвијати у оближњем Дому Војске Србије. Уз помоћ донатора који је желео да остане анониман одштампано је десет хиљада беџева чијом би продајом могло да се прикупи милион динара што се у односу на ону прикупљену у

Београду чини значајном сумом. Организована продаја врши се преко Црвеног крста, а новац уплаћује на посебан текући рачун отворен за ову прилику. Александра Кљајевић обећава да ће само сат по завршетку манифестације бити познати резултати и количина прикупљених средстава. У спровођење хуманитарне акције укључено је више од четрдесет младих волонтера који ће продавати беџеве, вршити дистрибуцију купцима веће количине и помагати учесницима у програму. Први резултати дају довољно оптимизма да би цела количина беџева могла бити продата. На локалним телевизијама већ се емитује рекламни спот са позивом на укључење у акцију који је настао у радионици анимираног филма Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Т. Радовановић

Неадекватно стање школских објеката

МАГАЗИН

5.10.2014.

ОЗБИЉНО УГРОЖЕН О

- Основну школу у Реци похађа само два ученика. – Иако је у реконструкцију крова на Основној школи „Светозар Марковић“ утрошено целих шест и по милиона динара он прокишњава. – Због проблема у снабдевању водом коришћење тоалета само у приземљу. - Школа на Берановцу нема дозволу за одвијање образовног процеса. – Захтев о физичком раздвајању Економске школе и Гимназије. – Гимназија сироче у категорији средњих школа. - Због проблема са кровом преовладава уверење да би инспекција због опасности по безбедност ученика врло лако могла да затвори Гимназију. - Раван кров нове зграде Медицинске школе у случају обилнијих падавина не може да задржи сву количину воде па она у учионицама угрожава значајна и скупоцена наставна средства у изузетно добро опремљеним кабинетима

Фото: М. Радовановић

ОБРАЗОВНИ ПРОЦЕС

а није било недавно организованог скупа градоначелника Краљева Томислава Илића са директорима основних и средњих школа широј јавности би тешко били доступни прави подаци о поразном стању у коме се налазе школски објекти на територији града. Оно што су представницима града изложили директори школа сведочи о најчешће неадекватним условима у којима се одвија настава, а нису их поштеђене оне највеће, али ни мале школе на рубу градског подручја. Поред матичне у Студеници Основној школи „Стефан Немања“ припада још осам других од којих у четири нема ни ђака. Оне које раде налазе се у местима Бзовик, Рудно, Река и Мланча. И док је школа у Рудну реновирана донацијом добијеном уз посредство ло-

калне самоуправе током године су изостали радови на згради у Бзовику, иако је урађен пројекат са предмером и предрачуном, јер су планирана средства усмерена на санацију последица пролећних поплава. Иако има мало ђака школе на Рудну и Бзовику имају перспективу за разлику од оне у Реци коју похађају тек два ученика. Долазак у школу отежан је и због неадекватне путне инфраструктуре посебно деоница која од Студенице преко Мланче води ка Бзовику. Иако је пре само четири године извршена потпуна реконструкција равног крова Основне школе „Светозар Марковић“ он и даље прокишњава што је посебно дошло до изражаја ове године након обилних падавина. Због тога је отежана организација наставе за свих 967 ученика ове школе, јер се у

учионицама смештеним у подруму осећа влага. Обилне падавине проузроковале су појаву воде која је из кабинета у подруму изношена кофама, а шест и по милиона динара улагања у реконструкцију крова све се више чини промашеном инвестицијом. И ма колико да извођач радова повремено отклања кварове увек се појави неко ново место које пропушта воду, па се закључује да је коришћен неквалитетан материјал. Руководство ове школе брине и недостатак табли и других средстава за квалитетно одвијање наставе, а највише проблема ствара отежано снабдевање водом на првом и другом спрату због чега су ученици приморани да користе тоалете у приземљу. Да ситуација не буде превише црна допринела је промењена столарија, потпуно реконструисана фискул-

МАГАЗИН

5.10.2014.

турна сала и двориште сређено уз подршку Савета родитеља, грађана, локалне и школске управе. Основна школа „Олга Милутиновић“ из Годачице има истурена одељења у Раваници и Лешеву. Иако се на почетку школске године као посебан појавио проблем превоза ученика до школе у Раваници решен је у сарадњи са „Аутотранспортом“, јер је број од 117 ђака путника велики у односу на укупан број ученика. Да лето није прошло без активности сведочи податак да су завршени подополагачки и молерски радови у пет учионица и замењена столарија на старом делу, али и даље проблем представља надстрешница на улазу у школску зграду. Иако су мајстори у више наврата долазили и узимали мере до реализације пројекта није дошло, па у школи страхују да би већи проблеми могли да се појаве са

првим снеговима. У таквим условима тешко је и доћи до школе, па се као императив поставља отварање старог улаза. И ова школа кубури са адекватном просторијом за одржавање наставе физичког васпитања, али се због реалног стања и не помишља о изградњи нове фискултурне сале иако за то постоји могућност. Зато су све наде усмерене ка реновирању дома културе уз помоћ донатора чиме би се створила могућност да се, у сарадњи са месном заједницом, постигне договор о коришћењу овог простора. До тада преостаје да се овај део наставе у хладнијем делу године и даље одвија у ходницима школе. Подједнако важним у школи сматрају и недостатак библиотеке. Иако је још пре десет година дограђен нови део пропуштено је да се предвиди простор за библиотеку, па је у ту сврху

преграђен један кутак у школи. Мањкавост пројекта представља сазнање да у поткровљу, које би могло да се реконструише, нема ни грејања ни електро инсталација. Проблем зграде издвојеног одељења у Лешеву представља санација плафона, зидова и столарије оштећених у земљотресу који је 2010. године погодио и овај крај. Тада је констатовано да оштећења нису таква да захтевају приоритетну санацију, а она није завршена ни после скоро четири године. Податак са почетка приче који се односи на састав и озбиљност скупа на најбољи начин се манифестовао у жагору који је поједине представнике школа, посебно оне из удаљенијих подручја, ометао у излагању проблема са којима се срећу. Због тога прилично непријатно делује молба колега да саслушају и проблеме са којима се срећа

ова школа. Проблем школе у Раваници везан је за недостатак воде која се обезбеђује уз помоћ једног од родитеља. Кад је има довољно нема проблема док у сушном периоду и он штеди оно што има, па ништа не преостаје за школу. Због повишене концентрације нитрата вода није исправна за пиће, а апарат за пречишћавање се тек сређује. Избелице које су у једном периоду боравиле у овом месту користиле су воду из бунара у школском дворишту, али још нико није утврдио да ли је хидрофор у функцији и да ли она може да се користи за пиће. Основна школа „Вук Караџић“ се са четири издвојена одељења убраја у ред најбројнијих на територији града, а објекат на Берановцу је одавно надживео период за који се веровало да ће постојати. Зато се као императив намеће реконструкција појединих де-

лова, али се поставља питање колико је то оправдано с обзиром да школа нема ни дозволу за одвијање образовног процеса. Иако се одавно говори о изградњи фискултурне сале на Берановцу то се у овом тренутку не чини превише реалним, па у школи настоје да овај део наставе изводе у неком од алтернативних простора. Ургентним се сматра реконструкција котларнице и крова у матичној школи, али и издвојеном одељењу у Каменици у коме је све теже изводљива организација наставе. У издвојеном одељеу Змајевац још од времена земљотреса постоји простор који није саниран, а због утиска да не омета рад увек се као приоритетним приступало неким другим радовима. Проблема нису поштеђене ни краљевачке средње школе, а са простором кубуре Економска школа и

Гимназија које користе исту зграду саграђену 1948. године на рушевинама бомбардоване градске болнице. Од девет хиљада квадрата једна трећина припада Економској школи са 24 одељења, а остатак Гимназији која има девет одељења више. Фискултурну салу користе обе школе, па није редак случај да у њој и три одељења истовремено одржавају наставу физичког васпитања. Иако је доста новца уложено у препокривање није замењена кровна грађа што ствара потенцијално опасност да попусти и угрози безбедност ученика. Из Економске школе стиже и предлог да се простори две школе и физички одвоје. На основу количине средстава уложених у капиталне инвестиције у Гимназији долазе до закључка да су постали сироче у категорији средњих школа. Зграда Гимназије је највише

МАГАЗИН

5.10.2014.

оштећена приликом новембарског земљотерса 2010. године, а санирана је уз помоћ Поштанске штедионице док је замену фасадне столарије финансирало Министарство просвете. Поред изградње надстрешнице изнад улаза у школску зграду планом за ову годину одобрена су средства за израду пројекта нове фискултурне сале. Због проблема са кровом, на које указује и директор Економске школе, преовладава уверење да би инспекција због опасности по безбедност ученика врло лако могла да затвори школу. И ма колико да је унутрашњост школе уређена до задовољавајућег нивоа проблем је сређивање дворишта, које користе чак четири средње школе, и ограде око њега. Сви покушаји да се тај проблем реши у прошлости су остали без резултата због недостатка средстава. Школска зграда је довољно стара да захтева озбиљну проверу сигурности пре свега електро, водоводних и грејних инсталација. Све је до те мере дотрајало па нису ретка пуцања цеви, а директор школе подсећа да сваког месеца пукне бар једна. Последњи пут се то догодило у време летњег распуста када је у школи два дана била присутна вода на местима

на којима не би требало да буде, па се и даље у ваздуху осећа влага од подрума до трећег спрата школске зграде. Заједнички проблем свих школа је стриктна примена Закона о јавним набавкама који предвиђа да свака од њих има лице које би се бавило овим пословима. Према тумачењу ресорног министарства овим послом не би требало да се баве правници, па се као потреба намеће избор особе која би послове јавних набавки обављала за све школе у граду. Медицинска школа је пре само неколико година усељена у нову зграду, али тиме нису избегнути бројни проблеми. Највећи представља раван кров који у случају обилнијих падавина не може да задржи сву количину воде која у учионицама угрожава значајна и скупоцена наставна средства у изузетно добро опремљеним кабинетима. Уз појачан труд да би се сачувало што је могуће више као додатни проблем се јавља недовољна количина материјала за квалитетно одвијање образовног процеса. У власништву школе је и полуопремљена зубна амбуланта која још није пуштена у рад па

опрема полако, али сигурно, пропада. Зубарска столица вредна пола милиона динара је угрожена, па у школи преовладава уверење да би малим улагањем, не већим од 400 хиљада динара за потребни материјал, ова амбуланта могла да се стави у функцију првенствено преветивну заштиту зуба код деце и одвијање практичног дела наставе за ученике ове школе. Стално продужавање рока за решавање коначног статуса предузећа у реструктурирању продужава агонију Машинске техничке школе која се просторно, а и по питању објекта, налази у власништву Фабрике вагона. Школа је изграђена на државном земљишту, а у земљишне књиге уписана као власништво овог предузећа. Као једина зграда у граду прављена по прописима за овај тип школе

посебно је угрожена због сазнања да је до 1980. године локална заједница у њу уложила знатна средства, а већ дванаест година траје судски спор са Фабриком вагона око правног статуса. Он још није решен на начин како су то учиниле сличне школе у Смедеревској Паланци и Железнику, па се од локалне самуправе очекује да пре новог круга приватизације, или стечаја фабрике вагона, помогне да се реши питање власништва како не би било угрожено даље одвијање образовног процеса. У досадашњем току судског процеса донето је решења којим се потврђује власништво државе над земљиштем, али и даље није утврђен правни статус зграда које се налазе на том земљишту. Док то не буде решено илузорно је разговарати о инвестиционом улагању, а из школе подсећају да

су и досадашња вршена према дозволама које су добијане мимо закона. У Електро-саобраћајној школи је у завршној фази реализација објекта површине 400 квадратних метара. Кад посао обуде завршен на рачуну ће остати пола милиона који би могли да се уложе у заштиту од пожара, а недостајућих 300 хиљада динара могло би цео процес да одложи за више од пола године. Иако је град са скоро три милиона динара стао иза пројекта енергетске ефиканости, који је као једини из Краљева отишао према ресорном министарству, стиже напомена да он није потпун, а нико у Београду не може да одговори на питање у чему се састоји недостатак. У школи тврде да су једини у Србији испунили све захтеве, а све што програм који обрађује податке није могао да прихвати урађено је накнадно. Сазнање да школа месечно троши 900 хиљада динара за

грејање упућује на закључак да би се кроз уштеду на грејању све што је уложено исплатило за мање од три и по године. Пољопривредна школа је заједно са оближњом „Браћа Вилотијевић“ решила проблем фискултурне дворане, али се као услов за технички пријем поставља партерно уређење и противпожарна заштита. Од ребаланса буџета се очекује да обезбеди додатна средства за опремање фискултурне сале, а један од већих проблема су саобраћајнице које воде до школе. Већ четири године од земљотреса Музичка школа организује наставу у изнајмљеном простору за шта се троше значајна материјална средства. Иако се већ дуго прича о изградњи новог објекта у који би биле смештене ова и Уметничка школа нема знатнијих помака, а у школи верују да би врло брзо могла да почне израда главног пројекта. Т. Радовановић

Знаменити Краљевчани: Михајло Вуковић (1)

МАГАЗИН

5.10.2014.

РУДАР МЕЂУ КОШЕВИМА

- Почетком шездесетих година екипа краљевачких гимназијалаца, као првотимци Слоге, успелa je да освоји првенство Србије и заузме треће место у Југославији. - Већ следећа генерација је освојила дуплу круну, првенство Србије и Југославије, па је и дугогодишњи тренер екипе светског првака Ранко Жеравица са изненађењем примио податак да се у провинцији игра добра кошарка. – Једини Краљевчанин са свим европским и светским признањима у кошарци и медаљама на Универзијади и Олимпијади. - У друштву некадашњих кошаркаша и данас се препричавају догађаји везани за гостовање у Пећи када је Слободан Адамовић толико добро одиграо утакмицу да су по завршетку посетиоци прилазили да га пипну и провере да ли је заиста само људско биће

Михајло Вуковић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.10.2014.

ад неко као играч, касније кошаркашки тренер, освоји све што се може у овом спорту, европску и светску титулу и медаље на Универзијади и Олимпијади, онда је потпуно јасно зашто никада, иако се за то школовао, није радио као рударски инжењер. То је успело Краљевчанину Михајлу Вуковићу који се ових дана нашао на листи кандидата за Диплому заслужног грађанина Краљева. Некадашња Улица 7. јула протезала се од црквене порте према улазу у старо краљевачко гробље, а само неколико десетина метара од њеног почетка деценијама су биле просторије Друштва за телесно васпитање „Партизан“ на које су били оријентисани прво малишани из комшилука. Ту је и Мики Вуковић почео да тренира гимнастику што је било од велике користи кад је касније почео да игра кошарку. Из куће у којој је становао могло је да се чује школско звоно које је означавало да треба да крене према школи, па је по правилу међу последњима улазио у учионицу, а навика да избегава гужву пратила га је до завршетка школовања у краљевачкој гимназији. Одлични ученици завршних

разреда основне школе у то време нису полагали пријемни испит, па је то лето пред крај педесетих година прошлог века остало у сећању као најдужи распуст у животу. Упорни тренинзи у Партизану утицали су на значајно повећање мишићне масе што је допринело да се веома успешно такмичи и у старијој категорији, па је иако најмлађи био високо пласиран на бројним такмичењима. Готово сви Вуковићи из Цветака су били успешни трговци гвожђарске струке, међу њима и отац Драгутин у време кад се оженио Живком, јединицом породице Ђорђевић из Милочаја. Њена мајка је финансирала много тога у животу најмлађих Вуковића и стално инсистирала да Мики, који се заносио фудбалом, студира медицину. За фудбал нису хтели да чују ни родитељи иако је Мики као добар игач већ добио надимак према једном од најбољих фудбалера сплитског Хајдука Бернарду Вукасу. И поред тога први сусрет са кошарком освојио га је за цео живот, а врло брзо се показало да је то био прави избор. - За кошарку сам се дефинитивно

заразио још пре гимназије. На првенству основних школа моја школа је била убедљиво најбоља, а ја најбољи стрелац са тридесетак кошева по утакмици. Играли смо на отвореном терену на месту данашње хале спортова прво на црвеној шљаки, затим на бетону, па асвалту пре него је коначно терен покривен и постављен паркет. Први сам у генерацији ускочио у први тим у коме су играли легенде краљевачке кошарке Славко Петровић, Илија Јуришић, Бошко Домазет, Руњо Перенчевић, Партизанов играч Јовановић који је овде служио војску, а играо и у репрезентацији. Лига је почињала у пролеће, а завршавала се крајем јесени, па смо у зимском периоду године тренирали у Шумарској школи. Кад падне киша морали смо саргијама да купимо воду и сушимо терен да би могло да се игра. То је била првилегија млађих играча, па је качило и мене – сећа се Вуковић. Период гимназијског школовања поклопио се са интензивнијим тренинзима који су већ подсећали на професионално бављење спортом што се у негативном смислу одражавало на успех у школи. И као на својеврсним

5.10.2014.

МАГАЗИН

теразијама колико је падао у школи исто толико је растао успех у спорту. За екипу врсних кошаркаша, која ће врло брзо постићи до тада највећи успех краљевачког спорта, великим понижењем је сматрано певање у хору, па су гиманзијалци, а Вуковићу се чинило да се све што не ваља окупило баш у његовом разреду, на различите начине настојали да се ослободе ове обавезе. Опстајавали су једино због чињенице да би због изостанака могли да буду оцењени негативном оценом из владања. Прилика да се ослободе хора пружила се након наступа на обележавању годишњице „Магнохрома“ кад су пред препуном салом готово упропастили прославу. Кад су избачени из хора коначно су могли да се посвете само кошарци стварајући компактан тим који је у то време представљао једну од најјачих екипа у Југославији. Легенда југословенске кошарке Љубодраг Симоновић Дуци био је тек први

разред кад су екипу краљевачког лигаша чинили све сами гимназијалци Лазар Панић, Митар Беатовић, Гидра Јовановић, Гале Тодосијевић, Михајло Вуковић... Почетком шездесетих година ова екипа је успела, као први велики резултат Слоге, да освоји првенство Србије и заузме треће место у Југославији. Већ следећа генерација, којој је припадао Симоновић, успела је да освоји дуплу круну, првенство Србије и Југославије, па је и дугогодишњи тренер екипе светског првака Ранко Жеравица са изненађењем примио податак да се у провинцији игра добра кошарка. Колико је екипа била јака сведочи обележавање годишњице гимназије у Чачку на коме јој нису дозволили да наступи. Професор чачанске гимназије био је и тренер локалног кошаркашког тима Борац и добро познавао могућности краљевачких кошаркаша који су морали да се

задовоље одбојком, стоним тенисом и шахом. - Скромно гледалиште на отвореном стадиону Слоге увек је било пуно. Већ на почетку утакмице против француског Клермон Ферана добио сам јак ударац у лице док сам се под кошем гурао са играчем који је наступао за репрезентацију Француске. Више ме је болео то што сам се повредио на самом почетку утакмице него што су ми уста била пуна крви. Председник клуба Милијан Живковић је некако увео на стадион мог оца, а како није било места у гледалишту дао му је столицу постављену поред терена у близини коша. Био је то повод да по повратку кућу устврдим да сам се и повредио зато што је он дошао да гледа. Сем тог дана више није долазио на утакмице, а мајка никада – прича Вуковић. Као друголигашка екипа Слога је утакмице редовног кола играла у окол-

ним градовима, Крагујевцу, Чачку, Крушевцу, касније у Пироту, Нишу, Приштини... У друштву некадашњих кошаркаша и данас се препричавају догађаји везани за гостовање у Пећи када је Слободан Адамовић толико добро одиграо утакмицу да су по завршетку посетиоци прилазили да га пипну и провере да ли је заиста само људско биће. Тада се играло са кожним лоптама које су, кад се поквасе, бивале знатно теже и врло тешко контролисале, па су се кошаркаши при пријему често понашали као голмани у фудбалу. Различите тврде површине терена утицале су и на честе повреде играча, али је љубав према овом спорту увек била толико јака да се све заборављало врло брзо. Кад год се помене кошарка увек се у први план истиче да је Краљево одувек било расадник добрих кошаркаша.

Посебно место међу њима има Љубодраг Симоновић, личност за дивљење и нешто млађих гимназијалаца који је био одличан ђак, свирао виолину и стизао да помогне оцу у фризерском салону. - Издвајао се од осталих и био изузетан и у свему што је радио, а пар пута смо мало причали, јер је хтео да чује моје мишљење. Цео живот сам провео у кошарци, и освојио све што може да се освоји на нивоу Европе и света, на Универзијади и Олимпијади, а нисам видео бољу конституцију за овај спорт од њега. Кратак труп, изузетан распон руку, дуге ноге и вретенасти мишићи стварали су све предуслове за идеалног кошаркаша. Имао сам прилике да тренирам доста црнаца, али ни међу њима нисам видео ни једног који је имао такву конституцију и идеалну грађу за кошарку – каже Вуковић. Низ догађаја половином шездесетих година прошлог века пресудно је

утицао на даљи живот и каријеру једног од најуспешнијих кошаркашких тренера. Након што је те године у педесет деветој умро његов отац Драгутин финансије су сведене на нулу, а тиме угрожене и студије рударства у Београду. Случај је хтео да због помоћи колеги на факултету буде оборен на одлучујућем испиту и приморан да изгуби годину која се чинила толико дугом. Као алтернатива пружала се могућност наставка школовања у Тузли и без тог испита, а Микијева основна идеја била је да се, пошто га положи, врати у Београд. Ускраћен за довољно средстава потребних за школовање са исписницом Слоге прикључио се кошаркашима тузланске Слободе која је перспективном играчу обезбедила ступендију и исхрану у најбољем ресторану у граду. Само захваљујући спорту могао је да настави школовање, а у Тузли завршио играчку каријеру и почео да се бави тренерским позивом.

5.10.2014.

МАГАЗИН

Већ након одслужења војног рока у ЈНА почео је да помаже пријатељу који је тренирао јуниоре тузланског лигаша и у кратком периоду знатно утицао на формирање генерације играча који су касније обележили један период прволигашког кошаркашког такмичења у Југославији. - Тренер је био мој пријатељ Здравко Дугоњић легенда босанскохерцеговачке кошарке који је формирао Мирзу Делибашића, а овај ушао у први тим кад сам ја отишао у војску. Ја сам релативно млад отишао из Слоге и касније прешао у професионалне тренере јер су примања тренера била јако добра. Услов за вођење клуба у Првој лиги била је Виша тренерска школа коју сам уписао у Сарајеву, али је никад нисам завршио иако су инсистирали да то учиним како бих касније постао предавач као што су били Николић, Новосел, Тањевић и други. Свако од њих водио је по једну генерацију на факултету, а пошто сам освојио титулу првака Европе хтели су да предајем и ја, али то никад није реализовано. Професионално бављење тренерским послом било је везано за женску екипу Аиде из Тузле. Још нисам завршио факултет, а већ био ожењен и имао два сина, па сам прихватио понуду да радим. После прве утакмице против Топличанке из Бачке Тополе, коју смо изгубили са скоро 40 кошева разлике, почео сам да псујем и питам

се ко ме је натерао да уопште прихватим женску екипу. При повратку у Тузлу возач ме упозори да погледам задњи део аутобуса и тамо у облаку дима затекнем неколико играчица како пуше уз флашу вина. Све сам то растерао и уз само две сениорке оставио децу са којом сам градио тим који је постао првак Европе – каже Вуковић. И пре тога су у Тузли знали да цене резултате, па је Вуковићу још на почетку тренерске каријере додељен стан који је, на изненађење свих, одбио. Већ му је било довољно добро код таште која је водила рачуна о унуцима. Нови резултати били су повод да му се понуди нови стан на деветом спрату солитера па је, иако није био одушевљен пресељењем, принуђен да га прихвати јер су други већ у његово име потписали уговор и само донели кључеве. Ма колико комфоран стан се показао непрактичним, поготово у време рестрикције струје на простору целе Југосалавије, посебно у случајевима када је више пута требало пешачити по мраку до њега и назад. Након што је Тузла добила првака Европе у кошарци Вуковићи су од града на поклон добили комфоран трособан стан у центру који користе и данас кад се нађу у овом граду. До титуле првака старог континента водио је тежак пут, а прво је требало остварити доминацију на територији Босне и Херцеговине у којој су коло во-

диле прваци државе сарајевска Босна и Железничар и бањалучки Млади крајишник. Мало даље, у другим републикама, најјаче су биле екипе двадесетпетоструког шампиона државе Црвене звезде, Партизана, загребачког Монтинга, љубљанске Јежице, шибенског Елемеса. - Генерација кошаркашица које сам формирао касније су играле за репрезентацију Југославије. Само захваљујући великом раду успеле су после двадесет пете године да уђу у национални тим иако нису прошле кадетску и јуниорску репрезентацију. Екипа је постојала и раније али без неких посебних резултата, а моја идеја је била да се контролише читава североисточна Босна. У Тузли је било седиште регионалног кошаркашког савеза, па сам знао где има интересантних кошаркашица. Обилазио сам их лично највише аутомобилом НСУ 1200 Ц Принц који сам уништио за потребе клуба. Ауто сам користио за обилазак територије у потрази за добрим играчицама, а после тренинга који су завршавани касно три високе кошаркашице из Лукавца и босанског Петровог Села морао да возим кући јер у то време није било аутобуса – прича Вуковић. Т. Радовановић

Нове могућности за коришћење Дома Војске Србије

ШАНСА ЗА КУЛТУРУ - Мастер планом Министарства одбране предвиђена комерцијализација 450 војних комплекса. - Градови и општине ће моћи да закупе војну имовину. – Закуп домова војске који се дају на коришћење локалним самоуправама биће умањен за средства која уложе у обнову

МАГАЗИН

5.10.2014.

акон што је новембарски земљотрес 2010. године до те мере оштетио зграду Краљевачког позоришта, а оно за посетиоце било затворено пуне две године, први пут се

јавила идеја да би за одржавање представа, и друге програме, могла да се адаптира зграда Дома Војске Србије на Тргу српских ратника. Стидљиво се о томе говорили раније, идеју својатали

различити учесници културних дешавања, а прича је интензивирана пред ђурђевданске републичке и локалне изборе 2012. године. Чинило се да је једна од окоснице предизборног про-

Националне алијансе за локални економски разво са министром одбране Братиславом Гашићем. Представници Националне алијансе изразили су спремност да помогну Министарству одбране у даљој реализацији Мастер плана решењима и примерима добре праксе у ревитализацији напуштених локација до којих се дошло током реализације Пројекта јачања конкурентности Србије, у сарадњи са Америчком агенцијом за међународни развој. Присутни градоначелници и председници општина показали су велико интересовање за коришћење војне имовине, која се најчешће налази у централним деловима градова, а оно што успорава продају су неажурна и некомплетна имовинско-правна и катастарска документација, процедуре које су у случају продаје војне имовине сложеније, најчешће прецењена вредност објеката, као и недовољно квалитетно оглашавање продаје. Док у време кризе локалне самоу-

праве имају све више проблема са финансијама објекти обухваћени Мастер планом пропадају, а Војска не може да их опреми па има велике трошкове одржавања. Министар Гашић подсећа да је то био повод за усвајање низа аката који ће омогућити да се сви домови војске дају на коришћење локалним самоуправама, а да се за средства која уложе у обнову умањи износ закупнине. Као успешне примере комерцијализације војне имовине министар одбране је истакао је Суботицу која је направила индустријску зону, као и Земун где ће на месту касарне бити примењен модел изградње насеља Степа Степановић на Вождовцу. Према подацима Министарства одбране, досадашња продаја објеката из Мастер плана донела је приход од 185 милиона евра од чега је већи део суме (169 милиона евра) обезбеђен у виду станова за припаднике Војске Србије. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

грама Српске напредне странке о којој је након избора почело да се говори све мање да би прича о томе била потпуно заборављена. Био је то повод за бројне критике опозиционих првака у Краљеву о још једној превари као основи за придобијање поверења бирача. Ових дана објављена информација да је Мастер планом Министарства одбране предвиђена комерцијализација 450 војних комплекса, од којих је до сада отуђено само 75, поново отвара могућност за реализацију о претварању Дома Војске Србије у Краљеву у својеврсни културни центар. Из министарства поручују да ће део тих објеката Војска Србије повући из продаје и поново користити, а локалним самоуправама које су и даље заинтересоване да их преузму, а немају средства за откуп, биће дата прилика да их закупе како би неки напуштени простори коначно били стављени у функцију. Ово је најављено у среду на радном сусрету чланова и партнера

5.10.2014.

Обележавање Дечје недеље у Краљеву

МАГАЗИН

ЗА БОЉИ ПОЛОЖАЈ ДЕТЕТА 64

- Дечја недеља видљиво указује на важна питања и истиче потребу даљег развоја интегрисаног, савременог националног система за промоцију и заштиту дечијих права. - Богат програм активности обележавања Дечје недеље. - Свако дете срећног лица чува једна породица. – Сутра Трка за срећније детињство. – Последњег дана Дечје недеље маскенбал под називом „Цео свет је једна породица“

МАГАЗИН 5.10.2014.

а основу Закона о друштвеној бризи о деци министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донео је програм активности за време трајања Дечје недеље од 6. до 12. октобра. У складу са релевантним међународним и националним документима и позитивним прописима Дечја недеља ове године посвећује посебну пажњу оснаживању породице, и подстицању климе за остваривање права сваког детета да одраста у породичном окружењу, па се и одвија под мотом „Свако дете срећног лица чува једна породица“. Традиција обележавања Дечје недеље у свету и код нас мери се деценијама, а Отпочела је 1934. године на предлог организације Пријатељи деце Србије. Већ од 1987. прецизирана је Законом о друштвеној бризи о деци и одвија се сваке године у октобру са циљем да се укаже на стварни положај детета и младих у друштву и скрене пажња на дете као носиоца права да одраста у што бољим условима у породици, локалној заједници и друштву у целини. Иако се начин обележавање током година мењао њена суштина је увек изражавала свестрану сарадњу државе, различитих цивилних и струковних организација и појединаца у интересу дечјег развоја, али и скретање јавне пажње на посебност дечјег света и детињства. Уз указивање на неправде према деци, опомене на одговорност породице, школе, државе за здрав раст и развој све деце сагледаван је стварни положаја детета у друштву и покретане иницијативе и програми који доприносе побољшању њиховог положаја у Србији. Уз подршку и покровитељство Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у реализацији активности Дечје недеље учествују владине институције, организације и удружења грађана. Дечја недеља видљиво указује на важна питања и истиче потребу даљег развоја интегрисаног, савременог националног система за промоцију и заштиту дечијих права. Тако се континуирано подстиче развој услова за бољи положај детета, и пружа финансијска, социјална, здравствена, културна и образовна подршка за остварење овог циља. Обележавање Дечје недеље је у Краљеву отпочело првог дана октобра посетом писаца Милоша Милишића, Верослава Стефановића и Милоја Радовића библиоте-

кама у Ратини и Матарушкој Бањи, а настављено јуче на Дечјем одељењу Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ где је полазницима креативних радионица о библиотечкој рециклажи говорила Биљана Миљковић. На истом одељењу је полазницима Мале школе анимације о сликању осмеха говорио Никола Масловара. Већ сутра ће на Атлетском стадиону бити означен старт Трке за срећније детињство као подршка здравља, а учествују ученици краљевачких основних школа. Тачно у подне се на Дечјем одељењу краљевачке библиотеке очекује почета квиз такмичења ученика основних школа „Димитрије Туцовић“ и „Вук Караџић“ под називом Моје Краљево. Уторак је планиран за Пут око света који овог пута краљевачке основце води до Пољске о којој ће говорити библиотекар Весна Васић и гошћа из ове земље др Ана Полус. У програму учествују ученици Музичке школе Стеван Мокрањац и хор и оркестар Основне школе „Светозар Марковић“. Осмог дана октобра са Трга Светог Саве за књигом крећу ученици трећег три одељења Основне школе „4. краљевачки батаљон“, а писци према библиотекама у краљевачким колама. Учесници програма „Душко Радовић – баш свашта“ су Дејан Алексић и ученици Основне школе „Браћа Вилотијевић“, а програма „Деца песници, песници за децу“ ученици краљевачких школа награђених на конкурсу. У програму учествује и хор „Звездице“ СОС Дечјег села. Последњи дан манифестације предвиђен је за „Бајковити дан у библиотеци“ уз дружење предшколаца, библиотекара и писаца само три сата пре него полазници Књижевне радионице и писци за децу обиђу вршњаке на педијатријском одељењу краљевачке болнице са поруком „Здрави нам били“. Последња манифестација заказана за 15 сати на Тргу српских ратника носи назив „Цео свет је једна породица“, а на карневалу учествују ученици основних и Уметничке школе, хорови Основне школе „4. краљевачки батаљон и Дечјег села, Драган Грбовић, Биљана Миљковић, Коста Гарић, Еко клуб „Pangea“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Пет година Драмске секције КУД „Абрашевић“

АУ ШТО ЈЕ ШК

МАГАЗИН

5.10.2014.

- Током пет година кроз Драмску секцију Куллтурно-уметничког друштва „Абрашевић“ прошло стотинак Краљевчана основношколског узраста. - Међу двадесетак награда посебно место, поред глумачких, заузимају оне које потврђују изузетна остварења за режију, костим и сценски покрет у представи. – Рад Драмске секције усмерен је на стварање школоване позоришне публике која зна шта је квалитетна представа, и како се она гледа. – Осам премијера за пет година рада. - У оквиру секције уче се основни елементи глуме, сценског говора, сценског покрета, дикције, артикулације и осталог, а све је прилагођено узрасту чланова

Фото: М. Радовановић

КОЛА ДОБРА

Драган Пешић

МАГАЗИН 5.10.2014.

ако је од оснивања Културноуметничког друштва „Абрашевић“ у оквиру њега успешно радила драмска секција активности су временом постепено јењавале све док она није престала да постоји. Пре пуних пет година група ентузијаста је дошла на идеју да обнови рад ове секције кроз коју је, пред упис шесте генерације, прошло стотинак полазника. Већ у прве две године премашена су очекивања иницијатора ове идеје, а Драмска секција је остварила значајне резултате на фестивалима ове врсте старалаштва деце Србије, али и у иностранству. Учешће на Фестивалу хумора за децу у Лазаревцу, фестивалима Дечјих и омладинских позоришта Србије у Јагодини и „Лачни обувки“ у бугарском граду Берковица потврдили су оправданост идеје о поновном почетку рада. Највећи успех остварен је на међународном фестивалу у Бугарској где је у конкуренцији дечјих позоришта из Руске Федерације, Украјине, Молдавије, Румуније и земље домаћина представа краљевачког „Абрашевића“ „Принцеза Фина и још по неки“ проглашена за најбољу, а извођачима су припале и четири глумачке награде. Међу двадесетак награда током првих пет година рада посебно место, поред глумачких, заузимају оне које потврђују изузетна остварења за режију, костим и сценски покрет у представи. Назив Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ деценијама је асоцирао само на фолклор. Годину дана након што је основан дечји хор глумици Краљевачког позоришта Биљани Костантиновић је понуђено да реактивира рад Драмске секције, а улогу првог сарадника прихватио је Драган Пешић. Већ прва генерација је окупила 22 полазника основношколског узраста од којих је пет најупорнијих остало у секцији свих пет година. Разлози за одустајање су различити, јер се код деце током одрастања развијају и

друга интересовања везана за спорт, музику и друге активности, а озбиљан рад током сваке од претходних година потврђује да је за бављење глумом потребно много одрицања. - Прва реченица кад упознајем нову генерацију деце и родитеље је да од њих нећу направити глумце, јер то ми није циљ. Циљ ми је да од њих направим добре људе, школовану позоришну публику која ће знати шта је квалитетна представа и знати како да гледа такву представу. Они ће кроз рад научити различите ствари и стећи неке вештине које ће им користити у животу. Научиће да пређу рампу и баријеру јавног иступања, која је многима проблем, научиће да јавно говоре и имају став о свему, па ако им се нешто допада знају зашто им се то допада – каже Пешић. Оваквом циљу воде дуготрајни разговори после сваке представе кроз које се кристалише критички однос према ономе што гледају. Али не само да би се критиковало већ да би се знало због чега је нека представа, или друго уметничко остварење, добра или није добра. Чланови Драмске секције „Абрашевића“ су претежно ученици основних школа, али има и оних који се тек припремају да то постану, као и они који су по годинама превазишли овај узраст. На репертоару се током пет година нашло чак осам различитих представа, а свака је настајала након аудиције и периода обуке током кога се уче основни елементи глуме, сценског говора, сценског покрета, дикције, артикулације и осталог прилагођено њиховом узрасту. Важно је, каже Пешић, да се учи све што и у великим позоришним школама, али са упрошћеним градивом примереним узрасту како би лакше могло да се разуме. - Неке ствари се науче кроз игру, неке кроз вежбе кроз које мора да прође свако ко се школује за глумца. Редовне једносатне пробе одржавају се два до три пута не-

дељно, у периодима када се приводи рад на припреми нове представе и више и дуже. Ма колико да ограничење представљају редовне обавезе ученика различитих школа настојимо да испољимо довољно разумевања за сваког од чланова, па пробе изводимо најчешће у касним поподневним и вечерњим терминима – каже Пешић. Првог дана септембра ове године објављен је позив за упис шесте генерације полазника глумачке школе, а пријављивање траје до 12. октобра да би два дана касније отпочео озбиљан рад који треба да резултира стварањем још једне нове представе. И извесно време након тога постоји могућност доласка малог броја оних који су из било којих разлога закаснили, али само до тренутка за који се процени да би могли да савладају пропуштено. Традиционална манифестација „Лето код Абрашевића“ у првој половини јуна и ове године је била прилика да се краљевачкој публици покаже шта су нове генерације чланова овог друшта припремиле између два појављивања пред суграђанима. Чланови Драмске секције извели су представу „Ау што је школа добра“ коју је према текстовима по избору Биљане Костантиновић на сцену поставио Драган Пешић. Представа кроз тридесетпетоминутну причу на духовит начин приказује један дан у школи кроз четири школска часа на којима се појављује четири наставника и једанаест ученика а, како рече наш саговорник, не траје колико и један дан у школи. Пешић потврђује да су се током рада на представи сви добро забављали, јер су им теме којима се бави представа блиске. Аутори су задовољни извођењем и зрелошћу деце која имају између осам и четрнаест година, а она се на најбољи начин манифестује у понашању на сцени. Напредак у раду је евидентан, а свако наредно појављивање пред публиком учвршћује самопоуздање младих глу-

МАГАЗИН

5.10.2014.

маца и жељу да наставе авантуру у коју су се упустили. Глумачке задатке су успешно обавили полазници Драмске секције Милица Лаутнер, Александра Миленко вић, Анђела Гаровић, Игор Милићевић, Вукашин Р, Мима Максимовић, Филип Јекнић, Михајло Ђурађевић, Андреј Бантулић, Василије Батачанин, Андрија Јевтић, Ања Шпаговић, Лазар Станишић, Лука Мишић и Славица Цаца Стаменић. Прва реприза претходне суботе била је увод у ового-

дишњу позоришну сезону, а нова јуче доказ да постоји велико интересовања Краљевчана за овај вид забаве. Драган Пешић и Биљана Костантиновић су аутори идејних решења готово свих елемената представе од избора текста преко режије до сценског покрета, избора музике, израде костима и сценографије. У случају потребе за коришћењем захтевнијих кореографских елемената помоћ у реализацији представе пружају им стручна лица других секција овог кул-

турно-уметничког друштва. Скромним средствима чланарине покривају се сви трошкови стварања једне позоришне представе, па родитељи немају више никаквих издатака као што је то случај кад је у питању реализација неких других програма у које су укључена деца. Управо због тога је и остварен специфичан однос како са децом тако и родитељима која у свим приликама показују велики интерес за рад позоришне дружине. Драмску секцију тренутно чини де-

ветнаест активних чланова а уз 17 до сада пријављених за аудицију по истеку рока би број могао да премаши 40. Много пута се показало да позориште не представља вид масовне уметности тим пре што сваком од новопримљених чланова појединачно треба посветити довољно пажње како би под контролом стручњака развијало специфичну драмску личност. - У фолклору сви чланови ансамбла играју исти корак, у хору сви певају исту песму, а у позоришној представи сваки појединац креира свој лик и мора да му се посвети довљно времена да би могао да га изгради, а да при томе само не изимитира оно што му неко покаже – каже Пешић. Иако гро чланова Драмске секције КУД „Абрашевић“ чине деца из основних школа које припадају централном градском језгру има и полазника из Буковице, Чибуковца, Жиче... За извођење представа углавном се користи сала Краљевачког позоришта која има све услове за квалитетно одвијање програма. У случају да, из било

којих разлога, у заказано време није у ситуацији да угости глумце „Абрашевића“ у помоћ редовно прискачу организатори програма Дома Војске Србије са којим ово културно-уметничко друштво, као и са позориштем, има изузетну сарадњу. У периоду када је након земљотреса који је погодио Краљево у новембру 2010. године, позориште било затворено једна премијера је изведена у великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“, али су чланови драмске секције наступали и у дворишту КУД „Абрашевић“, у парку код Духовног центра Свети Николај Велимировић, на платоу испред Културног центра „Рибница“ и другим местима. Након јунске премијере две репризе у само седам дана наговештавају плодну и богату позоришну јесен Драмске секције краљевачког „Абрашевића“ чија генерација глумаца очекује да оно што је научила покаже и на гостовањима ван Краљева. Међународна сарадња успостављена је са управом Театра „Гонг“ из ру-

мунског града Сибијуа, а посредник је, као и много пута у сличним случајевима, био Краљевчанин Бобан Сувочесмаковић. Ово професионално позориште са двадесет глумаца и традицијом дугом 65 година првенствено се бави луткарством и дечјим драмским стваралаштвом, а посета овом граду била је прилика за потписивање протокола о сарадњи између „Гонга“ и „Абрашевића“ чија је Драмска секција већ у априлу ове године гостовала у Румунији са представом „Краљевски фестивал“ чију режију потписује Драган Пешић. И поред језичке баријере представа је наишла на повољне реакције публике из којих проистиче задовољство поготово кад се зна да ова секција постоји тек пет година. До истека рока за упис нових чланова Драмске секције у „Абрашевићу“ очекују повољан одзив, а онима који се још колебају обећавају много квалитетеног дружења, али и озбиљног рада. Т. Радовановић

Милоје Лазовић

МАГАЗИН 5.10.2014.

Краљевачка музичка сцена: Милоје Лазовић (2)

- Музика се у кући Лазовића сматрала занимањем коцкара и пијаница. - Са 300 динара у џепу, једним тазе печеним хлебом и пет кила пасуља кренуо је осамнаестогодишњи момак у Крагујевац као један од осамнаест са списка 150 кандидата који су конкурисали за упис у музичку школу. - У време кад није било ни радија ни телевизије најчувенији српски хармоникаш Миодраг Крњевац је за српски народ био оно што је Бетовен за остатак света. – Након пријемног испита Лазовићу припала виолина каква се даје само изузетно надареној деци. – Први осећај стида због сазнања да је краљицу свих инструмената морао да подреди контрабасу какав су свирали само Цигани. – Два друга делили су кревет, али и заједничку судбину момака који су у свет музике ушли да би преживели. – Први ангажман са украденим контрабасом

Фото: М. Радовановић

МУЗИКА ЈЕДИНА ШАНСА ЗА ОПСТАНАК

МАГАЗИН

5.10.2014.

вестан чињенице да би као бегунац од куће могао да доживи жестоке санкције Милоје Лазовић се ипак са брошуром за припремање пријемног испита у музичкој школи упутио према кући удаљеној 26 километара од Крагујевца. Након шест сати пешачења нимало наивно није му изгледао љутити поглед најстаријег брата Милића као старешине домаћинства. Његову пргаву нарав укућани су тумачили последицом рата, па су изливе најразличитијих поступака, а није било ретко ни да подигне руку на кога, најчешће толерисали. Милоје је све до одласка из села као најмлађи углавном био послушан, па није било повода за сукоб са братом. Већ по ходу и изразу лица док се приближавао могао је да наслути да га чекају дебеле батине. Увод у то требало је да буде тирада ружних речи о карактеру и понашању тек осамнаестогодишњака који се први пут успротивио далеко старијем брату. Знао је Милић колико је Милоје спретан у баратању лоптом, због чега је уживао углед и међу старијим момцима, а одлучност којом му се успротивио била је довољна да закључи како је у одбрани интегритета спреман на све. Зато се ваљда у тренутку укочио, и само прошао љутито поред најмлађег брата. Мајка је увек устајала у пола ноћи да замеси хлеб како би нарастао пре него га стави да се пече. Кречана је била удаљена три километра од куће Лазовића, а Милић мајци саветовао да не буди Милоја и кад се наспава по њему пошаље хлеб. Читавог дана су један другом личили на незнанце, а комуницирали уз посредовање средњег брата. Врло брзо је прошло време до пријемног испита на коме је између 150 кандидата требало изабрати тек 20 за упис у средњу музичку школу. Пред петочланом комисијом свако је требало да покаже колико има потенцијала за бављење музиком, а лепо обучена и уредно нашминкана професорка клавира Јелка Красојевић била прва права госпођа коју је видео у животу. - Поновим ритам, кад одсвира не-

колико тонова погодим висину. Колико је било добро не знам, али знам да сам одрадио што се тражило од мене. Из теорије сам већ научио све што је било потребно, а на крају треба да отпевам неку песму. Као сваки сељак који живи тамо где се довикују са брда на брдо распалим „Боса Мара Босну прегазила“, а мислим да ме је чуло пола Крагујевца, не само они. Нисам могао да се освестим од среће кад сам на списку међу осамнаест примљених видео своје име – прича професор Лазовић. Уверен да ће браћа као млади људи који воле музику, а показало се то више пута, бити задовољни што је најмлађи кренуо правим путем пошао је још једном према кући. Мало сумње у такво размишљање уносило је сазнање да се ретко који домаћин у селу бавио музиком која је по правилу била занимање коцкара и пијаница. Чак је и деда док су били мали говорио како су то мангупи и лопови на какве његови унуци не би требало да се угледају. Ипак се потајно надао да ће бити благонаклонији, јер је положио пријемни испит за озбиљну школу, а школа је била начин да побегне од тешког сеоског живота. Сетио се Милоје старог кума Раје Недељковића из Стојника код Аранђеловца који је напустио породицу и дотадашње занимање, купио хармонику и постао угледни солиста на овом инструменту. Сазнање да су га старија браћа обожавала, поготово кад би уз хармонику запевао „Вишњичица род родила“, уливала је наду да би са благонаклоношћу прихватили вест о даљем школовању. Можда би то и било тако да се поново није појавио проблем средстава за школовање каква нису могли да обезбеде. Случај је хтео да у тренутку када је у фабрици дао отказ добије заосталу зараду и са 300 динара у џепу, једним тазе печеним хлебом и пет кила пасуља крене у Крагујевац. Дугачка је била улица у којој је ишао од куће до куће у нади да би неко могао да га прими на стан и храну. И кад је изгубио наду да би могао да пронађе место на коме би се скрасио бар неко време спас је нашао

код удовице са два женска детета које је требало школовати, а оних 300 динара и пет кила пасуља требало је да послуже тек док од куће не пошаљу још. Брзо су пролазили дани, у лонцу све мење зрна пасуља, од браће ни трага ни гласа, а логичан след догађаја био је отказ гостопримства. - Три дана нема да окусим ништа. Пошто сам био старији од осталих седим у задњој клупи, а испред мене Станојло Крстић из Лапова. За време одмора се окрене и пита шта ми је кад не учествујем пажљиво у настави, не дружим се и не шалим са друговима. Кажем да три дана нисам мрву хлеба ставио у уста и кратко испричам да немам куда и размишљам шта ћу – каже Лазовић. И Станојло је доживео сличну судбину одрастајући у сиромашној породици поред оца, мајке и старије сестре. Живели су Крстићи од онога што су узгајали на хектар и по земље и имали једну јуницу тек да им се нађе за млеко, мало сира и кајмака. Отац је цео рат провео у заробљеништву, а кад се вратио тек шестогодишњем сину донео хармонику до које је дошао на начин за који само он зна. Више од хармонике значиле су речи да би она могла у животу да помогне више него оба родитеља. Врло рано је Станоје почео да свира и одлазио до чувенијих хармоникаша да упита за по нешто. Тек је свршио гимназију кад су га чули неки цигански музичари и позвали да са њима наступа по кафанама. Сем што је зарађивао за себе успео је по неки динар да пошаље и родитељима. У време кад није било ни радија ни телевизије најчувенији српски хармоникаш Миодраг Крњевац је за српски народ био оно што је Бетовен за остатак света. Концерт у Лапову био је прилика да се до сале у којој је славни хармоникаш колеги који је свирао другу хармонику показивао како да га прати пробије омалени Станојло Крстић. Његов кум Миле Ловац био је чувени хармоникаш из Смедерева, али није могао да испрати све што је тражио Крњевац. Кад је Станојло пришао и са лакоћом освирао Крњевац му је предложио да упише музичку школу

5.10.2014.

МАГАЗИН

како би постао човек. Речи изговорене благим тоном дуго су пратиле Станојла Костића који је дуго свирао са Циганима у Косову Пољу и кафанама око железничке станице. Било је у то време у народу довољно пара да је могло да се одвоји и за забаву уз музику, а и позива да наступа на програму Радио Приштине. Станојло Крстић је, испоставиће се касније, веома значајна особа у животу Милоја Лазовића. Први савет односио се на градиво које је требало савладати до краја првог полугодишта какао би стекли право за наставак школовања и у другом. Није то било лако посебно што је Лазовићу након пријемног испита припала виолина каква се давала само најмузикалнијој деци. И ма колико да је то била потврда изузетног талента дебелим

прстима физичког радника који стисне по три жице одједном тешко је било да се произведе био какав тон. То је и био повод да затражи од директора промену инструмента и добије контрабас. Од кад је почело интересовање за музику Милоје Лазовић обожавао и сањао да једном узме хармонику у руке. Зато се ваљда и осећао посрамљеним да је краљицу свих инструмената морао да подреди контрабасу какав су свирали само Цигани. Осим једног исправног у углу учионице поред клавира био је други без жица. Много година касније гласом који повремено подрхтава Милоје Лазовић прича како су тог дана кренули заједно према кући у Вардарској улици у којој је становао Станојло код удовице са мушким дететом која је издавала собу са једним креветом само да би прежи-

вела. Од тога дана делили су кревет, али и заједничку судбину момака који су у свет музике ушли да би преживели. У Крагујевцу је у то време постојао велики армијски оркестар чији је диригент предавао најважније предмете у музичкој школи, а професор контрабаса био мајор који је у оркестру свирао виолончело. У време док је Станојло сваког викенда сам свирао по свадбама указала се потреба да га прати контрабасиста, па и Лазовић почиње убрзано да вежба како би већ следећег викенда пошли заједно. - Договоримо се да кад завршим вежбање само мало одшкринем прозор на учионици у којој је био контрабас како би током ноћи дошли да га узмемо. То и урадимо и право на железничку станицу, картирамо га, мало

одспавамо и сутрадан са инструментом одемо до његових родитеља. Каже оцу да узме телефонску жицу на којој је мајка простирала веш и постави на контрабас, нацрта како би требало да изгледа кобилица, а маказама за лим изреже колутиће да направи звечку. У Лапову је обичај да хармоникаш иде са кочијашем иза кума, а ја останем сам да забављам госте. Контрабас није солистички инструмент, а Станоје чим се вратио скочи са фијакера, долази до мене и свира. Био је талентован, а имао и искуства, а ја чупкам по жицама и само дајем ритам. Довољно сам одрастао да ме је срамота од самог себе и сматрам се јако пониженим, али не смем ништа да предузмем, јер сам први пут доживео да једем свадбарски купус, о печењу да и не говорим – прича Лазовић о музич-

ком ватреном крштењу. Више од свега било је значајно сазнање да је Станојло следећег дана, кад су се одморили, на равне делове поделио оно што су зарадили на свадби. Док је Милоје гледао испред себе у гомилу пара која расте све време је преовладавало уверење да то није он зарадио, а сазнање да добија и оно што није заслужио изазивало посебно осећање које га је чинило пониженим. Одвојили су посебно новац за кирију, храну за следећи месец, прибор за школу и остатак да Милоје пред крај октобра, кад је већ захладнело, купи нешто топлијег одела. Од следеће свадбе требало је купити ципеле, кошуље, веш и дуз панталоне уместо дотадашњих бриџ које је носио као једини ђак са села. Врло брзо су постали популарни

Крле и његов басиста, а и у крагујевачкој берберници се причало како је у „Абрашевић“ стигао хармоникаш са којим не могу да се пореде ни далеко познатији Радојка и Тине Живковић. Некако у исто време другови из школе формирали су касније веома популаран састав „Седморица младих“. И док су њих седморица делили 300 динара зарађених на игранкама у „Заставиној“ индустријској школи Крле и Милоје су зарађивали далеко више, понекад давали друговима да купе цигаре. Иако је потајно тињала све више је сазревала жеља да коначно узме хармонику у руке и кад је коначно скупио довољно храбрости да затражи од друга да му нешто покаже доживео разочарање због сазнања да би неук а снажан могао да оштети мех на инструменту који је хранио обојицу. И ма

МАГАЗИН 5.10.2014.

колико да је сазнање деловало разочаравајуће изазивало је дивљење због зрелости и начина на који је размишљао његов друг. Док су сазревали свако на свој начин као најстаријима у класи претила је опасност да буду искључени из школе. Због тога су обојица упорно радили, а успели да купе и контрабас да не би морали да краду из школе. Није Милоје Лазовић пропуштао прилику да се одужи другу за све доброчинство које му је пружио, па је сем о његовом инструменту бринуо и о Станојловој сигурности. А она је била угрожена сазнањем да је који пут због девојке могао да добије и батине. Био је то повод да почне да се забавља другарицом његове девојке само да би били заједно. Имала је навику чудна четворка да иде у један од три крагујевачка биоскопа све док Милоје није предложио да се раздвоје, па да једни другима препричавају шта су гледали. Време

кад је остајао сам Милоје би користио да се искраде из биоскопа и врати до стана да би бар мало зачепркао по хармоници склапајући једноставније мелодије и поскочице. - То је трајало пуне три године све док се он на једној свадби у Лапову не превари, па да би се загрејао на киши попије чашу куване ракије. Пошто није навикао да пије њему она ракија удари право у руке. Натекоше му руке па се није осећао способним да свира, а мени каже да ће кад почне да се дели ракија одмах да траже музику. Зато ми препоручи да се сакријем док се он не отрезни. Оде он и нема га, ухватила га ракија па заспао. Гости траже музику и носе његову хармонику, а не знају да ја не знам да свирам. Дају ми хармонику, ја почнем оно што сам знао, попеше ме на троношку коју су подигли на сто, а ја трпам у џеп паре које кипте на све стране. Једног тренутка погледам према улазним вратима и видим њега како се

подбочио. Пошто је био пргаве нарави помислим да зна да сам крао хармонику, јер на други начин не бих ни научио ово што свирам. Очекујем шамарчину док скидам каиш и пружам му хармонику, а он ме загрли и поче да плаче – прича Милоје дрхтавим гласом признајући да увек заплаче кад се сети тог догађаја. - Пољуби ме и каже да се о огрешио о мене и призна да би свакоме ко би му рекао да ја могу да свирам хармонику ауторитативно одбрусио да је луд – каже Лазовић. Ма колико да је ово признање деловало позитивно није више узимао хармонику свог друга сем у ретким приликама, али никада предуго. Увек се у таквим приликама сећао да она треба обојицу да школује, а тек су били на крају трећег разреда. До краја школовања Крстић је раскинуо са девојком, а Милоје се оженио њеном другарицом која је у ову чудну везу, баш као и он, и ушла како би јој правила друштво. Т. Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

5.10.2014.

МАЊЕ НЕЗГОДА Т

змеђу две недеље смањење броја евидентираних кривичних дела са 46 на 33 сведочи о знатном смиривању ситуације у области криминалитета, а седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 22. до 28. септембра да је позната тек трећина извршилаца. У процентуалном износу то говори о знатно ефикаснијем раду припадника криминалистичке полиције којима је седам дана раније од укупно 46 био познат извршилац тек

једног кривичног дела. Знатно је мањи и број прекршаја у области јавног и реда и мира, па се од укупно 15 евидентираних чак 11 односи на туче што је идентично броју из претходног статистичког периода. Иако је број саобраћајних незгода смањен последице су знатно озбиљније првенствено због чињенице да је изгубљен један живот. Од укупно десет саобраћајних незгода седам је као последицу имало страдала лица, а три само материјалну штету. Две

особе су теже повређене, пет лакше, а материјална штета је процењена на 700 хиљада динара. Слику о стању у области безбедности саобраћаја употпуњава податак о 163 прекршаја што је знатно мање него 283 евдентираних само седам дана раније. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице су интервенисали у гашењу једног пожара у коме је проузрокована штета од 30 хиљада динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ТЕЖЕ ПОСЛЕДИЦЕ ШВЕРЦ ЦИГАРЕТА

Припадници Полицијске станице Рашка Полицијске управе у Краљеву су пресекли још један ланац трговине акцизном робом. У Рашки су у четвртак приликом контроле аутомобила „цитроен ксара“ београдске регистрације, који се кретао из правца Новог Пазара, пронашли 3.760 паклица цигарета марке „фенси слимс“, без неопходне документације. У саопштењу Полицијске управе Краљево наводи се да су цигарете одузете, а по налогу oсновног јавног тужиоца у Рашки против возача „цитроена“ биће поднета кривична пријава због постојања недозвољеног промета акцизним производима. Кривична пријава је поднета и против сувозача јер су полицијски службеници код њега пронашли нож.

ПОГИНУО ПЕШАК На путу Краљево – Крагујевац у Витковцу се у петак догодила саобраћајна незгода у којој је једно лице изгубило живот. До незгоде је дошло кад је аутомобил „дачија логан“ крагујевачке регистрације, крећући се из правца Крагујевца, ударио 92. годишњег пешака који је од задобијених повреда преминуо на лицу места.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs