MagazIN 142

МАГАЗИН Година III * Број 142 * 19. октобар 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 19.10.2014.

3

4

МАГАЗИН 19.10.2014.

Комеморативна седница Скупштине града

- Будућност зависи од генерација чији је задатак да, подсећањем на злочин и његовим преиспитивањем, преносе на млађе обавезу чувања успомене на догађаје који су показали шта је сила била спремна да учини како би покорила српски народ. - Краљевчани се и данас најеже и свима задрхте брада и срце кад чују речи лагер, одмазда, један за сто, крвави октобар, локомотивска хала, Вермахт, 749. пешадијски пук, преки суд. - Од крвавих октобарских дана 1941. године Краљево је у гене сваког житеља уградило обавезу на вечну борбу за слободу, за слободнији, праведнији свет у коме неће бити могуће да се вредности и погледи на свет намећу силом

Фото: М. Радовановић

МЕСЕЦ БОЛА, ТУГЕ И ПРКОСА

5

19.10.2014.

МАГАЗИН

6

етрнаестог дана октобра сваке године Краљево се сећа невино страдалих жртава истог месеца 1941. године када је немачка окупаторска војска, након борби у околини града, извршила одмазду стрељањем сто цивила за једног погинулог и 50 за сваког рањеног војника. Комеморативна седница Скупштине града, којој су поред одборника присуствовали гости из Марибора, представници војске, полиције, Жандармерије, политичких партија, предузећа, установа и школа овога пута је отпочела подсећањем председника Сретена Јовановића на све оне који су трагичних дана изгубили живот у овом граду. Краљево први пут након седамдесет три године сећање на крвави октобар 1941. године обележава без и једног преживелог учесника масакра у коме су, у безумној одмазди немачких окупационих снага, страдали недужни цивили и тако постали део тужне и

Ч

славне историје. Комеморативна седница отпочела је одавањем поште свим страдалим у највећем злочину који је задесио страдалачки град Краљево и подсећањем председника Скупштине на петнаестак дана октобра 1941. године када је, хапшењем радника Фабрике вагона, Фабрике авиона и Железничке радионице, започео највећи погром који овај град памти у својој историји.

- Седамдесет и три године у Краљеву рана не зараста, седамдесет и три године је прошло, и још ће много година проћи, а лека за породице, за преживеле потомке - нема, нити ће га икада бити. Црни октобар је месец који је дубоко урезан у души сваког Краљевчанина, у души сваког пријатеља Краљева. И дође нам још један октобар. И као и сваког, и овог ћемо се сигурно запитати да ли смо се у протеклој години у довољној мери посветили не-

дужним жртвама октобра, да ли је требало још нешто да учинимо или је требало више да учинимо за оне којих више од седам деценија нема, а преко којих нас и те како препознају. А и да јесмо више од ранијих година, свакако никада колико је потребно да бисмо однос према жртвама одужили, а то је и завет нас наследника и потомака – да, док нас живот води, жртве октобра, гробље стрељаних, мора бити учитељица прошлости и зле судбине нашег Краљева – рекао је Јовановић потврдом да будућност зависи од генерација чији је задатак да, подсећањем на злочин и његовим преиспитивањем, преноси на млађе обавезу чувања успомене на догађаје који су показало шта је сила била спремна да учини како би покорила српски народ. Краљевчани се и данас најеже и свима задрхте брада и срце кад чују речи лагер, одмазда, један за сто, крвави октобар, локомотивска хала,

Вермахт, 749. пешадијски пук, преки суд. Ни након седамдесет три године није поуздано утврђен број оних који су страдали трагичних дана октобра 1941. године, а жртве се и даље дописују у списак који није коначан. Више деценија је 6.000 означавало број стрељаних, а испитивањима након 2000. године утврђена су имена и презимена 2.190 жртава цивила, деце жена, као и велики број изгнаника, посебно из Словеније, који су се понадали да ће на обалама Ибра, Мораве и Рибнице наћи спас од немачке фашистичке солдатеске.

- Хапшење и стрељање је трајало 16 дана. Немачка пресуда је изречена без суда. Острашћени и нељуди у лику људи, али лишени минималног обележја личности, нису правили селекцију жртава. Сваки становник Краљева који се тог дана нашао на улици постао је жртва, жене, деца, инвалиди, болесни, стари, млади, људи различитог порекла, образовања. Само им је било

заједничко то што су се тих дана, тог тренутка, затекли у Краљеву и баш на том месту. И управо од тих крвавих октобарских дана Краљево је у гене сваког свог житеља уградило обавезу на вечну борбу за слободу, за слободнији, праведнији свет у коме неће бити могуће да се вредности и погледи на свет намећу силом, па чак ни оружаном силом. Да није тог крвавог октобра октобар би за Краљевчане био месец славља, месец радости. Славио би се само Дан града. Али од тог октобра 1941. године октобар је и месец бола туге и пркоса – истакао је Јовановић. Током минулих седамдесет три године мењао се однос према октобарским догађајима из 1941. године оних који су вршили власт у граду, а председник Скуштине је подсетио на бројне који су преко крвавог октобра доказивали моћ, идеолошку припадности и присуство на политичкој сцени, а таквих, вероватно, има и данас. Догађаји из октобра 1941. године

повод су за јединствен став о трагичном догађају и победу над свим различитостима у слободарском граду који, због чињенице да је поднео велику жртву, прижељкује светлију будућност. Због тога се са скупштинске говорнице, а и са других места, дуги низ година сваког 14. октобра свету шаље порука мира и слободе, порука да престану ратови, да деца уче, а радници раде, и да живот победи смрт.

- И зато са овог места молим да сви будемо карика у намери да се наш глас чује на свим језицима и на свим странама света, да се судбина Краљева више нигде и никада не понови – поручио је Јовановић. О догађајима из октобра 1941. године присутнима на комеморативној седници Скупштине града говорио је мр Драгољуб Даниловић, професор историје и председник „Друштва историчара Рашког округа“ T. Радовановић

7

19.10.2014.

МАГАЗИН

8

Помен стрељанима у Краљеву 15-20. октобар „Уколико историја није заснована на истинољубљу и томе не тежи, можда је боље и да је нема...“ – записао је велики српски историк Радован Самарџић у прошлом 20. веку. На Дан покрова пресвете Богородице 14. октобра подсећамо се догађаја који је Краљево увео у места масовног страдања и места озбиљног суочавања европске цивилизације са сопственом прошлошћу. Када је почетком новембра 1915. године Краљево освојила аустроугарско-немачка војска, на уласку у град погинуо је војник Фриц Милер. Становници Краљева били су принуђени да официрима окупаторске војске плате контрибуцију у висини од 50.100 динара. Двадесет и шест година касније потомци силника одлучили су да изврше масовни злочин над становништвом непокорног српског града. Догађај који већ деценијама чини саставни део колективног памћења града десио се у октобарским данима 1941. године „...Спроводила се само воља људска, творила се само дела људска, правили су се само планови људски, славили се само људи, сатирало се, убијало, рушило, пљачкало, мрзело – све ради среће људске, мимо Бога и насупрот вољи Божјој..“ записао је Свети владика Николај Велимировић, иначе сведок немачког злочина над хиљадама цивила у Србији. Све страхоте немилосрдног и свирепог ратног вихора сручиле су се на град у којем је тада живело око 13.000 становника. Град Краљево и његови житељи претрпели су од 14. до 20. октобра највеће страдање у својој историји. Жртве су били цивили, хришћани над којима је била извршена одмазда од стране окупационе власти немачког Вермахта. У граду у којем се између два светска рата озбиљно развијала индустрија живели су људи запослени као радници у фа-

брикама и на железници. Обични људи који су наставили да раде и у време немачке окупације, сматрајући да је опстанак сопствене породице изнад свих идеологија. У Краљеву је тада било много избеглица који су, бежећи од профашистичких режима на тлу окупиране Краљевине Југославије, покушали да нађу уточиште у центру Шумадије. Успостављајући власт у окупираној Србији, немачки нацисти су били спремни да примене, у историји незабележене, мере одмазде према народима које су претходно обележили у свом суманутом систему као недостојне живота. У јесен 1941. године водила се битка за Краљево између четничкопартизанских јединица с једне стране и немачких јединица с друге стране. Острашћени мржњом против српског народа, најодговорнији команданти издали су наредбу за извршење одмазде. У Старом веку, по принципу талиона важило је правило „око за око, зуб за зуб“. По суновраћеном расистичком закону, донетом у срцу Европе у напредном 20. веку, успостављен је однос између „супериорнијих и вреднијих“ и „бедних и ништавних“. Када су у лето 1914. године напали Србију, аустроугарски војници су добили упутство да „све што је српско уништавају, и да сваког ко говори српски, без милости стрељају“. Двадесет седам година касније, септембра месеца 1941. Франц Беме, опуномоћени командујући генерал у Србији, издао је наредбу у којој се дословце каже: Ваш задатак је да на једном појасу земље спроведете освету, где су 1914. године текли потоци немачке крви због подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници мртвих. Мора се створити застрашујући пример који ће становништво Србије најстрашније погодити...“. Његово наређење слепо су извршили мајор Ото Деш, командант 749. пука, и непосредни извршиоци мајор Кениг, командант гарнизона у Крагујевцу, и Алфонс

Мациович, командант места Краљево. Овај последњи, словенског порекла, одобрио је и извршио масовно стрељање грађана Краљева. Жртве су сабиране у фабричке хале, а потом извођене на масовно стрељање „као овце на за клање“. Припадници 749. пешадијског пука 717. посадне дивизије натерали су своје жртве да прво ископају ровове, а потом су започели митраљеским рафалима да сеју смрт. Богојевићи, Богдановићи, Блажићи, Васиљевићи, Вукадиновићи, Вукомановићи, Димитријевићи, Ђорђевићи, Николићи, Новаковићи, Петровићи, Радовановићи, Симовићи, Терзићи, Томићи, Тодоровићи, породица Чук из Словеније и стотине других породица, Краљевчана, радника досељених из свих крајева Краљевине Југославије и избеглица нису имали могућности да се бране, а они због којих се „гнев немачког Вермахта“ излио на недужне цивиле били су далеко од места страдања. Ђорђе Д. Јаковљевић, Божидар Белошевић, Радосав Дукић, Милован Д. Терзић, Хранислав Павловић, Мирослав Вирант, имена су само неких од страдалника. То су људи који имају своја места рођења, имена и презимена, своја занимања, и своје породице. Не бројеви и не статистика, већ жртве безумних силника. Никада више ниједна идеологија, нити политичка власт нема право да злоупотребљава историју и да користи трагедију за свој тријумфализам! Поштовање покојника, молитва, полагање цвећа и паљење свећа морају бити цивилизацијски чин, а колективно памћење наша обавеза. Уређење споменика и одавање поште невино настрадалима је тестамент који се не испуњава само 14. октобра, већ у 365 дана годишње. Требало би да се потрудимо да запамтимо барем неколико имена и презимена жртава Краљевачког октобра. Немамо право и не смемо да их заборавимо.

Драгољуб Даниловић

9

10

МАГАЗИН 19.10.2014.

11

Седамдесет трећи Краљевачки октобар

МАГАЗИН

19.10.2014.

СУСРЕТ ПРОШЛОСТ

12

ачно у 11 сати, као и много година раније, огласиле су се бројне сирене из правца железничке станице и ложионице и још једном подсетиле Краљевчане окупљене на простору Спомен гробља на трагични октобар 1941. године. Након химне „Боже правде“, коју је извео градски хор „Црвчанин“, и испаљивања почасних плотуна, венац на хумке стрељаних први су положили представници породица страдалих у лагеру. У име града Краљева венац су положили градоначелник Томислав Илић, председник Скупштине града

Т

Сретен Јовановић и заменик градоначелника Милун Јовановић, а затим представници Рашког управног округа, Команде Друге бригаде Копнене војске, Полицијске управе Краљево и делегација града Марибора. Након њих хумкама су приступили представници Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“, Друштва Спомен гробља 14. октобар, Заједнице удружења жртава Другог светског рата Србије, Удружења логораша Јасеновац, Фабрике вагона, делагације удружења грађана и политичких партија.

После парастоста стрељанима, које је служило свештенство Епархије жичке и војни свештеник Друге бригаде Копнене војске, глумци Краљевачког позоришта су извели сценски ораторијум „Поруке и опоруке“ по документарним сведочењима о стрељању талаца 1941. године у Краљеву за који је текстове одабрала Биљана Костантиновић, а режирао Миодраг Динуловић. Из Спомен гробља је још једном целом свету упућена јасна порука да се судбина Краљева више нигде и никада не понови.

ТИ И БУДУЋНОСТИ

Неколико хиљада Краљевчана, махом ученика основних и средњих школа, окупило се на својеврсном часу историје да се још једном присети најважнијег и најстрашнијег догађаја у историји града и ода пошта страдалницима. По лепом и сунчаном времену није изостало сећање на кишовит и студени октобар 1941 . године кад је у грању јечао костоболни ветар, а јата мокрих птица бежала ка југу. Уз подсећање да под травом баш између топола, на месту на које су и ове године први дошли чланови породица страдалих, постоји град, можда и већи и лепши него онај преко пруге,

чуло се и да је саграђен од костију предака. И управо на том месту сваког октобра се сусрећу становници и једног и другог града, преци и потомци, прошлост и будућност. Окупили су се Краљевчани, не у броју који ово место заслужује, да се на некадашњем губилишту присете најтужнијег и најстрашнијег догађаја у историји града када је под голготним брегом извршено масовно стрељање Краљевчана, али и других невољника који су се нашли у граду. Међу присутнима више нема живих сведока нацистичког зверства, јер је ове године преминуо Мирослав Аранђеловић, по-

следњи талац који је избегао смрт у лагеру. У временима која долазе једини сведоци су они који ће се окупљати сваке године на истом месту како би одали пошту онима који су овде страдали у октобру 1941. године. За разлику од година у назад, чак и оних када је укупна ситуација у земљи била далеко тежа, ове године је изостао телевизијски пренос са Спомен гробља. Мала је утеха Краљевчанима то што у граду постоји чак четири локалне телевизије од којих се свака, у време кад очекује средства из градске касе, дичи доприносом јавном информисању. Т. Радовановић

13

Градоначелник Краљева Томислав Илић

УСПОМЕНА НА СТРАДАЛНИКЕ раги пријатељи, ко се са овог места обраћа, мора знати да се, заправо, обраћа прошлости, садашњости и будућности, то јест – вечности. Наша је обавеза да овај датум и ово место не препустимо забораву, јер важнијег и значајнијег немамо. Нажалост, ово нас место подсећа на дане страдања и погибељи почетком Другог светског рата, када су нацисти овде ископали раку за цео један град. Рафали њихових митраљеза и јауци рањених чују се до данашњег дана. Они су жива рана, опомена и потомцима жртава и потомцима џелата. Првима да с поносом носе бол и тугу, да, како је говорио српски патријарх Герман, „опросте, али да не забораве“, а другима да стид и срам, због нељудскости својих предака, уграде у нове односе међу народима, засноване на разумевању и поштовању, а да на-

МАГАЗИН

19.10.2014.

Д

14

сиље оставе тамо где му је и место: на најмрачнијим страницама зла. Драги пријатељи, дошли смо овде да се поклонимо сенима жртава, да им пошаљемо поруку да их нисмо заборавили и да се трудимо да њихово вечно боравиште уредимо, да оно добије изглед какав заслужује. Наша је дужност да баш овде кажемо једни другима да у протеклим временима нисмо довољно радили на томе. Гробље стрељаних 1941. године мора бити место пркоса и поноса, туге и опомене. Више га не смемо препуштати онима који га пљачкају и пустоше. Уређиваћемо га постепено, с пажњом и с љубављу. Јер, ко ово место заборави, заборавио је себе, своје претке и потомке. Нека живи успомена на краљевачке страдалнике! Нека живи Краљево!

15

Фото: М. Радовановић

16

МАГАЗИН 19.10.2014.

17

МАГАЗИН 19.10.2014.

14.10.2014.

18

19

Фото: М. Радовановић

20

МАГАЗИН 19.10.2014.

Фото: М. Радовановић

15.10.2014.

21

Повереништво Српске напредне странке

МАГАЗИН

19.10.2014.

ПОДРШКА ВЛАД

22

- Долазак председника Руске Федерације Владимира Путина у Београд се оцењује догађајем од прворазредног друштвеног и економског значаја за земљу. - Након скоро две деценије свеопштег друштвеног, економског и биолошког пропадања, година несналажења и занемаривања, погрешне представе о односу снага у свету и Европи, заблуда и митова, Србија коначно на правом путу.

- Чланство Српске напредне странке у Краљеву, као и највећи број грађана, даје апсолутну подршку премијеру Србије Александру Вучићу, и Влади као тиму, у наставку започетих друштвених и економских реформи, беспоштедној борби против корупције и криминала и стварању снажних услова за сигуран и безбедан живот свих грађана

Фото: М. Радовановић

ДИ И ПРЕМИЈЕРУ

23

19.10.2014.

МАГАЗИН

24

време када се очекивало оглашавање напредњака о актуелној ситуацији у граду и оној која је у странци настала након распуштања Градског одбора краљевачки напредњаци су се определили да суграђанима презентирају своје виђење догађаја са квалификационе утакмице за првенство Европе између Србије и Албаније. Повод за то је сазнање да су се политички обриси и последице овог догађаја нашли у центру пажње домаће, али и међународне, јавности баш као што је то био и долазак председника Руске Федерације Владимира Путина у Београд који се оцењује догађајем од прворазредног друштвеног и економског значаја за земљу. Шеф одборничке групе краљевачких напредњака у Скупштини града Маја Даниловић поручује да је након

У

скоро две деценије свеопштег друштвеног, економског и биолошког пропадања, година несналажења и занемаривања, погрешне представе о односу снага у свету и Европи, заблуда и митова Србија коначно на правом путу. Овакав закључак изводи се на основу јасне поруке представника моћних, великих и за међународну сарадњу важних земаља да је Србија јака земља са јасном перспективом, путем и местом у Европској унији. Према оцени напредњака баш то је засметало онима који су на стадиону Партизана извели унапред организовану политичку провокацију која је, по пречима премијера Александра Вучића, имала за циљ да понизи Србију и њене грађане и дугорочно дестабилизује нашу земљу и Балкан. Напредњаци нестрпљиво очекују

званичне оцене из Европске уније у сагласности са тоном и садржином каквим их је оценила портпаролка високе представнице Европске уније Кетрин Ештон потврдом да је српска власт показала висок степен професионализма у смиривању ситуације. По дубоком уверењу краљевачких напредњака представници Министарства унутрашњих послова су на стадиону показали висок степен професионализма и способност да се изборе са ситуацијом високог ризика, а накнадна анализа целог случаја требало би да покаже да ли је било пропуста због којих би неко морао да сноси последице И на питање да ли су догађаји на стадиону унапред испланирани, и да ли су имали подршку из појединих центара којима стабилност Србије и

њен европски пут сметају, напредњаци имају потврдан одговор. То је потврдио и премијер Србије који је само сат времена пре утакмице о могућим акцијама обавестио амбасадоре великих и важних земаља у Београду, а потврдан одговор заслужује и питање режираних потеза за дневно политичке потребе у земљи. У том контексту бројнима је више сметало легитимисање и кратки информативни разговор са братом премијера Албаније него недавно брутално пребијање рођеног брата премијера Србије усред Београда. Маја Даниловић верује да некоме чак ни вулгарно обраћање премијеру Србије у директном преносу не представља ништа више него техничку грешку која је својствена програмима уживо.

- Не искључујемо да су сви ови до-

гађаји били уперени против доласка председника Руске Федерације Владимира Путина у Београд. Целокупно чланство Српске напредне странке у Краљеву, као и највећи број грађана, даје апсолутну подршку премијеру Србије Александру Вучићу, и Влади као тиму, у наставку започетих друштвених и економских реформи, беспоштедној борби против корупције и криминала и стварању снажних услова за сигуран и безбедан живот свих грађана. Тенденциозним се оцењују и све злонамерне поруке и изјаве да посета Владимира Путина Београду може да доведе у питање и представља отежавајућу околност за Србију на њеном путу ка Европској унији. Напротив, посета има историјски значај јер ће продубити и ојачати добре пријатељске односе између две земље, али и њи-

хову економску сарадњу што потврђују бројни уговори који су закључени у вези са различитим пројектима и пословима. Ми од посете Владимира Путина Србији с правом очекујемо изванредне резултате за нашу земљу, и све наше грађане, која ће се огледати у довођењу инвеститора, побољшању спољнотрговинске размене, пре свега повећању извоза Србије у Русију, али и јачању традиционално добрих веза и односа између народа две земље – каже Даниловић. Према мишљењу Повереништва Српске напредне странке у Краљеву војна парада којом се обележава седамдесет година од ослобађања Београда представља одличну прилику да се прикажу организованост, способност и техничка оспособљеност Војске Србије. Т. Радовановић

25

Градски одбор Покрета за Краљево

МАГАЗИН

19.10.2014.

И КУЛТУРА НА ТАПЕТУ

26

- И поред наставе веронауке и грађанског васпитања од првог разреда основне школе непримерено понашање ученика приликом интонирања државне химне и одавања поште страдалим на Спомен гробљу.

– Инертност државе у решавању проблема који се нагомилавају.

- У време кад је у градском буџету све мање новца, па се средства ускраћују и редовним корисницима, посебним проблемом се сматра обезбеђење осам хиљада евра у динарској противвредности на дан исплате по највишем курсу за концерт Хариса Џиновића. - Финансијско пословање Културног центра „Рибница“ предмет контроле буџетског инспектора. - Актуелној власти се замера што се није дистанцирала од оних који су довели у тежак положај јавна предузећа, већ су их примили у своје редове

Фото: М. Радовановић

Др Љубиша Јовашевић

27

ако је као тема конференције за медије Покрета за Краљево најављено упознавање јавности са стањем у Културном центру „Рибница“ бројна дешавања између позива и почетка условили су да председник Градског одбора др Љубиша Јовашевић изнесе ставове о неколицини проблема који су ових дана окупирали пажњу јавности. Први се односи на само дан раније одржано одавање поште жртвама стрељаним у октобру 1941. године и неадекватно понашање највећег броја присутних у великом амфитеатру Спомен грбља међу којима су углавном били млађи ученици краљевачких средњих школа. Поред сазнања да се од првог разреда основне школе, у оквиру предмета грађанско васпитање и веронаука, ученици упућују на адекватно понашање у различитим ситуацијама чини се да нису на најбољи начин савладали део наставе који се односи на ову тематику. На такав закључак упућује шетња меморијалним комплексом током интонирања државне химне, али и повремени аплаузи непримерени тренутку и месту на коме су се из ко зна којих разлога нашли о чему би више рачуна требало би да поведу просветни радници. Основни проблем се и састоји у томе што већина њих и нема представу о значају 14. октобра за новију историју Краљева, а више пажње на мало речи које је изговорио градоначелник Краљева Томислав Илић било би довољно да схвате бар део оног што је повод за оржавање комеморативног скупа. Ако је то већ тако, а понавља се из године у годину, најмање што се од организатора дешавања на простору Спомен гробља очекује је да бар упозори присутне на тренутак пажње у време док у знак почасти завијају локомотивске сирене. У Покрету за Краљево врхунцем неукуса сматрају појављивање униформисаних акцијаша у мајицама на којима је исписан слоган овогодишње Омладинске радне акције „Краљево 2014“ који не одговара стратишту и жртвама које су на њему пале. Значајном др Јовашевић сматра и ситуацију у којој су се нашли радници

МАГАЗИН

19.10.2014.

И

28

„Фабрике вагона“ којима је уз велике дугове због неисплаћених зарада поново ускраћено право на бесплатно лечење. То је и био повод да се дугогодишњи инжењер ове фабрике добровољно одрекне права на радно место како би као незапослено лице стекао право да на шалтеру Фонда за здравствено осигурање добије здравствену књижицу са којом би могао да оде код лекара. По информацијама којима располаже Покрет за Краљево велики број радника Фабрике вагона је у изузетно тешкој ситуацији, а више од свега забрињава инертност државе у односу на решавање проблема који се из дана у дан све више нагомилавају. Коментара није поштеђена ни само дан раније одржана утакмица фудбалских репрезентација Србије и Албаније која је изазвала велику пажњу светске јавности, а за све што се дешавало у Покрету за Краљево одговорност пребацују на добро плаћене припаднике Безбедносно-информативне агенције који би, пре свега, требало да воде рачуна о сигурности грађана. Због тога се недопустивим сматра изостанак сазнања да су се одговорни за инцидент већ данима налазили у Београду.

- Иако је тамо уместо заставе могао да буде и динамит не можемо да кривимо службе које обезбеђују ситуацију, ни жандармерију која лако прекорачи овлашћење. Људи реагују на команду, а команде изгледа није било. Очигледно је да ми као држава нисмо дорасли провокацијама, па врло лако наседамо на њих, а оно што се десило није случајно па га треба повезати са доласком Владимира Путина

у Београд и другим стварима – каже др Јовашевић. Бројне анализе стања на територији града Краљева и ставови великог броја одборника, чак и оних који припадају опозиционим странкама, приликом разматрања и усвајања програма рада јавних установа сведоче да најздравији део активности на подручју локалне заједнице представљају културна дешавања. Поред Народног музеја и Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ у не малом броју случајева као носилац културних дешавања често се апострофира и Културни центар „Рибница“. И поред тога ова установа је почетком године била повод различитих коментара и критика упућених на адресу новог руководства. Критике које се упућују на рачун рада Културног центра „Рибница“ не представљају ништа ново, а почеле су много пре него што је један део служби ове установе, коју је формирао град, због радова на адаптацији матичне зграде премештен у закупљен простор у центру града. Много тога што се везује за издавање под закуп простора није јасно челницима Покрета за Краљево код којих се јавља сумња у оправданост привременог исељења из првобитних просторија које су у међувремену, уместо да буду у бољем стању, додатно оштећене.

- Намерно се не одржавају и намерно пушта да вода капље и уништава галерију како би појединци седели овде. Имамо и примедбе неких радника да се међу запосленима врши поларизација, а директорка плаћа лојалност групи који је подржава са

29

30

МАГАЗИН 19.10.2014.

представницима локалне самоуправе – каже др Јовашевић. Много буре изазива и за крај овог месеца најављен концерт Хариса Џиновића у организацији Културног центра „Рибница“. У време кад је у градском буџету све мање новца, па се средства ускраћују и редовним корисницима, посебним проблемом се сматра обезбеђење осам хиљада евра у динарској противвредности на дан исплате по највишем курсу. Оштре критике се из Покрета за Краљево упућују и директорки Културног центра због бројних непопуларних потеза које је повукла током само неколико месеци на челу ове установе. Поред обрачуна са претходним руководством, који се манифестовао и отпуштањем са после претходне директорке, посебно иритантним сматра се самоиницијативна промена састава уметничког савета ове установе који је случајно прву награду за ликовно остварење доделио баш њеној кћерки. Почетак ове године обележио је низ наговештаја да финансијско пословање Културног центра Рибница није било у складу са прописима па је било и предмет контроле буџетског иснпектора. Иако је од завршетка контроле прошло доста времена резултати још нису достављени одборницима Скупштине града, посебно не онима који припадају опозиционим странкама, што служи као добар повод за извођење произвољних закључака, али и сумњи да се нешто прикрива. У ситуацији кад су од њега затражени резултати контроле буџетски иснпектор је упутио на председника Скупштине града који се не оглашава иако је одавно обећао да ће подаци бити презентирани већ на једној од претходних седница. Све то, каже др Јовашевић, уноси извесну дозу немира што није добро за функционисање једне овакве установе. Папир са потписма запослених који подржавају рад директорке Кул-

турног центра „Рибница“ повод су за подсећање на једну од последњих седница Скупштине града и биографија кандидаткиње за чланство у школском одбору у којој се тврди да то заслужује јер је увек била лојална директорима.

- Очекујем да би Културни центар могао да пређе у просторије које има, да настави основну делатност, да се не бави непотизмом, да се управа центра призове памети и ради отворено и транспарентно, да престане мобинг над великом групом радника, да видимо ко кога плаћа и да видимо тај извештај буџетског инспектора. Да ли је тајна и шта раде службе које су задужене за спровођење закона, односно контролу рада запослених, или одговорних, лица која се понашају неодговорно, што је овде очигледно – каже др Јовашевић. А неодговорним се сматра промена чланова уметничког савета Културног центра само због тога што састав није по вољи онима који верују да имају неприкосновено право да самостално одлучују о свему. Ово што у Покрету за Краљево сматрају злоупотребом положаја на посебан начин се рефлектује на бројне друге ситуације, а на најгори начин се манифестовало приликом доношења одлука о октобарским признањима која су дељена између политичких странака. Све то чини читав процес посебно дезавуисаним што је и био повод да из покрета ове године изостане предлог кандидата за неку од значајних признања која поводом свог празника додељује град Краљево.

- Уколико Харису Џиновићу треба платити осам хиљада евра треба да видимо да ли то ради град чији грађани седе у „Фабрици вагона“ и штрајкују, не примају плате и не могу да се лече, јер немају здравствене књижице. Овде постоји апропријација социјалних давања од 120 хиљада динара, а члан Градског већа позива раднике да праве нови синди-

кат како би се скинуле паре у износу од милион и 200 хиљада. Постоје и неке друге апропријације које су осмишљене, и за реновирање и оправку дома који се уопште не користи, па се вероватно одатле црпе средства и усмеравају Харису Џиновићу. Посебно је питање шта раде радници који остварују контакт са певачима и другим уметницима и зашто примају плату кад се ослањају на агенције. Не тако давно проблем је био што се претходна директорка ослањала на агенције, а сада имамо исти проблем – каже др Јовашевић. У Покрету за Краљево са посебним интересовањем очекују информације буџетског инспектора који је контролисао финансијско пословање Културног центра „Рибница“, али и других предузећа у граду. Интересовање је додатно појачано сумњом да би оно што се ради у једној установи на много негативнији начин могло да се манифестује у неком од јавних предузећа. Повод за такав став је сазнање о нагомиланим дуговима наслеђеним из ранијег периода, па се актуелној власти замера што се није дистанцирала од оних који су допринели таквом стању већ их примила у своје редове. А све већи несклад између дугова и потраживања су резултат диктата по коме су јавна предузећа, пре свега „Водовод“ и „Топлана“, била принуђена да прихвате обавезе по основу немачких кредита. И док „Водовод“ некако успева да сервисира пристигле обавезе велико је питање да ли ће то успети и „Топлана“ и да ли ће се терет неодговорног понашања поново превалити на леђа грађана. И коначно, поново се актуелизује потреба реструктурирања јавних предузећа али и питање ко ће да је изврши. У Покрету за Краљево верују да то не би требало да буду они који су у име града до сада руководили овим предузећима. Т. Радовановић

31

19.10.2014.

МАГАЗИН

32

Весна Вукајловић

Без длаке на језику: Весна Вукајловић (2)

- Грађанска иницијатива „Живот испред политике“ има задатак да политичарима представља живот обичног човека не би ли им дошло до свести да морају хитно да мењају планове, престану просипање народног новца на начин како то сада раде, направе ребаланс буџета и стратегију изласка из сиромаштва. - Значајна места у неколико јавних предузећа чврсто држе чланови странке која не постоји, па се изводи закључак да су се приклонили напредњацима. - Живот грађана се свео на векну хлеба и ролну тоалет папира. - Средња класа вртоглаво пада у сиромаштво, а план за излазак из њега, или спречавања пада, не постоји. - Најугроженији више нису само спорадични случајеви, већ маса која се рапидно увећава. - Не може нико више да превари онога коме је искључена струја, ако му је дете отишло у школу без пара за ужину, ако је фрижидер празан, а сутра нема где да оде на посао

Фото: М. Радовановић

ЖИВОТ ИСПРЕД ПОЛИТИКЕ

33

политичком свету влада правило да су за све што се оцењује добрим најзаслужније партије на власти. Из визуре опозиције власт је много више одговорна и за све оно што не ваља. У таквој ситуацији логичним се сматрају и похвале и критике које се са свих страна упућују на адресу водеће странке у Србији која је, по дубоком уверењу Весне Вукајловић, створена од политичких рестлова и оних који су отпадали из партија у којима нису могли да дођу до изражаја, а сви су примљени зато што је новој партији била потребна маса у којој су поједници заузели значајна места са којих је сада тешко уклонити. Мали број њих чини јак лоби који спречава све друге који би могли нешто да ураде што у посебно тежак положај доводи председника странке јер нема са ким да ради и реализује оно што је замислио. Весна Вукајловић верује да су напредњаци и на локалу састављени с конца и конопца, па нису ни знали на најбољи начин да спроведу предизборну кампању 2012. године па су добили тек 12 одборничких места што и није неки резултат у поређењу са Српском радикалном странком која их је 2008. имала 18. Због неразумевања политике они који су ушли у странку не могу да изнесу на прави начин оно што жели председник Александар Вучић. У таквој ситуацији нису могли да направе већину без социјалиста који су се, због великог искуства из дугогодишњег политичког живота, показали као врло отпорни па је створен утисак да се без њих не може. Како је без једне такве странке тешко успоставити стабилну парламентарну већину она постаје значајна до мере да може да уцењује о чему на основу личног искуства сведочи и Вукајловић. А искуство потиче из 2008. године кад се процес конституисања парламента претворио у својеврсну трговину, па је уместо са радикалима и Демоктратском странком Србије председник Социјалистичке партије Србије скупштинску већину градио са демократама.

МАГАЗИН

19.10.2014.

У

34

- Тада су кола кренула низбрдо и сада смо овде где јесмо. Ми нисмо могли ни једну скупштину да одрадимо како треба, а радикали су још тада морали да се руше. Уиграна екипа из свих других странака се окупила око социјалиста и направила нову већину кад је ова странка на републичком нивоу направила савез са демократама. Ја сам тада радила исто што Вучић сада ради, а што је требало да отпочне 2000. године. Сада је за то касно јер напредњаци немају снагу, а нови локални избори су већ за годину дана. Тада смо имали већину, али 37 одборника није било довољно. Требало је да имамо већину какву данас има Вучић на нивоу републике, па окренемо и Дунав да иде на другу страну. Кад имате коалицију имате блокаде, а блокатори су тада били одборници из малих странака. Иако званично воде град напредњаци у Краљеву немају ни једну битну полугу власти, и нису свесни колико ће то да их кошта, јер народ неће видети њихову кампању кад нема паре да плати ни кабловску телевизију. Сиромаштво се шири невероватном брзином и сваког дана по неког из средњег слоја баца на под, па не знам коме ће представљати кампању – каже Вукајловић. Главним носиоцима власти се замера повлачење са најистакнутије позиције и препуштање буџета онима код којих већ постоји основ за правну и законску одговорност. Најпогубније делује сазнање да су и за такав буџет пред народом одговорни напредњаци иако не утичу на његово формирање. Странка која чини окосницу власти на локалном нивоу после распуштања нема ни градски одбор и функционише на нивоу повереништва, простије речено у ванредним условима. У таквој ситуацији није довољно јасно ни са ким је у коалицији, јер су у одборничким групама у Скупштини града помешани одборници различитих, често дијаметрално супротних, странака. Парадоксално делује сазнање да значајна места у

неколико јавних предузећа чврсто држе чланови странке која не постоји, па се изводи закључак да су се приклонили напредњацима. Све то припаднике опозиционих странака води ка сазнању да се не зна ко води град и куда он иде у време кад се средствима буџета располаже на начин који је повод за контроле буџетског инспектора на основу чијих се обимних записника изводи претпоставка о расипништву.

- Ми покушавамо да их суочимо са стварношћу и огромним незадовољством грађана међу којима се таложе бес и негативна енергија. Живот грађана се свео на векну хлеба и ролну тоалет папира, а цех ће платити Српска напредна странка. Кад се народ буде побунио побуниће се против њих, а не против малих који исисавају новац из буџета. Они су толико виспрени да ће побећи и бити део масе против напредњака. Формирала сам „Живот испред политике“ јер видим да средња класа вртоглаво пада у сиромаштво, а план за излазак из њега, или спречавања пада, не постоји. Грађанска иницијатива коју смо покренули има задатак да политичарима представља живот обичног човека не би ли им дошло до свести да морају хитно да мењају планове, престану да просипају народни новац на начин како то сада раде, да направе ребаланс буџета и стратегију изласка из сиромаштва – каже Вукајловић. Конфузију додатно појачава изборни закон због сазнања да политичаре који доносе животно важне одлуке није ни изабрао народ, него странке којима припадају, па се у таквој ситуацији, иако седе на темпираној бомби социјалног незадовољства, и не осећају одговорним. Они који подржавају најновију грађанску иницијативу дубоко верује да ће живот победити политику а ставове заснивају на уверењу да је нагон за самоодржањем јачи од осталих. Са друге стране присутно је и уверење да на нивоу локалне заједнице има довољно природних

35

36

МАГАЗИН 19.10.2014.

ресурса, али и новца у буџету како би се најугроженијим слојевима становништва обезбедила социјална сигурност. Отежавајућа околност, уједно и најопаснија ствар, је што најугроженији више нису само спорадични случајеви већ маса која се рапидно увећава. Истовремено се, верује Вукајловић, значајна средстава из буџета на различите начине одливају и троше ненаменски, а за све постоји законско покриће.

- Ако из буџета за једну јавну установу издвојимо 300 хиљада евра, она за фиксне трошкове потроши половину, а од друге организују играрије по граду да се забави народ који ће због тога бити пресретан. Од те половине, користећи умеће, склоне трећину што представља велику злоупотребу на легалан начин. То је констатовао и буџетски инспектор, али изгледа да записнике нико не чита. Свако ко је дошао на власт не може приватно да заради ништа. Дајте ми једног успешног приватника који је направио кућу, пословни простор, који није дужан, а да је у власти. Имамо ли тако способног човека? Немамо. Имамо људе који су дошли ниоткуда. Кад би их избацили из општине и скинули са функција не би имали хлеба да једу. Кад би зависили од свог рада не би могли да зараде за воду и хлеб. Ти исти одлучују о мом животу и праве инвалидима 99 посто људи. Том идеологијом се више нећемо

дојити, идеологија ће нам поћи из стомака, а када пође из стомака и закрче црева дође у мозак. Пролази време за које је народ очекивао да ће се нешто десити, нада полако пада, исцрепеле су се резерве, стање је све алармантније и горе и нико свог не може да гледа како пати, а најмање гладно и необучено дете – сигурна је Вукајловић. Овакво сазнање је и посебан мотив да се крене међу народ и констатује да три четвртине дели слично мишљење које води ка сазнања о ишчекивању снаге која би могла да их поведе. Веома тешку социјалну ситуацију посебно угрожава најава реформи које подразумевају даље смањивање плата и пензија уз повећање трошкова живота. Све мања могућност за запошљавање највећег дела становника, често и оних у најбољим годинама, опасност од губитка посла и сигурних примања исто је толико опасна колико и сазнање о великом броју оних који до зрелих година живота нису успели да остваре ни дан радног стажа. У процесу проближавања Европској унији врши се хармонизација закона која предвиђају одлазак у пензију са навршених 65 година живота. Посебан проблем генерација које долазе представља сазнање да до тог доба неће имати довољан број година радног стажа на основу којих се стиче право на пензију. Недовољно убедљиво делује тврдња о сличној ситуацији у другим европским земљама у којима највећи број тек стасалих радника добија запослење убрзо након навршене осамнаесте године живота.

- Ми се запошљавамо у четрдесетој, отказ добијамо у педесетој а у пензију одлазимо у шездесет петој, па смо то морали да имамо у виду кад смо доносили овакав закон. Обилазимо народ и примећујемо да је апатичан, да га више не интересује ко је на власти, већ сопствени живот. Нагон за животом је јачи од политичке апатије па ће се дићи појединац од кога ће се направити групација, колектив и све већа маса, а то ће се догодити не буде ли неко предузео нешто. Истина је на нашој страни, у народу међу добрих 70

одсто незадовољних, па верујем да ће се радикално променити однос према власти и начину бирања. Не може нико више да превари онога коме је искљученс струја, ако му је дете отишло у школу без пара за ужину, ако је фрижидер празан, а сутра нема где да оде на посао – каже Вукајловић која излаз из тешке ситуације види у грађанским иницијативама каква је „Живот испред политике“. Сазнање да велики број бирача и не зна довољно своја права води ка циљу да им се укаже на то а право је, каже Вукајловић, не само да се плати порез и такса за одређени папир већ квалитетна услуга, оверена здравствена књижица, добро школство и здравство како се појединац не би осећао изопштеним из заједнице. Велике промене у односу на актуелну ситуацију очекују се већ наредне године, а одлучујући утицај на њих би могле да имају баш грађанске иницијативе. Промене подразумевају победу живота над политиком што треба да резултира вишим стандардом највећег броја становника. До тада треба сачекати нешто више од годину дана, јер се редовни локални избори очекују већ на пролеће 2016. године. Да ли ће пре тога да експлодира темпирана бомба социјалног незадовољства, или ће тензије да попусте у предизборној години, остаје да се види. Од оних који претендују да остану на челу града очекује се да пре свега на најистакнутије позиције доведу способне људе који ће транспарентно приказати како се троши сваки динар из све сиромашнијег градског буџета. Без праве демократије и напуштања политике која се огледа у настојању централа странака да на значајна места постављају послушнике са задатком да замајавају народ то није могуће. Иако је у оптицају све мање пара наша саговорница верује да за оне који скидају кајмак и даље има довољно. То је и повод да опстајавају на власти све док је и капи млека са кога може да се скине кајмак. Т. Радовановић

37

МАГАЗИН

19.10.2014.

Словеначки ватрогасци одали пошту храбрим колегама

38

СЕЋАЊЕ НА ПОДВИГ - Чланови званичне делегације града Марибора положили венац испред спомен плоче на згради у којој се у септембру 1941. године налазио Ватрогасни дом. – У делегацији чланови Добровољног ватрогасног друштва овог словеначког града. – Краљевачки ватрогасци прва музика Народноослободилачке војске Југославије еценијама уназад гост Краљева у време обележавања трагичних догађаја из октобра 1941. године је делегација словеначког града Марибора. Званичну делегацију су ове године чинила тројица чланова Доборовољног ватрогасног друштва који су боравак у Краљеву искористили да положе венац испред спомен плоче на

Д

месту некадашњег ватрогасног дома из кога су крајем септембра 1941. године краљевачки ватрогасци, поред немачких стража на ибарском мосту, успели да уз звуке музике изађу из окупираног града и оду на слободну територију. О септембарским догађајима 1941. године гостима је говорио др Милан

Матијевић подсећањем да су храбри ватрогасци пре поласка обукли ватрогасне униформе и са дувачким инструментима продефиловали кроз град, а затим поред немачких бункера и блокаде на ибарском мосту отишли на слободну територију Тог дана су у заказано време дошли испред ватрогасног дома у улицу Ми-

лана Топлице број 8, обукли су на себе по више униформи, једну испод друге, спалили архиву Ватрогасне чете и онеспособили телефон. Након тога су се постројили испред дома, а тачно у подне засвирали марш и кренули према оближњем споменику у центру града, да би окренули према кафани „Задужбина“ и даље према мосту на Ибру. Немцима није било сумњиво, нити јасно куда одлази ватрогасна музика, а оркестар се убрзо из Рибнице пребацио на Гоч и прикључио партизанском одреду ,Јово Курсула“ названом по прослављеном јунаку из Првог српског устанка који се и пре Карађорђа борио против Турака. Орекстар краљевачких ватрогасаца

био је први оркестар Народноослободилачке војске Југославије који је као део Четвртог краљевачког батаљона ушао у састав Прве пролетерске бригаде. Доласком других музичара оркестар се увећавао да би касније прерастао у војни оркестар Југословенске народне армије. После ослобођења Добровољно ватрогасно друштво је саградило нови Ватрогасни дом и добило нову улогу након што је формиран градски ватрогасни савез са више доборовољних друштава. У знак сећања на чланове ватрогасног оркестра, од којих су четворица постали народни хероји, на згради из које су пошли у партизане постављена је спомен плоча испред

које се 27. септембра сваке године, на дан када су реализовали јединствен подухват, полажу венци и цвеће. Овај датум је дуги низ година, све до распада земље почетком последње деценије двадесетог века, обележаван и као Дан ватрогасаца Југославије. О подвигу краљевачких ватрогасаца постоје трагови и у историји која се изучавала у Словенији, а чланови делегације мариборског Доборовоног ватрогасног друштва не пропуштају прилику да подсете на велику част која им је указана могућношћу да поставе венац испред спомен плоче на згради некадашњег ватрогасног дома. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39

Пет месеци након пролећних поплава

МАГАЗИН

19.10.2014.

КАСНИ САНАЦИЈА КЛИЗИШТА

40

- Иако је од последњих поплава на територији града Краљева прошло пет месеци и даље није ништа урађено на санацији 25 потенцијално опасних клизишта. – Према грубој процени за санацију клизишта потребно 50 милиона динара. – Стручњаци Саобраћајног института ЦИП утврђују приоритете и тачну цену санације клизишта. – Ни четири године након земљотреса још нема документације за санацију две зграде у Југ Богдановој улици. – Стручни тимови за процену опасности месецима обилазили Краљево

41

Фото: М. Радовановић

19.10.2014.

МАГАЗИН

42

уних пет месеци је прошло од катастрофалних поплава које су проузроквале велику штету на скоро пет стотина стамбених објеката у непосредној близини Краљева, али и великим ораничним површинама у сливу Западне Мораве. Велики проблеми око стварања услова за санацију пре свега стамбених објеката пре доласка зиме у други план су потиснули проблеме које су бујични водотокови створили у брдовитом делу територије града. Већ од првих обилнијих падавина половином априла различите комисије су на терену утврђивале степен оштећења које је направила вода на делу територије земље са највише воде. У Одељењу за послове одбране и ванредне ситуације утврђено је да су обилне падавине утицале на појаву бројних клизишта од којих је за двадесет пет утврђено да представљају велику опасност. Како већ више од пет месеци нико из републике није реаго-

П

вао на бројна упозорења градоначелник Краљева Томислав Илић је са ситуацијом на терену упознао београдски Саобраћајни институт ЦИП. То је био повод за посету генералног директора овог предузећа Милутина Игњатовића који није могао да сакрије изненађење чињеницом да су стручни тимови, које је након пролећних поплава формирала Влада Републике Србије, све време заобилазили Краљево. Влада је већ након првих поплава које су од половине априла до половине маја ове године, а и касније, угрожавале велики део земље обећала формирање четрдесет тимова који би се бавили искључиво проблемом клизишта и одређивањем приоритета за њихову санацију. Искуства из ранијих година наводе на размишљање да би приоритетно требало санирати она која угрожавају железницу, и друге комуникацијске правце, или већи број

стамбених објеката. На такав став наводи искуство од пре неколико година када су велике поплаве угрозиле један број кућа у селу Богдању код Трстеника, а санирање огромне количине земљишта, које је требало обезбедити од даљег клизања, показало се економски недовољно оправданим јер је вредност кућа које је требало спашавати била далеко мања. Зато је студија коју је израдио Саобраћајни институт ЦИП као економски исплативије предвиђала комплетно пресељење угрожених породица у раничарски део. Ма колико да се у сличним случајевима пажња јавности кроз медије подиже на висок ниво у Саобраћајном институту, а то потврђује и директор Игњатовић, ситуацију у Србији не сматрају толико алармантна. Због тога се оних четрдесет тимова на терену бавило утврђивањем стања клизишта која представљају највећу опасност од потенцијално највеће штете, а у дру-

гим случајевима очекивало да природа сама стабилизује ситуацију. Игњатовић подсећа да су клизишта врста непогоде која настаје након обилног отапања снега, или поплава какве су се током пролећа дешавале у Србији. Таква кретања тла могу да однесу све пред собом, а најчешће су угрожени путеви, стамбени или индустријски објекти, као и железничка инфраструктура. То је и био повод да влада овом предузећу повери израду пројекта за сва приоритетна клизишта, што подразумева истраживања, испитивања и финализацију израдом грађевинског пројекта. Након усменог захтева коме се одазвао директор Саобраћајног института ЦИП из Градске управе обећавају и писмени као основ да екипе стручњака овог предузећа по хитном поступку обиђу клизишта на територији града Краљева и одреде приоритете по којима би требало приступити њи-

ховој санацији. Ма колико се проблем санације бар неких од 25 утврђених клизишта на територији под ингеренцијом локалне самоуправе чинио озбиљним у Саобраћајном институту верују да је, без обзира ко је за то крив, позив ипак закаснио. Велики камен спотицања бржем решавању егзистенцијалних проблема, у овом случају бар неког од 25 клизишта, представља недостатак средстава за санацију. Да би се отклонила опасност од клизишта која су се после пролећних поплава појавила, или реактивирала, на територији Краљева по грубој процени је потребно око 50 милиона динара, а очи челника Градске урпаве усмерена су према Саобраћајном институту од чијих се стручњака очекује да утврде тачан износ средстава потребних за извођење радова. Од мајских поплава је прошло тек пет месеци, а почетком новембра се

навршава четврта година од катастрофалног земљотреса који је погодио Краљево. Чини се да његове последице, поред становника дела насеља у Доситејевој улици који са нестрпљењем очекују вести о почетку урбане регенерације, најбоље осећају и становници две зграде за колективно становање у Југ Богдановој улици. Градоначелник Илић потврђује да за њихову санацију још није урађена комплетна документација, па се очекује да би у сарадњи са Саобраћајним институтом ЦИП и овај проблем ускоро могао да буде решен, а Игњатовић обећава помоћ након што стручне екипе изврше преглед зграда у којима станује велики број породица. Сличних обећања било је и током претходне четири године, а колико су последња основана становници ових зграда би могли да се увере врло брзо. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

43

Помоћ пољоприврдницима са поплављених подручја

ОСНАЖЕЊЕ СЕОС - Пољопривредним произвођачима сто тридесет једног домаћинства која су претрпела штету у мајским поплавама подељено по 250 килограма семенске пшенице и 300 килограма минералног ђубрива за јесењу сетву. – Педесет седам породица стекло право на по 320 килограма концентрата за краве музаре. – Акцијом пружања помоћи обухваћено 14 села из слива Западне Мораве. – Додела помоћи кроз 23 линије на основу потреба исказаних у анкетним листићима време пролећних поплава велике површине обрадивог земљишта у сливу Западне Мораве нашле су се под водом која је знатно умањила род оних култура које су завршавале вегетацију, а успориле сетву оних које их смењују. Месецима након тога локална самоуправа покушава да уз помоћ донатора помогне пољопривредницима, пре свих онима који су претрпели највеће штете, а акција по-

МАГАЗИН

19.10.2014.

У

44

моћи настављена је ових дана расподелом семенске пшенице и минералног ђубрива из магацина на локацији „Аутотранспорта“. Уз помоћ Европске уније и Међународне организације за храну за 131 домаћинство са поплављеног подручја, која су претрпела штету, обезбеђено је по 250 килограма семенске пшенице и 300 килограма минералних ђубрива за јесењу сетву. Акција пружања помоћи

настављена је подршком 57 домаћинстава са по 320 килограма концентрата за краве музаре за оне који ту помоћ нису добили у првом кругу. Након завршетка првог круга пружања овог вида помоћи локална самоуправа је успела да обезбеди још један и помогне већем броју оних који су претрпели штету током поплава. Непосредно након мајских поплава у координацији са одговарајућим оде-

СКОГ ДОМАЋИНА љењем Градске управе, а на основу података са терена, формирана је база података као основа на којој је донатор, у складу са раније прописаним критеријумима, одређивао приоритете за доделу помоћи. Помоћник градоначелника Краљева Вукосав Коњикушић потврђује да је основни циљ био да се осим надокнаде бар дела онога што је нестало у поплавама додатно оснаже пољопривредна домаћинства на путу кроз тежак период привређивања. У пројекат је укључено четрнаест села са подручја града Краљева из слива Западне Мораве, посебно она у раваничком и гледићком крају на које су бујични потоци донели екстремне поплаве. Донатор је изричито захтевао да помоћ буде усмерена пољопривредницима ван ризичних подручја која су претрпела штету. За ове друге сматра се да су сами обавезни да осигурају усеве између оста-

лог и коришћењем средстава која за ову сврху обезбеђују држава и локална самоуправа. Право на доделу помоћи имају власници домаћинстава у сливовима река које су причиниле штету без обзира на место становања. Акција пружања помоћи пољопривредницима врши се кроз једну од 23 линије, а на основу података из анкетних листића којим су се пољопривредници изјашњавали о потребама. Сваком од власника регистрованих газдинстава понуђено је да изабере између семенског кулкуруза, садница шљива, вишања, купина, малина, хране за свиње, живине, опреме за мужу, плугове, сејалица, пумпе за одводњавање, разне врсте ситне стоке и другом, а локална самоуправа се потрудила да сваком изађе у сусрет у мери у којој је то могуће. Процес анкетирања обележиле су непотпуни, али и злонамерно попу-

њени, анкетни листићи па је један пољопривредник пријавио штету на три хектара под пластеницима. Иако је на поплављеном подручју евидентиран тек један случај дављења стоке било је и власника који су наводили читава стада, а помоћи су овом приликом ускраћени пољопривредници којима је део штете надокнађен из републичких фондова Проблем организатора била је недовољна информисаност потенцијалних кандидата који су сем преко медија обавештавани и уз посредовање председника месних заједница. Помоћник градоначелника потврђује да су максимално испоштовани сви захтеви донатора, а да би коначан суд о целокупном току могао да буде донесен након анализе по завршетку пројекта. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

45

Агонија радника Фабрике вагона још траје

МАГАЗИН

19.10.2014.

БОРБА ЗА К

46

- Ни после скоро годину и по дана штрајка око две стотине радника „Фабрике вагона“ нема наговештаја о могућности решавања нагомиланих проблема. – Осим исплате заосталих зарада радници очекују повезивање радног стажа и оверу здравствених кљижица.

– Четири месеца од избора последњег директора Фабрике вагона нема контакта са штрајкачима.

– Једнодушна подршка свих опозиционих странака. – Изостало разумевање за састанак менаџмента предузећа и локалне самоуправе. – На име неисплаћених зарада радницима се дугује између 14 и 15 милиона евра

Фото: М. Радовановић

КОРУ ХЛЕБА

47

ишемесечна настојања радника „Фабрике вагона“ да изврше притисак на менаџмент како би им биле исплаћене заостале зараде кулминирао је у јуну прошле године када је око две стотине углавном производних радника одлучило да ступи у штрајк до испуњења свих захтева. Осим исплате заосталих зарада захтеви радника укључивали су оверу здравствених књижица, повезивање радног стажа и покретање питања одговорности челних људи овог колектива којима се ставља на терет да су „Фабрику вагона“ довели у незавидан положај. Иако се од поништења уговора о приватизацији „Фабрика вагона“ налази под ингеренцијом Агенције за приватизацију штрајкачи су након много времена проведеног у протестним шетњама улицама града захтевали од градоначелника Краљева да посредује у успостављању контакта са представницима Агенције за приватизацију и Министарством привреде, а како повремени разговори нису дали резултат почетком године отпочели блокаду значајнијих саобраћајница у граду уверени да би на такав начин могли да остваре бар део захтева. Приближавање ванредних парламентарних избора, и покушај да се пред њих ситуација мало смири, утицали су на вршиоца дужности министра привреде Игора Мировића, после смене Саше Радуловића, да радницима обећа исплату дела дуговања како би уклонили блокаду са колосека који од Краљева води према Пожеги због чега је на извесно време заустављен извоз аутомобила из крагујевачког Фиата. Иако су од бурних пролећних дана на челу „Фабрике вагона“ промењена чак три директора није решен ни један од проблема који су били повод за почетак штрајка. Неколико месеци касније штрајкачи поново покушавају да проблем радника овог предузећа ставе у жижу јавности. Први корак је позив свим релевантним политичким факторима у граду на састанак са циљем да још једном укажу на тежину проблема и затраже помоћ у његовом решавању.

МАГАЗИН

19.10.2014.

В

48

Иако је више него јасно да локална самоуправа нема ингеренције у решавању проблема предузећа у реструктурирању чланови Штрајкачког одбора су се надали да би пред њима могао да се појави и неко од њених представника. Њихово, као и присуство представника партија које чине већину у локалном парламенту, и овог пута је изостало, а генерални директор Зоран Миновић није дозволио да се скуп са представницима опозиционих партија одржи у кругу предузећа. У образложењу одлуке да не учествује на скупу на који је уредно позван директор се позива на дилему о репрезентативности представника запослених, јер штрајкачи чине мање од трећине запослених. Са друге стране изостанак релевантних информација о учесницима скупа га спречава да се за њега припреми на адекватан начин.

- Позивањем на алармантну ситуацију запослених у ФВК отвара се питање ко је допринео таквој социјалној ситуацији, да ли би она била другачија да смо радили а на други начин остваривали своја права, а једини начин је „да смо радили и преговарали са државом“ – каже се у писаном одговору представницима штрајкача. У завршној фази припрема за приватизацију „Фабрике вагона“ коју спроводе Министарство привреде и Агенција за приватизацију непотребним се оцењује додатно отежавање и онако тешке ситуације што је резултирало ставом да би његово присуство на скупу чији су актери непознати било сувишно. Председник Индустријског синдиката „Фабрике вагона“ Момчило Вилотијевић потврђује да су представници запослених, Штрајкачки одбор и Индустријски синдикат позвали све релевантне политичке чиниоце у граду како би их упознали са алармантном социјалном ситуацијом радника. Приче о ситуацији у којој се налази велики број запослених су, по његовом уверењу, депласиране. На овакав став наводи сазнање да се зараде не исплаћују две године, да од почетка овог месеца радницима нису оверене ни здравствене књижице, а да би причу о

томе да се налазе на рубу егзистенције могла да замени нова по којој се већ налазе у провалији, јер су већ две године само фиктивно запослени у овом колективу.

- Имамо велики проблем са менаџментом који ради све сем оно што је данас битно, а то је социјално збрињавање запослених у „Фабрици вагона“. Тек након што се то уради треба пратити инструкције Министарства привреде и Агенције за приватизацију у смислу да се кроз спровођење социјалних програма збрине што већи број запослених. Тако би се новим системским решењем можда дошло у ситуацију да један број људи буде радно ангажован. Ово је један од последњих апела да сви који могу утичу на доношење одлука у смислу да свако у „Фабрици вагона“ има за парче хлеба, може да плати комуналије и све обавезе према држави, прехрани децу и једноставно буде човек. Ако се за то нема слуха онда смо сви у великом проблему, а последице таквог понашања више нико неће моћи да контролише, нити утиче на наше поступке – каже Вилотијевић. Позиву на састанак се нису одазвали сви позвани, а међу присутнима су примећени једино представници опозиционих странака. И поред тога штрајкачи апелују на све политичке чиниоце да тежак положај радника ове фабрике не користе за међусобна препуцавања и стицање политичких поена, јер то није ни био мотив за одржавање скупа. Уверени да на то имају право они који себе сматрају представницима радника желели су да састанак одрже у просторијама синдиката, али је као хладан туш деловао налог директора служби обезбеђења да улаз у фабрички круг не дозволи представницима политичких странака и медија. На челу Штрајкачког одбора се од почетка налази Ненад Терзић који подсећа да већ четири месеца од избора последњег директора „Фабрике вагона“ без успеха остају сви покушаји да се са њим разговара о могућностима за решење проблема. Изостанак адекватних информација генератор је раз-

49

19.10.2014.

МАГАЗИН

50

личитих закључака између осталих и о томе да су у Агенцију за приватизацију стигла два необавезујућа писма о намерама да се учествује у приватизацији овог предузећа. За раднике је спорна и процена вредности капитала овог краљевачког колектива о којој још нема поузданих података, јер их агенција која је вршила процену не објављује због тога што јој није исплаћена накнада за рад. Велика препрека куповини је дуг између 14 и 15 милиона евра на име неисплаћених зарада радницима. На основу информација којима располажу радници говоре и о распродаји основних средстава, овога пута још једне дизалице која је напустила круг фабрике, а очекује се да питање потраживања ускоро покрену и други повериоци. Ненад Терзић потврђује да је Ливници продат део материјала специјалног вагона прављеног за једну словачку фирму, да је део новца од по пет хиљада динара супротно прописима исплаћен радницима, а да нису уплаћени одговарајући доприноси и

порези. На списку запослених у „Фабрици вагона“ налази се око 700 радника од којих је тек нешто мање од трећине у штрајку који траје скоро годину и по дана. Претпоставка да новом власнику није потребно толико радника, од којих највећи део чине непроизводни, поново актуелизује питање социјалног програма за све оне који искажу интерес да напусте колектив. У том смислу се и очекује да за сваку годину радног стажа буде исплаћено бар онолико колико је исплаћивано радницима сличних предузећа.

- Ми тражимо и оверу здравствених књижица и повезивање радног стажа. Имамо колеге који треба да иду у пензију, али не могу зато што им нису уплаћени доприноси, али и оне који леже у болници, па смо тражили од генералног директора да гарантује здравственом центру да ће то бити плаћено. Не може нико да каже да овај Штрајкачки одбор жели затварање „Фабрике вагона“. Овде има пар људи који се добро сналазе у тренутној си-

туацији, и она им одговара, јер ако дође озбиљан купац неће моћи да раде као што раде сада. Нама се пребацује да кочимо продају, иако од 700 штрајкује свега 200 људи, па се питам шта су зарадили преосталих 500. У „Вагоноградњи“ нема живе душе, јер су људи схватили да овде више нема хлеба. Зато по ко зна који пут тражимо од државе да стане иза радника, јер ако из „Фабрике вагона“ буду отишли без ичега не знам шта ће се дешавати кад уместо главом човек почне да размишља стомаком – каже Терзић. Разумевање за проблеме радника исказали су представници Демократске странке, Покрета социјалиста, Покрета Двери и Покрета за Краљево. Као повереник Покрета социјалиста Александар Ерац обећава помоћ челника ове странке и министра за рад и запошљавање Александра Вулина у решавању проблема. Ма колико да ни од бројних других обећања из ранијег периода није било велике користи чини се да је за тренутак лакше кад било ко понуди помоћ. А такву у ок-

виру скромних могућности нуди Ерац уверен да она неће изостати ни од министра Вулина.

- Ја ћу се потрудити, у оквиру својих могућности, а очекујем да и сви политички фактори у граду ово схвате као проблем, а не као место за политичку борбу. „Фабрика вагона“ је дуго била поприште сукоба политичара, па зато и јесте у оваквом стању у каквом јесте. На нама је да решавамо проблем, а што се тиче мене и господина Вулина могу да обећам да ћемо бити на страни заштите интереса радника и свега онога што је за њих битно – истакао је Ерац. Настојање радника „Фабрике вагона“ да реализују стечена права подржава и председник Градског одбора и шеф одборничке групе Демократске странке у Скупштини града Иван Јовановић. Због тога и апелује на представнике власти да се више ангажују у решавању проблема који раднике овог предузећа доводе у веома тежак социјални положај.

Од представника опозиционих странака и не би требало очекивати много похвала на рачун власти, па иако оне на локалном нивоу немају много утицаја на решавање проблема предузећа у реструктурирању из Покрета Двери апелују на јединство свих политичких фактора у граду како би се помогло онима којима је најтеже.

- Ово би морала да буде ствар око које би требало да се уједине сви релевантни фактори који се баве политиком у граду. Сведоци смо да из градске власти нема никога, а пре неколико дана били сведоци да њих не интересују ни мали предузетници ни велика предузећа. Ових дана смо причали да сто градова и општина немају представнике у републичком парламенту. Краљево их има неколико, па се питам шта су урадили да се ово горуће питање што пре реши. Питање је да ли ћемо дозволити да у овом граду нешто остане, и нешто преживи, или ћемо сачекати да онај ко задњи остане угаси светло – каже шеф одборничке групе

Покрета Двери у локалном парламенту Драган Весовић. Уз жаљење што заказаном састанку није присуствовао већи број представника релеватних политичких фактора из Покрета за Краљево стиже осуда послодавца који није дозволио да се скуп одржи у просторијама синдиката.

- Очигледно је да је ово борба за кору хлеба и далеко од тога да било ко жели да политизује овакве ствари. Жалосно је у данашње време да људи као основно немају право на лечење. Све ово је и доказ да је Краљево заборављено од стране власти у Београду, а то на савести треба да носе и посланици који нас заступају у републичком парламенту. Упркос свему морам да позовем раднике на солидарност и заједништво, јер једино заједничком борбом могу да дођу до својих права – поручује шеф одборничке групе Покрета за Краљево у Скупштини града Срђан Кнежевић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

51

МАГАЗИН 19.10.2014.

ОДБРАНА УСТАВ

52

Први месец штрајка адвоката

ВНОГ ПОЛОЖАЈА

Фото: М. Радовановић

- Адвокатура је слободна и независна служба која се бави пружањем правне помоћи. - Новим Законом о јавним бележницима адвокатима се сужава поље делатности. – Пореске дажбине адвокатима повећане 40, у неким случајевима и 300 посто. - До сада именованих 93 јавна бележника, од укупно 394 колико је предвиђено за целу земљу, колико год напора да учине не могу да замене досадашњих девет и по хиљада адвоката и све основне судове у земљи

53

54

Љубинко Крстић

МАГАЗИН 19.10.2014.

ридесетог дана од почетка штрајка адвоката у Србији протест су једносатним ћутањем испред зграде Градске управе изразили и чланови краљевачког Одбора адвоката. Према речима председника Одбора Љубинка Крстића протест је усмерен против сета закона којим су нарушене одредба Устава Србије, односно члан којим се потврђује да је адвокатура слободна и независна служба чији је задатак да се бави пружањем правне помоћи. Непосредан повод за почетак штрајка је усвајање Закона о јавним бележницима и сазнање да се обимом и врстом овлашћења која су им дата адвокатима изузетно сужава поље делатности. Извршној власти се замера и што је без икаквих корективних фактора донела решења којима су пореске дажбине и доприноси онима који се баве овом професијом повећане 40, а у неким случајевима и 300 посто. У Одбор адвоката Краљево, укључујући и пододбор из Врњачке Бање, учлањено је 85 адвоката који остварује права у оквиру Адвокатске коморе Чачак. На само дан радније одржаној редовној Скупштини верификовани су мандати девет делегата краљевачког Одбора и потврђен став о одбрани уставног положаја адвокатуре, владавини права и положаја грађана у том праву. Крстић за Краљевски МагазИн потврђује да ће се чланови Одбора већ у понедељак придружити колегама који ће испред Владе Републике Србије мирним протестом изразити незадовољство против законских решења која су и била повод за штрајк. Све што су адвокати могли да учине је да обавештења о разлозима за ступање у штрајк поставе на зграде сва три краљевачка суда, а са тим упознају полицијске управе и сва тужилаштва. Свим релевантним органима су достављена упутства о обиму протеста, а странкама појединачно шта и како да чине уколико дођу пред суд, првенствено кад то морају да учине под претњом губитка права и неких штетних последица. И за време трајања штрајка адвокати су у обавези да примају судске позиве, да поступају по жалбама код којих постоје одређени рокови и неких

Т

тужби, као што је тужба за сметање поседа или управна тужба. У истом периоду могу да посећују притворенике, присуствују седницама Апелационог већа, односно другостепеног суда по жалби. Евидентно је да су током првог месеца адвокати, а и њихови клијенти, претрпели штету о чијим размерама још нема егзактних података. Штету је због штрајка претрпео и правни систем, а адвокати верују да трпи и због јавних бележника јер до сада именованих 93, од укупно 394 колико је предвиђено за целу земљу, и да хоће и колико год напора да учине не могу да замене досадашњих девет и по хиљада адвоката и све основне судове уземљи. Иако Закон о јавним бележницима предвиђа једног извршиоца на сваких 25 хиљада становника у Краљеву тренутно ради само један.

- Ако ме питате да ли је правни промет стао због нашег протеста јесте, али је стао и због тога што тај број јавних бележника не може да испуни свој задатак. Кад стаје правни промет стаје и тржишни промет, а ми имамо информацију да су код неких јавних бележника у Србији неке овере одложене и за мај следеће године. По Закону о јавном бележништву мора да се образује комора те професије која броји сто чланова. Ми тренутно у Србији имамо 93 бележника тако да се поставља питање да ли они уопште могу и да започну са радом – каже Крстић. Податак да у општинама у којима још није именован јавни бележник, као што је случај са Врњачком Бањом, све изјаве, исправе и уговоре везане за промет непокретности оверавају судови доводи до сазнања о мешању извршне и судске власти јер према закону на једном јавно бележничком запису треба да стоји име, презиме и седиште нотара што суд не може да уради. Адвокати потврђују да и то говори колико су биле законите одредбе које су биле повод за штрајк. У Немачкој одавно постоји закон о јавном бележништву, али адвокатима није ускраћено право да сачињавају уговоре, а ни странкама право на

избор ко ће да им сачини одређену врсту уговора. У једној земљи је адвокатима дозвољено и да одређене уговоре оверавају својим печатима. По тренутно важећим законима адвокати за пропусте одговарају кривично, а пред органима своје коморе и дисциплински.

- Тврдње извршне власти да није исплативо нотарима да раде и дају депозит од 80 хиљада евра у овој ситуацији не мора ништа да значи. И ми смо осигурани код одређених осигуравајућих кућа до одређеног износа који је најмање 60 хиљада евра – каже Крстић уз напомену да и поред депозита којим се јемчи исправност рада јавног бележника може да дође до грешке, а да клијент не буде маскимално заштићен. Сем тога има примера да су јавни бележници у појединим случајевима били процесуирани, па чак осуђивани и на затворске казне. Више од свега важно је да Србији треба знатно више јавних бележника, али са смањеним обимом посла и овлашћењима како се грађанима не би ограничавала аутономија слободног уговарања. Председник Одбора краљевачких адвоката нема информације да ли је током првог месеца било ко од колега прекршио одлуку о ступњу у штрајк, али ни приближну информацију о томе колико би штрајк могао да траје.

- Ми смо на терену заштите владавине права и уставног поретка ове земље. У таквој ситуацији нико није ни рачунао штету. Наравно да нам није лако, али морамо да истрајемо у борби с обзиром да се ради о служби која је стручна, која тумачи и примењује право – каже Крстић. Овлашћени представници Адвокатске коморе имају потпуни легитимитет да пред надлежним органима заступају интересе професије. Адвокатима остаје да буду јединствени и да незадовољство изражавају и на протестима сличним оном који је у петак одржан у Краљеву. Иако су свесни чињенице да због штрајка штету трпи држава, и друштво у целини, верују да би, ако се не исправе одредбе које су биле повод за штрајк, штета могла да буде и већа. Т. Радовановић

55

Помоћ особама оштећеног слуха

ЗА БОЉИ КВАЛ

МАГАЗИН

19.10.2014.

- Од укупно 100 слушних апарата намењених особама оштећеног слуха са поплављеног подручја Краљевчанима би могло да припадне 20 до 50.

– Вредност једног слушног апарата између 400 и 500 евра, а целе донације седам милиона динара. – Подела слушних апарата након прегледа којим се одређује степен оштећења слуха

56

време када се нормалним сматра ношење наочара и даље се у великом делу јавности на особе са слушним апаратом гледа као на хендикепиране. Такво сазнање изискује потребу за охрабривањем свих који имају проблеме са слухом да уз коришћење слушног апарата лакше комуницирају са околином. Овакво сазнање било је повод да у истом дану две независне фирме понуде Краљевчанима услуге којима би се побољшао слух. И док је Аудиолошка кућа „Отомедика“ поводом октобра, месеца старих, организовала акцију бесплатних оторинолошких прегледа компанија „Алфа“ је у сарадњи са локалном са-

У

моуправом, уз подршку данске компаније GN ReSound, изразила спремност да донира 100 слушних апарата грађанима Републике Србије, од тога један део грађанима Краљева. Непобитна је чињеница да слушни апарати побољшавају квалитет живота особа са оштећеним слухом и олакшавају комуникацију са околином, па је у том смислу одлука две независне компаније вредна пажње тим пре што се без надокнаде пружају услуге контроле слуха и доделе скупоцених слушних апарата. Крагујевачка комланија „Алфа“ је као увозник и генерални заступник данске компаније GN ReSound за

Србију одлучила да донира 100 слушних апарата вредних седам милиона динара. Слушни апрати су намењени првенствено становницима поплављених подручја чији је живот додатно отежан чињеницом да не могу да чују и нормално комуницирају са околином што потврђује податак о посебно тешком стању. Акција која се овог октобра реализује у Краљеву има за циљ да приближи проблеме малих људи са којима се боре сваког дана. То је и повод да се упути позив свима који имају проблеме са слухом да се до краја месеца пријаве за донацију краљевачком представништву „Алфе“

ЛИТЕТ ЖИВОТА

ради одређивања степена оштећења слуха и добијања слушног апарата. Сви они ће бити посебно позвани и након бесплатног прегледа и утврђеног степена оштећења стицати право на слушни апарат према утврђеним критеријумима. Обавеза сваког претендента на донацију је да приликом доласка на преглед понесе медицинску документа цију која указује на досадашњи ток лечења, а која би требало да омогући донатору лакше одређивање приоритета у додели слушних апарата. У Градској управи верују да би од укупно 100 чак 20 до 50 слушних апарата могло да заврши у домовима Краљевчана слабијег слуха са

поплављеног подручја. Један од важних момената је да се благовремено открије оштећење код свих који имају оштећење слуха како би били упућени на лечење и тако спречило даље оштећење органа. Посебна пажња се поклања најмлађој популацији и превенцији оштећења слуха у којој велику улогу треба да имају родитељи, педијатри и оториноларинголози.

- Компанија „Алфа“ доо, град Краљево и компанија GN ReSound из Данске имају посебан осећај за ове људе. Они су желели да помогну у решавању проблема да заједно направимо другачију причу и пружимо руку разумевања свима са оштећеним слухом, да помогнемо и разумемо њихов про-

блем о коме се много не говори. Желимо да им пружимо руку разумевања и помогнемо да смање степен неразумевања и проблема глувих и наглувих особа у свакодневном живот како у породици тако у свим сегментима јавног живота – поручила је члан Градског већа др Гордана Стојковић. Сваки од слушних апарата које донира „Алфа“ вреди између 400 и 500 евра што највећи број оних којима су потребни није у ситуацији да плати. Из локалне самоуправе поручују да ће акција, уколико то услови дозволе, бити проширена и на особе ван поплављеног подручја. Т. Радовановић

57

58

Михајло Вуковић

МАГАЗИН 19.10.2014.

Знаменити Краљевчани: Михајло Вуковић (3)

РУДАР МЕЂУ КОШЕВИМА

Фото: М. Радовановић

- Екипа Памесе која се у последњем колу прве прволигашке сезоне пласирала на осмо место и стекла право за учешће у Купу краља стигла до финала и освојила титулу. – До освајања другог по реду европског такмичења недостајало само три коша у утакмици против Бенетона који је тренирао Жељко Обрадовић. – Одбијене понуде за рад у Реал Мадриду и Олимпијакосу. – Руководства краљевачких кошаркашких клубова нису успела да се на прави начин прилагоде новим условима па праве велике грешке

59

време када је освојио све што је било могуће у женској кошарци почело је да понестаје мотива за даљи рад у овој области, па је Михајло Вуковић прихватио понуду Памесе која је неколико година безуспешно покушавала да се домогне прве лиге. За сезону такмичења у првој лиги Шпаније потребно је око седам милиона евра, два и по до три да се направи комплетан тим, а остатак да се уплати организатору, па није редак случај да у таквој ситуацији екипе које стекну право на улазак одустану од такмичења. Случај је хтео да и Памеса у минут до дванаест остане без чланства у лигашком такмичењу иако је већ ангажовала једног од најбољих кошаркашких тренера у Европи. Председнику клуба није преостало ништа до да отпусти све скупе играче, а Вуковићу препусти да током наредне сезоне од не претерано талентованих играча, старих између 18 и 21 године ,који су се задесили у клубу формира екипу за прволигашка надметања. Првобитни план је предвиђао формирање довољно конкурентног тима након три сезоне, али је серија пораза на друголигашким утакмицама утицала на промену концепта рада па су почеле да се нижу победе и до краја првенства Памеса избори пласман у прву кошаркашку лигу. Валенсија са 330 сунчаних дана у години, осам километара дугом плажом и још тридесетак километара других кроз суседна туристичка места, најквалитетнијим дискотекама у Шпанији и другим повољностима представља изузетно поднебље за лагодан живот. У таквим условима је и код младих играча изостала жеља да се боре, па се као императив појавила потреба за променом карактера и односа према раду. Кад се екипа вратила у прву лигу публика је почела да пуни дворану. Ни један клуб у Европи до тада у мушкој конкуренцији није реализовао сличан пројекат који је до резултата довео само великим радом.

- Ја нисам знао за радно време, а због неадекватног односа играча према обавезама у клубу било је ситуација на терену када радим само са

МАГАЗИН

19.10.2014.

У

60

једним или двојицом од њих. У сличним ситуацијама већина тренера не би ни ушла на терен уколико нема пред собом комплетну екипу. Индивидуалним радом се диже ниво технике и тактике сваког појединца, а тако и ниво целе екипе, али и задовољство играча. Екипа се све време, и годинама раније, борила за опстанак у лиги, а следеће године завршила такмичење на средини табеле и квалификовала за Куп краља, такмичење које је многима у Шпанији драже него лига. Као осми на табели морали смо да играмо против првопласиране Таукерамике која је остварила три победе више од другопласиране екипе. Својеврсну сензацију представљала је победа Памесе која се тек у последњем колу лигашког квалификовала за ово такмичење – прича са посебним задовољством Мики Вуковић. Хендикеп пред полуфиналну утакмицу у Ваљадолиду представљала је повреда једног од најбољих играча, али ни то није могло да заустави Памесу на путу до финала. Мало ко је у Валенсији веровао да тако нешто може да се догоди, па су и навијачи после сваке добијене утакмице лигаша из овог града били принуђени да обнављају резервације у хотелима. Тренер другог финалисте, Хувентуда из Бадалоне, био је познат као жестог критичар југословенске кошаркашке школе и у изјавама у штампи настојао још пре утакмице да испровоцира тренера Памесе из Валенсије који је у глави већ спремао тактику за још један тријумф.

- Почињем утакмицу са два резервна играча под кошевима, који нису носиоци игре, а два странца оставим на клупи. Приметио сам да је тренер противничке екипе нервозан, и да му је криво, што значи да сам добио психолошки дуел. Свог Американца остави под нашим кошем, а брани се са четири играча. Били смо довољно мудри, јер смо имали најатрактивнијег Американца који је слободан. Додамо му лопту, а он закуца кош. Они поново промаше, ми пас а он поново закуца. Сви моји играчи су млади, и први пут играју једно велико финале, па су били

психички оптерећени. Међутим, са два три оваква напада и закуцавањем разбио се страх и ми смо направили изванредан резултат и добили их са више од 10 поена разлике као мало ко претходних година. На двадесетак секунди до краја ми водимо са 12 разлике. Сад ја враћам мило за драго и узимам тајм аут. Тренер противничке екипе је већ полудео, јер је утакмица била најгледанији спортски догађај сезоне. Имао сам право на још један тајм-аут, али ме је било срамота да га тражим, јер сам га довољно понизио да зна, размишља и према противнику има одређено поштовање – каже Вуковић кога је на градском тргу у Валенсији дочекало 15 хиљада навијача. Као победник Купа Памеса је већ следеће године играла у другом по јачини европском такмичењу и на опште изненађење стигла до финала у Сарагоси где ју је чекао Бенетон који тренира Жељко Обрадовић. У дворани која прима 12 хиљада гледалаца смештено је осам хиљада оних који су стигли из Валенсије. До највеће сензације тог доба Памесу је делило само три поена разлике због грешке у завршници утакмице. Резултат који никада до тада није остварио нико у Европи појачао је интересовање за кошарку, па је до почетка следеће првенствене сезоне већ у претплати продато седам и по хиљада карата. Памесу су водила два брата све док старији није напустио кошарку и посветио се фудбалу као власник екипе Виљареал. Пред почетак сезоне Вуковић је планирао да освоји титулу шампиона и иза себе остави много јаче екипе Реал, Барселону, Уникаху и Таукерамику. У клубу није било довољно разумевања за велико улагање, па је напустио клуб и по две године радио као коментатор на шпанској телевизији и директор женске екипе Валенсије са којом је три пута освајао титулу првака Европе. До 65. године живота је у Памеси обављао дужност саветника директора за формације младих играча и после десет година у клубу повукао се у заслужену пензију одбијајући бројне примамљиве понуде

61

62

МАГАЗИН 19.10.2014.

да настави рад, између осталих Реала Мадрида и Олимпијакоса. Један од разлога да трајно остане у Валенсији је и породица која се током година боравка одомаћила у овом граду и није имала жељу да га напушта. Након толико година остаје задовољство због формирања играчица које су достигле врхунски европски ниво, али и првих плејмејкера у шпанској кошарци чија се тактика до тада заснивала на ниским и брзим играчима. Све до тада титула најбољих играча националног такмичења готово по правилу је била резервисана за Американце. Традицију је прекинуо Михајло Вуковић у тренутку кад је формирао шпанске играче који су преузели примат. Шпанска женска кошарка је била на веома ниском нивоу све док није преузела шест играчица Валенсије са којима је освојила првенство Европе.

- Доста сам студиозно прилазио кошарци, и као играч и као тренер, и запажао боље него други, а мој карактер је такав да сам увек желео да будем најбољи. Ако сам прихватио да будем тренер онда ћу се потрудити да будем најбољи, а успео сам да будем три пута најбољи у Европи и најбољи на свету што је мало коме успело. Кошарка ми је била позната, али сам проучавао физиологију и биомеханику, парапсихологију, психологију групе и појединаца да бих могао да обављам свој посао. Било је и тешких тренутака кад је требало наћи најбоље решења, а срећна околност је била што сам најчешће излазио са најбољим што ми је много олакшавало посао. Био сем селектор репрезентације и душом увек остао у Југославији, јер сам одавде отишао пре него што се ово издешавало, али сам се увек враћао и на свим предавањима по Европи увек наглашавао да сам из Краљева. Моје школовање и образо-

вање почиње у Краљеву, па и сада највише времена проводим овде – каже Вуковић. Време почетка бављења кошарком, потом оно проведено у Европи, у готово свим елементима се разликује од оног у каквом данас битишу локални клубови у Краљеву. У време све веће економске кризе тешко је издржати велике финансијске захтеве, а стиче се утисак да они који воде клубове нису успели да се на прави начин прилагоде новим условима па праве велике грешке. Европска и светска искуства упућују на потребу јаких маркетинг служби које треба да обезбеде четири пута већи приход од трошкова које праве. Својевремени предлог да Слога буде међу првим клубовима у земљи који би почео да функционише на овај начин није наишао на разумевање у Краљеву, па се као једино решење пред клуб поставља императив да до средстава дође продајом квалитетних играча које створи. Поразно делује сазнање да се у локалним условима не ради ни то. Млађе селекције Слоге одувек су имале бољи рејтинг него старије. Успех је најчешће изостајао јер су пре стварања услова за озбиљан рад тражени резултати што Вуковић сматра погрешним.

- Видим да сваке године постоје проблеми око играчког кадра, па није страмота испасти из лиге и уз добар рад са младим играчим вратити се после годину дана. Пошто те момке нећеш плаћати треба годину искористити за финансијски опоравак и враћање дугова, јер се овако сваке године креће од минуса због враћања дугова из ранијег периода за који нису криви. Треба све ставити на папир и изабрати најадекватнији концепт, али је у основи најважнији рад са младим људима. Кад год је Слога имала костур екипе од својих играча направила је добре резултате. У време кад сам

као тренер Слободе паузирао неколико утакмица помагао сам Слоги која је овде играла против Олимпије и Задра. Олимпија је била много јача, али је публика успела да испровоцира Чачанина Ћурчића, који је играо у Олимпији, и ми направимо сензацију – сећа се Вуковић. Из Слоге је према Београду, а затим даље у свет, кренуо велики број добрих играча, међу њима високо котирани НБА играчи Дивац, Бабић и Крстић. Пре свих у Црвену Звезду је отишао Сретен Драгојловић, први Краљевчанин у репрезентацију Југославије са специфичне шутем који је у то време представљао праву сензацију. После њега су боје националног тима бранили Љубодраг Симоновић и Драган Тодорић, па плејада млађих играча. Све до појаве Драгана Тодорића Слогини играчи су били оријентисани према Црвеној Звезди која се Краљевчанима одуживала гостовањима екипа из иностранства које су после утакмице у Београду играле против Слоге. Са Микијем Вуковићем смо разговарали у време Светског првенства у кошарци након победе против репрезентације Грчке коју су извојевали млади играчи, изразити индивидуалисти уклопљени у компактан тим. У то време се својеврсном сензацијом сматрала евентуална победа у полуфиналу против изузетно квалитетне репрезентације Бразила састављене од кошаркаша који играју у НБА лиги. Ма колико деловало као сензација Србија је успела да победи и покаже да се до врхунских резултата стиже само великим и континуалним радом. Врхунски резултати у области спорта и промоција града Краљева у свету били су повод да Скупштина града Михајлу Вуковићу додели Диплому заслужног грађанина за 2014. годину. Т. Радовановић

63

64

МАГАЗИН 19.10.2014.

65

66

Милоје Лазовић

МАГАЗИН 19.10.2014.

Краљевачка музичка сцена: Милоје Лазовић (4)

- Чланови партије су имали више слободе да подигну глас против бројних махинација које су се дешавале у гимназији, а цех платио Милоје Лазовић када је пред крај 1969. године коначно добио отказ.

– Под руководством наставника музике хор Основне школе „Димитрије Туцовић“ сврстан међу неколико најбољих у Србији. – Иако по квалитету нје могао да се мери са бројним другим оркестар краљевачких наставника музике месец дана сваке вечери пунио ресторан у Врњачкој Бањи. – Средња музичка школа у Краљеву добила дозволу за рад захваљујући хармоници Милоја Лазовића. – Најталентованији ученик ове школе дипломирао на Музичкој академији у Београду са 17 година

Фото: М. Радовановић

МУЗИКА ЈЕДИНА ШАНСА ЗА ОПСТАНАК

67

68

МАГАЗИН 19.10.2014.

имназијски оркестар под руководством Милоја Лазовића већ је достигао ниво који је директор школе пожелео да прикаже и у Црној Гори, али су се гостовању успротивили матуранти, одлични ђаци којима је важнији од музичке секције био успешни завршетак школовања. Били су спремни на пут само ако то затражи професор музике коме је још једном претио отказ уколико не удовољи жељи директора гимназије. Више него код осталих у школи страх је појачан сазнањем да једини у колективу изводи наставу а има само средњу школу. Милоје Лазовић је био изузетно популаран међу колегама, а и паузе између часова користио да их забави песмама које су волели, а тачно је знао шта ко воли. Знао је да засвира и после седница наставничког већа, али и у другим приликама када су гимназијски професори настављали дружење до касно у ноћ. Чланови партије су имали више слободе да подигну глас против бројних махинација које су се дешавале, а цех платио Милоје Лазовић када је пред крај 1969. године коначно добио отказ. Са угледом одличног наставника обрео се у оближњој Основној школи „Димитрије Туцовић“ и одмах формирао један од најбољих дечјих хорова у Србији. Највећи број наставника музике у Србији тог доба имао је само средњу школу што је био повод да лични пријатељ председника Југославије, председник Удружења композитора и музички педагог Михајло Драговић, да би подигао ниво музичке културе у земљи, организује у Краљеву једномесечни припремни семинар за упис у Вишу музичку школу у Приштини. За најбољи у земљи важио је хор 66 шабачких девојака што је и био повод да се у овом граду одржава такмичење хорова основних школа. Иако су све краљевачке школе имале хорове ни један, сем оног којим је руководио Лазовић, није могао да прође ни општинско а камоли регионално такмичење као хор школе „Димитрије Туцовић“ који се пласирао у групу 12 најбољих у Србији. У настојању да подигне ниво интересовања за предмет музичког обра-

Г

зовања на репертоару школског хора су се поред класичних композиција Скарлатија и Рамоа нашле и дечје песме које је са хором Колибри отпевао Краљевчанин Драган Лаковић. На молбу да пошаље неколико збирки дечјих композиција одазвали су се једно од највећих имена југословенске забавне музике Арсен Дедић, Драган Лаковић и Бранко Милићевић Коцкица који је водио Дечје позориште „Пуж“. Краљевачка „Југобанка“ је помогла да се обезбеди простор у хали спортова, а Савет за просвету да у њу доведе што већи број ученика основних школа. Након програма у коме су учествовали Арсен Дедић, Драган Лаковић, Бранко Коцкица, Лазовић са харомником и дечји хор, сви су били задовољни, а „Југобанка“ поделом 600 штедних касица добила исто толико нових штедиша из школе. Уз то је у школском дворишту дозидала салу са бином и 220 седишта, купила нов клавир „петроф“ а наставнику музике опремила кабинет са музичком таблом. Школа је постала позната и изван Краљева, па је на новој бини гостовао и гудачки квартет који носи име Душана Сковрана. Нормално је било да из породице музичких педагога Лазовића истим путем крену и кћерке уписом у нижу музичку школу у којој су, између осталих, радили Александар Петровић и Верољуб Радаковић. Основна идеја двојице колега била је да са искуснијим Лазовићем формирају оркестар састављен од наставника музике да би свирањем у кафани остварили додатни приход ,јер од плате у просвети није могло да се живи онако како су очекивали. Ма колико се идеја чинила интересантном преовладало је сазнање да тешко могу да се изборе за позиције на музичкој сцени којом су владали хармоникаши Раде Лаповац, који је свирао са Крњевцем, Цига Миловановић, Чупо или Чаруга. Осим тога претила је опасност да се угледни наставници музике обрукају пред публиком као лоши кафански музичари.

- Пристанем под условом да припремимо прво блок најједноставнијих изворних народних песама, кад увежбамо пет блокова можемо да свирамо у кафани, а да би задржали углед да не

примамо наруџбине. Све пристану да ја будем шеф јер сам имао највећи углед, био и старији од њих, а већ први наступ у Мошином гају наговештавао је успех и позив из на далеко познатог „Ропса“ у Врњачкој Бањи у коме су пре нас свирали Раде Лаповац, чувена група „3+3“ и други. Дође одличан певач Бане Јанковић који је од нас отишао у оркестар „Рокери с Мораву“. Није имао ништа завршено, али му је мајка била професионални кафански певач, а чини ми се да је певао боље од Звонка Богдана. Лепо је свирао хармонику, а имао кафанског шлифа, знао да сачека сваког госта на вратима и доведе га до стола не прекидајући да пева. Иако је хотел био пун свако вече схватим да ћемо брзо да досадимо, јер немамо велики репортоар, а из Мошиног гаја траже да се вратимо. Кад смо одлучили да се вратимо, и отишли у Бању по инструменте, схватим да је шеф ресторана организовао свечани испраћај. На растанку каже да су пре нас имали музику којој ни ципеле не би могли да чистимо, али ни једна није успела месец дана из вечери у вече да пуни ресторан истим гостима који су нас слушали као да су на концерту, а не у кафани – прича задовољно Лазовић. Након три и по године рада колеге Петровић и Радаковић су почеле да врше притисак на Лазовића да прихвати функцију директора Музичке школе којој је претило затварање. Први пут је након само две године рада затворена 1956. године, а кад је 1964. поново отворена на месту директора се по други пут нашао Бранко Младеновић који је ту функцију обављао и пре затварања. Рад школе заснивао се на нагажовању путујућих професора и сарадника, јер директор није могао да дозволи да у њој ради било ко од Краљевчана који има више школе од њега. У таквој ситуацији се врло мало радило што је резултирало чињеницом да је за десет година само једна ученица успела да упише средњу музичку школу. Слаби резултати, родбинске везе и политичке смицалице водиле су ка затварању школе у којој су после 1974. године са места директора сменили Миленка Шарчевића. Иако је поред Музичке академије имао и богато радно искуство до из-

69

19.10.2014.

МАГАЗИН

70

бора новог директора за вршиоца дужности је постављена особа са најнижом стручном спремом. Запослени у школи су спас видели у Милоју Лазовићу који није био претерано заинтересован све док, под притиском, није вече пре затварања конкурса поднео пријаву секретару школе. По сазнању ко му је против кандидат други учесник конкурса се повукао, па је Лазовић примљен на ову дужност што су са посебним жаљењем примили у школи којој је током претходних осам година донео низ признања. Сазнање о неопходности прекида са дотадашњом праксом, и запошљавање стручних који могу да подигну ниво музичке писмености на виши ниво, водило је ка школованом диригенту који је ангажован за рад са ватрогасним оркестром, а како се није показао као посебно амбициозан радник поверено му је да води хор Културно -уметничког друштва „Абрашевић“. После Лазовића у гимназији је запослен професор с Музичком академијом што је био повод да обојица буду ангажовани у Музичкој школи. Уз још неколико млађих музичких педагога створени су услови за захтев републичким органима, који су имали више разумевања од локалних, па је у септембру 1979. године уписана прва генерација средње музичке школе.

- Нисмо испуњавали све услове од којих је први био одговарајући број наставника, а други довољан простор у згради која то није омогућавала. Имали смо шест клавира и других инструмената купљених 1954. године, али не и друга учила, библиотеку и довољан број ђака. На моју срећу упише се једна генерација бивших ученика и добијем условну верификацију само за годину дана и први разред, а после свако нека се сналази у некој другој школи. Четири године за редом обнављана је верификација за по годину дана све до тренутка кад је рад, за разлику од оног о средњошколском образовању, требало усагласити са новим законом о музичким школама – прича Лазовић. Нови закон је био повод за састанак свих директора школа са представницима ресорног министарства, а

дружење уз ручак повод и да се провесели уз музику. То не би требало да буде проблем с обзиром на очекивање да бар директори школа довољно добро владају по којим инструментом. Испоставило се да нико од њих није био у ситуацији да изведе било шта што би одговарало поводу који их је окупио. Врхунац је био сазнање да је Милоје Лазовић једини прави међу директорима музичких школа Србије, јер је уз хармонику до касних сати успевао да на потребној висини држи штимунг и задовољи просветног инспектора. Сплет чудних околности је утицао да баш дружење уз хармонику те вечери буде одлучујуће за отварање средње музичке школе. Тек око пола ноћи је Лазовић са инспектором стигао из Ћуприје у Краљево где су њихов долазак са великом дозом нервозе ишчекивали представници локалног одељења Министарства просвете. Мног пута је пре тога директор краљевачке музичке школе одлазио код председника Скупштине оштине са елаборатом о отварању средње музичке школе и објашњавао како је замишљао њен рад. Више од сазнања да за нешто тако нема пара увек је поразно деловало сазнање да га високи општински функционер и не слуша што је и био повод да промени тактику и крене другим путем. Регионална привредна комора је већ дала сагласност за финансирање, а СИЗ образовања добио задатак да то спроведе у дело. Посебан мотив за ангажован рад било је сазнање да Краљево као највећи од свих региона у Србији једино нема средњу музичку школу. Никоме од општинских функционера није било јасно како је агилни директор успео да добије дозволу без ограничења за рад школе из које је изашао велики број изузетно талентованих музичара. Без премца је, прича са посебним одушевљењем Милоје Лазовић, Милош Петровић кога је као изузетно талентованог још као ученика ниже музичке школе повео на скуп који је на Копаонику организовала Српска академија наука и уметности. Честитке председника Академије Душана Каназира за школу равну београдским био је повод да затражи помоћ како би изузетно талентован Петровић, највећа брига директора и

наставника који долази из Београда, могао да настави школовање у главном граду. Родитељи нису били у ситуацији да обезбеде онолико колико је потребно за школовање, па је у помоћ прискочио директор краљевачке филијале Службе друштвеног књиговоддства. Милош Петровић је уписао Музичку академију са 13 година, а дипломирао са 17 и уписао постдипломске студије. Усавршавао се у Лондону и ради као ванредни професор на Музичкој академији у Београду и у Крагујевцу.

- Као педагог сам доживео велико задовољство кад је почео да расте ниво музичке писмености и нестаје дефицитарни кадар у овој области. Окупио сам у школи стручне људе и после 23 године руковођење предао је млађима. У то време нисам могао да добијем ни дозволу да идем у пензију кад сам за то стекао услов, па сам и због тога морао да се обратим министру просвете. Значајан моменат је био и кад сам тражио помоћ да једну ученицу трећег разреда средње школе на одсеку флауте, у време санкција, пошаљем на међународно такмичење у Румунију. Нисам могао да добијем никакву материјалну помоћ, па је њена мајка успела да прикупи тек толико да пође са њом као пратилац, без професора и корепетитора. Кад је освојила прву награду, а пред зградом у којој је проглашаван победник се завијорила југословенска застава, случајни пролазак аташеа за културу био је довољан да буде позвана у амбасаду. Био је то повод да амбасадор Десимир Јефтић позове министра и саопшти да је, у време кад нас цео свет гледа као кољаче, ова награда свима у Румунији затворила уста, а нама олакшала посао, јер ко коље и убија не бави се уметношћу и не добија овакве награде. Пријем код представника локалне самоуправе у Краљеву се, уз слане штапиће и сокове, завршио поклоном књиге о Титу коју нико није хтео да чита и какве су се у то време бацале – прича са довољном дозом разочарења Милоје Лазовић. Т. Радовановић

71

Нов инвестициони подухват

ЗАТВОРЕН БАЗЕН

МАГАЗИН

19.10.2014.

- Иако предрачунска вредност пројекта достиже 790 милиона динара у Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“ верују да би кроз поступак јавне набавке она могла да буде и двадесет процената нижа.

– Локална самоуправа изградњом моста преко Ибра и спортске дворане у Рибници доказала способност реализације капиталних инвестиционих пројеката. – У предлогу буџета за наредну годину и средства за изградњу базена. – Максимална подршка изградњи од стране Ватерполо савеза Србије

72

СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ

73

74

МАГАЗИН 19.10.2014.

Представници Ватерполо савеза Србије рича о изградњи затвореног базена стара је колико и Пливачки ватерполо клуб „Краљево“ који је у марту ове године прославио двадесету годишњицу постојања. За тих двадесет година хиљаде најмлађих Краљевчана је научило да плива, а стотине њих учествовало на бројним пливачким и такмичења ватерполо лиге. Резултати који су постизани далеко су надмашили услове у којима су се одвијали тренинзи, јер је недостатак затвореног базена омогућавао припреме за такмичења само током три летња месеца. У осталом периоду године краљевачки спортисти су на тренинге, бар два пута недељно, најчешће путовали до Врњачке Бање, али нису били ретки ни одласци до више од два пута удаљенијег Крушевца. Више пута су краљевачки ватерполисти долазили до првог места лиге и увек одустајали од такмичења у вишем рангу који захтева одигравање утакмица у затвореном базену. Од оснивања клуба пре двадесет година за изградњу затвореног базена грчевито се залагао трагично настрадали др Слободан Дане Лукић уверен да би овакав објекат краљевачким спортистима створио услове за још боље резултате. Базен су у више наврата, поготово пред неке од избора, обећавали и локални политичари да би након што се сместе на неко од добрих места у Градској управи или јавним предузећима кривицу због немогућности да се та идеја реализује пребаци-

П

вали на другог. Углед доктора Лукића био је повод да се на недавно одржаном састанку градоначелника са краљевачким привредницима поново покрене питање градње овог објекта са уверењем да би он могао да буде завршен релативно брзо. Последње информације везане за изградњу базена потврђују да су градски челници већ неколико пута о томе разговарали и са представницима Ватерполо савеза Србије који су у петак боравили у Краљеву како би дали подршку реализацији идеје коју је покренуо посланик Српске напредне странке Зоран Бојанић. Сазнање да је из Краљева потекао велики број врхунских спортиста, међу њима и врхунских ватерполиста, а да је регион дао олимпијске победнике и светске прваке у овом спорту, довољан су разлог за максималну подршку Ватерполо савеза реализацији значајног пројекта за који се очекује подршка Министарства омладине и спорта и Министарства економије. Развоју и популаризацији ватерпола треба да допринесе и регионална лига у којој Србија наступа само са четири клуба. Став Ватерполо савеза је да би овај број морао да буде већи, барем раван оном из других држава региона, а да би један такав клуб могао да буде из Краљева. У том смислу је неопходно да бар до почетка наредног првенства буде завршен покривен базен. Ма колико била велика само мо-

рална подршка није довољна, јер су за изградњу оваквог објекта потребна знатна материјална средства, а велико је питање колико у ситуацији кад је отежано пуњење буџета локална самоуправа може да одвоји новца. У време кад се ради на изради буџета за наредну годину из Градске управе стижу охрабрујуће информације да ће бити планирана и средства за изградњу новог базена поред спортске дворане у Рибници, а да би он могао да буде предат на употребу пре краја селедеће године. Рад на изради пројектне докуметације је при крају, а предрачунска пројектантска вредност пројекта достиже 790 милиона динара. У Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“ верују да би у јавној набавци она могла да буде и двадесетак процената нижа и да не би прекорачила пет милиона евра. Локална самоуправа је изградњом моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице и нове спортске дворане у Рибници доказала да је способна да реализује значајне инвестиционе подухвате што је добра основа на којој гради уверење да би и затворени базен могао да буде завршен у планираном року. Пре састанка на коме је представљена идеја о изградњи затвореног базена представници Ватерполо савеза су у Дирекцији за планирање и изградњу упознати са детаљима пројекта и архитектонским решењем. Т. Радовановић

75

МАГАЗИН

19.10.2014.

Финале Супер купа Србије -

76

Фото: М. Радовановић

Рибница- Црвена звезда 0:3

77

78

МАГАЗИН 19.10.2014.

Из Полицијске управе Краљево

УДВОСТРУЧЕН БРОЈ ТУЧА А

По истој аналогији може се закључивати да је стање у области јавног реда и мира драстично погоршано, јер је само девет прекршаја у првој недељи октобра заменило чак 25 у следећој. Пажљиви статистичари забележили су двоструко више туча и чак три пута више прекршаја који се у полицијској терминологији третирају као остали. Нешто мирније било је у области безбедности саобраћаја у којој се бележи тек девет саобраћајних незгода од којих четири са настрадалим лицима и пет само са материјалном штетом. Три лица су задобила теже телесне повреде, једно лакше, а процењена материјална штета од 180 хиљада динара тек за мало премашила половину оне утврђене седам дана раније. Пажљивом посматрачу стања у овој блсти не може да промакне интересантан податак о броју прекршаја у

ДВОСТРУКО УБИСТВО У РАШКИ Припадници рашчанске криминалистичке полиције су, по налогу заменика вишег јавног тужиоца у Краљеву, ухапсили и задржали до 48 сати П.Т. (1995), са пребивалиштем пријављеним у Новом Пазару због сумње да је у Рашки извршио кривично дело које се карактерише као тешко убиство. Осумњиченом се ставља на терет да је у среду око 3,30 сати на аутобуској станици у овом месту тупим предметом нанео тешке телесне повреде Д.Ј. (1945) из Београда, који је преминуо на лицу места, и Д.П. (1969) из Кнића, који је преминуо у новопазарској болници. Заменик вишег јавног тужиоца је, у присуству инспектора криминалистичке полиције, извршио увиђај и наложио обдукцију преминулих, а осумњичени уз кривичну пријаву приведен вишем јавном тужиоцу у Краљеву. У саопштењу за јавност Полицијске управе Краљево потврђује се да припадници криминалистичке полиције, у

области безбедности саобраћаја који је у посматраном периоду достигао 364 што је чак двадесет пута више него недељу дана раније. Ово сазнање поново актуелизује питање односа према послу оних који воде бригу о регулисању саобраћаја. Тешко је поверовати да се понашање возача у толикој мери мења у периоду између два статистичка периода, па би се пре могло говорити о тоталном одусуству са улица патрола саобраћајне полиције што злобници доводе у везу са штрајком од пре само десетак дана. Припадници полиције су и ватрогасно-спасилачке јединице, па се с правом намеће питање о њиховом понашању у случају пожара који би се дешавали у време штрајка. Припадници ове јединице су током минуле недеље интервенисали у гашењу само једног пожара који је проузроковао штету од сто хиљада динара. Т.Р.

сарадњи са вишим јавним тужиоцем, предузимају мере на утврђивању мотива и расветљавању свих околности које су довеле до извршења овог тешког кривичног дела.

ДОЛИЈАЛИ ШВЕРЦЕРИ Припадници криминалистичке полиције су, у оквиру појачане активности на сузбијању шверца, у две одвојене акције запленили велику количину цигарета. На путу Краљево – Рашка су, у Богутовцу и Прогорелици, у среду поподне и четвртак ујутру приликом контроле аутомобила марке „цитроен“ београдске и „југо“, крагујевачке регистрације, којим су из правца Рашке управљали четрдесетпетогодишњи Шапчанин и шездесетједногодишњи Крагујевчанин, у бункерима пронашли 4.940 паклица цигарета марке „бонд“, „трокадеро“ и „марбле“ без неопходне документације. По налогу заменика oсновног јавног тужиоца против возача оба возила ће бити предузете одговарајуће законске мере.

Фото: М. Радовановић

ко би се о стању јавне безбедности на подручју града закључивало на основу седмичног статистичког прегледа Полицијске управе Краљево не би било тешко утврдити да је оно у односу на претходну недељу побољшано. Овакав закључак намеће се првенствено на основу смањеног броја кривичних дела која су евидентирана у полицији. Податак о укупно двадесет осам од којих је само једно сврстано у област привредног криминала у поређењу са 36 од само недељу дана раније јасно указује на извесно смиривање у овој области. И ма колико то деловало оптимистички не може да радује податак о знатно мањој ефикасности инспектора криминалистичке полиције у откривању извршилаца. О томе сведочи податак да су у периоду од 6. до 12. октобра познати извршиоци тек три кривична дела.

79

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs