MagaziIN 145 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година III * Број 145 * 9. новембар 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 9.11.2014.

Заборављени председници општине краљевске

НЕПОЗНАТА ИСТОРИЈА ГРАДА Поставка у Свечаној сали Градске управе је и прилика за подсећање на времена када је Краљево између два рата било једно од највећих градилишта у Србији, кад су се градиле две велике фабрике, мост, читаве колоније за раднике и велики број странаца. - Посебан значај у овом периоду посвећен је председницима општине, од њиховог увођења у власт 1838. до 1941. године, који су имали значајан утицај на развој града и због тога били уважавани и цењени у њему, да би пред крај прве половине двадесетог века били заборављени и избрисани из сећања бројних генерација

9.11.2014.

МАГАЗИН

Недавно представљена поставка посвећена српским краљевима крунисаним у Манастиру Жичи и предратним председницима скупштине и краљевачке општине окарактерисана је као још једнa коцкицa у мозаику историје Краљева којом је исправљена неправда према једном броју оних који су дуги период после ослобођења земље од немачке окупације сматрани непријатељима. Изношењем пред јавност нових података, а на иницијативу председника Скуштине града Сретена Јовановића, откривен је део прошлости града који је на неки начин био скрајнут и запостављен. Поставка у Свечаној сали Градске управе је и прилика за подсећање на времена када је Краљево између два рата било једно од највећих градилишта у Србији, кад су се градиле две велике фабрике, мост, читаве колоније за раднике и велики број странаца. Посебан значај у овом периоду посвећен је председницима општине, од њиховог увођења у власт 1838. до 1941. године, који су имали значајан утицај на развој града и због тога били уважавани и цењени у њему, да би пред крај прве половине двадесетог века били заборављени и избрисани из сећања бројних генерација Краљевчана.

ЈОВАН НОВАКОВИЋ Краљевачки трговац Јован Новаковић, рођен 1830. године, за председ-

Јован Новаковић ника суда општине Карановачке биран је у више наврата, 1858, 1865. и 1882. године. Први председник општине Краљевске постао је након што је предводио делегацију Карановчана која је од краља Милана затражила промену имена Карановац и добила указ о промени. Са супругом Круном

имао је два сина, Љубомира и Владислава, а од имања по попису из 1863. године једну кућу од слабог материјала са плацем од пола плуга, једну башту од три плуга, два дућана од слабог материјала с плацем од пола плуга, празан плац исте површине, две њиве од четири плуга, једну ливаду од шест коса, два плуга земље под забраном, пет плугова земље под воћњаком у вредности од свега 438 дуката цесарских. Месечни приход од земље и привреде процењен је на 15 талира. Јованов син Милан Новаковић, ђенералштабни капетан, после мајског преврата 1903. вратио се из Париза у Београд са намером да се завереничко питање реши на законит начин. Основао је неколико листова, удружења, купио штампарију, али није имао превише успеха. Више пута је хапшен и 1907. године убијен у Београдском затвору, а ни Брат Љубо Новаковић као министар привреде у последњој влади Обреновића није успео да га спасе.

МИЛОШ РИСТИЋ Исте 1830. године рођен је и карановачки трговац и извозник Милош Ристић који се бавио економијом и извозном трговином рогате марве и

Милош Ристић свиња, које је извозио за ШтајнбрухПешту, ВинерНојштат и друга места. У раду се истакао необичном савесношћу и поштењем које му је подигло углед на највећу висину, а као награду и знак признања народ га је изабирао за председника општине 1861. године да би на том положају био наизменично све до смрти. Као председник општине залагао се за калдрмисање улица и других праваца, а и као председник школског одбора дао је велики допринос развоју просвете. Савестан и

поштен рад допринео је да га народ Среза жичког више пута бира за народног посланика, а показао се као врло активан у раду Народне скупштине. О угледу Милоша Ристића закључује се и по присуству владике жичког Саве који је чинодејствовао на његовој сахрани у присуству целокупног грађанства Краљева. По политичким начелима припадао је Радикалној странци и био први међу њеним оснивачима, а постао је и чланУправе при оснивању првог новчаног завода у Краљеву „Акционарске штедионице“. За ревносну службу у војсци и ратовима одликован је сребрном и златном медаљом, а као грађанин и председник општине орденом Таковског крста петог реда.

ЈОВАН САРИЋ За председника општине је у два наврата, 1881. и 1886. године, биран и Јован Сарић који је живео између 1838. и 1920. године. Спадао је у групу имућнијих краљевачких трговаца, а богатство стекао бавећи се трговином највише са Турском и Аустро-Угарском. Много је путовао и дружио се са познатим Србима који су живели у ау-

Јован Сарић строугарским градовима, што је допринело да код Краљевчана стекне глас образованог и светског човека. Као такав је већ 1873. године био управитељ читаонице Карановачке, а као веома популаран у народу био кум и приложник заставе првој Краљевској певачкој дружини 1890. године.

СТЕФАН ЛУКОВИЋ Стефан Луковић је рођен у Карановцу 23. новембра 1856. године у по-

МАГАЗИН 9.11.2014.

влади. После ослобођења је пребегао у Француску, а затим у Аргентину. Четири Стефанова сина погинула су у Првом светско рату. Радомир, Драгутин и Бранко сахрањени су на Зејтинлику, а Милорад је као као активни поручник 3. чете 1. бат. XI пука погинуо на Ветернику 30. јула 1918. године.

ЈОВИЦА СТОЈКОВИЋ Јовица Стојковић је рођен је у Осаоници, срез Драгачевски, одакле је 1867. дошао у Карановац у основну школу. Између 1871. и 1880. године је

ЂОРЂЕ РАДИЋ Председник краљевачке општине после 1916. године био је Ђорђе Радић. Рођен је 22. априла 1839. године у Великом Бечкереку, а Пољопривредну школу завршио у Чехословачкој 1859. године после чега је први од Срба положио пољопривредни испит. Године 1869. је у Бечу положио професорски испит, а три године касније, такође у Бечу, први од Срба докторирао филозофију с пољопривредном расправом. Оснивањем пољопривредне школе у Краљеву 1882. године и поставље-

Стефан Луковић родици Милице и трговца Милосава Луковића. Иако је попут оца био трговац са сигурношћу се може тврдити да је од 1895-1901. године био председник Суда, а и члан Управног одбора „Акционарске штедионице“ у Краљеву 1889. године. У време председниковања Стефана Луковића у Краљеву су обављени завршни радови на коначном урбанистичком уобличавању, а нивелациони и регулациони план вароши одобрени су априла 1901. године. У регулационом плану вароши Краљева убележена је и означена кућа Стеве Луковића на месту садашњег Дома војске до Карађорђеве улице, наспрам зграде Окружног суда. О његовим активностима после 1903. године нема много писаних података, јер је после мајског преврата исте године као изразити присталица свргнуте династије Обреновић разочаран напустио куће и имање у Краљеву и преселио се у Београд у коме је живео његов син Крста који је после изученог машинбраварског заната у Берлину имао ливницу у Цетињској улици у Београду. У Краљеву је остала да живи Стефанова кћерка Лепосава удата за Милића Миленковића који је погинуо у Првом светском рату. Њихов син Радмило Бата Миленковић био је голман ФК „Ибар“, уредник „Слободне речи“ у време Милана Стојадиновића и главни цензор у време окупације у Недићевој

члан општинског, школског и пореског одбора, у управном и контролном одбору краљевске штедионице и акционарском друштву Матарушке Бање. Умро је 15. октобра 1933. године, након чега су му Краљевчани за дугогодишњи рад и заслуге одали дужну почаст. У име општине града Краљева од Јовице Стојковића се опростио председник Милан Јовичић, а пред гимназијом је говорио директор гимназије Трифуновић јер је „врли покојник и гимназију задужио својим радом.“

Јовица Стојковић служио, а након тога до 1916. држао бакалску радњу. Политичким радом је почео да се бави још 1889. године што је допринело да до 1921. више пута буде биран за председника општине. Судбоносне 1915. године Јовица Стојковић је као председник општине био приморан да предводи делегацију за предају Краљева Немцима. Том приликом је тражена контрибуција од 500 хиљада динара, али је Стојковић под изговором да град нема пара, и да не може да се скупи оволика сума, успео да је смањи на 50 хиљада. Предаја града и сакупљање контрибуције спасли су Краљевчане немачке одмазде, а већ 1916. Немачка команда је овај новац вратила да се наменски утроши за исхрану сиротих породица. Јовица Стојковић је више година био

Ђорђе Радић њем Ђорђа Радића за првог управитеља „Ратарица“, како су је звали Краљевчани, постигла је изванредне

успехе. Радић је поред изванредног стручног поседовао и знање пет живих и два мртва језика, а са преко 50 књига из области привреде и домаћинства сврстава се у најплодније писце свога времена. Ђорђе Радић је умро 1922. године у Краљеву где је и сахрањен уз највеће почасти које доликују његовој личности.

МИЛАН ЈОВИЧИЋ

МАГАЗИН

9.11.2014.

Трговац и демократа Милан Јовичић је два пута биран за председника општине на чијем се челу налазио између 1926. и 1929, а потом између 1933. и 1936. године. Био је један од највећих акционара краљевског трговачког завода, а на дан очева 1933. године обуо је двадесет шесторо

тоара кроз главну чаршију, и по осталим улицама, након чега је уследило калдрмисање целе Обилићеве улице, преуређење кланице, израда нове сточне пијаце, оправка калдрме по улицама које су биле разроване услед великих терета намењених за гвоздене мостове и остале потребе железничке пруге Краљево-Рашка. За време његовог председниковања сва општинска добра, као и варошка кућа, доведени су у ред. Као

сандар I. Почетком октобра наредне године у Краљеву је отворено Дечје хранилиште, а Крстић 15. септембра 1939. године епископу жичком Николају уручио диплому почасног грађанина. Истовремено је одлучено да се једна од нових и врло лепих улица назове улицом Епископа Николаја. Како га је у пролеће 1941. године рат затекао на функцији председника општине трудио се да у границама могућег заштити становништво Краљева, пружи помоћ избеглицама и сиротињи, омогући функционисање основних потреба у исхрани, здравству, школству, судству, безбедности становништва и града. У циљу очувања

Милан Јовичић сиромашне деце топлом обућом и даривао их новцем. Био је члан Управног одбора „Заједнице дома и школе“, члан одбора за градњу соколског дома почетком 1936, а омогућио и пресељење седишта Епархије жичке из Чачка у Краљево и долазак владике Николаја 1934. године. За заслуге при отварању фабрике авиона 1928. године је уручио Диплому почасног грађанина Лују Брегеу.

АЛЕКСИЈЕ ЈЕЛЕСИЈЕВИЋ Алексије Јелесијевић је рођен је у Карановцу 1877. године, а у периоду од 1929. до1933. био председник Општинског суда. Основну школу је изучио у Краљеву, а затим четири разреда гимназије у Крагујевцу да би се по повратку бавио трговином. Војску је служио у коњици и у ратовима учествовао као резервни наредник где је био почаствован за заставника и ађутанта у пуку, а за ревносну службу одликован златном и сребрном медаљом. Као председник општине и председник школског одбора за живо учествовање у ширењу просвете одликован је орденом Св. Саве V степена и Југословенском круном IV степена. Доласком на место председника општине видно се истицао радом на уређењу вароши Краљева што је резултирало израдом бетонских тро-

Алексије Јелесијевић члан одбора за подизање споменика палим ратницима заузима видно место у Одбору и радом доприноси да се он што пре доврши.

ДУШАН КРСТИЋ Последњи предратни председник општине Душан Крстић потиче из угледне трговачке породице која је почетком 20. века, у време царинског рата са Аустро-Угарском, престиж и богатство стекла трговином на новом источном тржишту, све до Египта. Образовање је између два рата стицао у Бечу, где је студирао економију, а по завршетку факултета и у Краљеву постигао значајан привредни и политички углед. Душан Крстић је као председник општине 22. маја 1936. године поставио камен темељац за зграду основне школе назване Државно-народна школа краљ Алек-

Душан Крстић реда и мира, ради заштите становништва и имовине, као званичник локалне самоуправе и државне власти, организовао је конференције на којима су учествовали највиђенији грађани Краљева осуђујући дела саботаже и терора неодговорних елемената. После масовне немачке одмазде над становништвом Краљева октобра 1941. године Душан Крстић је почетком децембра смењен са места председника општине, а ослобођење је дочекао на оптуженичкој клупи. Веће чачанског подручја Војног суда ваљевске војне области га је 22. априла 1945. године осудило на казну смрти стрељањем а казна је ускоро извршена. Т. Радовановић

МАГАЗИН 9.11.2014.

Безброј питања без правих одговора

- Трошкови организације концерта Хариса Џиновића, од којег је зарада намењена опремању Интернистичке болнице, већи од зараде остварене продајом улазница. – На име закупа просторија у којима се тренутно смештене службе Културног центра „Рибница“ сваког месеца се издваја 150 хиљада динара, а радници у редовном радном времену обављају приватне послове. – И даље се крију реузлтати контроле буџетског ревизора у јавним предузећима и установама. – Нова чланица Покрета социјалиста бацила око на место директорке Геронтолошког центра у Матарушкој Бањи

Фото: М. Радовановић

СКУПЉА ДАРА НЕГО МЕРА?

МАГАЗИН

9.11.2014.

ного пута до сада ПУЛС Србије Покрет за Краљево се легитимисао као добар познавалац проблема који притискају град, посебно кад су у питању активности које се могу оценити сумњивим. У такве председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић убраја и последњег дана октобра одржан концерт Хариса Џиновића у Краљеву од кога је чист приход био намењен опремању реновиране зграде Интернистичке болнице. Одређене сумње везане за услове под којима се концерт одржава стизале су из Покрета за Краљево и пре неколико недеља, а посебно је био проблематичан износ који је требало исплатити извођачима. Као организатор овог концерта најављен је Културни центар „Рибница“ који је и много пута раније, најчешће у негативном контексту, био предмет интересовања краљевачке јавности. Основна замерка везана је за програм рада ове установе који су подржали одборници Скупштине града, а у коме нема спорног концерта. Све је то повод да се менаџменту ове установе постави низ питања, а повод за прво је након кон-

церта објављена информација о приходу који је достигао три хиљаде евра. Уколико се број продатих улазница помножи са укупном ценом једне долази се до закључка да је то баш онолико колико је намењено као помоћ у опремању болнице. Остаје отворено питање из којих је средстава вршена исплата хонорара извођачима, постављање позорнице, изнајмљивање осветљења и озвучења. Сазнање да то кошта много више наводи на сумњу да ли је уопште био потребан концерт јер би без њега, а средствима потребним за његово организовање, могло знатно више да се помогне опремању болнице. Како је нешто овако изостало у Покрету за Краљево изводе закључак да концерт Хариса Џиновића, и сличне активности, служе само личној промоцији појединаца којом се анулира све што је Културни центар „Рибница“ радио у претходном периоду када су формирани градски хор и оркестар. - На прошлој конференцији сам показао да је уговорна вредност концерта била осам хиљада евра које треба исплатити на дан одржавања по највишем курсу, а то се највероватније

односи на хонорар ансамбла, или певача. Ту треба додати и трошкове бине, осветљења озвучења, што су знатни трошкови, па очекујем да ће организатор рећи да је то добио гратис. Уколико се стварно радило о помоћи болници у Краљеву било је далеко јефтиније дати новац директно него потрошити знатну количину на концерт, а три пута мање зарадити. Оваква врста економије је суманута. Ово је безобразлук, а не економија, а онај који је то осмислио треба под хитно да буде дислоциран од прављења ребаласна и пројекције градског буџета за следећу годину – каже др Јовашевић. Нису познати разлози зашто припадници Покрета за Краљево са посебном пажњом прате збивања у Културном центру „Рибница“, да ли само због сазнања да се у овој средини дешавају бројне активности које су супротне прописима и домаћинском пословању, или је у питању нешто друго. Како одговори на бројна питања изостају у Покрету за Краљево најављују и употребу непопуларних мера како би дошли до правих информација, а оне којима располажу указују и на бројне

друге неправилности у пословању, између осталих и запошљавање у овој установи и поред владине уредбе којом се забрањује ангажовање нових радника у јавном сектору. Иако постоје индиције да је влада одобрила попуњавање два радна места шокантно делује податак да је уместо домара у Културном центру као графички дизајнер запослена жена у шестом месецу трудноће. У време када се на све стране промовише стезање каиша и штедња у Културном центру се на велико троши, по информацијама из Покрета за Краљево, чак 150 хиљада динара месечно на име закупа просторија док матичне у згради у Рибници зврје празне. У изнајмљене просторије у центру града прешло се након почетка радова на реновирању старе зграде Културног центра. Адаптација се превише одужила, а радници никако не враћају у стару зграду већ се, каже др Јовашевић, шетају око споменика у Краљеву и у редовном радном времену обављају неке приватне послове. По ко зна који пут из Покрета за Краљево стижу информације да се од

јавности крију резултати контроле буџетског ревизора у јавним предузећима и установама. На бројне захтеве да се обелодане стигла је информација да ће бити достављени за прву следећу седницу Скупштине града. Од тада је одржано више седница, а података нема, што је добар повод за извођење произвољних закључака о постојању манипулација у пословањау које треба сакрити од јавности. У таквој ситуацији остаје нејасно да ли је то политика локалне самоуправе. или политика странке око које је окупљена владајућа већина. Др Јовашевић је из недовољно познатих разлога, а показало се то много пута до сада, боље обавештен од других страначких првака, па ауторитативно тврди да је у блиској будућности одржана седница са свим елементима тајности на којој је неколико правника Градске управе вршило притисак на буџетског инспектора, а у вези налаза приликом инспекције рада јавних предузећа и установа. Само три дана након што је најављено формирање још једне нове групе у Скупштини града, а предводи је

странка која на последњим локалним изборима није успела да освоји довољан број гласова како би обезбедила место у парламенту, поново се актуелизује питање изборног система и прекрајања изборне воље грађана. Ма колико се сви прелетачи изјашњавали као изворни представници народне воље којима је једини циљ просперитет грађана Краљева из Покрета за Краљево стижу нови сигнали и најава да је доскорашња чланица Демократске странке, па Нове демократске странке, а сада Покрета социјалиста, бацила око на место директорке Геронтолошког центра у Матарушкој Бањи који је, можда случајно, под ингеренцијом Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања на чијем се челу, опет случајно, налази председник Покрета социјалиста. Овакве активности много више него осталим опозиционим партијама сметају баш Покрету за Краљево можда и због тога што у овој политичкој групацији имају више информација о мутним радњама у многим срединама. А мутним се сматрају и одре-

МАГАЗИН 9.11.2014.

ђене активности везане за изборе чланова савета месних заједница који се крајем овог месеца одржавају након пуних седам година. Наговештај утицаја челника локалне самоуправе на ток изборног процеса повод је за оштро упозорење да се строго придржавају закона, и поштују судску праксу која је поводом ових питања установљена, како не би дошли у ситуацији да донете одлуке буду поништаване. Покрет за Краљево је то чинио и раније поводом одбране уставних начела која се односе на мешање локалне самоуправе у основну организацију грађана не терену, а то је месна заједница. Много тога се пред изборе у месним заједницама оцењује као притисак на постојећа руководства којима је мандат истекао пре више од три године, а споран би могао да буде и број

присутних са правом гласа на зборовима у месним заједницама у којима се савети бирају акламацијом. Можда све ово и не би толико болело да Покрет за Краљево и Српска напредна странка пре последњих локалних избора нису потписали документ којим се обавезују да ће се заједно борити против свих неправилности, између осталих и о забрани гајења генетски модификованих организама, изградње брана на Ибру и неких других ствари. Изгледа да су напредњации то заборавили кад су дошли на власт. Коначно издвајање Дома здравља из Здравственог центра „Студеница“ и даље заокупља пажњу пре свега опозиционих одборника у Скупштини града. Издвајање је морало да се догоди, а у Краљеву се одлагало знатно више него у другим срединама што је,

ИЗБЕГНУТ ИНЦИДЕНТ

Само неколико тренутака пре него је отпочела конференција за медије председника Покрета за Краљево др Љубише Јовашевића поред њега се сручио део плафона и озбиљно запретио сигурности учесника скупа. О свему је обавештена надлежна инспекција чију су инспектори

одмах изашли на лице места и констатовали фактичко стање. У Покрету за Краљево постоји сумња да се ово није догодило случајно, а од надлежних органа се очекује да у што краћем року утврде узроке како се не би изводили произвољни закључци. Т.Р.

по ко зна који пут, повод за закључак да се нешто крије. - Кад се ради нешто тако, а при том негативностима или лоше прорачунатим активностима уводи у још гору ситуацију, увек постоји разлог а разлог су паре. Зато питамо шта је то требало покрити из претходног пословања, па да видимо због чега је дошло до кашњења у раздвајању Дома здравља од Опште болнице. Још у новембру прошле године смо имали састанак са претходним градоначелником, и садашњим вршиоцем дужности директора Опште болнице, и захтевали да се направи комисија у којој ће бити представници града. Дом здравља је доходовни део здравства који прави мале трошкове. Максимални трошкови се праве у специјализованим болницма у којима перете веш, храните пацијенте, имате врло скупе лекове и адекватну апаратуру, инструменте за хирушке интервенције, потрошни материјал за операциону салу, анестезиолошку групу лекова и тако даље. Ми смо хтели да град направи комисију да би заштитио своје интересе. До тога није дошло па имамо хаос, грађевинску катастрофу, а чујемо да ће се линијама обележавати шта припада Општој болници, а шта не припада – каже др Јовашевић. С обзорм да и болница и Дом здравља користе одређене делове исте зграде посебан проблем по њему представља разграничење трошкова за грејање и утрошену воду. Ово је посебно индикативно кад се зна да је у ранијем периоду фигурирао дуг за воду од 20 милиона динара, а нема података да ли је то икада плаћено „Водоводу“. Ако није с правом се поставља питање зашто би остали грађани плаћали и били под сталном претњом интервенције приватних извршитеља. Кад је реч о здравству бројна питања остају отворена, чак и она због којих је пре само две године морао да интервенише министар здравља доношењем решења о смени тадашњег директора Здравственог центра. Т. Радовановић

Мешетарење на политичкој сцени

МАГАЗИН

9.11.2014.

ПОВРАТАК О

- Уз помоћ министра за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Краљево може да очекује све оно што није могло да се уради са Владом Републике Србије. – Одборничка група Покрета социјалиста у Скупштини града прави партнер власти. – Приоритет нове одборничке групе интерес града, а не политикантство и лични интерес. - Уз констатацију да се у политици не бирају средства повереник Покрета социјалиста обећава нове контакте са часним и поштеним људима који би током следећих неколико дана свој мандат ставили на располагање овој странци. – Честе промене партијских боја злобници називају прекрајањем изборне воље у чијој се основи налази неадекватан изборни закон

Фото: М. Радовановић

ОТПИСАНИХ

МАГАЗИН

9.11.2014.

есен је на краљевачкој политичкој сцени обележена бурним догађајима током којих су између две седнице настајале, а потом брзо нестајале, нове одборничке групе. Састав бројних од њих врло чудно изгледа и бољим познаваоцима стања у овој области што увек наводи на помисао о настојањима да се у другом односу снага оствари већа корист. Нема политичке странке у Краљеву која у свим иступима не истиче константно омасовљење и значајне резултате који су постигнути а све у интересу грађана који тога, изгледа, још нису свесни. Такве информације долазе и из редова три политичке групације које, након што су распуштени градски одбори, делују у ванредним условима на нивоу повереништава. Свакоме ко и мало размишља довољно је јасно да разлог за распуштање никако не може да буде добар и плодотворан рад. Наговештај да би већ на следећој седници Скупштине града могла да буде промовисана нова одборничка група доводи до парадоксалног сазнања да се формира од чланова који су на претходној формирали једну која није трајала ни колико период између два заседања. Парадокс посебне врсте представља сазнање да ће се, како наговештавају у Покрету социјалиста, одборничку групу имати и странка која на последњим локалним изборима у пролеће 2012. године, у коалицији са још две друге, није могла да пређе цензус и обезбеди место у одборничким клупама. Неуспех на ђурђевданским изборима био је повод да место првог човека краљевачког градског одбора ове партије напусти дотадашњи председник, а на његово место дође нови и ту буде тек до времена кад је успео да се запосли у установи за чији је рад одговорност преузео Покрет социјалиста. Да ли је то, или нешто друго, било повод за распуштање Градског одбора није познато. Зна се да ова партија функционише на нивоу повереништва на чијем се челу налази Александар Ерац, доскорашњи одборник Демократске странке Србије у Скупштини града.

Прво појављивање у јавности повод је за подсећање да је Покрет социјалиста у Краљеву изузетно успешно радио дуги низ година што је допринело да на претходним изборима освоји тек мало мање од пет одсто гласова и тако не уђе у локални парламент. Прилика за то на помолу је после две и по године, а кроз мала врата ће се провући још најмање четворо одборника који су се до пре неки дан на верност клели неким другим странкама. На изборе све странке излазе са великим амбицијама, а што су оне веће веће је и разочарање кад не буду остварене. То се, признаје Ерац, одразило и на рад Градског одбора Покрета социјалиста па је уследило његово распуштање. Одговоран задатак да га поново стави на здраве ноге преузео је Ерац после разговора са најстаријим члановима и заједничког става да се настави са позиције коју је Покрет социјалиста заузимао кад је био најуспешнији. - Очекујем да у наредном периоду будемо ослонац водећим странкама градске власти у Краљеву као неко ко ће помоћи да решимо све оно што они нису могли, или нису имали могућности да ураде. После само пар дана након именовања ја сам један од најпоноснијих људи у Краљеву, јер поред мене седе две даме одборнице града Краљева које су препознале идеје Покрета социјалиста и приступиле одборничкој групи у најави. Данас нас има троје, а очекујемо да ћемо кроз два три дана имати још нових који су препознали идеју да помогнемо Краљеву. Град Краљево ће од Покрета социјалиста добити много више, него што ће Покрет добити од града – каже Ерац. Одавно се у Краљеву, мање или више гласно, истиче изостанак добре комуникације са Владом Србије до које нису стизале довољно аргументоване информације о потребама у појединим областима. Александар Ерац верује да би његов имењак Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, могао да буде карика која недостаје.

Повод за такав став лежи у сазнању да је током претходне две године у сарадњи са првим човеком Покрета социјалиста, кроз рад краљевачког дела Канцеларије за Косово и Метохију, изградио довољно добре односе као основу на којој би могло да се изгради оно што је изостало током две и по године напредњачке владавине. Основа за то су, каже Ерац, његове вредности, професионалне и радне способности и енергија која је пресудно утицала на опредељење „да прихватим одговорну функцију повереника и задатак да формирам бољи и већи Градски одбор“. У таквим околностима готово невероватно звучи уверење да Краљево може да очекује све оно што није могло да се уради са Владом Републике Србије. Обећања о успостављању боље комуникације са Владом Србије чула су се у Скупштини града и раније поводом избора једног од чланова Градског већа који то после реконструкције овог органа више није. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања спроводи акцију радне мотивације са циљем да укључи установе, предузећа и радно способне људе у стању социјалне потребе како би побољшали квалитет живота. А бољи квалитет живота очекују и инвалиди запослени у „Пластметалу“ који дуго штрајкују, док у Покрету социјалиста верују да ће у сарадњи са градским челницима успети да реализују све што је потребно. - Желим да пошаљем поруку челницима града Краљева да ће ускоро у одборничкој групи Покрета социјалиста имати правог партнера, неког ко долази да би радио у интересу града, а не да би се бавио политикантством и задовољавао личне интересе. Сви овде присутни смо већ професионално доказани, имамо радно место, па мотив због кога неко долази у партију код нас не постоји. Мотив нам је да помогнемо да град крене на боље иако смо сведоци да је у последњих пар месеци, након доласка Томислава Илића на место градоначелника, дошло до помака. Завршен је мост преко Ибра, завршава се хала спортова, а креће

Александар Ерац

9.11.2014.

МАГАЗИН

градња затвореног базена. Ми ћемо бити потпора и у свим другим случајевима – каже Ерац. Годинама су на политички живот у Краљеву знатно утицали чланови Г17 плус који је релативно кратко егзистирао у оквиру Уједињених региона Србије. У коалицији са странком Заједно за Шумадију успели су да пређу цензус у локалном парламенту, али су на последњим парламентарним изборима доживели дебакл који је натерао фронтмена ове странке Млађана Динкића да напусти бављење политиком и остави на цедилу бројне следбенике који су га довољно дуго пратили у стопу, али само док је држао кључеве државне касе. Чим је кључ преузео други разбежали су се куд који, једни у напредњаке, други у независне одборнике трећи у Покрет социјалиста са образложењем да кроз ову, још увек

непостојећу, одборничку групу може доста да се учини за овај град. Четврти вероватно још лутају у дилеми коме ће се приволети царству. Сличне ставове дели и друга дама која све добро што жели граду није успела за много година у назад да оствари као члан Демократске странке, чак ни у време кад је она битно утицала на сва дешавања у граду. Све оно што није могао да обезбеди статус независного одборника, ни кратко гостовање у Новој демократској странци, пружа у наговештају Покрет социјалиста. Очи јој је у врло кратком периоду отворио повереник Покрета социјалиста и успео да убеди да у овој партији има довољно простора за рад на основи коју је створио Александар Вулин. Чудно делује сазнање да све оно што је учинила у претходном периоду, а на основу изреченог чини се

да је то много више него било који други члан Деморактске странке, у старом јату није препознато као ни много тога на шта је указивала. У Скупштини града је изостало разумевање одборнице Демократске странке која је указивала на бројне значајне проблеме, између осталих и на врло тежак положај инвалида у овом граду. Без намере да умањујемо значај било чијег рада, или изговорене речи, склони смо веровању о поразном стању у парламенту уколико на некој од наредних седница подржи исте предлоге само због тога што долазе из редова странке блиске власти. Нема странке у Краљеву која број чланова не мери хиљадама. Напредњаци у толиком броју нису успели да пронађу кандидата за градоначелника, а у Покрету социјалиста ни за председника Градског одбора, па су три нова

члана из неких других партија заузела челна места у овој. Најискуснији од њих је свакако Александар Ерац, доскорашњи члан Демокртсјке странке Србије која се након дебакла на парламентарним изборима, како рече, растурила на четири стране, па је њеним члановима било посебно тешко да се приволе било којој од сепаратистичких групација. Спас је у јесењем прелазном року обезбедио Александар Вулин, а његов имењак само десет дана након што је преузео одговорну обавезу обећава да ће наставити рад за опште добро грађана Краљева. - Искористили смо кратак период да неке ствари сагледамо и да маскималним радом покушамо да решимо проблеме, да доведемо нове људе који имају професионалну тежину јер је интенција Покрета социјалиста, и самог председника, да окупимо оне који могу нешто да ураде, да помог-

немо онима који не раде и да их запослимо, али не на терет буџета већ довођењем неке инвестиције у Краљево. У Канцеларији за Косово и Метохију отворили смо четири радна места, а то је доказ да имамо жељу и вољу да радимо у интересу града – каже Ерац. До следеће седнице Скупштине града предстоји лобирање и покушај да се убеди бар још двоје одборника да пређу на страну нове групације под именом странке која је изгубила изборе. Уз констатацију да се у политици не бирају средства повереник Покрета социјалиста обећава нове контакте са часним и поштеним људима који би током следећих неколико дана свој мандат ставили на располагање овој странци. А часним и поштеним у овој странци сматрају тек озбиљну намеру да се нешто уради. Колико су часни и поштени били они који су у више наврата мењали партијске боје показаће

време. Многи од њих су се, каже Ерац, добро крили иза бомбастичних назива одборничких група које су по правилу садржавале и одредницу Краљево. У жељи да искаже своју одговорност Покрет социјалиста формира одборничку групу под пуним називом странке која у локални парламент улази на мала врата, не на основу резултата избора и воље грађана. Злобници то називају прекрајањем изборне воље у чијој се основи налази неадекватан изборни закон. Велику заслугу за много тога што је постигао у политичком раду нови повереник Покрета социјалиста приписује медијима који су га често критиком усмеравали на прави пут. Колики ће бити њихов утицај на реализацију свега онога што је обећао при првом појављивању из новог јата остаје да се види. Т. Радовановић

Избори у месним заједницама

МАГАЗИН

9.11.2014.

ИСТИЧЕ РОК ЗА

А КАНДИДАТУРУ К

Фото: М. Радовановић

ако се избори за Савете месних заједница одржавају 23. новембра Изборна комисија за спровођење избора у месним заједницама на територији града Краљева подсећа сва заинтересована лица са територија месних заједница где се избори за Савете врше тајним гласањем да могу поднети кандидатуру на прописаном обрасцу најкасније до 13. новембра. Образац кандидатуре може се преузети у сали 3 Градске управе града Краљева сваког радног дана од 8 до 15 сати. Чланови савета се тајним гласањем бирају у месним заједницама Бресник, Гледић, Годачица, Кованлук, Матарушка Бања, Мусина Река, Прогорелица, Рибница, Савово, Самаила, Стубал и Хигијенски Завод, Т.Р.

Без длаке на језику: Раде Ерац (3)

МАГАЗИН

9.11.2014.

БУНТОВНИК БЕЗ РАЗЛОГА? 24

Фото: М. Радовановић

- Догађај од својеврсног значаја би у Краљеву било отварање било каквог производног погона који би производио нову вредност. - До врха власти су залутали и неки људи који по стручним, образовним и свим другим квалитетима то не заслужују. - На веома значајна места управе често долазе људи са врло сумњивим образовним и искуственим квалитетима. - И Хашим Тачи би са пет одборника могао да формира одборничку групу у локалном парламенту, а да то буде апсолутно законито. - Готово све новостворене групе имају одредницу Краљево, Сложно за Краљево, Заједно за Краљево, Сви за Краљево, Краљево изнад свега. - Највећем броју локалних страначких лидера, и лидера на нивоу републике, нису потребни успешни људи

Раде Ерац

МАГАЗИН 9.11.2014.

о истине се, кажу, најбоље долази кроз размену различитих мишљења и ставова стечених искуством. Зато је и настојање да се створи што реалнија слика о стању на краљевачкој политичкој сцени плод залагања да се дође до истине, а она гледана са различитих страна често и изгледа различито. Истина је да тренутно на политичкој сцени града три партије, од којих се две убрајају у веома значајне, функционишу у ванредним условима и на нивоу повереништава. У такво стање доспеле су након процене централа да се није радило у складу са очекивањима, па су укинути градски одбори. И док у тим партијама провејава мишљење да је тренутна ситуација само корак ка много бољем раду они други верују да је пре доказ постојања унутарстраначких турбуленција, подела на разноразне фракције због сукоба задовољних и незадовољних. Чвршће од тога је уверење да свега не би било кад би се чланови парламената на свим нивоима бирали по већинском систему, јер тада не би постојала потреба за послушнима. Трагање за послушнима, и избегавање непослушних, није карактеристика само ове средине. Доказивано је то много пута чак и пре него је 2000. године дошло до промена које се називају демократским. И док су неки генетски предодређени да буду послушни код других је тај ген изостао, па су увек непослушни, а таквима, потврђује пример некадашњег шефа одборничке групе Нове Србије у Скупштини града Рада Ерца, није место међу привилегованима. Основу свега што није добро Ерац и даље види у неодговарајућем изборном систему. При већинском би страначки челници трагали за људима који угледом могу да привуку што већи број гласача на свим нивоима, чак и у месној заједници. У пропорционалном систему такви нису неопходни, јер се гласови уместо на угледу појединаца обезбеђују на великим обећањима. А да су на сцени углавном обећања показује изостанак свега о чему се на велико гово-

рило током предизборне кампање. Осим завршетка једног, и привођењу крају другог, инфраструктурног пројекта не види се помак у било којој другој области. Ма колико да скора предаја на коришћење спортистима нове дворане у Рибници може да допринесе развоју спорта не може и отварању нових радних места, сем за неколико десетина буџетских радника који ће радити на њеном одржавању. Упркос обећању да ће у новом вртићу на Ратарском имању бити отворено на десетине, опет буџетских, радних места изостао је почетак рада и поред свечаног отварања пре скоро годину дана. Због тога би догађај од својеврсног значаја било отварање било каквог производног погона који би производио нову вредност. - Бојим се да ни од решења за „Фабрику вагона“ и „Магнохром“ неће бити ништа. Пропуштени су бројни возови током накарадног, брзоплетог и у неким случајевима криминалног поступка приватизације, тако да су некадашњи гиганти уништени и све закоровљено да не видим неку нарочиту перспективу. Грешка је дефинитивно у начину како је све приватизовано. Док су Словенци то радили тако што су делили акције радницима запосленим у гигантима, па се сваки осећао као власник и није дао да пропадне део његовог власништва, овде је друштвена својина била кумова слама коју је могао да развлачи како ко хоће. Доводили смо некакве назови инвеститоре са стране да нам опораве „Магнохром“, а последњи покушај је завршен на скадалозан начин зато што нико није хтео да прихвати једну ноторну чињеницу. У Индији је крава света животиња јер ко је има неће да цркне од глади, а не зато што они превише верују. Ми смо из те јаде и беде доводили инвеститоре да нас опораве и то се завршило тако како се извршило – каже Ерац. Ма колико то поразно звучи чињеница је, а то мишљење деле бројни актери политичке сцене, да су до врха власти залутали и неки људи који по стручним, образовним и свим другим квалитетима то не заслужују. Ни

бројни учесници у рушењу система који се заснивао на једноумљу не оспоравају да је у његово време постојало напредовање у партијској хијерархији. Систем напредовања је подразумевао учешће у управљању на најнижем нивоу одлучивања, од кућног савета преко месне заједнице, па даље до најистакнутијих места у локалној управи кад се стекне довољна количина искуства. Последње године потврђују да се много тога пореметило, па да на веома значајна места управе често долазе људи са врло сумњивим образовним и искуственим квалитетима, а највећи је што су се, осим послушности, неком заклели да знају да раде. Посебно проблематичним чине се образовни квалитети, јер је у неком давном времену било немогуће фалсификовати или купити диплому. У данашње време се то чини сасвим нормалном ствари што је био повод да Ерац са скупштинске говорнице предложи доста рационално решења за све који се кандидују за јавну функцију. Осим дипломе, која може и да се купи, обавезно је присуство бар два школска друга које, верује он, није лако обезбедити. - Ако неко у овој држави постаје посланик, или носилац било какве важне функције, а при том је школу завршио у четрдесетим или педесетим годинама поставља се питање где су они који су у истој генерацији студената имали просек 10, а дипломирали са 22 године. Такви више не виде перспективу у овој држави, дигли су сидро и побегли, а ако сви побегну поставља се питање ко ће да остане – каже Ерац. Резултати извршне власти у годинама иза нас изостали су и због чињенице да није могла да се обезбеди довољна доза стабилности као основног предуслова за успех и напредак. Насупрот околним градовима којима је то пошло за руком у Краљеву градоначелник озбиљно схвати функцију тек кад га смене. И следећи учи током наредне четири године док му траје мандат и то траје годинама у назад, а резултира изостанком извесније перспективе. У последње време готово да није

МАГАЗИН 9.11.2014.

било ни једне седнице Скупштине града а да није рођена нека нова одборничка група као производ накарадног изборног система који је додатно погоршан изменама закона који потврђује да је сваки одборник власник свог мандата. Много пута се показало да то ствара довољно простора за трговину, а на најдрастичнији начин се манифестовало кад је Демократска странка на тај начин успела да успостави власт. Све наводи на размишљање да би теоретски и Хашим Тачи са пет одборника могао да формира одборничку групу у локалном парламенту, а да то буде апсолутно законито. Није ново да је политика ствар интереса оних који их задовољавају различитим уступцима. Специфична трговина у локалним условима има за циљ да обезбеди подршку 36 одборника различитих партија, јер без ње нема власти. Нико не може да порекне да се све чешће састави одборничких група мењају између две седнице у време док још није било времена ни да се испуне обећања која су довела до уласка у њих. У политици може свашта да се обећа, а кад не испуните обећано дешавају се турбуленције каквима нема краја. У таквој ситуацији нико поуздано не може да тврди ни колико има независних одборника од којих поједини као запете пушке чекају позив да допуне групу од петоро који су се сагласили око нечега. То нешто најчешће се манифестује у вишим месечним примањима шефа одборничке групе и његовог заменика, право на секретара и неограничен број иступања са скупштинске говорнице. Од када је пао у немилост партијских другова, и постао независни одборник, и Раде Ерац је, признаје, био мета оних којима је недостајао још један члан. Индикативно је да готово све новостворене групе имају одредницу Краљево, Сложно за Краљево, Заједно за Краљево, Сви за Краљево, Краљево изнад свега и тако даље. Кад би то вербално залагање за Краљево било преточено у нешто што

даје конкретан резултат онда би то било добро. А колико је само вербално потврђује чињеница да се ништа боље не дешава. У таквој ситуацији није немогуће да између неке две следеће седнице Скупштине града нову одборничку групу формирају они који се сматрају независним. Међу њима, верује Ерац, има високо образованих људи са довољно политичког искуства, а баш због тога нису потребни странкама које су их одбациле. Због свега што се дешавало у не тако давној прошлости тешко се може прогнозирати шта би све могло да се догоди до сутра, а камоли до прве следеће седнице Скупштине града. Није мали број оних у власти, али и других ван ње, чак и грађана кој и немају никаве додирне тачке са њом, који верују да овај град заслужује бољу власт. До ње води испуњење бројних формалних услова, првенствено већински изборни систем и избор према имену и презимену. - Бољих људи има, али су у запећку и то је производ чињенице о којој смо говорили, јер највећем броју локалних страначких лидера и лидера на нивоу републике нису потребни успешни, већ послушни. Послушност подразумева неквалитет, неквалитет подразумева немање резултата и то је једно врзино коло у коме се налазимо, а које сумњам да може бити промењено без жешћих потреса у смислу социјалних немира и не знам чега све. Већински изборни систем, који би сигурно довео до квалитета у одабиру људи на јавним функцијама, био би самоубиствен за 95 посто оних који се баве политиком – понавља Ерац. Најновији потези Владе најављени као радикалне мере подрумевају смањење плата и пензија, а скоро да нико не размишља да и такву треба неко да заради кроз новостворену вредност. По ко зна који пут се као кључни проблем намеће питање покретања било какве производње, јер ма колико да се ради на стезању каиша на крају се долази до

последње рупе на њему након чега неминовно долази до пуцања. Мада нико не може поуздано да тврди да ли смо близу или нисмо чини се да је све већи број оних који, као игру на оштрици ножа, са стрепњом очекују и ову варијанту. Политика је све чешће ствар онога што се као објективан став намеће кроз медије и тако формира мишљење већине. То мишљење се, верује Ерац, намеће врло лако захваљујући чињеници да Србија и даље има велики број неписмених и полуписмених становника. Поразно делује сазнање да је број таквих, и оних других готово истоветан. Све је присутније уверење да је такво гласачко тело лако обликовати пласирањем дезинформација и владавином уз помоћ медија која се обезбеђује њиховом контролом и усмеравањем пажње на небитне ствари. - Најновији пример је инцидент на утакмици фудбалских репрезентација Србије и Албаније. То је скандал због кога у нормалним државама лети министар полиције. Међутим министар полиције се много насекирао зато што је неки бунтовник извређао премијера, па је медијски најбитнија ствар што је неко извређао премијера, а није проблем што је насред Београда слетела застава са мапом Велике Албаније до Дунава. Тако је увек у политици. Кад имате крупан проблем он се медијски покрије нечим што је можда бомбастије, али је свакако мање битно. Поменуо сам, не случајно, нашу омладину која још увек није одлетела из овог града, а видео сам је на територији моје месне заједнице кад је задесила највећа несрећа у последњих 50 година. Требало је видети ту енергију, вољу, снагу, одлучност, колективну психологију, па да из тога извучете закључак да ипак нисмо дотакли дно и да постоји нека нада. Нада су само ти млади људи и ништа друго – каже на крају разговора председник Месне заједнице Грдица Раде Ерац. Т. Радовановић

Одборнице Скупштине града у раду Женске парламентарне мреже

ВЕЋА УЛОГА ЖЕНА У ОДЛУЧИВАЊУ

МАГАЗИН

9.11.2014.

- Циљ Друге националне конференције женске парламентарне мреже је оснаживање жена у политичком животу у процесу доношења одлука на свим нивоима - У западном деморкатском свету жене су организоване на начин који им помаже да остварују права битна само њима и кроз скупштинску процедуру им дају потребан легитимитет. – У марту наредне године очекује се формирање Женске одборничке мреже која би укључивала све одборнице Скупштине града које чине трећину чланова локалног парламента

ткако је половином фебруара прошле године од 82 посланице Народне скупштине основана Женска парламентарна мрежа постала је јасан путоказ за све њих како се треба борити за права грађана. Ово је јасна порука са Друге националне конференције мреже чији је циљ оснаживање жена у политичком животу у процесу доношења одлука на свим нивоима. Конференција је окупила и око 200 одборница из Србије које су добиле смернице и моделе како да се активније баве животно важним темама и унапређују рад на локалном нивоу. Према речима координаторке Женске парламентарне мреже Марије Обрадовић теме конференције везане су за економско оснаживање жена, спровођење европских интеграција на локалном нивоу, женско-мушког дијалога

који је веома важан у српском друштву јер готово и не постоји, женска неједнакост и здравље жена. Снажну подршку промовисању унапређења положаја жена у свим позицијама где је могуће доношење одлука које утичу на побољшање њиховог живота и рада на локалном и националном нивоу и овога пута су дали Организација за европску безбедност и сарадњу и Београдски фонд за политичку изузетност. Женска парламентарна мрежа представља редак део политичког простора чији је основни циљ препознавање важних тема за друштво којима се могу истаћи изнад појединачних партијских циљева и интереса. Конференцији у Народној скупштини су поред посланица, око 200 одборница из целе Србије, представника

дипломатског кора међу којима је био и амбасадор Сједињених Америчких Држава Мајкл Кирби, присуствовале и представнице краљевачког Савета за родну равноправност. Трочлану екипу у којој су биле одборнице Скупштине града Елизабета Тодоровић и Десанка Кастратовић предводила је заменица секретара Скупштине града и председница Савета за родну равноправност Лидија Павловић. Женска парламентарна група је почела рад при старом сазиву Народне скупштине, а наставила и након мартовских ванредних парламентарних избора, па је новембарска конференција била повод за позив и бившим посланицама које су активно учествовале у раду мреже. Информација о једногодишњем раду Женске парламентарне мреже и

МАГАЗИН 9.11.2014.

постигнути резултати довољан су повод за сличан начин организовања на локалном нивоу након што су све учеснице скупа информисане докле се стигло у реализацији постављених циљева. Координационо тело Женске парламентарне мреже чине одборнице најзначајнијих политичких партија у Народној скупштини Марија Обрадовић, Дубравка Филиповска, Гордана Чомић, Славица Ђукић Дејановић и друге, а претходна година дана искоришћена је за упознавање са радом сличних група у другим земљама, пре свих Сједињеним Америчким Државама и Финској. Основни циљ је био да се упознају са правима која проистичу из родне равноправности на основу искустава женске парламентарне мреже каква постоји у америчком парламенту. У западном демократском свету жене су организоване на начин који им помаже да остварују права битна само њима и кроз скупштинску процедуру им дају потребан легитимитет. - Оно што сам приметила као позитивно у раду Женске парламентарне мреже је допринос изради кривичног закона на чији се изглед утицало амандманом којим се ставља ван снаге застарелост гоњења за силовање деце. Женска удружења су се двадесет година борила да ово постане саставни део закона што је коначно прихваћено на иницијативу Женске парламентарне мреже. Рад националне конференције се одвијао у неколико радних група, Жене и здравље, Женска неједнакост, Мушко женски дијалог и Жене и европске интеграције на локалном нивоу. Нас три смо биле у групи Европске интеграције коју је водила Гордана Чомић која је дуго посланица и дуго се бави питањем европских интеграција, па нам је рекла много тога што нисмо ни знале иако се бавимо политиком. Сазнале смо шта је све урађено на путу ка ступању у пуноправно чланство Европске уније и које су одлуке које ће морати да се донесу на нивоу локалних самоуправа да би се ускладиле са прописима Уније. Посебан акценат је стављен на женска права на локалном нивоу и њи-

хову промоцију како би у тренутку изјашњавања на референдуму о приступању Европској унији жене знале које су предности и мане чланства – каже Павловић. Временско ограничење није дозвољавало да присуствују раду свих радних група, али су писане информације о њиховом раду доступне и добра основа за доношење неких будућих одлука у локалном парламенту. У Краљеву се већ размишља о формирању Женске одборничке мреже која би укључивала све одборнице Скупштине града које чине трећину чланова локалног параламента. Овај број се од конституисања мењао, па их сада има двадесетак што је довољно да се отпочне озбиљан рад на конституисању тела за које постоји подршка локалних органа власти, али и Женске парламентарне мреже. Пре него се то учини потребно је отклонити законска ограничења, и извршити измене у Статуту града или мрежу формирати у оквиру Савета за родну равноправност. Много важније од формалног начина успостављања мреже је, каже Павловић, да жене у остваривању права битније утичу на одлуке које се доносе у локалном парламенту. Као ни парламентарна ни одборничка мрежа нема за основу политичку позадину, а од чланица свих парламентарних странака се очекује да вођене једном идејом заједнички раде на остваривању интереса свих жена. До тада се очекује помоћ парламентарне мреже и едукација како би све схватиле да заједнички интерес по некад треба претпоставити интересима партија којима припадају. Већ у фебруару наредне године очекује се дводневни семинар за све одборнице уз финансијску помоћ организација које су током претходне године помагале рад Женске парламентарне мреже. Након тога се, већ у марту, очекује да би у Краљеву могла да буде формирана Женска одборничка мрежа каква већ постоји, и по првим информацијама добро ради, у Ужицу. Сличне од скора постоје у Чачку и Крагујевцу док у Крушевцу ни после неколико покушаја није успела да буде формирана. Основни проблем у процесу фор-

мирања је непостојање правног основа за овакав вид организовања. Он не постоји ни за парламентарну мрежу на нивоу републике, али постоји чврсто уверење да би врло брзо могло да дође до проналажења начина за формирње у складу са постојећим прописима. - Битно је да се жене анимирају и схвате да сврха стављања на изборне листе не буде само испуњење формалног захтева о 30 посто жена које би само седеле и биле нека врста украса у парламентима. Не очекујемо да ће све бити активно укључене и радити, али је битно да постоји група од бар неколико које ће носити целу причу, а да остале дају допринос кроз различите сегменте у границама својих могућности. Најбитније од свега је да се кроз мрежу, и ово што чинимо кроз Савет за родну равноправност, жене мало више укључе у политичка дешавања – каже Павловић. Међу одборницама Скупштине града има жена из готово свих политичких партија које су на последњим локалним изборима успеле да пређу цензус и уђу у парламент. Старосна структура задовољава, па постоји опште уверење да би већ од почетка другог квартала наредне године могле да имају значајнију одлуку у одлучивању, посебно о темама везаним за побољшање положаја жена. Поред координаторке Женске парламентарне мреже Марије Обрадовић, која је посебну пажњу посветила Краљевчанкама, делагацији жена су време посветили и други краљевачки посланици у Народној скупштини, Зоран Бојанић, Јелисавета Прибојац и Иван Јовановић. Редовно заседање републичког парламента није дозвољавало дуже дружење, а пауза у раду је искоришћена да се обиђу скупштинске просторије и упозна са радом највишег законодавног органа. Рад свих женских мрежа одвија се под слоганом Заједно смо јаче, а поента целе приче, каже Павловић, заснива се на потреби да делују управо тако без обзира на све супротности у ставовима политичких опција којима припадају. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 9.11.2014.

Више јавно тужилаштво

МАГАЗИН

9.11.2014.

У ОДБРАНИ ИНТЕРЕСА ДРЖАВЕ

- На подручју Краљева у последње три године бележи се пораст врло тешких кривичних дела. – У Вишем суду изречено седам казни затвора од 30 до 40 година. – Све већи број малолетних извршилаца тешких кривичних дела, чак и оних између 12 и 13 година. - У добро чуваним просторијама Полицијске управе налази се око пола тоне различите дроге која чека долазак државне комисије за уништење. - Суд тражи много доказа за утврђивање привредног криминала па је врло тешко издејствовати осуђујућу пресуду. - Највећи проблем Вишег тужилаштва у Краљеву је предмет у коме се испитује да ли је било злоупотреба у трошењу средстава за санацију последица земљотреса. – Ако се утврди да је било наплате радова који нису извршени у градски буџет би могло да се врати 40 до 70 милиона динара

Милош Бзенић

фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

9.11.2014.

авно тужилаштво се дефинише као самостални државни орган који гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости, а функцију врши на основу Устава, закона, потврђеног међународног уговора и прописа донетих на основу закона. Специфични услови у којима се земља налазила последњих година утицали су и на потребу реформе правосуђа, у оквиру њега и тужилаштва, што се неминовно одразило на рад овог органа чији је посао у Краљеву посебно усложен прихватањем великог броја предмета са територије Косова и Метохије. Рад Вишег тужилаштва додатно оптерећује ситуација на територији Рашког управног округа, посебно она у Новом Пазару. Последњи сусрет градоначелника Краљева Томислава Илића са представницима безбедносних структура, у које се убраја и тужилаштво, сведочи о константном повећању обима посла, а међу новим случајевима који пристижу има предмета у којима је већ поступао суд у Новом Пазару. Само летимичан поглед на многе од њих сведочи о захтевима за изузеће сваки пут кад се у поступку појави неко од познатијих лица из овог краја. Епилог

је у сваком од појединачних случајева пребацивање у најближе тужилаштво, а то је увек краљевачко. Ситуација у новопазарском правосуђу је до те мере проблематична да због малог броја судија кривичара Вишег суда, у конкретном случају само три, у великом броју случајева није могло да се конституише ни Кривично веће. Све то утиче на знатно већи обим посла који се у Краљеву извршава са недовољним бројем радника. Сазнање да је задатак тужилаштва да брани интерес државе основни је мотив да сви ови, а и предмети из Косовске Митровице, Лепосавића и Зубиног потока, буду прослеђени у Краљево у коме је ситуација, без обзира на све ово, у последњих неколико година додатно компликована. Виши јавни тужилац Милош Бзенић свеочи да се на подручју Краљева, поготово у последње три године, бележи пораст врло тешких кривичних дела. Негативан тренд је почео у новембру 2011. убиством власника приватног предузећа на Гочу, а од тада се врше све тежи злочини. Сви предмети су кривично правно решени, извршиоци врло брзо откривени и правоснажно осуђени, а о тежини изврше них дела сведочи да је у Вишем суду изречено седам казни између 30 и 40

година затвора којима је замењена смртна казна. Интересантан је податак да овако велики број најстрожих казни није изречен ни у много већим градовима у земљи. Процеси који су додатно компликовани присуством великог броја лица која учествују у суђењима, и чланова породица оштећених, захтевали су посебне мере обезбеђења и ангажовање полиције и жандармерије, али су доведени до краја без икаквог ексцеса.

Малолетничка делинквенција На територији под ингеренцијом Вишег тужилаштва у Краљеву бележи се и пораст малолетничког криминала, а број кривичних пријава против малолетних извршилаца се из године у годину повећава. Више од истраживања свега што доводи до њих траже се објашњења шта су узроци понашању најмлађих који су, по правилу, препуштени сами себи. Један од разлога је и изостанак васпитног рада у школама које су све више само образовне институције. Од када је 2000. године дошло до промена које се и даље, али све ређе, називају демократским престале су да постоје орга-

низације које су се бавиле младима. Сазнање да више нема организационог деловања омладине на нивоу шире заједнице, нити њених некадашњих огранака на нивоу локалних самоуправа, потврђује поразно сазнање да се више нико не бави овом категоријом становника Србије. Поразније од сазнања о повећаном броју тешких кривичних дела делује оно о све нижој старосној доби починилаца, па има и оних између 12 и 13 година. Према важећим законима кривична одговорност код малолетника наступа од навршене четрнаесте године, па је све присутнија теза о спуштању овог прага на 12. Више од свега забрињава чињеница да је током претходних година било и убистава које су извршила малолетна лица. Иако безбедносне структуре, судови и тужиоци, тесно сарађују са Центром за социјални рад и организација ма цивилог друштва које се баве овим проблемима изостали су ефекти на смањењу тешких кривичних дела које врше малолетници. Један од разлога за повећање је велики број припадника ромске популације који су досељени са простора Косова и Метохије, а нису успели да се на адекватан начин прилагоде животу у новим условима. Доказ томе су и

конфликти између ромских заједница староседелаца и досељеника. Да проблем нису само Роми сведочи податак о извршиоцима кривичних дела и из стабилних породица у којима су родитељи, оптерећени бројним бригама везаним за свакодневни живот, у други план потиснули рад са децом.

Дрога Подаци Вишег тужилаштва сведоче да у Краљеву нема наркомана и промета дроге какви се бележе у другим срединама што је у директној корелацији са смањеним бројем трговаца дрогом који раде у овој средини. Проблем дроге присутан је свуда у свету и нема државе која је успела да га реши у потпуности, чак ни оне у којима се трговина и најмањим количинама санкционише доживотним затвором или смртном казном. На територији Краљева је смањен обим трговине трогом и број људи који су се обогатили овим активностима. Неки од њих су одлежали затворске казне, други се налазе у затворима, а све је утицало на заустављање негативних трендова у овој области. И поред тога велика је количина дроге која са југа Србије кроз Краљево путује

према северу и даље, а у чијем транспорту, поред оних са територије Косова и Метохије и Црне Горе, учествује известан број Краљевчана. У добро чуваним просторијама Полицијске управе налази се око пола тоне различите дроге која чека долазак државне комисије за уништење. Полицијска управа Краљево, Жандармерија и БИА су одиграле значајну улогу у спречавању кријумчарења и учествовали у запленама дроге на другим територијама, па су током прошле године само на подручју Суботице запленили 138 килограма. У тужилаштву потврђују да циљ ових активности није да се открију курири који за неколико стотина евра преносе неколико килограма дроге до крајњег одредишта, већ да се утврде путеви и они који организују промет наркотика.

Видео надзор Све чешће помињање увођења видео надзора на критичним местима у граду пропраћено је бројним коментарима којима се подржава, или критикује, ова иницијатива. Искуства градова који су то већ учинили сведоче о смањењу стопе криминала, преступа или прекршаја, а све због сазнања да

9.11.2014.

МАГАЗИН

се особе склоне оваквом понашању другачије понашају кад знају да их неко гледа. Увођење овакве врсте надзора је, тврде у тужилаштву, у складу са законом и ни на који начин не повређује приватност грађана, а знатно доприноси и смањењу прекршаја у саобраћају и области јавног реда и мира која иритирају грађане, посебно код извршења кривичних дела против имовине у које се убрајају провалне крађе, крађе и слично.

Реформа кривичног права Од 1. октобра прошле године у судовима нема истражних судија, па је за предистражне поступка и вођење истрага надлежан тужилац. Иако је обим посла знатно повећан није га пратило и ангажовање довољног броја извршилаца којих је мање и по редовној систематизацији. Ситуација је до-

датно отежана након што је Влада Србије донела уредбу о забрани новог запошљавања у јавном сектору. Колико је обим посла повећан сведочи податак да је само у једном дану током септембра 2011. године Основни суд преузео чак три хиљаде предмета из сличног у Косовској Митровици од којих многи нису имали ни омоте. У августу ове године у Краљеву је окончан и случај терористичког напада ракетним бацачем на два аутобуса полиције на подручју Косова и Метохије изведен још 1998. године. Поступак је трајао толико дуго због потребе да се прибаве довољно квалитетни докази за утврђивање кривице, а посебне потешкоће чинило сазнање о спором путу до сведока који су и на територији централног дела земље често мењали пребивалиште. У том контексту треба посматрати и напоре о прибављању доказа са простора на

коме полиција нема права да врши претрес, привођење или било коју другу принудну радњу.

Привредни криминал Кад је у питању привредни криминал у Вишем тужилаштву се посебна пажња поклања кривичним делима која се карактеришу као корупција. Од ступања на снагу новог законика о кривичном поступку суд више сам не изводи ни један доказ, него чека предлоге странака, а ако их нема доказ се не изводи. У Вишем тужилаштву указују и на драстичну промену ставова суда код привредног криминала. И док је некада било довољно доказа да се неко лице оптужи за злоупотребу службеног положаја, проневеру или слично, сада суд тражи толико детаља и ситница да је врло тешко издејствовати осуђујућу пресуду за привредни

криминал. Највећи проблем Вишег тужилаштва у Краљеву је предмет у коме се испитује да ли је било злоупотреба у трошењу средстава за санацију последица земљотреса. Поред предмета којим је обухваћено 14 лица у поступку су и два у Основном суду на основу истраге који је основни тужилац покренуо још 2011. године против чланова Комисије за јавне набавке. Због недовољне сарадње са локалном самоуправом, и неким поступцима који нису ишли у прилог истраживању целог догађаја, одужила се истрага која је отпочела у мају прошле године. Предмет истражних радњи је и додела 465 монтажних кућа након земљотреса, а без одговарајућих одлука. Они који су их добили правно нису власници над њима, а локална самоуправа нема довољно новца да плати трошкове уписа у ката-

стар непокретности. Није формирана ни комисија за пријем тих објекта, а нема ни назнака да би брзо могла бити формирана. Тужилаштво у исто време покушава да утврди и да ли је приликом градње било неосноване наплате радова који нису извршени. Ако се утврди да јесте у градски буџет би требало да се врати између 40 и 70 милиона динара. Поступак утврђивања истине отежава и моћ извођача радова који су успели да утичу на комисију вештака, међу којима су и професори грађевинског факултета, како би приликом вештачења сачинили неистинит налаз. Више тужилаштво прикупља доказе и о евентуалним злоупотребама везаним за закуп простора у коме је смештен Кафе „Пасаж“ и чудној сагласности функционера да се зида на простору који је власништво града. Утврђено је да начин додељивања по-

менутог земљишта садржи елементе кривичног дела, а у току је вештачење које треба да покаже истинитост сумњи. Након што је објекат урушен у земљотресу према закону је престао да важи и уговор о закупу, па је требало да локална самоуправа распише нов оглас и тиме обезбеди додатна средства за градски буџет. Касније изведени радови под чудним околностима од стране власника су процењени на енормно висок износ и понуду да на име уложених средстава буде ослобођен обавезе закупа од три хиљаде евра месечно до 2018. године. Уколико Више тужилаштво успе да докаже извршење радњи супротних закону локална самоуправа може да поништи уговор и простор изда закупцу под условима за које процени да су реални. Т. Радовановић

Почетак партнерства две сродне школе

МАГАЗИН

9.11.2014.

КОРАК КА ДУАЛНО

- Програмом немачке невладине организације ГИЗ везаним за нови образовни профил бравар заваривач од ове године је обухваћена и краљевачка Машинска техничка школа „14. октобар“. - ГИЗ је преузео обавезу да српско образовање, са свим специфичностима које га карактеришу, приближи европском првенствено кад су у питању занатска занимања. – Краљево посетили представници Техничке школе из баварског града Вајдена. – Након образовања сарадња у области политике и економије. – Ученици из Краљева на школовању у Немачкој

вропа је суочена с недостатком високо квалификованих и образованих радника на подручју науке, технологија и инжењерства што угрожава будућност њене конкуретности. Како европски систем образовања и школовања не одговара потребама, и недовољно припрема раднике за попуњавање слободних радних места, Европска унија се залаже за увођење

дуалног система школовања, па се успостављају бројни партнерски односи школа из земаља уније са сродним из земаља које су тек на путу да то постану. То је и био повод да, у оквиру пројекта Школска партнерства који реализује немачка невладина организација ГИЗ уз сагласност Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Машинска техничка школа „14. окто-

бар“ буде домаћин гостима из Немачке, педагошком руководиоцу Техничке школе из баварског града Вајдена Алојзу Пехеру који је у Краљево допутовао са сарадницима Хајнц Тео Нипхаусом и Инге Вагнер. Делегацију две школе је у среду примио и градоначелник Краљева Томислав Илић. Посета немачких просветара је

само почетак сарадње за коју директор краљевачке Техничке школе Зоран Андријанић верује да би могла да потраје и да одговарајуће резултате. Партнерство две школе је успостављено посредством немачке невладине организације ГИЗ која у Србији дуги низ година подржава различите пројекте, а покренула је различите програме реформе. Од ове године је програмом везаним за нови образовни профил бравар заваривач обухваћена и краљевачка Машинска техничка школа. ГИЗ је преузео обавезу да српско образовање, са свим специфичностима које га карактеришу, приближи европском првенствено кад су у питању занатска занимања. У том смислу је успостављено партнерство немачких са неколико средњих стручних школа у Србији које школују ове профиле радника, а сарадња би током наредних неколико година требало да се одвија у складу са протоколима који свака од

њих буде потписала. Гости из Немачке су упознати са основама на којима се заснива образовни систем у Србији и потврдили да партнерство које започињу није само површно, а да би у будућности требало да прерасте у право пријатељство. Партнерска школа из баварског града Вајдена, удаљеног око 200 километара од Минхена, школује између 300 и 500 ученика, а у образовном процесу учествује до 150 просветних радника. Слична партнерства успостављена су са више десетина школа широм света, подједнако са онима са истока као и са запада, а почетни резултати охрабрују и наговештавају могућност проширивања сарадње на област политике и економије. Дугогишње искуство показује да нема већег града у Немачкој у коме нема радника из Србије, од оних који обављају најједноставније послове до руковаоца високо софистицарних машина. Ово је и повод да се истакне зна-

чај размене искустава, јер у времену интензивног развоја технологије технолошки развијенија земља може да помогне да се брже пређу одређени кораци и достигне виши ниво и у образовном процесу. И док гости из Немачке очекују формирање радника према својим потребама у Краљеву верују да би стечена знања најбоље могла да буду добра основа за неку од нових страних инвестиција. Гости из Немачке потврђују да је циљ партнерства међу техничким школама побољшање образовања ученика, али и наставника, па је упућен позив да ученици из Србије део школовања обаве у немачким школама, а практични део наставе у њиховим фирмама. У наставку сарадње очекује се повезивање производних предузећа два града, а први на том путу су краљевачки „Радијатор инжењеринг“ и „Евротехна“ које су посетили гости из Немачке. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ОМ ОБРАЗОВАЊУ

Симпозијум радова младих академаца - СРМА

МАГАЗИН

9.11.2014.

ИНТЕЛЕКТУАЛНО НАД

- Традиционални Симпозијум радова младих академаца учвршћује се као један од најзначајнијих скупова ове врсте у региону. – Зборник радова са симпозијума преко веб сајта доступан јавности широм света. - Већина млађих студената у Организационом одбору довољна гаранција да ће и наредних година успешно организовати сличне скупове. - СРМА има задатак да окупи најспособније младе људе, а то често смета онима који не могу успешно да се укључе ни у неке од других области живота. - Увек кад се појави способан човек сви мање способни се окрену против њега

Фото: М. Радовановић

ДРАСТАЊЕ ПРОСЕКА

МАГАЗИН

9.11.2014.

етврти пут заредом студенти краљевачког Факултета за машинство и грађевианрство организовали су међународни Симпозијум радова младих академаца СРМА. На скуп је ове године пристигло више од двадесет оригиналних стручних радова које је верификовао Програмски одбор, а сем краљевачких аутори су студенти из Бугарске, Либије и Нигерије. Идеја за организовање једног оваквог скупа потекла је након што су краљевачки студенти 2010. године учествовали на сличном у Немачкој, а по повратку пожелели да кроз размену искустава студената факултета техничких наука унапреде знања и прошире видике. Само годину дана након Краљевчана сличну манифестацију су покушали да организују студенти Универзитета у Нишу, али нису успели тако да је ово јединствен у земљи скуп будућих стручњака из различитих области технике. Први симпозијум у Врњачкој Бањи окупио је највећи број учесника који су

у четрдесет оригиналних радова обрађивали теме из редовне наставе, али и ван ње. Након другог на Копаонику, и прошлогодишњег поново у Краљеву, симпозијум који већ поприма обрисе традиционалног учвршћује се као један од најзначајнијих скупова ове врсте у региону. Прве три године право учешћа су имали студенти основних и мастер студија, а од ове и докторанти техничких наука, машинства, архитектуре, грађевинарства и других. Председник Организационог одбора Катарина Чурлић интересантним оцењује и прошлогодишње учешће студента медицине са радом везаним за конструкције које се користе у овој области. После две године паузе међу учесницима су поново студенти машинства из бугарског главног града, али и њихове колеге из Нигерије и Либије који студирају на Универзитету у Београду. Студенти техничких наука нису превише склони јавним наступима, па су скупови ове врсте добра прилика да се ослободе треме и припреме за слична

иступања током професионалне каријере након завршетка студија. Осим што учешће на оваквим скуповима остаје забележено као референца у професионалној каријери сазнање да се бележи и у документу који прати диплому може додатно да мотивише, јер у одређеним ситуацијама може пресудно да одлучи при избору кандидата са истоветним другим карактеристикама. У Организациони одбор је укључено деветнаест студената краљевачког факултета са прецизним задужењима у оквиру маркетиншких активности, комуникације, техничке подршке, финансија. Посебну подршку даје Програмски одбор састављен од универзитетских професора који након прегледа свих радова пристиглих на симпозијум сваком од учесника додељује одређени сертификат. Сви радови се објављују у зборнику који се трајно чува у Народној библиотеци Србије, а у зависности од финансијских могућности штампа или дистрибуира на компакт диску. Значајнијем од облика у

коме се презентира у Организационом одбору истичу податак да је и преко веб сајта доступан јавности широм света. Томе доприноси и сазнање да су сви радови преведени на енглески као званични језик симпозијума. Карактеристика овогодишњег симпозијума је двоструко већи број радова са других факултета него са краљевачког што потврђује међународни углед и значај који се придаје овом догађају. Катарина Чурлић на симпозијуму учествује други пут, ове године са радом из области заваривања. Након што је предметни професор потврдио довољан квалитет рада колега Милош Ружић се потрудио да помогне око превода и израде презентације што још једном потврђује темељно залагање за тимским радом у свим областима. Тимски рад је заступљен и у Организационом одбору, а већина млађих студената у њему довољна је гаранција да ће и наредних година успешно организовати сличне скупове. Радови се на симпозијуму предста-

вљају говорном и постер презентацијом и док је говорна на енглеском језику ограничена на пет минута, постер презентација траје онолико колико су посетиоци спремни да од аутора траже додатна објашњења везана за рад. Највећи проблем су као и у другим областима финансије које су у директној вези са трајањем скупа и бројем учесника које би Краљево могло да угости. Како је ове године изостала подршка ресорног министарства у помоћ је прискочио градоначелник Краљева Томислав Илић и помогао у обезбеђењу простора и штампању рекламног материјала. Председник Програмског одбора др Миомир Вукићевић потврђује постојање довољне количине енергије и воље којима се превазилазе сви проблеми, а било их је од зачетка прве идеје о организовању. Основни квалитет представља сазнање да су превазиђени први суштински проблеми, између осталих и они везани за отпоре у локалној средини о потреби органи-

Катарина Чурлић зације оваквих скупова. - Нама овде није битно да сала буде пуна и да дође 200 људи, већ да дођу они који су квалитетни. СРМА има задатак да окупи најспособније младе људе, а то често смета онима који не могу успешно да се укључе ни у неке

од других области живота и увек кад се појави способан човек сви мање способни се окрену против њега. Овакав скуп смета и другим срединама због тога што нису успеле да организју ништа слично на овако високом нивоу. Ми смо мала средина, па у неким стварима можемо да будемо много напреднији од великих, напреднијих, богатих и силних. У овој области смо бољи од других баш зато што смо мали, флексибилни, што се лако договоримо разумемо, па све функционише перфектно – каже Вукићевић. Све то утиче да СРМА буде озбиљно схваћена и ван граница земље, па спремност професора да подрже студенте у највећој мери утиче на

опредељење за учешће на симпозијуму. Др Вукићевић посебно значајним сматра и учешће студената из средина у којима је изостала оваква подршка. Иако је симпозијум отворен за студенте свих техничких факултета и ове године се бележи најмасовније учешће машинаца, посебно оних који су осетили потребу да се обрате јавности и представе резултате свог рада. Поред тога што радове пишу на енглеском језику он се користи и за говорну презентацију чиме се студенти додатно стимулишу у борби за врхунске домете у истраживању нових могућности. Планови покретача идеје о орган-

МАГАЗИН

9.11.2014.

Др Миомир Вукићевић

- Веома ми је драго да сам вечерас у име града Краљева домаћин скупу попут овог. Са поносом истичем значај одржавања Међународног симпозијума младих академаца баш у нашем граду и то захваљујући студентима и професорима Факултета за машинство и грађевинарство. Већ четврту годину заредом краљевачки студенти врло успешно окупљају своје колеге студенте из градова широм Србије, али и из иностранства, представљајући достојно свој град по богатству које нема цену – по знању. Захваљујући вама драги наши академци Краљево свима шаље поруку да је град младих, способних и предузимљивих људи. Ми смо вам на томе захвални. Драго ми је да сте баш градску кућу изабрали за место одржавања

симпозијума. Ја вам у име града желим добродошлицу, и вама и свим вашим и нашим гостима. Ваша жеља да у град Краљево донесете, и већ наредне године успешно примените одно што сте видели и чули на научној конференцији у Немачкој 2010. године, на нашу велику срећу резултирала је сада већ традиционалним симпозијумом намењеним студентима основних и мастер студија. Успеху је допринела и ваша сарадња са професорима и руководством факултета који су вас у свему подржали. Надам се да је и скромна подршка града у организовању једног оваквог догађаја допринела значају и одрживости Срме. Заиста нам је велика част да се похвалимо вама. Желим да вам улазак у свет науке буде што приступачнији и лакши и да

без проблема можете да развијате своје креативне потенцијале. Сигуран сам да сте већ остварили бројне циљеве Срме, а нарочито онај назван интелектуално надрастање просека. Желим вам још много научних и забавних дружења било да их ви организујете, било да сте гости на њима. Још једном хвала вам што у свет шаљете лепу слику свога града, што непрестано радите на свом развоју на добробит и своју и своје заједнице. Хвала вам што храбро идете напред и трудите се да надмашите себе. До следеће Срме, или неког новог окупљања, ове врсте желим вам само успех у раду – рекао је градоначелник Краљева Томислав Илић.

зовању симпозијума, и оних који су прве четири године учествовали у његовој реализацији, усмерени су ка регистрацији друштва као правног субјекта што би требало да олакша приступ потребним средствима. Планови организатора усмерени су ка укључењу и других институција и одржавање на другом месту сваке наредне године. У том смислу следи разговор са колегама из Бугарске да неке од наредних година и они буду организатори једног оваквог скупа. Циљ је и да већ од идуће године организацију подржи универзитет у оквиру кога функционише Факултет за машинство и грађевинарство. Т. Радовановић

Знаменити Краљевчани: Саво Вељковић (3)

МАГАЗИН

9.11.2014.

УЧИТЕЉ КОЈИ ЈЕ УКИНУО ПОНАВЉАЊЕ

- У време кад је Саво Вељковић, а и генерације бројних других учитеља, правио прве кораке у преношењу знања на друге школа је представљала својеврстан прозор у свет који су отварали међу првима учитељи. - Ма колико да ђаци баратају великом количином информација и различитих чињеница оне нису систематизоване, па ни силно знање нема превелику вредност и није довољно функционално. - Већи проблем од деце су родитељи који су деведесетих година прошлог века проживљавали трауматичне тренутке и тинејџерске дане живели уз турбо фолк, и различите типове обријаних глава са златним кајлама око врата који су се са полуголим певачицама у џиповима појављивали на телевизијским екранима и промовисали нову квази културу

Саво Вељковић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

9.11.2014.

аннаставне активности које су красиле деценије рада у основним школама одавно су присутне само као сећање у свести старијих просветних радника и оних који су давно престали да буду основци. Зато је настојање да се бар део њих оживи, макар и кроз оркестар мандолинаша, увек подложно критици која најчешће нема реалну основу. А колико је тешко радити са децом која никада нису узела инструмент у руке, и направити иоле озбиљан оркестар, знају само они који су се тиме било када бавили. Саво Вељковић је више пута током вишедеценијског учитељевања кретао од нуле и никад му није било тешко да, у интересу деце, обави део напорног посла који тражи велико стрпљење. А требало је пре свега научити елементарне ствари, како се држи инструмент, како се прстима притискају жице и производе тонови. Основна школа „Светозар Марковић“ кубури са простором и за редовне образовне активност, за оне додатне посебно. Ма колико да је изостало разумевање колега за још једну врсту активности није било ни довољно места

за вежбање, па је породична кућа у Улици цара Лазара у више наврата била место са кога су се, у време кад није било наставе, чули први, по некад врло чудни, звуци мандолина. Ма колико да се у појединим случајевима чинило да би идеја врло брзо могла да пропадне, а није мали број оних који су баш то желели, увек је по ко зна који пут на површину испливало сећање на старијег колегу са почетка учитељске каријере у Лађевцима Недељка Костића. У то време ништа необично није било да човек који пре свега воли своје ђаке од скромне учитељске плате купи довољан број блок флаута како би формирао школски оркестар. Пре него је увежбан репертоар за једносатни концерт као проблем се јавио недостатак довољно нотног материјала за ову врсту инструмента. Био је то повод за додатно ангажовање на проналажењу песмица, давних школских и садашњих веселих, примерених овом узрасту, а репертоар је додатно обогаћен староградским песмама које се добро уклапају у мандолински звук. После првих наступа након дуготрајног и напорног рада стигле су и прве

потврде да труд није био узалудан што је утицало на раст апетита за доказивањем и ван граница локалне средине. Начин да се то постигне је учешће на неком од бројних такмичења каква се одржавају на територији Србије. Календар Министарства просвете садржи бројна такмичења различитих оркестара након квалификација на локалном и окружном нивоу. Оркестар мандолина учитеља Вељковића није имао са ким да се такмичи у савладавању музичког знања, јер на територији округа није било сличног. То је и био мотив да ступи у контакт са Удружењем музичара Србије и затражи додатна објашњења по питању учешћа на неком од такмичења основаца овог узраста. Једини начин за то била је организација самосталног концерта коме би присуствовао неко од музичких стручњака и проценио колико су краљевачки основци савладали нове инструменте да би могли да се такмиче на републичком нивоу. - Концерт смо одржали 9. априла ове године у веома акустичном простору амфитеатра Основне школе „4.

краљевачки батаљон“. У музици је веома важно имати добар простор у коме ће та музика да се чује, а у мојој школи таква могућност не постоји. Краљевачко Друштво учитеља ми је омогућило да добијем простор, а онда сам лепо осмислио плакат са позивницом за јавни концерт. Кренули смо са лепим лаганим школским песмицама, „Шапутање“, „Шушти шушти бамбусов лист“, „Гази гусак барицама“, а онда сам мало задирнуо у неке песме из младости и времена кад сам као учитељ радио са ђацима „Билећанку“, „Коњух планином“ и сличне за које се показало да их и данашња деца воле. Из Удружења музичких педагога Србије је дошао професор музике, одслушао све песме и дао нам позитивну оцену на основу које сам послао

пријаву за такмичење дечјих оркестара у Лазаревцу. Све сам морао да урадим сам јер у школи није било разумевања за овакве активности, па ми се учинило као да преовладава уверење да нешто тако школи не треба – прича Вељковић. У седмоминутни такмичарски програм укључене су четири композиције, јапанска народна песма „Шушти, шушти бамбусов лист“, затим „Гази гусак барицама“ и „Црвени макови“ уз додатак једне староградске. Дуго се искусни педагог двоумио да ли да то буде певљивија, а у једно и много захтевнија јер захтева широк дијапазон гласова, „Емина“ која је у последњем тренутку подређена старој градској песми „Ти би хтео песмом да ти кажем“. Ма колико овај несвакидашњи оркестар добро звучао, а његови чланови били спремни да и даље наставе са радом, завршетак четвртог разреда је нешто што није могло да гарантује извесну будућност. Већ од петог разреда се повећавају обавезе, све теже усклађују слободни термини па преостаје да се, кад за то буду створени

услови, покуша са неком новом генерацијом основаца. Почетком септембра учитељ Саво је преузео нову генерацију првака, па је велико питање када ће, ако ико покаже интересовање, да замене старије другове. Дугогодишње искуство сведочи о вечитој борби са ветрењачама које нису увек биле баш безазлен противник. Све до пред крај радног века, а он се неумитно приближава, сви проблеми су бар наизглед затрпавани мишљу да свако има право да се креће, али и да буде кретен. У предвечерје радног века, после много година жилавог и жестоког рада, повремено се јавља страх од оног што следи кад не буде сваког дана одлазио у школу и сретао се са децом. Повремени сусрети са родитељима последње генерације ученика повод су за поређење са свима од периода кад је први пут као учитељ изашао пред децу у Лађевцима. Разлике, бар на први поглед, нема сем што деца данас баратају са много више информација, много више знају него деца некад на том добу јер су им извор ин-

9.11.2014.

МАГАЗИН

формација на дохват руке. У време кад је Саво, а и генерације бројних других учитеља, правио прве кораке у преношењу знања на друге школа је представљала својеврстан прозор у свет који су отварали међу првима учитељи. Данас то није тако, па ма колико да ђаци баратају великом количином информација и различитих чињеница оне нису систематизоване па ни силно знање нема превелику вредност и није довољно функционално. Због тога неке ствари морају да се савладавају од почетка баш као што се то чинило деценијама раније. Понекад се учини да су већи проблем од деце родитељи који су деведесетих година прошлог века проживљавали трауматичне тренутке и тинејџерске дане живели уз турбо фолк, и различите типове обријаних глава са златним кајлама око врата који су се са полуголим певачицама у џиповима појављивали на телеви-

зијским екранима и промовисали нову квази културу. Они су данас родитељи и, хтели не хтели, децу васпитавају у таквом духу. Све учесталији је изостанак интересовања за успех детета и реткост да било ко између два родитељска састанка дође у школу упркос чињеници да Дан отворених врата омогућава и да присуствују настави. - Много је међу ђацима недоличног понашања, ружних речи и недисциплине међу групом дечака који завршавају четврти разред а које, чини ми се, још нисам укротио само зато што нисам имао подршку родитеља да сарађујемо. Ако родитељ сматра да дете треба да буде такво ја сам немоћан. У школи је много некултуре, насиља, међусобних свађа, туча. На једном родитељском састанку сам отворио Пандорину кутију и рекао да су ми несхватљива нека понашања деце у четвртом разреду због којих сам немоћан. Поразно делује и сазнања да

су такви довољно интелигентни да би могли да буду председник државе, или главни у подземљу – прича Вељковић. Било је спорадично проблематичних појединаца и у ранијим генерацијама, али не у мери колико у новије време. Узроци томе су различити, а један од могућих и прилика која се пружа родитељима да утичу на избор учитеља. Сазнање да је међу учитељима мало мушкараца повод је да многи родитељи, знајући каква су им деца, бирају онога за кога процене да би на адекватан начин могао да се избори са оним са чиме они нису. То је често повод да од почетка школовања покушавају да се приближе искусном педагогу који се, како тврди, већ на првом сусрету са родитељима легитимише као особа која не прави разлику међу децом у вези социјалног порекла. - Ја се надам да транзиција, и целокупна ситуација и несрећа која нас је

задесила, вероватно има великог утицаја на све што се догађа и да ће за коју годину, кад свима буде боље, бити боље и у школама, да ће школа имати прилику да ради у бољим условима и да ће јој бити враћено место које заслужује. Брине ме и прича министра да је просвета само потрошачка делатност која не производи ништа, па због тога просветним радницима треба смањити плату као и неким другим структурама у јавном сектору, а не види наставника и учитеља који су годинама били на маргинама друштва. Кад се све поправи, и побољша, онда ће бити боље, али пре свега кад, као што је рекао патријарх Павле, будемо били добри људи. Мислим да је превише насиља и код одраслих, а да смо такви постали због недовољно посла, скупоће беде и ко зна чега све још – каже Вељковић. Психологија каже да се све карактерне особине човека формирају до десете године, па су и зато учитељи

веома важна карика у формирању личности. Због тога се код старијих просветних радника, првенствено учитеља, јавља страх за судбину генерација које долазе. Међу припадницима млађих генерација готово да нема ентузијазма за радом ван оног што морају, нити спремности да улажући у своје повећавају капацитете ученика. Остао је још по који Дон Кихот као учитељ Саво Вељковић који на крају сваке школске године од скромне плате одвоји колико је потребно да најбоље ђаке награди књигама. Колико је занимање девалвирано сведочи податак о некада веома захтевном пријемном испиту за упис на школе које су профилисале учитељски кадар, а за једно од места конкурисало бар три пута више свршених основаца. Временом су критеријуми спуштени до границе да се за ово занимање углавном школују они који нису могли да се упишу на престижније високе школе.

И ма колико да је разлика између села и града све мања међу онима који тек ступају у школе у овим срединама се ипак примећује. Искуство указује да, баш због тога, сазревање младог учитеља и треба да отпочне у сеоској средини. Иако су села опустела, и све ређе има довољног квалитета, деца су послушнија па је много лакше радити са њима, а додатне повољности за амбијенталну наставу пружа сеоско окружење. Млад и неискусан учитељ у градској средини, са децом која владају бројним информацијама и спремна су на све, може врло брзо да сагори без обзира на велику жељу да на најбољи начин уради посао за који се школовао. Општи закључак на основу прилично дугог разговора са искусним учитељем указује на све више проблема уколико се што пре не направе озбиљни резови, а и кад се направе значајније помаке не треба очекивати преко ноћи. Т. Радовановић

9.11.2014.

МАГАЗИН

Милка Миловановић

Краљевачка музичка сцена: Милка Миловановић (2)

- После осамнаест година константног рада Милки Миловановић је недостајало непуне четири до тог рока кад ју је изненадни саобраћајни удес заувек одвојио од микрофона, поготово након повреда на лицу које нису од малог значаја за наступе пред публиком. - Иако са годинама бледе сећања на различите периоде дуге певачке каријере, посебно на оне непријатне, било их је. - У време када се још није ни помишљало да би, након осамдесетих година прошлог века, могле да се десе турбуленције чије се последице још осећају било је уобичајено да се певају песме свих југословенских народа и народности. - Управници угоститељских објеката постали су први цензори и одређивали шта сме, а шта не сме, да се пева

Фото: М. Радовановић

ПРЕКО МОБА И ПРЕЛА ДО СРЕБРНЕ ПЛОЧЕ

МАГАЗИН

9.11.2014.

д почетка музичке каријере, која је због повреде напрасно прекинута након пуних осамнаест година рада, Милка Миловановић је знала да светла позорнице неће целог живота сијати истом јачином. Лагодан живот уз добру зараду бројним мање или више знаним естрадним уметницима, поготово у ранијем животном веку, додатно замагљује видике па оно што сваког чека у познијим годинама не виде довољно јасно. Милка је много тога била свесна и пре него што је престала да пева, а има томе већ више од двадесет година. Певачице су у то време стицале право на пензију са двадесет година радног стажа. Милки је недостајало непуне четири до тог рока кад ју је изненадни саобраћајни удес заувек одвојио од микрофона, поготово након повреда на лицу које нису од малог значаја за наступе пред публиком. После осамнаест година активног рада пред инвалидском комисијом је дока-

зала изостанак способности за даље бављење овим послом. Послодавци нису никада били превише широке руке кад је требало уплаћивати доприносе запосленима и увек су настојали да то буде најнижи могући износ, па Милка данас прима тек 13 хиљада динара месечно. Било је, каже, и додатне четири хиљаде, али је и то укинуто. Да није размишљала више и боље од других, па од уштеђевине купила стан, ко зна где би данас, и како, проводила дане трећег доба. Патријархално васпитање било је одлучујуће при опредељењу да већи део радног века буде везана за породицу. И док су колеге са мање певачких способности градили каријере у престоници Милка је посвећивала масксималну пажњу родитељима и живела у заједничком домаћинству све док није купила стан у центру града. Време с почетка музичке каријере, и оно кад је била на врхунцу, у многоме се разликовало од данашњег пре

свега у могућностима да се сними плоча. Након почетног успеха, и прве сребрне плоче, уследила је друга и припреме за трећу која због двогодишњег изостанка са естрадне сцене никада није снимљена иако је аутор песама „Ја те молим опросто ми“ компоновао за Милку и пародију исте песме уз другу „Проклет био што ме вараш“. - Била сам на штакама и нисам могла да певам, па је песме дао другима. Све бих то ја снимила, али ме је удес пресекао и за дуго одвојио од певања. Док сам се опорављала слушала сам транзистор и сазнала да се продаје овај стан. Рекли су ми да кошта девет милиона динара јер није завршен, али сам морала да доплатим још милион и 265 хиљада. Првих седам милиона и 265 хиљда сам платила одмах, а преосталих три код примопредаје која је уследила месец и по дана након уговореног рока – прича Милка. На додели сребрне плоче за педесет хиљада продатих примерака Мил-

ка се у београдском Дому синдиката појавила раме уз раме са највећим именима југословенске естраде и ни у једном тренутку се није осетила мање важном од било кога. А било је мање познатих колега који су због треме заборављали и текст песме који је требало отпевати. Једног таквог радо се сећа после толико година, а памти по томе што је, да би био сигуран, текст песме иписивао на шакама. Навикавање на наступе од малена у значајној мери је утицало и на понашање пред публиком па никада није било треме, чак ни оне коју певачи воле да зову позитивном. Колико је сигурно под чврстом контролом држала глас и све што је везано за интерпретацију сведочи податак да ни на снимањима никада због ње песма није морала да се понавља. Због тога подсећа на колегу са којим је певала у дуету због кога су обоје безброј пута морали да понављају исту песму да би пред сам крај снимања он напрасно остао без гласа. Из перспективе жене

која више од двадесет година не наступа чини се да би много пре снимила све четири песме са плоче него што би други успели да савладају тек једну. Није било песме коју Милка није знала да отпева, нити жеље било ког од гостију која није могла бити испуњена. А тражили су највише песме Бебе Селимовић и Наде Мамуле, Наде Обрић, Хивза Половине. Ма колико да је током времена стицано довољно искуство које се манифестовало посебним односом према гостима било је, посебно у кафани, и тренутака којих се нерадо сећа. Иако са годинама бледе сећања на различите периоде дуге певачке каријере, посебно на оне непријатне, било их је. - Једном приликом стојим на бини и певам, а човек са дна сале узме чашу и гађа у ћоше изнад мене. Каже хоће да види да ли може да погоди у ћоше. У Ресавици бацио дечко флашу док сам седела за бубњевима. Није гађао нас, али је одскочило парче стакла као игла, погодило ме у главу и у тренутку

ме само обли крв. Сутрадан је требало да идем кући, али нисам смела због повреде. Гонио га је јавни тужилац, а он после петнаест дана дође код мене и каже да иде у затвор. Захвалио се што га нисам теретила, купио чоколаду и дошао да се поздравимо – каже Милка. Певам у Рожају са још три певачице, хармоникашицом и само једним гитаристом. На омоту од чоколаде добијем поруџбину, са њом паре и поруку да певам поручене песме ако хоћу да изађем са њим после фајронта, ако не да вратим паре. Дођем на бину и хоћу да вратим, а гитариста стари музичар каже да певам. Певам цело вече, дечко је дао лепе паре и лумпује цело вече, а кад сам пошла у собу морам да прођем крај његовог стола. Он ме ухвати за руку, а гитариста каже да идем да се пресвучем па ћу да дођем. Касније су нам лупали на врата, а како се нико није јављао закључили су да нисмо ту – прича Милка.

9.11.2014.

МАГАЗИН

Певам у Рожају са још три певачице, хармоникашицом и само једним гитаристом. На омоту од чоколаде добијем поруџбину, са њом паре и поруку да певам поручене песме ако хоћу да изађем са њим после фајронта, ако не да вратим паре. Дођем на бину и хоћу да вратим, а гитариста стари музичар каже да певам. Певам цело вече, дечко је дао лепе паре и лумпује цело вече, а кад сам пошла у собу морам да прођем крај његовог стола. Он ме ухвати за руку, а гитариста каже да идем да се пресвучем па ћу да дођем. Касније су нам лупали на врата, а како се нико није јављао закључили су да нисмо ту – прича Милка. У времена кад је у оптицају било доста пара, а мало места за добру забаву, кафана је била место на коме под дејством алкохола често губила контрола, па се дешавало да севну и ножеви. И док су неке средине важиле као мирне на другима су се дешавале често драматичне ствари, па су и му-

зичари бивали принуђени да под окриљем мрака траже спас на сигурнијем месту. Није тајна да свако време има своја правила, а она се мењају често и под утицајем политичких прилика. У време када се још није ни помишљало да би, након осамдесетих година прошлог века, могле да се десе турбуленције чије се последице још осећају било је уобичајено да се певају песме свих југословенских народа и народности. Онда су, једна по једна, почеле са стижу забране и осиромашење репертоара у појединим срединама. Свака је имала своје песме, а оне друге су постајале све непожељније. У незгодној ситуацији су били и управници угоститељских објеката који су постали први цензори и одређивали шта сме, а шта не сме, да се пева. Већ око Горажда више није смело да се чује „Магла пала на пола Сарајева“, „ Кад сретнеш Ханку“, „Ој војводо Синђелићу“ и сличне. У данашње време, када савремена

технологија омогућава лаган и брз приступ до готово сваког снимка или текста песме, готово невероватно звучи сазнање да се до текстова долазило једино уз помоћ малих транзисторских радио пријемника. После сваког слушања на папиру би остало забележено само онолико колико се на брзину стигло или могло да запамти. А песме су се, бар по дужини и разноврсности текстова, много разликовале од данашњих. Од првих дана професионалног рада маскимално посвећена позиву Милка је настојала да запише и научи што више песама и стварала посебну библиотеку коју је дуго љубоморно чувала. Свакоме коме је затребала богата колекција препоручивала је исти пут, рано устајање, оловку и папир у руке, а ухо уз радио. По завршетку каријере, када бројне свеске са тесктовима подсећају на једно значајно време у животу, власник онога што је скупљала читаве три деценије постао је њен братанац.

Све су ређи архивски снимци песама из периода када је активно наступала и формирала музичке афинитете, па и сада у ретким приликама кад се то догоди остави све кућне послове и са уживањем испрати сваки стих. - Мени песма није једна строфа која се понавља читава три мунута. Каква је то песма? Не могу да схватим ни ове што пишу зашто то дозвољавају. Зашто не напишу целу песму да буду три различите строфе, и један рефрен, па да чујемо шта певају? Зато често искључим телевизор и не слушам иако има много нових певача. Погледајте колико је сада такмичења звезда, а сви играју и певају чини ми се лепше од певача чије су то песме. Али, облачење је превршило сваку меру. Баш су претерали. Гледам са браћом, децом, породицом и срамота од њих. Понекад кад одем у село и гледам са зетом, који је старији од мене три четири године, срамота ме и од њега. И ја сам се борила да ми буде лепо, да не будем у селу и да не морам да радим тамо, али

нам је директор док певамо тражио да будемо унуформисани. Све смо имале једнаке сукње и блузе, мушкарци беле кошуље, црне панталоне, сакое и машне, а ови сад сви са поцепаним фармеркама – каже Милка. У време док безбројни менаџери шпартају земљом у потрази за будућим звездама, уговарају њихове наступе на најразличитијим местима, прве ангажмане је Милки обезбеђивао отац. У време кад није било телевизије, а до радио станица долазило врло тешко до посла се долазило захваљујући репутацији и препорукама. Није било ретко да се посао тражи у малим огласима који су објављивани у различитим новинама. - Тако је било, а сада имају све обезбеђено. Могу да певају и да се скидају, а ја сам морала да носим по три кофера, у једном хаљине, другом ципеле, трећем остало што је потребно. Каква је била боје хаљина такве су биле и ципеле и све сам имала. Нисам се облачила као данашње певачице већ пристојно, хаљина

до колена и како приличи, иако сам и ја била млада. Била сам недавно на некој гозби, а певачица обукла панталонице као да су јој купаће. Ипак је то село и ја не бих тако отишла никад отишла. И сада кад пођем у село на гозбу идем у панталонама, али увек обучем нешто да будем пристојна, поготово ако идем у село и крај у коме сам одрасла – каже Милка. Љубав према лепој песми није јењавала од тренутка кад је још као дете уз оца, касније браћу, почела да пева. И данас, каже, воли да чује лепу песму какве су све ређе а превелико понављање тек неколико стихова у оквиру песме, којима се ништа не говори, брзо постаје досадно. Ништа мање од тога не иритира сазнање да се пева неразумљиво. Још од првог дана каријере, касније и током снимања најважније је било да се током песме широко отворе уста и добро чује свака реч. Отуда и чуђење због констатације да оне који певају неразумљиво нико ни не опомиње. Т. Радовановић

МАГАЗИН 9.11.2014.

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

9.11.2014.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Најбоље од мене Филм према бестселеру Николаса Спаркса је прича о средњошколском пару Досону и Аманди који се након двадесет година раздвојености по повратку у родни град срећу поводом испраћаја драгог пријатеља. Горко-слатки сусрет буди љубав и осећања које никада нису заборавили, али убрзо откривају да и даље постоји оно што их је и изворно раздвојило. Љубавна прича која траје деценијама подсећа на снагу прве праве љубави и тешке одлуке које се доносе при суочавању са другом приликом за срећу. Универзална је истина да се прва љубав не заборавља. Време мења људе који иду различитим путевима, али кад је веза дубока интензитет се никад не заборавља. Аманда има на-

изглед савршен живот, леп дом, доброг сина и успешног мужа, али је то само фасада на коју је навикла. Све се мења кад сретне стару љубав и збуњеног момка великог срца кога је изгубила пре толико година кад ју је с најплеменитијим намерама пустио да оде и од тада пати за њом. Сада имају нову прилику за љубав, али им време није пријатељ ни кад су емоционални улози виши. Филм се приказује до 12. новембра од 19 сати по цени од 250 динара.

Међузвездани Како време на Земљи истиче тим истраживача креће у најважнију мисију у људској историји, да отпутује из галаксије и открије да ли за људски род постоји будућност међу звездама.

Филм кроз причу о бившем пилоту Куперу води преко граница Сунчевог система у неоткривене светове које главни јунак истражује са астронауткињом Бранд. Потрага за новим домом човечанства, осим рискантног путовања, укључује и трку са временом као и неизвестан повратак који отвара питање шта ће затећи на Земљи ако се на њу уопште и врате. Људски је род своју судбину увек обликовао помичући границе, од првих бродова који су запловили према хоризонту до првих људских корака на површини Месеца, али му крајња граница још увек није на дохват руке. Редитељ, сценарист и продуцент филма Кристофер Нолан поставља провокативно питање о томе где је људском роду место међу звездама. Радња је смештена у блиску будућност, у време пољопривредне кризе, а филм

је хроника храбре мисије чији је циљ пробити баријере времена и простора у очајничкој борби људи против изумирања. Свемир је платно на коме се истражују међуљудски односи, као и начин на који се они одражавају на наше место у свемиру. Филм се приказује у пројекцијама од 21 сат по цени од 250 дианра.

Бранио сам Младу Босну На репертоару биоскопа „Кварт“ још данас је филм Срђана Кољевића „Бранио сам младу Босну“. Након што је 28. јуна 1914. Гаврило Принцип са друговима, младићима који сањају о слободи, извршио атентат на престолонаследника Аустроугарске монархије која је окупирала њихову земљу уследило је суђење, а у најважнијем

судском процесу двадесетог века бранио их је млади правник Рудолф Цистлер који ће се, кад упозна заносе и идеале брањеника, наћи у вртлогу емотивне драме спреман на највећи ризик. У средишту пажње јединог филмског пројекта којим се ове године обележава стогодишњица Првог светског рата су „Сарајевски атентат“ и организација „Млада Босна“. Прича представља визију адвоката одбране др Рудолфа Цистлера који је, за разлику од осталих, послу приступио часно и одважно у правном смислу успевши да одбрани атентаторе излажући се истовремено атмосфери линча која је владала током целог процеса. Прича која је остала у сенци атентата на престолонаследника Фердинада снимљена је у продукцији Кошутњак филма, Филмског центра

Србије и Радио-телевизије Србије. Филм се приказује од 18 сати а цена улазнице је 250 динара.

Спасавање Деда Мраза Опасност која се надвила над Северни пол уочи Божића би могла да доведе у питање посету Деда Мраза деци света. Наиме, зли вилењак је одлучио да Деда Мразу украде машину помоћу које путује кроз време и у једној вечери успева да подели поклоне свим малишанима на земаљској кугли. Како би то спречио, симпатични вилењак напустиће своју шталицу и упрегнути све снаге не би ли осигурао доставу поклона на време. Филм се приказује од 16,30 по цени од 250 динара. Т. Радовановић

Промотивна акција Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

9.11.2014.

ЗАЈЕДНО ПРО

оквиру пројекта „Спречавање насиља и сузбијање малолетничке делинквенције“ припадници Полицијске управе су током два новембарска дана организовали низ спортско – промотивних садржаја у школама и на централном градском тргу у Краљеву. Током већег дела дана у четвртак су у Медицинској и Електро – саобраћајној школи „Никола Тесла“ организована спортска такмичења ученика средњих школа са подручја Краљева, Врњачке Бање и Рашке у малом фудбалу, одбојци и баскету, а поред срењошколаца три града у надметањима су учествовале и екипе полицијских службеника Полицијске управе Кра-

љево. Циљ пројекта је да се утиче на спречавање насиља и смањење процента малолетничке делинквенције у укупном криминалитету, а официр одељења полиције у Полицијској управи Краљево Горан Радовановић суштину види у настојању да се утиче на децу како би кроз партнерски однос са припадницима полиције прихватили позитивне ствари и скренули са кривог пута којим крећу због лошег друштва и социоекономске ситуације у друштву. - Једна од активности међу популацијом ученика средњих школа била је да организујемо спортске активности јер смо хтели да промовишемо зајед-

ничко дружење како би у полицији видели партнера који може увек да им се нађе при руци кад год да им затреба. Полиција и јесте у служби грађана, па настојимо да код деце отклонимо страх од полиције и одбојност према полицијским службеницима. Ту смо да разбијемо концепт који је уврежен у нашем друштву како би схватили да међу полицијом имају пријатеље и другове који се старају о њиховој безбедности, а ту су да им помогну у решавању проблема какви год били – каже Радовановић посебно наглашавајући популарисање заједничког дружења и бављење спортом како би енергију и афинитете усмерили у том, а не у правцу криминала и дружење са

лицима из криминогене средине. У Полицијској управи са посебним одушевљењем указују на велики одзив ученика за учешће у акцији било да су такмичари или само посматрачи. Иако је акција организована први пут најмање пет стотина средњошколаца је са трибина жучно бодрило такмичаре готово свих екипа. Мада резултати утакмица нису били у првом плану најмлађи су са довољно великом дозом одушевљења прихватили чињеницу да су у свим спортовима били успешнији од припадника полиције. Сви учесници манифестације носили су мајице са порукама против насиља, а Полицијска управа је за све победничке екипе обезбедила пригодне награде.

У оквиру Министарства унутрашњих послова постоји посебно одељење које се бави промовисањем полиције у локалној заједници и програмски организованог рада полиције. У координацији са њим организују се и активности на нивоу Рашког управног округа, па је осим овог реализовано више значајних пројеката међу којима се посебно истичу они везани за злоупотребу наркотика међу децом. Повод је сазнање да је употреба наркотика све пристутнија у друштву, а да јој се не посвећује онолико пажње колико заслужује. Пораст криминалитета у свим сферама друштва повод је да Градска управа града Краљева и Полицијска управа Краљево предузму потребне

активности на формирању савета за безбедност у који би активно биле укључене све структуре које се баве овим питањима, пре свих тужилаштва, прекршајни судови, инспекцијски органи, полиција, школе и други. Задатак савета је да се бави проблемима јавне безбедности, јавног реда и мира, криминалитета, злоупотребе наркотика и другим који су присутни у свакодневном животу локалне заједнице. Време од подне па до 14 сати следећег дана на Тргу српских ратника било је резервисано за уличну манифестацију у којој су учествовали припадници Комуналне полиције поделом промотивних материјала са порукама и саветима против насиља. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ОТИВ НАСИЉА

МАГАЗИН 9.11.2014.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

9.11.2014.

СМИРИВАЊЕ У СВ

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период последње седмице октобра показује извесно смиривање које се огледа у нешто мањем броју евидентираних кривичних дела него у недељи пре ње. Педантни статистичари су у овом периоду забележили да је на подручју под контролом Полицијске управе Краљево извршено 23 кривична дела од којих само једно из области привредног криминала. Број од 18 са непознатим извршиоцима исти је као и у ранијем извештајном периоду, док је број од пет оних чији су извршиоци познати двоструко мањи.

На основу статистике се може закључивати и о знатно мирнијем стању у области јавног реда и мира у коме се бележи тек 15 прекршаја, што је за трећину мање, а посебно охрабрује податак да је број туча преполовљен. Седам прекршаја у овој области, који се третирају као остали, истоветан је као у претходном статистичком периоду. Четири од укупнио једанаест саобраћајних незгода као последицу је имало повређена лица, док је у седам преосталих проузрокована само материјална штета. По две особе су задобиле лакше и теже телесне повреде, а материјална штета је процењена на 400 хиљада динара.

За трећину је смањен и број прекршаја у области безбедности саобраћаја иако није познато да ли је то резултат мање активности припадника саобраћајне полиције, или веће опрезности возача поготово после ванредних контрола у претходном периоду које сведоче о поразном стању у овој области. Иако су бројни пожари на територији Србије у последњих месец дана однели неколико живота, првенствено деце, стање на подручју које контролише Полицијаска управа Краљево је стабилно, а Ватрогасно-спасилачка екипа ни у овом извештајном периоду није имала прилике да интервенише.

ВИМ ОБЛАСТИМА ИНТЕНЗИВИРАН ШВЕРЦ ЦИГАРЕТА На основу активности полиције у откривању промета роба које су предмет кривичног дела у последње време се стиче утисак да су цигарете на српском тржишту постале далеко курентнија роба од дроге. О томе сведочи податак да већ дуже нема заплена дроге на контролним пунктовима на простору под ингеренцијом Полицијске управе Карљево, али да је готово редовна појава откривање по неког новог покушаја да се на територију централног дела земље са Косова прошверцује одређена количина цигарета без потребне документације. Припадници Полицијске управе Краљево су пресекли још један ланац трговине акцизном робом и запленили 12.000 паклица цигарета, у чијој су набавци и транспорту учествовале четири особе са подручја Тутина. Полицијски службеници су у уторак ок 22 сата у Богутовцу покушали да зауставе аутомобил „ауди“ караван, али се возач оглушио о наредбу да стане и још већом брзином од дотадашње наставио кретање ван државног пута угрозивши и животе полицијских службеника. Трагајући за возачем и возилом, припадници полиције брзо су пронашли остављен „ауди“ а у грању 24 пакета са 12 хиљада паклица цигарета „марбле“ и „мерилин“ без пратеће документације. Полицајци су на истом путном правцу зауставили „мерцедес“, крушевачке регистрације, којим је управљао тридесетједногодишњи Е. П. са седам година млађим сувозачем Е.А. за које се сумња да су помагали приликом транспорта цигарета тако што су обезбеђивали пролаз пратећи ситуацију на путу, осматрајући и јављајући о локацијама полицијских патрола. Припадници полиције су у раним јутарњим часовима на подручју Рашке, пронашли и одбегле Ф. Р. (1985) и Е. П. (1979) за које се сумња да су „аудијем“ превозили пронађене цигарете. Сви осумњичени возачи и сувозачи су ухапшени и приведени заменику основног јавног тужиоца у Краљеву ради саслушања, Ф. Р. и Е. П. због сумње да су извршили кривична дела недозвољена трговина и напад на службено лице у вршењу службене дужности, а Е. П. и Е. А. због сумње да су помагали у извршењу кривичног дела. Т. Радовановић

Пред отварање спортске дворане у Рибници

МАГАЗИН

9.11.2014.

КРАЉЕВО У ВРХУ ЕВРОПЕ

Фото: М. Радовановић

- Спортска дворана у Рибници по опремељености не заостаје ни за једном у Европи у којима се одигравају врхунска међународна такмичења. - Нова спортска дворана у Краљеву има најсавременију спортску опрему какву нема ни једна друга у земљи. – Хала у Рибници спремна за одржавање готово свих дворанских такмичења на највишем нивоу

МАГАЗИН

9.11.2014.

ного је речи похвала, али и критике, изречено од дана када је донета коначна одлука о градњи нове спортске дворане у Рибници. Ма колико да су надлежни обећавали завршетак радова у једном, а онда неком новом, року увек је само још нешто недостајало да би она била предата на коришћење спортистима. Градња оваквих објеката није свакодневна појава, па је због тога од зачетка идеје да једна буде направљена у Краљеву међу извођачима радова, али и испоручиоцима опреме, владало велико интересовање за реализацију бар дела капиталног пројекта. У ситуацији када је градња препуштена локалним грађевинским предузећима она друга морала су да се задовоље набавком само дела опреме потребне за што комфорнији рад. Након спроведеног поступка јавне набавке као најповољнији понуђач изабран је београдски „Мускулус“, предузеће које се пуних двадесет пет година бави опремањем спортских, али и других, објеката. Од 1988. године Мускулус је потпуно опремио 27 теретана, 21 хотел,

35 спортских центара и 50 школа. Постављено је 60 хиљада квадрата паркета, 10 хиљада квадрата ПВЦ пода, 70 пари кошева и многобројних других спортских реквизита. У комплексу Београдске арене, величине 48.000 квадрата распоређених у шест нивоа са капацитетом од 18 до 25 посетилаца, постављени су кошеви, герфлор подлога, голови, опремљен тунел за играче. Приликом реконструкције нишке хале Чаир, површине 11 хиљада квадрата, пред такмичења у оквиру Б групе прве фазе Европског првенства у рукомету 2012. године постављен је спортски под, столице, телескопске трибине, голови и заштитна подлога. „Мускулус“ је ангажован и за опремање Куће фудбала у Старој Пазови на површини од 12 хектара. У националном спортском центру постављене су спољне монтажно-демонтажне трибине, плафонски кошеви, голови и опрему за одбојку. У Интернационалној школи у Београду опремљена је спортска сала и тениски терени на крову, постављене телескопске трибине, преградне завесе, одмични и плафонски кошеви, голови, опрема за

одбојку, под за тенис. „Мускулус“ је обезбедио и опрему за Универзијаду одржану у Београду постављањем гимнастичке опреме, струњача за џудо и карате, опреме за пливање и ватерполо, стреличарство и бициклизам коју је користило око девет хиљада спортиста из 170 земаља. Све то био је довољан повод да инвеститор изградње спортске дворане у Рибници опремање овог значајног објекта повери баш „Мускулусу“. Менаџер продаје Марко Поповић, који ових дана прати допремање и почетак монтаже опреме купљене од овог предузећа, признаје да интересовање за овај објекат траје од тренутка кад су почеле да се назиру прве контуре објекта, а жеља је била да инвеститору понуди извођење поднополагачких радова и постављање дела телескопских трибина. Најважније је, каже, што је нова спортска дворана у Краљеву добила најсавременију спортску опрему какву нема ни једна друга у земљи. Шлаг на торти представљају у Србији јединствени покретни електрохидраулични кошеви какве не поседује ни Београдска арена. Кошеви имају сер-

тификат међународне кошаркашке федерације за највиши ранг такмичења што значи да би у случају да Србија постане организатор било ког на овом нивоу бар део могао да буде одржан у дворани поред Ибра. Кошаркашку опрему допуњавају и мобилни кошеви за попречне тренинге који се веома брзо и једноставно монтирају и имају сертификат другог нивоа међународне кошаркашке федерације што значи да могу да се користе за одигравање свих утакмица националног шампионата у овом спорту. Сличне сертификате има и друга опрема, пре свега голови за одигравање рукометних утакмица. То су исти они који су коришћени на последњем светском и европском првенству у рукомету за мушкарце и жене, а до сада су постојали само у београдским дворанама Арена и Пионир, нишком Чаиру, халама у Зрењанину и Вршцу. Све то ставља Краљево у положај да конкурише за организацију значајних такмичења за које више не треба прибављати никакве додатне сертификате. Колико је овај податак значајан сведочи сазнање да је Партизан утак-

мице Лиге шампиона у рукомету, због неодговарајуће опреме дворане на Бањици, морао да игра у Нишу. Надметања у највишем рангу такмичења омогућава и опрема за одбојку што значи да би већ нека од следећих утакмица репрезентације Србије у оквиру Светске лиге, или квалификација за значајна међународна такмичења, могла да буде одиграна баш у Краљеву. Ништа мање није квалитетна ни опрема за џудо, карате или теквондо. Величина нове спртске дворане дозвољава да се истовремено одржавају тренинзи и два клуба у различитим спортовима што треба да омогући преградна завеса на половини терена која се са плафона спушта до пода. Ова могућност долази до изражаја и при изнајмљивању простора за комерциј алну употребу, а простор се притиском на дугме у врло кратком периоду дели на две независне површине. Поред Београдске арене електроподизне мреже, као заштита приликом одигравања рукометних утакмица, постављене су још једино у краљевачкој дворани. Мултифункционалност новог

објекта треба да омогући подна облога која паркет треба да заштити од било које врсте оштећења, жара цигарете или механичког оштећења које би могле да проузрокују штикле. Испоручује се у ролнама ширине један и по а дужине тридесет метара које се уз помоћ специјалних колица допремају на одређено место и врло једноставно и брзо постављају. Коначни изглед озбиљног спортског објекта допуњава и опрема за свлачионице, медицинску и собу за антидопинг контролу, записнички сто, столице за резервне играче, заштита за резервне играче, комплетна опрема за чишћење од машине за паркет до усисивача на леђима којима се чисте трибине. Поповић ни у једном тренутку није покушавао да сакрије одушевљење изазвано чињеницом да „Мускулус“ учествује у реализацији још једног значајног пројекта, а ова хала, каже он, ни у чему, сем по капацитету, не заостаје за другима у Европи у којима се одржавају спортска такмичења на највишем нивоу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 9.11.2014.

Фото: М. Радовановић

Поводом обележавања 45. годишњице каратеа у Краљеву (3)

МАГАЗИН

9.11.2014.

КАРАТЕ КАО НАЧИН ЖИВОТА

- Светска Казе Ха Шотокан Риу Карате-До Академија је створена са циљем да у Европи настави рад човека који је дошао до нивоа апсолутне контроле сопствене енергије тако да га није много интересовало тело. - Нов концепт вежбања омогућава да тело амортизује све потресе до мере да то делује нестварно. - Наука је доказало да након редовног вежбања мозак почиње да делује на тело па оно лучи одређене хормоне због чега човек са годинама постаје зависник од вежбања као од цигарета, алкохола и дрога. - Тренинг је начин да се регенерише енергија, али и да се утврде границе људских могућности

Фото: М. Радовановић

Велибор Димитријевић

9.11.2014.

МАГАЗИН

акон смрти сенсеи Таиђи Казеа шесторица чланова Техничке комисије, по један из Шкотске, Енглеске, Немачке, Француске, Белгије и Србије основали су светску академију која наставља традицију великог учитеља. Академија је регистрована у административном центру Европе Бриселу, а највећи број оснивача и данас држи семинаре широм Европе, у Финској, Шведској, Енглеској, Шпанији, Португалији, Немачкој, Белгији, Швајцарској, Италији, Грчкој... Семинари окупљају чланове Академије, носиоце црног појаса од трећег дана па на више, а по правилу окупљају и по 150 учесника из више од десет земаља. Они по повратку стечена знања преносе на инструкторе каратеа, а ови пирамидално до најнижег нивоа на ученике. Један од најистакнутијих чланова Академије је Велибор

Димитријевић Вебо, европски и светски првак у каратеу, који је прве елементе ове борилачке вештине пре равно 45 година савладавао у Краљеву. Специфичан начин вежбања који је током година бављења каратеом довео до савршенства почео је све више да се намеће као основа за даљи рад па и отуда где су семинари одржавни једном годишње све чешће стижу позиви за још по који. Колико је овај начин вежбања прихваћен сведочи податак да се у последње време на семинарима број учесника удвостручио. Овакав карате привлачи све више присталица који су схватили куда он води, а озбиљност у раду је довела до прихватања посебног начина вежбања као животне филозофије. Основни циљ је да се на што бољи начин припреме инструктори како би стечена знања могли да преносе даље,

али и да мотивишу људе објашњавајући све аспекте тренинга који нису увек једноставни. Они обухватају елементе менталне надградње, контролу дисања и унутрашње енергије, свести и других ствари које сваки човек мора сам суптилно да развија. Пут до потпуног схватања води кроз практичне примере, а за то је потребно време. Највише звање у каратеу је десет дан и додељује се као почасно па је и сенсеи Казе до краја живота носио девети дан јер није желео, иако је био оснивач специфичног стила, да има десети. Повод за то је сазнање да максимум не постоји и да свако ко прихвати овакав начин вежбања буде свестан да увек има нових могућности за даљи развој и усавршавање. Врхунска техничка увежбаност демонстрирана пред компетентном комисијом омогућава добијање звања пети дан.

Сваки следећи степен је резултат сазревања на вишем нивоу који прати Техничка комисија Светске Казе Ха Шотокан Риу Карате-До Академије. Од тренутка када је Велибору Димитријевићу сенсеи Таиђи Казе доделио звање мајстора каратеа шести дан до следећег степена прошло је добрих десет година, а отприлике толико треба и до сваког следећег. У другим системима вежбања има и много млађих људе који имају виша звања. Казе који је целог живота развијао специфичан начин вежбања каратеа као животне филозофије највећи део живота је провео у Паризу, па због тога сличан начин вежбања не постоји ни у Јапану из кога је отишао у почетком шездесетих година прошлог века. - Наша Академија је створена са циљем да у Европи настави рад човека који је дошао до нивоа апсолутне кон-

троле сопствене енергије тако да га није много интересовало тело. Казе је свешћу могао да контролише енергију до мере да му тело у физичком смислу није ни било потребно, а кад то кажем мислим да му није била потребна техника и мишићна снага. Последњих двадесет година сам радио оно што ми је Казе причао и дошао до нивода да могу да конторлишем своју енергију, свест и дисање, па ми није проблем да у овим годинама радим са много већом експлозивношћу и већом снагом него кад сам био млађи. Ја нисам наиван, а с обзиром да подучавам друге људе желео сам да проверим да ли то што радим на било који начин делује деструктивно на мене, да ли је то благотворно за здравље или није. Због тога у последњих десетак година са лекарима пратим како све што радим делује на физичко здравље –

објашњава Димитријевић. Сви микробиолошки налази крви, количина шећера, холестерола и триглицерида су у границама нормале, неки чак и много бољи. Боље резултате показују смиреност, рад срца, притисак, рад свих артерија и другог што би требало да буде показатељ здравог организма, а бројна истраживања показују да тело човека на прагу седме деценије живота изгледа много млађе. Остаје да се види колико ће бити витално и у деценијама које долазе, да ли ће одређене карактеристике моћи да се подигну на виши ниво кад се зна да са годинама долази до опадања физиолошких функција организма. Искуство показује да је много тога што је првих година вежбања на нов начин усвајано била емпиријска ствар која није доказана у пракси. Зато је велики број оних који су почели да веж-

9.11.2014.

МАГАЗИН

бају доживљавао озбиљне повреде менискуса, лигамената, колена, леђа, дискуса, а оне су настајале као последица великих напора и неусклађених потреса унутар тела. Иако последњих двадесет година ради много више, и са јачим интензитетом него на почетку, нов концепт вежбања омогућава да тело амортизује све потресе до мере да то делује нестварно. Да цео систем делује благотворно потврђују ученици у свим земљама који су почели да вежбају после педесете године живота, а да су после само годину или две успели да се препороде. - Сви потенцијали које имамо у себи су потенцијали које је закључала свест. И дете које има само три године, и не зна ни како се зове, прво научи да каже ово је моје, нећу да ти дам играчку јер у старту учимо да будемо егоисти. У школи нас уче шта се сме, а шта не сме, па је и то један филтер. Школујемо се на један начин, а живимо у друштву које дефинише шта су вредности, а шта нису. Ако идете голи улицом стрпаће вас у лудницу, ако одете у Амазон где живе племена која су гола то је за њих нормално. Начин живота нас учи да увек постоје нека ограничења тако да једног момента не знамо која је наша истинска природа. Вежбање овог концепта каратеа води ка томе да откријемо ко смо ми, зато што се чистимо кроз ово вежбање и сазнајемо какве су праве ствари. Кључ свега је да мораш да вежбаш. Ја морам да вежбам зато што је то постало јаче од мене, јер је моје тело постало зависно од вежбања. Наука је доказало да након редовног вежбања мозак почиње да делује на тело које лучи одређене хормоне, па са годинама постајемо зависни од вежбања као од цигарета, алкохола и дрога. Навика да се физички бавиш нечим ће временом довести да то постане потреба и зато је то величанствена ствар. За мене је незамисливо да један дан не вежбам. Постоје тачни термини у које идем да вежбам без обзира где сам јер у то време почиње да се диже температура, а ја да се знојим. Моја енергија је већ почела да се диже и

треба да је спутавам, може да изазове промену расположења или главобољу, јер се тело буни кад му се нешто ускраћује. Мени храна није потребна, али вежбање јесте. Човек без хране може да издржи три месеца, без воде 20 дана, без сна 7 до 8 дана, без кисеоника 2 до три минута. Пошто сваког дана радим трбушно дисање не могу то да не урадим било ког дана. Морам да одбраним своју енергију, да осетим и поново нађем ментално психичку равнотежу коју имам и то не треба никог да изненађује – каже Димитријевић. Све је, каже још, толико лепо да не жели да побегне од тога. Прича о зависности подразумева схватање да постоји нешто што није лепо. Човеку као што је Вебо вежбање представља нешто што сваки пут са истим заносом жели да се деси. Тренинг је начин да се регенерише енергија, али и да се утврде границе људских могућности. Човек који се не задовољава осредношћу, и за кога је учење увек нови изазов, вежбању приступа у настојању да истражи нове путеве и увек иде даље. То је оно што је наследио од учитеља, а посебно изазовним делује сазнање да овакво бављење једном вештином показује колико сваки тренинг представља нови почетак. И управо због тога је сваки следећи дан нов изазов и још једна могућност за стварање. У супротном је изгубљен, а наш саговорник са довољно одлучности тврди како не жели да узалуд протраћи ни један дан. Такав став води ка сазнању да и на прагу седме деценије живота има потребу за креирањем. Слична потреба је изостала код већине вршњака са којима готово нема о чему ни да прича. Разлог је можда и у констатацији да већ годинама обучава људе који су и тридесет година млађи. - Ми смо некако учаурени у свему и стално тражимо изговоре за ово или оно. Кад је у некој земљи тешко прва ствар коју ће човек да учини је да престане да се бави спортом, или нечим другим. Ми не можемо да причамо о развоју свести кад је човек гладан. Кад

људи имају проблем са егзистенцијом не можеш да тражиш од њих да се развијају ментално, физички и тако даље. Али, постоји средњи слој оних који су довољно образовани да схвате да само преживљавање није циљ и квалитет живота. Да би неко живео није пресудно да мора да има све погодности и лагодности, јер и са минимумом може да се живи. И кад нисам имао услова као данас читао сам и интересовао се за многе ствари, одрицао сам се неких од њих да бих изградио себе у неком другом погледу. То данас овде не примећујем. Примећујем неку апатију, пад морала, одсутност. Они који воде земљу, и који хоће нешто добро и право да учине за њу, треба примерима да покажу какви треба да будемо. Треба да кажу просечан Србин је овакав, не носи одела од три хиљаде евра, не носи сатове од 20 хиљада евра, нити се вози у бесним џиповима. Просечан Србин је човек коме треба просечан живот. Такав је живот људи и у другим земљама где је просечан човек много просечнији од нашег. Португал је земља која има велике проблеме као наша. У земљи у којој је просечна плата 350 евра ја сам два пута годишње и тамо видим осмехе људи. Код наших људи не видим ништа. Сви су снуждени. У Шпанији је 25 посто незапослених, онолико колико Србија има становника. Људи протествују сваког дана, али долазе да тренирају јер то што их мучи мора негде да изађе. Бави се нечим па ћеш видети да проблеми који те оптерећују, кад се будеш мало очистио, неће да делују баш толико гломазно. Свест ће да ти се просветли, па ћеш наћи решење за неке од тих проблема – каже Димитријевић. Неспорно је да сви људи немају ментални капацитет, или снагу, да то ураде. Зато онај слој који разуме како делује људска свест могу, па би личним примером могли да делују на друге. Сазнање да имамо само један живот води ка једном од два могућа избора, да плачемо и чекамо да нам судбина додели нешто друго, или да се сами боримо против такве судбине. Т. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs